Petar M.

Luki: Elektrotehnika i elektronika

28

Elektromagnetika
Jo je u antikoj Grkoj bilo poznato da komadi gvozdene rude magnetita (Fe3O4) privlae sitnije komade gvoa. Pored prirodnih magneta (uoblienih komada rude magnetita), rano su otkriveni naini za pravljenje vetakih magneta. Stotinu godina pre nae ere, u Kini su znali da nenamagneena gvozdena ipka, prilikom dodira sa stalnim magnetom, i sama stie i zadrava magnetna svojstva. Slobodno obeena namagneena ipka se postavlja u pravcu sever jug. Ozbiljnija prouavanja i otkria vezana za magnetiku i magnetne pojave poela su tek u XIX veku. Tada je zapravo uoena fundamentalna i neraskidiva veza izmeu elektrine struje i magnetnih pojava. 1819. god. Ersted je otkrio da na magnetnu iglu, koja se nalazi u blizini provodnika sa strujom, deluje sila. 1820. god. Amper je otkrio da sila deluje i izmeu dva provodnika kroz koje protiu elektrine struje. Vrei eksperimente, Amper otkriva zavisnosti izmeu elektrine struje, elektromagnetne sile i elektromagnetnih polja. Tako npr., pokazao je da je solenoidni namotaj sa stalnom strujom, u pogledu magnetnih osobina, vrlo slian cilindrinom magnetnom tapu istih dimenzija. Dva solenoidna namotaja sa stacionarnim strujama, meusobno deluju mehanikim silama kao dva magnetna tapa slinih dimenzija. Jedan tanak kruni provodnik sa strujom, slobodno obeen, postavlja se tako da njegova osa ima isti pravac kao i magnetna igla koja bi bila postavljena na istom mestu.

Namagneenost materije
U optem sluaju, sve materije se mogu, u veoj ili manjoj meri, namagnetisati. Namagneenost u veini materija nestaje sa uklanjanjem stranog magnetnog polja. To je sluaj kod materijala koji spadaju u grupu dijamagnetika i kod materijala koji spadaju u grupu paramagnetika. Kod odreene grupe materijala, namagneenost se delimino zadrava i posle nestanka pobudnog magnetnog polja. Ovakvi materijali se nazivaju feromagnetici. Moe se zakljuiti da se na osnovu magnetskih osobina, materijali mogu podeliti na: - dijamagnetike, - paramagnetike, - feromagnetike. Svaka sredina ima odgovarajuu konstantu koja se naziva magnetna permeabilnost. Magnetska permeabilnost vakuuma je 0=410-7H/m. S obzirom da je permeabilnost vazduha priblino jednaka permeabilnosti vakuuma, obino se uzima ista vrednost i za permeabilnost vazduha. Magnetna permeabilnost neke druge sredine oznaava se slovom . Ona je jednaka proizvodu relativne magnetne permeabilnosti te sredine r i magnetne permeabilnosti vakuuma =r0. Praktino, relativna magnetna permeabilnost vakuuma je jedan. Relativna magnetna permeabilnost neke sredine r je neimenovan broj koji govori koliko puta je permeabilnost neke sredine vea od magnetne permeabilnosti vakuuma 0.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

29

Kod dijamagnetika je r<1, kod paramagnetika r>1 dok je kod feromagnetika r>>1. Pri konstantnoj temperaturi i uobiajenim vrednostima elektromagnetnih polja, relativne permeabilnosti dijamagnetika i paramagnetika su konstantne, i bliske jedinici. Takve sredine su linearne i izotropne u magnetnom pogledu. Kod feromagnetika je r znatno vee od jedan i zavisi od polja (nije konstantno, funkcija je polja odnosno menja se sa promenom polja). Takve sredine su nelinearne i anizotropne u magnetnom pogledu. dijamagnetici paramagnetici feromagnetici

r je neto manje od 1 i konstantno r je neto vee od 1 i konstantno r je znatno vee od 1 i nije konstantno

