GIMNAZIJA U NOVOM PAZARU

FIZIKA
(predmet)

MAGNETNO POLJE
(tema)

Nastavnik: Učenik:

Mirela Čašić Lejla Alić

Novi Pazar, godina 2022.

 2022

SADRŽAJ

1. UVOD.................................................................................................................3

2. Osnovne odlike....................................................................................................4

3. Vrste: Prema načinu nastanka.............................................................................7

3,1. Radionuklide oduvek prisutne na Zemlji......................................................7

4. ZAKLJUČAK...................................................................................................12

5. LITERATURA..................................................................................................13

2
 2022

1. UVOD

Magnetno ili magnetsko polje je naročito fizičko stanje u okolini pokretnog

naelektrisanja koje se vidno manifestuje u pojavi fizičke sile koja deluje
na naelektrisanje uneseno u takvo polje. Magnetno polje je neizbežan pratilac i
glavni simptom postojanja električne struje i kretanja električnog opterećenja
uopšte. Magnetno polje je neraskidivo povezano za svako kretanje elektriciteta,
makroskopsko i mikroskopsko. Ovo važi i za kretanje elektrona u atomima kao i za
vrtnju elektrona oko sopstvene ose (spin).

Slika 1.Struja koja teče kroz provodnik stvara magnetno polje oko provodnika. Polje je
orijentisano na osnovu pravila desne ruke

Magnetno polje je toliko blisko povezano sa pojavom električnog polja da se

govori o jedinstvenom, elektromagnetnom polju. U magnetnom polju deluju

3
 2022

magnetne sile koje su jedan pojavni oblik složene, dualne, elektromagnetne sile.
Ovo je opisano Maksvelovim jednačinama.

Magnetno polje, kao prostor u kome se oseća dejstvo magnetne sile, je primećeno
još u antičkim vremenima oko stalnih magneta, a tek je u XIX veku otkrivena
povezanost sa električnom strujom.

2. Fizičar Ersted 

Ovu vezu je otkrio danski fizičar Ersted 1819. godine primetivši da u blizini

provodnika kroz koji protiče električna struja deluje sila koja pomera iglu
kompasa. Do tog momenta su se magnetne osobine objašnjavale postojanjem
posebnog magnetnog fluida koga su sadržavale feromagnetne supstance, odnosno
magnetnim opterećenjima, na sličan način kao što postoje električna opterećenja.
Francuski fizičar Amper je u eksperimentima između 1820 i 1825. godine izmerio
odnos između električne struje i jačine magnetne sile. Magnetnom polju je
nastavio Faradej, a konačno teorijsko utemeljenje je u svojim radovima
postavio Maksvel.

Magnetno polje je vektorsko polje: svaka tačka polja može se

opisati vektorom koji može biti promenljiv u vremenu. Pravac polja je jednak
pravcu uravnoteženog magnetnog dipola (kao na primer igla kompasa)
postavljenog u polju.

4
 2022

3. Svojstva

Maksvel je uradio puno na objedinjavanju teorija o električnom i magnetnom

polju, kreirajući skup od četiri jednačine koje sfe odnose na ta dva polja. Ali, sa
Maksvelovom formulacijom, i dalje se imaju dva odvojena polja koja opisuju dve
različite pojave. Prvi je Albert Ajnštajn pokazao, koristeći specijalnu teoriju
relativiteta, da su električna i magnetna polja dva aspekta jedne iste stvari, i da neki
posmatrač može primetiti magnetnu silu dok neki pokretni posmatrač može
primetiti samo elektrostatičku silu. Stoga, korišćenjem specijalnog relativiteta,
može se reći da su magnetne sile manifestacija elektrostatičkih sila naelektrisanja u
pokretu i mogu se predvideti ako su poznate elektrostatička sila i brzina kretanja
(relativno u odnosu na posmatrača) naelektrisanja.

U matematičkom smislu, promenljivo magnetno polje je isto kao i pokretno

magnetno polje—stoga prema Ajnštajnovoj jednačini transformacije polja
(Lorencova transformacija polja iz posmatranog referentnog sistema u mirujući
referentni sistem) deo te transformacije se pojavljuje u obliku električnog polja—
što je poznatije kao Faradejev zakon elektromagnetne indukcije i predstavlja
princip rada električnih generatora i električnih motora.

5
 2022

4. Linije magnetnog polja

Linije magnetnog polja prikazane opiljcima gvožđa. Kada se stalni magnet približi
sloju opiljaka gvožđa, opiljci će se orijentisati duž linija magnetnog polja

Slika 2. Linije magnetnog polja prikazane opiljcima gvožđa. Kada se stalni magnet približi sloju
opiljaka gvožđa, opiljci će se orijentisati duž linija magnetnog polja

Pravac vektora magnetnog polja sledi iz definicije magnetnog polja (navedeno

iznad). Poklapa se sa pravcem orijentacije magnetnog dipola u magnetnom polju—
kao na primer malog magneta ili male konture struje u magnetnom polju, ili
mnoštvo malih čestica feromagnetnog materijala (videti sliku).

