PREDAVANJE 8 (PROF. D.

KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)

16
(d) B B B B
I
R
B
I
R
B
I
R
B B B B B
1 6 2 4
0
3
0
5
0
2 3 4 5
0
8
3
4 8
= = = =

= + + + , , , , ,

t

t

0 0 0
( 8)
27 85 [ T]
8 8
I I I
B ,
R R R
t +
= + = ~
t t
(e) B
I
R
B
I
R
B
I
R
B B B B B
1
0
2
0
3
0
4 1 2 3
4 4 8
0 =

= = + +

t

t
, , , , ,
0 0 0
3 (2 3)
23 21 [ T]
8 4 8
I I I
B ,
R R R
t +
= + = ~
t t
.
(f)
0 0
1 3 5 2 4 2 4
4
0 0 6 36 [A]
2 8
I I *
B B B , B , B , B B B I* I ,
R R

= = = = = = = = ~
t t
.
Primer 4: Posmatrajmo vrlo tanku sfernu ljusku poluprenika R koja se nalazi u vakuumu,
naelektrisana je sa povrinskom gustinom elektriciteta o i rotira oko svoje ose OO' konstant-
nom ugaonom brzinom O (sl. 12a). Odrediti magnetsku indukciju B u centru ljuske (taka C).
Podaci: R=5 [cm], o=300/t [nC/m
2
], O=10
3
[rad/s] i
0
=4t10
-7
[H/m].
Sl. 12
Svaki povrinski element ljuske dS sa naelektrisanjem dQ rotira oko ose 00' (tj. oko z-ose)
konstantnom ugaonom brzinom O obrazujui tako elementarnu struju oI (sl. 12) koja u taki C pre-
ma relaciji ($$) na str. 11, stvara magnetsko polje elementarne indukcije dB algebarskog intenziteta
dB. Poto je o > 0 magnetske indukcije svih elementarnih struja imaju pravac i smer z-ose, a njiho-
vom vektorskom integracijom dobija se da rezultantna indukcija u taki C ima pravac i smer z-ose i
da je njen intenzitet B=(2
0
oOR)/3=4 [pT].

4. Dejstvomagnetskogpoljanastrujnukonturu
Videli smo da strno magnetsko polje ima ponderomotorno dejstvo na strujne elemente koji
se u njemu nalaze. Ako je indukcija magnetskog polja B na mestu strujnog elementa Idl, tada na taj
2
d
d cos d d ,
d
S R
t

= u u O =
2
d d cos d d Q S R = o = o u u
2
d
cos d
d
Q
I R
t
o = =o O u u
3
0
1
d cos d
2
B R = o O u u
3
cos(3 ) 3 cos
cos
4
u + u
u =
2
3
0 0
2
1 2
cos d 4 [pT]
2 3
/
/
B R R
+t
t
= o O u u = o O =
}
x
y
z 0
0'
C
O
du
d
u

d d S, , Q o
d , B B
0

R
I o
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
17
element deluje mehanika (tj. magnetska) sila dF=Idl B (sl. 13a), iji se pravac i smer odreuju
po pravilu desne zavojnice. Rezultantna sila kojom nehomogeno magnetsko polje deluje na deo ne-
ke strujne konture C (odnosno na neki strujni provodnik P), kao i sila kojom ono deluje na konturu,
u optem sluaju su dati sledeim relacijama:
F l B F l B = . =
z z
I I
P C
d d ,
gde je B magnetska indukcija na mestu strujnog elementa Idl. U sluaju kada je magnetsko polje
homogeno, iz prethodne relacije se za krivolinijske i pravolinijske provodnike dobija:
F l B F l B =
F
H
G
I
K
J
=
z
I
Krivolinijski
provodnik
I
avolinijski
provodnik
P
d ;
Pr
,
gde je l vektor duine pravolinijskog provodnika orijentisan u smeru struje I tog provodnika.
Meutim, za rezultantnu mehaniku silu koja deluje na proizvoljnu strujnu konturu C u
homogenom magnetskom polju dobija se:
d
C
I
| |
= =
|
\ .
}
F l B 0

.
Dakle, na strujnu konturu u homogenom magnetskom polju ne deluje nikakva mehanika sila. Na
krutu (tj. nedeformabilnu) i ne obavezno ravnu strujnu konturu C u homogenom magnetskom polju
deluje rezultantni moment M koji tei da tu konturu postavi u jedinstveni poloaj stabilne ravnotee.
Krivolinijski provodnik
Pravolinijski provodnik
du`ine l
I
I
Homogeno magnetsko polje
d d F l B = I
B
l
I dl
B
F l B = I
(a) (b)
C

0
0
0'
R
0
r
r'
S
dS
I
B
d d r l =
H
o
m
o
g
e
n
o
m
a
g
n
e
t
s
k
o
p
o
l
j
e
Sl. 13
U udbeniku se pokazuje (str. 376-383) da na strujnu konturu C (sl. 13b) deluje mehaniki
moment Minvarijantan na izbor take u odnosu na koju se rauna (O, O', ili bilo koje druge take):
, = M m B gde je
C
1
d ( )
2
I amperski magnetski moment strujne konture C =
}
m r r