linearni i izotropni linearni i izotropni nelinearni i anizotropni

Tabela 1. Podela materijala na osnovu magnetnih osobina Treba imati u vidu da namagnetisana materija, svojim prisustvom, stvara svoje magnetno polje. Ukoliko se u strano magnetno polje unese nenamagneena materija koja se u njemu namagnetie, rezultanatno magnetno polje bie jednako zbiru stranog magnetnog polja i magnetnog polja koje stvara namagneene materija. ta je uzrok namagneenosti materije? Amper je postavio izuzetno znaajnu, i za ono vreme veoma smelu hipotezu, da je svaki molekul sedite stalnog strujnog vrtloga i da je sveukupnost ovih strujnih vrtloga uzrok magnetnih osobina stalnih magneta. Mi danas znamo da su elemnetarni strujni vrtlozi zapravo elementarne struje koje stvaraju elektroni kruei oko jezgra (frekvencijom f=1014obrta/s do 1015obrta/s) i rotiranjem oko sopstvenih osa (spin). Kretanje elektrona po orbitama je ekvivalentno elementarnoj zatvorenoj strujnoj konturi, iji je oblik jednak obliku orbite, a intenzitet struje je:

I = Qe f

(3. 1.)

U poslednjoj relaciji Qe je naelektrisanje elektrona. I je mikrostruja koja se naziva Amperova mikrostruja. U odsustvu stranog magnetnog polja, i kada materija nije prethodno namagneena (osim prirodnih magneta koji su uvek namagneeni), magnetna mikropolja koja potiu od mikrostruja su haotino orjentisana u svim pravcima tako da je rezultantno magnetno polje nula. Kada se materija unese u strano magnetno polje, usled dejstva elektromagnetnih sila, elementarne strujne konture imaju tendenciju da se orjentiu tako da se njihova magnetna mikropolja poklope sa stranim spoljanjim makropoljem. To znai da elementarne strujne konture tee da se orjetiu na istu stranu. Ovoj tenji se suprotstavlja termiko kretanje atoma i molekula, tako da dolazi samo do delimine orjentacije mikrokontura. Rezultujue elektromagnetno makro polje mikrokontura postaje razliito od nule. Jedini uzrok postojanja magnetnog polja jeste kretanje elektrona odnosno naelektrisanja. Po teoriji koja se danas prihvata, jedini uzrok postojanja magnetnih pojava je kretanje naelektrisanja odnosno proticanje elektrine struje na mikro ili na makro nivou.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

30

Elektromagnetna sila
Provodnik kroz koji protie elektrina struja deluje silom na: - iglu kompasa, - stalni (permanentni) magnet, - neki drugi provodnik sa strujom, ukoliko se ovi nau u njegovoj blizini. Sila o kojoj je re jeste elektromagnetna sila. Dejstvo elektromagnetne sile predstavlja jednu od prvih i najalake uoljivih elektromagnetnih pojava koja je primeena. Odreivanje elektromagnetne sile, kojom provodnik 1 kroz koji protie struja I1, deluje na provodnik 2 kroz koji protie struja I2, u optem sluaju je sloeno. Meutim, razmatranje se moe poeti postavljanjem izraza za silu kojom najmanji deli provodnika 1 sa strujom I1, deluje na najmanji deli provodnika 2 sa strujom I2. Najmanji deli nekog provodnika, ija je duina dl, i kroz koji protie struja I, naziva se strujni element. Strujni element Idl je vektor iji je intenzitet jednak proizvodu Idl, pravac je definisan pravcem provodnika a smer odreuje tok struje. Strujni element u elektromagnetici je pandan takastom naelektrisanjau u elektrostatici. Osnovne poetne relacije se postavljaju za strujni element, a zatim se uoptavanjem analizom i proraunom, dolazi do izraza koji vai za provodnik kroz koje protie struja. Elementarna elektromagnetna sila dF12, kojom strujni element I1dl1 deluje strujni element I2dl2, koji se nalaze u vakuumu, je:

0 I 2 dl2 I1dl1 ortr12 dF12 = r12 2 4

(3. 2.)

