Goran Škoro - Uvod U Eksperimentalnu Fiziku Čestica

Goran P.
S koro
UVOD U EKSPERIMENTALNU

FIZIKU CESTICA

UVOD U EKSPERIMENTALNU FIZIKU CESTICA
Predgovor
Ovaj rukopis je baziran na predavanjima koja je autor drzao studentima IV

godine zike na Fizi kom Fakultetu u Beogradu (u periodu od 1999. do 2004.
godine) i Prirodno-matemati kom Fakultetu u Podgori i (u periodu od 2000.
do 2002. godine) u okviru predmeta Fizika elementarnih esti a. Rukopis
je namenjen pre svega studentima IV godine zike. Moze biti koristan i
poslediplom ima na smeru Eksperimentalna zika esti a.
| 1|

G. P. SKORO
Zahvalni a
Papa Inno ent III je tokom 1209. godine izdao naredenje svom izaslaniku
Arnaud Amaury-u da o isti juznu Fran usku od jeretika. Krstaski pohod je
zapo eo opsadom Beziers-a, grada od 20.000 stanovnika, u kome se oko 200
jeretika krilo pod okriljem lokalnog katoli kog bratstva. Kada su pripadni i
bratstva odbili da odaju jeretike, vojni zapovednik je pitao Arnaud Amaury-a
sta da u ini. Dobio je odgovor: "Pobijte ih sve. Bog e ih razvrstati".
Mnogi su doprineli nastanku ove knjizi e. Ne bih da razdvajam

dobronamerne od zlonamernih. Zahvaljujem se svima.
Goran Skoro
| 2|
Sadrzaj
1 Uvod 7
1.1 Koje se veli ine odreduju u zi i esti a? . . . . . . . . . . . 8
1.2 Prirodni sistem jedini a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3 Relativisti ka kinematika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2 Standardni model 15
3 Elektromagnetna interak ija 19
3.1 Osobine elektromagnetne interak ije . . . . . . . . . . . . . . 19
3.2 KED i Feynman-ovi dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
4 Interak ija esti a sa materijom 29
4.1 Interak ija teskih naelektrisanih esti a sa materijom . . . . . 29
4.2 Interak ija lakih naelektrisanih esti a sa materijom . . . . . 31
4.3 Interak ija fotona sa materijom . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
5 Osnovni tipovi detektora esti a 37
5.1 Gasni detektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
5.2 Poluprovodni ki detektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
5.3 S intila ioni detektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
6 Merenje impulsa esti a i detektori tragova 45
6.1 Merenje impulsa esti a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
6.2 Detektori tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
6.2.1 Gasni detektori tragova . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

6.2.2 Cvrsti pozi iono-osetljivi detektori . . . . . . . . . . . 49
7 Merenje energije esti a - EM kalorimetri 53
7.1 Elektromagnetna kaskada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3

G. P. SKORO
7.1.1 Longitudinalni razvoj elektromagnetne kaskade . . . . 54

7.1.2 Transverzalni razvoj elektromagnetne kaskade . . . . . 56
7.2 Energetska rezolu ija EM kalorimetara . . . . . . . . . . . . . 57
7.2.1 Unutrasnja elektromagnetna energetska rezolu ija . . 57
7.2.2 Rezolu ija sampling EM kalorimetara . . . . . . . . . 58
8 Slaba interak ija 61
8.1 Osobine slabe interak ije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
8.2 Z 0 bozon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
8.3 Neodrzanje parnosti u slabim interak ijama . . . . . . . . . . 72
8.4 Neutrino - osobine i detek ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
9 Kvarkovi i jaka interak ija 87
9.1 Osobine kvarkova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
9.2 EM i slabe interak ije kvarkova . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
9.3 Jaka interak ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
9.4 Spe i ne osobine jake interak ije . . . . . . . . . . . . . . . . 96
9.5 Modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.5.1 Kvark - modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.5.2 Partonski model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
10 Merenje energije esti a - hadronski kalorimetri 107
10.1 Hadronska kaskada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
10.1.1 Longitudinalni razvoj hadronske kaskade . . . . . . . . 108
10.2 Kompenza ija hadronskih kalorimetara . . . . . . . . . . . . . 110
10.3 Merenje energije dzetova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
10.4 Energetska rezolu ija hadronskih kalorimetara . . . . . . . . . 113
11 Identika ija esti a 115
11.1 Identika ija esti a pomo u vremena preleta . . . . . . . . . 115

11.2 Identika ija esti a pomo u Cerenkov i transition radiation
efekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
11.3 Identika ija b-dzetova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
11.4 Identika ija esti a pomo u kalorimetara . . . . . . . . . . . 117
11.4.1 Separa ija EM kaskade od dzeta . . . . . . . . . . . . 117
11.4.2 Foton - 0 separa ija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
11.4.3 Elektron - hadron separa ija . . . . . . . . . . . . . . 119
11.5 Identika ija miona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
| 4|

12 Trigeri 125
13 Simetrije u zi i esti a 131
13.1 Izospin i izospinski multipleti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
14 Nuklearna zika i zika esti a 137
15 Perspektive zike esti a 143
16 Dodatak A 149
17 Dodatak B 153
| 5|

G. P. SKORO
| 6|
Glava 1
Uvod
Fizika esti a se bavi istrazivanjem osobina fundamentalnih konstituenata
materije i njihovih interak ija. Skup svih dosadasnjih saznanja o ustro-
jstvu materije se uobi ajeno zaokruzuje nazivom Standardni model elemen-
tarnih esti a, ili kra e, Standardni model. Standardni model ne predstavlja
kona nu sliku zike esti a. Naprotiv, predstava o tome koje su esti e el-
ementarne i kako one medusobno interaguju se menjala kroz istoriju tako
burno da su te promene ponekad imale karakter revolu ionarnih (Slika 1.1.).
Slika 1.1. Razvoj predstave o broju elementarnih esti a kroz istoriju, sa prika-
zom karakteristi nih energija.
7

G. P. SKORO
Kao ilustra ija za ovu tvrdnju moze da posluzi stanje u zi i tokom 1932.
godine, po mnogima klju ne godine za nuklearnu i ziku esti a. U jan-
uaru 1932. godine, bile su poznate 3 elementarne esti e: elektron, foton
i proton. Ve u jesen iste godine, broj elementarnih esti a je porastao na
pet. Chadwi k-ovo saopstenje o otkri u neutrona je publikovano u febru-
aru a Anderson-ovo o otkri u pozitrona u septembru 1932. godine. Slika
sveta se dramati no promenila u samo nekoliko mese i. Od tih pionirskih
istrazivanja je proslo 70 godina. U meduvremenu, otkriveno je na stotine
novih esti a ali je samo mali broj istih mogao da ponese preks 'elemen-
tarna'. Takode, potvrdeno je da neke esti e za koje se tokom odredenih pe-
rioda smatralo da su elementarne (proton i neutron, na primer) to nisu, ve
da se sastoje od nekih drugih - 'elementarnijih' esti a. Zbog toga se i stari
naziv "Fizika elementarnih esti a" vremenom pretvorio u manje preten-
iozan "Fizika esti a". Danas se zna za 36 elementarnih esti a (uklju uju i
i odgovaraju e anti esti e). Mnogi zi ari smatraju da je taj broj prevelik
i da smo (opet) suo eni sa in a ijom elementarnih esti a koja e, pre ili
kasnije, nuzno rezultirati (bar) jos jednom dramati nom promenom slike
sveta. Ta hipoteti na ali o ekivana dramati na promena bi, kao i uvek do
sada, trebala da bude posledi a nekih novih, iznenaduju ih eksperimental-
nih rezultata koji ne e mo i da se objasne postoje im teorijskim modelima.
Pojava Standardnog modela je takode posledi a ogromnog materijala dobi-
jenog istrazivanjem kosmi kog zra enja i u eksperimentima provedenim na
'pionirskim' ak eleratorima. Suk esivno su se razvijali i teorijski modeli koji
su interpretirali dobijene rezultate.
Cilj ove Glave je upoznavanje osnovnih veli ina koje se mere u zi i esti a
kao i formalizama koji su neophodni za intrepreta iju dobijenih rezultata.
Takode, tzv. SI sistem jedini a se pokazao kao neprakti an za koris enje
u zi i esti a, gde se u velikoj ve ini slu ajeva upotrebljava tzv. prirodni
sistem jedini a. Zbog toga se naredna poglavlja mogu shvatiti i kao re nik
neophodnih termina bez kojih se tesko moze razumeti jezik zike esti a.
1.1 Koje se veli ine odreduju u zi i esti a?

Kao i u nuklearnoj zi i, i ovde se stavlja ak enat na merenje stati kih os-
obina esti a kao sto su masa, spin, magnetni moment, parnost itd. Sto
se ti e karakteristika interak ija esti a, njih je mogu e istrazivati na dva
na ina - izu avanjem rasejanja i raspada esti a.
Rasejanje esti a nam pomaze da ostvarimo neposredan uvid u mehanizam
| 8|

interak ije esti a. Veli ina koja se pri tome naj es e meri je ekasni presek
(odnosno diferen ijalni ekasni presek d=d
koji denise verovatno u
za rasejanje u prostorni ugao d
). Interpreta ija rezultata dobijenih pri
rasejanju esti a nije jednostavan zadatak i obi no se svodi na odredivanje
tzv. amplitude (ili matri nog elementa) prelaza.
Brzina prelaza (reak ije, pro esa) i!f pri kome esti a prede iz ini ijalnog
stanja i u nalno stanje f , koja su deninisana odgovaraju im talasnim
funk ijama i i f , se izra unava na osnovu Fermi-jevog zlatnog pravila
(Fermi golden rule):
2
i!f =
h
j M j2 (E ); (1.1)
gde je M amplituda prelaza (M =< f jH^ j i >), (E ) je gustina nalnih

stanja a H^ "opisuje" interak iju kojom se vrsi prelaz. Ekasni presek (eng.
ross-se tion) i!f je propor ionalan kvadratu amplitude prelaza i dobija
se kada i!f podelimo sa vrednos u uksa upadnih esti a. Posto je uks
propor ionalan brzini upadnih esti a (v) dobijamo rela iju:
i!f
i!f = : (1.2)
v
Amplituda prelaza 'krije' u sebi kompletnu sliku interak ije. U nekim slu aje-
vima izra unata amplituda prelaza reprodukuje eksperimentalni rezultat sa
fantasti nom ta nos u i tada o igledno imamo jako dobar teorijski model, tj.
poznajemo i H^ veoma dobro. S druge strane, postoji veliki broj slu ajeva
gde nemamo dobre teorijske modele (uobi ajena situa ija u nuklearnoj zi i)
pa nam tu merenje ekasnog preseka pruza mogu nost empirijskog upozna-
vanja karakteristika interak ije.
Kada su raspadi esti a u pitanju, obi no je najzanimljivija informa ija o
vremenu zivota , odnosno brzini raspada , odredene esti e jer ona u
sebi sadrzi i 'znanje' o karakteristikama interak ije pod ijim uti ajem se
raspad odvija. Ne treba zaboraviti, takode, da postojanje tzv. dozvoljenih i
zabranjenih kanala raspada denise odrzanje odredenih kvantnih brojeva.
Promena broja esti a ije je (srednje) vreme zivota opisuje se eksponen-
ijalnim zakonom:
N (t) = N0 e t= : (1.3)
Brzina raspada je obrnuto propor ionalna srednjem zivotu: = h= . U
zi i esti a se relativno esto sre e slu aj (posebno kod izu avanja kratkozive-
ih esti a - rezonan i) da se eksperimentalno izmeri a zatim odatle odredi
| 9|

G. P. SKORO
. Veli ina se naziva i totalna sirina jer odgovara sirini linije koja reprezen-
tuje rezonan u u odgovaraju em energetskom spektru1. Cesti e moguPimati
razli ite kanale raspada i svaki kanal ima svoju sirinu i (uz uslov = i i ).
Verovatno a za raspad po odredenom kanalu (BRi ) se naziva faktor grananja
(eng. bran hing ratio) i vazi rela ija: BRi = i = .
1.2 Prirodni sistem jedini a

"Metraza na kilo!"
Reklama na ulazu u podzemni
prolaz ispod palate 'Albanija'.
Dok u SI sistemu postoji vise ravnopravnih tzv. osnovnih zi kih veli ina
(masa, vreme, ...), u prirodnom sistemu postoji zi ka veli ina koja je 'ravno-
pravnija' od ostalih. Ta veli ina je energija.
Pro edura denisanja ovakvog sistema jedini a se sastoji u tome sto se
Plan k-ovoj konstanti h i brzini svetlosti pripise vrednost h = = 1 i
postulira se da su one bezdimenzione. Time se ne postize samo dimenziono
izjedna avanje veli ina kao sto su energija, impuls i masa (sve imaju dimen-
zije energije), ve se i olaksava manipula ija u izvodenju formula. U zi i
esti a se energija, impulsa i masa izrazavaju u jedini ama GeV , GeV= i
GeV= 2 , respektivno ali vrlo esto sre emo i slu aj da su dimenzije sve tri
veli ine ozna ene sa GeV . Vreme i duzina imaju dimenzije GeV 1 a ekasni
presek GeV 2 . Povratak iz prirodnog u SI sistem se ostvaruje pomo u kon-
verzionih faktora: h = 0:197 GeV fm i h = 6:610 25 GeV s.
Takode, ako se ksira vrednost konstante 0 = 1, konstanta elektromagnetne
interak ije e biti bezdimenziona:
e2 e2 1
= = : (1.4)
40 h 4 137
Na primer, ekasni presek za reak iju e+ e !+ na energiji jednakoj
masi Z 0 esti e (jedna od esti a koje prenose slabu interak iju) moze da
se izra una po formuli:
42
= : (1.5)
3m2Z
1 Detaljnija analiza ovog problema je data u poglavlju 8.2.
| 10|

Zamenom vrednosti za = 1=137, = 3:14 i mZ = 91:2 GeV pa dobija se

rezultat: = 2:6810 8 GeV 2 . Ako zelimo da taj presek bude izrazen u
uobi ajenim jedini ama (barn) koristi se vrednost konverzionog faktora h :
= 2:6810 8
GeV 2
(h )2 = 110 9 fm2 = 10 pb: (1.6)
1.3 Relativisti ka kinematika

Osnovne rela ije koje povezuju energiju, impuls i masu esti e u prirodnom
sistemu jedini a imaju slede i oblik:
E 2 = p2 + m2 (1.7)
i
E = T + m; (1.8)
odakle se dobija korisna rela ija koja povezuje impuls i kineti ku energiju T :
p2 = T 2 + 2mT: (1.9)
Energija i tri komponente impulsa esti e se obi no interpretiraju kao kom-
ponente vektora u etvoro-dimenzionom prostoru. Takav vektor se naziva
etvoro-vektor (ili kvadrivektor) energije-impulsa. Kvadrivektor P energije-
impulsa esti e se formalno zapisuje u vidu P (E; p~) uz uslov da je
P 2 = E 2 ~p2 = m2 . Kvadrat kvadrivektora je invarijanta, odnosno nje-
gova vrednost ne zavisi od izbora referentnog sistema.
Kvadrivektori se sabiraju i mnoze tako sto se sabiraju odnosno mnoze njihove
komponente:
P1 + P2 = (E1 + E2 ; p~1 + p~2 ); (1.10)
i
P1 P2 = E1 E2 p~1 p~2 : (1.11)
Formalizam kvadrivektora omogu ava kompaktan zapis zakona odrzanja en-
ergije i impulsa i znatno olaksava opisivanje i analizu interak ija ili raspada
esti a.
Ilustrujmo mogu nosti kvadrivektorskog formalizma na primeru raspada esti e
a (u miru) na esti e b i (Slika 1.2.). Pretpostavimo pritom da je masa
esti e jednaka nuli i da nas interesuje vrednost kineti ke energije T esti e
b. Mase esti a a i b su poznate.
| 11|

G. P. SKORO
Kvadrivektori esti a a, b i su:

Pa (Ea ; p~a ) = (Ea ; 0) = (ma ; 0); (1.12)
Pb (Eb ; p~b ); (1.13)
P (E ; p~ ): (1.14)
Zakon odrzanja energije-impulsa ima oblik:
Pa = Pb + P = (Eb + E ; p~b + p~ ) = (Eb + E ; 0); (1.15)
jer vazi p~b = p~ . Kvadriranjem leve i desne strane prethodne jedna ine
dobija se:
Pa2 m2a = (Eb + E )2 = Eb2 + E 2 + 2Eb E : (1.16)
Slika 1.2. Dvo esti ni raspad.
Koriste i prethodne rela ije (uz malo kombinovanja) dobijamo:

m2a = Eb2 + p2 + 2Eb ma Eb = 2Eb ma Eb2 + p2b ; (1.17)
odnosno
m2a = 2Eb ma m2b : (1.18)
Odavde sledi:
m2a + m2b
Tb = mb ; (1.19)
2ma
ili u kompaktnijem zapisu:
m2a + m2b 2ma mb (ma mb )2
Tb = = : (1.20)
2ma 2ma
Problem koji se esto sre e u eksperimentalnoj praksi je odredivanje karak-

teristika kratkozive ih esti a. Prakti no jedina mogu nost za analizu takvih
| 12|

dogadaja se bazira na merenju energija i impulsa produkata raspada pomo u

kojih se zatim ra una vrednost tzv. efektivne mase (M ) esti e. U na-
jprostijem slu aju kada se dogada raspad na 2 esti e ( ije su kvadrivektore
energije-impulsa P1 i P2 odredeni merenjem odgovaraju ih komponenti) for-
mula za efektivnu masu glasi:
M 2 = (P1 + P2 )2 = m21 + m22 + 2(E1 E2 p~1 p~2 os ); (1.21)
gde je ugao izmedu vektora p~1 i p~2 . Efektivna masa je Lorentz-invarijantna
veli ina i predstavlja jedno od glavnih 'oruda' u analizi raspada esti a.
Ve ina nasih znanja o interak ijama esti a poti e iz rezultata eksperime-
nata u kojima se esti e rasejavaju. Slede a korisna, Lorentz - invarijantna,
veli ina je povezana sa totalnom energijom interak ije, ozna ava se sa s i
denise izrazom:
s = (Pb + Pt )2 ; (1.22)
gde su Pb i Pt kvadrivektori energije-impulsa esti e iz upadnog snopa (eng.
beam) i esti e mete (eng. target). U sistemu entra mase (SCM) vazi
p~b = p~t pa je:
s = (Eb + Et )2 ; (1.23)
gde su Eb i Et energije snopa i mete (u SCM), respektivno. Odavde sledi
zaklju akp da je za denisanje po etnih uslova eksperimenta, bitna jedino
veli ina s jer samo ona denise tzv. dostupnu energiju, energiju koja se,
na primer, moze iskoristiti za krea iju (novih) esti a. Samim tim, kolajderi
(sudara i snopova) poseduju jednu zna ajnu prednost nad tzv. eksperimen-
tima sa ksnom metom: pri istim energijama snopa, kod kolajdera je znatno
ve a dostupna energija. Ovo se moze vrlo brzo i lako pokazati koris enjem
formalizma kvadrivektora.
Jednostavnosti radi, analizira emo primer interak ije identi nih esti a mase
m. Neka u slu aju ksne mete, jedna od esti a (ona iz snopa) ima energiju
E a druga (ona iz mete) miruje, dok u slu aju kolajdera obe esti e imaju
energiju E=2 ( ime, na prvi pogled, kao da imamo ravnopravne uslove).
Pretpostavimo jos da su pitanju ultrarelativisti ke esti e, odnosno da vazi
E >> m. Tada se za ksnu metu dobija:
s = (E + m)2 p~2 = E 2 + 2mE + m2 p~2 = 2mE + 2m2 2mE; (1.24)
odnosno: ps = p2mE; (1.25)
| 13|

G. P. SKORO
dok u slu aju kolajdera vazi:

s = (E=2 + E=2)2 = E 2 ; (1.26)
odnosno: ps = E: (1.27)
U senza ionalisti ki intoniranom saopstenju za javnost od 10. 2. 2000. go-
dine o navodnom 'otkri u' novog stanja materije - Kvark Gluonske Plazme,
Evropska Organiza ija za Nuklearna Istrazivanja (CERN) sa sedistem u

Zenevi, pokusava da dodatno impresionira siroke narodne mase tvrdnjom da
se takvo stanje materije produkovalo pri interak iji jezgara olova energije
33 T eV (!!!) sa metom od zlata. Imaju i u vidu da je jezgro kompoz-
itni objekat i da na visokim energijama preovladuju nekoherentne interak ije
konstituenata jezgra (nukleona), uveden je obi aj da se efektivna energija
izrazava kao E=A (A je atomski broj) u jedini ima GeV=nukleon, pa en-
ergija snopa u ovom primeru iznosi:
p 33 T eV=208160 GeV=n. Koris enjem
formule 1.24. dobija se da je s17:5 GeV=n. To je velika energija ali nije
tako 'ogromna' kako se ini na prvi pogled. Treba imati upvidu da je na ko-
lajderu RHIC u sudarima jezgara zlata dostupna energija s = 200 GeV=n,
sto je za red veli ine ve a energija. O ekuje se da e na ovom kolajderu do i
do denitivnog odgovora o postojanju Kvark Gluonske Plazme, ime e se
otkloniti velike dileme koje su vezane za rezultate odgovaraju ih eksperime-
nata u CERN-u.
| 14|
Glava 2
Standardni model
"...Fermini stvaraju vrstu materiju. U isto
vreme, bosoni se nalaze u fotonima u subatom-
skim esti ama nazvanim 'Nj' i 'Z' deli ima."
Dnevni list 'Ve ernje Novosti', februar 2004.
Po Standardnom modelu, materija je izgradena od dve vrste fermiona -

leptona i kvarkova.
Leptona ima 6. Dele se na naelektrisane i nenaelektrisane leptone. Naelek-
trisani leptoni su: elektron (e ), mion ( ) i tau-lepton ( ). Naelektrisani
leptoni imaju anti esti e1 : e+ (antielektron odnosno pozitron), + i + .
Elektron i pozitron su stabilne esti e, dok se mioni i tau-leptoni raspadaju
sa periodima poluraspada reda veli ine 10 6 s i 10 15 s, respektivno.
Nenaelektrisani leptoni su neutrina: elektronski neutrino (e ), mionski neu-
trino ( ) i tau - neutrino ( ). Standardni model podrazumeva da su sva
neutrina stabilne bezmasene esti e i da su antineutrina razli ita od neutrina.
S druge strane, eksperimentalno su odredene samo gornje grani e vrednosti
masa neutrina. Osnovne osobine leptona su sumirane u Tabeli 2.1.
Kvarkova takode ima 6. Svaki od 6 kvarkova poseduje spe i an kvantni
broj koji se naziva aromat (videti Tabelu 2.2). Naelektrisanje (anti)kvarkova
je jedna od njihovih "naj udnijih" osobina i iznosi 1=3e i 2=3e, gde e
ozna ava elementarno naelektrisanje elektrona. Kvarkovi ne postoje u slo-
bodnom, ve isklju ivo u vezanom stanju. Osnovne osobine kvarkova su
sumirane u Tabeli 2.2.
1 Svaka esti a poseduje odgovaraju u anti esti u identi ne mase, spina ali suprotnog
znaka naboja interak ije.
15

G. P. SKORO
Tabela 2.1. Leptoni2

Leptoni (spin 1=2)
Leptoni Q Masa Srednji zivot Tip BR
[e℄ [MeV= 2 ℄ [s℄ raspada [%℄
e 0 < 5 eV= 2 stabilan
0 < 0:19 (CL=90%) stabilan
0 < 18:2 (CL=90%) stabilan
e 1 0:510998902(21) > 1:5 1034
1 105:658357(5) 2:19703(4) 10 6 e e 100
1 1776:99(29) 290:6(11) 10 15 m 17:37(6)
e e 17:84(6)
hadroni + 65
Tabela 2.2. Kvarkovi

Kvarkovi (spin 1=2)
Ime Aromat Masa Q
[GeV= 2 ℄ (e)
up u 0:35 +2=3
down d 0:35 1=3
harm 1:5 +2=3
strange s 0:5 1=3
top t 174:3(51) +2=3
bottom b 4:5 1=3
Jedan od najvaznijih osobina Standardnog modela je postojanje simetrije

izmedu leptona i kvarkova. Iako priroda te simetrije jos uvek nije objasnjena,
upravo je ona predskazala postojanje tezih kvarkova. Eksperimentalno otkri e
postuliranog top kvarka, 1995. godine, sa te strane predstavlja trijumf "Stan-
darnog modela" i pokazuje da se napredak zike esti a dobrim delom bazira
na istrazivanju osobina simetrije fundamentalnih esti a i njihovih interak-
2 Broj dat u zagradi je vrednost greske na poslednjim iframa rezultata.
Na primer: m = 1776:99(29) MeV = 2 (1776:99 0:29) MeV = 2 .
CL nivo poverenja ( onden e level).
| 16|

ija. Sve gradivne esti e (i kvarkovi i leptoni) se mogu svrstati u 3 genera ije
(familije) kao sto je prikazano u Tabeli 2.3.
Tabela 2.3. Tri familije fundamentalnih fermiona
I familija II familija III familija

e
e
u t
d s b

Cesti e prve familije predstavljaju gradivne elemente savremene Vasione.
Nukleoni i jezgra se sastoje iz u i d kvarkova, atomi u sebe uklju uju i
elektrone, dok elektronski neutrino u estvuje u reak ijama na Sun u i zvez-
dama (kao i u prirodnoj radioaktivnosti). Fermioni druge i tre e genera ije
karakterisu pro ese vezane za rane stadijume Vasione ili pro ese koji se sada
desavaju ali ih karakterise enormna energija (npr. eksplozija supernove).
Posebnuu grupu elementarnih esti a ine intermedijarni (kalibra ioni) bo-
zoni - prenosio i interak ija izmedu leptona i kvarkova. Sve interak ije medu
esti ama mogu da se objasne pomo u 4 osnovne sile: elektromagnetne
(EM), slabe, jake i gravita ione. Naelektrisani leptoni interaguju putem
elektromagnetne i slabe interak ije. Neutrina (i antineutrina) interaguju
isklju ivo putem slabe interak ije, dok kvarkovi u estvuju u elektromagnet-
nim, slabim i jakim interak ijama. Kao sto se moze primetiti, samo su
gravita ija i slaba interak ija - univerzalne interak ije. Osnovne osobine
kalibra ionih bozona su prikazane u Tabeli 2.4.
Gravita iona interak ija nije uklju ena u Standardni model posto ona postaje
zna ajna tek kada mase objekata dostignu red veli ine "Plan k-ove mase"
mP 1019 GeV= 2 . (Ipak, po analogiji sa ostalim interak ijama, teorija pred-
vida postajanje esti e prenosio a gravita ione interak ije - gravitona.) Os-
novne osobine interak ija (sila) su prikazane u Tabeli 2.5.
Elektromagnetna interak ija je, izmedu ostalog, odgovorna za "drzanje"
elektrona u orbiti oko atomskog jezgra, -raspad, itd. Ja ina interak ije je
propor ionalna konstanti elektromagnetne interak ije: = 1=137. Prenosi-
la elektromagnetne interak ije je foton ( ). Standardni model podrazumeva
da je foton stabilna esti a i da nema masu niti elektri ni naboj. Eksper-
imentalno odredene gornje grani e vrednosti naelektrisanja i mase fotona
iznose Q < 5 10 30 e i m < 2 10 16 eV= 2 , respektivno.
| 17|

G. P. SKORO
Tabela 2.4. Kalibra ioni bozoni

Kalibra ioni bozoni (J P = 1 )
Sila Bozon Q Masa Tip Faktor
[e℄ [GeV= 2 ℄ [GeV ℄ raspada grananja [%℄
E-M 0 0 stabilan
Slaba W 1 80:423(39) 2.118(42) ee 10.72(16)
10.57(22)
10.74(27)
hadroni 67.96(35)
Slaba Z0 0 91:1876(21) 2.4952(23) ee 3.363(4)
3.366(7)
3.370(8)
20.00(16)
hadroni 69.91(6)
Jaka gluoni 0 0 stabilan
Tabela 2.5. Osnovne karakteristike interak ija

interak ija prenosila domet ja ina
[m℄ [b℄ [s℄
elektromagnetna foton 1 10 2 10 10 20
slaba
W ,Z 0 10 18 10 5 10 10 10 8
jaka gluoni 10 15 1 104 10 23
gravita iona graviton 1 10 38
Pod dejstvom slabe interak ije se odigrava nuklearni (i neutronski) beta

raspad, kao i raspadi tipa !e + e + , !p + i drugi. Ja ina inter-
ak ije je (u prvoj aproksima iji) propor ionalna tzv. Fermi-jevoj konstanti
GF = 1:0210 5 =mp 2 . Slabu interak iju prenose 3 esti e: W i Z 0 .
Jaka interak ija vezuje nukleone unutar jezgra i kvarkove unutar hadrona.
Konstanta jake interak ije s je reda veli ine jedini e. Imaju i u vidu da
je domet jake interak ije reda veli ine R 1 fm, karakteristi ni ekasni
prese i u pro esima za koje odgovorna jaka interak ija su reda veli ine:
R2 30 mb, dok su karakteristi na vremena: =R10 23 s. Preno-
sio i jake interak ije su gluoni (ima ih 8).
| 18|
Glava 3
Elektromagnetna interak ija

"Jeder Lump meint er weiss, was ein Photon ist, aber er irrt si h."
Albert Einstein
3.1 Osobine elektromagnetne interak ije

Sve esti e koje imaju elektri ni naboj ili magnetni moment interaguju putem
elektromagnetne interak ije. Mehanizam elektromagnetne interak ije se obi -
no prikazuje kao rezultat izmene virtuelnog fotona izmedu dve esti e, odnos-
no dva naelektrisanja. Domet elektromagnetne interak ije je beskona an, tj.
poten ijal elektromagnetne interak ije je tipa 1=r.
Pokazimo ovo podse aju i se usput nekih pojmova iz kvantne mehanike.
Jedna ina kretanja slobodnog fotona ima oblik:
E 2 = p2 : (3.1)
U skladu sa kvantnom mehanikom (E ! 1i t
, p! 1 5), prethodnu jedna inu
i
mozemo napisati kao:
52 ' t'2 = 0:
2
(3.2)
Ova jedna ina opisuje poten ijal polja ' jedini nog naelektrisanja u vaku-
umu. Uvrstimo li interak iju sa nekim drugim naelektrisanjem, prethodna
jedna ina postaje:
52' t'2 = 4e ;
2
(3.3)
19

G. P. SKORO
gde je e gustina naelektrisanja. U tzv. sta ionarnom slu aju ('=t = 0),
resenje prethodne jedna ine ima oblik:

' e : (3.4)
r
Teorija elektromagnetne interak ije se naziva Kvantna ElektroDinamika
(KED). KED je izuzetno uspesna teorija jer sa fantasti nom pre iznos u
reprodukuje eksperimentalne rezultate (i predvida ih, takode). Za ovu os-
obinu KED najzasluznija je sama priroda. Naime, konstanta EM interak ije
(EM 1=137) je mali parametar, sto omogu ava uspesnu primenu teorije
perturba ija pri izra unavanju amplitude prelaza (a samim tim i svih os-
talih karakteristika) pro esa pod uti ajem EM sile. S druge strane, u okviru
KED je razvijen i potvrden spe i an jezik teorijske zike esti a - metod
Feynman-ovih dijagrama. Feynman-ovi dijagrami, pre svega, predstavljaju
atraktivan simboli ki prikaz interak ija elementarnih esti a. U ve em delu
teksta koristi e se upravo ova njihova osobina. Medutim, mnogo zna ajnija
karakteristika ovog metoda je mogu nost direktnog i lakog izra unavanja
vrednosti matri nih elemenata pro esa koriste i pre izne matemati ke izraze
denisane tzv. Feynman-ovim pravilima.
3.2 KED i Feynman-ovi dijagrami
Slika 3.1. Elementarni Feynman-ov dijagram koji opisuje 'transforma iju'

e ! e , ! , ! i kvark ! kvark pra enu emisijom fotona.
Feynman-ovi dijagrami se sastoje iz dve vrste simbola: verteksa i linija (ili
propagatora). Verteks opisuje elementarni prelaz uslovljen odredenim tipom
| 20|

interak ije a linije (razli itog tipa) denisu esti e. Elementarni dijagram od
koga se izgraduju svi ostali dijagrami u KED je prikazan na sli i 3.1.
Pro es koji je opisan na prethodnom dijagramu (elektron je 'emitovao' foton
'iz ista mira') nije mogu u prirodi zbog zakona odrzanja energije i impulsa.
Zadatak.
Osim dijagrama sa slike 3.1. koji opisuje pro es e !e postoji jos 5
elementarnih dijagrama (potpro esa) u KED. To su:
e ! e (pro es koji je inverzan pro esu prikazanom na sli i 3.1.);
e+ ! e+ ;
e+ ! e+ ;
e+ e ! ;
! e+ e .
Dokazati da ovi pro esi narusavaju odrzanje energije i impulsa te da, stoga,
nisu mogu i u prirodi.
Resenje.
Svi ovi elementarni pro esi su, grubo re eno, samo manifesta ije jednog,
jedinstvenog pro esa u kome u estvuju dve naelektrisane esti e i jedan foton.
Zbog toga je potpuno svejedno koji emo od njih izabrati za analizu - dobijeni
zaklju i e vaziti za sve. Ipak, pro es ! e+ e izgleda 'zanimljiviji' od
ostalih jer se u literaturi iz nuklearne zike i zike esti a esto pojavljuje
iskaz: 'Produk ija elektronsko-pozitronskog para nije mogu a u vakuumu (bez
prisustva tre eg tela)'.
U prirodnom sistemu jedini a ( = 1) zakoni odrzanja energije i impulsa za
pro es ! e+ e imaju slede i oblik:
E = m0 1 + m0 2 ; (3.5)
odnosno
E~ = p~e+ + ~pe ; (3.6)
gde su faktori i povezani rela ijama:
m 2
m 2 = p 0 2 = m0 2 ; (3.7)
1
| 21|

G. P. SKORO
i
~
p~ = m~v = m0 ; (3.8)
odnosno
jp~j = m0 ; (3.9)
gde je m0 masa mirovanja esti e a faktor = v= .
Simultano vazenje zakona odrzanja energije i impulsa podrazumeva da je
jE~ j = E . Ako se ovo prepise na malo druga iji na in (imaju i u vidu da
je < 1):
jE~ j = E > m0 1 1 + m02 2 = jp~e+ j + jp~e j; (3.10)
dobija se rela ija:
jE~ j > jp~e+ j + jp~e j; (3.11)
koja o igledno nema smisla jer vektori impulsa ove tri esti e obrazuju trougao
a zbir duzina dve strani e trougla nikada ne moze biti manji od duzine tre e
strani e trougla.
Zaklju ak:
U verteksu ne mogu simultano da vaze zakoni odrzanja impulsa i energije1 .
Zato se obi no naglasava da dijagram na sli i 3.1. treba shvatiti samo kao
podpro es svih realnih pro esa. Drugim re ima, emitovani foton nije realna
esti a, ve , u skladu sa rela ijom neodredenosti, postoji samo u kratkom
intervalu vremena dok ga ne 'apsorbuje' neka druga esti a. Upravo ta
emisija i apsorp ija virtuelnog fotona denise interak iju dve esti e u okviru
KED. Jedna od deni ija virtuelnosti je da virtuelna esti a nema istu masu
kao odgovaraju a slobodna esti a, tj. q2 = E 2 p~2 6= m2 gde je sa q ozna en
kvadrivektor impulsa2. U slu aju fotona, koji u najve em broju pro esa igra
ulogu prenosio a interak ije, postoje dve varijante uslova virtuelnosti: q2 < 0
i q2 > 0.
Analiziraju i dalje dijagram 3.1., uo ava se da svaki verteks
p unosi u ampli-
tudu prelaza mnozitelj koji je propor ionalan e odnosno . Posto je za
prora un vrednosti amplitude prelaza neophodno odrediti i vrednost q2 (de-
taljniji opis formalizma je prikazan na slede im strani ama) esto se, uprkos
dokazu iz zadatka, postulira da u verteksu vaze zakoni odrzanja i energije
i impulsa. Ovim se narusava strogost kompletnog formalizma ali se do-
bija mogu nost elegantnog i brzog prora una vrednosti matri nog elementa
pro esa.
1 Stroga deni ija glasi: U verteksu vazi zakon odrzanja impulsa dok zakon odrzanja
energije ne vazi.
2 Alternativna deni ija virtuelnosti je data u okviru Glave 14.
| 22|

Na primeru rasejanja elektrona na pozitronu (Slika 3.2.) mogu se objasniti

jos neke bitne karakteristike Feynman-ovih dijagrama.
Slika 3.2. Feynman-ov dijagram za pro es e e+ ! e e+.
Feynman-ovi dijagrami na simboli ki na in opisuju evolu iju odredenog pro e-

sa u vremenu. U ovom slu aju interak ija se odigrava uz izmenu virtuelnog
fotona izmedu elektrona i pozitrona. Odmah se uo ava da se pozitroni ra-
zlikuju od elektrona samo po smeru odgovaruju e streli e. To je jos jedna
vazna osobina Feynman-ovih dijagrama: smer streli e na liniji koja ozna ava
anti esti u je uvek suprotan smeru vremenske ose. Dijagram na prethod-
noj sli i nije jedini koji opisuje rasejanje elektrona na pozitronu. Npr.
e e+ ! e e+ rasejanje moze da se prikaze i kao anihila ija (u virtuelni
foton) i ponovna krea ija (iz virtuelnog fotona) elektron pozitronskog para
(Slika 3.3.).
p prelaza je ista (M ). Dijagrami viseg reda
U oba slu aja amplituda
sadrze vise lanova . Posto je mali parametar, oni doprinose veoma
malo ukupnom matri nom elementu, odnosno ekasnom preseku. Na Sli i
3.4. su prikazani neki od dijagrama viseg reda za pro es rasejanja elek-
trona na pozitronu. Na ovim dijagramima se vidi da i virtuelni elektroni (i
pozitroni) takode u estvuju u 'prenosenju' elektromagnetne interak ije.
| 23|

G. P. SKORO
Slika 3.3. Jos jedan Feynman-ov dijagram za pro es e e+ ! e e+ .
Slika 3.4. Dijagrami viseg reda za pro es e e+ ! e e+ .
Amplituda prelaza je u ovom slu aju propor ionalna faktoru 2 . Ukupna

verovatnoP
a pro esa je propor ionalna kvadratu sume svih matri nih eleme-
nata ( i Mi )2 zbog toga sto dijagrami razli itih redova interferiraju.
| 24|

Pogledajmo jos par interesantnih osobina Feynman-ovih dijagrama na primer-

ima Compton-ovog rasejanja i anihila ije elektronsko - pozitronskog para.
Dijagrami koji opisuju ova dva pro esa su prikazani na sli i 3.5.
Slika 3.5. Feynman-ovi dijagrami za: (a) Compton-ovo rasejanje i (b)

anihila iju e+ e para. Na ovim dijagramima vremenska osa je usmerena odozdo
na gore.
Virtuelna esti a je u oba slu aja elektron. Zatim, o igledno je da ova dva
pro esa imaju jednake amplitude prelaza. Tada se moze postaviti pitanje
da li su i ekasni prese i za ta dva pro esa jednaki? Odgovor je, naravno:
NE, zato sto presek ne zavisi samo od vrednosti amplitude prelaza ve i
od drugih faktora kao sto su uks upadnih esti a, gustina nalnih stanja,
talasne funk ije ini ijalnog i nalnog stanja i drugi. Ovi faktori se menjaju
od pro esa do pro esa.
Kao primer izra unavanja ekasnih preseka u KED, moze se analizirati
pro es rasejanja ultrarelativisti kog elektrona na protonu. Feynman-ov di-
jagram za ovaj pro es je prikazan na sli i 3.6. Na dijagramu je uvedena
jos jedna veli ina koja je, re imo to odmah, neophodna za odredivanje am-
plitude prelaza. To je faktor 1=q2 koji se naziva fotonski propagator i ima
smisao verovatno e da kvadrivektor energije-impulsa virtuelnog fotona iznosi
q. Amplituda prelaza je direktno propor ionalna vrednosti fotonskog propaga-
tora, pa se koris enjem Feynman-ovih pravila moze odmah pro eniti vrednost
matri nog elementa:
1p p
M = onst 2 : (3.12)
q 2 q
Vrednost konstante u ovom slu aju iznosi: onst = 4. Znaju i gustinu
| 25|

G. P. SKORO
nalnih stanja:
dn p2 dp E2
(E ) = = 3 d
= d
; (3.13)
dE h dE (2)3
i koriste i Fermi-jevo zlatno pravilo:
2
i!f =
h
j M j2 (e); (3.14)
dobija se izraz za diferen ijalni ekasni presek:
d (4)2 E 2
= 2 4 : (3.15)
d
q (2)3
Slika 3.6. Feynman-ov dijagram za pro es e p ! e p.
Vrednost faktora q4 se moze odrediti koris enjem formalizma kvadrivektora.

Ako se kvadrivektori upadnog i rasejanog elektrona ozna e sa Pi = (Ei ; p~i ) i
Pf = (Ef ; p~f ), respektivno, zakon odrzanja energije glasi:
q = Pf Pi = (Ef Ei ; p~f p~i ); (3.16)
odakle sledi:
q2 = (Pf Pi )2 = Pf2 + Pi2 2Pi Pf : (3.17)
U konkretnom slu aju je Pi2 = Pf2 = m2e , pa se ova dva lana u prethodnoj
formuli mogu zanemariti3 . Tako se dobija:
q2 = 2Pi Pf = 2(Ei Ef p~i p~f ): (3.18)
3 Sve vreme imamo u vidu da se radi o ultrarelativisti kim elektronima, pa vazi v = 1,
E p (uz h = 1).
| 26|

Skalarni proizvod p~i p~f iznosi Ei Ef os , ( je ugao pod kojim se rasejava

elektron) pa je kona ni izraz za q2 :
q2 = 4Ei Ef sin2 =2: (3.19)
Vrednost q2 je manja od nule sto potvrduje nase o ekivanje da interak iju
prenosi virtuelni foton. Ako je rasejanje elasti no, sledi da je Ei = Ef = E
pa se dobija dobro poznata Rutherford-ova formula:
d 2
= 2 4 : (3.20)
d
4E sin =2
Posto su se u svim primerima u ovom poglavlju pojavljivali samo naelek-

trisani leptoni iz prve familije naglasimo da se potpuno analogno mogu
opisati i elektromagnetne interak ije u kojima u estvuju mioni, -leptoni
ali i kvarkovi.
se leptona ti e, oni poseduju jedan dodatni kvantni broj: leptonski broj
Sto
L. Zahtev je da u interak ijama u kojima u estvuju leptoni mora da vazi
zakon odrzanja leptonskog broja. Po konven iji svi leptoni (i naelektrisani i
neutrina) imaju leptonski broj L = 1 a antileptoni L = 1. Na primer, sa
stanovista odrzanja leptonskog broja mogu e su reak ije e+ e ! + ili
e+ e ! qq, itd. Medutim, pokazalo se da se neke reak ije, npr. e+ e !
e+ ne odigravaju u prirodi, ime je iskaz o neophodnosti odrzanja lep-
tonskog broja morao da bude dopunjen re ima da leptonski broj mora da se
odrzava i u familijama. Drugim re ima, pri analizi mogu nosti odigravanja
neke reak ije mora se pojedina no analizirati odrzanje leptonskog broja u
svakoj od leptonskih familija (Le ; L ; L ).
Zadatak.
Koriste i injeni u da se leptonski broj odrzava u familijima odrediti koji je
od navedenih raspada mogu :
1. ! e e;
2. ! e e .
Resenje.
Raspad 1.
Postojanje i osobine esti a se izu avaju interpreta ijom njihovih interak ija
sa materijom (detektorima). Budu i da se u najve em broju slu ajeva koristi
| 27|

G. P. SKORO
informa ija o elektromagnetnim interak ijama esti a sa materijom, pravi je

trenutak za postepen ulazak u polje eksperimentalnih tehnika za detek iju
esti a. Prvi korak u tom smeru je kratak pregled osnovnih injeni a o
interak iji teskih i lakih naelektrisanih esti a i fotona sa materijom.
| 28|
Glava 4
Interak ija esti a sa

materijom
4.1 Interak ija teskih naelektrisanih esti a sa ma-
terijom
Teske naelektrisane esti e gube energiju pri prolasku kroz materiju putem
Coulomb-ove interak ije sa atomskim elektronima. Transfer energije do koga
dolazi pri interak iji sa atomskim elektronima, dovodi do joniza ije ili do
eks ita ije. Gubitak energije na joniza iju se opisuje Bethe-Blo h-ovom for-
mulom:
" #
dE Z 42 (h )2 Zi2 2me 2 2 2 Æ
dX
j jon = NA
A me 2 2
ln
I
2
2
(4.1)
gde je E kineti ka energija upadne esti e brzine i naelektrisanja Zi , a

I ( 10 Z [eV ℄) je srednji joniza ioni poten ijal materijalne sredine rednog
broja Z i atomskog broja A. Karakteristike joniza ionih gubitaka teskih
naelektrisanih esti a su:
- energija se gubi interak ijom sa elektronima;
- sporije esti e gube vise energije po jedini i puta;
- gubitak energije je propor ionalan Zi2 ;
- minimalni gubitak energije se desava pri 3, odnosno p=m 3.
To su tzv. minimalno jonizuju e esti e (MIP s);
- interak ija ultrarelativisti kih esti e sa udaljenim elektronima e biti
mogu a sve dok zbog polariza ije materijalne sredine ne po ne ja e zaklan-
29

G. P. SKORO
janje elektrona u udaljenijim atomima. Ovaj efekat se opisuje tzv. faktorom

gustine Æ.
10
8
6
− dE/dx (MeV g−1cm2)
H2 liquid
5
4
He gas
3
C
Al
Fe
2 Sn
Pb
1
0.1 1.0 10 100 1000 10 000
βγ = p/Mc
0.1 1.0 10 100 1000

Muon momentum (GeV/c)
0.1 1.0 10 100 1000

Pion momentum (GeV/c)
0.1 1.0 10 100 1000 10 000

Proton momentum (GeV/c)
Slika 4.1. Srednji gubitak energije esti a u nekim materijalima.
Normiranje energetskih gubitaka u razli itim materijalima se dobija uvode-

njem tzv. povrsinske gustine (efektivne debljine) izrazene u [g/ m2 ℄. Efek-
tivna debljina je proizvod duzine puta i gustine materijala . U slu aju
kada esti e prelaze velike efektivne debljine (na primer, esti e kosmi kog
zra enja) ista se izrazava u metrima vodenog ekvivalenta [mwe℄. Energetski
gubitak relativisti kih esti a jedini nog naelektrisanja po jedini i efektivne
debljine je priblizno isti u velikom broju materijala i iznosi:
" #
1 dE MeV
= 1:5 2 : (4.2)
dX g/ m2
| 30|

Naravno, uvek treba imati u vidu da je gubitak energije dat prethodnom

rela ijom samo neka srednja vrednost za dati materijal. Kao i kod svih
drugih statisti kih pro esa, i ovde postoje uktua ije gubitaka energije koje
mogu biti opisane razli itim raspodelama. Medutim, ono sto je karakter-
isti no za sve raspodele je da su mali transferi energije verovatniji od velikih.
S druge strane, izuzetno veliki transferi energije (produk ija tzv. Æ elektrona)
elu distribu iju gubitaka energije ine asimetri nom. Sve u svemu, prora un
verovatno e za gubitak energije nije trivijalan zadatak (posebno u gasovima).
4.2 Interak ija lakih naelektrisanih esti a sa ma-

terijom
Joniza ioni gubi i lakih naelektrisanih esti a (elektrona i pozitrona) se
mogu opisati rela ijom koja jako li i na formulu 4.1. Postoje takode ra-
zlike u interak ijama elektrona i pozitrona koje se mogu zanemariti u pr-
voj aproksima iji. Medutim, za ultrarelativisti ke lake naelektrisane esti e
radija ioni gubi i energije su mnogo verovatniji od joniza ionih. U elek-
tri nom polju jezgra, relativisti ki elektroni emituju fotone (zako no zra enje
-bremsstrahlung), dok fotoni mogu da produkuju elektron-pozitron parove
(krea ija parova).
Gubitak energije elektrona u pro esu zako nog zra enja po jedini i predenog
puta, opisan je formulom:
" #
dE Z 2 3 (h )2 183
dX
j rad = 4n
me 4
ln 1=3 E = B E;
Z
(4.3)
gde je n broj jezgara po jedini i zapremine:
N0 1 m
n= = NA = NA : (4.4)
V VM A
Formula 4.3 se moze dobiti pazljivom analizom Feynman-ovog dijagrama za
zako no zra enje prikazanompna Sli i 4.2. Matri ni element ovog pro esa
je propor ionalan: M Z ( )3 pa je ekasni presek: Z 2 3 sto se
vidi i u formuli za gubitak energije (posto je isti propor ionalan ekasnom
preseku). Iz formule 4.3. sledi da se energija elektrona (po etne energije E0 )
pri prolasku kroz materijalnu sredinu debljine x menja po eksponen ijalnom
zakonu:
E = E0 e Bx : (4.5)
| 31|

G. P. SKORO
Slika 4.2. Feynman-ov

p dijagram za zako no zra enje p
(bremsstrahlung). Faktor
Z opisuje naelektrisanje jezgra: Z Ze.
Kada se opisuju interak ije elektrona (pozitrona) i fotona visokih energija sa

materijom, pogodno je meriti longitudinalni razvoj i radijalno sirenje rezul-
tuju e kaskade (e ! ! e ! ...) preko radija ione duzine (X0 )
i Molier-ovog radijusa (RM ). Radija iona duzina je denisana kao duzina
puta kroz materijal na kome elektron izgubi svu sem 1=e po etne energije:
" # 1
Z 2 3 (h )2 183
X0 = 4n ln 1=3 = 1=B: (4.6)
me 4 Z
Radija iona duzina ne zavisi od energije i moze da se aproksimira rela ijom
(u ilju brze pro ene):
180A g
X0 = 2 : (4.7)
Z m2
Ako se zeli pro ena ija je ta nost na nivou par pro enata moze se koristiti
rezultat tovanja eksperimentalnih podataka:

716:4A g
X0 = : (4.8)
Z (Z + 1)ln( p287Z ) m2
Takozvana kriti na energija " je denisana kao energija na kojoj je gubitak
energije u joniza ionim pro esima (za MIPs) jednak gubitku energije u radi-
jativnim pro esima.
(dE=dX )rad
= 1: (4.9)
(dE=dX )jon
| 32|

400
200
100
710 MeV
________
Ec (MeV)
610 MeV
________ Z + 0.92
50 Z + 1.24
20 Solids
Gases
10
H He Li Be B C NO Ne Fe Sn
5
1 2 5 10 20 50 100
Z
Slika 4.3. Kriti na energija elektrona za razne hemijske elemente.
0.20
Positrons
Lead (Z = 82)
Electrons
1.0
− 1 dE (X0−1)
0.15
(cm2 g−1)
Bremsstrahlung
E dx
0.10
Ionization
0.5 Møller (e −)
Bhabha (e +)
0.05
Positron
annihilation
0
1 10 100 1000
E (MeV)
Slika 4.4. Frak ioni gubitak energije po radija ionoj duzini u olovu u funk iji
energije elektrona (pozitrona).
| 33|

G. P. SKORO
Za brzu pro enu vrednosti kriti ne energije u raznim materijalima mogu se

iskoristiti poda i sa Slike 4.3. Iznad kriti ne energije dominiraju radijativni
a ispod joniza ioni gubi i (Slika 4.4).
Takozvani Moliere-ov radijus opisuje prose no radijalno odstupanje elek-
trona kriti ne energije nakon prelaska duzine 1 X0 u datom materijalu i
ima vrednost koja se moze aproksimirati formulom:

7A g
RM = : (4.10)
Z m2
4.3 Interak ija fotona sa materijom

Fotoni niskih energija dominantno gube energiju putem fotoelektri nog efekta
i Compton-ovog rasejanja. Na visokim energijama dominira produk ija elek-
tron-pozitron parova (Slika 4.5). Ekasni presek za fotoelektri ni efekat,
moze se opisati formulom:
!n
me 2
pe = Z 5 4
n = 7=2; E me 2 ; n ! 1; E me 2
E
(4.11)
gde je primetna jaka zavisnost od Z . Ekasni presek za Compton-ovo rase-
janje je:
lnE
= po elektronu i AT OM = Z po atomu: (4.12)
E
Ako je energija fotona mnogo ve a od energije mirovanja elektrona, tada je
dominantan pro es produk ija parova, iji totalni ekasni presek iznosi:
7 A 1
par = (4.13)
9 NA X0
Verovatno a za konverziju fotona u elektron-pozitron par na duzini puta od
1 X0 je e 7=9 . Posto foton nestaje nakon produk ije para, srednji slobodni
put moze da se denise kao:
9
Lpar = X0 ; (4.14)
7
i ne zavisi od energije. Srednji slobodni put fotona ima vrednost koja je jako
bliska radija ionoj duzini u slu aju elektrona. To moze da se nasluti i iz
Feynman-ovog dijagrama za krea iju parova u polju jezgra.
| 34|

Zadatak.
Koriste i Sliku 4.2. na rtati Feynman-ov dijagram za krea iju parova u polju
jezgra.
Resenje.
Zameniti mesta fotona i elektrona na gornjem delu Slike 4.2. Elektron tada,
naravno, 'postaje' pozitron.
(a) Carbon ( Z = 6)
1 Mb − experimental σtot
Cross section (barns/atom)
σp.e.
1 kb
σRayleigh
1b
κnuc
σCompton κe
10 mb
(b) Lead ( Z = 82)

− experimental σtot
1 Mb σp.e.
Cross section (barns/atom)
σRayleigh
1 kb
κnuc
1b
σCompton κe
10 mb
10 eV 1 keV 1 MeV 1 GeV 100 GeV
Photon Energy
Slika 4.5. Ekasni presek za interak iju fotona u ugljeniku i olovu u funk iji
energije, sa prikazanim doprinosima razli itih efekata.
| 35|

G. P. SKORO
| 36|
Glava 5
Osnovni tipovi detektora

esti a
Razvoj i napredak zike esti a je uslovljen razvojem detektora (uglavnom

preuzetih iz nuklearne zike) i slozenih detektorskih sistema. Cesti e su
se detektovale pomo u nuklearnih emulzija, mehurastih komora, varni nih
komora. Koris eni su magnetni spektrometri, strimerne komore, vremensko-

projek ione komore, Cerenkov-ljevi broja i. Generalno, najve u primenu su
imali i jos uvek imaju gasni joniza ioni, s intila ioni i poluprovodni ki de-
tektori. Mehanizmi na kojima se zasniva detek ija esti a i osnovne osobine
ovakvih detektora su opisani u ovoj Glavi. Detalji o primeni ovih i drugih
detektora esti a su dati u narednim Glavama.
5.1 Gasni detektori

Pri prolasku kroz gasove naelektrisane esti e mogu jonizovati i eks itirati
atome sredine. U slu aju joniza ije, ako se sa EJP ozna i energija potrebna
za krea iju jednog jonskog para, ukupan broj jonskih parova nastao pro-
laskom naelektrisane esti e je:
E dE x
nprim = = ; (5.1)
EJP dx EJP

gde je E deponovana energija upadne esti e. Cesto je energija elektrona
izba enih iz atomskog omota a dovoljna da oni nastave pro es joniza ije, pa
je u tom slu aju ukupan broj kreiranih elektron-jon parova ve i od broja
elektrona koji su nastali u primarnim aktima interak ije. Na Sli i 5.1 (a) je
37

G. P. SKORO
prikazan broj primarnih jonskih parova po santimetru puta upadne naelek-

trisane esti e u razli itim gasovima. U argonu, ukupan broj stvorenih
elektron-jon parova je oko 100. Odgovaraju i elektri ni signal je isuvise mali
da bi se detektovao (zbog, na primer, suma poja ava a), pa ga je potrebno
poja ati ili pove ati broj kreiranih jonskih parova u samom gasu. Tipi an
primer je joniza iona komora (Slika 5.1 (b)). Joniza iona komora je nalazila
veliku primenu u ranim danima nuklearne zike. Na primeru ovog detek-
tora se najbolje moze videti da je svaki propor ionalni detektor nemo an da
detektuje esti e (zra enje) ako nije povezan u siru elektronsku semu koja
obavezno sadrzi poja ava strujnog (ili naponskog) signala sa detektora. Na
primer, bez obzira sto esti a kreira i do 105 jonskih parova u komori di-
menzija (10 10 10) m3 , ukupna ja ina struje koja odgovara detektovanim
esti ama emitovanim iz izvora aktivnosti A = 10Ci je reda veli ine:
E
I = qA = nprim eA = eA [nA℄! (5.2)
EJP
i mora se poja ati da bi bila merljiva. Ista stvar je i sa naponskim signalom
koji se 'skida' sa detektora.
(a) (b)
Slika 5.1. Veza broja primarnih jonskih parova po jedini i puta u razli itim
gasovima (a) i sematski prikaz prolaska naelektrisane esti e kroz joniza ionu
komoru ilindri nog oblika (b).
| 38|

Ja ina elektri nog polja u ilindri noj joniza ionoj komori na rastojanju r
od anode je oblika:
V
E (r) 0 ; (5.3)
r
gde je V0 vrednost napona dovedenog na komoru. Elektroni oslobodeni
joniza ijom atoma kre u se (driftuju) ka anodi. Ubrzani elektri nim poljem
elektroni mogu da nastave joniza iju atoma gasa, posebno u blizini anode,
tako da broj kreiranih jonskih parova eksponen ijalno raste. Verovatno a
() da elektron jonizuje atom na duzini puta dr je Na i , gde je Na broj
atoma u jedini i zapremine a i ekasni presek za joniza iju. Porast broja
elektrona posle predenog puta dr je:
dn = nNa i dr: (5.4)
Srednji slobodni put () izmedu sudara je onda = 1=(Na i ) = 1= i zavisi
od ja ine elektri nog polja, odnosno rastojanja r od anode. Odatle sledi da
je:
dn =Zn(r)dr;
M n=nprim exp (r)dr;
M = n=nprim eV0 ; (5.5)
pa faktor multiplika ije M eksponen ijalno zavisi od (r)dr odnosno V0 . U
zavisnosti od vrednosti V0 mogu se razlikovati razli iti rezimi rada gasnih
detektora (Slika 5.2.). Kada je napon nizak, elektroni dolaze do anode, ali
je pro es rekombina ije dominantan. Pove avanjem napona svi oslobodeni
elektroni i joni dolaze do elektroda i takav rezim rada se naziva rezim rada
joniza ione komore. Pove avanjem napona iznad neke vrednosti, ja ina elek-
tri nog polja u blizini anode postaje dovoljno velika da elektroni nastave
pro es joniza ije. Ako je amplituda signala i dalje propor ionalna depono-
vanoj energiji, gasni detktor je u tzv. propor ionalnom rezimu rada. Daljim
pove avanjem napona propor ionalnost izmedu signala i deponovane energije
se kvari dok se ne dostigne stanje kada, bez obzira na deponovanu energiju,
signal ima stalno istu amplitudu. To je rezim rada Geiger-Miller-ovog (GM)
broja a. GM broja u ne treba poja ava . Broj kolektovanih naelektrisanja
je toliko veliki (Slika 5.2) da su amplitude impulsa merljive bez poja anja.
Naravno, elu ovu semu treba shvatiti uslovno. Realna joniza iona komora
se nikada ne moze 'pretvoriti' u Geiger-Miller-ov broja prostim podizanjem
vrednosti napona (izmedu ostalog, joniza iona komora ima suvise debelu
| 39|

G. P. SKORO
anodu) kao sto se ni Geiger-Miller-ov broja ne moze prevesti u rezim rada

npr. propor ionalnog detektora.
Slika 5.2. Rezimi rada gasnih detektora.
Da bi neki gas bio dobra detektorska sredina mora da ima nizak radni napon,
da bude stabilan u propor ionalnom rezimu rada, dugo vreme rada i kratko
vreme oporavka. Najve u primenu imaju plemeniti gasovi, jer su u atom-
skom stanju, a elektroni gube malu koli inu energije u elasti nim sudarima
sa atomima. Od svih plemenitih gasova najvise se koristi argon zbog malog
joniza ionog poten ijala (26 eV), broj primarnih elektrona (Slika 5.1 (a)) je
ve i nego kod He i Ne i znatno je jeftiniji od Kr i Xe. Medutim, nikada se
ne upotrebljava ist argon jer se tokom lavinskog pro esa mnogi atomi arg-
ona pobuduju i pri deeks ita iji emituju fotone energije od 11:6 eV. Kako
su elektrode obi no presvu ene slojem bakra iji je joniza ioni poten ijal 7:7
| 40|

eV, fotoni nastali deeks ita ijom atoma argona izbijaju elektrone iz anode.
Zbog toga se argonu dodaju male koli ine poliatomskih gasova kao sto su
izobutan (C4 H10 ), metan (CH4 ) i razni visi alkoholi, koji apsorbuju fotone
nastale deeks ita ijim atoma argona pobuduju i vibra ione i rota ione nivoe,
pa se sekundarne lavine u potpunosti gase.
Lavinski pro es krea ije jonskih parova po inje na maloj udaljenosti od an-
ode. Elektri no polje postaje dovoljno veliko da elektron zapo ne kaskadni

(lavinski) pro es joniza ije atoma gasa. Citav pro es traje prose no oko
1 ns i elektroni, s obzirom da se nalaze na malom rastojanju od anode, se za
kratko vreme kolektuju. Kako se katoda nalazi na znatno ve oj udaljenosti,
joni sporo dolaze do nje. Zbog toga su veli ina i vremenski razvoj signala
uslovljeni vremenom potrebnim jonima da dodu do katode. Elektroni veoma
malo uti u na vremenski oblik signala osim sto su, naravno, odgovorni za
brzu promenu na po etku impulsa.
5.2 Poluprovodni ki detektori

