Elektrodinamika

ELEKTRODINAMIKA
Voja Radovanovic
Fizicki fakultet
Univerzitet u Beogradu
Beograd, decembar 2014. godine
Contents
1 Naelektrisanje i elektromagnetno polje
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2 Naelektrisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3 Dirakova delta funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4 Tackasto, linijsko i povrsinsko naelektrisanje jezikom zapreminskog .
1.5 Jednacina kontinuiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.6 Elektromagnetno polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
7
7
8
9
13
13
14
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
15
15
19
22
26
28
29
31
32
33
33
3 Elektromagnetno polje u sredini

3.1 MaksvelLorencove jednacine za polje u supstancijalnoj sredini . . . . . . . . . .
3.2 Supstancijalne jednacine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3 Granicni uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
37
37
44
47
4 Teoreme elektromagnetnog polja

4.1 Pointingova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2 Teorema impulsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.3 Teorema momenta impulsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
51
51
55
61
5 Relativisti
cka elektrodinamika
5.1 Lorencove transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Cetvorovektor
gustine struje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3 Cetvorovektor potencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
63
63
67
68
2 Maksvelove jedna
cine
2.1 Elektrostatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2 Magnetostatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3 Razlaganje skalarnog potencijala po multipolima . . .
2.4 Razlaganje vektorskog potencijala po multipolima . .
2.5 Faradejev zakon elektromagnetne indukcije . . . . . .
2.6 Maksvelove jednacine . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.7 Samousaglaseno odredjivanje EMP u vakuumu . . . .
2.8 Potencijali elektromagnetnog polja u vakuumu . . . .
2.8.1 Jednacine za potencijale . . . . . . . . . . . .
2.8.2 Kalibraciona (gauge ili gradijentna) simetrija .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
CONTENTS
5.4
5.5
5.6
5.7
5.8
5.9
5.10
5.11
Tenzor jacine polja. Zakon transformacije jacina polja . . . . . . . . . . .

Elektromagnetno polje naelektrisanja u uniformnom kretanju . . . . . . .
Naelektrisana cestica u elektromagnetnom polju . . . . . . . . . . . . . .
Manifestno kovarijantno izvodjenje jednacina kretanja . . . . . . . . . . .
Kovarijantnost Maksvelovih jednacina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Invarijantnost Maksvelovih jednacina na prostornu i vremensku inverziju
Kovarijantnost Maksvel-Lorencovih jednacina . . . . . . . . . . . . . . .
Integralni oblik Maksvel-Lorencovih jednacina . . . . . . . . . . . . . . .
6 Elektrostati
cko polje u vakuumu
6.1 Diskontinuiteti potencijala; Dipolni list . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2 Jednoznacnost resenja Poasonove jednacine . . . . . . . . . . . . . .
6.3 Poason-Grinova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.4 Resavanje Laplasove jednacine metodom razdvajanja promenljivih .
6.4.1 Resavanje Laplasove jednacine u Dekartovim koordinatama .
6.4.2 Resavanje Laplasove jednacine u sfernim koordinatama . . .
6.4.3 Resavanje Laplasove jednacine u cilindricnim koordinatama .
6.5 Elektrostaticko polje provodnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.6 Jednoznacnost Laplasove jednacine za sistem provodnika . . . . . .
6.7 Metod likova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.8 Grinove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.9 Energijski odnosi u elektrostatickom polju . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
69
72
75
77
79
84
86
88
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
93
93
95
97
97
98
99
104
108
111
112
113
116
7 Dielektrici u konstantnom elektri

cnom polju
121
7.1 Klauzijus-Mosotijeva relacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
7.2 Modeli polarizovanja dielektrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
7.3 Sila i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
8 Magnetostati
cko polje u vakuumu
129
8.1 Energetski odnosi u magnetostatickom polju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
8.2 Magnetostaticka energija sistema provodnika sa strujom . . . . . . . . . . . . . . 132
8.3 Rad na premestanju strujne konture u spoljnjem polju . . . . . . . . . . . . . . 135
9 Magnetici u konstantnom magnetnom polju
137
9.1 Dijamagnetizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
9.2 Paramagnetizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
9.3 Feromagnetizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
10 Elektromagnetni talasi u vakuumu i neprovodnim sredinama
10.1 Ravni talasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2 Sferni talas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3 Ravan monohromatski talas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4 Furijeov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.5 Polarizovanost ravnog monohromatskog elektromagnetnog talasa
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
145
146
148
149
151
151
CONTENTS
10.6 Doplerov efekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

10.7 Termodinamicki ravnotezno zracenje u supljini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
11 Grinova funkcija za nehomogenu talasnu jedna
cinu
161
11.1 Grinova funkcija. Retardovani potencijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
11.2 *Alternativno izvodjenje Grinove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
12 Zra
cenje
12.1 Polje na velikim rastojanjima . . . . . . . . . .
12.2 Talasna zona-dipolna aproksimacija . . . . . . .
12.3 Spektralna raspodela emitovane snage zracenja .
12.4 Kocenje zracenjem . . . . . . . . . . . . . . . .
12.5 Zracenje viseg reda u talasnoj zoni . . . . . . .
12.6 Lijenar-Vihertovi potencijali i polja . . . . . . .
12.7 Zracenje relativisticke cestice . . . . . . . . . . .
12.8 Relativisticka generalizacija Larmorove formule
12.9 Sinhrotronsko zracenje . . . . . . . . . . . . . .
12.10Zracenje antene . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
169
169
171
174
175
176
178
180
183
185
186
13 Kvazistacionarno elektromagnetno polje
189
14 Sredine sa disperzijom
14.1 Vremenska disperzija . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.2 Energetski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.3 Disperzije dielektricne propustljivosti . . . . . . . .
14.4 Disperzija provodnosti . . . . . . . . . . . . . . . .
14.5 Kramers-Kronigove relacije . . . . . . . . . . . . . .
14.6 Ravan monohromatski talas u sredini sa disperzijom
14.7 Talasni paket i grupna brzina . . . . . . . . . . . .
14.8 Sredine sa prostornovremenskom disperzijom . . .
195
195
198
200
203
205
208
210
212
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
. .
. .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
15 Ravan monohromatski talas u anizotropnim sredinama

215
15.1 Prostiranje kroz prozracan kristal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
15.2 Faradejev efekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
16 Prostiranje talasa u talasovodu
223
16.1 Pravougaoni talasovod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
16.2 Snaga i disipacija snage u talasovodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
17 Rasejanje elektromagnetnih talasa
17.1 Rasejanje na slobodnim elektronima .
17.2 Rasejanje na vezanim elektronima . .
17.3 Plavo nebo . . . . . . . . . . . . . . .
17.4 Rasejanje na malim kuglicama . . .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
229
230
231
233
234
CONTENTS
17.4.1 Rasejanje na meti sa vise centara rasejanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
A Vektorska analiza
237
Chapter 1
Naelektrisanje i elektromagnetno polje
1.1
Uvod
U prirodi postoje cetiri interakcije: gravitaciona, elektromagnetna, slaba i jaka. Na ovom kursu
izucavacemo elektromagnetnetnu interakciju, tj. interakciju izmedju naelektrisanih tela. Preciznije, izucavacemo klasicnu elektrodinamiku, sto znaci da cemo proucavati situacije u kojima
su kvantni efekti zanemarljivi.. Dva osnovna entiteta u elektrodinamici su naelektrisanje i elektromagnetno polje. Naelektrisanje je izvor elektromagnetnog polja. Elektron ima naelektrisanje
e = 1, 6 1019 C, sto je prvi izmerio Miliken (1910 g.). Tela se mogu naelektrisati medjusobnim dodirom i/ili trljanjem. Pri tome elektroni sa jednog tela prelaze na drugo telo. Telo sa
viskom (manjkom) elektrona je negativno (pozitivno) naelektrisano. Naelektrisanje nekog tela
je celobrojni umozak tzv. elementarnog naelektrisanja1 , e tj.
Q = Ne , N Z .
Naelektrisanje metalne kugle poluprecnika r = 10 cm ciji je potencijal = 100V je
Q = 40 R = 109 C ,
sto znaci da je N 1010 . U ovom slucaju N je veliki broj te mozemo smatrati da je naelektrisanje
kugle neprekidna a ne diskretna funkcija.
Elektromagnetno polje ima impuls, energiju i moment impulsa. Elektromagnetna interakcija
se u vakuumu prenosi brzinom svetlosti c = 3 108 ms .
Ukoliko je impuls fotona mnogo manji od impulsa sistema, pf ps onda merni aparat ne vidi
pojedinacane fotone. Tada primenjujemo klasicnu elektrodinamiku. Navescemo dva primera.
Jacina elektricnog polja sijalice snage P = 100W na rastojanju l = 1 m je E = 50 Vm1 . Fluks
fotona je nf = 1015 cm12 s . Elektricno polje antena snage P = 100W, frekvence = 108 Hz na
rastojanju l = 100km je E = 5Vcm1 dok je fluks fotona nf = 1012 cm12 s . U oba slucaja broj
fotona je veliki pa elektromagnetno polje opisujemo vektorima jacina polja E(r, t) i B(r, t), tj.
koristimo klasicnu elektrodinamiku.
1
Naelektrisanje kvarkova nije celobrojan umnozak elementarnog naelektrisanja, npr. up (gornji) kvark je
naelektrisan sa (2/3)e.
CHAPTER 1. NAELEKTRISANJE I ELEKTROMAGNETNO POLJE
Figure 1.1: Elektricno polje dva tackasta naelektrisanja
Rasejanje fotona na elektronu ( + e + e ) je Komptonof efekt. Impuls fotona je

pf = ~
dok je impuls elektrona reda pe mc. U ovom slucaju vidimo pojedinacni foton te je
c
klasicna elektrodinamika neprimenljiva. Da bi analizirali ovaj proces moramo primeniti kvantnu
elektrodinamiku. Klasicna elektrodinamika je limes kvantne elektrodinamike.
1.2
Naelektrisanje
Prvo cemo uvesti pojam tackastog naelektrisanja. To moze biti aproksimacija naelektrisanog
tela cije dimenzije mozemo zanemariti u datoj situaciji ili stvarno tackasto naelektrisanje, kao
sto su elementarne cestice. Elementarne cestice, u koje spadaju leptoni i kvarkovi, su cestice bez
unutrasnje strukture.
Vec smo rekli da u mnogim situacijama mozemo smatrati da je naelektrisanje neprekidno
rasporedjeno unutar neke oblasti. Tada govorimo o kontinumu naelektrisanja. Model kontinuma
je zasnovan na pojmu fizicki beskonacno male zapremine V0 , i fizicki beskonacno malog intervala vremena, t0 . Fizicki mala zapremina je mnogo manja od zapremine celog sistema ali
mnogo veca od l3 gde je l srednje medjumolekulsko rastojanje
l3 V0 L3 .
Ona sadrzi veliki broj cestica ali ipak mnogo manje nego sto je njihov ukupan broj u sistemu.
Osnovna ideja modela kontinuma je da ne vidimo granulastu strukturu materije, tj. da ne
pravimo limes V 0 oko neke tacke u prostoru. Tako su nam tacke razmazane u zapremini
V0 . Potpuno analogno se uvodi i fizicki beskonacno mali interval vremena t0 koji zadovoljava
l
t0 T ,
v
gde je v srednja brzina molekula, a T karakteristicno vreme sistema.
Gustina naelektrisanja je definisana sa
(r, t) =
lim
V V0 ,tt0
hqV (t)i
,
V
(1.2.1)
gde je hqV (t)i srednje naelektrisanje u oblasti V oko tacke r usrednjeno po vremenskom
intervalu t. Jedinica za zapreminsku gustinu naelektrisanja je Cm3 .
1.3. DIRAKOVA DELTA FUNKCIJA
Figure 1.2:
Figure 1.3: Funkcija (x a).
Kretanje neprekidne sredine je opisano poljem brzine v = v(r, t). U elektrodinamici cemo
uvesti jedno drugo vektorsko polje koje opisuje kretanje kontinualne naelektrisane sredine. Naelektrisanje dq koje za vreme dt prodje kroz povrsinu dS sa slike 1.2 je
dq = (r, t)dS vdt = j(r, t) dSdt .
U prethodnom izrazu velicina j(r, t) = (r, t)v(r, t) je vektor gustine struje. Njegov intenzitet
je jednak pozitivnom naelektrisanju koje u jedinici vremena prodje kroz jedinicnu povrsinu
postavljenu normalno na pravac prenosenja naelektrisanja. Jacina struje je ocigledno
Z
I=
j dS ,
S
tj. ona je fluks vektora gustine struje.
1.3
Dirakova delta funkcija
Definisimo funkciju (x a) na sledeci nacin

(xa)2
1
(x a) = e 2 .

(1.3.2)
10
Normalizacioni faktor 1/( ) je izabran tako da vazi

Z
(x a)dx = 1 .
Maksimum ove funkcije je u tacki x = a, njena vrednost u ovoj tacki je oblika 1/, a njena sirina
je proporionalna sa . Kada smanjujemo parametar funkcija (x a) postaje sve uza i uza i
sve visa i visa. Povrsina ispod ove krive ne zavisi od paramaetra pa ona ostaje jednaka jedinici
uzimanjem ovog limesa. Delta funkcija je limes funkcije (x a) kad 0 tj.
(
(x a) = lim (x a) =
0
pri cemu je zadovoljeno
0, x 6= a
,
, x = a
(x a)dx = 1 .
(1.3.3)
(1.3.4)
Delta funkcija (x a) je svuda jednaka nuli sem u tacki x = a gde je beskonacna. Na osnovu
(1.3.4) je
Z
(x a)f (x)dx = f (a) ,
(1.3.5)
sto se cesto uzima za definiciju delta funkcije. Obicno se kaze da delta funkcija izbacuje vrednost
podintegralne funkcije f (x) u tacki x = a. Delta funkcija je zapravo funkcional
a : f (x) f (a)
koji funkiju f (x) preslikava u f (a).
Navescemo neke osobine delta funkcije2 :
1
(x)
|a|
(x) = (x)
f (x) 0 (x a) = f 0 (x)(x a)
n
X
(x xi )
(f (x)) =
|f 0 (xi )|
i=1
(ax) =
(x2 a2 ) =
1
((x a) + (x + a)) .
2|a|
(1.3.6)
(1.3.7)
(1.3.8)
(1.3.9)
(1.3.10)
U formuli (1.3.9) xi su proste nule funkcije f (x). Dokazimo prvu osobinu, (1.3.6). Smenom
2
Ove osobine vaze pod integralom.
1.3. DIRAKOVA DELTA FUNKCIJA
11
promenljivih t = ax imamo
Z
Z
f (x)(ax)dx =
dt
f (t/a)(t)
a
a
Z
dt
= sgn(a)
f (t/a)(t)
a
Z
1
f (0)
=
f (t/a)(t)dt =
|a|
|a|
Z
1
=
f (x)(x)dx .
|a|
Time smo pokazali (1.3.6). Specijalno ako u (1.3.6) uzmemo a = 1 dobijamo (1.3.7), tj. delta
funkcija (x) je parna. Treca osobina se pokazuje parcijalnom integracijom. Naime
Z
Z

0
dxf (x) (x a) = f (x)(x a)
dxf 0 (x)(x a)
Z
=
dxf 0 (x)(x a) .
(1.3.11)
Da bi dokazali (1.3.9) podjimo od integrala

Z
n Z
X
dxg(x)(f (x)) =
i=1
xi +
dxg(x)(f (x))
(1.3.12)
xi
gde integralimo u maloj, okolini oko svake nule funkcije f (x). U segmentu (xi , xi + )
funkciju f (x) cemo aproksimirati sa f (x) = f 0 (xi )(x xi ) pa primenom (1.3.6) dobijamo
Z xi +
Z xi +
g(x)
g(xi )
dxg(x)(f (x)) =
dx 0
(x xi ) = 0
.
(1.3.13)
|f (xi )|
|f (xi )|
xi
xi
Prema tome
n
X
g(xi )
dxg(x)(f (x)) =
|f 0 (xi )|
i=1
n Z
X
g(x)
dx 0
=
(x xi ) ,
|f (xi )|
i=1
(1.3.14)
cime smo dokazali cetvrtu osobinu. Peta osobina je specijalni slucaj cetvrte, za f (x) = x2 a2 .
U izrazu (1.3.5) mozemo umesto po celoj realnoj osi integraliti u intevalu (c, d) pri cemu je
c<a<d.
Napomenimo da ukoliko bi se jedna od granica oblasti
imali bi
Z d
dx(x a) =
a
Z d
dxf (x)(x a) =
a
integracije poklopila sa tackom x = a

1
2
1
f (a) ,
2
(1.3.15)
12
gde je a < d. Delta funkcija moze biti napisana u integralnom obliku

1
(x x ) =
2
0
dkeik(xx ) .
(1.3.16)
Trodimenzionalna delta funkcija je definisana sa

Z
d3 r (3) (r r 0 )f (r) = f (r 0 ) ,
(1.3.17)
gde tacka r 0 pripada oblasti integracije V . Ona izbacuje vrednost podintegralne funkcije u tacki
r = r 0 pod uslovom da ta tacka pripada oblasti integracije V . U Dekartovim koordinatama
trodimenziona delta funkcija je proizvod tri jednodimenzione delta funkcije
(3) (r r 0 ) = (x x0 )(y y 0 )(z z 0 ) ,
(1.3.18)
gde su (x, y, z) Dekartove koordinate vektora r, a (x0 , y 0 , z 0 ) koordinate vektora r 0 . Ako umesto
dekartovih koristimo neke druge ortogonalne krivolinijske koordinate 1 , 2 , 3 , tj. r = (1 , 2 , 3 ),
r 0 = (10 , 20 , 30 ) tada je
(3) (r r 0 ) =
gde je
1
(1 10 )(2 20 )(3 30 ) ,
|J|
(1.3.19)
(x, y, z)