U prethodnom izrazu je: - 0 magnetna permeabilnost vakuuma; - ortr12 jedinini vektor koji je orjentisan od strujnog elementa I1dl1 ka strujnom elementu I2dl2; - r12 je rastojanje od strujnog I1dl1 elementa do strujnog elementa I2dl2. Moe se ouiti slinost izmeu izraza za silu kojom se opisuje uzajmno dejstvo takastih naelektrisanja (Kulonov zakon) i izraza za silu kojom se opisuje uzajamno dejstvo strujnih elemenata (prethodni izraz). Nime, Kulonova sila je direktno srazmerna vrednosti (koliini) takastih naelektrisanja a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja izmeu njih. Elementarna elektromagnetna sila je srazmerna vrednosti strujnih elemenata a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja izmeu njih. U oba sluaja koeficijent srazmernosti zavisi od sredine u kojoj deluje sila. Izraz za elementarnu silu meusobnog dejstva strujnih elemenata se ne moe direktno proveriti eksperimentom, s obzirom da nije mogue fiziki realizovati strujni element kao zasebnu celinu. Meutim, prethodno pomenuti izraz se moe proveriti tako to se polazei od njega, odredi sila koja deluje izmeu nekih provodnika sa strujama.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

31

Ukoliko se isti rezultat dobije i merenjem sile koja deluje izmeu dva pomenuta provodnika, znai da je i pretpostavka od koje se polo u analitikom razmatranju ispravna. Elementarna elektromagnetna sila u linearnoj, homogenoj, izotropnoj magnetnoj sredini, magnetne permeabilnosti =r0, je: 0 r I 2 dl2 I1dl1 ortr12 dF12 = r12 2 4

(3. 3.)

odnosno:

I 2 dl2 I1dl1 ortr12 dF12 = r12 2 4

(3. 4.)

Ukupna sila kojom provodnik duine l1, sa strujom I1, deluje na provodnik duine l2, sa strujom I2, moe se odrediti sabiranjem elementarnih sila:
F12 = dF12
l1 l2

(3. 5.)

Elektromagnetna sila moe biti privlana ili odbojna. Re je o mehanikoj sili. Jedinica je njutn. Oznaka je N. Ukoliko posmatramo izraz (3. 4.) za elementarnu elektromagnetnu silu kojom strujni element I1dl1 deluje strujni element I2dl2, moemo zakljuiti da je sve osim strujnog elementa I2dl2, koji trpi dejstvo sile, karakteristika elektromagnetnog polja u kome se strujni element I2dl2 nalazi. Ta karakteristika, odnosno fizika veliina, koja opisuje elektromagnetno polje koje potie od strujnog elementa I1dl1 jeste elementarni vektor magnetne indukcije u oznaci dB1. Izraz za elementarnu elektromagnetnu silu dF12, koja deluje na strujni element I2dl2, koji se nalazi na mestu gde je magnetna indukcija dB1, je:
B B

dF12 = I 2 dl2 dB1

(3. 6.)

U optem sluaju, elementarna elektromagnetna sila dF, koja deluje na strujni element Idl, koji se nalazi na mestu gde je magnetna indukcija dB, je:
dF = Idl dB

(3. 7.)

Ukupna elektromagnetna sila F koja deluje na provodnik duine l, sa strujom I, moe se odrediti sabiranjem elementarnih elektromagnetnih sila koje deluju na pojedine strujne elemente ovog provodnika:

F = dF
l

(3. 8.)

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

32

Ukoliko je du celog provodnika, ija je duina l i kroz koji protie struja I, vektor magnetne indukcije B konstantan, onda se elektromagnetna sila F koja deluje na takav provodnik moe odrediti iz:
F = Il B

(3. 9.)

