Univerzitet u Beogradu

Fizički fakultet

Izveštaj o laboratorijskoj vežbi

Električni proboj u gasu i

Pašenov zakon

Jovanović Olivera
Petković Jovana
Bajić Milica
Furtula Vera
Bajović Nevena

Beograd, maj 2017.

Teorijski uvod
Gasovi pod normalnim uslovima sadrže veoma mali broj naelektrisanih čestica
i zbog toga ne provode električnu struju. Naelektrisane čestice se mogu po-
javiti u gasu zahvaljujući jonizacionim procesima izazvanim prvenstveno ul-
traljubičastim zračenjem Sunca, zatim kosmičkim i radioaktivnim zračenjem
okoline. Kod velikih intenziteta jonizujućeg zračenja, kada se stvara veliki
broj naelektrisanih čestica, gas počinje da se ponaša kao provodnik i tada,
ako se nadje u električnom polju, kroz njega će teći električna struja. Pri toj
jonizaciji molekula (atoma) gasa stvaraju se negativni elektroni i pozitivni
joni i oni su najvažniji sastavni elementi jonizovanog gasa.
Kada se gas zagreje do visokih temperatura, zbog velike brzine haotičnogkretanja
njegovih atoma ili molekula, u njihovim medjusobnim sudarima takodje dolazi
do jonizacije. Kod slabijih električnih polja, ako se ukloni izvor jonizacije
struja prestaje da teče. U tom slučajugovori se o nesamostalnom električnom
pražnjenju kroz gas. Kod jakih električnih polja javljaju se i neki dodatni
procesi multiplikacije indirektno izazvanihelektričnim poljem, tako da struja
teče i posle uklanjanja spoljašnjeg izvora jonizacije. U tom slučaju se govori
o samostalnom pražnjenju, koje se u zavisnosti od uslova deli na tinjavo i
lučno.
U atmosferskom vazduhu nastaje oko 10 elektron-jonskih parova u kubnom
centimetru u sekundi. U odsustvu električnog polja uspostavlja se ravnoteža
izmedju brzine stvaranja i nestajanja naelektrisanih čestica u gasu. Ako se
na gasnu cev na niskom pritisku sa paralelnim elektrodnim sistemom (slika
1) priključi jednosmerni napon U usled prisustva naelektrisanja u gasu, u
kolu počinje da teče struja. Električno polje je homogeno i iznosi E = Ud ,

Slika 1:

gde je d medjuelektrodno rastojanje. Laganim podizanjem napona može

se dobiti strujno-naponska karakteristika koja predstavlja zavisnost struje
u gasnoj cevi od priključenog napona na njoj (slika 2). Pri vrlo sporom

1
porastu napona strujno-naponska karakteristika je statična, jer se pri svakoj
vrednosti napona uvek uspostavlja stacionarno stanje u gasu. Na strujno-
naponskoj karakteristici nesamostalnog pražnjenja (slika 2) mogu se uočiti
sledeće oblasti: I-linearna oblast i zasićenje, II-oblast sa pojavom jonizacije
elektronskim udarom i III-oblast sa učeš ćem procesa sekundarne emisije na
katodi. Ove oblasti nesamostalnog pražnjenja nazivaju se Townsend-ovim
oblastima.

Slika 2:

Uklanjanjem spoljašnjeg izvora jonizacije kada se pražnjenje vrši u jed-

noj od Townsend-ovih oblasti dolazi do trenutnog prestanka toka struje.
Povećanje napona na elektrodama preko granice treće Townsend-ove oblasti
prouzrokuje nagli porast struje i prelaz iz nesamostalnog u samostalno pražnjenje.
Kada se to dogodi, struja nastavlja da teče i posle uklanjanja spoljašnjeg
jonizatora.
Uzimajući da u trenutku proboja struja naglo poraste, tj. da gustina struje
teži beskonačnosti, iz izraza za povećanje gustine struje:

eαd
j = j0 , (1)
1 − γ(eαd − 1)

dobija se uslov za proboj:

1 − γ(eαd − 1) = 0 ⇒ γ(eαd − 1) = 1 (2)

U ovim izrazima α je Townsend-ov koeficijent i predstavlja broj jonskih

parova koje stvara elektron po jedinici dužine puta driftujući ka anodi, dok je
γ koeficijent sekundarne emisije pozitivnim jonima i predstavlja broj sekun-
darnih elektrona emitovanih po jednom pozitivnom jonu pristiglom na ka-
todu.
Faktor eαd u zagradi je broj jona koje u multiplikovanim procesima stvori

2
jedan elektron na putu od katode do anode. Taj faktor pomnožen sa γ je
broj novih elektrona koje ti joni izbiju sa katode. Po kriterijumu (2) taj broj
treba da bude jednak 1, što znači da uslov proboja zahteva da svaki elek-
tron koji prodje sa katode, multiplikovanim procesima obezbedi stvaranje
jednog novog elektrona na katodi. U tom slučaju se obezbedjuje kontinuitet
stvaranja naelektrisanih čestica nezavisno od postojanja spoljašnjeg izvora.
Iz uslova proboja (2) sledi da je:
1+γ 1+γ
= eαd ⇒ αd = ln[ ] (3)
γ γ