J =

(1 , 2 , 3 )
Jakobijan. Jakobijan u prethodnoj formuli se krati sa jakobijanom u meri inegracije da bi vazilo

Z
d r (r r ) =
3
(3)
d1 d2 d3 |J|
V
1
(1 10 )(2 20 )(3 30 ) = 1 .
|J|
(1.3.20)
U praksi se najcesce susrecemo sa cilindicnim i sfernim koordinatama. Trodimenziona delta

funkcija u cilindricnim koordinatama je
1
(3) (r r 0 ) = ( 0 )( 0 )(z z 0 ) ,
(1.3.21)
a u sfernim
(3) (r r 0 ) =
r2
1
(r r0 )( 0 )( 0 ) .
sin
(1.3.22)
Iz definicije delta funkcije (1.3.5) sledi da je dimenzija delta funkcije [(xa)] = m1 . Dimenzija
trodimenzione delta funkcije je m3 .
1.4. TACKASTO,
LINIJSKO I POVRSINSKO
NAELEKTRISANJE JEZIKOM ZAPREMINSKOG13
1.4
Ta
ckasto, linijsko i povr
sinsko naelektrisanje jezikom
zapreminskog
Neka se naelektrisanje q nalazi u trenutku t u tacki sa radijus vektorom r (t). Gustina naelektrisanja je 0 za r 6= r a beskonacna za r = r . Jasno je da je
(r, t) = q (3) (r r (t))
(1.4.23)
kao i
d3 r(r, t) = q .
(1.4.24)
Zapreminska gustina naelektrisanja sistema od N tackastih naelektrisanja je

(r, t) =
N
X
q (3) (r r (t)).
(1.4.25)
=1
Primer: Dugacka nit, ravnomerno je naelektrisana sa naelektrisanjem po jedinici duzine. Naci

zapreminsku gustinu naelektrisanja (r).
Primenom (1.4.23) imamo
X
(r) =
z (x)(y)(z z )
Z
= (x)(y)
dz 0 (z z 0 )
= (x)(y) .
Sada cemo naci zapreminsku gustinu struje za sistem tackastih naelektrisanja. Pocicemo od
izraza za zapreminsku gustinu struje j = v i zapreminske gustine sistema tackastih naelektrisanja (1.4.25). Kombinovanjem ovih formula dobijamo:
j(r, t) =
N
X
q v (t) (3) (r r (t)) ,
(1.4.26)
=1
gde je v (t) brzina naelektrisanja indeksa u trenutku t.
1.5
Jedna
cina kontinuiteta
Neka je V nepokretna zapremina unutar neprekidne sredine. Promena naelektrisanja u toj

zapremini u jedinici vremena je
Z
Z
d
dQ
3
=
=
d r(r, t) =
d3 r
dt
dt V
t
V
I
Z
= j dS = d3 r divj
S
(1.5.27)
14
odakle sledi
+ divj = 0 .
(1.5.28)
t
Poslednja jednacina je jednacina kontinuuiteta i ona je zakon odrzanja naelektrisanja u diferencijalnom obliku.
Zadatak: Pokazati da (1.4.25) i (1.4.26) zadovoljavaju jednacinu kontinuiteta.
1.6
Elektromagnetno polje
Kao sto smo rekli u uvodu elektromagnetno polje se u klasicnoj elektrodinamici opisuje dvema
vektorskim funkcijama: jacinom elektricnog polja E(r, t) i magnetnom indukcijom B(r, t). One
se mere pomocu sile
F = q(E + v B) .
(1.6.29)
kojom elektromagnetno polje deluje na probno naelektrisanje q. Naravno predpostavljamo da
probno naelektrisanje ne perturbuje raspodelu naelektrisanja i struja koje kreiraju elektromagnetno polje. U slucaju neprekidne raspodele naelektrisanja Lorencova sila je
Z
F =
d3 r(E + v B) .
Z
=
(E + j B)d3 r .
Izraz f = E + j B je zapreminska gustina Lorencove sile.
Kao i svako drugo vektorsko polje i za elektromagnetno se definisu linije polja. Linije elektricnog polja su definisane kao linije cije tangente u datom trenutku vremena su jacine polja u
datim tackama u tom trenutku vremena. Dakle,
dx
dy
dz
=
=
.
Ex (x, y, z, t)
Ey (x, y, z, t)
Ez (x, y, z, t)
(1.6.30)
Linije elektricnog polja se dobijaju resavanjem gornjeg sistema diferencijalnih jednacina. Linije
magnetnog polja se definisu analogno, tj.
dx
dy
dz
=
=
.
Bx (x, y, z, t)
By (x, y, z, t)
Bz (x, y, z, t)
U prethodnim jednacinama vreme t igra ulogu parametra.
(1.6.31)
Chapter 2
Maksvelove jedna
cine
2.1
Elektrostatika
Elektrostaticko polje stvaraju naelektrisanja koja miruju. Osnovni zakon elektrostatike je Kulonov zakon (kraj 18. veka) i on je ustanovljen eksperimentalno. Sila interakcije izmedju naelektrisanja q1 i q2 u sistemu reference gde oba naelektrisanja miruju proporcionalna je naelektrisanjima, a obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja izmedju njih. Kulonova sila je usmerena
duz pravca koji spaja naelektrisanja. Ako su r1 i r2 radijus vektori naelektrisanja q1 odnosno q2
onda sila kojom naelektrisanje q1 deluje na naelektrisanje q2 je (slika 2.1)
F12 =
1
q1 q2
(r2 r1 ) .
40 |r2 r1 |3
(2.1.1)
F
1
Konstanta 0 = 8, 85 1012 m
je dielektricna propustljivost vakuuma dok je 4
= 9 109 m
. Sila
F
0
kojom naelektrisanje q2 deluje na naelektrisanje q1 je F21 = F12 .
Kako je rot2 F12 = 0 Kulonova interakcija je konzervativna, tj. sila je negativan gradijent
potencijalne energije
F12 = 2 W .
(2.1.2)
Potencijalna energija interakcije1 ova dva tackasta naelektrisanja je

W =
1
q1 q2
.
40 |r2 r1 |
(2.1.4)
Jacina polja u nekoj tacki se odredjuje preko sile koja deluje na probno naelektrisanje smesteno
u tu tacku
F
.
(2.1.5)
E(r) =
qp
1
F21 = F12 = 1 W
15
(2.1.3)

CHAPTER 2. MAKSVELOVE JEDNACINE
16
q1
F
q2
F
21
12
0
Figure 2.1: Kulonova interakcija
Primenom Kulonovog zakona polje u tacki r tackastog naelektrisanja q postavljenog u tacku r 0

je
1 q(r r 0 )
E(r) =
.
(2.1.6)
40 |r r 0 |3
Ako imamo vise naelektrisanja q1 , . . . , qN kao izvore elektricnog polja, ukupno polje je vektorski
zbir polja koja poticu od svakog naelektrisanja ponaosob
E=
N
1 X q (r r )
.
40 =1 |r r |3
(2.1.7)
Ovo je princip superpozicije. U slucaju neprekidne raspodele naelektrisanja = (r) jacina polja
je
Z
1
(r 0 )d3 r0
E(r) =
(r r 0 ) .
(2.1.8)
0
3
40
|r r |
Lako se pokazuje da je rotE(r) = 0 pa mozemo uvesti potencijal elektrostatickog polja sa
E(r) = (r) .
Potencijal u tacki r je odredjen sa
Primenom
(r 0 )d3 r0
.
|r r 0 |
(2.1.9)
1
(r r 0 )
=
|r r 0 |
|r r 0 |3
(2.1.10)
1
(r) =
40
lako se vidi da potencijal (2.1.9) daje polje (2.1.8).
2.1. ELEKTROSTATIKA
17
Figure 2.2:
Rad elektrostatickog polja pri premestanju naelektrisanja q iz tacke A u tacku B u polju je

Z
F dr = q
A=
A
dr = q(A B ) = (WB WA ) = W .
(2.1.11)
Vidimo da je rad jednak negativnoj promeni potencijalne energije naeletrisanja u polju i da ne

zavisi od oblika tajektorije. Ako je putanja naelektrisanja zatvorena rad polja je jednak nuli, tj.
I
E dl = 0 .
Elektrostaticko polje je konzervativno.
Pri racunanju laplasijana izraza 1/r moramo biti obazrivi zbog singularnosti u tacki r = 0.
Dirak-Grinov identitet
1
= 4 (3) (r r 0 )
(2.1.12)
4
0
|r r |
daje precizan odgovor. Dokaz ovog identiteta je sledeci. Jednostavnosti radi uzmimo da je
r0 = 0. Za r 6= 0 imamo
1 1 d2 1
4
=
(r ) = 0 .
(2.1.13)
r
r dr2 r
Za r = 0 gornji racun je neprimenljiv, pa cemo funkciju 1/r predstaviti u obliku
1
1
= lim
,
r a0 r2 + a2
(2.1.14)
gde je a regularizacioni parametar. Prema tome

4
1
r

1
3a2
= lim 4
= lim 2
.
a0
a0 (r + a2 )5/2
r2 + a2
(2.1.15)

18
Integracija po celom prostoru daje
Z
0

1
r2 4dr = 12a2
4
r2 + a2

r2 dr
= 4 .
(r2 + a2 )5/2
(2.1.16)
Rezultat ne zavisi od parametra a. Kako je rezultat integracije konstanta to je podintegralna

funkcija proporcionalna delta funkciji. Koeficijent proporcionalnosti nam daje prethodni racun.
Dakle
1
4
= 4 (3) (r) .
(2.1.17)
r
Ovim smo dokazali Dirak-Grinov identitet.
Potrazimo divergenciju elektrostatickog polja:
Z
1
1
divE = div = 4 =
d3 r0 (r 0 )4r
40
|r r 0 |
Z
1
(r)
=
d3 r0 (r 0 ) (3) (r r 0 ) =
.
0
0
(2.1.18)
Primenili smo Dirak-Grinov identitet. Dakle,

divE(r) =
1
(r)
0
(2.1.19)
Poslednja relacija je Gausova teorema u lokalnom (diferencijalnom) obliku. Njen integralni oblik
se dobija integracijom jednacine (2.1.19) po zapremini
Z
1
d rdivE(r) =
0
odnosno
I
V
1
E dS =
0
d3 r(r)
(2.1.20)
Z
d3 r(r) .
(2.1.21)
Fluks elektrostatickog polja kroz ma koju zatvorenu povrs jednak je ukupnom naelektrisanju
koje se nalazi u zapremini cija je granica ta povrs podeljenom sa 0 . To je Gausova teorema u
integralnom obliku. Iz (2.1.18) vidimo da potencijal zadovoljava Poasonovu jednacinu
4 =
(r)
.
0
(2.1.22)
Jednacine koje kompletno odredjuju elektrostaticko polje su

(r)
0
rotE(r) = 0 .
divE(r) =
(2.1.23)
2.2. MAGNETOSTATIKA
19
z
dB
Idr'
r'
Figure 2.3: This is a figure.
2.2
Magnetostatika
Istorija magnetizma je dosta duga i u pocetku su se magnetizam i elektrostatika potpuno nezavisno razvijali. Pocetkom devetnaestog veka Ersted je otkrio da magnetna igla kompasa postavljena u blizini provodnika se ponasa na isti nacin kao kada je postavimo u blizini magneta. Iz
ovog eksperimenta se zakljucuje da naelektrisanja u kretanju generisu magnetno polje bas kao i
sam magnet.
Magnetostaticko polje generisu naelektrisanja koja se krecu stacionarno. To znaci da gustina
struje ne zavisi eksplicitno od vremena, tj. j = j(r). Takodje zapreminska gustina naelektrisanja
kod stacionarnog kretanja ne zavisi eksplicitno od vremena. U vecini slucajeva zapremiska
gustina naelektrisanja je jednaka nuli, (r) = 0, tj. provodnik je elektroneutralan, pa je elektricno
polje jednako nuli. Osnovni zakon magnetostatike je BioSavarLaplasov zakon. On za zadatu
raspodelu gustine struje kao izvora magnetnog polja odredjuje magnetno polje. Ako kroz linijski
provodnik2 protice struja jacine I, magnetna indukcija u tacki r je data sa
Z
0
Idr 0 (r r 0 )
B(r) =
,
(2.2.24)
4
|r r 0 |3
gde je
H
m
magnetna propustljivost vakuuma. U slucaju kada ne mozemo zanemariti poprecni presek
provodnika potrebno je da strujni element Idr 0 zamenimo na sledeci nacin:
0 = 4 107
Idr 0
2
I
dr 0 S = j dV 0 ,
S
Poprecni presek linijskog provodnika je zanemarljiv.
(2.2.25)

20
gde je S povrsina provodnika ortogonalna na pravac prenosenja naelektrisanja. Magnetna

indukcija je prema tome data sa
Z
0
j(r 0 )d3 r0 (r r 0 )
B(r) =
.
(2.2.26)
4
|r r 0 |3
Magnetnu indukciju mozemo napisati u obliku B = rotA, gde je A vektorski potencijal dat sa
Z
0
j(r 0 ) 3 0
A(r) =
dr .
(2.2.27)
4
|r r 0 |
Ovo se neposredno proverava3 :
rotA(r) =
=
=
=
Z
0
4
Z
0
4
Z
0
4
B(r)
h j(r 0 ) i
rot
d3 r0
|r r 0 |
h 1
1 i
0
0
d3 r 0
rotj(r
)
j(r
)
5
r
|r r 0 |
|r r 0 |
j(r 0 )d3 r0 (r r 0 )
|r r 0 |3
,
jer je rotj(r 0 ) = 0 i
1
r r0
=
.
|r r 0 |
|r r 0 |3
Iz izraza B = rotA sledi da je divB = 0. Poslednji izraz znaci da je magnetno polje bezizvorno
tj. ne postoje magnetna naelektrisanja. Drugim recima magnetne linije nemaju ni pocetak
ni kraj; ili su zatvorene ili pocinju i zavrsavaju se u beskonacnosti. Na slici 2.2 prikazane su
magnetne linije strujnog pravolinijskog provodnika. Linije su koncentricni krugovi koji leze u
ravni normalnoj na provodnik ciji se centri nalaze na provodniku. Smer magnetnih linija se
odredjuje pravilom desne ruke. Plac desne ruke pokazuje smer struje a ostali prsti smer polja.
Na slici 2.5 prikazane su linije magneta i solenoida.
Potrazimo rotor magnetne indukcije.
Primenom formula (A.0.1) i (2.2.27) kao i DirakGrinovog identiteta imamo
5r
rotB(r) = rotrotA = graddivA 4A

Z
Z
j(r 0 )
1
0
0
3 0
0
=
grad divr
dr
j(r )4r
d3 r 0
0
0
4
|r r |
4
|r r |
Z
Z
1
i
0 h
0
3 0
0 (3)
0 3 0
=
grad j(r )
d r + 4 j(r ) (r r )d r
4
|r r 0 |
Z
1
0
grad j(r 0 )
d3 r0 + j(r) ,
=
4
|r r 0 |
gde smo iskoristili divB(r 0 ) = 0. Ako dalje primenimo
1
1
0
=
|r r 0 |
|r r 0 |
3
rot(a) = rota a 5
(2.2.28)
2.2. MAGNETOSTATIKA
Figure 2.4: Magnetno polje linijskog provodnika
Figure 2.5: Magnetnetne linije magneta i solenoida sa strujom.
21

22
i ponovo formulu (A.0.1) imamo
Z
j(r 0 )

i
0 h
1
0
0
3 0
rotB(r) =
grad
div0
div
j(r
)
d
r
4j(r)
4
|r r 0 |
|r r 0 |
I
0
j(r 0 )dS0
+ 0 j(r)
= grad
4
|r r 0 |
= 0 j(r) .
(2.2.29)
U prethodnom izvodjenju primenili smo jednacinu kontinuiteta, uslov stacionarnosti:
divj(r) =
(r)
=0
t
(2.2.30)

kao i cinjenicu da je zapreminska gustina struje j lokalizovana unutar oblasti V pa j dS = 0.
V
Ako ovaj uslov ne bi vazio onda bi na granici oblasti V gustina struje imala normalnu komponentu
pa bi naelektrisanja prolazila kroz granicu oblasti V . Onda to ne bi bila granica oblasti V .
Dakle dobili smo
rotB(r) = 0 j(r) .
(2.2.31)
Ovo je lokalni oblik Amperove teoreme. Integracijom po nepokretnoj konturi dobijamo integralni
oblik Amperove teoreme
I
B dl = 0 IS ,
(2.2.32)
L
gde je IS jacina struje koja prolazi kroz povrs nategnutu na konturu L. Cirkulacija magnetne
indukcije proporcionalna je sa strujom IS .
Rezimirajmo na kraju da je magnetostaticko polje odredjeno sa vrednostima njegove divergencije i rotora:
divB(r) = 0
rotB(r) = 0 j(r) .
2.3
(2.2.33)
Razlaganje skalarnog potencijala po multipolima
Neka se unutar neke oblasti V linearnih dimenzija d nalazi naelektrisanje cija je zapreminska
gustina = (r). Potencijal elektricnog polja je
1
(r) =
40
Z
V
(r 0 )d3 r0
.
|r r 0 |
(2.3.34)
Na velikim rastojanjima od ovog sistema (d r) potencijal se moze razviti u red po stepenima