Elektromagnetno polje
Elektromagnetno polje je prostor u kome se osea uticaj elektromagnetne sile. Elektromagnetno polje se opisuje: - vektorom magnetne indukcije B; - vektorom jaine magnetnog polja H. Za opisivanje linearnih magnetnih materijala dovoljno je poznavati samo jedan od ova dva vektora (B ili H). S obzirom na jednostavnu linearnu zavisnost koja meu njima vai u linearnim sredinama, lako je odrediti drugi vektor. Kod ostalih magnetnih materijala neophodno je poznavati i vektor magnetne indukcije i vektor jaine magnetnog polja. Imajui u vidu razmatranja iz prethodne take u kojima je istaknuto da u izrazu (3. 2.) za elementarnu elektromagnetnu silu dF12, sve osim strujnog elementa I2dl2, koji trpi dejstvo sile, predstavlja karakteristiku elektromagnetnog polja u kome se strujni element I2dl2 nalazi, odnosno poreenjem izraza (3. 2.) i (3. 6.), moe se napisati izraz za vektor elementarne magnetne indukcije dB1 u vakuumu:
B

0 I1dl1 ortr dB1 = r2 4

(3. 10.) taki

U optem sluaju, elementarna magnetna indukcija dB, u nekoj elektromagnetnog polja, koja potie od strujnog elementa Idl, u vakuumu, je:
0 Idl ortr dB = r2 4

(3. 11.)

U prethodnom izrazu je: - ortr jedinini vektor koji je orjentisan od strujnog elementa koje stvara elektromagnetno polje ka taki u kojoj se odreuje to polje; - r rastojanje od strujnog elementa Idl do take u kojoj se polje odreuje. Magnetna indukcija u nekoj, u magnetnom pogledu lineranoj, homogenoj, izotropnoj sredini, je:
0 r Idl ortr dB = r2 4

(3. 12.)

odnosno:

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

Idl ortr dB = r2 4

33

(3. 13.)

Prethodni izrazi za elementarnu magnetnu indukciju predstavljaju analitiki zapis BioSavarovog zakona. Po Bio-Savarovom zakonu intenzitet magnetne indukcije dB, koja potie od strujnog elementa Idl, srazmeran je vrednosti proizvoda Idl, a obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja od strujnog elementa do take u kojoj se odreuje magnetna indukcija. Koeficijent srazmernosti /4 zavisi od sredine. Pravac magnetne indukcije dB je normalan na ravan koju obrazuju vektori Idl i ortr, a smer je odreen po pravilu desne zavojnice u odnosu na tok struje. Ukupna magnetna indukcija koja potie od nekog provodnika duine l sa strujom I moe se odrediti sabiranjem elementarnih magnetnih indukcija koje potiu od svih strujnih elemenata posmatranog provodnika:

B = dB = 4 l

Idl ortr r2 l

(3. 14.)

Vektor magnetne indukcije koji potie od proizvoljne strujne konture c sa strujom I, je:

B= dB = 4 c

Idl ortr r2 c

(3. 15.)

Jedinica za magnetnu indukciju je tesla. Oznaka je T. Pravac i smer vektora magnetne indukcije B, vezani su sa tokom struje koja ovo polje pravi, po pravilu desne zavojnice. Kvantitativna karakteristika, koja u makroskali opisuje stanje namagneenosti materije, jeste vektor zapreminske gustine magnetnog momenta vektor magnetizacije M. U nenamagneim materijama i sredinama, vektor magnetizacije je nula M=0. Meutim, ukoliko postoji i namagneena materija, pored vektora magnetne indukcije B treba uzeti u obzir i vektor magnetizacije M. Zato se za opisivanje magnetnog polja uvodi novi vektor jaine magnetnog polja H. U optem sluaju, vektor jaine magnetnog polja H je definisan sledeim izrazom:
B M H=

(3. 16.)

U linearnim, homogenim i izotropnim sredinama, veza izmeu vektora B i H je linearna:

B H=

(3. 17.)