Kao i svi ostali tipovi detektora, poluprovodni ki detektori su prvo stekli
siroku primenu u nuklearnoj zi i da bi zatim po eli da se koriste i u zi i
esti a. Prednost poluprovodni kih detektora je, pre svega, sto se proizvodi
ve i broj nosila a naelektrisanja po jedini i deponovane energije nego kod
gasnih detektora, sto imaju brz odgovor (oba naelektrisanja uti u na formi-
ranje detektovanog signala) i sto mogu biti izuzetno malih dimenzija.
Prin ip rada poluprovodni kih detektora se zasniva na postojanju tzv. zonske
strukture (valentna i provodna zona) elektronskih energetskih nivoa. Ener-
getski pro ep izmedu valentne i provodne zone u sili ijumu je svega 1:12
eV, sto omogu ava da i pri niskim temperaturama broj elektrona koji imaju
dovoljno energije da 'presko e' iz valentne u provodnu zonu bude zna ajan.
U istom sili ijumu kon entra ija elektrona (ni ) i supljina (pi ) je ista i za
sili ijum iznosi ni = 1:45 1010 m 3 , sto zna i da u sili ijumskom detektoru
dimenzija 1 m 1 m 300m moze biti i do 4:5 108 slobodnih nosila a
naelektrisanja. Ovaj broj se redukuje dodavanjem tzv. primesa.
Kao element iz etvrte grupe periodnog sistema, Si ima 4 valentna elektrona
i moze graditi etiri kovalentne veze. Dodavanjem nekog elementa iz pete
grupe u maloj kon entra iji (tzv. donorske primese), posle uspostavljanja
svih kovalentnih veza, preostaje jedan elektron koji je slabo vezan, i posto
nije 'regularni' deo resetke, njegovi dozvoljeni energetski nivoi mogu biti
takvi da se nalaze u zabranjenoj zoni izmedu valentne i provodne. Odatle taj
| 41|

G. P. SKORO
elektron moze lako, bez pravljenja odgovaraju e supljine, pre i u provodnu

zonu. Termalna eks ita ija je dovoljna da jonizuje skoro sve donorske atome
(ND ), tako da je dodatna kon entra ija elektrona u provodnoj zoni n = ND .
Porastom kon entra ije elektrona raste broj elektron-supljina rekombina ija,
a broj supljina opada, ali tako da je ispunjen zahtev elektroneutralnosti:
np = ni pi:
Na primer, dodavanjem donora u kon entra iji od ND 1017 atoma= m3

u Si kod koga je ni = pi = 1010 m 3 sledi da e posle rekombina ionih
pro esa kon entra ija elektrona biti 1017 m 3 , a supljina 103 m 3 .
Dodavanjem trovalentnih primesa u maloj kon entra iji (tzv. ak eptorske
primese), umesto 4 mogu se uspostaviti 3 kovalentne veze. Energetski nivo
ovako nastale supljine lezi u blizini donje energetske grani e zabranjene zone
i termalna eks ita ija omogu ava elektronima da 'popune' supljine. U ovom
slu aju kon entra ija supljina je znatno ve a od kon entra ije elektrona.
Kona no, pravljenjem pn spoja, elektroni iz n tipa poluprovodnika zalaze
u oblast poluprovodnika p tipa i obrnuto, supljine iz poluprovodnika n tipa
se kre u ka provodniku p tipa. U oblasti kontakta dolazi do rekombina ije
elektrona i supljina, do uspostavljanja ravnoteze. U toj oblasti, koja se
naziva oblast prostornog naelektrisanja, kon entra ija supljina i elektrona
iznosi svega 100 m 3 . Stavljaju i pn spoj u spoljasnje elektri no polje
oblast prostornog naelektrisanja se moze dodatno prosiriti, tako da signal
koji nastaje prolaskom naelektrisane esti e postaje merljiv.
5.3 S intila ioni detektori

Naelektrisana esti a koja prolazi kroz materiju eks ituje jedan deo atoma
i molekula sredine. Kod nekih materijala mali deo deponovane energije
esti a se 'oslobada' emisijom fotona u vidljivoj oblasti. Ovo se naziva 's in-
tila ija' materijala. Dva efekta su zna ajna: uores en ija i fosfores en ija.
U slu aju uores en ije svetlost se emituje u izuzetno kratkom vremenskom
intervalu posle prolaska esti e (' 10 ns) dok kod fosfores en ije pobudeni
molekuli ostaju u metastabilnom stanju pa je vreme emisije duze.
Eks ita ija s intilatorskog materijala dovodi do emisije fotona iji broj n
zavisi od joniza ionih gubitaka (dE=dx) esti e u materijalu i moze se opisati
| 42|

aproksimativnom formulom:
n0 dE
dx ;
n= (5.6)
1 + B dE
dx
gde su B i n0 konstante karakteristi ne za dati materijal. Iz prethodne for-
mule se vidi da pri velikim deponovanim energijama dolazi do satura ije
broja fotona odnosno svetlosnog odziva s intilatora. Emisija fotona ekspo-
nen ijalno zavisi od vremena:
n(t) = onst (1 e( t= ) ); (5.7)
gde je vreme 'gorenja' karakteristi no za dati materijal. U mnogim s in-
tilatorima, najve i broj fotona se promptno emituje a ostatak u skladu sa
eksponen ijalnom zavisnos u datom u prethodnoj formuli.
se materijala ti e, ovakvo ponasanje je karakteristi no za jedan broj or-
Sto
ganskih supstan i koje sadrze u sebi aromati ne prstenove. Od njih se prave
organski, tzv. plasti ni s intila ioni detektori. Ovi detektori osim s intila-
ionog materijala imaju i dodatni 'detektor svetlosti' (na primer, fotomulti-
plikator) koji transformise 'svetlosni' u elektri ni signal. Gustina plasti nih
s intilatora se kre e od 1.03 do 1.20 g/ m3 . Svetlosni odziv je na nivou
1 foton po 100 eV deponovane energije. Relativno visok svetlosni odziv a
posebno kratko vreme gorenja (reda ns) su rezultirali u sirokoj primeni ovih
detektora u savremenim eksperimentima.
Druga grupa s intila ionih detektora se pravi od neorganskih s intilatora koji
imaju kristalnu strukturu. Valentna zona sadrzi elektrone koji su vezani, dok
elektroni u provodnoj zoni mogu da se kre u kroz kristal. Unutar zabranjene
zone se formiraju energetska stanja na koja elektron, pobuden u provodnu
zonu, moze da deeks ituje. Obi no, u istim kristalima, ekasnost s intila ije
nije dovoljno velika, pa se dodaju 'ne isto e' u relativno niskoj kon entra iji
(aktivator) koje pove avaju verovatno u za emisiju vidljive svetlosti. U NaI
s intilatoru dopiranom talijumom, broj emitovanih fotona (energije od 3 eV)
je priblizno 40.000 po MeV. Ovakav kristal je transparentan za 'sopstvenu'
svetlost. Neorganski s intila ioni detektori se koriste kada je neophodna
visoka gustina materijala i dobra energetska rezolu ija.
Uopsteno govore i, karakteristike 'idealnih' s intila ionih detektora su:
- visoka ekasnost konverzije deponovane energije u s intila iono zra enje;
- koli ina s intila ionog zra enja je propor ionalna deponovanoj energiji;
- visok svetlosni odziv;
- materijalna sredina je transparentna za zra enje koje se u njoj emituje;
| 43|

G. P. SKORO
- kratko vreme gorenja, itd.

Medutim, ne postoji s intilator koji istovremeno ispunjava sve ove kriter-
ijume. Neorganski s intilatori (NaI) imaju bolju propor ionalnost i lin-
earnost, dok su plasti ni s intilatori 'brzi', ali imaju manji svetlosni odziv.
Karakteristike razli itih neorganskih s intilatora koji se koriste u zi i vi-
sokih energija su prikazane u tabeli 5.1.
Tabela 5.1 Karakteristike nekih neorganskih s intilatora.
Materijal NaI(TI) CsI(TI) CsI BGO PbWO4

Gustina [g/ m ℄ 3.67
3 4.51 4.51 7.13 8.28
Rad. duzina [ m℄ 2.59 1.85 1.85 1.12 0.89
Moliere-ov radijus [ m℄ 4.5 3.8 3.8 2.4 2.2
Int. duzina [ m℄ 41.4 36.5 36.5 22.0 22.4
Vreme gorenja [ns℄ 250 1000 35 300 < 20 >
6
Peak emisija [nm℄ 410 565 420 480 425
310
Rel. svetlosni odziv [% ℄ 100 45 5.6 9 0.7
2.3
d(SO)/dT [%/0 C℄ 0 0.3 - 0.6 -1.6 -1.9
Indeks refrak ije 1.85 1.80 1.80 2.20 2.16
| 44|
Glava 6
Merenje impulsa esti a i

detektori tragova
6.1 Merenje impulsa esti a
Merenje impulsa naelektrisanih esti a se bazira na injeni i da se u mag-
netnom polju menja trajektorija naelektrisanih esti a. Na Sli i 6.1. su
prikazane osnovne veli ine koje karakterisu ovu pojavu. U uniformnom mag-
netnom polju, radijus krivine r je opisan rela ijom:
p
r= T ; (6.1)
0:3B
gde je r izrazeno u m, B je ja ina magnetnog polja u T a pT je transverzalna
komponenta impulsa esti e izrazena u GeV= . Poznavanjem vrednosti B i
merenjem vrednosti r moze se odrediti pT odnosno p. O igledno je da greska
merenja impulsa zavisi od greske merenja r. Za pro enu greske prvo treba
denisati ugao :
L
sin = : (6.2)
2 2r
U slu aju kada je r L (videti Sliku 6.1) vazi:

2
2Lr ) 0:3pBL : (6.3)
T
Tada je mera zakrivljenosti traga, strela (sagitta) - s, opisana formulom:
s = r r os(=2)
45

G. P. SKORO
r[1 (1 21 4 ℄
2
r2 0:3BL2
=
8
8p (6.4)
T
Slika 6.1. Putanja naelektrisane esti e u magnetnom polju.
Na primer, s 3:75 m kada je pT = 1 GeV/ , L = 1 m i B = 1 T. Ako se

s meri koris enjem ta aka A, B i C, vazi:
xA + xC
s = xB
2
dxA dxC
ds = dxB : (6.5)
2 2
Pretpostavljaju i da vazi dxi (x), uz uslov da su greske merenja pojed-
ina nih ta aka nekorelisane, dobija se:
2 (x) 2 (x) 3 2
(ds)2 = 2 (x) + + = (x) s2 ; (6.6)
4 4 2
| 46|

gde je s greska merenja veli ine s. Ako se sada sve ovo poveze i izrazi
relativna greska transverzalnog impulsa esti e dobija se:
p
dpT s (3=2)x
= = ;
pT sp s
dpT 3 8pT
= x : (6.7)
pT 2 0:3BL2
Odavde sledi zaklju ak da se rezolu ija merenja impulsa linearno pogorsava
sa porastom pT ali se linearno i poboljsava sa porastom B . Pove anje L
(veli ine 'aktivne' oblasti detektora tragova) poboljsava rezolu iju merenja
impulsa (kvadratna zavisnost od L). U realnim detektorima tragova moze
se dosti i rezolu ija merenja impulsa ispod jednog pro enta. Ova vrednost
zavisi i od broja mernih ta aka a posebno od efekta visestrukog rasejanja.
6.2 Detektori tragova

Savremeni detektori tragova osim impulsa esti a sluze i za merenje param-
etara sudara i polozaja verteksa. Do kraja 60-tih godina proslog veka kao
detektori tragova koris ene su uglavnom mehuraste komore. Detaljan prin ip
rada ovih detektora je opisan u Praktikumu za eksperimentalne vezbe koje
prate ovaj kurs. Strimerne komore su koris ene 70-tih godina i predstavljale
su 'elektronski' analogon mehurastih komora. Varni ne komore su intenzivno
koris ene u periodu 1960-1975. Kasnije su prakti no u potpunosti zamenjene
drift komorama. Prin ip rada drift komora bi e detaljnije izlozen kao primer
gasnih detektora tragova. Drugi primer su gasni mikrostrip detektori koji
su idejno bazirani na relativno starim visezi anim propor ionalnim gasnim
detektorima. Poslednje navedeni detektori su sa injeni od niza zi a (anoda)
koji se nalaze u gasu izmedu dve plo e (katode). Svaka anoda ima ulogu
samostalnog propor ionalnog detektora. Prolazak esti e 'okida' vise anoda
pa se tako moze rekonstruisati njena trajektorija. Time se znatno popravlja
rezolu ija merenja traga. Elektri ni signali sa anoda su relativno mali. Svaki
od njih se zasebno poja ava odakle je jasno da je izrada ovakvih detektora
poprili no tehni ki zahtevna.
Savremeniji detektori esti a kao sto su tzv. Vremensko-projek ione komore
(Time Proje tion Chambers) su zbog visoke granuliranosti bili u mogu nosti
da daju trodimenzionalnu informa iju (dve prostorne koordinate i vreme)
o polozaju naelektrisanih esti e. Pove avanje luminoznosti1 ak eleratora
1 Videti Glavu 15.
| 47|

G. P. SKORO
u inilo je i ove detektore delimi no zastarelim zbog ogromnog multipli iteta

sekundarnih esti a i relativno dugog vremena drifta elektrona ( 30 s).
To je dovelo do ponovnog pove anja uloge (jos od vremena nuklearnih emulz-
ija) vrstih detektora tragova u zi i esti a. Naravno, kod svih ovih detek-
torskih tehnika podrazumeva se pre izno poznavanje mape magnetnog polja
unutar detektora tragova.
6.2.1 Gasni detektori tragova

Drift komore
Drift komora je detektor tragova kod koga se vreme drifta elektrona (kreiranih
prolaskom esti e) u gasu koristi za odredivanje pozi ije (trajektorije) upadne
esti e. Izmedju katode i anodne zi e postoji elektri no polje (Slika 6.2) pa
kreirani elektroni driftuju ka anodi. 'Brzi' s intila ioni detektor u koin iden-
iji sluzi za denisanje referentnog vremena. U savremenim ak eleratorskim
eksperimentima se za denisanje ovog vremena koristi podatak o vremenu
ukrstanja paketa ini ijalnih esti a. Poznavanjem vremena drifta elektrona
u radnom gasu i merenjem vremena izmedu signala sa s intilatora i komore
mogu e je odrediti pozi iju prolaska (odnosno trajektoriju) naelektrisane
esti e.
Slika 6.2. Prin ip rada drift komore.
Gas u drift komori treba da bude velikog stepena isto e jer elektroni mogu
biti zahva eni na ne isto ama (sto je duze vreme drifta gas mora biti istiji)
| 48|

a brzina drifta ne sme da zavisi od varija ija radnog napona. Pri brzinama
drifta od nekoliko m/s i pri ta nosti merenja vremena reda ns, ta nost
merenja pozi ije pomo u drift komore je oko 100 m.
Gasni mikrostrip detektori

Gasni mikrostrip detektori su minijaturna verzija visezi anih propor ional-
nih gasnih detektora. Na staklenu podlogu, foto-litografskom tehnikom (pre-
iznost je reda 0:1 m), se nanose elektrode. Male dimenzije omogu avaju
da se otklone dva glavna nedostatka visezi anih komora: ograni ena pros-
torna rezolu ija koja je uslovljena debljinom elektroda i nemogu nost visoke
brzine 'brojanja' koja je uslovljena vremenom drifta jona. Karakteristi ne
dimenzije gasnog mikrostrip detektora su prikazane na Sli i 6.3.
Slika 6.3. Gasni mikrostrip detektor.
6.2.2
Cvrsti pozi iono-osetljivi detektori
Prednost vrstih (poluprovodni kih) detektora u odnosu na gasne lezi u
injeni i da naelektrisana esti a u ovoj materijalnoj sredini kreira mnogo
vise nosila a naelektrisanja. Podse anja radi, za krea iju jednog para elektron-
supljina u sili ijumu je potrebna energija od 3:6 eV sto je za red veli ine
manje od energije potrebne za krea iju jonskog para u gasu. Pokretljivost
elektrona i supljina je mnogo ve a tako da ak i pri radnim naponima od
100 V, i elektroni i supljine stizu do elektroda u proseku za 10 ns. To
zna i da su ovi detektori bas ono sto nam treba za rekonstruk iju tragova pri
visokom uksu esti a u blizini ta ke interak ije: mali detektori koji imaju
brz odgovor. S druge strane, mala zapremina i zavisnost rada od radija ionih
oste enja mogu biti poten ijalno lose osobine ovakvih detektora.
| 49|

G. P. SKORO

Cvrsti mikrostrip detektori
Sili ijumski mikrostrip detektor je asimetri ni p+ n spoj (Slika 6.4). Tipi ne
dimenzije detektora su 15 m 5 m 300m. Zbog male debljine aktivnog
sloja (300 m) odgovor detektora je veoma brz, reda veli ine ns. Karak-
teristike poluprovodni kih detektora zavise i od elektronike koja se koristi
za o itavanje signala, pa je osetljivost detektora osim ukupnim oslobodenim
naelektrisanjem denisana i kapa itivnos u sistema.
Slika 6.4. Sili ijumski mikrostrip detektor.
Piksel detektori
Piksel detektori su poluprovodni ki detektori veoma sli ni sili ijumskim mi-
krostrip detektorima, ali su mnogo manjih dimenzija, obi no nekoliko milime-
tara. Za osnovu imaju poluprovodnik na koji se nanose mali dvodimenzioni
detektorski elementi koji se nazivaju pikseli. Veliki broj detektorskih eleme-
nata obezbeduje visoku rezolu iju merenja polozaja esti a u ravni u kojoj je
detektor postavljen. Na Sli i 6.5. prikazan je deo piksel detektora (uve anje
620x) gde se vidi izgled piksel elektroda i njihove dimenzije. U Tabeli 6.1.
prikazane su osnovne karakteristike nekih detektora tragova.
| 50|

Tabela 6.1. Osobine pojedinih detektora tragova.
Tip detektora Rezolu ija merenja Rezolu ija Mrtvo

polozaja (rms) merenja vremena vreme
Mehurasta komora 100 m 1 ms 50 ms
Strimer komora 300 m 2 s 100 ms
Propor ionalni detektor 300 m 50 ns 200 ns
Drift komora 50 do 300 m 2 ns 100 ns
Sili ijumski strip detektor 10m ? ?
Sili ijumski piksel detektor 2 m ? ?
Slika 6.5. Deo piksel detektora uve an 620x.
| 51|

G. P. SKORO
| 52|
Glava 7
Merenje energije esti a -

EM kalorimetri

Cesti e koje prolaze kroz materijalnu sredinu deponuju svoju energiju (ili deo
nje) interak ijom sa, prvenstveno, elektronima iz atomskog omota a (pro esi
joniza ije i eks ita ije). Detektori koji se koriste za merenje energije esti a
se nazivaju kalorimetri. Savremeni kalorimetri su obi no segmentisani pa se
pored deponovane energije moze odrediti i pozi ija esti e koja je deponovala
energiju (Slika 7.1.). Takode, kalorimetri se dele na homogene gde je eo
kalorimetar 'aktivan' pri transformisanju deponovane energije u elektri ni
signal i sampling kalorimetre koji izgledaju kao 'sendvi ' sa injen od tzv.
apsorbera i aktivnog dela (Slika 7.2.).
Slika 7.1. Prin ip rada savremenih kalorimetara
53

G. P. SKORO
Slika 7.2. Presek sampling elektromagnetnog kalorimetra. Crnom bojom su

ozna eni pasivni delovi kalorimetra. Izmedu njih se nalaze aktivni delovi kalorime-
tra.
Aktivni deo kalorimetra mogu biti s intilatori, gasni propor ionalni detek-
tori dok se pasivni deo (apsorber) obi no izraduje od metala velikog rednog
broja (na primer, olovo koje je uz sve dobre osobine jos i relativno jeftino).
Bitan zahtev je da kalorimetri treba da obezbede propor ionalnost izmedu
amplitude elektri nog signala i deponovane energije upadne esti e.
7.1 Elektromagnetna kaskada

7.1.1 Longitudinalni razvoj elektromagnetne kaskade
Visoko energetski foton ili elektron (pozitron) koji ulazi u materijalnu sred-
inu zapo inje kaskadnu produk iju sekundarnih elektrona i fotona putem
zako nog zra enja i produk ije parova (Slika 7.3.). Sa porastom duzine puta,
pove ava se broj sekundarnih esti a, ali njihova srednja energija opada.
Produk ija esti a se nastavlja sve dok energija ne opadne ispod kriti ne
energije ". Tada pro esi joniza ije i eks ita ije postaju dominantni u odnosu
na pro ese krea ije esti a.
Pojednostavljen model razvoja elektromagnetne kaskade izazvane elektronom
(pozitronom) ili fotonom energije E podrazumeva izbegavanje zavisnosti od
materijala deni ijom tzv. skaliranih varijabli
t = x=X0 y = E=": (7.1)
Posto na putu duzine 1 X0 elektron izgubi oko 2/3 svoje energije i visoko
energetski foton ima verovatno u od 7/9 za produk iju parova, X0 se moze
| 54|

denisati kao duzina jedne genera ije (uz aproksima iju da ove verovatno e
nisu 2/3 i 7/9 ve 1/2 u oba slu aja). Tada se u svakoj genera iji broj esti a
pove ava za faktor 2. Nakon t genera ija, broj esti a i njihova energija je:
n(t) = 2t i e(t) = E=2t : (7.2)
Slika 7.3. Longitudinalni razvoj elektromagnetne kaskade.
Na maksimumu kaskade gde je e ", broj esti a je:

n(tmax ) = E=" = y; tmax ln(E=") = lny: (7.3)
Elektroni kriti ne energije ne putuju daleko ( 1X0 ). Nakon maksimuma,
preostala energija kaskade se prenosi fotonima sto daje tipi an eksponen i-
jalni pad deponovane energije zbog opadanja intenziteta fotona.
Naravno, uvek treba imati u vidu da je ovaj model pojednostavljen i da se
podrazumeva da elektroni energija iznad kriti ne (isklju ivo) kreiraju fotone
zako nim zra enjem a kada im energija padne ispod kriti ne (isklju ivo)
jonizuju ili eks ituju materiju. Ipak, i pored toga rezultati ovog modela su
realisti ni. Maksimum pljuska se, re imo, nalazi na debljini od 5X0 za
sve materijale. Parametriza ija rezultata Monte Carlo simula ija u sirokom
opsegu energija upadnih esti a pokazuje da je zavisnost pozi ije maksimuma
kaskade (pljuska) od energije upadne esti e oblika:
tmax = 3:9 + lnE: (7.4)
| 55|

G. P. SKORO
U ozbiljnijoj analizi, treba uzeti u obzir injeni u da za materijale ve eg

rednog broja produk ija sekundarnih esti a nastavlja do nizih energija (jer
je " 1=Z ). Takode, fotonom izazvane kaskade su nesto duze (Slika 7.4.),
posto deponovanje energije po inje tek nakon stvaranja prvog para.
0.125 100
30 GeV electron
0.100 incident on iron
Number crossing plane

80
(1/E0) dE/dt
0.075 60
Energy
0.050 40
Photons
× 1/6.8
0.025 20
Electrons
0.000 0
0 5 10 15 20
t = depth in radiation lengths
Slika 7.4. Monte Carlo simula ija EM kaskade u gvozdu indukovane elektronima
energije 30 GeV. Histogram prikazuje frak ioni gubitak energije po radija ionoj
duzini. Krugovi i kvadrati i prikazuju broj elektrona i fotona ija je energija ve a
od 1.5 MeV, respektivno.
Ideja merenja energije esti e ovim putem se zasniva na propor ionalnosti

izmedu amplitude elektri nog signala koja je propor ionalna 'totalnoj joniza-
iji' a ova je propor ionalna broju esti a u kaskadi, dok je taj broj propor-
ionalan energiji upadne esti e.
7.1.2 Transverzalni razvoj elektromagnetne kaskade

Radijalno sirenje elektromagnetne kaskade je odredeno visestrukim rasejan-
jem elektrona daleko od ose kaskade. Takode su odgovorni i niskoenergetski
fotoni koji deponuju svoju energiju daleko od ta ke emisije, naro ito kada su
emitovani od strane elektrona koji se ve kre u pod velikim uglom u odnosu
na osu kaskade. EM kaskada po inje i nastavlja se u uskom jezgru visokoen-
ergetskih esti a koje je okruzeno esti ama niskih energija (a ove se jos
vise rasejavaju sa pove avanjem dubine kaskade). U razli itim materijalima
radijalno sirenje EM kaskade skalira sa Moliere-ovim radijusom. Beskona no
duga ki ilindar radijusa RM sadrzi oko 90% energije kaskade.
| 56|

7.2 Energetska rezolu ija EM kalorimetara

Elektri ni signal sa detektora je podlozan uktua ijama koje su, pre svega,
rezultat uktua ija u broju kolektovanih elektrona. U opstem slu aju, ener-
getska rezolu ija kalorimetara se opisuje formulom:
pa
E
=
Eb
: (7.5)
E
p
gde opera ija
ima slede i smisao: a
b = a2 + b2 . Prvi lan sa koe i-
jentom a opisuje statisti ke uktua ije. Drugi lan sa koe ijentom b opisuje
energetski ekvivalent elektronskog suma kao i uktua ije u energiji koju un-
ose esti e neinteresantne za posmatrani dogadaj, a koje upadaju u mernu
oblast (pileup). Zadnji lan sa koe ijentom je konstatni lan i odnosi se
na:
- nesavrsenosti u konstruk iji kalorimetra,
- neuniformnost genera ije i/ili kolek ije signala ,
- medu-kalibra ijske greske izmedu kalorimetarskih elija,
- doprinos uktua ija EM komponente u hadronskoj kaskadi, itd.
7.2.1 Unutrasnja elektromagnetna energetska rezolu ija

Ako je elokupna energija kaskade deponovana u homogenom kalorimetru,
tada je unutrasnja energetska rezolu ija odredena uktua ijama u broju n
proizvedenih jonskih parova (ili parova elektron-supljina). Ako je EJP sred-
nja energija potrebna da se proizvede jonski par, tada je n = E=EJP , i

p
n
s
EJP
= = : (7.6)
E n E
Medutim, ovo je prili no pojednostavljena slika (ne uzima u obzir kolek-
tivne efekte, fononske eks ita ije i drugo) koja ne opisuje dobro energetsku
rezolu iju homogenih kalorimetara (npr. germanijumskih detektora). Real-
nija slika se dobija uvodenjem tzv. Fano faktora (F ) koji moze biti i zna ajno
manji od jedini e:
s
E
= F JP : (7.7)
E E
| 57|

G. P. SKORO
7.2.2 Rezolu ija sampling EM kalorimetara

Ako se ne zahteva jako dobra energetska rezolu ija a istovremeno postoji
zelja za jeftinijim kalorimetrom moze se koristiti sampling kalorimetar. Os-
novna ideja je da se sloj neaktivnog materijala visokog Z (apsorber ozna en
sa P na Sli i 7.6) iskoristi za 'razvijanje' EM kaskade a da se zatim u ak-
tivnom sloju (npr. plasti ni s intilator) detektuje joniza ija izazvana svim
prethodno kreiranim esti ama iz kaskade.
Slika 7.6. Dva mogu a na ina sakupljanja signala sa sampling (s intilator-metal)
elektromagnetnih kalorimetara. Svetlosni signali sa aktivnih delova (A) kalorime-
tra se sabiraju a totalna amplituda impulsa na izlazu iz fotomultiplikatora (FM)
je propor ionalna deponovanoj energiji. U slu aju (1) se koristi tzv. 'wavelength
shift bar' tehnika a u slu aju (2) 'wavelength shift bres' tehnika. 'Wavelength
shift' tehnike "prevode" s intila ionu svetlost u opseg talasnih duzina koje se
ekasnije detektuju (kolektuju).
| 58|

Realno, to zna i da se samo deo energije kaskade deponuje u aktivnom sloju

pa je i energetska rezolu ija odredena uktua ijama u ovom sloju. Ako je
energetski gubitak u aktivnom sloju mnogo manji nego u apsorberu (sto je
obi no tako), broj naelektrisanih esti a koje prolaze kroz aktivni sloj je
n = E=Eabs , gde je Eabs energija koju je izgubila minimum jonizuju a
esti a u apsorberu. Energetska rezolu ija je tada:

p p
n ptabs
E
=
n
/ ; (7.8)
E
gde je tabs duzina puta kroz apsorber izrazena u jedini ama X0 . Gornja
formula ne vazi ako je tabs malo. Opsta formula je:
s 0p:05 0:5(1 fsamp )
= (1 fsamp)E ell ; (7.9)
E E
gde je E ell energija deponovana u jedini noj sampling eliji (1 aktivni sloj
+ 1 sloj apsorbera), a fsamp je deo totalne energije koja je deponovana u
aktivnom sloju kalorimetra.
Kod tipi nih EM kalorimetara lan a u formuli 7.5 ima vrednost od 3 do 15%
ako je energija izrazena u GeV. To zna i da je neodredenost merenja energije
(samo zbog statisti kih uktua ija) 100 MeV za energiju fotona (elektrona)
od 1 GeV a 1 GeV za energiju fotona (elektrona) od 100 GeV. Drugim
re ima, ilj eksperimenta diktira i rezolu iju merenja energije (ali i enu
kalorimetra). Na primer, ako je zahtev da se masa hipoteti nog (lakog 100
GeV) Higsovog bozona odredi sa greskom od 1 do 2 GeV merenjem energije
i pozi ije fotona iz raspada H ! , segmenta ija i rezolu ija odgovaraju ih
EM kalorimetara moraju biti izuzetne dobre.
| 59|

G. P. SKORO
| 60|
Glava 8
Slaba interak ija

8.1 Osobine slabe interak ije
Raspad miona ! e e i (beta raspad) slobodnog neutrona n ! pe e
su primeri raspada za koje su odgovorne slabe sile. Naziv 'slaba interak-
ija' naglasava injeni u da su pro esi koji se odvijaju pod uti ajem slabih
sila mnogo 'sporiji' od pro esa za koje su odgovorne EM i jaka interak ija.
Na primer, vrednosti srednjeg vremena zivota neutrona n103 s i miona
10 6 s su mnogo duzi od karakteristi nih vremena za EM (EM 10 20 s)
i jaku interak iju (s 10 23 s).
Raspad miona spada u grupu leptonskih slabih raspada (sve esti e koje
u estvuju u pro esu su leptoni) dok je raspad neutrona semileptonski slabi
raspad. Postoje jos i hadronski slabi raspadi (sve esti e koje u estvuju u
pro esu su hadroni). Poslednje dve grupe raspada se detaljno analiziraju u
Poglavlju 8.2.
Fermi je uspesno objasnio slabe raspade na relativno niskim energijama,
tretiraju i ih kao tzv. "4-fermionsku interak iju" uz uvodenje jedne kon-
stante koja je propor ionalna brzini pro esa (Fermi-jeva konstanta GF =
1:166 10 5 GeV 2 ). Na primer, formula za brzinu raspada miona i slo-
bodnog neutrona glasi:
1
= G2F Q5 ; (8.1)

gde je Q - razlika masa esti a u po etnom i nalnom stanju (Q-vrednost).
Medutim, eksperimenti su pokazali da Fermi-jeva teorija nije u stanju da
opise slabe pro ese koji se odigravaju na visim energijama (i pri ve im trans-
ferima impulsa). Na primer, izraz za ekasni presek za reak iju e ! e
61