.
(Amperski) magnetski moment mstrujne konture, ije su su dimenzije [Am
2
], zavisi jedino od in-
tenziteta struje I, oblika i veliine konture i on je, takoe, invarijantan na izbor take O u odnosu na
koju se rauna (za dokaz videti str. 377-378 u udbeniku).
Na osnovu prethodnog sada se moe dati sledei rezime:
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
18
Na proizvoljnu krutu strujnu konturu u homogenom magnetskom polju ne deluje nikakva me-
hanika sila, ve samo rezultantni mehaniki moment M=m B, koji kao i magnetski moment
mkonture ne zavisi od izbora take u odnosu na koju se rauna. Magnetski moment strujne
konture zavisi samo od struje, oblika i veliine konture. Dakle, homogeno magnetsko polje
uvek tei da krutu strujnu konturu postavi u poloaj stabilne ravntotee u kome su vektori mi
B istog pravca i smera [(m, B)=0]. U poloaju labilne ravnotee konture vektori mi B su is-
tog pravca, a suprotnog smera [(m, B)=t|. U specijalnom sluaju kada je kontura C ravna,
taka 0 moe se proizvoljno odabrati unutar povri obuhvaene konturom(sl. 14a) pa je tada:
m r r r r S S S r r = = = = =
z z z
1
2
1
2
1
2
I I I I
C C C
d ( d ) d , d ( d )
A A
,
gde je dS
A
-vektor povri elementarnog rafiranog trougala, a S-vektor itave povri konture.
Vektor S je normalan na ravan konture i ima smer vezan po pravilu desne zavojnice sa orijen-
tacijom konture (tj. sa referentnim smerom struje I), a njegov intenzitet S=|S| jednak je veliini
ravne povri obuhvaene konturom C.
dS
A
S
I
r
dr
B
m S = I
C
(a)
Ravna strujna kontura
proizvoljnog oblika
S =| | S
I
(b)
e
a
m
v
m =

911 10
31
, [kg] e =

1602 10
19
, [C]
a =

5 29 10
11
, [m]
c
0
[F / m] ~

885 10
12
,
Vodonikov atom u osnovnom stanju
v =| | v
| | e
Sl. 14
Atomi, molekuli, makromolekuli i uopte supstancija, predstavljaju izuzetno sloene sisteme
mikroelektrinih strujnih kontura u vakuumu, koji se mogu okarakterisati odgovarajuim re-
zultantnim magnetskim momentima. Na te momente utiu orbitalni magnetski momenti elek-
trona u atomima i magnetski momenti spina atomskih jezgara i elektrona. Podela materijala
na dija- para- i feromagnetike poiva upravo na razliitim karakteristikama magnetskih mo-
menata koje makromolekulske grupacije tih supstancija imaju.
Sada emo ilustracije radi odrediti orbitalni magnetski moment elektrona u vodonikovom ato-
mu u osnovnom stanju (sl. 14b). Poluprenik prve Borove putanje tog atoma je a=5,2910
-11
|m|. Iz
uslova ravnotee Kulonove i centrifugalne sile za atom u osnovnom stanju dobijaju se: linijska (ili
periferijska) brzina elektrona v, frekvencija obilazaka f, intenzitet struje I koji odgovara takvom kre-
tanju elektrona i orbitalni magnetski moment m=|m|:
2 2
6 15
2
0 0
1
2 19 10 [m/s], 6 58 10 [Hz]
2 2 4
e m v | e | v
, v , f , ,
a a m a a

= = ~ = ~
t c t t c
2 24 2
1
1 06 [mA], 9 27 10 [A m ]
| e |
T , I f | e | , m | | I a ,
f T

= = = ~ = = t ~ m .
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
19
Primer 5: Odrediti podunu silu koja deluje na svaki od dva tanka, neograniena, paralelna,
pravolinijska provodnika 1 i 2 u vakuumu, postavljena na rastojanju d (sl. 15a). Struje tih
provodnika su I
1
i I
2
, respektivno.
Magnetsko polje koje stvara struja I
1
du provodnika 2 je kvazihomogeno sa vektorom induk-
cije B
1
normalnim na ravan crtea i orijentisanim od posmatraa. Algebarski intenzitet tog vektora
je B
1
=
0
I
1
(2td). Magnetsko polje koje stvara struja I
2
du provodnika 1, takoe je kvazihomogeno
sa vektorom indukcije B
2
normalnim na ravan crtea i orijentisanim prema posmatrau. Algebarski
intenzitet tog vektora je B
2
=
0
I
2
(2td). Na strujni element I
1
dl deluje sila dF
1
=I
1
dl B
1
u pravcu i
smeru kao na sl. 15a, iji je algebarski intenzitet dF
1
=I
1
B
1
dl=
0
I
1
I
2
dl/(2td). Na strujni element
I
2
dl deluje sila dF
2
=I
2
dl B
2
u pravcu i smeru kao na sl. 15a, iji je algebarski intenzitet dF
2
=
=I
2
B
2
dl=
0
I
1
I
2
dl/(2td). U ovom sluaju zakon akcije i reakacije vai, kako za strujne elemente,
tako i za itave provodnike, s obzirom da je dF
1
+dF
2
=0 i F
1
+F
2
=0. Algebarski intenziteti podunih
sila koje deluju na posmatrane provodnike meusobno su jednaki dF
1
/dl=dF
2
/dl=
0
I
1
I
2
/(2td), a
sile su privlanog karaktera kada struje provodnika I
1
i I
2
imaju isti, a odbojnog karaktera kada stru-
je imaju suprotan smer. Prethodno dobijena relacija slui za definiciju jedinice za intenzitet struje u
SI sistemu (tj. za definiciju ampera). Po toj definiciji, jaina struje u dva paralelna, "neograniena"
(tj. vrlo velike duine) pravolinijska provodnika zanemarljive debljine, koji se nalaze u vakuumu na
rastojanju 1 [m], jednaka je 1 [A] ako na svaki od provodnika deluje poduna sila od 210
-7
[N/m].
1
2
d