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

34

Kombinovanjem izraza (3. 13.) i (3. 17.), lako se odreuje izraz za elementarni vektor jaine magnetnog polja dH koji potie od strujnog elementa Idl. Na rastojanju r od strujnog elementa, elementarna jaina magnetnog polja dH je:
1 Idl ortr dH = r2 4

(3. 18.)

Ukupna jaina magnetnog polja koje potie od nekog provodnika duine l sa strujom I moe se odrediti sabiranjem elementarnih jaina magnetnih polja koja potiu od svih strujnih elemenata posmatranog provodnika:

1 H = dH = 4 l

Idl ortr r2 l

(3. 19.)

Vektor jaine magnetnog polja koje potie od proizvoljne strujne konture c sa strujom I, je:

1 H = dH = 4 c

Idl ortr r2 c

(3. 20.)

Jedinica za jainu magnetnog polja je amper po metru. Oznaka je A/m. Pravac i smer vektora magnetne indukcije H, vezani su sa tokom struje koja ovo polje pravi, po pravilu desne zavojnice.
Zadatak

Polazei od Bio-Savarovog zakona, odrediti vektor jaine magnetne indukcije i vektor jaine magnetnog polja koji potiu od beskonano dugakog pravolinijskog provodnika zanemarljivih dimenzija poprenog preseka, sa strujom I, koji se nalazi u vakuumu. Reenje je dato na predavanjima.
Zadatak

Polazei od Bio-Savarovog zakona, odrediti vektor jaine magnetne indukcije i vektor jaine magnetnog polja u takama na osi tankog krunog provodnika zanemarljivih dimenzija poprenog preseka, sa strujom I, koji se nalazi u vakuumu. Odrediti i vektor jaine magnetne indukcije i vektor jaine magnetnog polja u centru opisanog krunog provodnika. Reenje je dato na predavanjima.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

35

Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetne indukcije Amperov zakon u lokalnom obliku
Elektromagnetno polje stacionarnih elektrinih struja zavisi od geometrije strujnih provodnika i jaina struja u njima kao i od magnetnih karakteristika sredine u kojoj se provodnici nalaze. U optem sluaju, magnetna polja mogu biti sloena. Meutim, ona podleu jednostavnom integralnom zakonu. To je Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetne indukcije koji vai u homogenim, linearnim i izotropnim sredinama u magnetnom pogledu. Ovaj zakon predstavlja bazinu integralnu vezu izmeu stacionarne elektrine struje i magnetnog polja koje pomenuta struja stvara. Korienjem Amperovog zakona o cirkulaciji vektora magnetne indukcije moe se odrediti vektor magnetne indukcije koja potie od provodnika sa strujama.
Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetne indukcije u vakuumu

Iskaz: Cirkulacija vektora magnetne indukcije B, po proizvoljnoj zamiljenoj zatvorenoj konturi c, jednaka je proizvodu magnetne permeabilnosti vakuuma 0 i algebarskog zbira jaina svih struja koje protiu kroz zamiljenu povrinu koja se oslanja na konturu c. Sredina je vakuum.

B dl = I
0

(3. 21.)

Struje u sumu ulaze sa predznakom plus ukoliko su tok struje i smer obilaenja po konturi vezani po pravilu desne zavojnice. U suprotnom, struja ulazi u sumu sa predznakom minus.
Amperov zakon o cirkulaciji vektora magnetne indukcije u linearnim, homogenim, i izotropnim sredinama u magnetnom pogledu

Iskaz: Cirkulacija vektora magnetne indukcije B, po proizvoljnoj zamiljenoj zatvorenoj konturi c, jednaka je proizvodu magnetne permeabilnosti sredine i algebarskog zbira jaina svih struja koje protiu kroz zamiljenu povrinu koja se oslanja na konturu c. U linearnim, homogenim, izotropnim sredinama u magnetnom pogledu, analitiki zapis Amperovog zakona je:

B dl =
c

r I
c

(3. 22.)

odnosno:

B dl = I
c c

(3. 23.)

