КУЛОНОВ ЗАКОН, ЈАЧИНА ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА

1.1. Сила којом тачкасто оптерећење Q1 делује на тачкасто оптерећење Q2 које се налази на
растојању r12 у вакууму (ваздуху) дефинисана је изразом:
1 Q1Q2
a) F12   ;
4 0 r12 2
1 QQ
b) F12   1 2;
4 0 r12
1 Q
c) F12   12
4 0 r12
1 Q1Q2
d) F12   .
 0 r12 2
1.2. Тачкаста наелектрисања су:
а) наелектрисања која се налазе на малим телима;
b) наелектрисања која су реда pC;
c) наелектрисања која су реда nC;
d) наелектрисања која се налазе на телима чије су димензије мале у односу на
растојања на којима их посматрамо
1.3. Електрично поље се дефинише као:
a) посебно физичко стање у околини наелектрисаних тела
b) посебно физичко стање у околини наелектрисаних тела и електричних оптерећења
које се видно манифестује у појави механичке силе која делује на пробно
оптерећење унесено у поље;
c) простор око електричних оптерећења;
d) посебно физичко стање у околини тачкастих наелектрисања.

1.4. Пробно оптерећење је, по дефиницији:

a) позитивно оптерећење, мало по количини наелектрисања;
b) негативно оптерећење, мало по количини наелектрисања;
c) наелектрисање једног протона;
d) наелектрисање једног електрона.

1.5. Вектор јачине


електричног

поља, у некој тачки се дефинише као:
a) E  F  Qp;

 F
b) E  ;
Qp
1 Q
c) E   2;
4 0 r
1 Q
d) E  
4 0 r
1.6. Јединица за јачину електричног поља је:
a) N;
b) V;
c) N/C;
d) Vm.

1.7. Хомогено електрично поље је:

 a) поље у чијој свакој тачки вектор јачине електричног поља има исти интензитет,
правац и смер;
b) поље које ствара тачкасто наелектрисање;
c) поље чија јачина поља зависи од растојања;
d) поље које ствара наелектрисана сфера.
1.8. Линије вектора јачине електричног поља једног тачкастог наелектрисања замишљамо
као:
a) кружне линије распоређене концентрично са наелектрисањем;
b) радијалне праве које излазе (извиру) из наелектрисања ако је наелектрисање
позитивно;
c) радијалне праве које излазе (извиру) из наелектрисања ако је наелектрисање
негативно;
d) еквидистантне паралелне праве.
1.9. Како зависи интензитет вектора јачине електричног поља тачкастог наелектрисања Q
од удаљености од наелектрисања:
a) расте линеарно са растојањем;
b) расте са квадратом растојања;
c) опада са квадратом растојања;
d) опада линеарно са растојањем.
2.1. Тачке A и B налазе се на линији електричног поља тачкастог наелектрисања Q. Ако су
познате јачине електричног поља у тим тачкама, EA=18 V/m i EB=2 V/m, колики је однос
удаљености тачака A и B од тачкастог наелектрисања rA/rB:
a) 1/9;
b) 9;
c) 1/3;
d) 3.

2.2. Две једнаке металне куглице наелектрисане су истом количином наелектрисања

супротног предзнака. Растојање између куглица je d, при чему важи d>>R, а куглице се
налазе у ваздуху Како ће се променити сила између куглица ако се растојање између
куглица повећа на 2d:
a) сила остаје иста;
b) сила се смањује два пута;
c) сила се смањује четири пута;
d) сила се повећава четири пута.

2.3. Две једнаке металне куглице наелектрисане су истом количином наелектрисања

супротног предзнака. Растојање између куглица је d, при чему важи d>>R, а куглице се
налазе у ваздуху.На коју удаљеност треба поставити металне куглице, ако се
наелектрисање једне од њих удвостручи, да би привлачна сила између куглица остала
непромењена:
a) растојање d;
b) растојање 2d;
c) растојање 4d;
d) растојање d 2 .

2.4. * Два тачкаста наелектрисања Q1, Q2 i

тачка М приказани су на слици. Познато је
 да вектор јачине електричног поља у тачки M има интензитет 0, и да однос удаљености
тачкастих наелектрисања од тачке М износи b a  4 . Одредити однос наелектрисања
Q1
Q2 :
a) 16;
b) 1/16;
c) 4;
d) 1/4.

2.5. Три тачкаста наелектрисања Q1, Q2 и Q3 смештена су у теменима једнакостраничног

троугла, као на слици. Одредити смер силе којом наелектрисања Q2 и Q3 делују на
наелектрисање Q1, ако је познато да су сва наелектрисања једнака по интензитету и по
предзнаку:
a) одговор a) са слике;
b) одговор b) са слике;
c) одговор c) са слике;
d) одговор d) са слике.