0
I
2
dl
I d
1
l
dF
2
dF
1
B
2
B
1
(a) (b)
x
z
y
0
R
I
L
L
B
0
do
o
I dl
dF
2
B = {0,0, } B
0
Homogeno magnetsko
polje
1
2
3
F
1
F
2
F
3
B
0
Sl. 15
Primer 6: Odrediti rezultantnu silu F koja deluje na provodnik sa strujom I u homogenom
magnetskom polju indukcije B=B
0
k(sl. 15b, k-jedinini vektor z-ose).
Na segmente strujnih provodnika 1 i 3 deluju sile F
1
=F
3
=LIB
0
i, gde je i-ort x-ose. Poto je
dF
2
=Idl B=IdlB
0
sinoi i dl=Rdo, to je:
F i i
2 0 0
0
0
2 =
F
H
G
I
K
J
= =
z
R I B R I B R I B sin d cos
0
o o o
t
t
,
( ) F F F F i = + + = +
1 2 3 0
2 R L I B .
Dakle, rezultantna sila koja deluje na posmatrani strujni provodnik ima pravac i smer x-ose, a
njen algebarski intenzitet je F=2(R+L)IB
0
.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
20
5. Magnetski fluksi zakono njegovoj konzervaciji
Fluks vektora magnetske indukcije B (ili magnetski fluks) ima vanu ulogu u teoriji elektro-
magnetskih polja, i to ne samo kao fizika veliina preko koje se jednostavno mogu formulisati
odreeni fundamentalni zakoni, ve i kao veliina dostupna direktnom merenju pomou balistikih
galvanometara i/ili fluksmetara. Po analogiji sa hidromehanikim pojavama i veliinama moe se
definisati fluks (protok) u magnetskog polja kroz povr S orijentisanu u smeru vezanom po pravilu
desne zavojnice sa usvojenom orijentacijom konture C na koju se ta povr oslanja (sl. 16a):
u =
z
B S d
S
.
C
+
V
S
(a)
B
dl
dS
S
B
(b)
C
+
(c)
dS
2
dS
1
S
2
S
1
dV
dS
Sl. 16
Kontura C moe biti, ili neka tanka strujna kontura, ili proizvoljno usvojena (matematika) kontura.
Promenom orijentacije konture menja se i orijentacija oslonjene povri, pa time i znak magnetskog
fluksa. Prema tome, magnetski fluks je skalarna, algebarska, fizika veliina, a magnetska indukcija
je u stvari povrinska gustina fluksa, s obzirom na to da je B=|B| (=) u/S (S-povrina). Jedinica za
magnetski fluks je Veber [Wb], pri emu je [Wb] dimenziono jednak [T][m
2
].
Prouavanjem spektara magnetskih polja elektrinih struja u vakuumu prvi put je zapaeno da
su linije magnetske indukcije neprekidne i da se zatvaraju same u sebe, odnosno da nemaju ni po-
etka ni kraja. Imajui u vidu da se po dananjem shvatanju namagneenost permanentnih magneta,
i uopte uticaj feromagnetika na magnetsko polje, objanjava postojanjem elementarnih struja u ato-
mima i molekulima supstancije (videti str. 18, ibid.), princip neprekidnosti linija magnetske induk-
cije moe se uoptiti i na magnetska polja u supstanciji. Kao to je u elektrostatici uticaj supstancije
na elektrino polje predstavljen preko mnotva dipola u vakuumu, tako se i uticaj supstancije na
magnetsko polje predstavlja preko sloenog sistema mikroelektrinih kontura u vakuumu, koje od-
govaraju mikroelektrinim strujama unutar atoma u molekula (to su, tzv. unutranje elementarne
struje u supstanciji). Prema tome, linije magnetske indukcije neprekidne su u homogenim i nehomo-
genim sredinama kako za magnetska polja koja stvaraju struje elektrinih kontura, tako i za polja
permanentnih magneta. Poto su linije magnetske indukcije neprekidne, tj. nemaju ni poetka ni
kraja jer se magnetske mase, odnosno magnetski polovi, ne mogu izdvojiti to je polje vektora
B bezizvorno, to znai da je u svakoj taki magnetskog polja div B=0. Odatle, za proizvoljnu za-
tvorenu i orijentisanu povr S (sl. 16b) u bilo kojem magnetskom polju na osnovu teoreme Gaus-
Ostrogradskog sledi zakon o odranju, ili konzervaciji magnetskog fluksa:
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
21
d 0 div 0 z
S
Integralni i lokalni oblik akona o konzervaciji magnetskog fluksa = . =
}
B S B

.
Moe se uoiti da je ovaj zakon istog oblika kao i prvi Kirhofov zakon za elektrine struje, s tim to
ovde umesto vektora gustine struje J figurie vektor magnetske indukcije B. Ta slinost se, pored
jo nekih drugih injenica, koristi kao osnova za analizu magnetskih kola. U dananje vreme analiza
i proraun elektrinih maina (elektromotora, generatora, transformatora itd.) ne moe se zamisliti
bez primene pojma magnetskog fluksa.
Na osnovu zakona o konzervaciji magnetskog fluksa moe se uvesti pojam magnetskog fluksa
kroz konturu C (sl. 16c). Neka je u
1
fluks kroz proizvoljnu povr S
1
, a u
2
fluks kroz proizvoljnu
povr S
2
oslonjenu na orijentisanu konturu C. Orijentacija tih povri vezana je po pravilu desne za-
vojnice sa orijentacijom konture C. Magnetski fluks u kroz zatvorenu povr S
1
S
2
orijentisanu
prema spoljanjosti obuhvaenog domena, moe se prema zakonu o konzervaciji magnetskog fluksa
predstaviti na sledei nain:
1 2 1 2
1 2 1 2 1 2
: d : d ; d 0
S S S S


u = . u = u = = u + u = u = u
`

)
} } }
B S B S B S

,
to znai da je isti magnetski fluks kroz svaku povr oslonjenu na konturu C i orijentisanu u smeru
vezanom po pravilu desne zavojnice sa orijentacijom te konture. Na osnovu toga, fluks u
c
kroz bilo
koju konturu C moe se definisati i kao fluks kroz bilo koju povr S*:
u
C
: d
*
=
z
B S
S
,
oslonjenu na tu konturu i orijentisanu u smeru vezanom po pravilu desne zavojnice sa orijentacijom
konture. Pojam magnetskog fluksa kroz konturu vrlo je pogodan za odreivanje elektromotorne sile
indukovane u provodnoj konturi, to je jo ranije pokazano (videti PREDAVANJE 6, str. 11). Taj po-
jam vaan je i za odreivanje rada koji izvre sile magnetskog polja pri premetanju krute konture
sa konstantnom strujom iz jednog poloaja u drugi, kao i za odreivanje svih est generalisanih sila
koje deluju na takvu konturu u bilo kojem njenom posmatranom poloaju.
Primer 7: Odrediti fluks magnetskog polja kroz pravougaonu konturu C, koje stvara vremen-
ski konstantna struja I u tankom, neogranienom pravolinijskom provodniku u vakuumu (ili
vazduhu) (sl. 17a). Kontura moe biti ili tanka iana, ili zamiljena, matematika kontura.
Odrediti i magnetski fluks pravougaone orijentisane konture ACDE, prikazane na sl. 17b.
I
a
h
b
x x+dx x-osa
0

