1.

На торусно језгро од линеарног феромагнетног материјала (слика 1), релативне магнетне

пермеабилности  r  1000 , равномерно је намотано N1  100 навојака примара и N 2  500
навојака секундара. Површина попречног пресека језгра је S  1 cm 2 , а средња линија језгра
l  1m .
а) Одредити коефицијент међусобне индуктивности примарног и секундарног намотаја, ако
је струја кроз намотај примара I1  10 A , а секундара I 2  0A .
б) Ако се у језгру начини ваздушни процеп (слика 1.1) ширине l0  0.5 mm , одредити струју
коју треба пропустити кроз навојке секундара I 2 , тако да индукција у језгру буде иста као и
у случају под а), ако је тада струја кроз навојке примара I1  0 .

Слика 1
Слика 1.1
________________________________________________________________________________
а) Када се кроз навојке примара пропусти струја I1 , јачина магнетног поља у торусу, који се
може сматрати танким, одређује се применом генералисаног Амперовог закона.
N1 I 1 N I
Добија се да је H  , тј. магнетна индукција у торусу је B  1 1 .
l l
Да би израчунали коефицијент међусобне индуктивности потребно је да одредимо флукс
кроз навојке секундара, настао као последица протицања струје I1 кроз навојке примара:
N 2 N1 I1S  N 2 N1 S  0  r N 2 N1 S
12  N 2 BS  , па је M  12   .
l I1 l l

Заменом бројних вредности добија се да је M  2 mH .

б) Када се у језгру начини ваздушни процеп, примена генералисаног Амперовог закона даје
релацију:
H (l  l0 )  H 0l0  N 2 I 2  N1  0 , (1)
С обзиром да је на основу закона о очувању магнетног флукса у сваком попречном пресеку
торуса флукс константан, важи B  B0 , где су B  H и B0   0 H 0 . Ова магнетна индукција
N1 I1
је, према услову задатка, једнака магнетној индукцији одређеној под а), B  .
l
Заменом у релацију (1) добија се
B0 B0  l  l0  N I
(l  l 0 )  l 0  N 2 I 2 , тј.   l 0  r 1 1  N 2 I 2 ,
 0  r  l
одакле се одређује вредност непознате струје секундара:
N1 I1 (l  ( r  1)l 0 )
I 2  . Заменом бројних вредности добија се I 2  3 A .
N 2l
2. Карактеристика магнећења материјала од кога је начињен електромагнет (слика 2) може се
апроксимирати дужима које у B  H равни спајају тачке (0,0), (0.5 Т, 60 А/m), (1 Т, 200 А/m)
и (1.5 Т, 300 А/m). Први намотај има N1  518 навојака и у њима постоји стална струја јачине
I1  1A . Други намотај има N 2  600 навојака.
Одредити јачину струје у другом намотају, тако да електрон који улеће брзином
v  8.8  10 7 m s у хомогено магнетно поље процепа има полупречник путање r  1 mm .

Познато је: l 0  1 mm , l1  22.5 cm , l 2  7.5 cm , S1  S 2  (25  25) mm 2 .

Слика 2
Слика 2.1
________________________________________________________________________________
На основу задате брзине кретања електрона и полупречника путање, као и познате масе и
наелектрисања електрона ( me  9.110 31 kg и q e  1.6  10 19 C ), може се одредити магнетна
индукција у ваздушном процепу:
me v 2 m v
 q e vB0  B0  e  0.5 T ,
r qe r

B0 A
па је магнетно поље у процепу H 0   3.98  10 5 .
0 m
Како је S1  S 2  S 0 , на основу закона о конзервацији магнетног флукса B1S1  B2 S 2  B0 S 0 ,
добија се да је B1  B2  B0  0.5 T , па се из задате карактеристике магнећења одређује да је
A
H 1  H 2  60 .
m
За аналогно електрично коло са слике 2.1, важи релација:
N1 I1  N 2 I 2  2H 0 l0  H1l1  H 2 l 2 ,
2 H 0 l 0  H 1l1  H 2 l 2  N1 I 1
па је јачина струје у другом намотају I 2  .
N2
Заменом бројних вредности добија се I 2  0.5 A .

3. Магнетно коло начињено је од материјала чија се карактеристика магнећења може

апроксимирати дужима које повезују тачке чије су координате: (0, 0) ,
(0.4 T, 100 A/m), (0.8 T, 300 A/m) и (1.0 T, 500 A/m). Средње дужине линија магнетног кола су,
према ознакама на слици 3, l1  l3  10 cm и l2  5 cm , а попречни пресек језгра је
S1  S 2  S 3  1cm 2 . Број навојака танке изоловане жице је N  50 . Израчунати струју I кроз
намотаје тако да магнетни флукс у језгру дужине средње линије l3 буде  3  2  10 5 Wb .
 Слика 3
Слика 3.1
________________________________________________________________________________

Применом аналогија, задато магнетно коло може се представити електричним колом које је
приказано на слици 3.2:

Слика 3.2
За коло са слике могу се написати следеће релације:
NI  H1l1  H 2l2 , (1)
H 2 l 2  H 3l 3 , (2)
1   2   3 . (3)
Магнетни флукс у делу кола дужине средње линије l3 је  3  B3 S 3  2  10 5 Wb , па се
заменом вредности за S 3 добија B3  0.2 T .
Са графика (слика 3.1) очитава се вредност јачине магнетног поља у делу кола дужине
средње линије l 3 , H 3  50 A/m .
Затим се, применом релације (2), израчунава вредност јачине магнетног поља у делу кола
l3
дужине средње линије l 2 , H 2  H 3  100 A/m .
l2
За ову вредност јачине магнетног поља, са графика се очитава вредност магнетне индукције,
B2  0.4 T .
Како је
1   2   3  B2 S 2  B3 S 3  6  10 5 Wb  B1S1 ,

добија се B1  0.6 T .
Са графика се може очитати вредност јачине магнетног поља у делу кола дужине средње
линије l1 , H1  200 A/m .
Заменом добијених вредности у једначину (1), добија се тражена вредност струје, I  0.5 A .
4. Магнетно коло (слика 4) начињено је од материјала чија се крива магнећења може
апроксимирати дужима које у B  H координатном систему спајају тачке (0,0), (0.2 Т, 200
А/m), (0.8 Т, 600 А/m) и (1 Т, 1200 А/m).
Одредити струју I кроз намотајe тако да магнетна индукција у делу кола чији је попречни
пресек S 2 има вредност B2  0.8 T .
Познато је: l1  35 cm , l 2  20 cm , S1  12 cm 2 , S 2  15 cm 2 , N  200 .

Слика 4
________________________________________________________________________________
Струја кроз намотаје је I  1.3 A .