1
od d/r. Da bi to pokazali podintegralni izraz rr
cemo razviti u red po stepenima (d/r).
0
2.3. RAZLAGANJE SKALARNOG POTENCIJALA PO MULTIPOLIMA
23
Primenom binomne formule imamo

1
1
1
=
=

1/2
|r r 0 |
02
0
r2 2r r 0 + r02
r 1 + r 2rr
r2

0
02
0 2
1
1r
rr
3 (r r )
1
+
+
+
.
.
.
=
r
2 r2
r2
2 r4
0
0 2
1 rr
3(r r ) r2 r02
+ 3 +
+ ... .
=
r
r
2r5
(2.3.35)
Poslednji clan u prethodnom izrazu prepisacemo u obliku

3(r r 0 )2 r2 r02 = xi xj (3x0i x0j r02 ij ) ,
(2.3.36)
gde su xi i x0i dekartove koordinate vektora r odnosno r 0 . Zamenom (2.3.35) u (2.3.34) imamo
Z
Z
Z

1 1
1
r
02
3 0
0 3 0
0
0 3 0
0
0 0
(r) =
(r )d r + 3 r (r )d r + 5 xi xj (r )(3xi xj r ij )d r + . . . .
40 r
r
2r
(2.3.37)
Integral u prvom sabirku u (2.3.37) je ukupno naelektrisanje Q sistema. Drugi sabirak sadrzi
elektricni dipolni moment sistema naelektrisanja
Z
p = r 0 (r 0 )d3 r0 .
(2.3.38)
Dipolni moment zavisi od izbora koordinatnog pocetka, sem kod elektroneutralnih sistema. Za
sistem tackastih naelektrisanja dipolni moment je
Z
p =
d3 r r(r)
X Z
=
q d3 r r (3) (r r )
q r .
(2.3.39)
Velicina
Dij =
(r 0 )(3x0i x0j r02 ij )d3 r0
(2.3.40)
je tenzor kvadrupolnog momenta. Razvoj (2.3.37) postaje

1 Q r p xi xj Dij
(r) =
+ 3 +
+ ... .
40 r
r
2r5
(2.3.41)
U najnizoj aproksimaciji potencijal na velikim rastojanjima od sistema naelektrisanja je potencijal tackastog naelektrisanja Q smestenog u koordinatni pocetak. To je tzv. monopolni clan i
on je oblika 1/r. Sledeci clan u razvoju potencijala je oblika 1/r2 i to je dipolni clan. Naredna
korekcija potencijala, koja se na velikim rastojanjima ponasa kao 1/r3 je kvadrupolni clan.

24
Za sistem tri naelektrisanja: q u tacki (0, 0, a), q u tacki (0, 0, a) i 2q u koordinatnom

pocetku prva nenulta korekcija potencijala je kvadrupolna, jer je Q = 0 i p = 0. Ovaj sistem
naelektrisanja je tzv. linerani kvadrupol.
Navescemo neke osobine tenzora kvadrupolnog momenta.
1. Tenzor kvadrupolnog momenta je simetrican tenzor nultog traga. Njegov trag je nula zbog
3
X
(3x0i x0i r02 ii ) = 0 .
(2.3.42)
i=1
2. Ako je raspodela naelektrisanja sferno-simetricna, = (r) onda je tenzor kvadrupolnog

momenta jednak nula. Ovo se lako pokazuje, npr.
Z
Z
Z 2
4
D11 =
drr (r)
d sin
d(3 sin2 cos2 1) = 0 .
(2.3.43)
0
Nenulti matricni elementi tenzora kvadrupolnog momenta opisuju odstupanje sistema od sferne
simetrije.
3. Ako sistem poseduje aksijalnu simetriju, tj. invarijantnost na rotacije oko z ose, tenzor
kvadrupolnog momenta je dijagonalnog oblika
D11 0
0
0 .
(2.3.44)
D = 0 D11
0
0 2D11
Pokazimo sada da je tenzor kvadrupolnom momenta euklidski tenzor. Pri rotaciji koordinatnog sistema (pasivna interpretacija) Dekartov bazis {e1 , e2 , e3 } prelazi u {e01 , e02 , e03 } .
Primovane bazisne vektore mozemo razviti po starim
e0i =
3
X
Rij ej .
(2.3.45)
j=1
Koeficijenti u razvoju Rij cine matricu rotacije R. Ova matrica je ortogonalna, RT R = RRT = I
i zadovoljava uslov det R = 1. To su tzv. specijalne ortogonalne matrice, SO(3). Pri rotaciji
koordinatnog sistema koordinate vektora se transformisu, dok se sam vektor ne menja. Iz
r=
3
X
3
X
xi e i =
i=1
imamo
3
X
odnosno
xj =
3
X
i=1
(2.3.46)
x0i Rij ej
(2.3.47)
i=1
3
X
xj ej =
j=1
x0i e0i
i,j=1
Rij x0i
3
X
i=1
(RT )ji x0i
(2.3.48)
2.3. RAZLAGANJE SKALARNOG POTENCIJALA PO MULTIPOLIMA
25
odakle dobijamo zakon tranformacije

x0i
3
X
(R
T 1
)ij xj =
j=1
3
X
Rij xj ,
(2.3.49)
j=1
gde smo u poslednjem koraku iskoristili cinjenicu da je matrica R ortogonalna.

0
Neka su Dij komponente tenzora kvadrupolnog momenta u sistemu S, a Dij
njegove komponente
u sistemu dobijenog rotacijom iz S. Veza izmedju ovih komponenti je:
0
Dij
Z
=
Z
=
Z
=
(r 0 )(3x0i x0j r02 ij )d3 r0

(r)(3Rik Rjl xk xl r2 ij )d3 r
(r)Rik Rjl (3xk xl r2 kl )d3 r
= Rik Rjl Dkl

= (RDRT )ij
(2.3.50)
Time smo pokazali da su Dij stvarno komponente tenzora drugog reda. Zasto je d3 r0 = d3 r i
ij = Rik Rjl kl ?
Iz (2.3.41) lako mozemo dobiti izraz za elektricno polje na velikim rastojanjima:
E = =

1 Q
3(p r)r r2 p
r
+
+
.
.
.
.
40 r3
r5
(2.3.51)
Prvi clan je monopolni dok je drugi dipolni.

Elektricni dipol je sistem dva nalektrisanja q i q na rastojanju l. Dipolni moment dipola je
p = ql, gde je vektor l usmeren od negativnog ka pozitivnom naelektrisanju. Tackasti dipol je
dipol kod kojeg je rastojanje izmedju naelektrisanja, l infinitezimalno malo. Potencijal tackastog
dipola koji se nalazi u koordinatnom pocetku na rastojanju r od njega je
(r) =
1 rp
.
40 r3
(2.3.52)
Jacina elektricnog polja se dobija nalazenjenjem gradijenta potencijala. Naivan racun zasnovan na obicnom diferenciranju daje korektno polje za r 6= 0. Elektricno polje dipola je singularno
u tacke gde se nalazi dipol. Rezultat za polje je
E=
1 3(p r)r r2 p 4 (3)
p (r) .
40
r5
3
(2.3.53)
Prvi clan u (2.3.53) je isti kao dipolna korekcija u razvoju (2.3.51). To je tacan izraz za polje
dipola ukoliko je r 6= 0. Clan

sa delta funkcijom je neophodan jer je zapreminski integral po

26
sferi, poluprecnika R ciji je centar u koordinatnom pocetku

Z
Z
p r
1
3
Ed r =
d3 r
3
4
r
0
r<R
r<R
Z Z 2
1
=
p cos2 sin dde3
40 0 0
p
=
.
30
(2.3.54)
Primenili smo formulu (A.0.7) iz vektorske analize. U prethodnom izvodjenju pretpostavili smo
da je elektricni dipolni moment usmeren duz zose. Prvi sabirak u (2.3.53) daje nulti doprinos
zapreminskom integralu definisanom gore.
2.4
Razlaganje vektorskog potencijala po multipolima
Neka se unutar neke oblasti V nalazi prostorno lokalizovan sistem naelektrisanja u kretanju
opisan zapreminskom gustinom struje j = j(r). Vektorski potencijal na velikim rastojanjima od
ovog sistema takodje se moze razviti u red po multipolima. Zamenom (2.3.35) u
0
A(r) =
4
dobijamo
0 1
A(r) =
4 r
j(r 0 ) 3 0
dr
|r r 0 |
1
j(r )d r + 3
r
0
3 0
(2.4.55)
3 0
(r r )j(r )d r + . . .

,
(2.4.56)
gde smo zadrzali samo prva dva clana. Neka su f (r) i g(r) dve neprekidne funkcije. Iz Gausove
teoreme
Z
I
3
d r div(f g j) =
f g j dS
(2.4.57)
V
sledi
Z
[(f )gj + (g)f j ]d3 r = 0 ,

jer je divj = 0 i j dS
(2.4.58)
= 0. Ako u (2.4.58) uzmemo da je f = xi i g = 1 onda dobijamo

Z
ji d3 r = 0 ,
(2.4.59)
a ako za funkcije f i g izaberemo f = xi , g = xk onda dobijamo

Z
Z
3
xi jk d r =
xk ji d3 r .
V
(2.4.60)
2.4. RAZLAGANJE VEKTORSKOG POTENCIJALA PO MULTIPOLIMA
27
Prvi clan u razvoju (2.4.56) je monopolni clan i on je jednak nuli zbog (2.4.59). Drugi clan u
(2.4.56) transformisacemo uz pomoc (2.4.60) na sledeci nacin
Z
0 1
(2)
A (r) =
(r r 0 )j(r 0 )d3 r0
3
4 r
Z
Z

0 1
0
0 3 0
0
0 3 0
(r
r
)j(r
)d
r
+
(r
r
)j(r
)d
r
=
4 2r3
Z
Z

0 1
0
0 3 0
0
0
3 0
(r
r
)j(r
)d
r
+
x
x
j
(r
)e
d
r
=
i
k
k
i
4 2r3
Z
Z

0 1
0
0 3 0
0
0
3 0
=
(r
r
)j(r
)d
r
x
x
j
(r
)e
d
r
i k i
k
4 2r3
Z

0 1
3 0
0
0
0
=
d
r
(r
r
)j(r
)
(r
j)
r
)
4 2r3
Z
0 1
d3 r0 (r 0 j(r 0 )) r .
=
(2.4.61)
4 2r3
Ako uvedemo magnetni dipolni moment sistema
Z
1
d3 r r j
(2.4.62)
m=
2
onda drugi clan u razvoju vektorskog potencijala je
0 m r
A(2) =
.
(2.4.63)
4 r3
Najnizi nenulti clan u razvoju vektorskog potencijala stacionarne lokalizovane struje je dipolni
clan. Magnetna indukcija na velikim rastojanjima od lokalizovane struje se lako nalazi iz B =
rotA. Rezultat je
0 3(m r)r r2 m
B=
.
(2.4.64)
4
r5
To je magnetno polje na velikim rastojanjima od dipola koji se nalazi u koordinatnom pocetku.
Izraz (2.4.63) je vektorski potencijal magnetnog dipola, momenta m koji se nalazi u koordinatnom pocetku, dok izraz (2.4.64) zahteva korektivni clan za r = 0. Naime, lako se vidi da
je4
Z
20
Bd3 r =
m
(2.4.65)
3
r<R
pa je magnetno polje tackastog dipola koji se nalazi u koordinatnom pocetku

0 3(m r)r r2 m 8
(3)
B=
+
m (r) .
(2.4.66)
4
r5
3
Odredimo magnetni moment konture sa strujom I u ravni prikazanoj na slici 2.4. Ako je ravan
konture xOy ravan onda primenom formule za magnetni moment dobijamo
I
1
(2.4.67)
m = I r dr = ISn ,
2
gde je S povrsina konture, a n njen ort.
4
R
V
d3 xrotA =
dS(n A)

28
Figure 2.6: Strujna kontura u xOy ravni.
2.5
Faradejev zakon elektromagnetne indukcije
Faradej je eksperimentalno otkrio da se u nepokretnom provodniku indukuje struja ukoliko se u

provodniku u njegovoj blizini ili menja struja ili je struja stalna a provodnik se krece. Takodje
do pojave elektricne struje u provodniku doci ce i kada su provodnik i magnet u relativnom
kretanju. U svim ovim primerima dolazi do promene fluksa magnetnog polja, definisanog sa
Z
=
B dS
(2.5.68)
S
kroz konturu provodnika u kome se indukuje struja. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije uspostavlja vezu izmedju promene fluksa magnetnog polja kroz povrsinu S i cirkulacija
elektricnog polja
I
E=
E dr
(2.5.69)
izracunatoj po zatvorenoj konturi C koja je granica povrsine S, tj. C = S. Kontura C

u definiciji elektromotorne sile je nepokretna. Faradejev zakon ima jednostavan matematicki
oblik:
I
Z
d
E=
E dr =
B dS .
(2.5.70)
dt S
C
Magnetno polje ciji se fluks menja indukuje elektricno polje. Znak minus u (2.5.70) je vezan sa
Lencovim pravilom. Ako je kontura C provodnik onda ce zbog dejstva indukovanog elektricnog
polja u provodniku teci struja koju mozemo meriti. Naravno, pojava indukovanog elektricnog
polja je nezavisna od postojanja provodnika u kome se indukuje struja. Neka je magnetno polje
usmereno kao na slici 2.7 i neka raste sa vremenom Vrtlozno elektricno polje je prikazano na slici
2.7. Primenom Stoksove teoreme u (2.5.70) dobijamo
Z
Z
B
rotE dS =
dS
(2.5.71)
S
S t
odakle dobijamo Faradejev zakon u lokalnom obliku
rotE =
B
.
t
(2.5.72)
Pri kretanju konture C integralni oblik Faradejevog zakona ne vazi u obliku (2.5.70), dok diferencijalni oblik Faradejevog zakon vazi generalno u klasicnoj elektrodinamici. Detaljnija analiza
Faradejevog zakona za pokretnu konturu bice analizirana kasnije.

2.6. MAKSVELOVE JEDNACINE
29
Figure 2.7: Smer vrtloznog elektricnog polja kada magnetno polje polje raste sa vremenom.
2.6
Maksvelove jedna
cine
U prethodnim lekcijama izlozili smo osnovne zakonitosti elektrostatickog i magnetostatickog

polja u vakuumu kao i Faradejev zakon koji uspostavlja vezu izmedju elektricnog i magnetnog
polja. Zakon indukcije ukazuje nam da su elektricno i magnetno polje deo jedinstvenog elektromagnetnog polja.
Maksvelove jednacine su jednacine koje opisuju klasicno elektromagnetno polje u vakuumu.
Potvrdjene su u velikom broju eksperimenata i povezuju izvore polja: zapreminsku gustinu
naelektrisanja (r, t) i zapreminsku gustinu struje j(r, t) sa jacinama polja E(r, t), B(r, t):
(r, t)
(2.6.73)
0
divB(r, t) = 0
(2.6.74)
B
rotE(r, t) =
(2.6.75)
t

E
rotB(r, t) = 0 j(r, t) + 0
.
(2.6.76)
t
Odmah vidimo da su Maksvelove jednacine parcijane diferencijalne jednacine i da su lokalne i
simultane. Prva od njih je Gausov zakon koji vazi ne samo za elektrostaticko polje vec i za
promenljivo elektricno polje. Druga jednacina govori o bezizvornosti magnetnog polja. Treca
je Faradejev zakon elektromagnetne indukcije; promenljivo magnetno polje stvara vrtlozno elek
tricno polje. Cetvrta
jednacina je analogna Amperovom zakonu ali sadrzi jedan dodatni clan,
divE(r, t) =
E
(2.6.77)
t
tzv. struju pomeranja. Kretanje naelektrisanja, tj. struja provodjenja ali i struja pomeranja
stvaraju vrtlozno magnetno polje.
Pretpostvimo da struja pomeranja nije izvor magnetnog polja, tj. da Amperova teorema
jd = 0
rotB(r, t) = 0 j(r, t)
(2.6.78)

30
Figure 2.8:
vazi za vremenski promenljivo magnetno polje. Razmotrimo kondenzator gde struja tece u
smeru kao na slici 2.6. Primenom integralnog oblika prethodne formule gde je kontura C u
blizini provodnika a daleko od kondenzatora imamo
( R
R
I
rotBdS = 0 S jdS = 0 I
S
R
R
B dl =
.
(2.6.79)
rotBdS
=
jdS
=
0
C
0
S1
S1
Rezultat zavisi od izbora povrsi nategnute na konturu C, tj. cirkulacija magnetne indukcije nije
ista za povrsi S i S1 nategnute na konturu C. Iz ove jednostavne analize vidimo da jednacina
(2.6.78) nije korektna. Njoj nedostaje clan sa strujom pomeranja. Kada se neka supstancijalna
sredina nalazi u promenljivom elektricnom polju dolazi do njenog polarizovanja; naelektrisanja
sredine pod dejstvom spoljnjeg polja pocinju da se krecu, nastaje tzv. polarizaciona struja.
Maksvel je iskoristio tu ideju tako sto je smatrao da promenljivo elektricno polje uzrokuje kretanje naelektrisanih cestica u etru i zato je uveo struju pomeranja kao izvor magnetnog polja.
Naravno, mi danas znamo da etar ne postoji, ali je clan (2.6.77) u cetvrtoj Maksvelovoj jednacini
korektan.
Maksvelove jednacine su saglasne sa jednacinom kontinuiteta. Uzmimo divergenciju cetvrte
Maksvelove jednacine (2.6.76):

E
divrotB = 0 div j + 0
.
t
(2.6.80)
Kako je divrot = 0 onda primenom prve Maksvelove jednacine imamo

divj +
=0.
t
bezizvorno
Dobili smo jednacinu kontinuiteta. Iz ovog izvodjenja se jos vidi i da je polje j + 0 E
t
tj. da su njegove linije zatvorene.
Maksvelove jednacine su linearne tako da vazi princip superpozicije. Ako izvori 1 , j1 generisu
polje E1 , B1 a izvori 2 , j2 generisu polje E2 , B2 onda izvori 1 + 2 , j1 + j2 generisu polje E1 +
E2 , B1 + B2 .