0
dS
B
Usvojeni smer
orijentacije konture C
(a)
C
1
2
x
y
z
0
I
A
C
D
E
F
h
a
b

0
(b)
G
B
K
o
n
t
u
r
e
A
C
D
E
i
A
F
G
E
i
m
a
j
u
i
s
t
u
o
r
i
j
e
n
t
a
c
i
j
u
Sl. 17
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
22
Ako se kontura sa sl. 17a orijentie u smeru kazaljke na satu, tada je na isti nain orijentisan i
svaki njen povrinski element dS. Intenzitet vektora povrine dS svakog od tih elementa je dS=
=|dS|=hdx, vektori dS su upravni na ravan crtea i imaju smer odreen po pravilu desne zavojnice
(u datom sluaju, od posmatraa). Algebarski intenzitet B=|B| indukcije magnetskog polja u taka-
ma na povri elementa dS, elementarni magnetski fluks kroz dS, du=BdS=BdS i ukupan fluks u
kroz konturu C dati su sledeim relacijama:
B
I
x
B S
I h x
x
I h x
x
I h a
b
b
a b
=

= = =

=

=

+
F
H
G
I
K
J
+
z

t

t

t

t
0 0 0 0
2 2 2 2
1 , , d d d
d d
ln u u B S . (#)
Ako se promeni orijentacija konture C, tada ugao (B, dS) postaje t, usled ega se prema prethod-
noj relaciji menja znak fluksa u, s obzirom da je tada BdS= -BdS. Veliina L
12
=L
21
definisana kao:
0 0
12 21
d
= : ln 1
2 2
a b
b
h h
x a
L L
I x b
+

u
| |
= = = +
|
t t
\ .
}
,
zove se meusobna induktivnost provodnika 1 i konture 2, i obrnuto, i ona moe biti ili pozitivna ili
negativna u zavisnosti od odnosa referentnog smera struje I i usvojene orijentacije konture 2. Jedini-
ca za induktivnost je Henri [H], pri emu je [H] (=) [Wb]/[A].
Odreivanje fluksa kroz konturu ACDE (sl. 17b) moe se olakati primenom zakona o kon-
zervaciji magnetskog fluksa. S obzirom da su linije magnetskog polja B usamljenog pravolinijskog
provodnika sa strujom I koncentrine krunice sa centrima na z-osi, to se u ravni x0z moe uoiti
pravougaonik AFGE (sl. 17b), koji se dobija rotacionim "projektovanjem" temena pravougaonika
ACDE oko z-ose na ravan x0z. Sada je lako uoiti da su magnetski fluksevi kroz povri AFC, EGD i
FCDG ravni nuli, a da su fluksevi u
ACDE
i u
AFGE
kroz konture ACDE i AFGE, takoe meusobno
jednaki i prema rezultatu vezanom za sl. 17a dati kao u
ACDE
=u
AFGE
= -(
0
Ih/2t)ln(1+a/b).
Zakon o konzervaciji magnetskog fluksa vai, kako u vakuumu, tako i svim materijalnim sre-
dinama. On se eksperimentalno lako moe proveriti i ima rang jednog od osnovnih principa u teoriji
makroskopskih elektromagnetskih polja.
a
h
b
x-osa
0

0
B
Usvojeni smer
orijentacije konture C
C
C C'
B
ds
dl
d
1
S
d
2
S
d
2
0
S
d d d
2
0
S l s =
Prebrisana povr{
S
1
S
2
dS
0
(a) (b)
0
0'
I
C je kruta kontura sa konstantnom strujom I
koja se nalazi u magnetskom polju B
I
2
I
1
Sl. 18
Posmatrajmo sada proizvoljnu krutu (nedeformabilnu) konturu C sa konstantnom strujom I
(sl. 18a) koja pod dejstvom sila magnetskog polja indukcije B izvri elementaran pomeraj i nae se
u novom poloaju oznaenom na slici sa C'. Sada emo prvo izvesti generalni izraz za elementarni
rad elektromagnetskih sila pri premetanju konture, a zatim emo izvesti i neke druge zakljuke o
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
23
ponaanju strujnih kontura u magnetskom polju. Elektromagnetska sila koja deluje na strujni ele-
ment Idl srazmerna je rezultantnoj magnetskoj indukciji B
r
=B+B
c
na mestu tog elementa, pri emu
je B magnetska indukcija strnog magnetskog polja, a B
c
sopstvenog magnetskog polja konture C.
Sledstveno tome, rezultantna sila koja deluje na strujni element dF
r
moe se predstaviti u obliku
dF
r
=dF+dF
c
, gde sila dF=Idl B potie od dejstva strnog magnetskog polja na konturu, a dF
c
od
dejstva sopstvenog magnetskog polja sme strujne konture (tj. od uticaja drugih strujnih elemenata
konture na posmatrani). Sile dF
c
tee da konturu deformiu, a kako je ona kruta, zakljuuje se da te
sile ne vre nikakav rad. Prema tome, elementarni premetaj strujnog elementa Idl (sl. 18a) odvija
se iskljuivo pod dejstvom sila spoljanjeg magnetskog polja, pa je tada njihov elementaran rad,
d
2
A=dFds=(Idl B)ds=IB(ds dl)=IBd
2
S
0
, gde je d
2
S
0
=ds dl vektor povri koju prebrie
strujni element Idl. Neka je d
2
u
0
elementaran magnetski fluks kroz povr d
2
S
0
. Ukupan rad elektro-
magnetskih sila pri elementarnom premetanju konture iz poloaja C u novi poloaj C' je:
d (d ) d (d d ) d d d
2 2
A I I I I I
C C C C
= = = = =
z z z z
l B s B s l B S
0 0 0
u u ,
gde je du
0
magnetski fluks kroz prebrisanu povr dS
0
(sl. 18a). Poto prema zakonu o konzervaciji
magnetskog fluksa mora biti:
1
1
1 1
1 0 2 0 2 1 c
2 2
d
d 0 d d
d
S
S
Fluks kroz konturu C
Fluks kroz konturu C'