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

36

Amperov zakon o cirkulaciji vektora jaine magnetnog polja Amperov zakon u generalisanom obliku
Iskaz: Cirkulacija vektora magnetne indukcije H, po proizvoljnoj zamiljenoj zatvorenoj konturi c, jednaka je algebarskom zbiru jaina svih struja koje protiu kroz zamiljenu povrinu koja se oslanja na konturu c.

H dl = I
c c

(3. 24.)

Struje u sumu ulaze sa predznakom plus ukoliko su tok struje i smer obilaenja po konturi vezani po pravilu desne zavojnice. U suprotnom, struja ulazi u sumu sa predznakom minus. Amperov zakon o cirkulaciji vektora jaine magnetnog polja ima optu vanost, primenljiv je i na homogene i na nehomogene, i na linearne i na nelinearne, i na izotropne i na anizotropne sredine u magnetnom pogledu. Ukoliko je sredina linearna, homogena i izotropna, H=B/, tako da se iz Amperovog zakona u generalisanom obliku lako moe dobiti forma Amperovog zakona u lokalnom obliku:

B H dl = dl = I
c c

(3. 25.)

odnosno:

B dl = I
c c

(3. 25. a)

Zadatak Polazei od Amperovog zakona, odrediti vektor jaine magnetne indukcije i vektor jaine magnetnog polja koji potiu od beskonano dugakog pravolinijskog provodnika zanemarljivih dimenzija poprenog preseka, sa strujom I, koji se nalazi u vakuumu.

Reenje je dato na predavanjima.

Fluks vektora magnetne indukcije

Fluks vektora magnetne indukcije B, kroz neku povrinu S, jednak je povrinskom integralu skalarnog proizvoda vektora magnetne indukcije B i elementarnog vektora povrine dS:

= B dS
S

(3. 26.)

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

37

Vektor povrine ima intenzitet koji je jednak veliini same povrine, pravac je upravan na povrinu a smer od povrine. Elementarna povrina dS, u prethodnom izrazu, je ona povrina u ijim svim takama vektor magnetske indukcije B ima isti intenzitet, isti pravac i isti smer. Ukoliko vektor magnetne indukcije ima isti intenzitet, pravac i smer u svim takama povrine S, onda se fluks vektora B kroz povrinu S moe odrediti iz:
= BS

(3. 27.)

Jedinica za fluks je veber. Oznaka je Wb.

Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa

Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa je jedan od osnovnih zakona teorije elektromagnetnih polja. Iskaz zakona: Izlazni fluks vektora magnetne indukcije, kroz bilo koju zatvorenu povrinu, jednak je nuli.

B dS = 0
S

(3. 28.)

Kao direktna posledica zakona o konzervaciji magnetnog fluksa, proizlazi injenica da je fluks vektora magnetne indukcije kroz sve povrine koje se oslanjaju na jednu odreenu konturu, isti. Drugim reima, fluks vektora magnetne indukcije ne zavisi od oblika povrine koja se oslanja na datu konturu, ve samo od date konture. Zakon o konzervaciji magnetnog fluksa je matematiki iskaz neprekidnosti linija vektora magnetne indukcije B, koje nemaju ni poetka ni kraja, ve se zatvaraju same u sebe. Za razliku od elektrostatikog polja E i pomeraja D, ije linije imaju izvore i ponore (poinju na pozitivnom a zavravaju se na negativnom naelektrisanju), magnetno polje B je bezizvorno. Polja za koja vai zakon o konzervaciji fluksa su solenoidska polja. Magnetno polje je solenoidsko polje.
Zadatak

Beskonano dugaak pravolinijski provodnik zanemarljivih dimenzija poprenog preseka, sa strujom I, i pravougaoni ram stranica a i b, nalaze se u istoj ravni u vakuumu. Due stranice rama, duine b, paralelne su beskonano dugakom pravolinijskom provodniku i udaljene su od njega za rasojanja c odnosno c+a. Odrediti fluks vektora magnetne indukcije kroz povrinu koja se oslanja na pravougaoni ram. Reenje je dato na predavanjima.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