2.7. SAMOUSAGLASENO
ODREDJIVANJE EMP U VAKUUMU
31
Neka su u nekoj oblasti prostora nemamo naelektrisanih cestica, tj. neka je = 0 i j = 0.

Uzmimo rotor cetvrte Maksvelove jednacine. Primenom vektorskog identiteta (A.0.6) i trece
Maksvelove jednacine dobijamo:
2B
.
t2
Konacno, koriscenjem druge Maksvelove jednacine dobijamo
graddivB 4B = 0 0
(2.6.81)
1 2B
=0.
c2 t2
Slicno uzimanjem rotora trece Maksvelove jednacine dobijamo
4B
(2.6.82)
1 2E
=0.
(2.6.83)
c2 t2
Dobili smo talasne jednacine. Dakle, u oblasti prostora gde su odsutni izvori u vakuumu postoji
elektromagnetni talas. Fazna brzna elektromagnetnog talasa u vakuumu je
4E
c=
1
m
= 3.108 .
0 0
s
Herz je dokazao postojanje elektromagnetnih talasa.
2.7
Samousagla
seno odredjivanje EMP u vakuumu
Naelektrisanja i struje odredjuju elektromagnetno polja ali i polje uticu na kretanje naelektrisanih cestica tako da izvore i polja treba odredjivati samousaglaseno. Posmatrajmo sistem od
N naelektrisanih cestica. Zapreminska gustina naelektrisanja je data sa
(r, t) =
N
X
q (3) (r r (t)) ,
(2.7.84)
q v (3) (r r (t)) .
(2.7.85)
=1
zapreminska gustina struje je

j(r, t) =
N
X
=1
Oni zadovoljavaju jednacinu kontinuiteta. Maksvelove jednacine imaju sledeci oblik

N
1 X
divE(r, t) =
q (3) (r r (t))
0 =1
divB(r, t) = 0
rotE(r, t) =
B
t
N
X
rotB(r, t) = 0
=1
q v (3) (r r (t)) + 0
E
.
t
(2.7.86)
32
Ovaj skup jednacina treba dopuniti jednacinama kretanja cestica

dp
= q (E + v B ), = 1, . . . , N .
dt
(2.7.87)
Polja i cestice su odredjene sa ukupno 3N +8 jednacinom. Nepoznate velicine su E(r, t), B(r, t), r =
r (t) pa je broj nepoznatih 3N + 6. Odmah primecujemo da je broj jednacina veci od broja
nepoznatih i to za dva. Postavlja se pitanje da li je sistem jednacina kretanja predefinisan jer
postoje dve jednacine viska. Pokazacemo da su te dve jednacine zapravo pocetni uslovi pa je broj
jednacina isti kao i broj nepoznatih. Ako uzmemo divergenciju cetvrte Maksvelove jednacine i
primenimo jednacinu kontinuiteta dobijamo
E
)
t
(divE)
)
= 0 ( + 0
t
t
= 0 (0 divE ) .
t
0 = 0 div(j + 0
Iz poslednjeg izraza vidimo da je izraz F 0 divE(r, t) (r, t) nezavistan od vremena i jednak

je vrednosti ovog izraza u pocetnom trenutku
0 divE(r, t) (r, t) = 0 divE(r, t0 ) (r, t0 ) ,
gde je t0 pocetni trenutak. Prva Maksvelova jednacina onda fiksira F (x, y, z) = 0. Slicno
uzimajuci divergenciju trece Maksvelove jednacine dobijamo da je
divB(r, t) = G(x, y, z) = divB(r, t0 )
Druga Maksvelova jednacina fiksira G(r) = 0. Ovim smo pokazali da od osam jednacina polja
dve nisu dinamicke vec predstavljaju pocetne uslove.
Bez obzira sto smo rekli da polja i naelektrisanja uticu i odredjuju jedni druge u praksi, pri
resavanju elektrodinamickih problema se primenjuju dve aproksimacije. Jedna je aproksimacija
zadatih gustina kada smatramo da su gustine naelektrisanja i struja (r, t), j(r, t) poznate i da
resavanjem jednacina nalazimo polja. Druga je aproksimacija zadatih polja. U ovoj aproksimaciji
polja su zadata pa iz Maksvelovih jednacina nalazimo gustine naelektrisaja.
2.8
Potencijali elektromagnetnog polja u vakuumu
Mi smo vec ranije za staticka polja uveli skalarni i vektorski potencijal. Medjutim, na osnovu
bezizvornih Maksvelovih jednacina mozemo uvesti skalarni i vektorski potencijal za proizvoljno
elektromagnetno polje. Iz druge Maksvelove jednacine, divB = 0 sledi B(r, t) = rotA(r, t), jer
je divrot 0. Zamenom B = rotA u trecu Maksvelovu jednacinu (2.6.75) imamo

A
=0
rot E +
t
2.8. POTENCIJALI ELEKTROMAGNETNOG POLJA U VAKUUMU
33
pa je
A

t
jer je rotgrad 0. Dakle, jacinu elektricnog polja i magnetnu indukciju mozemo izraziti preko
potencijala i A:
E=
B = rotA
A
E =
.
t
(2.8.88)
(2.8.89)
Potencijali su funkcije vektora polozaja i vremena. Sest funkcija Ex , . . . , Bz zamenili smo sa

cetiri , Ax , Ay , Az . Imamo ih dve manje jer smo resili bezizvorne Maksvelove jednacine, tj.
polja (2.8.88), (2.8.89) automatski zadovoljavaju drugu i trecu Maksvelovu jednacinu.
2.8.1
Jedna
cine za potencijale
Zamenem izraza (2.8.89) u prvu Maksvelovu jednacinu dobijamo

4 +
divA = /0 .
t
Zamenom (2.8.88) i (2.8.89) u cetvrtu Maksvelovu jednacinu imamo

A

5+
rotrotA = 0 j 0 0
t
t
(2.8.90)
(2.8.91)
odnosno
1 2A
1
grad(divA
+
) = 0 j .
(2.8.92)
c2 t2
c2 t
Jednacine za potencijale (2.8.90) i (2.8.92) su parcijalne diferencijalne jednacine drugog reda.
Ove jednacine su kuplovane, jer se skalarni i vektorski potencijal pojavljuju u ove jednacine.
4A
2.8.2
Kalibraciona (gauge ili gradijentna) simetrija
Potencijali nisu jednoznacno definisani. Sa potencijala i A precicemo na nove potencijae

definisane sa
t
= A ,
0 = +
A0
(2.8.93)
gde je = (r, t) proizvoljna funkcija. Transformacije potencijala (2.8.93) nazivaju se kalibracionim (gradijentnim ili gauge) transformacijama. Novi potencijali daju ista polja kao i polazni
potencijali i A. Ovo se lako proverava:
A0
0 = E + A A = E
t
t
t
= rot(A ) = rotA = B .
E0 =
B0
(2.8.94)

34
Jacina elektricnog polja i magnetna indukcija su invarijantne na kalibracione transformacije, a

kako su oni opservabilne velicine to zakljucujemo da je elektrodinamika gauge (ili kalibraciono)
invarijantna teorija5 . Kalibraciona simetrija je osnova za razumevanje sve cetiri interakcije u
prirodi.
Potencijali su dakle nejednoznacni; odredjeni su do na kalibracione transformacije. Stoga
je moguce nametnuti neki uslov na potencijale, tj. fiksirati gauge. Potrebno je proveriti da se
kalibracioni uslov moze nametnuti, tj. da li sa potencijala koji ne zadovoljavaju dati kalibracioni
uslov mozemo kalibracionom transformacijom preci na nove potencijale koji su u datoj kalibraciji.
Najcesce se koriste Lorencov i Kulonov kalibracioni uslov. Lorencov uslov je
divA +
1
=0.
c2 t
(2.8.95)
Kasnije cemo pokazati da je ovaj uslov Lorenz invarijantan. Jednacine za potencijale su u

Lorencovoj kalibraciji dekuplovane:
1 2
= /0
c2 t2
1 2A
4A 2 2 = 0 j .
c t
4
(2.8.96)
Sada cemo proveriti da je Lorencov kalibracioni uslov moguce nametnuti na potencijale (, A).
Neka polazni potencijali ne zadovoljavaju Lorencov gauge, tj. neka je
divA +
1
= (t, r) 6= 0 .
c2 t
Kalibracionom transformacijom potencijali (, A) prelaze u nove potencijale (0 , A0 ) za koje

zahtevamo da zadovoljavaju Lorencov kalibracioni uslov:
1 0
1

0
0 = divA + 2
= div(A ) + 2
+
c t
c t
t
1
1 2
= divA + 2
4 2 2 .
c t
c t
Gornja jednacina postaje
1 2
4 2 2 =
c t
Ovo je nehomegena Dalamberova jednacina za koju znamo da ima resenja. Primetimo da kada
fiksiramo Lorencov gauge mozemo i dalje vrsiti gauge transformacije sa funkcijama koja zadovoljavaju
1 2
4 2 2 = 0 .
c t
Ova dopunska simetrija preostala nakon fiksiranja gauga naziva se rezidualnom simetrijom.
5
Potencijali nisu opservabilni u klasicnoj elektrodinamici.
2.8. POTENCIJALI ELEKTROMAGNETNOG POLJA U VAKUUMU
35
U Kulonovoj kalibraciji na potencijle se namece sledeci uslov

divA = 0 .
Jednacine za potencijale u ovoj kalibraciji postaju
4(r, t) = (r, t)/0
1 2A
1
4A 2 2 = 0 j + 2
.
c t
c
t
(2.8.97)
Ove jednacine su spregnute; u obe se pojavljuje skalarni potencijal. Resenje prve jednacine je
Z
1
(r 0 , t)d3 r0
(r, t) =
,
(2.8.98)
40
|r r 0 |
tzv. trenutni Kulonov potencijal. Druga jednacina je
Z
1 2A
1
(r 0 , t)d3 r0
4A 2 2
= 0 j +
c t
40 c2 t
|r r 0 |
Z
1
div0 j(r 0 , t)d3 r0
= 0 j
40 c2
|r r 0 |
Z
j(r 0 , t)d3 r0
0
.
= rotrot
4
|r r 0 |
(2.8.99)
Prelaz sa drugog na treci red u (2.8.99) je netrivijalan. Provericemo ga tako sto cemo krenuti
od izraza u trecem redu:
Z
Z
Z
j(r 0 , t)d3 r0
j(r 0 , t)d3 r0
j(r 0 , t)d3 r0
rotrot
= graddiv
4
|r r 0 |
|r r 0 |
|r r 0 |
Z
1
= j(r 0 , t)
d3 r0 + 4j
|r r 0 |
Z
1
= j(r 0 , t)0
d3 r0 + 4j
|r r 0 |
Z
Z

0
div0 j(r 0 , t)d3 r0
0 j(r , t)
3 0
= div
d
r
+
+ 4j
|r r 0 |
|r r 0 |

I j(r 0 , t) dS0 Z div0 j(r 0 , t)
3 0
d r + 4j

|r r 0 |
|r r 0 |
V
Z
div0 j(r 0 , t) 3 0
=
d r + 4j(r, t) .
(2.8.100)
|r r 0 |
U prvom redu primenili smo (A.0.6), zatim Dirak-Grinov identitet i (A.0.1), u trecem formulu
(2.2.28) a zatim ponovo vektorski identitet (A.0.1). Rezultat (2.8.100) cemo prepisati u obliku
Z
Z
div0 j(r 0 , t) 3 0
1
j(r 0 , t)d3 r0
1
d
r
+
rotrot
.
(2.8.101)
j=
4
|r r 0 |
4
|r r 0 |
36
Vektorsko polje j smo razlozili u dve komponente. Prvi sabirak

Z
1
div0 j(r 0 , t) 3 0
jL =
dr
4
|r r 0 |
(2.8.102)
zadovoljava uslov rotjL = 0. Ova komponenta vektora gustine struje naziva se longitudinalnom
komponentom. Druga komponenta
Z
1
j(r 0 , t)d3 r0
jT =
rotrot
(2.8.103)
4
|r r 0 |
je tzv. transverzalna (solenoidna) komponenta. Ona zadovoljava uslov divjT = 0. Ovim smo
pokazali Helmholcovu teoremu, po kojoj se svako vektorsko polje moze razloziti na transverzalnu
i longitudinalnu komponentu.
Jednacina (2.8.99) je dakle
1 2A
4A 2 2 = 0 jT .
(2.8.104)
c t
Sa desne strane ove jednacine figurise samo transverzalna komponenta gustine struje. Kulonov
gauge se cesto naziva transverzalnim gauge-om.
Chapter 3
Elektromagnetno polje u sredini
U prethodnoj glavi formulisali smo jednacine za elektromagnetno polje u vakuumu. Sada cemo
naci jednacine za polje u prisustvu supstancijalne sredine.
3.1
MaksvelLorencove jedna
cine za polje u supstancijalnoj sredini
Elektromagnetno polje u supstancijalnoj sredini generisu naelektrisanja te sredine kao i naelektrisanja uneta u tu sredinu. Mikroskopske gustina naelektrisanja (r, t) i struje k(r, t) sredine su
brzo fluktuirajuce funkcije kako u prostoru tako i u vremenu. Sva naelektrisanja, dakle spoljasnja
i unutrasnja, generisu mikropolja: mikroskopsko elektricno polje e(r, t) i mikroskopsku magnetnu
indukciju b(r, t). Mikropolja su takodje brzo fluktuirajuce funkcije. Vremenske fluktuacije su sa
periodom reda T 1017 s a prostorne d 1010 m. Uzimajuci da se sva prisutna naelektrisanja,
dakle naelektrisanja sredine i spolja uneta naelektrisanja, nalaze u vakuumu mozemo napisati
Maksvelove jednacine za mikropolja:
div(0 e) = + ext
divb = 0
b
rote =
t
b
e
rot
= k + jext + 0
.
0
t
(3.1.1)
Da bi imali kompletan sistem jednacina moramo dodati jednacine kretanja naelektrisanih cestica:
dp
= q (e + v b ), = 1, . . . , N
dt
(3.1.2)
gde je N je reda velicine 1023 . Iz ovog sistema jednacina ne mozemo izvuci neku znacajnu
i kad bi uspeli da resimo jednacine, ne znamo pocetne uslove.
informaciju. Cak
Mikroskopska polja kao i mikroskopska gustine naelektrisanja i struje su neopservabilne
velicine. Zato cemo ih usrednjiti po prostornom i vremenskom intervalu, koji su odredjeni samim
37
38
CHAPTER 3. ELEKTROMAGNETNO POLJE U SREDINI
procesom merenja makroskopskih velicina. Mi ne merimo polje u tacki r vec merimo srednje
polje unutar oblasti V oko tacke r, gde je V zapremina sonde kojom merimo polje. Slicno,
usrednjavamo i po vremenu. Makroskopska vrednost polja ili gustina u trenutku t predstavlja
srednju vrednost mikroskopskih velicina po vremenu usrednjenu u vremenskom intervalu t.
Makroskopsko elektricno polje, E(r, t) je srednja vrednost mikroskopskog polja, e(r, t):
Z
Z t
1
3 0
E(r, t) = he(r, t)i =
dt0 e(r + r 0 , t + t0 ) .
(3.1.3)
dr
tV V
0
Slicno se definisu srednje vrednosti ostalih mikroskopskih velicina. Ako su velicine posle usrednjavanja i dalje brzo fluktuirajuce onda ih usrednjavamo statisticki1 . Jasno je da parcijalni izvodi
komutiraju sa usrednjavanjem:

he(r, t)i =
e(r, t)
(3.1.4)
xi
xi
i slicno
he(r, t)i =
t
e(r, t) .
t
(3.1.5)
Posle usrednjavanja mikroskopskih jednacina (3.1.1) dobijamo

div(0 E) = hi + ext
divB = 0
B
rotE =
t
B
E
rot( ) = hki + jext + 0
.
0
t
E i B su makroskopska jacina elektricnog polja odnosno makroskopska magnetna indukcija; hki
i hi su makroskopske gustine struje i naelektrisanja i oni su funkcije makroskopskih polja.
Unutrasnja naelektrisanja cemo podeliti na slobodna i vezana. Slobodna naelektrisanja se
krecu po celom telu. Vezana naelektrisanja su lokalizovana u atomu, molekulu ili jonu.2 U
metalima postoje slobodni elektroni; joni i elektroni su slobodna naelektrisanja u plazmi, joni su
takodje slobodna naelektrisanja u elektrolitu. Mikroskopska gustina unutrasnjih naelektrisanja
je
= sl + vez ,
(3.1.6)
dok je mikroskopska gustina struje
k = ksl + kvez .
1
Srednja vrednost opservable A(pi , qi , t) po ansamblu je

R
A(pi , qi , t)f (pi , qi )d
R
A =
f (pi , qi )d
3
pi d qi
gde je f funkcija raspodele, a d = dh3N
element faznog prostora.
N!
2
Ova podela je uslovna, npr. u brzo promenljivom polju sva naelektrisanja se ponasaju kao vezana.
(3.1.7)

3.1. MAKSVELLORENCOVE JEDNACINE
ZA POLJE U SUPSTANCIJALNOJ SREDINI39
Figure 3.1:
Srednje vrednosti ovih gustina su

h(r, t)i = hsl. (r, t)i + hvez. (r, t)i = sl + vez
hk(r, t)i = hksl. (r, t)i + hkvez. (r, t)i = jsl + jvez .
Da bi sl bilo razlicito od nule nije dovoljno da se naelektrisanja sredine mogu slobodno kretati
u njoj, vec moraju biti u visku ili manjku.
Mikroskopska gustina slobodnih naelektrisanja je
X
qj (3) (r rj (t)) ,
(3.1.8)
sl =
jsl
dok je mikroskopska gustina vezanih naelektrisanja

X
vez =
n (r, t) ,
(3.1.9)
gde je
n (r, t) =
qj (3) (r rj (t))
jn
qj (3) (r rn (t) rnj (t))
jn
gustina naelektrisanja ntog molekula (ili celiji tela; atomu, jonu,.. ). rn je radijus vektor centra mase ntog molekula, rnj je radijus vektor naelektrisanja qj koje pripada ntom molekulu,
u odnosu na njegov centar mase. Ove oznake su predstavjene na slici 3.1. Polarizacija, P(r, t)
je definisana kao dipolni moment jedinicne zapremine
P
pn
.
(3.1.10)
P(r, t) = nV
V
40
U prethodnoj formuli sumira se po dipolnim momentima koji su u okolini tacke r u trenutku t.