Vrednost električnog polja, u slučaju proboja, tj. EP = UP /d, gde je UP

napon pri kome nastaje samostalno pražnjenje (probojni napon), dobija se
posle množenja sa d:
Bpd
αd = pAexp(− )d (4)
UP
Izjednačavajući strane izraza (3) i (4) i logaritmujući ih, dobija se:

Bpd 1 1+γ
− = ln[ ln( )] (5)
UP pdA γ

Iz jednačine (5) dobijamo da je napon proboja:

Bpd
UP = A
(6)
ln[ ln(1+1/γ) pd]

Krive probojnog napona u zavisnosti od proizvoda pd imaju minimum i

poznate su pod nazivom Paschen-ove krive. Paschen-ove krive za nekoliko
gasova prikazane su na slici 3.

3
 Slika 3:

Razlog postojanja minimuma leži u činjenici da je broj molekula izmedju

elektroda proporcionalan proizvodu pd. U slučaju malih pritisaka, sred-
nji slobodni put je veliki, ali je broj sudara, pa i jonizujućih sudara, mali.
Prema tome da bi se obezbedila veća efikasnost jonizacije dovoljna za proboj,
potreban je napon utoliko veći ukoliko je manji pritisak.
Da bi se odredila minimalna vrednost probojnog napona i odgovarajuće
vrednosti proizvoda (pd)min , potrebno je diferencirati izraz (6) po (pd) i
izjednačiti sa nulom. Nalazi se da je u tom slučaju:
A
ln[ pd] = 1 (7)
ln(1 + 1/γ)

Iz (6) sledi:
(UP )min = B(pd)min , (8)
pri čemu je:
eln(1 + 1/γ)
(pd)min = (9)
A
Dobija se da je minimalni probojni napon:
B
(UP )min = eln(1 + 1/γ) (10)
A

4
Aparatura
Aparatura korišćena u ovom eksperimentu je prikazana na slici 4:

Slika 4: Aparatura

Eksperimentalna procedura
Zadatak: Odredjuje se napon proboja u vazduhu u zavisnosti od pritiska
gasa.
Postupak:
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih podataka crta se grafik zavisnosti
napona proboja od proizvoda pd gde je p pritisak gasa, a d = 30 cm je
rastojanje izmedju elektroda. Grafički prikazani rezultati Up = f (pd) fituju
se na teorijski odradjenu zavisnost:
Bpd
UP = A
(11)
ln[ ln(1+1/γ) pd]

Dobijeni grafik predstavlja Pašenovu krivu.

5
Rezultati merenja

Tabela 1: Rezultati merenja

Up ∆Up pd
[V] [V] [Pa*m]
1400 100 1.820
1300 100 1.588
1200 100 1.416
1200 100 1.184
1100 100 0.944
1100 100 0.784
1100 100 0.592
1200 100 0.400
1300 100 0.360
1300 100 0.349
1400 100 0.321
1500 100 0.299
1500 100 0.286
1600 100 0.247
1800 100 0.210
2800 100 0.175
3500 100 0.159

Tabela 2: Parametri
A B C
1 1
[ P a∗m ] [ P a∗m ] −
40 2032 0.003

6
 Slika 5: Grafički prikaz zavisnosti napona proboja od proizvoda pd

Diskusija i zaključak
Sa povećanjem pritiska gasa u cevi, dobijeni eksperimentalni rezultati sve
više odstupaju od teorijski predvidjene zavisnosti (linije fita), a velika su i
odstupanja u oblasti minimalog napona probaja. Razlog neslaganja eksper-
imentalnih rezultata sa očekivanim, može se objasniti uslovima u kojima su
merenja izvodjena. Trenutak kada dolazi do proboja se odradjivao posma-
tranjem gasa u cevi i očitavlnjem vrednosti napona kada se uoči promena u
cevi. Usled vremenskih neprilika u toku merenja je, u više navrata, spoljašnja
svetlost (koja potiče od električnog pražnjenja u atmosferi) onemogućavala
precizno odredjivanje trenutka probaja, tako da su se promene u gasu teško
uočavale. Pritisak gasa nije bilo moguće u potpunosti kontrolisati zbog
tehničkih specifičnosti i ograničenja aparature. Na odstupanja izmerenih
vrednosti su uticale i nečistoće na zidovima cevi unutar koje je gas.
Prilikom posmatranja svetlih i tamnih oblasti najbolje se uočavala osblast
pozitivnog stuba, kao što se i očekivalo. Pored toga se videla i oblast nega-
tivnog svetljenja, Faradejev tamni prostor,katodni sloj.