Fizički fakultet

Univerzitet u Beogradu

Odredjivanje specifičnog
(masenog) naelektrisanja
elektrona

Danilo Milićević
Broj indeksa: 3037/2015 Asistent: Dejan Dojić
Mart, 2019.
Beograd
1 Uvod
1.1 Kretanje elektrona u električnom polju
Kao izvor elektrona često se koristi proces termoelektronske emisije (usijana met-
alna nit). Oslobodjeni elektroni na površini metala imaju gotovo nultu kinetičku en-
ergiju, što znači da ukoliko želimo da ih premestimo ili pokrenemo, potrebno je ubrzati
ih električnim poljem jačine E. Pod uticajem Lorencove sile odnosno, kako su vektori
brzine i indukcije polja ortogonalni,

F = evB (1)

elektron prelazi iz tačke sa potencijalom V1 u tačku sa potencijalom V2 i pritom stiče

kinetičku energiju:
1
Ek = mv2 = e(V1 − V2 ) = eU (2)
2
bez obzira na putanju po kojoj je premešten.
Vidimo i da je energiju elektrona pogodno izražavati u jedinicama eV. Energiju od 1
eV ima elektron ubrzan iz mirovanja razlikom potencijala od 1V.

1.2 Kretanje elektrona u homogenom magnetnom polju

Lorencova sila magnetnom polja indukcije B na nerelativistički elektron koji uleće
početnom brzinom v normalnom na B je:

F = ev × B (3)

odnosno, kako su vektori brzine i indukcije polja ortogonalni,

F = evB (4)

Lorencova sila u ovakvom slučaju je konstantnog intenziteta i ortogonalna na brz-

inu elektrona, te se elektron kreće po kružnoj putanji gde Lorencova sila ima ulogu
centripetalne sile. Tada su Lorencova i centrifugalna sila izjednačene, odnosno:
mv2
evB = , (5)
r
gde je e naelektrisanje elektrona, m masa elektrona, a r poluprečnik njegove kružne
putanje.
Iz jednačine (5) dobija se izraz za maseno (specifično) nalektrisanje elektrona
e v
= (6)
m rB
iz jednačina (2) i (6) sledi
e 2U
= 2 2 (7)
m r B
što je pogodno zapisati i kao:
2m
r2 = U = aU (8)
eB2

2
što pokazuje da kvadrat poluprečnika putanje elektrona u homogenom magnetnom
polju linearno zavisi od ubzavajućeg napona U. Ukoliko poznajemo vrednost magnetne
indukcije, mereći poluprečnike putanja elektrona za različite vrednosti ubrzavajućeg
napona, linearnim fitovanjem može se odrediti koeficijent pravca, a samim tim i vred-
nost masenog naelektrisanja elektrona.

2 Postupak merenja
U staklenom balonu, smeštenom izmedju Helmholcovih kalemova, nalazi se gas
pod niskim pritiskom i izvor elektrona. Helmholcovi kalemovi formiraju homogeno
magnetno polje indukcije B. Elektroni dobijeni termoelektronskom emisijom se ubrzavaju
naponom U izmedju katode i anode, i pod dejstvom Lorencove sile zatvaraju kružnu
putanju unutar balona. Pri sudarima elektrona sa atomima gasa, atomi gasa bivaju
pobudjeni i pri spontanoj deeksidaciji emituju svetlost, što nam omogućava da uočimo
putanju elektrona koji se kroz taj gas kreću, tako da je moguće meriti poluprečnik
kružne putanje. Napajanje grejača katode i dovodjenje napona na anodu vrši se iz
izvora jednosmernog napona, a ubrzavajući napon meri se voltmetrom.
Helmholcovi kalemovi su sistem od dva kružna kalema poluprečnika R i odredjenog
broja namotaja N, medjusobno paralelni i na rastojanju koje je jednako njihovom poluprečniku.
Kalemovi se napajaju iz akumulatorske baterije i moguće je regulisati struju koja se
propušta kroz njih. Intenzitet magnetne indukcije u centru kalemova odredjen je jednačinom:
 4  32 NI
B = µ0 (9)
5 R
gde je µ0 magnetna propustljivost vakuuma.