Ako je vektor polozaja dipola momenta p obelezen sa r polarizacija sistema tackastih dipola
je
X
P(r, t) =
p (3) (r r (t)) .
(3.1.11)
U slucaju supstancijalne sredine prethodmu sumu cemo obeleziti sa (r, t) pa je

(r, t) =
pn (3) (r rn (t)) ,
(3.1.12)
gde je pn elektricni dipolni moment ntog molekula. To je mikroskopska polarizacija. Makroskopska polarizacija je njena srednja vrednost
*
+
X
P(r, t) = h(r, t)i =
pn (3) (r rn (t)) .
(3.1.13)
n
Gustina vezanih naelektrisanja je

*
+ *
+
X
XX
vez =
n =
qj (3) (r rn rnj )
n
*
XX
n
*
X
*
X
n
*
X
n
jn
jn
qj (r rn )
(3)
jn
qn (3) (r rn )
*
X
+
qn (3) (r rn )
*
X
+ ...
+
div
pn 5 (3) (r rn (t))
+
qn (3) (r rn )
qj rnj 5 (r rn (t)) + . . .
(3)
pn (3) (r rn (t))
+ ...
divP .
(3.1.14)
U drugom redu delta funkciju smo razvili u red smatrajuci da je |rnj | |rn |. Kvadratne clanove
smo zanemarili. Molekule (odnosno atome, jone,..) karakterisemo sa njihovim ukupnim naelektrisanjem i dipolnim momentom. Sledeca korekcija bi bio kvadrupolni moment ali taj clan nismo
ukljucili. Sa qn obelezili smo naelektrisanje ntog molekula. Ako je molekul elektroneutralan
onda je prvi clan u krajnjem rezultatu jednak nuli.
Ukupna srednja vrednost mikroskopske gustine naelektrisanja je
*
+
X
hi = sl +
qn (3) (r rn ) divP
n
= divP,
(3.1.15)

gde je
=
*
X
+
qj (r rj (t)
(3)
*
X
+
qn (r rn )
(3)
(3.1.16)
j,sl
makroskopska gustina naelektrisanja. Ona se sastoji od dva sabirka; prvi je srednja vrednost
mikroskopskog slobodnog naelektrisanja, a drugi se dobija usrednjavanjem vezanih naelektrisanja
molekula tretiracu ih kao tackasta.
U provodnoj sredini zbir prvog i drugog clana je nula ukoliko je sredina elektroneutralna. U
metalima postoje slobodni elektroni koji se mogu kretati po celom telu, zatim vezani elektroni
i nepokretni pozitivno naelektrisani joni u cvorovima metalne resetke. Makroskopska gustina
naelektrisanja provodne sredine je jednaka nuli. U dielektricnim sredinama nema slobodnih
naelektrisanja pa je prvi sabirak u (3.1.16) jednak nuli. Molekuli sredine su elektroneuralni pa je
i drugi sabirak jednak nuli. Neutralnost sredine u oba slucaja se narusava dodavanjem spoljnih
naelektrisanja. U literaturi se cesto identifikuje sa sl sto je u vecini slucajeva tacno.
Magnetni dipolni moment
Z
1
m=
d3 r r j(r, t)
(3.1.17)
2
za sistem tackastih naelektrisanja je
m=
1X
q r v .
2
Magnetizacija se definise slicno kao polarizacija

P
mn
M(r, t) = nV
.
V
(3.1.18)
(3.1.19)
Ona je suma magnetnih dipolnih momenata po jedinici zapremine. Za sistem tackastih magnetnih dipola izrazena je preko delta funkcije
X
M(r, t) =
m (3) (r ra (t)) .
(3.1.20)
Mikroskopska magnetizacija sredine je

(r, t) =
mn (3) (r rn (t)) .
(3.1.21)
U prethodnoj formuli mn je magnetni dipolni moment ntog molekula. Srednja vrednost

mikroskopske magnetizacije je makroskopska magnetizacija (koju cemo zvati magnetizacijom)
M(r, t) = h(r, t)i .
(3.1.22)
Neka je vn brzina ntog molekula, a vni = drdtni brzina i-tog naelektrisanja koje pripada
ntom molekulu u odnosu na centar mase molekula. Srednja vrednost mikroskopske gustine
42
struje vezanih naelektrisanja je

jvez (r, t) = hkvez (r, t)i =
=
*
XX
n
hkn (r, t)i

+
qi (vn + vni ) (3) (r rn (t) rni (t))
in
XX

qi (vn + vni )( (3) (r rn (t)) rni (3) (r rn (t)))
in
+ ...
XX

qi vn (3) (r rn (t)) + qi vni (3) (r rn (t))
=
n
in
*
XX
n
qi vn (rni 5 (3) (r rn (t)))
in
*
XX
n
+
+
qi vni (rni 5 (3) (r rn (t)))
(3.1.23)
in
Dobili smo cetiri clana i svaki od njih cemo analizirati posebno. Prvi clan je
X
qi vn (3) (r rn (t)) = qn vn (3) (r rn (t)) .
(3.1.24)
in
Za elektroneutralne molekule ovaj clan je jednak nuli. Drugi sabirak je

XX
X
qi vni (3) (r rn (t)) =
p n (3) (r rn (t))
n
in

X
pn (3) (r rn (t))
t n
X
pn (vn 5 (3) (r rn (t))) .

=
Poslednji clan je reda brzine molekula i mozemo ga zanemariti jer je |vni | |vn |. Treci sabirak
se takodje moze zanemariti iz istog razloga. Lako se vidi da je
X
in

d X
(3)
qi rni (rni 5 (r rn (t)))
qi vni (rni 5 (r rn (t))) =
dt in
X
qi rni (vni 5 (3) (r rn (t)))

(3)
in

(3)
qi rni (rni
5 (r rn (t))
t
in
X

qi rni (vni 5 (3) (r rn (t))) ,
X
in
(3.1.25)

gde smo clanove kvadratne po dimenziji molekula zanemarili. Ovu aproksimaciju primenjujemo
od samog pocetka. Prilikom razvijanje delta funkcije u red zadrzali smo linearne clanove po rni .
Koristeci (3.1.25) cetvrti clan u (3.1.23) se transformise prema
XX
n
qi vni (rni 5 (3) (r rn (t)))
in
1 XX
1 XX
=
qi vni (rni 5 (3) (r rn (t))) +
qi rni (vni 5 (3) (r rn (t)))
2 n in
2 n in
1 XX
qi 5 (3) (r rn (t)) (rni vni )
=
2 n in
X
=
5 (3) (r rn (t)) mn
n
rot(mn (3) (r rn (t))) .
(3.1.26)
U pretposlednjem koraku primenili smo

rot(v) = 5 v + rotv .
(3.1.27)
Sabirajuci sve clanove dobijamo mikroskopsku gustinu vezanih naelektrisanja

kvez =
qn vn (3) (r rn (t))

X

X
pn (3) (r rn (t)) + rot
mn (3) (r rn (t)) .
t n
n
(3.1.28)
Usrednjavanjem mikroskopske gustine struje dobijamo

hki = hksl + kvez i
X

=
qi vi (3) (r ri (t)) +
n
isl
*
+
*
+

X

X
+
pn (3) (r rn (t))
+ rot
mn (3) (r rn (t))
t
n
n
= j+
P
+ rotM ,
t
gde je
j=
(3.1.29)

qi vi (3) (r ri (t)) +
isl
(3.1.30)
makroskopska gustina struje. Za elektroneutralne molekule ona se svodi na gustinu struje slobodnih naelektrisanja. Kod provodnih sredina drugi clan je obicno zanemarljiv u odnosu na
44
prvi. Zamenjujuci izraze (3.1.14) i (3.1.29) u (3.1.6) dobijamo

div(0 E) = + ext divP
divB = 0
B
rotE =
t
B
P
E
rot( ) = j + jext + rotM +
+ 0
.
0
t
t
(3.1.31)
Uvodeci D-vektor (elektricna indukcija) i jacinu magnetnog polja, H sa

D = 0 E + P
1
H= BM
0
(3.1.32)
prethodne jednacine postaju

divD = + ext
divB = 0
B
rotE =
t
(3.1.33)
(3.1.34)
(3.1.35)
D
(3.1.36)
.
t
Ovo su MaksvelLorencove jednacine za elektromagnetno polje u supstancijalnoj sredini. Nepoznatih velicina ima 16 i to E, B, D, H, j, dok je broj jednacina sest (dve su dopunski uslovi).
MaksvelLorencove jednacine se moraju dopuniti sa jos deset tzv. supstancijalnih jednacina.
rotH = j + jext +
3.2
Supstancijalne jedna
cine
Kao sto smo rekli MaksvelLorencove jednacine moramo dopuniti sa jednacinama koje karakterisu sredinu. Ove jednacine se nazivaju supstancijalnim jednacinama. To su veze oblika
D = D[E, B]
H = H[E, B]
j = j[E, B] .
(3.2.37)
Supstancijalne jednacine dobijamo bilo empirijski bilo metodama teorijske fizike. Npr. supstancijalne jednacine cvrstih tela se dobijaju primenom kvantne statisticke fizike, za jonizovani gas
odnosno plazmu moramo konsultovati teorijsku fiziku plazme itd.
U elektrostatickom odnosno magnetnostatickom polju supstancijalne jednacine za neprovodnu
sredinu imaju jednostavan oblik su
=0
j=0
D = 0 E
B = 0 H ,
(3.2.38)

3.2. SUPSTANCIJALNE JEDNACINE
45
gde je relativna dielektricna propustljivost sredine, a relativna magnetna propustljivost.

Jednacine su kao sto vidimo linearne, i su konstante. Molekuli ovakvih sredina su najcesce
elektroneutralni, pa se makroskopska gustina struje i naelektrisanja svode na gustine naelektrisanja i struje slobodnih naelektrisanja, ali i one su jednake nuli.
Sredina kod koje prethodne formule vaze i u promenljivom polju
=0
j=0
D(r, t) = 0 E(r, t)
B(r, t) = 0 H(r, t) ,
(3.2.39)
zvacemo Maksvelov dielektrik. Jasno je da ove jednacine mogu vaziti samo za sporo promenljiva
polja.
Ukoliko se provodna sredina nalazi u statickom polju onda je
=0
j = E
D = 0 E
B = 0 H
(3.2.40)
gde je provodnost. Prva jednacina je posledica elektroneutralnosti sredine. Maksvelov provodnik je sredina kod koje prethodne relacije vaze i za promenljiva polja. Provodna sredina ne
dozvoljava postojanje zapreminske gustine naelektrisanja. Polazeci od jednacine kontinuiteta
+ div(E) = 0
t
+
=0
t 0
dobijamo
t
(t) = (0)e
(3.2.41)
Kod dobrih provodnika velicina 0 / je mala pa je = 0.

Ako je sredina anizotropna onda velicine , , su tenzori dielektricne propustljivosti, magnetne propustljivosti odnosno provodnosti. Jednacine (3.2.40) postaju
ji (r, t) = ij Ej (r, t)
Di (r, t) = 0 ij Ej (r, t)
Bi (r, t) = 0 ij Hj (r, t) .
(3.2.42)
Prethodne supstancijalne relacije su lokalne i simultane, tj. sredina je bez disperzije, sto je fizicki
neprihvatljivo. Elektrodinamicka reakcija sredine (a to su polarizacija i magnetizacija sredine)
u trenutku t treba da zavisi od polja i osobina sredine u ranijim trenucima vremena. Ovakve
sredine se nazivaju sredinama sa vremenskom disperzijom. Polarizacija i magnetizacija ne mogu
46
zavisiti od polja i karakteristika sredine u kasnijim trenucima vremena jer bi time bila narusena
kauzalnost. Dakle supstancijalne jednacine linearne sredine sa vremenskom disperzijom su
Z t
Di (r, t) =
dt0 Fij (r, t, t0 )Ej (t0 , r)
Z t
Bi (r, t) =
dt0 Gij (r, t, t0 )Hj (t0 , r)
Z t
ji (r, t) =
dt0 Kij (r, t, t0 )Ej (t0 , r) .
Tenzori Fij (r, t, t0 ), Gij (r, t, t0 ), Kij (r, t, t0 ) karakterisu sredinu. Ako je sredina stacionarna, tj.
njene osobine se ne menjaju sa vremenom, onda jezgra linearnih operatora Fij , Gij i Kij zavise
od razlike t t0 a ne od t i t0 ponaosob. Za stacionarne sredine vrednosti jezgara integralnih
operatora se ne menjaju pri translacijama
Fij (r, t + , t0 + ) = Fij (r, t, t0 ),
(3.2.43)
za proizvoljno . Specijalno ako izaberemo = t0 dobijamo

Fij = Fij (r, t t0 )
(3.2.44)
kao sto smo tvrdili. Supstancijalne jednacine za stacionarne sredine sa vremenskom disperzijom
su
Z t
Di (r, t) =
dt0 Fij (r, t t0 )Ej (t0 , r)
Z t
Bi (r, t) =
dt0 Gij (r, t t0 )Hj (t0 , r)
Z t
ji (r, t) =
dt0 Kij (r, t t0 )Ej (t0 , r) .
Ukoliko npr. vrednost vektora elektricne indukcije u tacki r zavisi od jacine polja u okolnim
tackama onda to nazivamo prostornom disperzijom. Vremenska disperzija, zbog konacnosti
prostiranja elektromagnetne interakcije uvek prati prostornu disperziju. Dakle za sredine sa
prostornovremenskom disperzijom supstancijalne jednacine imaju sledeci oblik
Z t
Z
0
Di (r, t) =
dt
d3 r 0 Fij (r, r 0 , t, t0 )Ej (t0 , r 0 )
Z t
Z
0
Bi (r, t) =
dt
d3 r 0 Gij (r, r 0 , t, t0 )Hj (t0 , r 0 )
Z t
Z
0
ji (r, t) =
dt
d3 r 0 Kij (r, r 0 , t, t0 )Ej (t0 , r 0 ) .
Veze su linearne. Ako jezgra integralnih operatora u prethodnim jednacinama zavise od razlike
r r 0 , tj, ukoliko je npr.
Z
Z t
0
d3 r 0 Fij (r r 0 , t, t0 )Ej (t0 , r 0 )
(3.2.45)
Di (r, t) =
dt
USLOVI
3.3. GRANICNI
47
Figure 3.2:
onda takve sredine nazivamo homogenim. Tenzor Fij je translaciono invarijantan, tj.
Fij (r, r 0 ) = Fij (r + a, r 0 + a)
(3.2.46)
gde je a proizvoljan vektor. Specijalno za a = r 0 sledi