u =


u + u u = u = u u = u
`
u =


)
}
}
B S
B S

,
gde je du
c
prirataj fluksa kroz konturu C, to se dalje moe zakljuiti: (a) prirataj fluksa kroz kon-
turu jednak je fluksu du
0
kroz prebrisanu povr dS
0
, orijentisanu u smeru vezanom po pravilu desne
zavojnice sa usvojenom orijentacijom konture C i smerom njenog kretanja i (b) rad elektromagnet-
skih sila pri elementarnom premetanju konture je dA=Idu
0
=Idu
c
. Na osnovu ovoga sledi:
(1) Rad elektromagnetskih sila pri konanom pomeraju krute konture sa strujom I jednak je A=
=IAu
c
=Iu
0
, gde je Au
c
=u
2
-u
1
prirataj fluksa kroz konturu, a u
0
fluks kroz prebrisanu povr S
0
.
Dakle, ako sile magnetskog polja vre rad (A > 0 Au
c
> 0) one tee da konturu postave u poloaj
maksimalnog fluksa, to predstavlja poloaj stabilne ravnotee te konture.
(2) Na osnovu relacije dA=Idu
0
=Idu
c
moe se formulisati jednostavan postupak za izraunavanje
elektromagnetskih sila i momenata. Dejstvo magnetskog polja na strujnu konturu, u optem sluaju,
svodi se na rezultantnu silu F=(F
x,
F
y
, F
z
) i/ili na rezultantni moment M=(M
x,
M
y
, M
z
), odnosno na
est generalisanih sila f
g
e (F
x,
F
y
, F
z
, M
x,
M
y
, M
z
). Neka je g bilo koja od generalisanih koordinata,
tj. jedna od tri duinske (x, y ili z), ili tri ugaone koordinate (o
x
, o
y
ili o
z
) u ortogonalnom koordi-
natnom sistemu desne orijentacije. Poto g e (x, y, z, o
x
, o
y
, o
z
), to se svaka od generalisanih sila f
g
moe, u optem sluaju, odrediti na sledei nain. Pretpostavimo da pod dejstvom generalisane sile
f
g
kontura C izvri mali virtuelni pomeraj pri kome se samo koordinata g promeni za dg. Rad koji
tada izvre elektromagnetske sile pri tom pomeraju je dA
g
=I (du
0
)
g
=I(du
c
)
g
=f
g
dg, gde je (du
0
)
g
fluks kroz prebrisanu povr, a (du
c
)
g
:=du
g
prirataj fluksa kroz konturu. Na osnovu prethodnog,
generalisane sile date su sledeim relacijama:
F I
x
F I
y
F I
z
M I M I M I
x
x
y
y
z
z
x
x
y
y
z
z
d
d
d
d
d
d
d
d
d
d
d
d
x
y
z
= = = = = =
u
u
u
u
u
u
, , , , ,
o
o
o
o o o
.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
24
Primer 8: Posmatrajmo krutu pravougaonu konturu C u vakuumu (ili vazduhu) (sl. 18b), sa
vremenski konstantnom strujom I
2
. Kontura se zajedno sa neogranienim pravolinijskim pro-
vodnikom sa strujom I
1
nalazi u ravni crtea. Odrediti izvreni rad elektromagnetskih sila ako
se kontura okrene za ugao t/2 oko ose OO' normalne u sreditu stranica konture duine a.
Podaci: I
1
=5 [A], I
2
=3 [A], b/a=0,1, h=1 [m] i
0
=4t10
-7
[H/m.]
Magnetski fluks u
1
konture C u poloaju kao na sl. 18b dat je relacijom (#), str. 22, ibid.
Posle rotacije konture oko ose OO' za ugao t/2 magnetski fluks konture postaje u
2
=0 [Wb]. Prema
taki (1) izvreni rad elektromagnetskih sila pri tom premetanju je A=I
2
(u
2
-u
1
)= -I
2
u
1
, tj.:
A
I I h a
b
I I h
=

+
F
H
G
I
K
J
=

~

t

t

0 1 2 0 1 2
2
1
2
ln ln 11 -7,2 [ J] < 0,
to znai da se kontura moe okrenuti oko ose OO' za ugao t/2 (u bilo kojem smeru) smo pod
dejstvom spoljanjih mehanikih sila koje izvre rad od 7,2 [J] savlaujui elektromagnetske sile.
6. Amperovzakon
Magnetsko polje vremenski konstantnih struja u vakuumu zavisi od geometrije strujnih pro-
vodnika, njihovog meusobnog poloaja i jaine struja. Uprkos injenici da magnetska polja mogu
biti veoma sloena, sva ona, ipak, podleu jednom vrlo jednostavnom integralnom zakonu koji se
zove Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetske indukcije u vakuumu, ili jednostavnije Am-
perov zakon. U sluaju magnetskih polja u vakuumu i sredinama izotropnim, linearnim i homoge-
nim u magnetskom pogledu, Amperov zakon daje fundamentalnu integralnu vezu izmeu vremen-
ski konstantnih struja i njihovog magnetskog polja. Valjanost tog zakona moe se proveriti i eks-
perimentalno, pa se esto umesto Bio-Savarovog zakona, on uzima kao polazna taka u izuavanju
kvantitativnih odnosa izmeu vremenski konstantnih struja i njihovih magnetskih polja. Meutim,
Amperov zakon moe se izvesti iz Bio-Savarovog zakona (o tome videti u udbeniku, str. 390-393).
Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetske indukcije B (integralni oblik):
(a) Za sloeni sistem vremenski konstantnih struja u vakuumu, kanalisanih linijskim provodni-
cima, odnosno odgovarajuim strujnim konturama (sl. 19a) i proizvoljno usvojenu, orijentisa-
nu matematiku konturu C vai:
0 k
( )
d
k
C
Suma je po svim strujama koje
I
se zahvataju sa konturom C
=