2.6. Вектор јачине електричног поља у тачки А нацртан је на слици. Предзнаци и

количине наелектрисања Q1 и Q2 су:

a) Q1  Q2 ; Q1 (+), Q2 (+);
b) Q1  Q2 ; Q1 (+), Q2 (-);
c) Q1  Q2 ; Q1 (-), Q2 (+);
d) Q1  Q2 ; Q1 (-), Q2 (-).
e)

2.7. Вектор јачине електричног поља у тачки А нацртан је на

слици. Предзнаци и количине наелектрисања Q1 и Q2 су:

a) Q1  Q2 ; Q1 (+), Q2 (+);
b) Q1  Q2 ; Q1 (+), Q2 (-);
c) Q1  Q2 ; Q1 (-), Q2 (+);
d) Q1  Q2 ; Q1 (-), Q2 (-).

2 .8. Четири тачкаста наелектрисања, наелектрисана истом

количином наелектрисања Q, постављена су у теменима квадрата A,
B, C и D, као на слици. Одредити правац вектора јачине електричног
поља у тачки 1 која лежи на пресеку дијагонала, ако су ако наелектрисања у теменима A и
B позитивна, а у теменима C и D негативна:

a) паралелно са страницом AD;

b) паралелно са страницом AB;
c) паралелно са дијагоналом BD;
d) нормално на дијагоналу BD.

2.9 Четири тачкаста наелектрисања, наелектрисана истом количином наелектрисања Q,

постављена су у теменима квадрата A, B, C и D, као на слици. Одредити правац вектора
јачине електричног поља у тачки 1 која лежи на средини странице DC, ако су сва
наелектрисања позитивна:

a) паралелно са страницом AD;

b) паралелно са страницом AB;
c) паралелно са дијагоналом BD;
d) нормално на дијагоналу BD.

2.10 каквом су односу јачине електричног поља у тачкама A, B и C, приказаним

на слици:

a) EA > EB >EC ;
b) EA <EB < EC ;
c) EA =EB = EC=0 ;
d) EA =EB = EC  0.

2.11* У каквом су односу јачине електричног поља у тачкама 1 и 2, приказаним нa

слици:

a) E1/E2 =1;
b) E1/E2 =1/2;
c) E1/E2 =1/4;
d) E1/E2 =1/8.

2.12.* Одредити вектор електричног поља у тачкама 1 и 2, приказаним на слици:

 Подаци: Q = 4mC, a = 5cm, средина ваздух

2.13 Одредити вектор електричног поља у тачкама 1 и 2, приказаним на слици:

Подаци:|Q| = 2μC,a = 10cm, средина ваздух

ПОТЕНЦИЈАЛ И НАПОН
1.1 Потенцијал VM тачке М у електростатичком пољу се дефинише као:
WP
a) VM  ;
Qp
F
b) VM  Q ;
p

c) VM  E  Q p ;
d) VM  WP  Q p .
1.2 Потенцијал VM у тачки M, зависи од:
)a Путање по којој се одређује
)b Брзине кретања пробног наелектрисања
)c Положаја тачке М и референтне тачке P
)d Облика путање по којој се одређује.
1.3. Потенцијал у тачки А, на растојању rA oд тачкастог наелектрисања Q,
рачунат у односу на референтну тачку у бесконачности одређен је изразом:
a) VA  Q � 4 0 � rA ;
Q
b) VA  ;
2 0 rA
Q
c) VA  ;
4 0 rA 2
Q
d) VA  .
4 0 rA

1.4. Напон између две тачке М и N је дефинисан исказом:

a) Разлика потенцијала између две тачке M и N;

b) Посебно физичко стање у околини наелектрисаних тела које се
манифестује силом на сва наелектрисана тела која се у њему налазе;
c) Сила којом тачкасто тело наелектрисања Q1 делује на друго тачкасто
наелектрисање Q2.
d) извршени рад у јединици времена.

1.5 Тачке A, B, C су подједнако удаљене од позитивно наелектрисаног тачкастог

наелектрисања Q. Акло се потенцијал рачуна у односу на референтну тачку у
бесконачности која од тачака A, B или C има највећи потенцијал?

a) Тачка A;
b) Тачка B;
c) Тачка C;
d) све три тачке имају исти
потенцијал.

1.6. Тачке A, B, C су подједнако удаљене од позитивно наелектрисаног тачкастог

наелектрисања Q. Позитивно пробно наелектрисање премешта се из тачке P у
 једнако удаљене тачке A, B, C. На ком путу је потребно уложити највећи рад за
премештање пробног наелектрисања?
a) На путу PA;
b) На путу PB;
c) На путу PC;
d) Потребно је уложити исти рад.