Fij = Fij (r r 0 ) .
Sredina moze u opstem slucaju biti nelinearna.
3.3
Grani
cni uslovi
Vektori jacine elektricnog polja i magnetnog polja kao i elektricna i magnetna indukcija nisu
neprekidne funkcije. Ukoliko se na nekoj povrsi nalaze naelektrisanja i/ili teku struje onda neke
od komponenti polja trpe skokove. Ovo sledi iz samih MaksvelLorencovih jednacina. Neka je
granicna povrs izmedju dve supstancijalne sredine. Velicine koje se odnose na prvu sredinu
obelezicemo indeksom 1, a one koje se odnose na drugu sredinu sa indeksom 2. Uzecemo da
je S mala povrsina na grnicnoj povrsi i konstruisacemo zatvorenu cilindricnu povrs tako sto
cemo u svakoj tacki povrsi S konstruisati normalu na ovu povrs. Visina ove normale je h,
po pola u svakoj od oblasti 1 i 2. Bazisi ove cilindricne povrsi su S1 i S2 , kao na slici 3.2.
Zapremina koju ona obuhvata je V . Integracijom prve Maksvel-Lorencove jednacine, (3.1.33)
po zapremini V imamo
Z
Z
3
divDd r =
d3 r .
(3.3.47)
V
Sa smo obelezili zbir makroskopske gustine nealektrisanje i gustine spolja unetih naelektrisanja.
Primenom Gausove teoreme imamo
Z
I
3
d r =
D dS
V
(V )
Z
Z
Z
(3.3.48)
=
D dS +
D dS +
D dS ,
S1
S2
48
gde je M omotac cilindra. Element zapremine je d3 r = hdS za malo h pa u limesu h 0

imamo
Z
Z

(D2 D1 ) ndS ,
(3.3.49)
lim h dS =
S h0
gde smo uveli ort normale n na granicnoj povrsi koji je usmeren od sredine 1 ka sredini 2. Kada
h tezi nuli povrsi S1 , S2 se poklapaju sa S. Izraz

lim h
h0
u (3.3.49) je nenulti ako gustina naelektrisanja divergira na granicnoj povrsini. Ocigledno je da

je on jednak povrsinskoj gustini slobodnog i spolja unetog naelektrisanja na granicnoj povrsi.
Dakle,
Z
Z
(D2 D1 ) ndS =
dS .
(3.3.50)
Kako je predhodni izraz tacan za proizvoljno malu povrs S to je

D2n D1n = ,
(3.3.51)
gde je Dn = Dn normalna projekcija vektora elektricne indukcije. Projekcija vektora elektricne

indukcije na pravac normale u datoj tacki granicne ravni i u datom trenutku vremena trpi skok
koji je jednak povrsinskoj gustini slobodnih i eksternih naelektrisanja u toj tacki granicne povrsi
i u tom trenutku vremena.
Analogno iz (3.1.34) sledi
B2n B1n = 0 ,
(3.3.52)
tj. normalna projekcija magnetne indukcije je neprekidna funkcija na granici dve sredine. Iz
izraza za zapreminsku gustinu polarizacionog (vezanog) naelektrisanja
divP = vez
(3.3.53)
P2n P1n = vez .
(3.3.54)
sledi
Normalna komponenta vektora polarizacije na granici dve sredine ima skok ukoliko se na njoj
nalaze povrsinska vezana naelektrisanja.
Pogledajmo sada rotorske jednacine. Neka se kriva AB nalazi na granicnoj povrsi , slika 3.3.
Konstruisimo povrsinu S kojoj pripada kriva AB i koja je normalna na granicnu povrs. Visina
ove povrsi je h, po pola sa svake strane granice. Integralicemo cetvrtu MaksvelLorencovu
jednacinu (3.1.36) po povrsini A2 B2 B1 A1
Z
Z
Z
D
j dS +
dS =
rotH dS
S
S t
S
Z A2
Z B2
=
H dl +
H dl
A1
B1
Z
+
B2
A2
A2
Z
H dl +
B1
H dl .
(3.3.55)
USLOVI
3.3. GRANICNI
49
Figure 3.3: Povrsina dS je A2 B2 BB1 A1 A
U prethodnom izrazu primenili smo Stoksovu teoremu. Dalje cemo element povrsine napisati
kao
dS = dS = hdl ,
(3.3.56)
i uzeti limes h 0:
Z
lim
h0
Z

jh dl =
(H2 H1 ) dl .
(3.3.57)

U limesu h 0 linijski integrali duz A1 A2 i B1 B2 su jednaki nuli. Velicinu limh0 jh
cemo obeleziti sa i. Ona je gustina povrsinske struje slobodnih i spolja unetih naelektrisanja.
Ona je jednaka kolicini naelektrisanja koje u jedinici vremena prodje kroz jedinicnu duzinu koja je
normalna na pravac prenosenja naelektrisanja. Gustina povrsinske struje paralelna je granicnoj
povrsi.
Iz (3.3.57) sledi
i = (H2 H1 ) .
(3.3.58)
Primenom = n imamo
i = (H2 H1 ) ( n) ,
(3.3.59)
i = (n (H2 H1 )) .
(3.3.60)
odnosno
Posto je proizvoljno i kako vektor povrsinske gustine struje ima komponente paralelnu granicnoj
povrsini to sledi
n (H2 H1 ) = i .
(3.3.61)
Ova relacija daje skok tangencijalne komponente jacine magnetnog polja. Mnozenjem poslednje
relacije vektorski sa n dobijamo
H2t H1t = i n
(3.3.62)
50
gde su H2t odnosno H1t tangencijalne komponente vektora jacine magnetnog polja u sredini 2
odnosno 13 . Tangencijalna komponenta jacine magnetnog polja nije neprekidna pri prelasku iz
jedne u drugu sredinu u onim tackama granicne povrsi gde postoji povrsinska struja slobodnih
i/ili externih naelektrisanja.
Analogno iz trece Maksvelove jednacine
rotE =
B
t
sledi
E2t E1t = 0 .
(3.3.63)
Tangencijalna komponenta vektora elektricnog polja je neprekidna. Zapreminska gustina vezanih

struja je zbir magnetizacione i polarizacione struje
jvez = rotM +
P
.
t
(3.3.64)
Odavde sledi izraz za skok tangencijalne momponente magnetizacije

M2t M1t = ivez n .
(3.3.65)
Ona postoji u onim tackama granicne povrsine u kojima teku struje vezanih naelektrisanja.
Proizvoljan vektor A mozemo razloziti na normalnu i tangencijalnu komponentu u odnosu na ort n na sledeci
nacin
A = An + At
gde je
An = (A n)n
i
At = (n A) n .
Chapter 4
Teoreme elektromagnetnog polja
4.1
Pointingova teorema
Razmotrimo sistem naelektrisanih cestica koje se krecu unutar neke zapremine. Ove cestice
generisu elektromagnetno polje. Promena kineticke energije cestica u jedinici vremena po teoremi
energije je
X
X
d X
(
E ) =
q (E + v B ) v =
q v E ,
dt
(4.1.1)
gde smo sa E obelezili energiju cestice indeksa ; E i B su elektricno i magnetno polje u tacki
u kojoj se u datom trenutku nalazi naelektrisanje q . Iz gornje formule vidimo da magnetno
polje ne vrsi rad. Ono moze da promeni pravac i smer brzine cestice ali ne i njen intenzitet.
Prelazak na kontinualnu raspodelu se lako nalazi ubacivanjem delta funkcije
d X
(
E ) =
dt
=
Z
Z
X
d3 r(
q v (3) (r r )) E(r, t)
d3 rj E .
(4.1.2)
R
Rezultat (4.1.2) vazi za proizvoljnu kontinualnu raspodelu naelektrisanja. Izraz d3 rj E je
rad polja u jedinici vremena (snaga) na premestanju naelektrisanja. On govori o pretvaranje
elektromagnetne u mehanicku energiju.
Pretpostavimo sada da je unutar neke fiksne oblasti V prisutna makroskopska sredina koja
je nepokretna, linerna i neka su efekti disperzije zanemarljivi. Primenom cetvrte Maksvel
Lorencove jednacine i vektorskog identiteta
div(E H) = H rotE E rotH
51
52
CHAPTER 4. TEOREME ELEKTROMAGNETNOG POLJA
imamo
j E = E rotH E
D
t
D
t
D
B
E
.
= div(E H) H
t
t
= div(E H) + H rotE E
(4.1.3)
U drugom redu iskoristili smo trecu MaksvelLorencovu jednacinu. Na osnovu prethodnog izraza
i (4.1.2) imamo
Z
Z
Z
B
D 3
3
3
d rj E =
div(E H)d r
H
+E
dr.
(4.1.4)
t
t
V
V
V
Zapreminska gustina struje u (4.1.4) je zapreminska gustina spoljasnjih i slobodnih struja. Izraz
E dD + H dB u opstem slucaju nije totalni diferencijal. Saglasno nasim pretpostavkama
supstancijalne jednacine imaju sledeci oblik
Di = 0 ij Ej , Bi = 0 ij Hj ,
(4.1.5)
tj. sredina je linearna i bez disperzije. Tada imamo

E dD = Ei dDi = 0 ij Ei dEj
1
=
0 (ij Ei dEj + ij Ei dEj )
2
1
=
0 (ij Ei dEj + ji Ej dEi )
2
1
=
0 (ij Ei dEj + ij Ej dEi )
2
1
1
=
(Ei dDi + Di dEi ) = d(E D) ,
2
2
(4.1.6)
gde smo u trecem redu neme indekse i i j zamenili u drugom clanu; a zatim u narednom redu
iskoristili da je tenzor dielektricne propustljivosti simetrican. Slicno je
1
H dB = d(H B) .
2
Zamenom (4.1.6) i (4.1.7) u (4.1.4) dobijamo
Z
Z
I
D E H B
d
3
3
d rj E +
dr
+
=
Sp dS ,
dt V
2
2
V
S=V
gde je Sp = E H Pointingov vektor. Izraz
Z
D E H B
Wem =
+
d3 r
2
2
V
(4.1.7)
(4.1.8)
4.1. POINTINGOVA TEOREMA
53
je elektromagnetna energija, dok je podintegralni izraz

1
u = (E D + B H) ,
2
gustina elektromagnetne energije. U slucaju sredine koju analiziramo velicina
Z

B
D
d3 r H
+E
t
t
V
jeste vrenski izvod velicine koju interpretiramo kao energiju elektromagnetnog polja. U opstem
slucaju taj izraz nije vremenski izvod neke velicine, pa energiju elektromagnetnog polja ne
mozemo generalno definisati. Primer takvih sredina su sredine sa disperzijom kod kojih postoje gubici energije, tj. oslobadja se toplota.
Pointingovu teoremu (4.1.8) mozemo iskazati recima na sledeci nacin: Promena elektromagnetne energije u oblasti V u jedinici vremena plus energija koja u jedinici vremena iscuri kroz
granicnu porsinu oblasti V jednaka je negativnom radu u jedinici vremena na premestanju slobodnih i spolja unetih naelektrisanja. Ovo je ocigledno zakon odrzanja energije. Koristeci (4.1.2)
imamo
I

d X
E + Wem =
Sp dS ,
(4.1.9)
dt
V
odakle vidimo da promene mehanicke i energije elektromagnetnog polja u jedinici vremena je
jednaka negativnom fluksu Pointingovog vektora kroz granicnu povrsinu. U slucaju odsustva
supstancijalne sredine, tj. u vakuum izraz (4.1.8) ima oblik
Z
d
d rjE+
dt
odnosno
I
E2
B2
0
dr
+
=
Sp dS ,
2
20
S=V
3

d
Wmeh + Wem =
dt
(4.1.10)
I
Sp dS .
(4.1.11)
S=V
Za polje se kaze da je potpuno ako je jednako nuli na granici konacne oblasti ili ako je granica
u beskonacnosti onda opada bar kao 1/r2 na velikim rastojanjima. Za potpuno polje fluks
Pointingovog vektora kroz granicnu povrs je nula pa je ukupna energija sistema, tj. zbir energije
polja i mehanicke energije konstanta. Potpuno polje je analogon izolovanog sistema u mehanici.
Pointingovu teoremu mozemo napisati i u diferencijalnom obliku. Iz (4.1.8) sledi
jE+
odnosno
uem
+ divSp = 0
t
(4.1.12)
(umeh + uem ) + divSp = 0 .

(4.1.13)
t
Prethodni izraz ima istu formu kao i jednacina kontinuiteta; to je standardni oblik zakona
odrzanja. Sa umeh oznacili smo zapreminsku gustinu mehanicke energije.
54
Figure 4.1: Pointingov vektor u slucaju ortogonalnih statickih polja
Fluks Pointingovog vektora
I
Sp dS
S
je energija u jedinici vremena koja prostruji kroz zatvorenu porsinu S. Dimenzije Pointingovog
vektora su J/sm2 . Da li mozemo interperirati Pointingov vektor lokalno, kao gustinu fluksa snage
tj. kao energiju koja u jedinici vremena prodje kroz povrsinu normalnu na pravac prenosenja
energije? U jednom broju slucajeva to je moguce, ali ne vazi generalno. Rekli smo da je
Sp = E H Pointingov vektor. Medjutim, umesto njega mozemo za Pointingov vektor uzeti i
citavu klasu vektora
S0p = Sp + rot,
gde je proizvoljno vektorsko polje, jer je divrot = 0. Pointingov vektor nije jednoznacno
definisan. Pointingovi vektori koji se razlikuju za rotor nekog vektorskog polja daju isti fluks
kroz zatvorenu povrsinu i istu divergenciju. Pointingova teorema ne vidi razliku izmedju njih.
Iz tog razloga Pointingov vektor nije opservabilna velicina. Fizicki smisao ima fluks Pointingovog vektora kroz zatvorenu povrsinu, on je jednak negativnoj promeni energije (mehanicke i
elektromagnetne) u oblasti obuhvacenoj tom povrsinom.
Neka je elektrostaticko polje plocasog kondenzatora postavljeno ortogonalno na magnetostaticko polje permanentnog magneta, kao na slici 4.1. Pointingov vektor Sp = 10 EB je razlicit
od nule iako nema nikakvog strujanja energije; polja su staticka. Medjutim, fluks Pointingovog
vektora kroz ma koju zatvorenu povrsinu u ovoj oblasti je jednak nuli.
Primenimo Pointingovu teoremu za dugacak provodnik poluprecnika a koji je vezan na izvor
elektromotorne sile. Neka je zosa usmerena duz ose simetrije provodnika. Elektricno polje u
provodniku je E = Eez = (U/l)ez , gde je U razlika potencijala izmedju krajeva provodnika, a l
njegova duzina. Magnetna indukcija u oblasti van provodnika je
B=
0 I
e
2 r
(4.1.14)
4.2. TEOREMA IMPULSA
55
pa je Pointingov vektor na omotacu provodnika, r = a dat sa

Sp =
1
EI
EB=
e .
0
2a
I je jacina struje u provodniku. Za povrsinu S u Pointingovoj teoremi uzecemo cilindar ciji je

omotac povrsina provodnika. Fluks Pointingovog vektora je
I
Sp dS = ElI = U I = RI 2 ,
S
gde je R otpor provodnika. Pointingova teorema ima sledeci oblik

Z
d3 r j E = RI 2 = U I .
Poslednji izraz je Dzulov zakon; snaga oslobodjena u provodniku je proizvod struje i napona.
Pointigov vektor je usmeren ka osi simetrije provodnika. Da li energija od izvora u provodnik
dolazi ne kroz zice vec iz okolnog prostora? Problem je vezan za lokalnu interpretaciju Pointingovog vektora. Ono sto sigurno mozemo reci je kolika je energija koja prodje kroz cilindaricnu
povrs jedinicne duzine oko provodnika, jer ta velicina figurise u Pointingovoj teoremi.
Ako bi granicna povrsina obuhvatala i izvor elektromotorne sile tada bi Pointingova teorema
Z
Z
I
2
dWem
3 j
3
0
+ d r d rj E = Sp dS .
(4.1.15)
dt
S
Primenili smo
j = (E + E0 ) ,
gde je E0 neelektromagnetno polje. Takodje smo uzeli da je provodnik izotropan. Izraz

Z
d3 rj E0
je snaga izvora EMS. Iz izraza (4.1.15) sledi
Z
Z
2
3 j
d r = d3 rj E0 ,
tj. Dzulova snaga je jednaka snazi izvora.

Bez obzira na probleme interpretacije Pointingovog vektora Pointingova teorema radi savrseno.
U svim merenjima mi merimo promenu energije u jedinici vremena u oblasti prostora koju zauzima detektor, dakle fluks Pointingovog vektora.
4.2
Teorema impulsa
Dobro je poznato sa kursa Mehanike da je ukupni mehanicki impuls izolovanog sistema cestica
stalan. Ovo je posledica cinjenice da je zbir unutrasnjih sila jednak nuli zbog zakona akcije i
reakcije.
56
v1
q
q
v2
Figure 4.2:
Razmotrimo izolovan sistem dve naelektrisane cestice q1 i q2 koje se krecu u ravni stalnim
brzinama po medjusobno normalnim trajektorijama, kao sto je prikazano na slici 4.2. U nekom
trenutku vremena brzina drugog naelektrisanja, v2 je usmerena duz pravca koji spaja ova dva
naelektrisanja, dok je v1 normalna na taj pravac. Lorencova sila kojom drugo naelektrisanje
deluje na prvo je
F21 =
0
q2 (v2 (r1 r2 ))
q1 v1
.
4
|r1 r2 |3
(4.2.16)
Odmah vidimo da je ova sila jednaka nuli zbog kolinearnosti vektora brzine druge cestice i
relativnog radijus vektora jedne cestice u odnosu na drugu. Sa druge strane sila kojom prvo
naelektrisanje deluje na drugo
F12 =
0
q1 (v1 (r2 r1 ))
q2 v2
4
|r2 r1 |3
(4.2.17)
i ona nije jednaka nuli.