}
B l

,
pri emu ispred I
k
stoji predznak "+" u sluaju kada su orijentacija konture C i smer te struje
vezani po pravilu desne zavojnice, dok u suprotnom sluaju stoji predznak "-".
(b) Za prostorno raspodeljene, vremenski konstantne struje u vakuumu, okarakterisane vekto-
rom gustine J (sl. 19b) i proizvoljno usvojenu, orijentisanu matematiku konturu C vai:
B l J S =
z z
d d
C S

0
,
pri emu je integral na desnoj strani fluks vektora J kroz povr S oslonjenu na konturu C i
orijentisanu u smeru vezanom po pravilu desne zavojnice sa usvojenim smerom orijentacije
konture.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
25
Amperov zakon (lokalni, odnosno diferencijalni oblik): Za prostorno raspodeljene, vremen-
ski konstantne struje u vakuumu, okarakterisane vektorom gustine J vai:
0 0
0 0
1 1
d d d lim d lim d
S S
C S S S S
ili
S S


= = =
` `
) )
} } } } }
B l B S J S B S J S rot rot

rot B=
0
J (Amperov zakon u lokalnom, odnosno diferencijalnom obliku).
injenica da je cirkulacija vektora B u optem sluaju razliita od nule, tj. da je rot B T 0, magnet-
ska polja svrstava u grupu vrtlonih, odnosno solenoidskih polja. Amperov zakon daje najoptiju
vezu izmeu vremenski konstantnih struja i njihovih magnetskih polja u vakuumu. Taj zakon se
moe primenjivati, ne samo u vakuumu, ve i u materijalnim sredinama, ali tek poto to se sup-
stancija na ekvivalentan nain predstavi sistemom Amperovih -struja u vakuumu. I pored toga to
Amperov zakon vai strogo u vakuumu, on se primenjuje i u sredinama izotropnim, linearnim i ho-
mogenim u magnetskom pogledu, ije se magnetske osobine neznatno razlikuju od magnetskih oso-
bina vakuuma. U takve sredine spada veina dija- i paramagnetika. Meutim, kod feromagnetika ni-
je mogue primeniti Amperov zakon, ve generalisani Amperov zakon, ili zakon ukupne struje, od-
nosno teoremu o cirkulaciji vektora H, o emu e biti vie rei ve u iduem predavanju.
(a)
C

0
B
I
6
I
5
I
4
I
3
I
2
I
1
B l = + +
z
d ( )
C
I I I I I
0 1 2 3 4 5
(b)
C
J

0
B
dS
S
B l J S =
z z
d d
C S

0
Linije strujnog polja
Sl. 19
Primer 9: (a) Odrediti u raspodelu magnetskog polja neogranienog pravolinijskog provod-
nika u vazduhu, krunog poprenog preseka poluprenika R, sa vremenski konstantnom stru-
jom I (sl. 20a); (b) Odrediti i raspodelu magnetske indukcije kod koaksijalnog vazdunog vo-
da sa vremenski konstantnom strujom I (sl. 20b).
I
a
R
2
R
1
B
2
B
1
C
2
C
1
(a)
Referntni smer
za sabiranje struja
B
2
B
1
(b)
c

0
I
a
b
I
B
Sl. 20
U sumi ne figurue
struja I
6
!
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
26
Amperov zakon, kao i Gausov zakon u elektrostici, pored teorijskog, ima i veliki neposredan
praktian znaaj, jer omoguava lako i jednostavno odreivanje magnetske indukcije u specijalnim,
ali vanim sluajevima sistema sa visokim stepenom simetrije to ovaj primer upravo i ilustruje.
Vremenski konstantne struje uvek se ravnomerno rasporeuju po preseku provodnika, s obzirom da
ne dolazi do pojave skin-efekta. Zato je u svim takama strujnog polja unutar provodnika gustina
struje J ista. Zbog aksijalne simetrije sistema na sl. 20a i 20b moe se oekivati da linije magnetske
indukcije budu krunice u ravnima normalnim na osu provodnika i centrima na toj osi. Orijentacija
tih krunica vezana je po pravilu desne zavojnice sa referentnim smerom struje I, a u svakoj taki
polja vektor magnetske indukcije B je tangenta na liniju polja koja prolazi kroz tu taku. Na osnovu
Amperovog zakona lako se odreuje intenzitet magnetske indukcije B=|B| u bilo kojoj taki polja,
za svaki od sluajeva na sl. 20a i 20b.
Kod strujnog provodnika na sl. 20a uoimo krune konture C
1
i C
2
poluprenika R
1
< a i R
2
>
a, respektivno, pa odredimo cirkulaciju vektora indukcije B du svake od njih. S obzirom da je gu-
stina struje u provodniku J=|J |=I/(ta
2
) to sledi:
1 1
2
0 0
1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1
2 2
: d d (2 ) ( ) ( )
2 2
C C
I I
C B l B R R B R J R R a
a a

= = t = t = = <
t t
} }
B l

,
2 2
2
0 0
2 2 2 2 2 2 2 0 2 2
2 2
: d d (2 ) ( )
2 2
C C
I a
C B l B R I B J R a
R R