G. P. SKORO
(koja se takode odvija pod uti ajem slabe interak ije) bi u Fermi teoriji imao
oblik:
G2F s; (8.2)
sto nije u skladu sa eksperimentalnim rezultatima dobijenim na visokim
energijama.
Odavde je logi no sledila pretpostavka da slaba interak ija nije 'kontaktna'
(bez prenosio a), kako je opisuje Fermi teorija, ve da prenosio i slabe in-
terak ije ipak postoje uz zahtev da oni moraju imati velike mase i izuzetno
kratak srednji zivot. Ova pretpostavka se pokazala kao ta na. Slaba in-
terak ija se prenosi putem izmene naelektrisanih W i nenaelektrisanih Z 0
bozona i ove esti e stvarno imaju velike mase (videti Tabelu 2.4.)1 .
Kao i u slu aju EM interak ije, osnovne karakterisitike slabih interak ija se
mogu objasniti pomo u Feynman-ovih dijagrama. Kao primer pogledajmo,
ve pomenutu, reak iju e ! e (Slika 8.1.).
Slika 8.1. Feynman-ov dijagram za pro es e ! e.
Prenosila interak ije je W + bozon. Svaki verteks unosi mnozitelj W

p
u vrednost amplitude prelaza, gde je W konstanta slabe interak ije (po
analogiji sa konstantom elektromagnetne interak ije EM ). Slede a intere-
santna osobina je da propagator W+ bozona ima oblik:
1
; (8.3)
q2 m2W
gde mW ozna ava masu W + bozona.
1 Na eksperimentalno otkri e ovih esti a se moralo ekati do trenutka kada je 'dostupna'
p
energija ( s) na savremenim ak eleratorima dostigla red veli ine masa ovih esti a.
| 62|

U obliku ovog propagatora se krije deo odgovora na pitanje: 'Zasto Fermi

teorija ima uspeha na niskim ali ne i na visokim energijama?'. Na niskim
energijama, odnosno malim transferima impulsa q vazi mW >> q, pa prop-
agator unosi u vrednost matri nog elementa konstantu
1
m2W
GF : (8.4)
Na visokim energijama (velikim transferima impulsa) formula 8.4 ne daje

korektan opis pro esa.
Izraz za poten ijal interak ije u slu aju kada je prenosnik interak ije - esti a
nenulte mase glasi2 :
g2 e mr
V (r) = ; (8.5)
4 r
gde je m masa esti e a g2 veli ina propor ionalna konstanti odgovaraju e
interak ije. Kvantno-mehani ka analiza elasti nog rasejanja na ovakvom
poten ijalu pokazuje da je matri ni element propor ionalan faktoru:
g2
Mfi : (8.6)
q 2 m2
Po analogiji sa EM interak ijom gde vazi (videti formulu 1.4.):
e2
EM = ; (8.7)
4
u slu aju slabe interak ije moze se postulirati odgovaraju i 'naboj slabe in-
terak ije' (gW = g), pa e konstanta slabe interak ije W biti denisana
izrazom:
gW
2
W = ; (8.8)
4
a matri ni element za slabe pro ese e imati oblik:
W
Mfi : (8.9)
q m2W
2
Zna i, verovatno a prelaza zavisi od mase intermedijarne esti e, kvadrata

kvadrivektora njenog impulsa-energije i konstante slabe interak ije W . S
2 Detaljan opis formalizma je, zbog 'istorijskih' razloga, prikazan u Glavi 14.
| 63|

G. P. SKORO
druge strane, postoji zahtev da Standardni model bude konzistentan sa

Fermi-jevom teorijom. Jedna ina koja u tom slu aju mora da bude zadovol-
jena (daje se ovde bez izvodenja) glasi:
W G
= pF : (8.10)
2m2W 2
Masa W bozona iznosi mW = 80:423(39) GeV= 2 pa konstanta slabe in-
terak ije ima vrednost W 1=29. Domet slabe interak ije je obrnuto
propor ionalan masi intermedijarne esti e i iznosi R 1=mW 0:002 fm.
Odavde se moze izvu i kvalitativni zaklju ak da je slaba sila ja a od elek-
tromagnetne (EM = 1=137) ali samo u okviru dometa od R 10 3 fm.
Osnovni Feynman-ovi dijagrami za slabe interak ije sa u es em W esti e
su prikazani na sli i 8.2 i to za leptone (levi dijagram) i kvarkove (desni
dijagram). Potpuno analogno se mogu na rtati i dijagrami za pro ese sa
u es em W + bozona. Naglasimo da se W bozoni 'sprezu' sa leptonima
isklju ivo u okviru jedne genera ije (Slika 8.3).
Ne treba zaboraviti da pro esi mogu da se opisu pomo u razli itih dijagrama
istog reda. Rasejanje neutrina na elektronu ee ! e e karakterisu dva
dijagrama (Slika 8.4). Desni dijagram opisuje pro es rasejanja putem izmene
Z 0 bozona. Bazi ni Feynman-ovi dijagrami za slabe interak ije sa u es em
Z 0 esti e su prikazani na sli i 8.5.
Slika 8.2. Osnovni Feynman-ovi dijagrami za pro ese sa u es em W esti e

(e ! e , ! , ! i kvark ! kvark ).
| 64|

Slika 8.3. Raspad W esti e.
Slika 8.4. Feynman-ovi dijagrami za pro es e e ! e e .
| 65|

G. P. SKORO
Slika 8.5. Osnovni Feynman-ovi dijagrami za pro ese sa u es em Z 0 esti e.
Z 0 bozon nikada ne menja tip esti e u verteksu. Takode, neki od pro esa
u kojima u estvuje Z 0 bozon mogu da se odvijaju i putem izmene fotona
kao sto je prikazano na sli i 8.6. (a) i (b) pa se zato esto takvi dijagrami
'ujedinjuju' (Slika 8.6 ( )). Time se zeli naglasiti, eksperimentalno potvrdena
injeni a, da su EM i slaba interak ija medusobno povezane (sve vise se
koristi termin elektro-slaba interak ija).
Otkri e Z 0 i W bozona je, bez sumnje, jedan od najvaznijih dogadaja u
zi i. Potvrda postojanja prenosio a slabe interak ije utrla je put preras-
tanju jednog od "ravnopravnih" teorijskih modela u ono sto danas zovemo
- Standardni Model zike esti a. Poseban zna aj u svemu tome je imalo
pre izno odredivanje parametara (mase a posebno sirine ) Z 0 bozona.
| 66|

Slika 8.6. Feynman-ovi dijagrami za pro es e+ e ! f f. Simbol f ozna ava

fermione, uz napomenu, da su mogu e samo kombina ije (lepton + antilepton)
i (kvark + antikvark).
8.2 Z 0 bozon
Na e+ e kolajderima, energetski uslov za produk iju Z 0 esti e (e+ e ! Z 0)
glasi:
ps = 2E = m ; (8.11)
e Z
| 67|

G. P. SKORO
gde Ee ozna ava energiju jednog snopa3 (Slika 8.7.).
Slika 8.7. Feynman-ov dijagram za pro es e+ e ! Z 0 ! f f.
Medutim, Z 0 i W bozoni su otkriveni (1983. godine) u interak ijama

visoko-energetskih protona sa antiprotonima. Tada se produk ija ovih esti a
odvija kroz interak iju kvarkova i antikvarkova:
u + u ! Z 0 , d + u ! W ,
d + d ! Z 0 , u + d ! W + .
Detek ija Z 0 i W bozona se bazira na merenju energije i ugaone distribu ije
njihovih produkata raspada. Kao sto se vidi na sli i 8.7, Z 0 bozon se raspada
na lepton-antilepton i kvark-antikvark parove, tako da ukupno postoji 6
leptonskih i 5 hadronskih kanala raspada (raspad Z 0 ! tt nije mogu zbog
mZ 0 < mt ).
Na prvi pogled, slika raspada Z 0 bozona izgleda relativno prosto. Dovoljno je
odgovaraju im detektorima identikovati par: esti a + anti esti a koje lete
u suprotnim smerovima i merenjem njihove energije (i impulsa) ustanoviti
da li rezultuju a invarijantna masa odgovara masi bozona4 . Medutim, takav
metod je mogu samo u slu aju raspada esti e na naelektrisane leptone:
Z 0 ! e+ + e , Z 0 ! + + , Z 0 ! + + .
3 Energetski uslov za produk iju W esti a je ps = 2Ee = 2mW zato sto je u pitanju
reak ija e+ e ! W + W .
4 Videti poglavlje Relativisti ka kinematika.
| 68|

Raspadi na neutrino - antineutrino parove se ne mogu direktno detektovati

dok se raspadi na razli ite kvark - antikvark parove ne mogu uvek razlu iti.
U poslednjem slu aju detektuju se dva kolimisana mlaza - dzeta (engl. jet)
hadrona koji su posledi a hadroniza ije5 kvarka i antikvarka nastalih iz ras-
pada Z 0 bozona.

Cesto se u literaturi faktor grananja na neutrino - antineutrino parove naziva
"invisible" dok se za hadronske kanale itira samo ukupni faktor grananja.
Ekasni presek za reak iju e e+ ! f f opada sa porastom energije s po
formuli:
42
= ; (8.12)
p 3s p
sve dok se ne postigne uslov s = mR kada se u spektru = f ( s) po-
javljuje rezonantni maksimum (Slika 8.8.).
7
10 J/ψ
ω φ ψ(2S)
ρ
σ(e+e− → qq → hadrons) [pb]
6
10
5
10 Z
4
10
_
3
10
2
10
2
1 10 10
√s (GeV)
Slika 8.8. Ekasni presek za reak iju e e+ ! q q ! hadroni u funk iji

ps
(Slika desno: u oblasti oko mase Z 0 bozona).
Zavisnost ekasnog preseka u blizini rezonantnog maksimuma se moze opisati

Breit-Wigner formulom:
p
i!f ( s) = C p i f
; (8.13)
( s mZ )2 + 2
5 Videti poglavlje Jaka interak ija. I ovaj kanal moze da se koristi za rekonstuk iju Z 0
bozona.
| 69|

G. P. SKORO
gde ozna ava totalnu sirinu rezonan e (rezonantne linije), i i f su par-

ijalne sirine ini ijalnog6 i nalnog kanala, respektivno dok je C normaliza-
ionap konstanta. Rezonantna kriva za bilo koji nalni kanal ima maksimum
pri s = mZ sa sirinom dok je visina rezonatne krive propor ionalna
vrednosti f .
Rezultati 4 istraziva ke grupe (ALEPH, DELPHI, L3, OPAL) na kolajderu
LEP u CERN-u daju slede e vrednosti za parametre Z 0 bozona7 :
masa je mZ = 91:1884(22) GeV= 2 ;
sirina iznosi = 2:4963(32) GeV odakle sledi da je
vreme zivota Z 0 bozona: = 1= = 2:6 10 25 s.
Poseban zna aj ima pre izno odredivanje totalne sirine kao i par ijalnih
sirina kanala raspada Z 0 bozona. Totalna sirina Z 0 bozona je povezana
sa par ijalnim sirinama razli itih kanala raspada formulom:
= e+ e + + + + + hadroni + N : (8.14)
Par ijalne sirine raspada e+ e , + , + i hadroni se mere u eksperi-
mentu (Tabela 8.1) pa se na osnovu njih moze odrediti izuzetno vazan po-
datak - broj neutrinskih genera ija N .
Tabela 8.1 Par ijalne sirine raspada Z 0 bozona
e+ e 83:92 0:17 MeV

+ 83:92 0:23 MeV
+ 83:85 0:28 MeV
hadroni 1744:8 3:0 MeV
2496:3 3:2 MeV
N 499:9 2:7 MeV
Zadatak.
Koriste i eksperimentalne podatke (bilo koje od 4 istraziva ke grupe na ko-
lajderu LEP u CERN-u) dostupne putem World Wide Web-a, samostalno
odrediti par ijalne sirine razli itih kanala raspada Z 0 bozona.
6 To je sirina inverzne reak ije - Z 0 ! e+ e .
7 Baze eksperimentalnih podataka vezane za ziku visokih energija dostupne su
i putem World Wide Web-a (Videti Dodatak A). Posebno je korisna adresa:
http://durpdg.dur.a .uk/HEPDATA.
| 70|

Uputstvo.
Web site http://durpdg.dur.a .uk/HEPDATA sadrzi, izmedu ostalog, i pre-
traziva baze podataka gde se unosenjem 'klju nih re i' za zeljenu reak iju
(npr. e+ e ! Z 0 ) dobija spisak istraziva kih grupa i njihovih rezultata (u
obliku tabela, graka, itd.).
Prvi vazan rezultat koji se vidi u Tabeli 8.1 je da su sirine kanala raspada
na naelektrisane leptone medusobno jednake. Ova injeni a potvrduje da se
svi naelektrisani leptoni na isti na in 'sprezu' sa Z 0 esti om (tzv. leptonska
univerzalnost). Drugo, po Standardnom modelu (i pod pretpostavkom da
postoje 3 familije leptona) sirine svih neutrinskih genera ija su medusobno
jednake (i tu postoji univerzalnost) i iznose = 167 MeV . Odatle sledi:
499:9 2:7 MeV
N = = 2:991 0:016: (8.15)
167 MeV
Slika 8.9. Poredenje eksperimentalnih rezultata sa predvidanjima Standardnog

modela pokazuje da postoje samo 3 genera ije 'lakih' neutrina.
'Samousaglasenost' ovakve pro edure (pretpostavili smo da postoje 3 gen-

era ije pa smo i dobili takav rezultat) na prvi pogled ba a sumnju na sam
rezultat. Medutim, pokazuje se da druga ije pretpostavke (postoje 2, odnosno
4 genera ije leptona) ne daju korektan opis eksperimentalnih rezultata (Slika
8.9.) pa se ovakav rezultat tuma i kao dokaz da postoje tri genera ije leptona
(i kvarkova).
Jos uvek je otvoreno pitanje postojanja etvrte genera ije fundamentalnih

fermiona. Prethodni rezultat pokazuje da neutrino iz te hipoteti ne etvrte
| 71|

G. P. SKORO
familije 4 mora da ima masu ve u od: mZ =2 45 GeV= 2 . U suprot-

nom, bio bi mogu raspad Z 0 ! 4 4 sto bi dovelo do pove anja sirine i
smanjenja vrednosti preseka u rezonantnom maksimumu ( 1= 2 ).
8.3 Neodrzanje parnosti u slabim interak ijama

Otkri e neodrzanja parnosti u slabim interak ijama je jedno od najve ih
otkri a u zi i esti a8 . Hipoteza o neodrzanju parnosti u slabim interak i-
jama, koji su predlozili Lee i Yang, je nastala kao rezultat analize svih, u to
vreme postoje ih (a radi se o 1956. godini), rezultata gde su ustanovili da
nema nijedne eksperimentalne potvrde odrzanja parnosti u slabim interak-
ijama.
Takode, u to vreme je bio aktuelan tzv. problem. Istrazivanje ovog
problema je veoma instruktivno pa emo ga ovde ukratko izloziti. Na os-
novu produkata raspada ustanovljeno je da postoje dve relativno dugozive e
esti e, nazovimo ih + i +, koje su se raspadale na slede e na ine:
+ ! + +
+ ! + 0
gde je parnost pri raspadu + negativna a pri raspadu + pozitivna. Ovo
ne bi bili nista neobi no da nije utvrdeno da su i mase i vremena zivota
+ i + esti a identi ni. Lee i Yang su posumnjali da su + i + jedna te
ista esti a (i bili su u pravu - danas znamo da je to pozitivni kaon odnosno
K + mezon) a da je o igledna razlika u parnosti nalnih stanja posledi a
neodrzanja parnosti u slabim interak ijama.
Primer.
U jednom od ovih raspada (K + ! + + ) parnost se odrzava a u drugom
(K + ! + 0 ) parnost se ne odrzava9 .
Da bi ovo pokazali, moramo se podsetiti nekih karakteristika operatora parnosti
P . Prvo, svaka esti a ima sopstvenu (unutrasnju) parnost. Na primer,
parnost i K mezona (piona i kaona) je negativna10 . Spin piona i kaona je
8 Parnost se odrzava u pro esima koji se odvijaju pod uti ajem jake i EM interak ije.
9 Ovo je dodatna 'nevolja' zbog koje se mora promeniti po etni iskaz: U slabim inter-
ak ijama parnost se narusava ali NE UVEK.
10 Antibozoni imaju istu parnost kao bozoni, dok antifermioni imaju razli itu parnost od
fermiona.
| 72|

jednak nuli (J = 0), pa se (sli no obelezavanju nuklearnih stanja) to zapisuje

na slede i na in:
J P (; K ) = 0 : (8.16)
Drugo, parnost sistema od dve esti e (PS ), ozna imo ih sa 1 i 2, u stanju
sa orbitalnim momentom impulsa L se ra una pomo u formule:
PS = P1 P2 ( 1)L : (8.17)
Za raspade K + mezona vazi:
K+ ! + +
0 ! 0 0 0
odnosno
K+ ! + 0
0 ! 0 0
Parnost ini ijalnog stanja (kaona) je negativna (Pi = 1) dok je parnost

nalnog stanja (za L = 0) u prvom slu aju negativna Pf = (P )3 = ( 1)3 =
1 (parnost se odrzava), a u drugom slu aju pozitivna Pf = (P )2 = ( 1)2 =
1 (parnost se ne odrzava).
Zadatak.
Na rtati Feynman-ove dijagrame za pro ese K + ! + + i K + ! + 0 .
Lee i Yang su, usput, predlozili i vise razli itih eksperimenata za proveru ove
ideje od kojih je najzanimljivi bio eksperiment u kome bi se merila ugaona
distribu ija elektrona nastalih pri raspadu orijentisanih (polarizovanih)
jezgara. Naime, verovatno a emisije elektrona sa impulsom p~ = jpj~ iz jezgra
ija je polariza ija P~ iznosi:
!P (~) = !0 (1 + P~ ~); (8.18)
gde je !0 verovatno a emisije elektrona kada jezgro nije polarizovano, dok
je parametar koji opisuje asimetriju emisije elektrona u odnosu na prava
vektora polariza ije jezgra. Ako se u raspadu odrzava parnost tada je:
!P (~) = !P ( ~); (8.19)
| 73|

G. P. SKORO
pa sledi da je = 0.
Nije proslo ni godinu dana a hipoteza je bila proverena i dokazana. Gos-
poda Wu sa saradni ima je uspela da izmeri parametar u tehni ki vrlo
zahtevnom eksperimentu gde se odredivala ugaona distribu ija elektrona iz
raspada orijentisanih jezgara 60 Co (60 Co !60 Ni + e + ). Ustanovljeno je
da parametar iznosi 0:7, sto je i bio dokaz da se parnost ne odrzava
u slabim interak ijama.
Slika 8.10. Gospodin Pauli i gospoda Wu.
Takode, negativna vrednost parametra pokazuje da je verovatnija situa ija

u kojoj se elektron emituje u smeru koji je suprotan smeru orijenta ije,
odnosno spina, jezgra. Drugim re ima, slaba interak ija zavisi od orijenta ije
spina esti e u odnosu na njen vektor impulsa. Projek ija spina na vektor
brzine esti e se naziva heli itet (spiralnost). Elektroni iz prethodnog slu aja
imaju negativan heli itet11 .
Apsolutna vrednost heli iteta esti e zavisi od njene brzine ( = v= ), tako
da je heli itet dobar kvantni broj samo u slu aju bezmasenih esti a. Kada
su pitanju masene esti e, u matri nom elementu prelaza se pojavljuje do-
datni faktor ( ) koji opisuje verovatno u pojave esti e u stanju suprotnog
heli iteta (Tabela 8.2).
11 Cesti e
imaju negativan a anti esti e pozitivan heli itet.
| 74|

Tabela 8.2. Zavisnost dodatnog faktora u matri nom elementu za slabe

pro ese od orijenta ije spina i vektora impulsa za esti e i anti esti e.
Faktor u mat. elementu

Orijenta ija spina Orijenta ija impulsa Cesti a Anti esti a
(= =) 1=2(1 + ) 1=2(1 )
=) =) 1=2(1 ) 1=2(1 + )
Zadatak.
Jedan od najvaznijih primera kojima se ilustruje zna aj heli iteta kao do-
datnog izbornog pravila je primer raspada naelektrisanog piona. Naelek-
trisani pion (+ ) se raspada putem slabe interak ije na antilepton (l+ ) i
odgovaraju i neutrino:
+ ! e+ + e ; (8.20)
i
+ ! + + : (8.21)
Iako na prvi pogled izgleda da je verovatniji raspad piona na laksi lepton (zbog
ve e Q vrednosti), situa ija je upravo obrnuta. Eksperimentalno je utvrdeno
da odnos faktora grananja R iznosi:
(+ ! e+ + e )
Rexp = (1:230 0:004) 10 4 ; (8.22)
(+ ! + + )
sto zna i da je raspad + ! + + skoro 10 hiljada puta verovatniji od
raspada + ! e+ + e . Pro eniti teorijsku vrednost odnosa faktora grananja
R .
Uputstvo.
Osim poznavanja vrednosti matri nog elementa, za izra unavanje vrednosti
je neophodno znati i gustinu nalnih stanja (formula 1.1). Moze se pokazati
da je, u ovom slu aju, vrednost gustine nalnih stanja, odnosno tzv. faznog
prostora, propor ionalna kvadratu energije neutrina. Vrednost energije neu-
trina se moze lako izra unati ako se prisetimo da je ovakav tip raspada de-
taljno analiziran u poglavlju Relativisti ka kinematika12 (videti sliku 1.2).
Resenje.
Na sli i 8.11 je prikazan raspad + mezona na pozitron i elektronski neu-
trino. Analogno se moze na rtati i raspad na + i mionski neutrino. Posto
12 Uz pretpostavku da su neutrina bezmasene esti e.
| 75|

G. P. SKORO
je spin piona jednak nuli, jasno je da smer spinova antileptona i neutrina

mora da bude kao na sli i. Analizom vrednosti heli iteta moze se zaklju iti da
neutrino ima negativan heli itet (kao sto treba) ali da pozitron ima 'pogresan'
(negativan) heli itet. Odavde sledi jasan zaklju ak: Kada bi obe esti e bile
bezmasene ovakav raspad uopste ne bi bio mogu !
Sν S e+
e
+
π
pν pe +
e νe e+
Slika 8.11. Raspad + mezona na pozitron i elektronski neutrino.
Medutim, mase antileptona (e+ i + ) su razli ite od nule pa se ovakav raspad

ipak odvija zbog kona ne verovatno e da se masena esti a pojavi u stanju
suprotnog heli iteta. Iz tabele 8.2 dobijamo da je vrednost matri nog el-
ementa u ovom slu aju (anti esti a koja ima negativan heli itet) propor-
ionalna M (1 ) 13 , sto se moze aproksimirati izrazom M ml+ .
Koriste i uputstvo dobijamo da je energija neutrina u ovakvom raspadu jed-
naka: 2 m ml+
2
; (8.23)
2m
pa je kona ni rezultat:
!2 !2
(+ ! e+ + e ) me m2 m2e
Rteor (+ ! + + )
=
m m2 m2
= 1:28 10 4 ; (8.24)
u skladu sa eksperimentalnom vrednos u.
13 Sada je jasno zasto je raspad piona na pozitron manje verovatan. Pozitron iz ovog
raspada je ultrarelativisti ki (me << m ! 1) pa je i vrednost matri nog elementa
manja nego u slu aju raspada na mion (m m ).
| 76|

8.4 Neutrino - osobine i detek ija

"Izra unata tezina najlakse kosmi ke esti e.
NEUTRINO TEZI 35 NULA"
Naslov iz dnevnog lista 'Politika'
Neutrino je jedini fermion za koga ne znamo da li se razlikuje od svoje

anti esti e. Ako se neutrino i antineutrino razlikuju (kao sto se, bez eksper-
imentalne argumenta ije, prihvata u Standardnom modelu), kazemo da je
u pitanju esti a Dira -ovog tipa. Ako su identi ne esti e, kao sto pret-
postavljaju modeli velikog ujedinjenja, govorimo o Majorana14 esti i.
Davis je 1955. godine poverovao da je resio ovu dilemu. Ideja njegovog
eksperimenta je bila vrlo jednostavna i bazirala se na koris enju antineutrina
iz nuklearnog reaktora . Naime, poznato je da se u pro esu sije dobijaju
neutron-su ijentna jezgra koja se kasnije raspadaju raspadom:
AX
Z ! AZ+1Y + e + : (8.25)
Ako su neutrino i antineutrino identi ne esti e, razmisljao je Davis, mogu e
je iskoristiti istu metodologiju kao kod detek ije solarnih neutrina gde ovi
indukuju reak iju:
+ 37 Cl ! 37 Ar + e : (8.26)
Dakle, jos jednom, ako su neutrino i antineutrino identi ne esti e, bi e
mogu i zahvat (reaktorskih) antineutrina na 37 Cl i produk ija 37 Ar. Budu i
da posle eksperimenta u uzorku nije bilo 37 Ar, Davis je zaklju io da neu-
trino i antineutrino nisu identi ne esti e, odnosno da se radi o Dira -ovskim
esti ama.
Medutim, ovakav zaklju ak je izveden pre nego sto je otkriveno neodrzanje
parnosti u slabim interak ijama. Naime, Davis-ova reak ija je zabranjena
ak i u slu aju da je neutrino identi an antineutrinu (Majorana esti a)

ako je masa neutrina jednaka nuli 15 . Cinjeni a da se parnost maksimalno
narusava u slabim interak ijama zna i da se u beta minus raspadu emituje
neutrino pozitivnog heli iteta a da 37 Cl apsorbuje neutrino negativnog he-
li iteta. Ako je masa (anti)neutrina jednaka nuli - heli itet je dobar kvantni
14 Po italijanskom zi aru E. Majorani.
15 To je samo prin ipijelno tako. Kada je masa neutrina jako mala tada je i primesa
suprotnog heli iteta jako mala pa se i tako izuzetno mali presek smanjuje ispod nivoa
opservabilnosti. Drugim re ima, za bezmaseni neutrino ova reak ija je "apsolutno
nemogu a" a za neutrino male mase "prakti no nemogu a".
| 77|

G. P. SKORO
broj, pa je Davis-ova reak ija nemogu a. Drugim re ima, dileme oko neut-
rina (Dira /Majorana, masen/bezmasen) time nisu bile razresene.
Odredivanju osobina neutrina posve uje se izuzetno mnogo paznje posto
rezultati odgovaraju ih eksperimenata mogu imati izuzetne implika ije kako
u zi i elementarnih esti a tako i u nuklearnoj zi i. Medu mnogim eksper-
imentima te vrste, posebno se izdvajaju oni koji ispituju mogu nost tzv.
dvostrukog bezneutrinskog raspada.
Dvostruki raspad se moze opisati kao transforma ija u jezgru gde se dva
neutrona 'istovremeno' raspadnu na dva protona uz emisiju dva elektrona
i dva antineutrina. Dvostruki raspad je, ina e, energetski dozvoljen kod
jednog broja parno-parnih jezgara. Spe ijalni slu aj ovakve transforma ije
jezgra je dvostruki bezneutrinski raspad pri kome se emituju samo dva
elektrona (Slika 8.12.).
Slika 8.12. Standardni model ne dozvoljava bezneutrinski dvostruki raspad

(2 0 ). Mehanizam ovakvog pro esa se sastoji iz slede ih koraka. Pri raspadu
neutrona n1 (u jezgru) emituje se antineutrino dok je za 'transforma iju' neu-
i u slu aju da se radi
trona n2 (u proton p2 ) neophodna apsorp ija neutrina. Cak
o Majorana esti ama, 2 0 raspad nije mogu ako slaba interak ija uklju uje
bezmaseni neutrino. To zna i da je 2 0 raspad mogu samo ako je neutrino:
Majorana esti a koja ima masu.
Hronoloski gledano, pri a o neutrinu po inje 1930. godine kada Pauli pos-
tulira postojanje neutrina kao jedno od mogu ih resenja problema 'neobi nog'
(kontinualnog) spektra elektrona iz raspada. Do 1961. godine otkriveni
su elektronski i mionski neutrino i time je Paulijeva ideja potvrdena.
Detaljno prou avanje izgleda kraja spektra omogu ilo je i odredivanje
gornje grani e mase neutrina (m < 3 eV na nivou poverenja od 95%)16 .
16 Jos uvek se sumnja u ovaj rezultat zbog 'anomalija' u izgledu spektra blizu njegovog
kraja.
| 78|

Ovakav limit dobijen je analizom tzv. Kurie-plota koji opisuje spektar elek-
trona u dozvoljenom raspadu. Mogu se razlikovati 2 slu aja:
q
Ne (Ee )dEe / F (Z; Ee ) Ee2 m2e Ee(E0 Ee)2 dEe ; (m = 0) ;
q q
Ne (Ee )dEe / F (Z; Ee ) Ee2 m2e Ee (E0 Ee ) (E0 Ee )2 m2 dEe ; (m 6= 0) ;
gde je F (Z; Ee ) poznata funk ija koja opisuje interak iju izmedu emitovanog
elektrona i jezgra u nalnom stanju a E0 je energija raspada. Kao sto se
moze videti (Slika 8.13) oblik spektra (a posebno kraja spektra) zavisi od
toga da li neutrino ima ili nema masu.
K(E e )
E0 - m ν E0 Ee
6 0 (isprekidana linija).
Slika 8.13. Kurie-plot za m = 0 (puna linija) i m =
Slede i zna ajni vremenski period su 60-te godine proslog veka kada se in-
tenziviraju merenja uksa solarnih neutrina. Sun e je jedan od najsnaznijih
izvora neutrina. Ono emituje oko 2 1038 elektronskih neutrina u sekundi,
sto odgovara uksu na povrsini Zemlje od 6 1010 m 2 s 1 za energije
neutrina E 0:42 MeV, odnosno 5 106 m 2 s 1 za energije neutrina u
intervalu 0.8 MeV E 15 MeV. Medutim, neutrina je izuzetno tesko de-
tektovati. Budu i da neutrino interaguje sa materijom putem izmene teskih
W i Z 0 bozona, verovatno a za interak iju je izuzetno mala, spe ijalno na
niskim energijama neutrina17. To zna i da, bez obzira na intenzivan uks
17 Na primer, srednji slobodni put MeV-skog neutrina u olovu je reda veli ine svetlosne
godine.
| 79|

G. P. SKORO
solarnih neutrina, za njihovu detek iju je neophodno izgraditi veoma velike

detektore.
Po tzv. standardnom solarnom modelu, energija Sun a je rezultat termonuk-
learne reak ije pri kojoj dolazi do fuzije vodonika u helijum:
4p + 2e = 4 He + 2e + 26:73 MeV : (8.27)
Najvazniji pro esi u okviru fuzije u Sun u su grupisani u okviru tzv. pp
iklusa (Slika 8.14) koji je odgovoran za krea iju vise od 90% energije Sun a.
(pp) p + p ! 2H + e+ + e p + e + p ! 2H + e (pep)
99.6% XXXXXXXX 0.4%