3 Zadaci vežbe
• Za odredjenu vrednost intenzizeta magnetne indukcije B, tj odredjenu vrednost
jačine struje I kroz Helmholcove kalemove, izmeriti poluprečnik r putanje elek-
trona za najmanje pet vrednosti ubrzavajućeg napona U;
• Nacrtati grafik r2 = f(U) i iz linearnog fita odrediti koeficijent pravca prave;
• Odrediti vrednost masenog naelektrisanja elektrona iz vrednosti koeficijenta pravca
prave;
• Ponoviti merenje za još dve različite vrednosti intenziteta magnetne indukcije B

3.1 Rezultati merenja

• Kao greška merenja napona i struje uzeto je 1% vrednosti merenja + 1dg.
• Greška merenja kvadrata poluprečnika kružne putanje računata je kao

∆r2 = 2r∆r

3
 gde je ∆r jedan podeok na lenjiru - 1mm.

Tabela 1. Merenja za struju jačine 0,9A

Tabela 2. Merenja za struju jačine 1A

Tabela 3. Merenja za struju jačine 1,1A

Podaci iz tabele prikazani su grafički i sa grafika je odredjen koeficijent pravca lin-

earnog fita.

4
Grafik 1. Zavisnost kvadrata poluprečnika putanje elektrona od ubrzavajućeg napona,
pri struji jačine 0,9A

Grafik 2. Zavisnost kvadrata poluprečnika putanje elektrona od ubrzavajućeg napona,

pri struji jačine 1A

5
Grafik 3. Zavisnost kvadrata poluprečnika putanje elektrona od ubrzavajućeg napona,
pri struji jačine 1,1A

Očitani koeficijenti pravca i njihove greške:

m2
a1 = (3.16 ± 0.12) · 10−5
V
m2
a2 = (2.56 ± 0.11) · 10−5
V
m2
a3 = (2.20 ± 0.10) · 10−5
V
Prema formuli (9) odredjen je intenzitet magnetne indukcije u centru kalemova za tri
merene jačine struje:
B1 = (7.0 ± 0.8) · 10−4 T
B2 = (7.8 ± 0.9) · 10−4 T
B3 = (8.6 ± 0.9) · 10−4 T
gde je greška izračunata prema formuli:

∆I
∆B = B · (10)
I
Na osnovu formula (7) i (8) vidimo da je specifično naelektrisanje odredjeno sa:
e 2
= (11)
m aB2

6
a njegova greška sa:
e e  ∆a ∆B 
∆ = +2 (12)
m m a B
Dobijeni rezultati:
e C
m [ kg ] ∆ me [ kg
C
]
1.29 · 1011 3.58 · 1010
1.28 · 1011 3.37 · 1010
1.23 · 1011 3.03 · 1010

Usrednjeni su sa otežinjenjem, prema formuli:

xi ω i
P
e
< >= Pi (13)
m i ωi

Gde je ωi :
1
e
2
[∆ m ]
i
e

xi =
m i

Konačni rezultat merenja specifičnog naelektrisanja iznosi:

e C
= (1.3 ± 0.4) · 1011
m kg

4 Diskusija
Dobijeni rezultat odstupa od poznate vrednosti specifičnog naleketrisanja elektrona
za oko 30%. Na osnovu tri dobijena rezultata vidimo da su koncentrisani oko slične
vrednosti, što je verovatno posledica pogrešnog pristupa merenju poluprečnika putanje
elektrona. Da bismo dobili precizniji rezultat potrebno je ponoviti merenja više puta i
meriti poluprečnike na različitim položajima unutar oblasti putanje.