Univerzitet u Beogradu

Fizički fakultet

KOMPENZACIONA
METODA
Dunja Pantić

Af 074/20

Abstrakt
U ovoj laboratorijskoj vežbi je određivana elektromotorna sila dva
nepoznata izvora kompenzacionom metodom i sobna temperatura
korišćenjem termopara.
Dobijeni su rezultati:
e x 1=(1,40 ±0,05) V
e x 2=( 1,24 ± 0,06 ) V
T =(22± 2)℃

Beograd

Oktobar 2021
 1. Teorijski uvod
Kompenzaciona metoda se ubraja u metode poređenja. Njena primena podrazumeva
poređenje nepoznate vrednosti merene veličine sa poznatom, ali promenljivom vrednošću
iste fizičke veličine, i svođenje njihove razlike na nulu.
U slučaju ove laboratorijske vežbe, poredili smo nepoznatu vrednost elektromotorne sile sa
poznatim naponom na otporniku.
Ako povežemo kolo kao na slici 1.1

Slika 1.1 – šema električnog strujnog kola koje se koristi u kompenzacionoj metodi

Pomoću ovog električnog kola porede se elektromotorna sila e x i napon UR1. Primenom prvog
Kirhofovog pravila na čvor A i drugog na konturu ABCA i ABA dobijaju se jednačine
I + I G =I R 1 (1.1)
E P=I ( r P + R+ R 2 ) + I R 1 R 1=I ( r P + R+ R2 ) +U R 1 (1.2)
e x =I G ( r x + r G ) + I R 1 R1=I G ( r x +r G ) +U R 1 (1.3)
Gde su EP pomoćni izvor elektromagnetne sile, rP unutrašnji otpor izvora i električni otpor vodova i
kontakata konture ABA.
Kako su izvori elektromotornih sila EP i ex u opoziciji, možemo postići uslove da kroz galvanometar ne
protiče struja, tj IG=0. Sledi
I =I R 1 (1.4)
e x =I R 1 R1=I R1=U R 1 (1.5)

Iz jednačine (1.5) sledi

R1
ex= E (1.6)
R1 + R2 + R+r P P
Kako je vrednost rP nepoznatat, izvor ex menjamo poznatim etalonskim izvorom elektromotorne sile
en.

R1 n
e n= E (1.7)
R1 n + R2 n+ R +r P P

Skraćivanjem ove dve jednačine uz uslov da R1 + R2=R 1n + R2 n =const dobija se

R1
ex= e (1.8).
R1 n n
Termopar predstavlja spoj dva metalna provodinka koji može da posluži za merenje termoelektrične
sile. Ona zavisi od vreste upotrebljenih spojeva. Zavisnost metala i temperaturne razlike između
termoelektromotorne sile od temperature može da se aproksimira na uskim intervalima

e t =C(T 2−T 1) (1.9)

Gde je C termoelektromotorna moć termopara, a T 1 i T2 temperature na spojevima.

2. Metod
Prvi deo vežbe – merenje elektromotorne sile – obavlja se povezivanjem kola kao što je prikazano na
slici (2.1) i merenjem elektromotorne sile izvora E xi (i=1 , 2).

Drugi deo vežbe – merenje temperature termoparom – zahteva da se izvrši kalibracija termopara
korišćenjem električnog kola sa slike (2.2), a potom se računa vrednost sobne temperature
kalibrisanim termoparom.

Slika 2.1 (levo) – šematski prikaz kola za prvi deo vežbe; slika 2.2 – šematski prikaz kola za drugi deo vežbe

3. Obrada podataka

Dobijene su vrednosti

e n=( 1,294 ± 0,001 ) V

R=(216 0 ± 30)Ω
Rn 1=(129 0 ±20)Ω

Rn 2=(704 ± 8)Ω

R1 1=(140 0± 20) Ω

R1 2=(594 ± 6) Ω

R21=(12 40 ±30)Ω

R22=(257 ±3)Ω
Sledi

e x 1=(1,40 ±0,05)V

e x 2=( 1,24 ± 0,06 ) V

I za drugi deo vežbe

r =(6 , 00 ± 0,07) Ω
I =( 246 ± 4 ) A

e x =(1480 ±30)V

I 2=( 1120 ±20 ) A

e 100 =(67 0 0 ± 200)V

V
C=(67 ±3)
℃
T =(22± 2)℃
Izmerena sobna temperatura bila je

T =(24,1± 0,1)℃