5. Označavanje polova

Pošto se kraj igle kompasa koji pokazuje sever istorijski naziva severni magnetni

pol igle, i pošto se dva magnetna dipola poravnavaju „naopačke“ jedan naspram
drugog, severni pol igle kompasa u stvari pokazuje ka Zemljinom južnom

6
 2022

magnetnom polu (koji se nalazi u severnoj Kanadi). Odnosno Zemljin severni

geografski pol, je u stvari južni magnetni pol naše planete.

„Severni“ i „južni“ polovi magneta ili magnetnih dipola se označavaju isto kao

severni i južni pol igle kompasa. U stručnoj literaturi na srpskom jeziku za
označavanje polova magneta se koriste engleske skraćenice: „N“ za severni pol i
„S“ za južni pol. Na severnom polu šipkastog ili cilindričnog magneta, vektor
magnetnog polja ima smer izvan magneta; a na južnom polu magneta ima smer ka
magnetu. Linije magnetnog polja se nastavljaju dalje kroz unutrašnjost magneta.
Tako da unutar magneta ne postoje zaista pravi „polovi“ pošto se linije magnetnog
polja zatvaraju same u sebe. Polovi su fikcija osmišljena kako bi se lakše
predstavio pravac i smer linija magnetnog polja. Lomljenje magneta na pola ne
odvaja polove, već stvara dva magneta, svaki sa po dva „pola“.

Magnetno polje Zemlje stvaraju električne struje koje teku u njenom tečnom

jezgru.

6. Magnetsko polje i elektricitet

S elektricitetom imaju veliku srodnost i magnetske pojave. Povijesno je

proučavanje magnetskih pojava prethodilo električnim. U prirodi se pojavljuju
stalni (permanentni) magneti, koji se lako mogu proračunati. Magneti djeluju
međusobno privlačnim i odbojnim silama. Prema tome možemo, kao i kod
elektriciteta, govoriti o negativnom i pozitivnom magnetskom naboju. Za odbijanje
i privlačenje takvih magnetskih naboja vrijedi Coulombov zakon kao i

7
 2022

za električne naboje. Iz Coulombove sile možemo, kao i u elektrostatici, odrediti

jedinice magnetskog naboja.

Magnetski naboj označit ćemo sa m. Analiza sila vodi nas opet do shvaćanja

magnetskih polja, koja okružuju magnetske naboje.

U prirodi nikada ne dolazi sam pozitivni ili negativni magnetski naboj. Oni se
pojavljuju uvijek kao polovi magneta. Svaki magnet ima određeni magnetski
moment. Magnetski moment jednak je umnošku udaljenosti obaju polova i veličine
naboja. Sa l ćemo označiti udaljenost između oba pola, a sa m naboj na polu. Na
jednom kraju magneta naboj je jednak + m, a na drugom - m. Magnetski
moment μ jednak je umnošku l∙m. Često je važno znati koliku potencijalnu
energiju ima magnet u magnetskom polju.

Ta potencijalna energija može se vrlo jednostavno izračunati. Sila na pozitivni pol

jednaka je m∙H, a sila na negativni pol jednaka je - m∙H, gdje je H vanjsko
magnetsko polje koje djeluje na magnet. Sa x označit ćemo udaljenost od neke
okomite ravnine u smjeru vanjskog magnetskog polja H. Negativni naboj ima na
udaljenosti x1 potencijalnu energiju jednaku m∙H∙x1, a pozitivni pol na
udaljenosti x2 negativnu potencijalnu energiju jednaku - m∙H∙x2. Magnet ima,
dakle, ukupnu potencijalnu energiju jednaku - m∙H∙(x2 - x1). Smjer magneta uzima
se od negativnog prema pozitivnom polu. 

Duljina x2 - x1 jednaka je projekciji duljine l magneta u smjeru magnetskog polja,

a prema tome je i m∙(x2 - x1) projekcija magnetskog momenta u smjeru
magnetskog polja. Potencijalna energija.

8
 2022

Negativan predznak potencijalne energije je očigledan. Magnet ima najmanju

potencijalnu energiju (- μ∙H) kada stoji svojim magnetskim momentom paralelno
prema magnetskom polju, a najveću potencijalnu energiju (+ μ∙H) kada stoji
antiparalelno sa svojim momentom.