Zakljucujemo da ne vazi zakon akcije i reakcije. Prema tome bez obzira sto nema spoljnih
sila koje deluju na ove dve cestice mehanicki impuls ovog sistema cestica nije ocuvan. Medjutim
mi znamo da bi impuls ovog sistema morao biti ocuvan jer je sistem translaciono invarijantan.
Resenje ovog paradoksa lezi u cinjenici da pored mehanickog impulsa i samo elektromagnetno
polje ima impuls. Ukupni impuls, tj. zbir mehanickog i impulsa polja je ocuvan. U ovoj lekciji
nacicemo impuls elektromagnetnog polja.
Razmatrajmo sistem naelektrisanih cestica u vakuumu. Promena mehanickog impulsa cestica
57
jednaka je ukupnoj sili koja deluje na cestice:

X
d X
p ) =
q (E + v B )
dt
Z
X
=
qa (E(r, t) + v B(r, t)) (3) (r r (t))
d3 r
Z
d3 r(E + j B) ,
(4.2.18)
gde smo ubacili jednu delta funkcije kako bi rezultat generalisali na neprekidnu raspodelu naelektrisanja i struja. Ako sa Pmeh obelezimo ukupan mehanicki impuls svih cestica kontinulane
sredine u zapremini V to imamo
Z
dPmeh
=
d3 r(E + j B) .
(4.2.19)
dt
V
Iz (2.6.73) i (2.6.76) mozemo izraziti zapreminsku gustinu naelektrisanja odnosno struje i dobijene izraze zameniti u (4.2.19), sto daje
Z
h
1
i
dPmeh
E
=
d3 r 0 EdivE +
rotB 0
B
dt
0
t
Z
h
B i
1
3
=
d r 0 EdivE + rotB B 0 (E B) + 0 E
0
t
t
ZV
h
=
d3 r 0 EdivE 0 E rotE
V
i
1
1
+
BdivB B rotB 0 (E B) .
0
0
t
Sa latinicnim slovima i, j, . . . obelezicemo dekartove koordinate tako da divergencija vektora E
je
3
3
X
Ei X
divE =
=
i Ei .
x
i
i=1
i=1
Parcijalni izvod po koordinati xi krace zapisujemo kao i . Vektorski proizvod dva vektora A i
B mozemo zapisati preko simbola LeviCivita

na sledeci nacin
AB=
3
X
ijk Aj Bk ei ,
(4.2.20)
i,j,k=1
pa rotor mozemo prestaviti u formi

rotE = E =
3
X
i,j,k=1
ijk j Ek ei .
(4.2.21)
58
Primenom ovih izraza imamo

(EdivE E rotE)i = Ei j Ej ijk klm Ej l Em
= Ei j Ej (il jm im jl )Ej l Em
= Ei j Ej Ej i Ej + Ej j Ei
1
= j (Ei Ej ) i (Ej Ej )
2
1
= j (Ei Ej ) i (E2 )
2
1 2
= j (Ei Ej E ij ) .
2
(4.2.22)
Analogan identitet vazi za treci i cetvrti clan pa je

Z
dP

1
1
1
meh
=
d3 rj 0 Ei Ej + Bi Bj (0 E2 + B2 )ij
dt
0
2
0
i
V
Z
d
0
d3 r(E B)i
dt V
Z
Z
d
3
=
d rj Tij 0
d3 r(E B)i ,
dt
V
V
gde smo uveli Maksvelov tenzor napona sa
Tij = 0 Ei Ej +
1
1
1
Bi Bj (0 E2 + B2 )ij .
0
2
0
(4.2.23)
Maksvelov tenzor napona mozemo prepisati u obliku1

1
T = 0 |E >< E| + |B >< B| uI ,
0
(4.2.24)
gde je u zapreminska gustina energije elektromagnetnog polja u vakuumu. Kao sto znamo dijagonalne komponente tenzora napona su pritisci, a vandijagonalne su naponi smicanja. Primenom
Gausove teoreme za tenzore
Z
I
3
d rj Tij =
Tij dSj
S=V
zapreminski integral (4.2.23) se moze transformisati u povrsinski pa teorema impulsa za sistem

koji cine polje i naelektrisane cestica postaje
Z
i I
dh
3
Pmeh + 0 d r(E B) =
TdS .
(4.2.25)
dt
S
1
Dijada |A >< B| na vektore deluje prema

(|A >< B|)|C >= |A >< B|C >
< C|(|A >< B|) =< C|A >< B|
59
Iz nje vidimo da je ukupan impuls sistema zbir mehanickog impulsa P =

elektromagnetnog polja
Z
Z
Z
1
3
3
G=
gd r = 0
d r(E B) = 2 d3 rSp .
c
V
V
p i impulsa
Impuls se menja unutar neke oblasti zato sto curi kroz granicnu povrsinu te oblasti. Silu koja
deluje na naelektrisanja i struje unutar neke oblasti V mozemo naci na dva nacina. Jedan je
direktan, primenom izraza (4.2.19) u kome je sila izrazena kao zapreminski integral po oblasti
V . Drugi nacin je primenom (4.2.25) gde je jedan deo sile napisan kao povrsinski integral po
povrsini koja obuhvata naelektrisanja i struje. Za potpuno polje povrsinski integral u (4.2.25)
je jednak nuli pa je ukupan impuls sistema ocuvan.
Prethodno razmatranje se odnosilo na sistem naelektrisanih cestica i struja u vakuumu. U
slucaju nepokretne linearne i izotropne sredine bez disperzije supstancijalne jednacine imaju
oblik
D = 0 r (r)E, B = 0 r (r)H .
Uzeli smo da je sredina nehomogena. Pored toga pretpostavicemo da relativna dielektricna i
magnetna propustljivost ne zavise od temperature. U ovom slucaju slicnom analizom kao ranije
se moze dobiti
I
Z
i 1Z
d hX
3
2
2
3
d r(0 E r + 0 H r ) =
TdS ,
(4.2.26)
p + d r(D B)
dt
2
S
gde je sada Maksvelov tenzor napona dat sa
1
T = |E >< D| + |B >< H| (E D + H B)I .
2
(4.2.27)
P
U (4.2.26) suma p je mehanicki impuls slobodnih i externih naelektrisanja. Drugi clan u
(4.2.26) potice od sile koja deluje na vezana naelektrisanja. Minkovski je izraz
Z
GM = d3 r(D B)
interpretirao kao impuls elektromagnetnog polja u sredini. Mehanicka sila koja deluje na sredinu
je data sa
Z
Z
1
1
3
F=
(4.2.28)
d rfM =
d3 r(E + j B 0 E2 r 0 H2 r )
2
2
V
V
i ona se moze prepisati kao povrsinski integral tenzora napona i clan koji je izvod impulsa polja
kako ga je definisao Minkovski. U lokalnom obliku izraz (4.2.26) je
fM = divT
gde je gM Minkovskijeva gustina impulsa polja.
gM
,
t
(4.2.29)
60
Figure 4.3:
Ne ulazeci u detaljnu analizu prihvatljiviji izraz za impuls polja je

Z
1
GA = 2 (E H)d3 r .
c V
Ovaj rezultat potice od Abrahama.
PRIMER1 Odrediti silu po jedinici povrsine koja deluje na provodnik na kome je zadata raspodela
povrsinskog naelektrisanja.
Elektricno polje je E = En = 0 n gde je n ort spoljasnje normale prodnika. Kako je polje
staticka to iz (4.2.25) sledi
I
I
1
1
2
2
0 E 2 ndS
F = (0 E n 0 E n)dS =
2
2
S
S
pa je sila po jedinici povrsine
dF
1
= 0 E 2 n = e n .
dS
2
Ako su ploce ravnog kondenzatora naelektrisane sa povrsinskim naelektrisanjem odnosno
sila koja deluje na pozitivnu plocu, prema prethodnoj formuli je
f=
F = (S)
.
20
Izraz za silu je napisan u obliku proizvoda naelektrisanja ploce S i elektricnog polja /(20 ).
Zar polje kondenzatora nije /0 . Odakle faktor 1/2?
PRIMER2 Naci silu po jedinici povrsine koja deluje na granicnoj povrsini izmedju dva dielektrika prikazana na slici 4.2. Dielektricne propustljivosti su 1 i 2 .
Sila koja deluje na tanak sloj sa slike je
dF = (T (1) + T (2) )dS
gde je
1
T (1) dS = (D1n E1 0 1 E21 n)dS ,
2
1
T (2) dS = (D2n E2 0 2 E22 n)dS ,
2
4.3. TEOREMA MOMENTA IMPULSA
61
pa je
1
dF = (D2n E2 D1n E1 (E2 D2 E1 D1 )n)dS .
2
Ako bi ova dva dielektrika bila izmedju obloga kondenzatora koji je na stalnom napanu V i kod
koga je rastojanje izmedju ploca d sila bi bila
1 V 2
dF =
0 (1 2 )ndS .
2 d
4.3
Teorema momenta impulsa
Teorema momenta impulsa za sistem naelektrisanih cestica koje se nalaze u zapremini V u

vakuumu ima oblik
Z
d X
L =
d3 r r (E + j B) ,
(4.3.30)
dt
V
gde je L moment imulsa cestice indeksa . Postupajuci kao u prethodnoj lekciji dobijamo
Z
Z
d X
d
3
d3 rijk xj gk ,
(4.3.31)
L =
d rijk xj l Tkl
dt
dt
i
V
V
gde je i = 1, 2, 3. Prvi clan na desnoj strani izraza (4.3.31) prepisacemo kao
ijk xj l Tkl = ijk l (xj Tkl )
(4.3.32)
jer je
ijk (l xj )Tkl = ijk Tkj = 0 .
(4.3.33)
Izraz ijk Tkj je jednak nuli jer je proizvod dva tenzora od kojih je jedan (simbol Levi Civita)
antisimetrican po indeksima j i k a drugi, Maksvelov tenzor napona, simetrican po ovim indeksima.
Onda izaraz (4.3.31) postaje
Z
Z
d X
d
3
L =
d3 rijk xj gk
(4.3.34)
d rijk l (xj Tkl )
dt
dt V
i
V
odnosno
Dobili smo
d X
L =
dt
i
d
Lmeh +
dt
d
ijk xj Tkl dSl
dt
I
d r(r g) =
3
Z
d3 rijk xj gk .
(4.3.35)
(r TdS).
(4.3.36)
Izraz
d3 r(r (E B))
Lf = 0
(4.3.37)
je moment impusa elektromagnetnog polja. Ukupni moment impulsa je zbir mehanickog momenta impulsa i momenta impulsa polja. On se menaja unutar neke oblasti V jer curi kroz
granicu ove oblasti.
62
Chapter 5
Relativisti
cka elektrodinamika
5.1
Lorencove transformacije
U ovoj lekciji cemo vrlo ukratko ponoviti neke osnovne elemente specijalne teorije relativnosti,
posebno naglasavajuci njenu formulaciju u prostoru Minkovskog.
Tacke prostora Minkovskog (ct, x, y, z, t) su dogadjaji. Kvadrat intervala izmedju dva infinitezimalno bliska dogadjaja (ct, r) i (c(t + dt), r + dr) u prostoru Minkovskog je
ds2 = c2 dt2 dx2 dy 2 dz 2 .
Brzina svetlosti c = 3 108 ms je ista za sve inercijane posmatrace. To je jedan od postulata
specijalne relativnosti. Iz ovoga principa direktno sledi da je kvadrat intervala invarijanta, tj.
c2 dt02 dr 0 = c2 dt2 dr2 .
2
Primovane velicine oznacavaju koordinate u primovanom sistemu.

Vektori u prostoru Minkovskog su
0
x
ct
1
x
x
x = x e =
=
x2 y ,
x3
z
gde su x kontravarijantne komponente vektora x u bazi

1
0
0
0
1
0

e0 =
0 , e1 = 0 , e2 = 1 ,
0
0
0
Metrika prostora Minkovskog je
1 0
0
0
0 1 0
0
=
0 0 1 0 .
0 0
0 1
63

0
0
e3 =
0 .
1

CHAPTER 5. RELATIVISTICKA
ELEKTRODINAMIKA
64
Ona sluzi za odredjivanje duzine vektora. Kvadrat duzine cetvorovektora x je

x2 = xT gx = g x x = c2 t2 x2 ,
tj. s2 . Lorencove transformacije su one linearne transformacije koordinata x0 = x, gde je
realna 4 4 matrica, koje ne menjaju kvadrat duzine cetvorovektora, tj. za koje vazi x02 = x2 .
Prethodni uslov daje
x0T gx0 = xT gx
xT T gx = xT gx ,
odakle sledi
T g = g .
(5.1.1)
Prethodna matricna jednacina sadrzi deset uslova na matricu pa su Lorencove transformacije

odredjene sa 16 10 = 6 nezavisnih parametara. Lorencova grupa je sestoparametarska. Bust
duz xose (prelazak iz sistema S u sistem S 0 koji se krece konstantnom brzinom v duz xose)
dat je sa
t v2 x
x vt
t0 = q c
, x0 = q
, y 0 = y, z 0 = z
(5.1.2)
2
2
v
v
1 c2
1 c2
ili u matricnom obliku
00
0
x
0 0
x
x01
0 0 x1
02 =
,
x 0
0
1 0 x2
x03
0
0
0 1
x3
gde su uvedene sledece oznake

1
v
.
= , =p
c
1 2
Uvodeci tanh = matrica busta duz xose ima oblik1
ch sh 0
sh ch 0
=
0
0
1
0
0
0
Lako se vidi da matrica busta duz x ose zadovoljava
transformacija. Rotacija za ugao oko zose
1
0
0
0 cos sin
=
0 sin cos
0
0
0
1
je indeks vrste a kolone.
0
0
.
0
1
uslov (5.1.1), tj. ona je Lorencova
0
0
0
1
5.1. LORENCOVE TRANSFORMACIJE
65
je takodje Lorencova transformacija. Sest

nezavisnih Lorencovih transformacija su tri busta i tri
rotacije.
Lorencove transformacije2 cine grupu:
1. Ako su 1 i 2 Lorencove transformacije onda je i 1 2 Lorencova transformacija, jer
(1 2 )T g(1 2 ) = T2 (T1 g1 )2 = T2 g2 = g .
2. Jedinicni element u grupi je jedinicna matrica.
3. Generalno mnozenje matrica je asocijativno, pa to vazi i za Lorencove transformacije.
4. Uzimanjem determinante uslova (5.1.1) dobijamo da je determinatna matrica Lorencove
transformacije 1, pa su ove matrice invertibilne. Iz (5.1.1) sledi da je inverzni element 1 =
g 1 T g. Lako se vidi da je 1 Lorencova transformacija. U komponentnoj notaciji inverzna
Lorencova matrica je
(1 ) = (g 1 T g) = g g = .
Iz prethodnog izraza ne sledi T = 1 , to bi bilo u kontradikciji sa (5.1.1). Transponovana
matrica je
T = g1 g 1 ,
odnosno
(T ) = (g1 g 1 ) = g (1 ) g = (1 ) .
Indeksi matrice su , inverzne matrice (1 ) a transponovane (T ) . Kovarijantne komponente vektora su definisane sa
0
x0
x
x1 x1
x = g x =
x2 = x2 .
x3
x3
Ispitajmo sada kako se kovarijantne komponente vektora, x transformise pri Lorencovim transformacijama:
x0 = g x0 = g x
= g g x = (gg 1 ) x
= (T 1 ) x = (1 ) x
= x .
(5.1.3)
Prema tome kontravarijantne, odnosno kovarijantne komponete se transformisu prema:

x0 = x
x0 = (1 ) x = x .
2
Mnogi detalji o Lorencovoj grupi dati su u prvoj glavi knjige V. Radovanovic, Problem book in Quantum
Field Theory, Springer, Berlin,2006, second edition 2008.

ELEKTRODINAMIKA
66
Parcijalni izvodi po x su
1

=
,
.
x
c t
Ispitajmo njegov zakon transformacije:
(5.1.4)
x0
=
= 0 .
0
x
x x
x
(5.1.5)
Mnozeci prethodni izraz sa (1 ) dobijamo
= (1 ) .
0
x
x
Dakle, izvod po kontravarijantnoj komponenti vektora transformise se kao kovarijantna komponenta cetvorovektora pa cemo koristiti notaciju
=
Slicno
=
.
x
1

=
,
x
c t
su komponente kontravarijantnog vektora.

Dalamberov operator (Dalamberijan) je definisan sa
1 2
= g = 2 2 4 .
c t
Ovaj operator je skalar tj.

0 = .
Kontavarijantne komponente vektora v(x) = v (x)e se pri Lorencovim transformacijama transformisu prema
v 0 (x0 ) = v (x) .
(5.1.6)
Kovarijantne komponente se menjaju prema
v0 (x0 ) = (1 ) v (x) .
(5.1.7)
Koordinte tacke u prostoru Minkovskog x odnosno x se isto ovako transformisu. Ovo je

specificnost prostora Minkovskog, to ne vazi generalno. Na sferi mozemo koristiti koordinate
, ali one ne cine vektor.
Tenzor tipa (m, n) se pri Lorencovim transformacijama transformise prema
T 01 ...m 1 ...n (x0 ) = 1 1 . . . m m (1 )1 1 . . . (1 )
n
1 ...m
1 ...n (x)
n T
Kontravarijantni vektor je tenzor tipa (1, 0), a kovarijantni tipa (0, 1).