Zadatak

38

Beskonano dugaak pravolinijski provodnik zanemarljivih dimenzija poprenog preseka, sa strujom I, i pravougaoni ram stranica a i b, nalaze se u istoj ravni u vakuumu. Due stranice rama, duine b, paralelne su beskonano dugakom pravolinijskom provodniku i u trenutku t=0 udaljene su od njega za rasojanja c odnosno c+a. Pravougaoni ram u trenutku t=0 pone da se kree translatorno (upravno na pravac beskonano dugakog pravolinijskog provodnika), konstantnom brzinom v. Odrediti fluks vektora magnetne indukcije, u proizvoljnom trenutku vremena t, kroz povrinu koja se oslanja na pravougaoni ram. Reenje je dato na predavanjima.

Promenljiva elektromagnetna polja

Do sada su razmatrana elektrina i magnetna polja koja se ne menjaju u vremenu. Prouavana su kao posebna, meusobno nezavisna polja. Samo je konstatovano da je magnetno polje obavezni pratilac elektrine struje. U vremenski promenljivim poljima, konstatuje se vrsta, neraskidiva veza elektrinog i magnetnog polja. Svako vremenski promenljivo magnetno polje obavezno je praeno, u prostoru i vremenu promenljivim elektrinim poljem i obrnuto. Zato zapravo postoji jedinstveno elektromagnetno polje, a elektrostatiko i magnetno polje su samo posebni sluajevi elektromagnetnog polja. Faradejev zakon predstavlja prvi i odluujui korak. Ovim zakonom su postavljeni osnovni principi pretvaranja elektrine energije u mehaniku, i obrnuto, mehanike energije u elektrinu. Maksvel je izvrio uoptavanje Faradejevog zakona. Faradej i Maksvel su postavili temelje savremene elektromagnetike.

Indukovana elektromotorna sila Faradejev zakon elektromagnetne indukcije

Iskaz: Elektromotorna sila indukovana u nekoj konturi srazmerna je brzini promene fluksa vektora magnetne indukcije kroz povrinu koja se oslanja na tu konturu:
e= d dt

(3. 29.)

Ukoliko se fluks vektora magnetne indukcije kroz povrinu koja se oslanja na neku konturu ne menja u vremenu, onda se u toj konturi ne indukuje elektromotorna sila odnosno indukovana elektromotorna sila u toj konturi je nula. Da bi postojala promena fluksa vektora magnetne indukcije u vremenu, vektor magnetne indukcije se mora menjati u vremenu ili se kontura mora kretati tako da prolazei kroz take sa razliitim magnetnim indukcijama obezbediti promenu fluksa. Jasno je da e do promene fluksa vektora magnetne indukcije u vremenu doi i

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

39

ukoliko se provodna kontura kree u magnetnom polju koje se menja u vremenu. U tom smislu, elektromagnetna indukcija moe biti: - statika, - dinamika, - kombinovana.
o Statika indukcija

Kontura miruje u vremenski promenljivom magnetnom polju. S obzirom da je uzrok nastanka magnetnog polja struja, vremenski promenljivo magnetno polje stvara vremenski promenljiva struja. Znai, struja koja se menja u vremenu pravi elektromagnetno polje koje se menja u vremenu a ovo opet stvara fluks koji se menja u vremenu.

i (t ) B (t ) (t )
d d B e= = B dS = dS dt dt S t S
o Dinamika indukcija

(3. 30.)

Provodna kontura se kree u vremenski konstantnom magnetnom polju. Ukoliko se provodnik duine l kree brzinom v u stranom magnetnom polju indukcije B, u njemu e se indukovati elektromotorna sila e:
e = v B dl

(3. 31.)

o Kombinovana indukcija

Provodna kontura (ili provodnik) se kree u vremenski promenljivom magnetnom polju. Koristi se npr. kod asinhronog motora. Indukovana elektromotorna sila ima uvek takav smer da u zatvorenoj provodnoj konturi generie struju koja se svojim poljem suprotstavlja promeni fluksa. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije ima: - teorijski znaaj, - praktian znaaj. U teorijskoj fizici, Faradejev zakon elektromagnetne indukcije ima rang jednog od etiri osnovna postulata teorije makroskopskih elektromagnetnih polja. U praktinim primenama, definisani su osnovni principi i stvoreni preduslovi za pretvaranje mehanikog rada u elektrini i obrnuto.