Između elektriciteta i magnetizma ne postoji tako savršena simetrija kako se čini u

prvi trenutak. Činjenica je da se magnetizam pojavljuje samo u obliku magneta, a
nikada kao samo pozitivan ili samo negativan naboj. Ako magnetski štap
presiječemo na polovini, tada nipošto ne dobivamo na jednoj polovini pozitivni, a
na drugoj negativni magnetski naboj. Obje polovice magneta pokazuju opet i
pozitivni i negativni pol na svojim krajevima. Ovo temeljno iskustvo uopće je
vodilo do mišljenja da ne postoji neka magnetska tvar poput elektriciteta, već je
pojava magneta prouzrokovana električnim strujama.

7. Obrtno magnetno polje

Obrtno magnetno polje je magnetno polje koje periodično menja pravac i smer. To
je osnovni princip rada motora naizmenične struje. Stalni magnet u takvom polju bi
rotirao kako bi njegovi polovi ostali poravnati sa polovima tog spoljnjeg obrtnog
polja. Ovaj efekat sa stalnim magnetom se koristio u prvobitnim motorima
naizmenične struje. Obrtno magnetno polje se može dobiti koristeći dva namotaja
pod pravim uglom kroz koje teku naizmenične struje koje su fazno pomerene za 90
stepeni. Međutim, sistem koji bi isporučivao takvu struju, morao bi da ima tri
provodnika kroz koje teku struje različitih amplituda.

9
 2022

U praktičnom smislu to znači da bi ovi provodnici morali da imaju različite

preseke što bi ometalo standardizaciju provodnika.

Da bi se ova prepreka prevazišla, usvojen je trofazni sistem gde su tri struje

jednake po amplitudi i fazno pomerene za 120 stepeni. Tri slična namotaja koji su
međusobno prostorno pomereni za 120 stepeni mogu da stvore obrtno magnetno
polje u slučaju ovog trofaznog napajanja. Mogućnost da se trofazni sistem upotrebi
za stvaranje obrtnog magnetnog polja u motorima, osnovni je razlog zbog kojeg
ovakav sistem električnog napajanja dominira u svetu.

 Magnetno polje stvaraju naelektrisane čestice u kretanju.  Linije sila magnetnog

polja obuhvataju putanju čestice, nemaju ni početak ni kraj - polje je vrtložno. 

10
 2022

Molekuli sadrže naelektrisane čestice, koje se kreću, te stoga kreiraju magnetno

polje. Kod nekih supstanci rezultutjuće magnetno polje molekula je različito od
nule i takve molekule nazivamo magnetni dipoli. 

Magnetno polje stalnih magneta potiče ud usmerene orijentacije magnetnih

dipola u njima. Naime, ako su magnetni dipoli orijentisani u istom smeru ostvariće
se zbirno delovanje magnetnih polja magnetnih dipola, te će se ceo komad
materijala ponašati kao magnet. Ukoliko je orijentacija magnetnih dipola haotična,
potiru se njihova pojedinačna magnetna polja, te se komad materijala ne ponaša
kao magnet.

11
 2022

Magnetno polje opisuje se veličinom Magnetna indukcija (B). Jedinica magnetne

indukcije dobila je naziv po našem naučniku Nikoli Tesli [T]. Homogeno
magnetno polje je polje koje ima isti intenzitet, pravac i smer u svim tačkama.
Takvo polje je pogodno za proučavanje efekata i dejstva magnetnog polja na
naelektrisane čestice i srujni provodnik.

8. ZAKLJUČAK

Magnetsko polje je prostor oko prirodnih i umjetnih magneta i unutar njih u kojem

djeluju magnetske sile. Magnetsko polje postoji također u prostoru oko
toka električne struje, pa se najčešće obrađuje kao elektromagnetsko polje.

12
 2022

Razlikuju se magnetostatičko polje, na primjer u okolini stalnoga magneta,

i magnetodinamičko polje, na primjer kod asinkronog električnoga motora.
Općenito, magnetsko polje slično je električnom polju s obzirom na matematičku
obradu, ali je bitna razlika u tome što ne postoje slobodni magnetski naboji kao što
postoje slobodni elektroni.

Magnetsko polje nastaje oko niza električnih naboja u gibanju, to jest

oko električnog vodiča kojim teče električna struja. Magnetsko polje stvaraju
i elementarne čestice koje posjeduju magnetski moment. 

9. LITERATURA
 

13
 2022

1. Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb,

1969.
2.  Ivan Supek: "Nova fizika", Školska knjiga Zagreb, 1966.

Datum predaje ___________

14
 2022

Komisija:

Predsednik __________

Ispitivac ____________

Clan _______________

Komentar :

Datum odbrane: ______ Ocena____(….)

15