1.7. Задато је тачкасто наелектрисање Q. Тачка А која се налази нарасатојању rA

од наелектрисања Q има потернцијал VA. Колико је растојање rB тачке B од
V
наелектрисања Q чији потенцијал износи VB  A ?
2

a) VA  Q �4 0 � rA ;
Q
b) VA  ;
2 0 rA
Q
c) VA  ;
4 0 rA2
Q
d) VA  .
4 0 rA
1.8. Колики је рад потребно уложити при премештању тачкастог наелектрисања
Qp = 1 pC из тачке A ( VA  400V ) у тачку B ( VB  800V )?
a) A= 0,8 nJ;
b) A= - 0,8 nJ;
c) A= - 0,4 nJ;
d) A= 0,4nJ.
1.9. Колики је напон између тачака A ( VA  400V ) и B ( VB  800V )
a) U AB  -400V
b) U AB  400V
c) U AB  800V
d) U AB  -800V

C
+Q

2.1 Три тачкаста наелектрисања су

смештена у теменима једнакостраничног троугла
a a

-Q +Q
A a/2 M a/2 B
( као на слици ). Потенцијал тачке М одређен у односу на референтну тачку у
бесконачности је:

Подаци:
|Q|= 3μC, a = 10cm, средина ваздух

2.2 Два тачкаста наелектрисања су смештена у теменима једнакостраничног троугла

( као на слици ). Потенцијал тачке М одређен у односу на референтну тачку у
бесконачности је: M

Подаци:
|Q|= 4μC, a = 5cm, средина ваздух
a a

(-Q) A B (+Q)
a/2 a/2

2.3 Два тачкаста наелектрисања су смештена у теменима правоугаоника као на

слици.
a) Одреди потенцијал тачке М
b) Одреди напон UMD

Подаци:
Q= 4μC, a = 8cm, b = 6cm, средина ваздух
a
D C (+Q)

b b
M

(+Q) A B

2.4 Два тачкаста наелектрисања су смештена у теменима правоугаоника као на

слици. Напон UDB износи:
 Q 1 1 D a
a) U DB   - 
4 0  b a  C (+Q)

b) U DB  0V
Q b b
c) U DB   ab
4 0
Q 1 1 (+Q) A B
d) U DB    
4 0  b a  a

2.5 Тачкасто наелектрисања је смештено у темену једнакосраничног троугла као на

слици. Израчунај
a) напон UBC:
b) рад при премештању пробног наелектрисања Qp =1pC из тачке C у тачку B
C
Подаци:
Q= 10mC, a = 2cm, средина ваздух

a a

A B
a
(+Q)

2.6 Шупља метална кугла наелектрисана је количином наелектрисања Q. Колики је

напон између тачака A и B, UAB?

a) U AB  0V
b) U AB  0V B A

c) U AB  0V
d) U AB  10V

2.7 Метална кугла полупречника R наелектрисана је количином наелектрисања Q.

Ако је потенцијал тачке А на површини кугле, рачунат у односу на референтну
тачку у бесконачности, VA=10V, колики је потенцијал тачке B која се налази у
унутрашњости кугле, рачунат у односу на исту референтну тачку.
A

a) VB = 0V
B R
b) VB = 10V
c) VB = 20V
d) VB = 40V

2.8 Два тачкаста наелектрисања Q1  50nC и Q2  -20nC налазе се у ваздуху на

међусобном растојању од 10cm. Колики је потенцијал тачке М (рачунат односу на
референтну тачку у бесконачности) која се налази на средини између оптерећења
Q 1 и Q 2?
 a) VM  3000V;
b) VM  2700V;
c) VM  5400V;
d) VM  6400 V.

2.9. Два тачкаста наелектрисања Q1  50nC и Q2  -20nC налазе се у ваздуху на

међусобном растојању од 10cm. Колики је потенцијал тачке N (рачунат односу на
референтну тачку у бесконачности) која је од оптерећења Q 1 удаљена за 6cm, а од
Q 2 је удаљена за 9cm?
a) V N  3500V;
b) VN  4500V;
c) V N  5500V;
d) V N  6500V.
2.10 *Два тачкаста наелектрисања Q1  50nC и Q2  -20nC налазе се у ваздуху
на међусобном растојању од 10cm. Тачка М се налази на средини између
оптерећења Q 1 и Q 2, а тачка N је од оптерећења Q 1 удаљена за 6cm а од Q 2 је
удаљена за 9cm. Колики је рад који изврше електростатичке силе при премештању
нелектрисања Q p  1 pC из тачке М у тачку N?
a) A  0,3 nJ;
b) A  -0,3 nJ;
c) A  0,1 nJ;
d) A  -0,1 nJ.