Магнетна својства материје.

Магнетна индукција

Код меког гвожђа, сви елементарни магнети су хаотично орјентисани. Када се меко
гвожђе нађе у магнетном пољу сталног магнета или у магнетном пољу навоја кроз који
протиче струја, његови елементарни магнети се поређају у једном смеру. Ако уз сталан
магнет ставимо комад меког гвожђа, меко гвожђе се такође намагнетише. Крај меког
гвожђа се понаша као магнет и може да привлачи друге комаде гвожђа.

Слика 1. Сталан магнет сабо привлачи меко гвожђе Слика 2. Магнет јаче привлачи меко гвожђе ако

које је удаљено , ако је између њих ваздух је између њих меко гвожђе

Ако имамо сталан магнет и један комад меког гвожђа који је доста удаљен од
магнета. Сталан магнет неће привући меко гвожђе, јер се његова привлачна сила слабо
преноси кроз ваздух. Ако на сталан магнет ставимо наставак од меког гвожђа (слика 2) и
покушамо да привучемо комад меког гвожђа, магнет ће преко гвозденог наставка привући
тај комад гвожђа. Видимо да це привлачна сила магнета добро преноси кроз меко гвожђе,
а слабо кроз ваздух. Видимо да се једна материја јаче намагнетише, а друга слабије,и то у
истом магнетном пољу, односно да једна материја боље пропушта линије магнетног поља,
а друга слабије. Магнетна индукција је степен намагнетисаности материје у
магнетном пољу. Обележава се са B а јединица јој је тесла T.
Деловање магнетног поља зависи од јачине магнетног поља и материје у којој поље
делује. Магнетна индукција B зависи од јачине магнетног поља H и материје у којој поље
делује, односно од магнетне пропустљивости материје µ . Магнетна индукција је директно
сразмерна јачини магнетног поља H и магнетној пропустљивости материје µ:
B=µ ∙ H
Пошто је µ = µ0 ∙ µr , тада је B = µ0 ∙ µr ∙H
µ - магнетној пропустљивости материје ( магнетна пермеабилност);
H
µ0 = 4π ∙ 10 -7 - магнетној пропустљивости вакуума (магнетна пермеабилност вакуума);
m
µr – релативна магнетна пропустљивост (релативна магнетна пермеабилност).
Према способности магнећења разликују се феромагнетни, парамагнетни и дијамагнетни
материјали. Феромагнетни материјали се лако намагнетишу и лако размгнетишу.
Релативна магнетна пермеабилност ових материјала је од неколико стотина до неколико
стотина хиљада. Парамагнетни материјали имају релативну магнетну пермеабилност
нешто мало већу од 1, а дијамагнетни нешто мању од 1.
Задаци:
1. Кроз неограничено дуг танак прав проводник протиче струја I=10 A . Одредити
вектор магнетне индукције и вектор магнетног поља на растојању r=0,1 m од осе
проводника. Проводник се налази у вакууму.

I
r=0,1 m H=
2 πr
10
I=10 A H=
2 π ∙0,1
= 16 A
B=?
H=? B= µ0 ∙ H

B = 4π ∙ 10 -7 ∙ 16

B = 200,96 ∙10-7 T
2. Два неограничено дуга, паралелна проводника, кроз које протичу струје I1 и I2
истог смера, налазе се на међусобном растојању d. Одредити вектор магнетне
индукције у тачки А чији је положај приказан на слици. Познато је: I1 = 10 А, I2 = 20
А, d = 1,25 m , d1 = 0,25 m.

Услед протицања струје кроз проводнике, у околини оба проводника јављају се

магнетна поља, чији се смерови одређују правилом десне завојнице (објашњено у лекцији
„Магнетно поље“).

Пошто је наш задатак да одредимо вектор магнетне индукције у тачки А, ми посматрамо

линије магнетне индукције у простору између ова два проводника, јер се ту налази тачка
А. Видимо да су линије магнетна индукције у простору између проводника супротног
смера, то значи да се укупна магнетна индукција добија одузимањем B1 и B2.
B = B 1 – B2
I1 I2
B = µ0 ∙ −¿ µ0 ∙ = 8 µT −¿ 4 µT = 4 µT
2π d1 2 π ( d−d 1)