XXXX
?
2 H + p ! 3 He +
XXXXXXXXX
XXXX
85% XXXX 2 10 5 %
? ?
3 He + 3 He ! 4He + 2 p 3 He + p ! 4 He + e+ + e
?15% (hep)
3 He + 4 He ! 7Be +
PPPPPPP
99.87% PP 0.13%
? ?
(7 Be) 7 Be + e ! 7 Li + e 7 Be + p ! 8 B +
? ?
7 Li + p ! 2 4 He 8 B ! 8 Be + e+ + e (8 B)
?
8 Be ! 2 4 He
Slika 8.14. Pro esi koji su odgovorni za proizvodnju energije u Sun u.
Spektri neutrina emitovanih tokom pp iklusa se mogu izra unati u okviru

solarnih modela. Ti modeli se baziraju na termonuklearnoj prirodi energije
Sun a, na osobenostima transfera energije u zvezdama putem zra enja i
konvek ije, i na zahtevima da dimenzije, masa, luminoznost i odnos He/H
bude reprodukovan kao rezultat evolu ije Sun a. Postoji oko 20 razli itih
solarnih modela i prakti no svi se slazu po pitanju karakteristika solarnih
neutrina prikazanim na Sli i 8.15 i u Tabeli 8.3.
| 80|

Tabela 8.3. Osobine solarnih neutrina.
Naziv Reak ija hE i Emax Deo ukupnog

[MeV℄ [MeV℄ uksa
pp p + p ! D + e+ + e 0.26 0.42 0.909
pep p + e + p ! D + e 1.44 | 2 10 3
hep 3 He + p ! 4 He + e+ + 9.62 18.77 2 10 8
e
7 Be 7 Be + e ! 7 Li + (90%) 0.86 | 0.074
e
(10%) 0.38 |
8 B 8 B ! 8 Be + e+ + e 6.71 15 8:6 10 5
Flux at 1 AU (cm−2 s−1MeV−1) [for lines, cm−2 s−1]
Gallium Chlorine SuperK

1012
pp
1010 ±1%
13N
108 7Be pep
15O
±10% ±1.5%
106 17F 8B
+20%
–16%
104
hep ±?
102
0.1 0.2 0.5 1 2 5 10 20

Neutrino energy (MeV)
Slika 8.15. Energetski spektar neutrina sa Sun a (po standardnom solarnom
modelu).
U svim eksperimentima za detek iju solarnih neutrina koji su preduzeti u

poslednjih 40-tak godina izmeren je 'manjak' neutrina u odnosu na pret-
postavke standardnog solarnog modela. Ovo zovemo 'Problem solarnih neu-
trina'. Ako se pazljivo pogleda prethodna slika, posebno grani e osetljivosti
| 81|

G. P. SKORO
nekih od ovih eksperimenata kao i pro ene gresaka poznavanja spektara

neutrina za razli ite delove pp iklusa, dolazi se do zaklju ka da se 'manjak'
neutrina u eksperimentu ne moze objasniti nekim trivijalnim efektima ve
se mora u i u same osnove naseg poimanja prirode. Resenje problema moze
biti astrozi ko (nedovoljno poznavanje zike Sun a) ili esti no (nedo-
voljno poznavanje zike neutrina). Kako stvari stoje, standardni solarni
model je jako dobro zasnovan i mala je verovatno a da u tom solar-grmu lezi
neutrino-ze . Ostaje druga mogu nost: spektar neutrina u trenutku emisije
istih sa Sun a razlikuje se od spektra neutrina koji stizu do Zemlje, odnosno
neutrina 'os iluju'.
Ako presko imo 1990. godinu kada je pokazano da postoje samo tri gen-
era ije lakih neutrina (videti prethodna poglavlja), slede i vazan datum u
kratkoj istoriji neutrina je 1998. godina kada je Super-Kamiokande eksperi-
ment u Japanu pokazao da neutrina 'stvarno' os iluju (rezultat je potvrden
za solarna neutrina 2001. godine od strane tzv. SNO eksperimenta).
Ideja o os ila iji neutrina pripada Brunu Pontekorvu. Osnova efekta je bazi-
rana na jednostavnom kvantno-mehani kom opisu fenomena os ila ija. Ako
postoji kvantni sistem od dva stanja, i ako se pretpostavi da je sistem u jed-
nom od sta ionarnih stanja j i i (svojstvenih stanja Hamiltonijana), on e
ostati u tom stanju. Vremenska evolu ija stanja je denisana samo pomo u
faznog faktora: j i (t)i = e iEi t j i (0)i. Medutim, ako se u trenutku t = 0,
sistem ne nalazi u jednom od svojstvenih stanja Hamiltonijana sistema,
verovatno a nalazenja sistema u tom stanju os iluje18 u vremenu frekven-
ijom !21 = E2 E1 , gde su E1 and E2 svojstvene energije sistema. U
slu aju os ila ija neutrina, klju lezi u pretpostav i da e , ili stanja u
kojima se produkuju neutrina (slabom interak ijom) nisu svojstvena stanja
tzv. slobodne propaga ije neutrina, ve su to stanja 1 , 2 and 3 . Samim
tim, verovatno a da neutrino kreiran u stanju e ostane u istom stanju (ili
da se nade u stanju ili ) os iluje u vremenu.
U prostom slu aju gde posmatramo samo dva tipa neutrina, re imo e i ,
tzv. slaba svojstvena stanja neutrina po masi i tipu su povezana rela ijama:
jei = j1 i + s j2i ;

j i = s j1i + j2 i ; (8.28)
gde je = os 0 , s = sin 0 , a 0 je ugao mesanja.

18 Samo ako su komponente masene pa im fazni faktori evoluiraju razli ito tokom puta.
| 82|

Posto su neutrina relativisti ke esti e vazi:

q m2i
' p+ m
2
Ei = p2 + m2i ' p + i ; (8.29)
2p 2E
pa je verovatno a os ila ija iz jednog u drugi tip neutrina
!
m2
P (e ! ; t) = P ( ! e; t) = sin 20 sin
2 2
t ; (8.30)
4E
gde je m2 = m22 m21 . Verovatno a ovih, tzv. vakuumskih, os ila ija je
povezana sa sustinskim zi kim parametrima kao sto je ugao mesanja ali
i sa vremenom koje neutrino provede na putu izmedu izvora i detektora
(odnosno rastojanjem izmedu izvora i detektora).
Slika 8.16. Presek Super-Kamiokande detektora u kome pliva orka - kit ubi a.
Super-Kamiokande eksperiment (Slika 8.16) je ne samo prvi pokazao da je

ovakav efekat mogu , ve je time otvorio put zi i koja izlazi izvan okvira
Standardnog modela. Osnovna ideja merenja ovakvog efekta je prikazana
na Sli i 8.17.
| 83|

G. P. SKORO
Bez obzira na nove rezultate SNO eksperimenta koji su potvrdili efekat os-
ila ija i u slu aju solarnih neutrina, treba naglasiti da osetljivost eksperime-
nata jos uvek nije takva da bi se moglo re i da je problem solarnih neutrina
resen. Zato se u oblasti zike neutrina tek planiraju veliki eksperimenti sa
posebnim naglaskom na ak eleratorske eksperimente gde bi se mogao kon-
trolisati uks upadnih esti a i time otklonile nedoumi e vezane za ta nost
pro ene solarnih modela ali i problemi vezani za zavisnost efekta os ila ija
od energije neutrina. Ne treba zaboraviti da se karakteristi ne energije neu-
trinskih snopova na ak eleratorima nalaze u intervalu od 30 MeV do 30 GeV.
Istovremeno, kao detektori bi se koristili ve postoje i podzemni detektorski
sistemi izgradeni za potrebe 'solarnih' eksperimenata. Plan jednog od takvih
budu ih eksperimenata je prikazan na Sli i 8.18.
Slika 8.17. Ideja merenja os ila ija neutrina.
| 84|

Slika 8.18. Ideja koris enja ak eleratorskih neutrina i postoje ih podzemnih

detektora za merenje os ila ija neutrina.
Slika 8.19. Detektorski sistem DONUT.
| 85|

G. P. SKORO
Ako zaboravimo za trenutak pri u o os ila ijama, solarnim i atmosferskim

neutrinima, poslednji vazan dogadaj u zi i neutrina se odigrao 2000. godine
kada je DONUT eksperiment u Fermilab-u kona no detektovao -neutrino.
Izmedu otkri a e i je proteklo 5, a ak 40 godina a izmedu otkri a
i . Izgled detektorskog sistema DONUT je prikazan na Sli i 8.19. Ideja
eksperimenta se bazira na koris enju velike mete koja sadrzi vise slojeva nuk-
learnih emulzija. -neutrina nastaju iz raspada teskih hadrona produkovanih
u sudarima protona energije 800 GeV sa prethodnom metom. Kada dode
do interak ije -neutrina sa kompozitnom metom, sekundarne naelektrisane
esti e 'ostave' trag u slojevima emulzije.Trag koji odgovara raspadu pro-
dukovanog -leptona je 'izlomljen' jer se iz tog raspada ne vidi (Slika 8.20).
Pre izna rekonstruk ija verteksa raspada -leptona (u prisustvu ogromnog
fona) je klju prepoznavanja upadnih -neutrina.
Slika 8.20. Karakteristi an potpis dogadaja u kome se raspada -lepton pro-

dukovan u interak iji -neutrina sa metom.
Po svemu sude i dogadaji za pam enje u zi i neutrina su tek pred nama.

Oni e denitvno biti rezultat izuzetnih napora ulozenih u razvoj ogromnih
a ipak izuzetno osetljivih detektorskih sistema ali e nam mozda i priroda
pomo i nekim ekstravagantnim primerom svojih mo i sli nim eksploziji su-
pernove 1987A kada je emitovano priblizno 6 1058 neutrina i antineutrina
svih tipova u vremenskom intervalu od 10 s.
| 86|
Glava 9
Kvarkovi i jaka interak ija

9.1 Osobine kvarkova
Kvarkovi imaju spe i ni kvantni broj aromat i ne postoje u slobodnim ve
isklju ivo u vezanim stanjima - hadronima. Interpreta ija ove injeni e je
povezana sa uvodenjem jos jednog spe i nog kvantnog broja: tzv. boje
(eng. olour) kvarkova. Postoje 3 boje kvarkova: rvena - r (eng. red),
zelena - g (green) i plava - b (blue), i tri odgovaraju e antiboje - r, g i b.
To zna i da se svaki kvark nalazi ne samo u stanju odgovaraju eg aromata
ve istovremeno i u stanju odgovaraju e boje. Kvarkovi su 'obojeni' a antik-
varkovi 'antiobojeni'. Jedan od bitnih postulata (koji je kao i svi postulati
proistekao iz eksperimentalnih rezultata) teorije jake interak ije kaze da se
samo bezbojni objekti mogu eksperimentalno opservirati. U ovom slu aju
to mogu biti samo bezbojne kombina ije kvarkova.
Eksperimentalni dokaz postojanja kvarkova se bazira na ispitivanju rase-

janja visoko-energetskih elektrona (Ee 10 GeV ) na protonu. U poglavlju
EM interak ija smo zaklju ili da se takvo rasejanje odigrava putem izmene
virtuelnog fotona iji su impuls i energija opisani kvadrivektorom q. Kada
je vrednost faktora q2 mala, imamo klasi ni slu aj Rutherdford-ovog rase-
janja elektrona na protonu (ta kastom objektu). Porast vrednosti q2 odgovara
smanjenju odgovaraju e Compton-ovske talasne duzine fotona ( = h=p), pa
se za q2 > 1 (GeV= )2 dobija da je vrednost talasne duzine mnogo manja
od radijusa protona. To zna i da se pove anjem vrednosti q2 moze sondi-
rati 'unutrasnjost' protona. Upravo pri takvim eksperimentalnim uslovima
je otkriveno da se (ponovo) pojavljuje zavisnost ekasnog preseka od ugla
87

G. P. SKORO
rasejanja elektrona oblika:

d
d
sin41=2 ; (9.1)
iz ega proizilazi zaklju ak da se rasejanje odigrava na ta kastim objektima
unutar protona. Ti objekti su dobili ime - partoni (eng. part - deo). Na-
glasimo da su u to vreme teoreti ari razvijali model kvarkova pa su ovaj
eksperimentalni rezultat iskoristili da za ulogu partona kandiduju upravo
kvarkove1 .
Vezana stanja kvarkova (hadroni) se dele na barione i mezone. Barioni

predstavljaju vezana stanja 3 kvarka. Proton i neutron su predstavni i bar-
iona. Kvarkovski sastav protona je (uud) a neutrona (udd). Nije tesko
izra unati da je naelektrisanje u-kvarka Qu = 2=3e a naelektrisanje d-kvarka
Qd = 1=3e.
Naelektrisanje kvarkova se moze povezati sa drugim kvantnim brojevima
kvarkova pomo u poznate formule Gell-Mana{Nisidzime:
Q B +S +C +b+t
= I3 + ; (9.2)
e 2
gde je B barionski broj, S; C; b; t su kvantni brojevi aromata s; ; b; t kvarkova,
respektivno a I3 je tre a projek ija izospina (videti poglavlje 13.1). Kvantni
brojevi kvarkova su prikazani u Tabeli 9.1.
Tabela 9.1. Kvantni brojevi kvarkova
Aromat B I3 S C b t Q
u 1=3 +1=2 0 0 0 0 +2=3
d 1=3 1=2 0 0 0 0 1=3
s 1=3 0 1 0 0 0 1=3
1=3 0 0 +1 0 0 +2=3
b 1=3 0 0 0 1 0 1=3
t 1=3 0 0 0 0 +1 +2=3
Formula (9.2) moze da se koristi i u slu aju hadrona posto se njihovi kvantni
brojevi dobijaju kombina ijom kvantnih brojeva odgovaraju ih konstituentnih
kvarkova.
1 Videti poglavlje 9.5.
| 88|

Zahtev za bezbojnos u hadrona, odnosno bariona, u slu aju protona moze

biti ispunjen jedino ako imamo kombina iju kvarkova sve tri boje, npr.
(ur ug db ). Antibarioni su vezana stanja 3 antikvarka (npr. p = uud, n = udd,
itd..). Spin bariona je polu eli broj (1=2; 3=2; 5=2; :::) tj. barioni su fermioni.
Barioni se karakterisu spe i nim kvantnim brojem: barionskim brojem (B ).
Svi dosadasnji eksperimenti su pokazali da se u reak ijama i raspadima bar-
ionski broj odrzava. Ovo je izuzetno interesantan podatak imaju i u vidu
da (jos uvek) nije poznat tip simetrije koji bi nametao odrzanje barionskog
broja u reak ijama i raspadima esti a.
Mezoni su vezana stanja tipa qboja + qantiboja . Spin mezona je eo broj ,
tj. mezoni su bozoni. Pioni (;0 ) su najlaksi predstavni i mezona (sastavl-
jeni su iz najlaksih u i d kvarkova). Masa piona isnosi m 140 MeV= 2 .
Kvarkovski sastav piona je:
+ ud
p ud
0 1= 2(uu dd))
Mezoni koji u svom sastavu imaju s (odnosno s) kvarkove se nazivaju 'strani'
mezoni. To su npr. K + (us) i K (su) mezoni. Po analogiji postoje i
'sarmantni' mezoni (sadrze kvark), itd. Mezonski broj ne postoji. Naime,
mezoni se mogu proizvoljno kreirati i anihilirati u reak ijama i raspadima
ako se pritom ne narusava neki od drugih zakona odrzanja.
9.2 EM i slabe interak ije kvarkova

Primer za EM interak iju kvarkova je raspad 0 mezona (Slika 9.1). Pre
analize samog dijagrama treba uo iti generaliza iju koja je ovde uvedena p i
koja kaze da svaki verteks unosi u vrednost amplitude prelaza mnozitelj Q
gde je Q naelektrisanje izrazeno u jedini ama elementarnog naelektrisanja.
Ova generaliza ija do sada nije bila neophodna zato sto su analizirane inter-
ak ije esti a ije je naelektrisanje Q = e. Na ovom dijagramu, u estvuje
u kvark ije je naelektrisanje Qu = 2=3e, pa je amplituda prelaza M propor-
ionalna vrednosti M Q2u = 4=9. S druge strane, 0 mezon predstavlja
vezano stanje uu i dd kvarkova pa se moze na rtati analogni dijagram sa
u es em dd para gde bi odgovaraju i matri ni element bio propor ionalan
M Q2d = 1=9. Ukupna brzina raspada predstavlja rezultat kombi-
na ije ova dva pro esa.
| 89|

G. P. SKORO
Slika 9.1. Raspad 0 mezona.
Vrednost sirine raspada (0 ! ) je nemogu e teorijski objasniti bez

postuliranja boje kvarkova. Merenjem srednjeg vremena zivota 0 mezona
( = 8:4(6) 10 17 s) mogu e je odrediti koliko vrednosti N moze imati
kvantni broj boje. Dobijena vrednost N = 2:98(11) potvrduje postulat o tri
mogu e boje kvarkova.
Raspad slobodnog neutrona je primer slabih interak ija u kojima u estvuju
kvarkovi (Slika 9.2).
Slika 9.2. Feynman-ov dijagram za raspad slobodnog neutrona.
Izmena W bozona menja aromat kvarkova. Za razliku od leptona, W

bozoni mogu da se 'kupluju' i sa kvarkovima razli itih genera ija. Pored lep-
tonskih i semileptonskih raspada postoje i hadronski slabi raspadi. Primeri
za ovu vrstu raspada su raspadi 0 esti e na naelektrisane i nenaelektrisane
hadrone, 0 ! p (Slika 9.3.) i 0 ! n0 (Slika 9.4), respektivno.
| 90|

Slika 9.3. Feynman-ov dijagram za raspad 0 ! p .
Slika 9.4. Feynman-ov dijagram za raspad 0 ! n 0 .
Raspad 0 esti e se esto uzima kao primer da kvarkovski model pruza

zadovoljavaju i kvalitativni opis eksperimentalnih rezultata. U konkretnom
slu aju, kvarkovski model predvida:
(0 ! p ) j< ud j ^0 j ud >j2
= = 2; (9.3)
(0 ! n0 ) j< p12 (uu dd) j ^0 j uu >j2
dok je rezultat eksperimenta :
(0 ! p )
(0 ! n0 )
1:8: (9.4)
| 91|

G. P. SKORO
9.3 Jaka interak ija

Po analogiji sa elektri nim nabojem koji predstavlja izvor elektromagnetne
interak ije izmedu naelektrisanih esti a, naboj boje je izvor jake interak ije
medu kvarkovima. Druge esti e (leptoni, , W , Z 0 ) ne poseduju boju pa
ne interaguju putem jake interak ije.
Postojanje boje kvarkova je eksperimentalno potvrdeno merenjem koli nika

ekasnog preseka za produk iju kvark-antikvark i mionskih parova u visoko-
energetskim elektron-pozitron sudarima:
(e+ e ! qq ! hadroni)
R= : (9.5)
(e+ e ! + )
Iz pretpostavke da ppostoje 3 boje kvarkova sledi zaklju ak da koli nik R na
ksiranoj energiji s ima vrednost:
X 2
R=3 Qi : (9.6)
i
U prethodnoj formuli broj 3 denise 3 stanja kvantnog broja boje a Qi ozna a-
va naelektrisanje kvarkova. Sumiranje se vrsi po p svim aromatima ija je
produk ija kinemati ki mogu a na datoj energiji s.
Ovakav rezultat predvida da se sa porastom energije mogu o ekivati nagli
skokovi vrednosti koli nika R kada se kinemati ki otvori mogu nost za pro-
duk iju novog kvarka (Tabela 9.2). Upravo ovakva zavisnost je i eksperimen-
talno potvrdena sto je bio dokaz postojanja 3 boje kvarkova (Slika 9.5).
Tabela 9.2. Zavisnost koli nika ekasnog preseka za produk iju kvark-antikvark
i mionskih parova u visoko-energetskim elektron-pozitron sudarima.
p
ps > 2m s 1 GeV R = 3( 4 +R1 + 1 ) = 2
ps > 2ms 4 GeV R = 3(:::::::
9 9 9
ps > 2m 10 GeV R = 3(::::::: + 1 ) == 33 23
+ )
4 1
9
ps > 2m b 370 GeV R = 3(::::::: +94 ) = 53
t 9
| 92|

Slika 9.5. Zavisnost faktora R (vidi tekst) od energije.
Na sli i 9.6. je prikazana interak ija dva obojena kvarka ( rveni i plavi) gde
se vidi da moze do i do izmene boje odredenog kvarka ali da se pri tome

ukupni naboj boje odrzava u interak iji. Cesti e - prenosio i jake inerak ije se
nazivaju gluoni. Prethodni dijagram slikovito predstavlja jednu od njihovih
najvaznijih osobina - gluoni su 'obojene' esti e. Teorija jake interak ije
- Kvantna HromoDinamika (KHD) pretpostavlja da su gluoni bezmasene
esti e elobrojnog spina. Od tri boje i tri antiboje moze se napraviti 9
kombina ija:
rb, rg, br,
bg, gr, gb,
rr, bb, gg,
pa o ekujemo da postoji 9 gluona. Medutim, 'pravi' gluoni su linearne kom-
bina ije prethodnih kombina ija, od kojih je jedna (rr+ bb + gg) 'bezbojna'2 ,
tako da ukupno postoji 8 gluona.
2 Ova kombina ija ne u estvuje u prenosenju jake interak ije.
| 93|

G. P. SKORO

Slika 9.6. Interak ija dva obojena kvarka. Cesti a - prenosnik interak ije sadrzi
boju i antiboju (obratiti paznju na smer streli e ozna ene sa b).
Na prvi pogled, postoji potpuna analogija izmedu KED i KHD. Feynman-

ov dijagram za kvark - kvark rasejanje na visokim energijama je identi an
dijagramu za e+ e rasejanje u KED (Slika 9.7).
Slika 9.7. Feynman-ov dijagram za kvark - kvark rasejanje.
Amplituda prelaza M se, takode, ra una na isti na in. Razlika se ogleda
samo u injeni i da je u ovom slu aju prenosnik interak ije - gluon (1=q2 je
gluonski propagator), i da je ja ina interak ije propor ionalna konstanti jake
interak ije s :
1p p d 2
M 2 s s ! 4s : (9.7)
q d
sin =2
U formalizmu KHD, u amplitudu prelaza se mora uklju iti jos jedan dodatni
mnozitelj - tzv. faktor boje koji vodi ra una o vrednosti kvantnog broja boje
interaguju ih kvarkova.
| 94|

Eksperimentalna potvrda ovakvog ponasanja ekasnog preseka je dobijena u

proton - antiproton sudarima na visokim energijama (Ep = Ep 300 GeV ).
Dijagram koji opisuje ovaj pro es je prikazan na sli i 9.8.
Slika 9.8. Proton - antiproton rasejanje na visokim energijama.
Ovakve reak ije su mogu e isklju ivo na visokim energijama kada je vezivna
energija kvarkova u hadronima manja od transfera energije u sudaru (tzv.
nekoherentna rasejanja kvarkova).
Energije koje su dostupne na danasnjim kolajderima (sudara ima snopova)

omogu avaju proveru mnogih predvidanja kvarkovskog modela hadrona. Pogle-
dajmo, na primer, dijagrame koji opisuju pp i p rasejanje (Slika 9.9).
O igledno je da u slu aju pp rasejanja imamo 9 mogu ih kombina ija kvarkova
koji mogu da se raseju, dok kod p rasejanja postoji samo 6 kombina ija. Na
osnovu kvarkovskog modela o ekujemo da vazi:
(p) 2
= : (9.8)
(pp) 3
Eksperimentalno je utvrdeno da ekasni prese i za p i pp rasejanja zavise
od energije ali da je njihov koli nik na ksnoj energiji jednak upravo 2=3.
Na primer, na energijama u opsegu Esnopa = 30 200 GeV taj odnos iznosi:
(p) 24 mb
=
(pp) 37 mb
23 : (9.9)
| 95|

G. P. SKORO
Slika 9.9. Rasejenje kvarkova u pp (a) i p (b) interak ijama.
Za raliku od rasejanih leptona koji se mogu direktno registrovati u eksper-

imentu, kvarkovi posle rasejanja podlezu pro esu hadroniza ije i umesto
kvarkova se registruju dzetovi (kolimisani mlazevi hadrona).
Na prvi pogled, sve ovo izgleda kao paradoks. Sa jedne strane, kvarkovi
ne mogu da se registruju kao slobodne esti e a sa druge strane eksperi-
mentalni rezultati potvrduju da na visokim energijama kvarkovi medusobno
interaguju upravo kao slobodne esti e. Razresenju ove dileme je posve eno
slede e poglavlje.
9.4 Spe i ne osobine jake interak ije

Sustinska razlika izmedu jake i EM interak ije proizilazi iz injeni e da, za
razliku od fotona, gluoni imaju naboj (boju) interak ije koju prenose. To
zna i da, za razliku od fotona, gluoni mogu da medusobno interaguju. U
KHD postoje, zna i, jos dva elementarna dijagrama bez ikakve analogije sa
KED. Ta dva dijagrama su prikazana na sli i 9.10.
Slika 9.10. Tro-gluonski i etvoro-gluonski verteks.
| 96|

Na sli i 9.11. je prikazan pro es elasti nog rasejanja gluona (gg ! gg) koji,
naglasimo jos jedanput, nema analogiju u KED.
Slika 9.11. Feynman-ov dijagram za gluon-gluon rasejanje (gg ! gg ).
Medusobna interak ija gluona odgovorna je, izmedu ostalog, za 've itu'
zarobljenost (eng. onnement) kvarkova u hadronima, kao i za pojavu
tzv. asimptotske slobode kvarkova. Ova dva izuzetno vazna pojma se mogu
objasniti pomo u kvalitativnog poredenja jake sa EM interak ijom. Na sli i
9.12 je prikazano kako izgledaju linije sile izmedu dva naboja u slu aju EM
(a) i jake interak ije (b).
-
e
q
-
q
e+
(a) (b)
Slika 9.12. Linije sila izmedu e+ e (a) i q q para (b).
| 97|

G. P. SKORO
Upravo je medusobna interak ija gluona odgovorna za 'suzavanje' oblasti

u kojima se nalaze linije sila kod jake interak ije. Posledi a je o igledna:
poten ijalna energija polja po jedini i rastojanja je prakti no konstanta
(V (r) / r) pa je za razdvajanje qq para (r ! 1) potrebna beskona na
energija. Ova pojava se naziva onnement. Poten ijal jake interak ije,
o igledno dugodometne (eng. long-range), koji odgovara ovakvom efektu
se opisuje formulom Vlr = kr, gde je k jedan od slobodnih parametara
Standardnog modela. Rezultati najnovijih merenja pokazuju da je vred-
nost parametra k reda veli ine 1 GeV=fm. Poten ijal jake interak ije ima
jos jedan dodatni lan koji opisuje kratkodometnu interak iju odgovornu za
(bezbojna) vezana stanja kvarkova:
4 s
Vsr = : (9.10)
3 r
Ovaj lan je potpuno identi an poten ijalu EM interak ije VEM = =r
osim sto uklju uje u sebe i tzv. faktor boje koji iznosi 4=3. Kona no, ukupan
poten ijal jake interak ije ima oblik:
4 s
Vsr = + kr: (9.11)
3 r
se asimptotske slobode ti e, za po etak se moze uspostaviti analogija sa
Sto
situa ijom kada se u nekoj dielektri noj sredini nalazi naelektrisanje Q.
+
+
+ -
+
+
-
+
+
-
-
+
-
+
+Q
-
-
-
+
+
-
-
-
-
-
-
-
+
+
+
-
-
+
-
+
+
+
+
Spolja gledano, vrednost naelektrisanja +Q je zaklonjena negativnim naelek-

trisanjima u samoj sredini. Prava vrednost naelektrisanja se moze odrediti
tek ako mu pridemo jako blizu. Sli an efekat je mogu i kod elektrona koji
se nalazi u vakuumu. Tu se odigrava kontinuirana produk ija (i anihila ija)
virtuelnih e+ e parova koji svojim naelektrisanjem zaklanjaju naelektrisanje
elektrona. Medutim, na malim rastojanjima imamo:
| 98|

manji efekat zaklananja,

ve e efektivno naelektrisanje i samim tim
ve u efektivnu vrednost konstante interak ije .
To zna i da vrednost konstante EM interak ije nije konstantna veli ina

i da zavisi od energije. Njena vrednost raste sa porastom energije (Slika
9.13). Na primer, na energijama reda veli ine mase Z 0 bozona ima vrednost
= 1=128. Vrednosti konstanti slabe i jake interak ije, W i s takode
zavise od energije.
Sli an efekat se sre e i u KHD, gde naboj boje kvarka biva zaklonjen virtuel-
nim gluonima. Medutim, posto gluoni interaguju medusobno, efekat je up-
ravo suprotan onom u KED. Na malim rastojanjima (tj. velikim energijama)
je:
manji efektivni naboj (boje);
manja je efektivna vrednost konstante interak ije s pa
na veoma visokim energijama kvarkovi izgledaju 'slobodni'.
Termin 'slobodni' stoji u navodni ima da bi se naglasila injeni a da ta
sloboda nije prava (kvarkovi su i dalje u sastavu hadrona) ve asimptotska
sloboda (Slika 9.14).
efektivno
naelektrisanje
(~ α )
1/128
1/137
visoke energije Mz niske energije
Slika 9.13. Zavisnost konstante EM interak ije od energije.
| 99|

G. P. SKORO
efektivni
naboj boje
(~ α s )
CONFINEMENT
ASIMPTOTSKA
SLOBODA αs ~ 1
visoke energije niske energije (~1 GeV)
Slika 9.14. Zavisnost konstante jake interak ije od energije.
Ovim smo objasnili prvi deo paradoksa sa prethodne strani e. Na visokom

energijama (odnosno velikim transferima impulsa) kvark-kvark rasejanje se
moze razmatrati kao pro es u kome u estvuju (kvazi)slobodne esti e.
q -q
q -q
q -q q -q
i tako dalje ...
q -q q -q q -q q -q q -q q -q
mlaz mlaz
Slika 9.15. Pro es hadroniza ije.
| 100|

Ostaje jos da se uz pomo onnement efekta objasni pro es hadroniza ije

(Slika 9.15). Posle rasejanja, dva kvarka po inju da se udaljuju jedan od dru-
gog, poten ijalna energija polja raste i u trenutku kada ista premasi vrednost
2mq dolazi do krea ije qq para. Stvaranje kvark-antikvark parova se nas-
tavlja sve dok se ne 'is rpi' energija dobijena u pro esu rasejanja. Time se,
umesto po etnog kvark-antikvark para, u eksperimentu registruju dva mlaza
hadrona (uglavnom mezona) koji su kolimisani duz smera kretanja 'njihovih'
kvarkova. Ovaj pro es se naziva hadroniza ija (ili fragmenta ija) i odigrava
se na rastojanjima reda veli ine fm odnosno u toku vremena od 10 23 s.
Kvarkovi (antikvarkovi) koji ulaze u sastav protona (antiprotona) a ne u est-
vuju u interak iji se nazivaju spektatori. Oni takode podlezu pro esu hadroni-
za ije pa se odgovaraju i dzetovi nazivaju spektatorski dzetovi. Iako u nal-
nom stanju imamo 4 dzeta, spektatorski dzetovi se obi no ne izu avaju jer
nose relativno siromasnu informa iju o efektima rasejanja. U skladu sa tim,
ovakva rasejanja se nazivaju - dogadaji sa 2 dzeta.
Za opisivanje osobina jake interak ije su, medutim, posebno zna ajni do-
gadaji u kojima se kreiraju tri dzeta. Ovakvi dogadaji se pojavljuju u
slu ajevima kada, na primer, jedan od kreiranih kvarkova u pro esu e e+ !
qq 'izra i' gluon (Slika 9.16).
Slika 9.16. Dogadaj sa tri dzeta u nalnom stanju.
Posle hadroniza ije kvarkova i gluona, u eksperimentu registrujemo 3 dzeta.