= = t = = = >
t
} }
B l

,
gde je B
i
=|B
i
|, a dl
i
(dl
i
=|dl
i
|) linijski element konture C
i
( 1 2) i , = orijentisane u smeru vezanom po
pravilu desne zavojnice sa referentnim smerom struje I. Dakle, Bio-Savarov zakon vai, ne samo za
kvazilineine, ve i za "debele", neograniene, pravolinijske strujne provodnike krunog preseka, u
delu prostora izvan tih provodnika, poev od njihove granine povri. Intenzitet indukcije na osi tih
provodnika ravan je nuli, dok je na graninoj povri B
0
=
0
Ja/2=
0
I/(2ta). Na sl. 21 prikazana je
varijacija intenziteta magnetske indukcije strujnog provodnika sa sl. 20a za r e|0, ), gde je r nor-
malno odstojanje taaka od ose provodnika.
B
I
r
=

t
0
2
B
I
a
r =

t
0
2
2
B
I
a
=

t
0
2
r
B
a
0
Sl. 21
Za koaksijalni vod na sl. 20b uoimo krune konture C
1
, C
2
, C
3
i C
4
, poluprenika R
1
< a, a s
R
2
< b, b s R
3
< c R
4
> c, respektivno, i izraunajmo cirkulaciju vektora magnetske indukcije B du
svake od njih. Svaka od krunica orijentisana je u smeru vezanom po pravilu desne zavojnice sa
referentnim smerom struje unutranjeg provodnika "" (na sl. 20b prikazana je samo kontura C
2
).
Dalje sledi:
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
27
1 1
2
0
1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1
2 2
: d d (2 ) ( ) ( )
2
C C
I
I
C B l B R R B R R a
a a

= = t = t = <
t t
} }
B l

,
2 2
0
2 2 2 2 2 2 2 0 2 2
2
: d d (2 ) ( )
2
C C
I
C B l B R I B a R b
R

= = t = = s <
t
} }
B l

,
3 3
2 2
2 2 0 0 3
3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
2 2 2 2
3
( )
: d d (2 ) ( ) ( ),
2 ( )
C C
I I c R
C B l B R c R B b R c
c b c b R

= = t = = s <
t
} }
B l

4 4
4 4 4 4 4 4 4 4 4
: d d (2 ) 0 0 ( )
C C
C B l B R B R c = = t = = >
} }
B l

,
gde je B
i
=|B
i
|, a dl
i
(dl
i
=|dl
i
|) linijski element konture C
i
( ) i =14 , . Intenzitet magnetske indukcije na
osi koaksijalnog voda je nula; na spoljanjoj povri unutranjeg provodnika intenzitet indukcije je
B
1
(R
1
=a)=
0
I/(2ta), a na unutranjoj povri spoljanjeg provodnika njen intenzitet je B
3
(R
3
=b)=
=
0
I/(2tb). Na sl. 22 prikazana je varijacija intenziteta magnetske indukcije strujnog koaksijalnog
voda sa sl. 20b za r e|0, ), gde je r normalno odstojanje taaka od ose voda.
B
I
r
=

t
0
2
B
I
a
r =

t
0
2
2
B
I
a
=

t
0
2
r
B
a 0
b
c
B
I
b
=

t
0
2

t
0
2 2
2 2
2


I c r
c b r
( )
( )
Sl. 22
7. Magnetskaindukcijatorusnognamotaja
Sada emo odrediti magnetsku indukciju B i fluks u
0
u vakuumskom ili vazdunom torusnom
strujnom namotaju, krunog (sl. 23) i pravougaonog poprenog preseka (sl. 24). Pod torusnim na-
motajem podrazumeva se namotaj, obino ravnomerno i gusto namotan na noseu strukturu (tzv.
jezgro), najee u obliku naduvane automobilske gume. Presek jezgra koji sadri osu torusa OO'
najee je dakle krug, ali moe biti i pravougaonik ili kvadrat. Ako su dimenzije poprenog prese-
ka torusa znatno manje od njegovog srednjeg poluprenika za taj torus kae se da je tanak. Torusi sa
sl. 23 i sl. 24 su tanki ako je (a+b)/2 >> b-a, odnosno 3a >> b . Kada su navojci torusa gusto zbijeni
(a esto su i namotani u vie gusto zbijenih slojeva), struja torusa obrazuje kontinualan strujni plat
oko njega, pa su linije magnetske indukcije u torusu koncentrine krunice sa centrima na osi OO'
bez obzira na to da li je torus tanak ili nije i kakvog mu je oblika popreni presek.
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
28
O
O'
b
b
a
a

0
I
N
r
b a
=

2
( ) / 2 a b +
a
b
I
B
0
x
-
o
s
a
dS
r
I
dx
(a)
(d)
dl
OO'

0
I
N
dl
OO'
(b)
(c)

0
dl
b
a
OO'
I
N
"+"
"+"
C
C
C
x
x
x
x
B
B
B
r
B
Sl. 23
Za torus krunog poprenog preseka (sl. 23) odredimo magnetsku indukciju B, taan izraz za mag-
netski fluks u
0
kroz popreni presek (to je takozvani fluks po navojku) i aproksimativan izraz za taj
fluks u
0
'. Pretpostavlja se, naravno, da torus ima N ravnomerno i gusto namotanih zavojaka sa vre-
menski konstantnom strujom I i da je u unutranjosti torusa vakuum ili vazduh. Svi parametri torusa
neophodni za reavanje problema dati su na sl. 23, a njihov smisao je oigledan.
Zbog aksijalne simetrije sistema, linije magnetske indukcije u torusu koncentrine su krunice
(sl. 23). Njihova orijentacija uvek se odreuje po pravilu desne zavojnice: kada se prstima desne
ruke obuhvate navojci torusa u referentnom smeru struje I, tada palac pokazuje orijentaciju linija
magnetske indukcije B {npr. krunice C poluprenika x e[a, b] (sl. 23b i 23c)}. Da bi se Amperov
zakon primenio na krunicu C, nju je kao matematiku konturu potrebno prvo orijentisati u proiz-
izvoljno usvojenom smeru. Orijentacija krunice tada odreuje smer u kome e se vriti cirkulacija
vektora B prilikom primene Amperovog zakona. Na sl. 23b i 23c usvojena je ista orijentacija kru-
nice C kao i linija magnetske indukcije B (tj. u smeru kretanja kazaljke na satu), to je i naznaeno
preko orijentisanih linijskih elemenata krunice dl. Kada se prstima desne ruke krunica C obuhvati
u smeru orijentacije, tada palac desne ruke pokazuje referentni ili obraunski smer za sabiranje stru-
ja koje se prema Amperovom zakonu zahvataju sa konturom C kao susedni beouzi na lancu. Smer
sabiranja struja oznaen je na sl. 23b i 23c simbolom i znakom "+" pored njega. Kada se primeni
Amperov zakon na krunicu C poluprenika x e (0, ) dobija se:
{ }
0
[ ]
d d d 2
0 (0 ) ( )
C C C
N I , x a, b
B l B l B x
, x , a b,
e
| |
= = = t =
|
e
\ .
} } }
B l