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika

40

Induktivnost
Posmatrajmo izolovanu provodnu konturu sa strujom I. Magnetno polje koje potie od struje u konturi stvara magnetni fluks kroz povrinu koja se oslanja na posmatranu konturu. Ovaj fluks se naziva sopstveni fluks. Ukoliko je sredina linearna, homogena i izotropna (ne sadri feromagnetike), veza izmeu sopstvenog fluksa i jaine struje je linearna:

S = L I

(3. 32.)

Koeficijent srazmernosti u prethodnoj relaciji, naziva se keficijent samoindukcije, sopstvena induktivnost ili induktivnost. Definicioni izraz za induktivnost:
L= S I

(3. 33.)

Induktivnost neke konture jednaka je koliniku fluksa vektora magnetske indukcije koji potie od struje koja protie kroz tu konturu i same struje iste konture. Induktivnost predstavlja karakteristiku konture i postoji uvek (bez obzira da li kroz konturu protie struja ili ne). Da bi se induktivnost odredila (ukoliko nije poznata), pretpostavi se da kroz konturu protie struja, zatim se odreuje magnetna indukcija, njen fluks i konano induktivnost. Jedinica za induktivnost je henri. Oznaka je H. Isto je i u sluaju vremenski promenljivih struja:
L= S i

(3. 34.)

Posmatrajmo dve bliske provodne konture sa strujama I1 i I2. Prva kontura sa strujom u svojoj okolini pravi polje indukcije B1, a druga polje B2. Polje B1 pravi fluks kroz povrinu koja se oslanja na prvu konturu sopstveni fluks 11, ali i fluks kroz povrinu koja se oslanja na drugu konturu meusobni fluks 12. Slino, i Polje B2 pravi fluks kroz povrinu koja se oslanja na drugu konturu sopstveni fluks 22, ali i fluks kroz povrinu koja se oslanja na prvu konturu meusobni fluks 21. Kolinik sopstvenog fluksa i struje koja ga, preko polija, stvara je sopstvena induktivnost. Kolinik meusobnog fluksa i struje koja ga, preko polja, stvara je meusobna induktivnost:
B B B B

L12 =

12 I1

i L21 =

21 I2

(3. 35.)

Ukupan fluks kroz prvu konturu je:

Petar M. Luki: Elektrotehnika i elektronika 1 = 11 + 12 = L11 I1 + L12 I 2

dok je ukupan fluks kroz drugu konturu: (3. 36.)

41

2 = 22 + 21 = L22 I 2 + L21 I1
Ovako spregnuti kalemovi nazivaju se induktivno spregnuti kalemovi.

(3. 37.)

Ukoliko se struja menja u vremenu, meusobna induktivnost prve i druge, odnosno druge i prve konture, je:
L12 = 12 i1

i L21 =

21 i2

(3. 38.)

Meutim, ukoliko se struja menja u vremenu, onda se i polje pa i fluks polja menja u vremenu, tako da se u provodnoj konturi indukuje elektromotorna sila. Tada je:
e= d d di = ( L i) = L dt dt dt

(3. 39.)

Dobijena relacija je veoma znaajna, s obzirom da vezuje struju i indukovanu elektromotornu silu konture:
e = L di dt

(3. 40.)

Kod induktivno spregnutih kalemova je: o indukovana elektromotorna sila u prvoj konturi:
e1 = d 1 di di = L11 1 L12 2 dt dt dt

(3. 41.)

o indukovana elektromotorna sila u drugoj konturi:

e2 = d2 di di = L22 2 L21 1 dt dt dt

(3. 42.)