Osim sto predstavljaju eksperimentalni dokaz postojanja gluona, ovakvi do-
gadaji nam pruzaju jos itav niz interesantnih informa ija. Merenje uglova
izmedu dzetova pokazuje da su gluoni esti e iji je spin jednak 1.
| 101|

G. P. SKORO
Slika 9.17. Izgled dogadaja sa 2 leptona, 2 i 3 dzeta u nalnom stanju (s leva

na desno, respektivno).
Average
Hadronic Jets
+ −
e e rates
+ −
e e event shapes
Fragmentation
Z width
ep event shapes
Polarized DIS
Deep Inelastic Scattering (DIS)
τ decays
Lattice
decay
0.1 0.12 0.14

αs(MZ )
Slika 9.18. Vrednost s (MZ ) dobijena u razli itim tipovima eksperimenata.
Dodatni verteks unosi dodatni mnozitelj s u vrednost ekasnog preseka.

Posto je ekasni presek propor ionalan broju dogadaja, postoji mogu nost
eksperimentalnog odredivanja konstante s na osnovu broja dogadaja sa 2
i 3 dzeta u nalnom stanju:
R3 =
N (e+ e ! 3jets) : (9.12)
N (e+ e ! 2jets) s
| 102|

Eksperimenti su pokazali da je na niskim energijama s 1, dok je na

danasnjim dostupnim visokim energijama s 0:1 0:2. Na primer, na en-
ergijama reda veli ine mase Z 0 bozona, s ima vrednost: s = 0:1180(45).
Ovi rezultati potvrduju postojanje asimptotske slobode jer na visokim en-
ergijama (manjim rastojanjima) jaka interak ija postaje sve 'slabija'.
9.5 Modeli
Bez obzira na eksperimentalne potvrde, KHD se ne moze smatrati zavrsenom
teorijom. Na primer, odsustvo teorije interak ija partona-kvarkova na ve im
rastojanjima ne omogu ava kvantitativni opis hadroniza ije kvarkova. Tada
na s enu obi no stupaju fenomenoloski metodi koji se zasnivaju na eksper-
imentalnom nalazenju osnovnih zakonomernosti pro esa. Pri primeni ra-
zli itih modela obi no se razdvajaju dve oblasti: oblast 'mekih' pro esa
(rastojanja reda veli ine r1fm) gde model ima fenomenoloski karakter i
oblast 'tvrdih' pro esa (r0:1fm) u kojoj se ve moze primeniti formalizam
perturba ionog ra una.
9.5.1 Kvark - modeli

Tzv. Aditivni Kvark Model (AKM) se primenjuje u prvoj oblasti i postulira
postojanje konstituentnih kvarkova u hadronima. Na prethodnim strani-
ama je objasnjen deo karakteristika ovog modela. U AKM se postulira da
svaki od konstituentnih kvarkova nosi svoj 'oblak' virtuelnih esti a u koje
osim gluona spadaju i virtuelni kvark-antikvark parovi (tzv. vakuumski ili
morski kvarkovi). Veli ina kvarka je odredena veli inom tog oblaka. Srednje
rastojanje medu kvarkovima odreduje veli inu hadrona. U takvoj inter-
preta iji interak ija hadrona se izrazava kao suma interak ija konstituentnih
kvarkova. AKM uspesno opisuje odnos ekasnih preseka za barion-nukleon
i mezon-nukleon rasejanje, rast vrednosti totalnog ekasnog preseka, ampli-
tude interak ija hadrona, binarne pro ese pri velikim predanim impulsima
itd. Osim toga, AKM je nezamenljiv pri opisu stati kih osobina hadrona -
masa, magnetnih momenata, a posebno izospinskih multipleta i pobudenih
stanja nukleona.
Pobudena stanja nukleona Pobudena stanja nukleona (protona i neu-

trona) se nazivaju rezonan e. Naziv poti e od injeni e da se u ener-
getskom spektru esti a koje se rasejavaju na nukleonima (ili na graku
| 103|

G. P. SKORO
zavisnosti preseka za rasejanje od energije) pojavljuju karakteristi ni, rezo-

nantni, maksimumi. Na sli i 9.19 je prikazana zavisnost ekasnog preseka
za p rasejanje od impulsa upadnih piona, gde se jasno uo ava maksimum
oko vrednosti p 300 MeV= .
Slika 9.19. Zavisnost ekasnog preseka za p i d reak ije od energije.

Streli a ozna ava polozaj 0 rezonan e.
Ovaj maksimum odgovara krea iji tzv. 0 rezonan e u pro esu p !

0 ! p. Masa (invarijantna) 0 rezonan e iznosi 1:232 GeV= 2 , dok je
srednje vreme zivota 5 10 24 s. Pri rasejanju + mezona na protonu
takode se (na istoj energiji) pojavljuje rezonantni maksimum iste sirine
kao u prethodnom slu aju. Odgovaraju a rezonan a ima naelektrisanje +2e
i naziva se ++ rezonan a.
Postojanje ++ rezonan e se esto navodi kao jos jedan eksperimentalni
dokaz boje kvarkova. Naime, spin svih rezonan i iznosi J = 3=2, sto
zna i da su spinovi 3 konstituentna kvarka orijentisani u istom smeru. Posto
je naelektrisanje ++ rezonan e jednako +2e ona se o igledno sastoji iz
| 104|

3 u-kvarka (Qu = 2=3). Posto je kod ove esti e orbitalni moment impulsa
jednak nuli, bez uvodenja dodatnog kvantnog broja (boje kvarkova) njeno
postojanje ne bi bilo mogu e (zbog Pauli-jevog prin ipa). Ove dve rezo-
nan e nisu jedina pobudena stanja nukleona. Osim njih, postoje i i +
rezonan a (Slika 9.20).
Slika 9.20. Vrste, kvarkovski sastav i tipovi raspada rezonan i.
9.5.2 Partonski model

Partonski model se razvio zahvaljuju i eksperimentima neelasti nog rase-
janja leptona na nukleonu gde je pokazano da se nukleon sastoji iz ta kastih
esti a - partona. Takvi objekti se 'pojavljuju' isklju ivo u interak ijama
na visokim energijama i pri velikim predanim impulsima. Partoni nose
naelektrisanje i u trenutku interak ije su kvazislobodni objekti, tj. realna
esti a sa (velikim) impulsom p se moze predstaviti kao suma nekog broja
n prakti no neinteraguju ih ta kastih partona. Drugim re ima, hadron sa
impulsom p!1 predstavlja struju partona koja leti u smeru impulsa esti e.
U partonskom formalizmu opis prostorno-vremenskih karakteristika interak-
ije je prostiji nego u AKM, dok se prelaz iz partona u hadrone bazira na
tzv. funk ijama fragmenta ije ija se svojstva odreduju iz eksperimenta.
U AKM se na osnovu kvark-statistike odreduju odnosi medu brojem nal-
nih bariona i mezona, dok su u partonskom formalizmu ti odnosi - slobodni
parametri. Bez obzira na te razlike, partonski formalizam i kvark-modeli
se medusobno dopunjuju i za sada nema eksperimentalnog rezultata iz nee-
lasti nog rasejanja koji protivre i kvark-gluonskom modelu hadrona.
| 105|

G. P. SKORO
| 106|
Glava 10
Merenje energije esti a -

hadronski kalorimetri
10.1 Hadronska kaskada

Visoko-energetski hadron pri prolasku kroz materiju interaguje sa jezgrima
produkuju i sekundarne hadrone. Treba naglasiti da ovo nisu tzv. tvrdi pro-
esi kao rasejanja kvarkova, ve rasejanja hadrona i jezgara opisana neper-

turbativnim delom teorije jake interak ije. Cesti e u nalnom stanju su

naj es e pioni ( ; ), zatim kaoni a ima nesto malo i bariona. Sekun-
0
darni hadroni nastavljaju put kroz materiju interaguju i sa jezgrima i tako

kreiraju hadronsku kaskadu (pljusak). Medutim, ovo ne vazi za sve sekun-
darne hadrone. 0 mezoni koji ine bitan deo hadronske kaskade ( 30%)
imaju izuzetno kratak srednji zivot i raspadaju se na dva fotona koji odmah
indukuju elektromagnetnu kaskadu u materijalu. To zna i da svaka hadron-
ska kaskada uvek ima i svoj elektromagnetni deo. Zbog ovoga, kao i zbog
same prirode vise esti ne produk ije u hadronskim sudarima (mogu a rase-
janja pod velikim uglovima, velike uktua ije u broju i karakteristikama
produkovanih esti a od sudara do sudara, itd.) razvoj i osobine hadronske
kaskade se znatno razlikuju od EM pljuska (Slika 10.1). Ipak, i ovde je
mogu e denisati jednostavan model. U geometrijskoj aproksima iji ekasni
presek za interak iju hadrona sa jezgrom se moze denisati kao: = R2 gde
je R = 1:25fm A1=3 , odakle sledi da je ekasni presek propor ionalan sa
A2=3 . Tada se longitudinalni i transverzalni razvoj hadronske kaskade moze
denisati preko varijable koja se zove interak iona duzina (int ) a denisana
107

G. P. SKORO
je kao:
A
int =
NA int
A1=3 : (10.1)
Za brzu pro enu vrednosti int moze se iskoristiti veoma gruba aproksi-
ma ija:
int 35A1=3 [g= m2 ℄: (10.2)
U tabeli 10.1. prikazane su karakteristike (uklju uju i i interak ionu duzinu)
materijala koris enih u kalorimetrima.
Tabela 10.1 Karakteristike materijala koji se obi no koriste u kalorimetrima.

int je uvek ve e od X0 za dati materijal.
Z I=Z (1=)dE=dx " X0 int

[g/ m3 ℄ [eV℄ [MeV/g/ m ℄ [MeV ℄
2
[ m℄ [ m℄
C 6 2.20 12.3 1.85 103 19.0 38.1
Al 13 2.70 12.3 1.63 47 8.9 39.4
Fe 26 7.87 10.7 1.49 24 1.76 16.8
Cu 29 8.96 1.40 20 1.43 15.1
W 74 19.30 1.14 8.1 0.35 9.6
Pb 82 11.35 10.0 1.14 6.9 0.56 17.1
U 92 18.70 9.6 1.10 6.2 0.32 10.5
10.1.1 Longitudinalni razvoj hadronske kaskade

Hadronska kaskada se razvija sve dok energija hadrona ne padne ispod praga
za produk iju piona. Prose an broj produkovanih sekundarnih hadrona po
interak iji upadne esti e energije E je n = lnE ako je energija izrazena u
GeV. Sekundarni hadroni imaju ograni enu vrednost transverzalnog impulsa
(pT 300 MeV). Ako se razvoj hadronske kaskade opise preko skaliranih
varijabli:
= x=int ; Eprag 2m = 0:28GeV; (10.3)

i ako se pretpostavi da je proizvedeno < n > sekundarnih hadrona po jednoj
primarnoj za svaku genera iju, a da se kaskada nastavlja sve dok ne prestane
produk ija piona, tada su energija i broj esti a u -toj genera iji opisani
rela ijama:
E
e( ) = ; e(max ) = Eprag ; (10.4)
n
| 108|


E
E Eprag
nmax =
Eprag
) max = ln lnn : (10.5)
Prose nu vrednost deponovane energije (u longitudinalnom smeru) karak-
terise pik u blizini prve ta ke interak ije, a zatim sledi eksponen ijalni pad
sa porastom int . Na Sli i 10.2 se vidi da je potrebno gotovo 10 interak-
ionih duzina da bi kalorimetar 'sadrzao' svu energiju visoko-energetskih
hadrona. Zato su hadronski kalorimetri uvek postavljeni iza elektromagnet-
nih (gledaju i od ose snopa).
Slika 10.1. Poredenje pljuskova sekundarnih esti a indukovanih elektronom i

hadronom.
Na maksimumu kaskade gde je srednja energija esti a oko 280 MeV, transverzalni
razvoj se opisuje karakteristi nom skalom reda int . Visokoenergetske hadronske
| 109|

G. P. SKORO
kaskade imaju naglaseno 'jezgro' sa karakteristi nom transverzalnom skalom

reda RM (zbog EM dela hadronske kaskade) koje je okruzeno niskoenerget-
skim esti ama u radijusu int .
200 12
11
99%
10
Depth in Iron (cm)
150 9
Depth in Iron (λI)

95% 8
7
100 6
/ Bock param.
5
/ CDHS data
/ CCFR data 4
50 3
5 10 50 100 500 1000
Single Hadron Energy (GeV)
Slika 10.2. Debljina kalorimetra od gvozda neophodna da zaustavi

odgovaraju i pro enat hadronske kaskade u funk iji energije hadrona.
10.2 Kompenza ija hadronskih kalorimetara

Zbog zahteva da, izmedu ostalog, imaju veliku debljinu, hadronski kalorimetri
su uvek sampling kalorimetri. Za razliku od EM kalorimetara gde je izmer-
ena ('vidljiva') energija Ev povezana jednostavnom rela ijom sa energijom
upadne esti e:
Ev = eE; (10.6)
(e je konstanta propor ionalnosti) kod hadronskih kalorimetara je situa ija
malo komplikovanija. Vidljiva energija u hadronskom sampling kalorimetru
se moze opisati formulom:
Ev = eEem + E h + nEn + NEnu l ; (10.7)
gde su Eem ; E h; En ; Enu l energije deponovane od strane EM komponente
hadronske kaskade, naelektrisanih hadrona, niskoenergetskih neutrona i u
pro esu fragmenta ije jezgara, respektivno. Faktori e, , n i N opisuju
doprinos odredenih pro esa izmerenoj energiji hadrona. Obi no je faktor N
| 110|

jako mali, ali Enu l moze biti jako veliko (i do 40 % u Pb kalorimetrima)

i dobar deo deponovane energije nije vidljiv. Prema tome, odnos odgovora
kalorimetra na EM kaskadu i hadronsku kaskadu (e=h) je obi no ve i od 1,
i za hadronske kalorimetre se kaze da su 'nekompenzovani'. Na primer u
olovnom apsorberu, energija se deponuje slede im pro esima:
- 40 % kroz fragmenta iju jezgara (nemerljivo!);
- 45 % kroz naelektrisane esti e;
- 10 % kroz neutrone kineti ke energije oko 1 MeV;
- 5 % kroz fotone energije oko 1 MeV.
Takozvana 'kompenza ija' kalorimetra moze da se postigne, na primer, koris e-
njem osiromasenog uranijuma umesto olova u ulozi pasivnog dela sampling
kalorimetra. Pro esi indukovane sije urana 'pretvaraju' nemerljivi deo en-
ergije u 'merljive' elektrone, fotone, brze neutrone, itd. Medutim, kompen-
za ija uvek povla i za sobom nesto slabiju energetsku rezolu iju kalorimetra.
10.3 Merenje energije dzetova

Hadronski kalorimetri koriste se uglavnom za merenje energije dzetova (had-
ronskih mlazeva). Ukupna energija dzeta (koja bi trebalo da odgovara en-
ergiji rasejanog partona) se dobija sumiranjem energije hadrona u ( )
prostoru (Slika 10.3). je azimutalni ugao a umesto ugla mnogo es e se
koristi varijabla pod nazivom pseudorapiditet () koja je denisana slede om
formulom:

= ln tg : (10.8)
2
Slika 10.3. Razvoj dzeta (mlaza hadrona). Ovo nije Feynman-ov dijagram.
| 111|

G. P. SKORO
Pseudorapiditet je varijabla koja predstavlja spe ijalni slu aj varijable koja

se naziva rapiditet (y). Prednost izrazavanja ugaone zavisnosti produk ije
esti a u jedini ama rapiditeta umesto ugla je sto za rapiditet vaze znatno
jednostavnije formule pri prelasku iz jednog u drugi referentni sistem. Deni-
ija rapiditeta je:
1 E + pL
y = ln ; (10.9)
2 E pL
gde je E energija a pL = p os longitudinalna komponenta impulsa esti e.
Pseudorapiditet je, u stvari, rapiditet za bezmasene i ultrarelativisti ke esti-
e. Tada vazi E p, pa se za 6= 0 dobija:

1 1 + os
y ln = ln tg : (10.10)
2 1 os 2
Veza izmedu pseudorapiditeta i ugla je prikazana na Sli i 10.4.
Slika 10.4. Veza izmedu pseudorapiditeta i ugla .
Pro edura sabiranja deponovane energije esti a iz dzeta po inje pronalaze-
njem elije kalorimetra sa najve om deponovanom energijom pa se zatim
sabira deponovana energija u svim elijama kalorimetra u konusu radijusa
R (Slika 10.3.) oko te kalorimetarske elije. Tako se dobija energija dzeta.
Veli ina konusa R ne sme biti previse velika (moze se dodati energija drugih
dzetova) ni previse mala (ne rekonstruise u potpunosti energija dzeta odnosno
rasejanog partona). Budu i da sirina dzeta zavisi od karakteristika pro esa
hadroniza ije, sirina konusa R je manje-vise empirijska veli ina. U savre-
menim eksperimentima uobi ajene vrednosti su oko R = 0:7. Naravno,
svaka esti a iz dzeta kreira pljusak u kalorimetru sto otezava merenje en-
ergije (Slika 10.5.). Bez obzira sto na prvi pogled rekonstruk ija energije
dzetova izgleda jako komplikovano, upotreba hadronskih kalorimetara je
dovela do merenja energije dzetova u ogromnom intervalu koja su u pot-
punosti potvrdila predik ije Kvantne Hromodinamike (Slika 10.6).
| 112|

Slika 10.5. Prin ip merenja energije dzeta.
Slika 10.6. Poredenje ekasnog preseka za produk iju dzetova u funk iji transver-
zalne energije sa predik ijom KHD. Kao i transverzalni impuls (pT ) u slu aju
esti a, transverzalna energija dzetova predstavlja meru transfera impulsa u in-
terak iji (rasejanju).
10.4 Energetska rezolu ija hadronskih kalorimetara

U hadronskim kalorimetrima uktua ija izmerene vidljive energije je rezultat
sampling uktua ija (kao i u EM slu aju) i tzv. unutrasnjih uktua ija u
| 113|

G. P. SKORO
komponentama kaskade, od kaskade do kaskade. To zna i da slu ajni lan u

formuli za energetsku rezolu iju ima oblik:
a = asamp
aintr ; (10.11)
gde asamp i aintr ozna avaju doprinose sampling i inutrasnjih uktua ija.
se ti e rezolu ije merenja energije dzetova ona je odredena slede im
Sto
faktorima:
- algoritmima koji se koriste za rekonstruk iju dzetova;
- uktua ijama u broju esti a koje se nalaze u dzetovima (posledi a
razli ite fragmenta ije od jednog do drugog dzeta);
- uktua ijama u tvrdom rasejanju koje prethodi dzetu;
- uti ajem magnetnog polja na 'sirenje' dzeta, itd.
a u formuli za energetsku rezolu iju kod hadronskih kalorimetara ima
Clan
vrednost u opsegu od 25% do 45% ako je energija izrazena u GeV.
| 114|
Glava 11
Identika ija esti a

11.1 Identika ija esti a pomo u vremena preleta
Za relativno male impulse esti a p, razlika vremena preleta odredene raz-
daljine L za esti e razli itih masa moze da se iskoristi za njihovu identi-
ka iju. Razlika u vremenu preleta (time of ight - TOF) za dve esti e
masa m1 i m2 iznosi:
L
t = 2 (m21 m22 ): (11.1)
2p
Plasti ni s intilatori se obi no koriste za merenje vreme preleta sa ta nos u
od oko 300 ps. To omogu ava separa iju piona i kaona do vrednosti impulsa
od 1 GeV/ . ALICE (eksperiment sa teskim jonima na LHC-u) e koristiti
komore ija je ta nost merenja vremena preleta oko 100 ps, sto e omogu iti
=K separa iju do vrednosti impulsa od 2 GeV/ .
erenkov i tran-
11.2 Identika ija esti a pomo u C
sition radiation efekata

Cerenkov-ljevo zra enje se emituje kada naelektrisana esti a prolazi kroz
materijal iji je indeks prelamanja n, a njena brzina je ve a od brzine svetlosti
u tom materijalu. U svakoj ta ki emisije, stvaraju se 'svetlosni talasi' koji

se slazu duz konusa iji je polu-ugao zadan Cerenkov-ljevim uglom:
1
os = : (11.2)
n
115

G. P. SKORO
Svetlost se kolektuje pomo u fotomultiplikatora i tako se dobija elektri ni

signal. Koriste se dva tipa Cerenkov detektora za identika iju esti a.

Takozvani prag Cerenkov detektori donose jednostavne da=ne odluke za-
snovane na injeni i da li je brzina esti e ispod ili iznad praga za emisiju

Cerenkov-ljevog zra enja (prag = 1=n). Takozvani Ring Imaging Cherenkov
(RICH) detektori koriste zavisnost C erenkov-ljevog ugla od brzine esti e.

Oni odreduju identitet (masu) esti e merenjem Cerenkov-ljevog ugla, kada
je poznat impuls esti e.
Sli an efekat postoji kada esti a prelazi iz materijala iji je indeks prela-
manja n1 u materijal sa druga ijim indeksom prelamanja n2 . Tada se emi-
tuje tzv. 'prelazno zra enje' (transition radiation) koje moze posluziti za
identika iju tipa esti e. Detektorski kompleks ATLAS na LHC-u koristi e
ovakav tip detektora u sastavu unutrasnjeg detektora tragova.
11.3 Identika ija b-dzetova

Pouzdana identika ija dzetova koji poti u iz hadroniza ije b-kvarka je izuzet-
no vazna u savremenoj eksperimentalnoj zi i esti a. Na primer, otkri e top
kvarka prakti no ne bi bilo mogu e bez pouzdane identika ije b-dzetova (b-
kvarkova). Top kvark suvise kratko zivi da bi doslo do njegove hadroniza ije.
Sa faktorom grananja od prakti no 100%, on se raspada na b-kvark i W bo-
zon. Karakteristi ni pro esi produk ije i raspada top kvarka su:
qq ! tt ! bbW +W ; (11.3)
odnosno:
gg ! tt ! bbW +W : (11.4)
W bozoni se rekonstruisu pomo u identika ije esti a iz njihovih raspada.
Za potpunu rekonstruk iju tt para je neophodno identikovati oba b-dzeta.
Sli na situa ija se moze o ekivati i na LHC-u, gde je jedan od zanimljivijih
kanala za detek iju hipoteti nog Higgs-ovog bozona - raspad: H ! bb.
Postoje dva na ina za prepoznavanje b-dzetova (Slika 11.1.). Naelektrisani
leptoni velikog impulsa (i velikog transverzalnog impulsa u odnosu na osu
dzeta), poti u uglavnom iz semi-leptonskog raspada b-hadrona. Takode,
dugo vreme zivota b-hadrona ( ps) prouzrokuje pojavu sekundarnog verte-
ksa koji je razdvojen od primarnog verteksa interak ije.
To zna i da je za identika iju b-dzeta neophodno detektovati:
- elektrone ili mione relativno visoke vrednosti transverzalnog impulsa
koji poti u iz semi-leptonskog raspada b-hadrona,
| 116|

- jedan ili vise naelektrisanih tragova unutar dzeta sa zna ajnim paramet-
rom sudara (denisan kao najblize rastojanje traga od primarnog verteksa),
- sekundarni verteks na rastojanju koje odgovara vremenu zivota b-
hadrona.
Slika 11.1. Karakteristi na slika raspada i hadroniza ije b kvarka.
11.4 Identika ija esti a pomo u kalorimetara

11.4.1 Separa ija EM kaskade od dzeta
Karakteristika hadronske kaskade je da se veliki deo energije po etnog par-
tona prenosi na jednu od sekundarnih esti a. Takva esti a se naziva
'vode a' (leading) esti a. Dzetovi se razlikuju od elektromagnetnih kaskada
pomo u zahteva da u okolini esti e ne bude (ili bude jako malo) drugih
esti a (tzv. isolation uts) ili pomo u zahteva da transverzalni prol de-
ponovane energije u elektromagnetnom kalorimetru bude u saglasnosti sa
o ekivanim izgledom za EM kaskadu. Ovako se separisu EM kaskade od
dzetova, osim u slu ajevima (otprilike 30% slu ajeva) kada je vode a esti a
u dzetu neutralni pion (0 ).
11.4.2 Foton - 0 separa ija

Tvrdi pro esi ili raspadi esti a u kojima se u nalnom stanju pojavljuju vi-
sokoenergetski fotoni su izuzetno interesantni. Partonski sudari tipa: qg !
q (Compton-ovsko rasejanje) ili qq ! g (anihila ija) se ispituju u razli itim
eksperimentima i sluze za odredivanje spin-zavisne distribu ije gluona, antik-
varkova, itd. Takode, raspad Higgs bozona: H ! je jedan od takozvanih
'zlatnih' kanala u potrazi za Higgs-ovim bozonom. Prednost izu avanja tih
takozvanih 'direktnih' (ili promptnih) fotona je sto oni ne hadronizuju (za
| 117|

G. P. SKORO
razliku od drugih, kvarkovsko-gluonskih nalnih stanja) te nose direktnu

informa iju o ini ijalnom stanju interak ije odnosno raspada.
Visokoenergetski 0 koji je vode a esti a dzeta moze da 'lazira' prisustvo
fotona. Budu i da je veza izmedu minimalne vrednosti ugla razletanja fotona
(min ) iz raspada 0 i njegove energije E0 oblika:
min m0
sin = ; (11.5)
2 E 0
jasno je da u slu aju visokoenergetskog piona ovaj ugao moze biti jako mali,
odnosno dva fotona ule u u kalorimetar minimalno razdvojeni (Slika 11.2.).
Slika 11.2. Ideja 0 = separa ije.
Pod reduk ijom 0 fona1 se podrazumeva, dakle, ume e prepoznavanja dve

bliske elektromagnetne kaskade. Ovo se moze uraditi ili pomo u tzv. Preshower
detektora ili pomo u tzv. Shower Maximum detektora. Prvi je detektor
visoke granularnosti i postavlja se ispred EM kalorimetra da bi izmerio pozi-
iju upadnih esti a na samom po etku razvijanja EM pljuska. Drugi se
postavlja u oblasti maksimuma kaskade ( 5X0 ) i koristi injeni u da se
svako transverzalno prosirenje EM pljuska najlakse primeti u oblasti maksi-
muma kaskade.
1 Uzgred, pro esi za produk iju dzetova imaju mnogo ve e ekasne preseke nego pro esi
za produk iju direktinih fotona.
| 118|

11.4.3 Elektron - hadron separa ija

Elektron-hadron separa ija je bazirana na razli i u longitudinalnom i transver-
zalnom razvoju kaskada indukovanih elektronima i naelektrisanim hadron-
ima. Jedan (ili kombina ija) slede ih kriterijuma moze da se koristi za re-
duk iju piona, kada se zeli identika ija elektrona:
- postavljanje Preshower detektora;
- zahtev za medusobnim slaganjem vrednosti izmerene energije i izmerenog
impulsa;
- na longitudinalna segmenta ija detektora (uklju uju i i hadronski
kalorimetar).
Naravno, uvek se koristi i kombina ija odgovora EM i hadronskog kalorime-
tra za dobijanje kvalitetnije informa ije o osobinama onih esti a koje izazi-
vaju signikantan odgovor u oba kalorimetra. Zbog svega nabrojanog savre-
meni detektorski sistemi su izuzetno slozeni (Slike 11.3. i 11.4.).
Slika 11.3. Presek uobi ajeno slozenog detektorskog sistema.
Potreba za slozenim detektorima se moze dodatno potkrepiti analizom Slike

11.5 gde je prikazana zavisnost srednjeg p broja produkovanih naelektrisanih
esti a u funk iji dostupne energije ( s) na savremenim kolajderima. Takode
su prikazane oblasti energija u kojima su radili neki od uvenih detektorskih
sistema. Odmah se mora naglasiti da nenaelektrisanih esti a ima prakti no
isto toliko2 . Broj esti a je sve ve i i ve i, njihove energije su sve ve e pa su
i njihove EM i hadronske kaskade sve duze. A ovakvi dogadaji gde se pro-
2 Na primer, N0 1=3(N+ + N + N0 ) a skoro svaki 0 se raspada na dva fotona.
| 119|

G. P. SKORO
dukuje stotinak esti a su obi no samo fon u slu ajevima spe i nih potraga
za novim efektima ili esti ama.
Slika 11.4. CDF i D0 detektori na Tevatron-u.
| 120|

40
e+e− data
35
p(p)-p data
e ±p data ALEPH, DELPHI,
L3, OPAL
30
MARK II
25 UA5
JADE, TASSO
〈 Nch 〉
AMY
20
HRS,
TPC
LENA
15
CLEO
10 ISR
γ γ 2, MARK I
5
bubble H1, ZEUS
chambers
0
1 10 102 103
√ s (GeV)
Slika 11.5. Zavisnost srednjeg broja

p produkovanih naelektrisanih esti a u
funk iji dostupne energije ( s) na savremenim kolajderima.
11.5 Identika ija miona

"Ameri ki nau ni i utvrdili su da se urani-
jum moze otkriti pomo u muona, esti a koje
stvaraju kosmi ke zrake. Istraziva i iz Novog
Meksika tvrde da se tim neskodljivim postup-
kom moze otkriti maleni komad uranijuma u
kamionu punom ova a"
Dnevni list 'Politika', 06. 04. 2003.
Merenje energije i trajektorije miona je, izmedu ostalog, zna ajno i zbog
potrage za hipoteti nim Higgs-ovim bozonom (Slika 11.6.). Mioni se identi-
| 121|

