Izveštaj o laboratorijskoj vežbi

Univerzitet u Beogradu
Fizički fakultet

Određivanje masenog naelektrisanja elektrona

Aleksa Miljković
3069/2022
24.3.2023
Beograd
Teorijski uvod
Važnu ulogu u potvrdi diskretne prirode elektriciteta odigralo je istraživanje električnih pražnjenja u
razređenim gasovima. Ogledi koji su usledili nakon otkrića katodnih zraka pokazali su da katoda emituje nega-
tivno naelektrisane čestice koje menjaju svoju brzinu u električnom polju. Ako ove čestice uđu u magnetno polje
brzinom normalnom na pravac magnetne indukcije, kretaće se po kružnici određenog poluprečnika. Priprisi-
e
vanje mase m i naelektrisanja e otkrivenim česticama pokazalo se opravdanim jer je količnik m zadržavao svoju
vrednost u brojnim kvantitativnim eksperimentima. Čestice katodnih zraka su prihvaćene kao slobodni nosioci
naelektrisanja i nazvane elektroni. Godine 1897. Tomson je izmerio vrednost čime je definitivno utvrđeno
postojanje elektrona.
Pri brzinama iznad 1.7·108 m 5
s , što odgovara ubrzavajućoj razlici električnog potencijala od oko 10 V , Kaufman
e
je ogledom utvrdio da vrednsot m količnika počinje značajno da opada. Ovo je kasnije potvrđenom teorijom
relativnosti.

Kretanje elektrona u električnom polju

Kao čest izvor elektrona upotrebljava se usijana metalna nit tj. koristi se proces termoelektronske emisije.
Kako termoelektroni imaju na površini metala skoro nultu kinetičku energiju, da bi se mogli premestiti na
željeno mesto i koristiti, ubrzavaju se električnim poljem jačine E. Premeštanjem u prostoru iz tačke potencijala
V1 u tačku potencijala V2 , pod dejstvom Lorencove sile:
F~ = eE
~ (1)
Elektron stiče kinetičku energiju
1
Ek = mv 2 = e(V1 − V2 ) = eU (2)
2
nezavisno od toga kojim putem je premešten.
Iz ove jednačine vidimo takođe da je pogodno izražavati energiju u jedinicama eV. Brzina elektrona srazmerna
je korenu potencijala: r
2eV
v= (3)
m
Dva saosna metalna cilindra na različitim potencijalima predstavljaju jednostavno elektrostatičko sočivo,
u kome nehomogeno električno polje između elektroda ima svojstvo fokusiranja mlaza elektrona. Na slici 1 je
prikazana shema izvora elektrona sa termoelektronskom emisijom iz posredno grejane ravne elektrode, katode
K. Termoelektroni se ubrzavaju razlikom potencijala između katode i druge ravne elektrode, anode A i prolaze
kroz otvor poluprečnika r0 .
Prema navedenom, regulacija mosta naizmenične struje postiže se delovanjem na dva promenljiva elementa:
na čistu otpornost s jedne strane i na čistu reaktancu (induktivnu ili kapacitativnu) sa druge strane. Treba
primetiti da nije potrebno da fazni uglovi svih inpendanci budu indentične, niti pak da sve budu iste vrste, već
je dovoljno da samo dva gornja uslova budu ispunjena.

Slika 2

ii
Ako je anoda A sa otvorom na pozitivnom potencijalu u odnosu na katodu K, dolazi do prodora električnog
polja kroz otvor što prouzrokuje divergenciju elektrona koji izlaze iz sočiva.

Kretanje elektrona u homogenom magnetnom polju

Lorencova sila magnetnog polja indukcije B na nerelatiivistički elektron koji uleće početnom brzinom v
normalnom na B je
F~ = e~v × B
~ (4)
odnosno
~ = evB
F = evsin(~v , B) (5)
Pod dejstvom Lorencove sile elektron iz pravolinijskog kretanja prelazi u kružno. Naime, kako je Lorencova sila
normalna na početnu brzinu neće se promeniti intenzitet brzine elektrona već samo pravac kretanja. Lorencova
sila ne vrši rad nad elektonom. Lorencova sila ima ulogu centripetalne sile koja elektron vodi po kružnoj
putanji. Izjednačavajući Lorencovu silu , pri uslovu da je brzina normalna na pravac magnetne indukcije, sa
centrifugalnom silom dobija se relacija
mv 2
evB = (6)
r
dalje sledi
2m
r2 = U = aU (7)
eB 2
Ovo pokazuje da kvadrat poluprečnika putanje elektrona u homogenom magnetnom polju linearno zavisi od
ubrzavajućeg napona U . Za dati intenzitet magnetne indukcije B , mereći poluprečnike putanja elektrona za
različite vrednosti ubrzavajućeg napona , moguće je odrediti koeficijent prave poslednje jednačine i iz njega
odrediti vrednost masenog naelektrisanja elektrona.

iii
Eksperimentalna procedura
Shema uređaja za određivanje masenog naelektrisanja elektrona je prikazan na slici 2.

Slika 2

U staklenom balonu nalazi se gas pod niskim pritiskom i izvor termoelektrona. Stakleni balon se nalazi u
homogenom magnetnom polju indukvije B, koje obezbeđuju Helmholcovi kalemovi.

1. Elektroni dobijeni termoelektronskom emisijom se ubrzavaju naponom U između katode K i anode

A. Napon U menja se u koracima od 20V.
2. Merenja se vrše za tri vrednosti magnetne indukcije, tj. tri vrednosti jačine struje. Meri se poluprečnik
putanje elektrona r za 5 vrednosti ubrzavajućeg napona. Veza između struje i magnetne indukcije je:
  32
4 NI
B = µ0 (8)
5 R

Gde je N = 130 broj namotanja, a R = 0.15m poluprecnik kalemova

3. Na grafik zavisnosti r2 = f (u) fitovana je linearna funkcija r = aU + b, iz koeficijenta pravca a dobija
se vrednost masenog naelektrisanja.
e 2
= (9)
m aB 2

iv
Obrada rezulta
Greska za napon je 0.5% ± 3digits.
Greska za merenje poluprecnika putanje je 0.005m.
Greska kvadrata poluprecnika je ∆r2 = 2r∆r.
e 2∆a 3∆B


Greska specificnog naelektrisanja elektrona je ∆ m = a2 B 2 + B3 a

Tabela 1 - Vrednost struje I1 = (0.9 ± 0.1)A i magnetne indukcije B1 = (0.00070 ± 0.00005)T

Grafik 1 - zavisnost r2 = f (u) pri I1 = (0.9 ± 0.1)A

2
a = (171 ± 1) ∗ 10−7 mV
1 
e C
m
= (2.4 ± 0.4) ∗ 1011 kg
1

v
 Tabela 2 - Vrednost struje I2 = (1.0 ± 0.1)A i magnetne indukcije B2 = (0.00078 ± 0.00006)T

Grafik 2 - zavisnost r2 = f (u) pri I2 = (1.0 ± 0.1)A

2
a = (102 ± 11) ∗ 10−7 mV
2 
e C
m
= (3.2 ± 0.9) ∗ 1011 kg
2

vi
 Tabela 3 - Vrednost struje I3 = (1.1 ± 0.1)A i magnetne indukcije B3 = (0.00086 ± 0.00007)T

Grafik 3 - zavisnost r2 = f (u) pri I3 = (1.1 ± 0.1)A

2
a = (114 ± 13) ∗ 10−7 mV
3 
e C
m
= (2.4 ± 0.7) ∗ 1011 kg
3

vii