{ }
0
[ ] 0 [0 ) ( )
2
N I
B , x a, b B , x , a b,
x

= e . = e
t
, (#)
gde je 2tx duina uoene linije magnetskog polja, odnosno krunice C. Magnetsko polje ne postoji
izvan torusa, a unutar njega intenzitet magnetske indukcije obrnuto je srazmeran duini linije polja
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
29
koja prolazi kroz posmatranu taku. Intenzitet magnetske indukcije ne zavisi od oblika poprenog
preseka torusa. Ako je torus tanak, moe se smatrati da je magnetsko polje u njegovom poprenom
preseku praktino homogeno sa intenzitetom B=
0
NI/l=
0
N'I, gde je l=(a+b)t duina srednje li-
nije, a N' poduna gustina navojaka na torusu (tj. broj navojaka po jedinici duine). Kada srednji
poluprenik tankog torusa neogranieno raste, tada torus prelazi u neogranien tanak solenoid, pa je
prema prethodnom magnetska indukcija u torusu B=
0
N'I to se slae sa ranije izvedenim izra-
zom za indukciju u tankom solenoidu primenom Bio-Savarovog zakona.
Taan izraz za magnetski fluks kroz popreni presek torusa u
0
(to je tzv. fluks po navojku
torusa), dat je sledeom relacijom (videti sl. 23d):
u
0
0
2 2
0
2 2
2
2
2 2
2 2
=

F
H
G
I
K
J

+
F
H
G
I
K
J
=



F
H
G
I
K
J

+
F
H
G
I
K
J

z z

t

t
N I
x
b a
x
b a
x
N I
b a
x
b a
x
x
a
b
a
b
d d .
Kada u prethodnu relaciju uvedemo smenu x=(b+a)/2+[(b-a)/2]sin, gde e[-t/2, t/2], dobija se:
2 2
2 2
0 0
0
2 2
( ) ( )
cos cos
d , : d
2 2
sin sin
/ /
/ /
N I b a N I b a
J J
b a b a
b a b a
t t
t t


u = = = =
+ +
t t
+ +

} }
( )
2
0 0
0
( )
2 2
N I b a N I
b a b a
b a
b a b a


= t u = t =
t
+ +
.
Priblian izraz za magnetski fluks kroz popreni presek torusa u
0
' obino se odreuje pod
pretpostavkom da je zanemarljiva neravnomernost raspodele magnetske indukcije po preseku torusa
i da je indukcija u svim takama torusa priblino jednaka indukciji na srednjoj liniji. Odatle sledi:
u
0
0
2
0
2
2
2 4
' =

+


F
H
G
I
K
J
=



+

t
t
N I
a b
b a N I b a
b a
( )
2
.
Kada se uvede faktor debljine torusa o=2(b-a)/(b+a), koji je obino znatno manji od jedan,
tada je b/a=(1+o/2)/(1-o/2), pa se za procentualnu greku aproksimacije dobija:
g [%] =

=
F
H
G
I
K
J
u u
u
0 0
0
2
100 50 1
4
1
' o
.
Iz poslednje relacije sledi da ak i kod vrlo "debelih" torusa (na primer kada je b-a=a, odnosno kada
je faktor debljine torusa o=2/3), procentualna greka aproksimacije jo uvek je relativno mala i iz-
nosi smo -2,86 [%].
Magnetska indukcija u torusu pravougaonog poprenog preseka (sl. 24a) odreuje se, takoe,
pomou relacije (#) na str. 28. Taan izraz za magnetski fluks u
0
kroz popreni presek tog torusa
dat je sledeom relacijom (videti sl. 24b):
u
0
0 0 0
2 2 2
=

=

=


F
H
G
I
K
J
z z

t

t

t
N I
x
h x
N I h x
x
N I h b
a
a
b
a
b
d
d
ln ,
PREDAVANJE 8 (PROF. D. KANDI, MAINSKI FAKULTET-BEOGRAD)
30
dok je priblian izraz za taj fluks dat relacijom:
u
0
0 0
2
2
' =

+
=



+

t

t
N I
a b
h b a
N I h b a
b a
( ) .
Kada se ponovo uvede faktor debljine torusa o=2(b-a)/(b+a) (koji je i ovde obino znatno
manji od jedan), tada je opet b/a=(1+o/2)/(1-o/2), a za procentualnu greku aproksimacije dobija se:
g [%] ln
-
=

=
+
F
H
G
I
K
J

L
N
M
O
Q
P

u u
u
0 0
0
100
2
2
1 100
'
/ o
o
o
.
Iz poslednje relacije sledi da ak i kod vrlo "debelih" torusa (na primer kada je b-a=a, odnosno kada
je faktor debljine torusa o=2/3), procentualna greka aproksimacije jo uvek je relativno mala i iz-
nosi smo -3,82 [%].
I
h
N
a
b

0
(a)
O
O'
O
O'
a
b
h
(b)
I
I
x
-
o
s
a
dS
B
x
dx
a
b
B
Sl. 24
8. Merenjemagnetskeindukcije(nije u programu)
Studenti koji su zainteresovani mogu da proitaju o merenju magnetske indukcije u udbeniku
(videti str. 402-405).

Napomena: svi reeni primeri u ovom tekstu ujedno su i test-zadaci !

Ogled o elektromagnetskoj
sili izmeu paralelnih strujnih
provodnika sa vremenski
konstantnim strujama jednakog
intenziteta, a suprotnog smera
Prirodan magnetizam Zemlje
Linije
magnetske
indukcije
Arktik
Antarktik