G. P. SKORO
kuju na osnovu njihove mogu nosti da produ kroz debele slojeve materijalne
sredine (kalorimetara), bez zna ajnijeg gubitka energije. Srednji gubitak en-
ergije miona se obi no opisuje pomo u formule:
dE
= a(E ) + b(E ) E; (11.6)
dx
gde lan a(E ) ozna ava joniza ione gubitke (formula 4.1) a b(E ) predstavlja
gubitak energije koji poti e od zako nog zra enja, produk ije parova i fo-
tonuklearnih interak ija. Na sli i 11.7 je prikazan srednji gubitak energije
miona po jedini i puta u vodoniku, gvozdu i uranijumu kao funk ija energije
miona. Moze se videti da joniza ioni gubi i dominiraju za energije miona do
nekoliko stotina GeV. Iznad kriti ne energije (za gvozde oko 350 GeV - Slika
11.8.) mioni mogu sami sebi da 'stvaraju fon' kada prolaze kroz namagneti-
sano gvozde jer jako zako no zra enje (ponekad ozna eno i kao katastrofalni
energetski gubitak) moze da zasmeta pri identika iji miona.
Slika 11.6. Monte Carlo simula ija raspada Higgs bozona u etiri miona.
Mionski detektori se obi no postavljaju iza kalorimetara. Medutim, (ponekad)

nedovoljna debljina materijala moze da dovede do toga da delovi hadronske
kaskade izadu van kalorimetra, pa da se identikuju kao mioni. Zato se
uobi ajeno resenje nalazi u koris enju ve eg broja mionskih detektora koji se
nalaze na razli itim rastojanjima u odnosu na ta ku interak ije sudaraju ih
snopova. Zatim se koin identnim merenjima i analizom tragova u sek ijama
| 122|

mionskih detektora (Slika 11.6) moze uspesno rekonstruisati trajektorija i

energija miona.
1000
/home/sierra1/deg/dedx/rpp_mu_E_loss.pro
l
ta
Thu Apr 4 13:55:40 2002
dE/dx (MeV g −1 cm 2 )
100
to
l
U
ta
to
Fe
10
H (gas) total
Fe ion
al
pa tot
1
em
Fe tive
cl
Fe ir
nu
br
a
di
Fe
ra
Fe
0.1
1 10 102 103 104 105
Muon energy (GeV)
Slika 11.7. Srednji gubitak energije miona po jedini i puta u vodoniku, gvozdu
i uranijumu kao funk ija energije miona.
4000
7980 GeV
___________
2000 (Z + 2.03) 0.879
1000
Eµc (GeV)
700 5700 GeV

___________
(Z + 1.47) 0.838
400
Gases
200 Solids
H He Li Be B C N O Ne Fe Sn
100
1 2 5 10 20 50 100
Z
Slika 11.8 Kriti na energija miona za razne hemijske elemente.
S druge strane, uvek prisutan i nezanemarljiv fon od miona iz sekundarne

komponente kosmi kog zra enja se moze suzbiti primenom odgovaraju ih
trigera.
| 123|

G. P. SKORO
| 124|
Glava 12
Trigeri
Osnovna ideja selek ije dogadaja (trigera) pri izu avanju retkih pro esa je
da se ne zapisuju i analiziraju svi dogadaji ve samo oni koji mogu biti po-
ten ijalno interesantni. Triger je, obi no elektronski, signal koji predstavlja
indika iju da je doslo do korela ije (npr. u vremenu) signala sa razli itih de-
tektora (detektorskih podsistema). Naravno, do ovakve korela ije ne treba
da dolazi slu ajno ve ona treba da bude posledi a karakteristi nog 'pot-
pisa' ispitivanog zi kog pro esa. Ako su ovi uslovi zadovoljeni i pojavi
se triger-signal, sve dostupne informa ije sa detektorskih podsistema se za-
pisuju na odgovaraju e medijume radi o-line obrade i analize. Ideja trigera
u ak eleratorskoj zi i esti a se moze objasniti pomo u Slike 12.1 gde je
prikazan relativno prost eksperiment sa ksnom metom koja se bombar-
duje snopom esti a. U ovakvim eksperimentima triger se obi no denise
rela ijom: B ^ F . Smisao ove 'formule' je da postoji vremenska korela ija
(koin iden ija) izmedu prisustva snopa B i zeljenog nalnog stanja F . Sim-
bol ^ predstavlja logi ku opera iju i. Ukoliko ne postoji uslov na nalno
stanje ve samo na prisustvo snopa B , zabelezeni dogadaji su sa minimu-
mom "predubedenja" i nazivaju se 'minimum bias' dogadaji.
Da bi ovakva koin iden ija bila mogu a, signal koji stize sa monitora (detek-
tora) snopa mora da se 'okasni' u vremenu pomo u tzv. linija za kasnjenje.
se ti e zeljenog nalnog stanja, mogu se postaviti razli iti zahtevi na broj
Sto
esti a, ugao pod kojim se emituju esti e, tip esti a itd. Ovaj poslednji
zahtev je posebno zanimljiv. Pazljivom itao u nisu promakle ve pom-
injane tehnike za separa iju esti a (0 = , =K separa ija pomo u TOF
tehnike, itd). Pre detaljnije analize ovih tehnika i njihove primene u triger-
ima zadrza emo se na nesto prostijim primerima.
125

G. P. SKORO
Na Sli i 12.1. je prikazana mogu a realiza ija trigera kada se informa ija iz
glavnog detektorskog sistema, koji pokriva relativno veliki prostorni ugao,
zapisuje jedino u slu aju kada postoji esti a(e) koja se emituje pod uglom
od 900 u laboratorijskom sistemu1 . Simbolom S su ozna eni s intila ioni
detektori (pozeljno plasti i zbog brzog odgovora). Detektori S1 i S2 su mon-
itori snopa.
S4
S3
cestice GLAVNI
DETEKTORI
S1 S2
SNOP
META
Slika 12.1. Primer prostog eksperimenta sa ksnom metom.
Logika trigera koja odgovara prisustvu esti e na 900 je prikazana na sli i

12.2. Ukoliko postoji koin iden ija signala sa detektora S1 i S2 (signal sa de-
tektora S1 mora da se 'zakasni') imamo snop (gornji deo slike 12.2.). Ukoliko
postoji signal sa detektora S3 (imamo esti u ili esti e na 900 ) u koin iden-
iji sa prisustvom snopa: S1 ^ S2 ^ S3 , generisa e se signal na izlazu logi kog
kola koji e biti triger da se zapisu dogadaji iz 'glavnih' detektora. Prisustvo
jos jednog s intila ionog detektora (S4 ) moze da pomogne pri postavljanju
dodatnih uslova. Na primer, koin iden ija signala sa detektora S3 i S4 , uz
primenu TOF tehnike, se moze iskoristiti za selek iju tipa esti e (, K , p,
1 Ovakav uslov se primenjuje u xed-target eksperimentima ako se ispituju dogadaji u
kojima postoji veliki transfer impulsa.
| 126|

itd) koja leti pod uglom od 900 . Merenje amplitude impulsa sa svih ovih
detektora predstavlja dodatnu korisnu informa iju.
S1 D
A
S2 D
S3 D
A
S4 D D − DISKRIMINATOR
A − AND
Slika 12.2. Logika trigera za eksperiment sa Slike 12.1. Podrazumeva se da

signali sa odredenih detektora dolaze sa vremenskim kasnjenjem.
S − scintilator
T − detektor tragova
A − scintilator (veto)
K p K0 n CD − cilindricni detektor
BC − beam counter
n(π0 )
1
0
0
1 CD
1
0 0
1 111111 0
000000 1
0
0
1
K 1
0 1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1 K (Λ)
0
1
0 0
1
0
1
0
1
0
1
0
1 0
1
0
1 0
1 0
1
1
0 0
1 1
0
0
1 0
1 0
1 meta 0
1 0
1 0
1
0
1 0
1 0
1 0
1 0
1 0
1
0
1
0
1 0
1 0
1
0
1 0
1 0
1 0
1
0
1
0
1 1
0
0
1 0
1
0
1 0
1 111111
000000 0
1 BC
S1 S2 0
1 S3
0
1
T1 CD T2
A
Slika 12.3. Eksperimentalna postavka za analizu reak ije K p ! K0 n.
| 127|

G. P. SKORO
Drugi primer je malo komplikovaniji i prikazan je na Sli i 12.3. U pitanju

je realisti na sema eksperimenta za istrazivanje osobina 2 ! 2 pro esa, gde
se sekundarnim snopom K mezona bombarduje vodoni na meta i izu ava
se reak ija u kojoj se produkuje K0 mezon: K p ! K0 n. U eksperimentu
se koriste 3 s intila iona detektora (S ), dva trag-detektora (T ) i ilindri ni
joniza ioni detektor (CD) oko mete. Posto se radi o snopu sekundarnih (uz
to i nestabilnih) esti a koje su rezultat produk ije esti a na prethodnoj
meti pa ih je zato tesko kolimisati, koin iden ija signala sa dva s intila iona
detektora (S1 i S2 ) vise nije dovoljna za pouzdano odredivanje prisustva
snopa. Zato se u igru uba uje detektor tragova T1 uz zahtev da broj reg-
istrovanih tragova u njemu bude jednak 1 a ponekad i dodatni s intila ioni
detektor sa 'rupom u sredini' (A) uz zahtev da sa tog detektora nema signala
(tzv. veto prin ip). Time se na 'vesta ki' na in kolimise snop na metu. Na
savremenim detektorskim sistema uobi ajeno je postavljanje dodatnog ma-
log detektora BC (beam ounter) na zamisljenu osu snopa daleko od mete.
Signal sa tog detektora govori da je snop prosao kroz metu bez interak ije.
To zna i da i sa ovog detektora ne sme biti signala ako se zeli pouzdan triger
za prisustvo snopa. Kona no, za minimum bias triger u konkretnom slu aju
vazi:
B = S1 ^ S2 ^ (T1 = 1) ^ A ^ BC; (12.1)

gde linija iznad oznake detektora zna i da sa tog detektora nema signala.
Triger na nalno stanje je denisan osobinama esti e koja se ispituje. K0
mezon se posle nekog (vrlo kratkog) vremena raspada, dominatno na slede i
na in: K0 ! + . Triger uslov tada glasi: S3 ^ (T2 = 2). Neutron koji se
produkuje u ovoj 2 ! 2 reak iji (uglavnom) ne izaziva genera iju signala u
joniza ionom detektoru CD pa je kona ni triger za nalno stanje:
F = S3 ^ (T2 = 2) ^ CD; (12.2)

a ukupan triger za selek iju K0 mezona:
S1 ^ S2 ^ (T1 = 1) ^ A ^ BC ^ S3 ^ (T2 = 2) ^ CD: (12.3)

Ovim pri a o trigerima nije zavrsena zato sto osim signala uvek postoji
i fon. Fon moze biti 'realan' (isto ili eksperimentalno nerazlu ivo sli no -
nalno stanje iz drugih pro esa) i slu ajan (slu ajne koin iden ije). Borba za
se realnog fona ti e, vratimo
snizavanje slu ajnog fona je posebna pri a. Sto
se na prethodni primer. Osim pro esa K p ! K0 n, pri sudaru K mezona
| 128|

i protona se kreira i slede e nalno stanje: K p ! 0 0 . 0 se moze ras-

pasti na dve naelektrisane esti e: 0 ! p koje mogu da daju dva traga u
detektoru T2 bez signala u S3 . S druge strane, 0 se raspada na dva fotona
koji mogu da produ bez interak ije kroz detektor CD. Posto verovatno a za
ovakav razvoj situa ije uopste nije mala, gornjim trigerom e biti selektovan
prili an broj dogadaja koji sadrzi fon (0 ) a ne signal (K0 ). S ta uraditi u
ovakvoj situa iji? U prin ipu, mogu se zapisati svi trigerom denisani do-
gadaji a kasnije, o-line analizom, na osnovu invarijantne mase odrediti da
li je u pitanju raspad K0 ili 0 . Medutim, mogu se primeniti i mali eksper-
imentalni trikovi. Na primer, u ovom slu aju, oko mete se moze postaviti
tanak sloj olova u kome verovatno a za interak iju neutrona ne e biti mnogo
velika, ali e se zna ajno pove ati verovatno a za konverziju fotona (iz ras-
pada 0 mezona) u elektron-pozitron parove koji e biti detektovani u CD i
samim tim ne e uklju iti triger na nalno stanje.
Na savremenim ak eleratorskim eksperimentima (visoke luminoznosti i vi-
soke energije) deni ija trigera nije vise ovako 'jednostavna' posto je broj
poten ijalno nezanimljivih dogadaja ogroman. Na primer, na LHC-u je in-
terval sudaranja ban eva protona energije 7 TeV reda 25 ns, odakle sledi da
u jednoj sekundi ima oko 109 interak ija. Trigeri na odgovaraju im detek-
torskim sistemima moraju da svedu ovaj broj na otprilike 100 dogadaja u
sekundi. Ovakva situa ija u potpunosti menja lozoju on-line analize do-
gadaja, vremena u kome je neophodno doneti odluku o zapisivanju, na inu
na koji se istovremeno obraduju dogadaji iz razli itih sudara ban eva pro-
tona, itd.
| 129|

G. P. SKORO
| 130|
Glava 13
Simetrije u zi i esti a
Zakoni odrzanja zi kih veli ina su gotovo uvek povezani sa odredenim
simetrijama u prirodi. Klasi ni zakoni odrzanja (energije, impulsa, mo-
menta impulsa) su prosireni u zi i esti a itavim nizom 'novih' zakona
odrzanja (odnosno simetrija). O nekima od njih je ve bilo re i (barionski
broj, leptonski broj)1 a za neke (parnost, stranost) je pokazano da u nekim
tipovima interak ija vaze a u nekim ne. Takozvane diskretne prostorno-
vremenske simetrije su posebno zanimljive. U nih spadaju parnost P , kon-
juga ija naboja C ( esti a menja naboj interak ije i postaje anti esti a kada
je premestamo iz ini ijalnog stanja pro esa u nalno i obrnuto) i inverzija
strele vremena T (t ! t). Ve je pokazano da se parnost, simetrija u
odnosu na inverziju r ! r, ne odrzava u slabim interak ijama. S druge
strane, velika 'CP T ' teorema kaze da su svi pro esi invarijantni u odnosu
na zajedni ku primenu ove tri transforma ije. Potraga za narusenjem CP T
invarijantnosti je u toku. Kada bi se tako nesto registrovalo, kvantna teorija
polja kakvu znamo bi morala da dozivi radikalne izmene.
Slaba interak ija je 'najbolja' interak ija za proveru postulata o invarijant-
nosti CP T opera ije. U slabim interak ijama se delimi no ne odrzava P
kao ni CP invarijantnost. Narusenje CP invarijantnosti je na nivou od
1=1000 ali ima ogromne posledi e na izgled naseg Univerzuma jer se pomo u
tog narusenja moze objasniti asimetrija u koli ini materije i antimaterije u
Univerzumu. Ipak, narusenje CP T invarijantnosti jos uvek nije pronadeno,
ak ni u slabim interak ijama. Posledi a ovoga je da strela vremena ima
preferen ijalni smer (bar u slabim pro esima) i da zamena t ! t ne daje
1 Odrzanje leptonskog broja i barionskog broja su empirijski uvedeni zakoni odrzanja.
Do sada nije opservirana njihova veza ni sa jednom od simetrija.
131

G. P. SKORO
uvek realizabilne fundamentalne pro ese2 . U Tabeli 13.1 su prikazani zakoni

odrzanja gde je ozna eno u kojim interak ijama vaze a u kojima ne.
Tabela 13.1. Zakoni odrzanja i fundamentalne interak ije.

Zakoni Jaka EM Slaba
odrzanja interak ija interak ija interak ija
Energija DA DA DA
Impuls DA DA DA
Moment impulsa DA DA DA
Naelektrisanje DA DA DA
Barionski broj DA DA DA
Leptonski broj DA DA DA
Izospin DA NE NE
Stranost DA DA NE
Parnost DA DA NE
CP DA DA NE
CPT DA DA DA
Na osnovu Tabele 13.1 moze se izvu i zaklju ak da postoji korela ija izmedu
ja ine interak ije i broja vaze ih zakona odrzanja. Jedna od 'zanimljivijih'
simetrija o kojima nije bilo re i je izospinska simetrija. Slede e strani e
sadrze opste ideje o izospinskoj simetriji budu i da je ona zna ajna za tzv.
hadronsku spektroskopiju u okviru stati nih hadronskih modela.
13.1 Izospin i izospinski multipleti

Po otkri u neutrona, vrlo brzo se pojavila hipoteza da su i proton i neu-
tron (imaju prakti no identi ne mase) razli ita stanja jedne te iste esti e
koja je dobila naziv nukleon. Uz to, pretpostavljeno je da je degenera ija
nukleona posledi a postojanja novog kvantnog broja, koji je, po analogiji sa
obi nim spinom, nazvan izospin (ozna ava se sa I ) . Analogija sa obi nim
spinom nije prisutna samo u nazivu. Izospin je vektorska veli ina koja se
potpuno pokorava svim pravilima kvantne mehanike i karakterise se apso-
lutnom vrednos u vektora I , kao i projek ijom izospina I3 (na jednu od
osa) koja ima (2I + 1) mogu ih vrednosti. Naravno, ovde se misli na ose u
2 Ovakav zaklju ak intuitivno i o ekujemo sto mozda ukazuje na ulogu koju ima slaba
interak ija u nasem podsvesno-subjektivnom pogledu na svet.
| 132|

tzv. izospinskom prostoru, prostoru koji nema nikakve veze sa obi nim pros-
torom i koji je jos apstraktniji od spinskog prostora. I dok se u slu aju spina
i mogla na i intuitivna interpreta ija tipa "nesto rotira oko svoje sopstvene
ose u Euklidovom prostoru" (ma koliko ona bila naivna), sa izospinom je
situa ija mnogo teza. Vektor izospina rotira u svom sopstvenom prostoru
koji, o igledno, predstavlja unutrasnji stepen slobode svake esti e.
Formalizam izospina podrazumeva da bi mase protona i neutrona bile jed-
nake (odnosno, proton i neutron ne bi mogli nikako da se razlikuju) kada bi
postojala 'samo' jaka interak ija. U tom, sa stanovista izospina, idealnom
svetu ne samo sto ne bismo mogli da razlikujemo proton (opisan funk ijom
p ) od neutrona ( n ) nego i od bilo kakve linearne kombina ije ove dve
funk ije: = p + n , gde je zadovoljen uslov normiranja jj2 + j j2 = 1.
Slika 13.1. Supermultipleti lakih bariona i mezona.
Na sre u, idealnih svetova nema. U ovom slu aju, remetila ki faktor je EM

interak ija ijim se uklju ivanjem narusava jednakost protona i neutrona i
opazamo ih kao esti e ija su naelektrisanja ali i mase razli ite. Prelaz od
protona ka neutronu se ogleda u tome da se apsolutna vrednost izospina
nije promenila (I = 1=2) ali je vektor izospina rotiraju i u svom prostoru
promenio projek iju I3 . Uopstavanjem ele ove pri e, pokazuje se da se i
druge esti e mogu svrstati u tzv. izospinske multiplete, pa mogu da se
razmatraju kao jedna, jedinstvena esti a izospina I koja se 'samo' nalazi u
stanjima sa razli itim projek ijama I3 . Na primer, pioni su lanovi multi-
| 133|

G. P. SKORO
pleta iji je izospin jednak I = 1 pa postoje tri mogu e projek ije: + , i

0 .
Posto jaka interak ija ne zavisi od naelektrisanja, izospin je u tom slu aju
'dobar' kvantni broj. Ova injeni a ima izmedu ostalog veliku primenu u
niskoenergetskoj nuklearnoj zi i, gde se zakon odrzanja izospina primenjuje
uz ostale zakone odrzanja pri detaljnom ispitivanju mogu nosti odvijanja
nuklearnih reak ija.
(a) Ds+
−
− cs cd−
D0 cu
D+
0 +
K K
ds− π 0 η us− −
π– −
du
−
su
ηc η ′ sd− ud π +
–
K K0
dc− − uc− D0
D– sc
Ds−
(b) Ds* +
cs−
D*0 cu− cd− D* +
K *0 K *+
ds−
ρ − du− ρ 0 ω us− − +
− J/
su ψ φ sd− ud ρ
K *− K *0
− uc−
D* − dc sc− D*0
Ds* −
Slika 13.2. SU(4) multipleti pseudoskalarnih (a) i vektorskih (b) mezona sa injenih
od u, d, s i kvarkova.
Danas se zna da razlika u masama protona i neutrona poti e od prisustva

razli itih konstituentnih kvarkova i da kon ept izospina funk ionise zato
sto je mu md . Pogledom na mase kvarkova moze se odmah uo iti da
se ovaj kon ept moze primeniti i na s-kvark i donekle -kvark (i njihove
| 134|

hadrone). Uklju ivanjem i s-kvarka u igru, formiraju se takozvani super-

multipleti esti a koji se uobi ajeno predstavljaju u kordinatnom sistemu
gde je jedna osa - izospin a druga - stranost. Na sli i 13.1. su prikazani
tzv. oktet lakih bariona (spin i parnost J P = 1=2+ ) i nonet lakih mezona
(J P = 0 ). Na slikama 13.2 i 13.3. prikazani su takozvani SU(4) multipleti
mezona i bariona sa injenih od u, d, s i kvarkova. Ovakve slike se dobijaju
uklju ivanjem -kvarka.
Ξ cc+ dcc ucc

++
Ξ cc
scc
(a) +
Ωcc
Σ c0 Λ+c, Σ c+
ddc udc uuc Σc++
usc
Ξ c0
dsc
Ω 0
ssc c Ξ c+
n p
udd uud
−
Σ dds
uds
Λ ,Σ 0 uus Σ+
dss uss
Ξ− Ξ
0
Ω ++
ccc
(b)
+ ++
Ξ cc dcc ucc Ξ cc
scc
+
Ωcc
Σ c0 Σ c+
ddc udc uuc Σ c++
dsc usc
− Ξ c0 Ξ +
c
∆ ∆ 0 ssc
Ωc ∆+
0
∆++
ddd udd uud uuu
Σ − dds uds Σ0 uus

Σ+
dss uss
Ξ− sss Ξ0
Ω−
Slika 13.3. SU(4) multipleti bariona sa injenih od u, d, s i kvarkova.
| 135|

G. P. SKORO
Ve i letimi an pogled na ove tri slike je dovoljan da se stekne utisak da

je supermultiplet esti a rezultat ras epa po degenerisanim stanjima jedne
jedinstvene esti e koja se karakterise istim vrednostima spina i parnosti
koje su zajedni ke svim lanovima multipleta. Ova injeni a daje osnova
pretpostav i o postojanju simetrije viseg reda (od izospinske invarijantnosti)
koja opisuje (pribliznu) simetriju hadrona u odnosu na izospin, stranost i
sarm, istovremeno.
| 136|
Glava 14
Nuklearna zika i zika

esti a
se ti e jezgara, osnovni problem je kako usaglasiti kvark-gluon model
Sto
nukleona i nukleon-nukleon interak ije na velikim rastojanjima. Ako imamo
u vidu da su gluoni bezmasene esti e, mozemo na prvi pogled da o ekujemo
dugodometnu prirodu jake interak ije. Ali kao posledi a onnement-a, in-
dividualni gluoni se ne mogu izmenjivati na velikim rastojanjima. Da li
to onda zna i da je i sila izmedu nukleona (nazovimo je nuklearna sila)
kratkodometna? Eksperimenti su pokazali da je situa ija upravo takva.
Mezonska teorija nuklearnih sila je ve dugo godina prakti no jedini teori-
jski model koji pruza relativno razumno objasnjenje karakteristika nukleon -
nukleon interak ija. Ova teorija je po svojim osnovnim idejama sli na KED
i KHD. Naime, i ovde postoji kvant polja koji, sli no fotonu u KED (gluonu
u KHD), prenosi interak iju izmedu nukleona u jezgru. U vreme kada se
prvi put pojavila ova ideja (I. Tamm, 1934.) bilo je jasno da nijedna od do
tada poznatih esti a nije mogla da igra ulogu prenosnika nuklearnih sila.
Japanski zi ar Hideki Yukawa je 1935. godine postulirao da nuklearnu in-
terak iju prenosi nova, do tada nepoznata esti a - mezon. Uporedo sa tim,
on je predvideo osobine mezona koje bi mogle da objasne karakteristike nuk-
learnih sila kao sto su mali domet i velika energija veze. Osnovni postulati
Yukawa-inog modela se baziraju na ideji da rela ija neodredenosti:
E th (14.1)
opisuje promenu energije E koja moze da se dogodi u izolovanom sistemu u
toku vremena t. Ako pretpostavimo da u konkretnom slu aju ta promena
137

G. P. SKORO
energije odgovara krea iji virtuelnog mezona u neposrednoj blizini nukleona,

o igledno je da masa mezona mora da iznosi:
E h 2
m= = : (14.2)
2 t
Ovakva esti a je virtuelna tj. ona "postoji" samo u toku vremenskog inter-
vala t i moze da se udalji od nukleona na rastojanja ne ve a od radijusa
dejstva nuklearnih sila a = t. Posle isteka intervala t mezon biva za-
hva en "svojim" ili nekim drugim nukleonom. Upravo taj transfer mezona sa
jednog na drugi nukleon i predstavlja osnovni mehanizam prenosa nuklearne
interak ije. Takode, nova esti a je morala da se pokorava Bose-statisti i
(tj. da ima elobrojnu vrednost spina) da ne bi menjala polu ele vrednosti
spinova nukleona.
Za pro enu mase mezona potreban je samo podatak o dometu nuklearnih
sila. Pretpostavljaju i da je a = 1:4 fm dobija se rezultat m140 MeV .
Odavde je jasno da su Yukawa-ini mezoni u stvari pioni.
Medutim, Yukawa je u svom radu za radijus interak ije uzeo vrednost a =

2 fm te je za masu postulirane esti e dobio rezultat m100 MeV . Otkri e
miona, mase m 107 MeV , u kosmi kom zra enju 1938. godine (Carl
Anderson) je dovelo do nepravilnog zaklju ka da je ta nova esti a u stvari
Yukawa-in mezon. Tu tezu je, izmedu ostalih, zastupao i Robert Oppen-
heimer (za razliku od Andersona koji je novu esti u odmah po otkri u naz-
vao "teski elektron"). Dugo je mion i nosio ime -mezon. Medutim, detaljno
ispitivanje osobina interak ije -"mezona" sa materijom kao i neo ekivano
velika vrednost njegovog srednjeg zivota ( = 2 s) doveli su do preispiti-
vanja ovakve interpreta ije. Tek desetak godina kasnije otkriveni su pioni i
ta dilema je kona no razresena.
Uzgred, re imo da je Yukawa-in rad, po objavljivanju, prosao prakti no nezapa-
zeno u nau nim krugovima. Tek su eksperimenti u kojima su otkriveni mion
i pion probudili veliki interes za mezonsku teoriju nuklearnih sila. Yukawa
je za svoj doprinos nuklearnoj zi i dobio Nobelovu nagradu 1949. godine.
Nukleoni su, zna i, sve vreme okruzeni oblakom virtuelnih mezona koji se
neprekidno emituju i apsorbuju. Feynman-ovi dijagrami koji opisuju emisiju
i apsorp iju piona od strane nukleona su prikazani na sli i 14.1.
Ovakav mehanizam interak ije na zadovoljavaju i na in objasnjava 'anoma-
lne' magnetne momente protona i neutrona. Ako pretpostavimo da se tokom
vremenskog intervala tp proton nalazi u 'idealnom' stanju (ip = N ) a
| 138|

tokom vremenskog intervala 1 tp u diso iranom stanju na 'idealni' neu-

tron (in = 0) i pion (+ ), tada je usrednjeni magnetni moment protona:
p = tpip + (1 tp)(in + + ): (14.3)
Imaju i u vidu da je magnetni moment piona jednak:
eh m eh m
= = p = p N 6:6N ; (14.4)
2m m 2mp m
dobijamo:
p = [tp + (1 tp)6:6℄N = 2:79N : (14.5)
Odatle sledi da tp ima vrednost tp = 0:68, odnosno proton je u toku 2=3
vremena 'idealni' proton a 1=3 vremena u diso iranom stanju. U mezonskoj
teoriji postoji potpuna analogija izmedu protona i neutrona, sto zna i da
vremenski interval tn tokom koga je neutron 'idealan' mora da zadovoljava
uslov tn = tp. Tada za magnetni moment neutrona dobijamo vrednost:
n = tn in + (1 tn )(ip + ) = (1 tn )(ip + ) = 1:79N ; (14.6)
koja sa zadovoljavaju om ta nos u reprodukuje eksperimentalnu vrednost
magnetnog momenta neutrona n = 1:91N .
Slika 14.1. Elektromagnetna struktura protona i neutrona.
Za razliku od KED i KHD, mezonska teorija predvida razmenu esti a ija je

masa razli ita od nule. Samim tim jedna ina koja opisuje poten ijal mezon-
skog polja nukleona ' ima oblik:
52' 12 t'2 mh2 = 4gN ;

2 2 2
(14.7)
| 139|

G. P. SKORO
gde je gN gustina mezonskog naboja nukleona. U tzv. sta ionarnom slu aju
('=t = 0), resenje prethodne jedna ine se naziva Yukawa-in poten ijal:
exp( r=a)
'Y = gN : (14.8)
r
Funk ija 'Y o igledno jako brzo opada sa rastojanjem r. Energija interak-
ije V nukleona sa mezonskim poljem se dobija mnozenjem poten ijala sa
mezonskim nabojem gN drugog nukleona:
exp( r=a) exp( rm =h)
V = gN 'Y = gN2 = gN2 : (14.9)
r r
Znak minus u ovom slu aju vodi ra una o injeni i da su nuklearne sile
privla ne. Veli ina gN
2 karakterise ja inu medusobne interak ije nukleona,
tako da po analogiji sa konstantama ostalih interak ija mozemo denisati
konstantu nuklearne interak ije f = gN 2 =(h ). Eksperimenti pokazuju da je
vrednost konstante f reda veli ine jedini e.
Razli ite vrednosti konstanti interak ija se mogu interpretirati i na slede i
na in. Na primer, mala vrednost konstante u slu aju elektromagnetne
interak ije odgovara maloj gustini virtuelnih fotona koji okruzuju elektri ni
naboj pa je izmena dva fotona pro es koji je mnogo manje verovatan od
izmene jednog fotona. U slu aju nuklearne interak ije imamo veliku gustinu
mezonskog oblaka pa je izmena vise mezona pro es ija je verovatno a skoro
ista kao i za izmenu jednog mezona. Ovo takode predstavlja razlog zasto
perturba iona teorija nema zna ajnije primene u interpreta iji nuklearnih
interak ija (dijagrami viseg reda imaju sli an doprinos kao i dijagrami nizeg
reda).
Slika 14.2. Dva mogu a prikaza nukleon-nukleon interak ije.
| 140|

Na kraju se moze postaviti pitanje o tome kakva je veza mezonske teorije

nuklearnih sila sa glavnim rezultatima KHD? Odgovor na to pitanje je jed-
nostavan: Izmena piona izmedu nukleona o igledno odgovara asimptotskim
osobinama kvark-gluonskih interak ija onda kada rastojanja dostignu red
veli ine 1 fm i vise. Takvu osobinu najbolje ilustruje slika 14.2.
| 141|

G. P. SKORO
| 142|
Glava 15
Perspektive zike esti a

Eksperimentalna zika esti a (FC) je dete eksperimentalne nuklearne zike
(NF). Medutim, od poslednje medunarodne konferen ije na kojoj su se za-
jedno analizirali rezultati iz nuklearne zike i zike esti a proteklo je 50 go-
dina. Tada se nuklearna zika (naizgled denitivno) podelila na dve oblasti
koje su se sve vise udaljavale jedna od druge. Ali, izgleda da je doslo vreme
kada e zajedni ki interes opet ujediniti ove dve oblasti zike. Zajedni ki
interes se ogleda u davanju odgovora na pitanje o interak ijama hadrona
na velikim rastojanjima (FC) odnosno prirodi nuklearne sile (NF) koriste i
jezik kvarkova, gluona i njihovih interak ija. Prvi kora i na tom planu su ve
u injeni istrazivanjima u oblasti tzv. visokoenergetske nuklearne zike koja
se bavi ispitivanjem osobina jezgara u ekstremnim uslovima. Veliki eksper-
imentalni i teorijski napori se ulazu u pro es povezivanja mezonske teorije
nuklearnih sila i KHD. Na velikim rastojanja (1 fm i vise) nukleon-nukleon
interak ija se moze relativno uspesno opisati razmenom mezona izmedu en-
tara masa nukleona. Na malim rastojanjima (ispod 1 fm) ne moze se uvek
znati gde se entri masa ta no nalaze i u toj oblasti gde se dva nukleona
'preklapaju' kvark-gluonski stepeni slobode preuzimaju vode u ulogu. Ovo
otvara itav niz pitanja:
da li nukleon u jezgru i dalje sadrzi 'svoje' kvarkove i gluone ili oni
mogu da se mesaju i formiraju klastere?
da li su svojstva ' onnementa' u jezgru razli ita od onih u nukleonu?
da li je mogu e stvoriti hipoteti no etvrto stanje materije (kvark-
gluonsku plazmu) u jezgro-jezgro sudarima?
143

G. P. SKORO
itd., itd.
Sva ova pitanja (uklju uju i i niz problema koji se pominju na prethodnim
strani ama) denisu osnovne prav e istrazivanja u visokoenergetskoj nuk-
learnoj zi i na kraju XX i po etku XXI veka1 .
Do sada su uglavnom opisane pozitivne osobine Standardnog modela, pa je
red da se na kraju ipak spomene nekoliko njegovih nedostataka koji ujedno
predstavljaju motiv daljih istrazivanja. Prvi i mozda najve i nedostatak
Standardnog modela je relativno veliki broj slobodnih parametara (priblizno
20). Veli ine kao sto su mase leptona i kvarkova, konstante interak ija itd.
se ne mogu objasniti na osnovu dosadasnjih saznanja ve se moraju prih-
vatiti takve kakve su, bez ulaska u sustinu njihovog zna enja. Na primer,
ne postoji odgovor na pitanje zbog ega su naelektrisanja protona i elek-
trona jednaka? Uvodenje boje kvarkova daje jednu interesantnu posledi u
sa stanovista kvark-leptonske simetrije. Suma elektri nih naboja svih fun-
damentalnih gradivnih esti a je jednaka nuli:
X X
3 Qq = Ql ; q = u; d; s; ; b; t; l = e ; ; ; e ; ; ; (15.1)
gde faktor 3 predstavlja tri boje kvarkova. O igledno je da ovakva simetrija
ima neki dublji smisao ali se jos uvek ne zna u emu se taj smisao sastoji.
Fizika neutrina je slede a oblast koja je jos uvek prepuna misterija i ne-
doumi a. Deo otvorenih pitanja je prikazan u poglavlju 8.4. Zatim, treba
pomenuti potragu za novim esti ama kao bitan deo budu e FC. Neke od
njih (ako se pronadu) bi trebalo da daju odgovor na pitanja o mehanizmu
narusenja elektro-slabe simetrije u prirodi. Takozvani Higgs-ov mehanizam
je trenutno najozbiljniji kandidat za objasnjenje ovog problema. Otkri e
odgovaraja e esti e2 , Higgs-ovog bozona, je entralni deo programa na
budu em najve em hadronskom kolajderu na svetu (LHC, CERN). Poten i-
jalno najzanimljiviji kanali raspada Higgs-ovog bozona i odgovaraju e tehnike
za detek iju su prikazane u prethodnim poglavljima. Neke druge nove esti e
e, mozda, prosiriti nasu predstavu o broju familija esti a u prirodi.
Naravno, 'krizu spina' takode treba resiti na zadovoljavaju i na in meren-
jem doprinosa spina gluona ukupnom spinu protona. Treba proveravati i
proveravati zakone odrzanja, itd, itd.
Dobar deo eksperimenata u budu nosti zavisi e od tehnoloskog razvoja de-
tektora a posebno ak eleratora. Od prvih ak eleratora esti a malih dimen-
1 Zainteresovanima se preporu uje da pogledaju neki od NuPECC report-a 'Nu lear
Physi s in Europe: Highlights and opportunities'.
2 Mozda ih ima i vise od jedne.
| 144|

zijapi malih energija (Slika 15.1.a) do danasnjih na kojima se dostize energija

od s = 2 TeV (Slika 15.1.b) proslo je dosta godina ali se prin ip ubrza-
vanja naelektrisanih esti a prakti no nije promenio. Energije su rasle za
red veli ine svake de enije (Slika 15.2) ali su i dimenzije ak eleratora rasle.
(a) (b)
Slika 15.1. (a) Lawren e-ov prvi uspesni iklotron. Napravljen je 1930. go-
dine. Imao je dijametar od 13 m i ubrzavao je protone do energije od 80 keV.
(b) Najve i kolajder na svetu: Tevatron. Dimenzije se mogu naslutiti sa slike.
Ubrzava protone do energije od 1 TeV.
Medutim, nisu samo energije vazne. Fizi ki pro esi koji postaju zanimljivi za
istrazivanje imaju sve manji i manji ekasni presek. Veli ina koja povezuje
broj dogadaja u jedini i vremena (R) i ekasni presek pro esa () se naziva
luminoznost (L):
R = L: (15.2)
Luminoznost je druga vazna karakteristika ak eleratora. U slu aju sudaraju ih
snopova (kolajdera), luminoznost je propor ionalna broju esti a u snopovima
| 145|

G. P. SKORO
a obrnuto propor ionalna povrsini oblasti u kojoj se snopovi sudaraju. Izraza-

va se u jedini ama [ m 2 s 1 ℄ i na savremenim ak eleratorima dostize vred-

nost i do 1033 m 2 s 1 . Cesto se koristi i veli ina koja se naziva integralna
luminoznost a predstavlja predvidenu ukupnu luminoznost ak eleratora u pe-
riodu njegovog rada (ili normiranu na godinu dana). Integralna luminoznost
se izrazava u jedini ama barn 1 . Na Tevatronu je o ekivana integralna lu-
minoznost reda pb 1 a na LHC-u je fb 1.
Slika 15.2. Hronologija razvoja ak eleratora.
Ovo samo pokazuje koliko su mali ekasni prese i pro esa koji se danas
izu avaju. Na
p velikom hadronskom kolajderu, LHC-u, sudara e se protoni
na energiji s = 14 TeV i uz predvidenu rekordnu luminoznost od L =
1034 m 2 s 1 . Slede i porast energije i luminoznosti za red veli ine (neki
Very Large Hadron Collider) e biti tesko dostizan ako ne dode do radikalnog
tehnoloskog skoka u dizajnu i izgradnji ak eleratora.
| 146|

Umesto zaklju ka

"Cudna je stvar ta zelja za znanjem... Malo je ljudi ima, rekao bih, ak i
medu istraziva ima; ve ina se zadovoljava da napravi karijeru, veoma brzo
skre u prema administrativnom... Mogla bi se zamisliti jedna mala bajka
u kojoj jedna omanja grupa - najvise nekoliko stotina ljudi na eloj plan-
eti - nastavlja pozrtvovano neku veoma tesku aktivnost, veoma apstraktnu,
apsolutno nerazumljivu za neposve ene. Ti ljudi ostaju zauvek nepoznati
ostatku stanovnistva; oni ne znaju ni za mo , ni za bogatstvo, ni za po asti;
niko ak nije u stanju ni da shvati zadovoljstvo koje im pruza ta njima tako
drago ena aktivnost. A ipak su najzna ajnija sila na svetu, i to iz jednog
sasvim jednostavnog razloga: oni drze klju eve ra ionalne izvesnosti. Sve
sto objave kao istinito biva ranije ili kasnije kao takvo i priznato od strane
elokupnog stanovnistva. Nijedna ekonomska, politi ka, so ijalna ili verska
sila nije sposobna da izdrzi pred dokazima ra ionalne izvesnosti."
Misel Ulbek, 'Elementarne esti e'.
| 147|

G. P. SKORO
| 148|
Glava 16
Dodatak A
Spisak korisnih WWW adresa.
Eksperimenti, laboratorije
http://www.star.bnl.gov/
http://atlasinfo. ern. h/Atlas/Wel ome.html
http://atlasinfo. ern. h/Atlas/GROUPS/PHYSICS/TDR/a ess.html
http://ali e.web. ern. h/Ali e/Ali eNew/
http://lute e.fnal.gov/thinkshop/
http://lepton.bu.edu/ heintz/pm.html
http://www- df.fnal.gov/physi s/new/top/TP.html
http://www. ern. h/
http://wwwlh 01. ern. h/
Poda i iz zike esti a

http://www.sla .stanford.edu/spires/hep/
http://xxx.lanl.gov/
http://durpdg.dur.a .uk/HEPDATA/REAC
http://durpdg.dur.a .uk/lbl/parti leadventure/index.html
http://quaero.fnal.gov/quaero/
http://weblib. ern. h/
http://www-sk.i rr.u-tokyo.a .jp/do /sk/
149

G. P. SKORO

Casopisi
http://www.sif.it/
http://publish.aps.org/
http://www.sla .stanford.edu/pubs/beamline/
http://www.news ientist. om/
http://www.worlds ienti . om/
http://www. ern ourier. om/
http://jhep.sissa.it/
http://library. ern. h/
http://physi s.elsevier. om/physi s/
http://link.springer.de/link/servi e/journals/10052/
Monte Carlo generatori

http://shakespeare.thep.lu.se/tf2/sta/torbjorn/Pythia.html
http://www-theory.fnal.gov/people/giele/ve bos.html
http://theory.npi.msu.su/ omphep/
http://hepwww.rl.a .uk/theory/seymour/herwig/
http://www-theory.lbl.gov/ ianh/monte/Generators/
http://wwwinfo. ern. h/asd/ ernlib/m .html
http:// ernlib.web. ern. h/ ernlib/
http://mdobbs.home. ern. h/mdobbs/HepMC/
http://www-pat.fnal.gov/stdhep.html
http://geant4.web. ern. h/geant4/
Poda i iz nuklearne zike

http://nu leardata.nu lear.lu.se/nu leardata/
http://nrv.jinr.ru/nrv/
http://nrv.jinr.ru/theory/
http://isotopes.lbl.gov/isotopes/ip.html
http://wwwnd .tokai.jaeri.go.jp/
http://iaeand.iaea.or.at/
http://www.nea.fr/html/dbdata/
http://www.nnd .bnl.gov/
Razno
http://www.google. om/
http://www.intera tions.org/ ms/
http://sunhe.jinr.ru
| 150|

http://www..bg.a .yu/

http://physi sweb.org/
http://www.iop.org/
http://www.nobel.se/enm-index.html
http://p ri h09. ern. h/webpresenter/
http://www.sno.phy.queensu. a/
http://www.physi s.umd.edu/robot/
http://www.sns.ias.edu/ jnb/
http://www.desy.de/
http://int.phys.washington.edu/
http://www.aip.org/history/
http:// ern.web. ern. h/CERN/Mi ro osm/P10/english/wel ome.html
| 151|

G. P. SKORO
| 152|
Glava 17
Dodatak B
Hronologija najvaznijih dogadaja u savremenoj zi i esti a na fonu subjek-

tivno izabranih istorijskih dogadaja.
1900.
Signal: Posle otkri a elektrona (1897.), potvrdeno je i postojanje 3
tipa radioaktivnih raspada - , i .
Fon: Premijera opere "Toska" Dakoma Pu inija u Parizu; Prva gramo-

fonska plo a na trzistu; Objavljen "Carobnjak iz Oza" Frenka Bauma.
1905.
Signal: Otkri e fotona.
Fon: Okon an Rusko-Japanski rat; Otvorena Transsibirska zelezni a;
Vern.
Aspirin se po prvi put pojavljuje na trzistu; Umro Zil
1919.
Signal: Otkri e protona.
Fon: Osnovana Kominterna; Rumunija anektirala Transilvaniju; Mata-
dor Huan Belamonte ubio vise od 200 bikova tokom sezone; Dzek
Dempsij postao svetski prvak u boksu; Osnovana Komunisti ka parija
SAD.
1930.
Signal: Hipoteza neutrina.
Fon: Otkrivena deveta planeta u Sun evom sistemu - Pluton; Fasisti

dizu glavu u Nema koj, Portugaliji, Finskoj; U Spaniji se smenjuju
diktatori; Marlen Ditrih pokazuje najlepse noge stole a u "Plavom
153

G. P. SKORO

andelu" Dzozefa fon Sternberga; Urugvaj - Argentina 4:2 u nalu prvog
svetskog prvenstva u fudbalu.
1932.
Signal: Otkri e neutrona i pozitrona.

Fon: Japan i zauzimaju Sangaj, u kontraofanzivi ih Kinezi izba uju iz
grada; Izolovan vitamin C; Hitler gubi predsedni ke izbore u Nema koj.
Izbori se ponavljaju. I ponavljaju. I ponavljaju; Hauard Hoks snima
"Li e sa oziljkom"; Irak postaje nezavisna drzava.
1933.
Signal: Otkri e elektromagnetnog pljuska.
Fon: Hitler postao nema ki kan elar i proglasio Tre i Rajh; Ukin-
uta prohibi ija u SAD; Iz zasede ubijen Dzon Dilindzer, neuhvatljivi
plja kas banaka. Kao i svi drugi veliki muskar i (a ovaj je bio bas
veliki) nastradao je zbog jedne zene.
1936.
Signal: Publikovana Breit-Wigner formula za rezonan e.

Fon: Spanski gradanski rat; Italija okupirala Abisiniju i glavni grad
Adis Abebu; Britanski fasisti organizuju demonstra ije; Leni Rifenstal
snima "Trijumf volje".
1937.
Signal: Prve indika ije o postojanju miona.

Fon: Spansko-nema ki fasisti bombarduju Gerniku, Pikaso izlaze is-
toimenu sliku prikazuju i sav uzas masakra; Otvoren kon entra ioni

logor "Buhenvald"; Japan i zauzimaju Peking, bombarduju Sangaj i
ubijaju 200.000 Kineza u Nankingu; Pojavljuje se "Hobit" J. R. R.

Tolkina i lmovi "Velika iluzija" Zana Renoara, Diznijeva "Snezana i
sedam patuljaka" i "Dan na trkama" sa bra om Marks.
1939.
Signal: Otkri e raspada miona.
Fon: Fran isko Franko, uz pomo fasisti kih vlada Nema ke i Ital-

ije, krsi otpor republikana a u Spaniji.
Mrak pada na Spaniju i traje
narednih 36 godina; Nema ka zauzima zapadni a SSSR isto ni deo
Poljske; Nema ka anektira Nemel u Litvaniji a SSSR napada Finsku;
Dz. Dzojs pise "Fineganovo budenje" a V. Fleming snima "Prohujalo
sa vihorom".
| 154|

1947.
Signal: Otkri e naelektrisanih piona i ! raspada.
Fon: Indija postaje nezavisna drzava; Po inje "Lov na vesti e" u SAD;
Jeger brzi od zvuka; Vitorio de Sika snima "Kradljiv e bi ikala".
Cak
1950.
Signal: Otkri e nenaelektrisanog piona i 0 ! 2 raspada.
Fon: SAD uzimaju aktivno u es e u Korejskom ratu; Umrli Orvel i
Nizinjski; Kurosava snimio "Rasomon"; Rej Bredberi napisao "Marsovske
hronike".
1951.
Signal: Otkri e hadrona koji sadrze s kvark.
il ponovo izabran za predsednika britanske vlade; Broj nuk-
Fon: Cer
learnih bombi u svetu dostigao koli inu dovoljnu za potpuno unistenje
zivota na Zemlji; Dzon Hjuston snimio "Afri ku kralji u".
1952.
Signal: Otkri e (1232) rezonan e.
Fon: Japan ponovo postao nezavisna drzava posto su SAD proglasile
kraj II svetskog rata na Pa iku; Jugoslavija uspostavila diplomatske
odnose sa Vatikanom; Po ela proizvodnja trabanta u Isto noj Nema koj;
Fred Sineman snimio "Ta no u podne".
1956.
Signal: Otkri e antiprotona.
Fon: Tito-Naser susret u Egiptu; Naser na ionalizuje Sue ki kanal;
Britan i i Fran uzi bombarduju Egipat dok Izrael napada s kopna;
Dzon Ford snima "Traga e", najbolji lm svih vremena i naroda.
1957.
Signal: Otkri e neodrzanja parnosti u slabim interak ijama.
Fon: Umro Hemfri Bogart; Umrla Lajka.
1958.
Signal: Merenje heli iteta neutrina.
de Gol postao predsednik
Fon: Rasni nemiri u SAD i Britaniji; Sarl
Fran uske; Alfred Hi kok snimio "Vrtoglavi u".
| 155|

G. P. SKORO
1964.
Signal: Postulati modela kvarkova i Higgs-ovog mehanizma.
Fon: Leonid Breznjev dosao na vlast u SSSR; Nelson Mandela osuden
na dozivotnu robiju od strane fasisti kog rezima u Juznoj Afri i; Umro
Kol Porter; Serdo Leone snimio "Za saku dolara".
1965.
Signal: Postulat kvantnog broja 'boje' i gluona.
Fon: SAD nastavljaju kontinuirano visede enijsko ratovanje u svakom
mogu em kutku planete Zemlje. Ovog puta su upali u Vijetnam;
Leonov u svemiru; Stvoren programski jezik BASIC; The Roling Stones
objavili singl "Satisfa tion".
1975.
Signal: Otkri e leptona i hadrona koji sadrze kvark.
Fon: Vojska SAD porazena i ponizena napusta Vijetnam; Umro Fran-
isko Franko; Rasni nemiri u SAD; Pol Alen i Bil Gejts osnovali "Mi-
rosoft".
1979.
Signal: e+ e ! 3 dzeta.
Fon: Pao Skajlab; Vojska SSSR u Avganistanu; Ajatolah Homeini

preuzeo vlast u Iranu; Umro Dzon Vejn; Folker Slendorf snima "Limeni
dobos", Verner Fazbinder "Brak Marije Braun", Ridli Skot "Osmog
putnika" a Dzordz Miler "Pobesnelog Maksa".
1981.
Signal: Otkri e hadrona koji sadrze b kvark.

Fon: Atentat na Papu; Spanija legalizuje razvod braka; U Kini dozvol-
jeno samo jedno dete u porodi i; Prvi IBM personalni ra unar; Dr
Indijana Dzons prvi put u bioskopima u Spilbergovim "Traga ima za
izgubljenim kov egom".
1983.
Signal: Otkri e Z 0 i W bozona.
Fon: SAD vode tajni rat u Nikaragvi a otvoreni u Granadi; Masinbravar
Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu.
| 156|

1987.
Signal: Pljusak neutrina iz eksplozije SN 1987A supernove.
Fon: Glasnost i perestojka u SSSR; Otkrivena injeni a da je austri-
jski predsednik (i bivsi generalni sekretar UN) Kurt Valdhajm na ista;
Umro Bob Fosi.
1990.
Signal: Broj neutrinskih familija N = 3 iz merenja sirine Z 0.
Fon: Gorba ov i Kol potpisali sporazum o ujedinjenju Isto ne i Za-
padne Nema ke. Kol obe ao isplatu 12 milijardi maraka kao protivus-
lugu za odlazak sovjetskih trupa iz Isto ne Nema ke; Rat izmedu Azer-
bejdzana i Jermenije; Boris Jelj in postao predsednik Ruske Federa ije;
Umrla Greta Garbo.
1995.
Signal: Otkri e top kvarka.
Fon: Generalni sekretar NATO Vili Klas nateran na ostavku zbog
korup ije; Potpisan tzv. Dejtonski sporazum; Bra a Koen snimila
"Fargo" a Brajan Singer "Dezurne kriv e"; Pulp objavili singl "Com-
mon People".
2000.
Signal: Otkri e neutrina, poslednje fundamentalne esti e Stan-
dardnog modela.
| 157|

G. P. SKORO
| 158|
Literatura
[1℄ Review of Parti le Physi s, Parti le Data Group,
Phys. Rev. D66:010001, 2002.
[2℄ A. Ljubimov, D. Kis: Vvedenije v eksperimentaljnuju ziku asti ,
JINR Dubna P1-98-23, 1999.
[3℄ R. Fernow: Introdu tion to experimental parti le physi s,
CUP, 1986.
[4℄ D. Perkins: Introdu tion to high energy physi s, 4th Edition,
CUP, 2000.
[5℄ T. S. Virdee: Experimental te hniques,
European s hool of high-energy physi s 1998, p. 347-420.
[6℄ B. Povh et al.,: Parti les and nu lei,
Springer, 1995.
[7℄ D. Krpi : Elementarne esti e,
Fizi ki Fakultet, Beograd, 1995.
159

Goran Škoro - Uvod U Eksperimentalnu Fiziku Čestica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Goran Škoro - Uvod U Eksperimentalnu Fiziku Čestica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Goran P.

Ovaj rukopis je baziran na predavanjima koja je autor drzao studentima IV

Mnogi su doprineli nastanku ove knjizi e. Ne bih da razdvajam

7.1.1 Longitudinalni razvoj elektromagnetne kaskade . . . . 54

1.1 Koje se veli ine odreduju u zi i  esti a?

gde je M amplituda prelaza (M =< f jH^ j i >), (E ) je gustina nalnih

1.2 Prirodni sistem jedini a

Zamenom vrednosti za = 1=137,  = 3:14 i mZ = 91:2 GeV pa dobija se

1.3 Relativisti ka kinematika

Kvadrivektori  esti a a, b i su:

Slika 1.2. Dvo esti ni raspad.

Koriste i prethodne rela ije (uz malo kombinovanja) dobijamo:

Problem koji se  esto sre e u eksperimentalnoj praksi je odredivanje karak-

dogadaja se bazira na merenju energija i impulsa produkata raspada pomo u

dok u slu aju kolajdera vazi:

Po Standardnom modelu, materija je izgradena od dve vrste fermiona -

Tabela 2.1. Leptoni2

Tabela 2.2. Kvarkovi

Jedan od najvaznijih osobina Standardnog modela je postojanje simetrije

Tabela 2.3. Tri familije fundamentalnih fermiona

I familija II familija III familija

Tabela 2.4. Kalibra ioni bozoni

Tabela 2.5. Osnovne karakteristike interak ija

Pod dejstvom slabe interak ije se odigrava nuklearni (i neutronski) beta

Elektromagnetna interak ija

3.1 Osobine elektromagnetne interak ije

3.2 KED i Feynman-ovi dijagrami

Slika 3.1. Elementarni Feynman-ov dijagram koji opisuje 'transforma iju'

Na primeru rasejanja elektrona na pozitronu (Slika 3.2.) mogu se objasniti

Slika 3.2. Feynman-ov dijagram za pro es e e+ ! e e+.

Feynman-ovi dijagrami na simboli ki na in opisuju evolu iju odredenog pro e-

Slika 3.3. Jos jedan Feynman-ov dijagram za pro es e e+ ! e e+ .

Slika 3.4. Dijagrami viseg reda za pro es e e+ ! e e+ .

Amplituda prelaza je u ovom slu aju propor ionalna faktoru 2 . Ukupna

Pogledajmo jos par interesantnih osobina Feynman-ovih dijagrama na primer-

Slika 3.5. Feynman-ovi dijagrami za: (a) Compton-ovo rasejanje i (b)

Slika 3.6. Feynman-ov dijagram za pro es e p ! e p.

Vrednost faktora q4 se moze odrediti koris enjem formalizma kvadrivektora.

Skalarni proizvod p~i p~f iznosi Ei Ef os , ( je ugao pod kojim se rasejava

Posto su se u svim primerima u ovom poglavlju pojavljivali samo naelek-

informa ija o elektromagnetnim interak ijama  esti a sa materijom, pravi je

Interak ija  esti a sa

gde je E kineti ka energija upadne  esti e brzine i naelektrisanja Zi , a

janje elektrona u udaljenijim atomima. Ovaj efekat se opisuje tzv. faktorom

0.1 1.0 10 100 1000

0.1 1.0 10 100 1000

0.1 1.0 10 100 1000 10 000

Slika 4.1. Srednji gubitak energije  esti a u nekim materijalima.

Normiranje energetskih gubitaka u razli itim materijalima se dobija uvode-

Naravno, uvek treba imati u vidu da je gubitak energije dat prethodnom

4.2 Interak ija lakih naelektrisanih  esti a sa ma-

Slika 4.2. Feynman-ov

Kada se opisuju interak ije elektrona (pozitrona) i fotona visokih energija sa

Za brzu pro enu vrednosti kriti ne energije u raznim materijalima mogu se

4.3 Interak ija fotona sa materijom

(b) Lead ( Z = 82)

Osnovni tipovi detektora

5.1 Gasni detektori

prikazan broj primarnih jonskih parova po santimetru puta upadne naelek-

anodu) kao sto se ni Geiger-Miller-ov broja ne moze prevesti u rezim rada

Slika 5.2. Rezimi rada gasnih detektora.

5.2 Poluprovodni ki detektori

elektron moze lako, bez pravljenja odgovaraju e supljine, pre i u provodnu

Ovaj rukopis je baziran na predavanjima koja je autor drzao studentima IV

Mnogi su doprineli nastanku ove knjizi e. Ne bih da razdvajam

1.1 Koje se veli ine odreduju u zi i esti a?

gde je M amplituda prelaza (M =< f jH^ j i >), (E ) je gustina nalnih

Zamenom vrednosti za = 1=137, = 3:14 i mZ = 91:2 GeV pa dobija se

1.3 Relativisti ka kinematika

Kvadrivektori esti a a, b i su:

Slika 1.2. Dvo esti ni raspad.

Koriste i prethodne rela ije (uz malo kombinovanja) dobijamo:

Problem koji se esto sre e u eksperimentalnoj praksi je odredivanje karak-

dogadaja se bazira na merenju energija i impulsa produkata raspada pomo u

dok u slu aju kolajdera vazi:

Jedan od najvaznijih osobina Standardnog modela je postojanje simetrije

Feynman-ovi dijagrami na simboli ki na in opisuju evolu iju odredenog pro e-

Slika 3.3. Jos jedan Feynman-ov dijagram za pro es e e+ ! e e+ .

Slika 3.4. Dijagrami viseg reda za pro es e e+ ! e e+ .

Amplituda prelaza je u ovom slu aju propor ionalna faktoru 2 . Ukupna

Pogledajmo jos par interesantnih osobina Feynman-ovih dijagrama na primer-

Vrednost faktora q4 se moze odrediti koris enjem formalizma kvadrivektora.

Skalarni proizvod p~i p~f iznosi Ei Ef os , ( je ugao pod kojim se rasejava

Posto su se u svim primerima u ovom poglavlju pojavljivali samo naelek-

informa ija o elektromagnetnim interak ijama esti a sa materijom, pravi je

Interak ija esti a sa

gde je E kineti ka energija upadne esti e brzine i naelektrisanja Zi , a

Slika 4.1. Srednji gubitak energije esti a u nekim materijalima.

Normiranje energetskih gubitaka u razli itim materijalima se dobija uvode-

4.2 Interak ija lakih naelektrisanih esti a sa ma-

Za brzu pro enu vrednosti kriti ne energije u raznim materijalima mogu se

anodu) kao sto se ni Geiger-Miller-ov broja ne moze prevesti u rezim rada

Slika 5.2. Rezimi rada gasnih detektora.

5.2 Poluprovodni ki detektori

elektron moze lako, bez pravljenja odgovaraju e supljine, pre i u provodnu

Na primer, dodavanjem donora u kon entra iji od ND 1017 atoma= m3

Merenje impulsa esti a i

Slika 6.1. Putanja naelektrisane esti e u magnetnom polju.

Na primer, s 3:75 m kada je pT = 1 GeV/ , L = 1 m i B = 1 T. Ako se

u inilo je i ove detektore delimi no zastarelim zbog ogromnog multipli iteta

Slika 6.5. Deo piksel detektora uve an 620x.

Merenje energije esti a -

Na maksimumu kaskade gde je e ", broj esti a je:

U ozbiljnijoj analizi, treba uzeti u obzir injeni u da za materijale ve eg

Ideja merenja energije esti e ovim putem se zasniva na propor ionalnosti

7.2.1 Unutrasnja elektromagnetna energetska rezolu ija

Realno, to zna i da se samo deo energije kaskade deponuje u aktivnom sloju

Slika 8.1. Feynman-ov dijagram za pro es e ! e.

Prenosila interak ije je W + bozon. Svaki verteks unosi mnozitelj W

U obliku ovog propagatora se krije deo odgovora na pitanje: 'Zasto Fermi

Zna i, verovatno a prelaza zavisi od mase intermedijarne esti e, kvadrata

Slika 8.2. Osnovni Feynman-ovi dijagrami za pro ese sa u es em W esti e

Slika 8.3. Raspad W esti e.

Slika 8.4. Feynman-ovi dijagrami za pro es e e ! e e .

Slika 8.5. Osnovni Feynman-ovi dijagrami za pro ese sa u es em Z 0 esti e.

Slika 8.6. Feynman-ovi dijagrami za pro es e+ e ! f f. Simbol f ozna ava

gde Ee ozna ava energiju jednog snopa3 (Slika 8.7.).

Slika 8.7. Feynman-ov dijagram za pro es e+ e ! Z 0 ! f f.

Medutim, Z 0 i W bozoni su otkriveni (1983. godine) u interak ijama

Slika 8.8. Ekasni presek za reak iju e e+ ! q q ! hadroni u funk iji

Zavisnost ekasnog preseka u blizini rezonantnog maksimuma se moze opisati

gde ozna ava totalnu sirinu rezonan e (rezonantne linije), i i f su par-

e+ e 83:92 0:17 MeV

'Samousaglasenost' ovakve pro edure (pretpostavili smo da postoje 3 gen-

Jos uvek je otvoreno pitanje postojanja etvrte genera ije fundamentalnih

familije 4 mora da ima masu ve u od: mZ =2 45 GeV= 2 . U suprot-

8.3 Neodrzanje parnosti u slabim interak ijama

jednak nuli (J = 0), pa se (sli no obelezavanju nuklearnih stanja) to zapisuje

Tabela 8.2. Zavisnost dodatnog faktora u matri nom elementu za slabe

Slika 8.11. Raspad + mezona na pozitron i elektronski neutrino.

Medutim, mase antileptona (e+ i + ) su razli ite od nule pa se ovakav raspad

u skladu sa eksperimentalnom vrednos u.