5.2. CETVOROVEKTOR
GUSTINE STRUJE
67
Element zapremine prostora Minkovskog je d4 x = dx0 d3 x = dx0 dx1 dx2 dx3 . Za posmatraca
iz drugog inercijalnog sistema, ovaj element zapremine je d4 x0 = dx00 d3 x0 . Ova dva zapreminska
elemenata su povezana Jakobijanom:
x0

4
d4 x0 =
d x .
x
Matricni elementi Jakobijeve matrice su
( x )
x0
x
=
=
= .
x
x
x
(5.1.8)
Kako je det = 1 to dobijamo d4 x0 = | det |d4 x = d4 x. Dakle element zapremine u prostoru

Minkovskog je invarijanta.
5.2
Cetvorovektor
gustine struje
Naelektrisanje tela je isto za sve posmatrace, tj. ono ne zavisi od toga da li se telo krece
ili miruje. Ovaj rezultat je potvrdjen nizom eksperimenata. Svi elektroni u Svemiru imaju
isto naelektrisanje, nezavisno od njihovog relativnog kretanja prema posmatracu. Za jednog
posmatraca u maloj zapremini d3 x oko tacke x u trenutku t nalazi se naelektrisanje dq =
(x, t)d3 x, gde je zapreminska gustina naelektrisanja. Za drugog inercijalnog posmatraca to
naelektrisanje je dq 0 = 0 (x0 , t0 )d3 x0 . Iz invarijantnosti naelektrisanja sledi
0 (x0 , t0 )d3 x0 = (x, t)d3 x .
(5.2.9)
Definisimo velicinu
dx
.
(5.2.10)
dt
Ispitajmo kako se ona transformise pri Lorencovim transformacijama. Krenucemo od izraza za
ovu velicinu u primovanom sistemu
j (t, x) = (t, x)
j 0 (t0 , x0 ) = 0 (t0 , x0 )
dx0
.
dt0
(5.2.11)
Primenom (5.2.9) imamo

(t, x)d3 x dx
0
d3 x0
dt
3
dx
= (t, x) 3 0 0 dx
d x dt
dx
= (t, x)
dt
= j (t, x) ,
j 0 (t0 , x0 ) =
(5.2.12)
gde smo iskoristili invarijantnost elementa zapremine d4 x. Rezultat koji smo dobili znaci da su j
komponente jednog cetvorovektora. To je tzv. cetvorovektor gustine struje. Nulta komponenta

ELEKTRODINAMIKA
68
cetvorovektora gustine struje je j 0 = c, dok prostorne kompnente su komponente (tro-)vektora

gustine struje. Prema tome
j = (c, j = v) .
Gustina naelektrisanja i struje za posmatraca iz inercijalnog sistema S su odnosno j, a za
posmatraca iz inercijalnog sistema S 0 su 0 odnosno j0 . Ako se sistem S 0 krece duz x ose brzinom
v onda prema zakonu transformacije j 0 = j sledi
0

c
c
0 0
jx0
jx
0
0
0=
.
jy 0
0
1 0 jy
jz
0
0
0 1
jz0
Primer: Naelektrisanje q se krece ravnomerno sa brzinom v = vex . U sistemu reference vezanom
za ovo naelektrisanje vektor gustine struje je
j 0 = (cq (3) (r 0 ), j0 = 0)
Primenom Lorencovih transformacija pokazati da su komponente cetvorovektora gustine struje u
laboratorijskom sistemu date sa
j = (cq (3) (r vt), j = qv (3) (r vt)) .
Jednacinu kontinuiteta (1.5.28) mozemo da prepisemo u obliku
j = 0 ,
iz kojeg je jasno da je ona kovarijantna, tj. vazi u svim inercijalnim sistemima.
5.3
Cetvorovektor
potencijala
Jednacine za elektromagnetne potencijale u Lorencovoj kalibraciji su

4

1 2
= 0 c
c
c2 t2 c
1 2A
4A 2 2 = 0 j .
c t
Koristeci Dalamberov operator ove jednacine imaju sledeci oblik

= 0 c
c
A = 0 j .
Uvodeci
A = ( , A)
c
(5.3.13)
5.4. TENZOR JACINE

POLJA. ZAKON TRANSFORMACIJE JACINA
POLJA
69
prethodne jednacine se mogu zapisati u formi

A = 0 j .
Kako je Dalamberov operator skalar, a j cetvorovektor onda uvedena velicina A je takodje
cetvorovektor. On se naziva cetvorovektorom potencijala i pri Lorencovim transformacijama
menja se prema
A0 (x0 ) = A (x) .
(5.3.14)
Potencijal u sistemu S je A (x), dok je potencijal u
xose potencijali se menjaju prema
0
c
A0
x =
A0y 0
0
0
0
0
Az
odnosno
primovanom sistemu A0 (x0 ). Pri bustu duz

0
0
1
0

0
c
Ax
0
,
0 Ay
1
Az
Ax v2
vAx
0 = q
, A0x = q c
, A0y = Ay , A0z = Az .
2
2
1 vc2
1 vc2
(5.3.15)
Lorencov kalibracioni uslov
1
+ divA = 0
c2 t
zapisan u kovarijantnoj formi je A = 0. On ima isti oblik u svim inercijalnim sistemima, dakle
ako u jednom inercijalnom sistemu potencijali zadovoljavaju Lorencovu kalibraciju, A = 0
onda i u svakom drugom sistemu vazi 0 A0 = 0.
Skalarni i vektorski potencijal se pri gauge transformacijama menjaju prema potencijala
+
t
A A ,
sto mozemo da prepisemo u kovarijantom obliku

A A + .
5.4
Tenzor ja
cine polja. Zakon transformacije ja
cina polja
Tenzor jacine polja je definisan sa

F
A
A
= A A .
=
x
x
(5.4.16)
On je dva puta kontravarijantan tenzor. Ovo sledi iz zakona transformacije potencijala i parcijalnog izvoda. Pokazali smo da se potencijal A = (/c, A) pri Lorencovim transformacijama
transformise kao cetvorovektor
A0 (x0 = x) = A (x) .

ELEKTRODINAMIKA
70
Zakon transformacije parcijalnog izvoda

0 =
(5.4.17)
smo ranije pokazali. Dakle F je dva puta kontravarijantni tenzor jer se pri Lorencovim transformacijama transformise prema
F 0 (x0 = x) = F (x) .
(5.4.18)
Prethodno transformaciono pravilo moze biti zapisano u matricnom obliku

F 0 = (F T ) .
(5.4.19)
Spustanjem oba indeksa na F dobijamo

F = g g F = A A ,
(5.4.20)
sto su dva puta kovarijantne komponente tenzora jacine polja.

Iz definicije tenzora jacine polja je jasno da je on antisimetrican, F = F . Odredimo
komponente tenzora jacine polja. Potrazimo prvo F0i :
F0i = 0 Ai i A0
1 Ai 1
=
c t
c xi
i
E
=
.
c
(5.4.21)
Slicno je i
F12 = 1 A2 2 A1
A2 A1
=
x1
x2
Ax Ay
=
y
x
= Bz .
Preostale komponente se slicno nalaze pa je
Ey
Ex
Ez
0
c
c
c
Ex
0
Bz By
c
.
F = Ey
c
Bz
0
Bx
Ecz By Bx
0
Analogno dobijamo
Ex
c
F =
Ey
c
Ez
c
Ecx Ecy Ecz

0
Bz By
.
Bz
0
Bx
By Bx
0
(5.4.22)
(5.4.23)
(5.4.24)
5.4. TENZOR JACINE

POLJA. ZAKON TRANSFORMACIJE JACINA
POLJA
71
Dakle komponente tenzora jacine polja F su Dekartove komponente vektora jacine elektricnog
polja i magnetne indukcije.
Sada cemo naci zakon transformacije elektricog i magnetnog polja pri bustu duz xose.
Matrica busta je
0 0
0 0
.
=
0
0
1 0
0
0
0 1
Iz (5.4.18) sledi
F 001 = 00 11 F 01 + 01 10 F 01
Ex
Ex
Ex
= 2
+ 22
=
c
c
c
(5.4.25)
pa je Ex0 = Ex . Dalje je
F 012 = 10 22 F 02 + 11 22 F 12
Ey
=
Bz
c
(5.4.26)
odakle je
Bz v2 Ey
Bz0 = q c
.
v2
1 c2
(5.4.27)
Slicno se dobijaju i sledeci zakoni transformacije

Ey0 =
Ey vBz
q
,
2
1 vc2
Bx0 = Bx ,
Ez + vBy
Ez0 = q
,
2
1 vc2
By + v2 Ez
By0 = q c
.
2
1 vc2
(5.4.28)
Prethodne formule se mogu generalisati za slucaj proizvoljnog boosta. Neka se sistem S 0 krece
brzinom v u odnosu na S. Vektore E i B cemo razloziti na dve komponente: paralelnu i
normalnu. Paralelne komponente polja su kolinearne sa vektorom brzinom v, dok su normalne
ortogonalne na brzinu. Zakon transformacije polja je
E0k = Ek ,
E0 =
E + v B
q
,
2
1 vc2
B0k = Bk ,
B0 =
B c12 v E
q
.
v2
1 c2
(5.4.29)

ELEKTRODINAMIKA
72
Zakoni transformacije polja se mogu lako dobiti primenom formule (5.4.19). Za boost duz
x ose imamo
0
0
E0
Ecx cy Ecz
Ex0
0
Bz0 By0
c
Ey0
c
Bz0
0
Bx0
Ez0
By0 Bx0
0
c
0 Ecx Ecy Ecz
0 0
Ex
0 0
0
Bz By
Ec
=
y
0
0
1 0 c
Bz
0
Bx
Ez
0
0
0 1
By Bx
0
c
0 0
0 0
.
0
0
1 0
0
0
0 1
(5.4.30)
Odavde se ponovo dobija (5.4.29).

Za male brzine, v c iz (5.4.29) dobijamo zakone transformacije polja u nerelativistickoj
aproksimaciji
E0 = E + v B
1
B0 = B 2 v E .
c
5.5
Elektromagnetno polje naelektrisanja u uniformnom

kretanju
Neka se naelektrisanje q krece konstantnom brzinom duz x ose. Odredimo elektromagnetno

polje koje generise ovo naelektrisanje u laboratorijskom sistemu S. Neka je S 0 sistem vezan za
naelektrisanje kao na slici 5.5. U tom sistemu postoji samo elektrostaticko polje. Potencijali u
sistemu vezanom za naelektrisanje su
0 =
1 q
,
40 r0
A0 = 0 .
Potencijali u laboratorijskom sistemu se dobijaju iz

0
/c
0 0
/c
Ax 0 0 A0x
.

Ay = 0
0 1 0 A0y
0
0 0 1
Az
A0z
(5.5.31)
5.5. ELEKTROMAGNETNO POLJE NAELEKTRISANJA U UNIFORMNOM KRETANJU73
Figure 5.1:
Odavde je skalarni potencijal dat sa

=
=
=
0 + vA0x
q
2
1 vc2
q
1
q
40 (x vt)2 + (1
v2
)(y 2
c2
+ z2)
1 q
,
40 R
gde je
r
R =
(x vt)2 + (1
(5.5.32)
v2 2
)(y + z 2 ) .
c2
Dekartove komponente vektorskog potencijala su

v
1 v q
Ax = 2 =
, Ay = Az = 0 .
(5.5.33)
c
40 c2 R
Koristeci izraze za skalarni i vektorski potencijal lako se nalazi jacina elektricnog polja
A

t
2
q 1 vc2
=
R,
40 (R )3
E =
(5.5.34)
gde je R relativan radijus vektor u sistemu S izmedju tacke u kojoj se nalazi naelektrisanje i
tacke u kojoj se odredjuje polje, tj. R = (x vt, y, z). Lako se vidi da je
x vt = R cos
p
y 2 + z 2 = R sin .
(5.5.35)
74
ELEKTRODINAMIKA
Figure 5.2:
Ugao je ugao izmedju vektora R i ex u sistemu S. Lako se vidi da je

q
E=

40
1
1
v2
c2
v2
c2
2
3/2
sin
R
.
R3
(5.5.36)
Magnetna indukcija je rotor vektorskog potencijala. Rezultat je

B=
1
vE .
c2
(5.5.37)
Na slici 5.5 prikazana je raspodela jacine elektricnog polja u razlicitim pravcima. Jacina elektricnog polja ima minimum za uglove = 0 i = a maksimum za = /2. Lako se vidi da za
male brzine, v c (nerelativisticka aproksomacija) jacina elektricnog polja je data sa
E=
q R
,
40 R3
(5.5.38)
dok je magnetna indukcija
0 qv R
.
(5.5.39)
4 R3
Ovaj izraz direktno daje izraz za magnetnu indukciju stacionarne struje (2.2.24). U ultrareletivistickoj aproksimaciji (v c) elektricno polje je dato sa
B=
q 1 vc2 R
E=
.
40 cos3 R3
(5.5.40)
Ovo polje je skoncentrisano u transverzalnom pravcu, /2, sto je graficki prikazano na slici
5.5.

5.6. NAELEKTRISANA CESTICA
U ELEKTROMAGNETNOM POLJU
75
Figure 5.3:
5.6
Naelektrisana
cestica u elektromagnetnom polju
Dejstvo sistema sa konacnim brojem stepeni slobode je

Z tf
S[qi ] =
L(qi , qi , t)dt ,
(5.6.41)
ti
gde su q1 , . . . , qn generalisane koordinate, a q1 , . . . , qn generalisane brzine. Sistem od neke pocetne

konfiguracije u pocetnom trenutku ti do finalne konfiguracije u tf moze da evoluira na beskonacno
puno nacina. Prava trajektorija sistema je ona za koju je dejstvo stacionarno, tj.
S = 0 .
(5.6.42)
Ovo je Hamiltonov princip. Lako se moze pokazati da uslov stacionarnosti dejstva daje Lagranzeve jednacine kretanja
d L L
=0.
(5.6.43)
dt qi
qi
Za sisteme sa potencijalnim silama i idealnom holonomnim vezama lagranzijan je dat sa
L = L(q1 , . . . qn , q1 . . . qn ) = T U ,
gde je n broj stepeni slobode sistema, dok su T i U kineticka, odnosno potencijalna energija
sistema.
Razmatracemo kretanje naelektrisane cestice u zadatom elektromagnetnom polju A =
A (x). Cesticu
opisujemo trajektorijom x = x ( ) u prostoru Minkovskog. Dejstvo je
Z
S = (mcds qA dx ) + Sf .
(5.6.44)
Prvi clan je dejstvo za slobodnu relativisticku cesticu, dok je drugi clan interakcija naelektrisanja
sa elektromagnetnim poljem. Kako je polje zadato treci clan, dejstvo slobodnog polja, nas ne

ELEKTRODINAMIKA
76
interesuje. Dejstvo (5.6.44) je skalar u odnosu na Lorencove transformacije. Interval izmedju

infinitezimalno bliskih tacaka x i x + dx je
r
v2
ds = cd = c 1 2 dt .
(5.6.45)
c
Kako je
A dx = ( A v)dt
r

v2
2
S=
dt mc 1 2 q + qA v .
(5.6.46)
c
ti
Izraz u zagradi prethodnog izraza je ocigledno lagranzijan
r
v2
L = mc2 1 2 q + qA v
(5.6.47)
c
i on nije skalar.
Da bi nasli hamiltonijan za cesticu u elektromagnetnom polju prvo odredjujemo generalisani
impuls
L
mv
P=
=q
+ qA = p + qA ,
(5.6.48)
v
v2
1
to imamo
tf
c2
gde je p vektor impulsa slobodne relativisticke cestice. Generalisani impuls je zbir mehanickog
impulsa i vektorskog potencijala. Hamiltonijan je
H = vPL
mc2
+ q
= q
2
1 vc2
p
=
m2 c4 + c2 (P qA)2 + q .
(5.6.49)
U poslednjem koraku smo eliminisali brzine preko impulsa jer je hamiltonijan funkcija koordinata
i impulsa. U nerelativistickom limesu Hamiltonijan postaje
H=
(P qA)2
+ q .
2m
(5.6.50)
Sredingerova
jednacina za cesticu u elektromagnetnom polju se onda dobija lako. Potrebno je
da generalisani impuls u hamiltonijanu zamenimo sa i~. Tako dobijamo
i
h (i~ qA)2
=
+ q .
i~
t
2m
Nadjimo Lagranzeve jednacine kretanja cestice. Iz (5.6.47) sledi3

L

= L = q + q(v A)
r
v
= q + q(v rotA + (v )A)
3
(a b) = (a )b + (b )a + a rotb + b rota

5.7. MANIFESTNO KOVARIJANTNO IZVODJENJE JEDNACINA
KRETANJA
i
L
= p + qA
v
77
(5.6.51)
pa jednacina kretanja
d L L
=0
dt v
r
(5.6.52)
je
d
(p + qA) = q + qv B + q(v )A .
dt
(5.6.53)
dA
A
=
+ (v )A
dt
t
(5.6.54)
Kako je
to iz (5.6.53) sledi
dp
= q(E + v B) .
(5.6.55)
dt
Dobili smo ocekivani rezultat, na cesticu deluje Lorencova sila. Lako se moze pokazati da je
d mc2
q
= v F = qv E .
dt
v2
1
(5.6.56)
c2
Jednacine kretanja, (5.6.55) i (5.6.56) govore o promeni impulsa i energije cestice. One su
povezane, jer su i ove fizicke velicine povezane. Medjutim, na osnovu oblika ovih jednacina tesko
nam je da zakljucimo da li su one kovarijantne ili nisu. One jesu kovarijantne, tj. imaju isti
oblik u svim inercijalnim sistemima. To cemo videti u narednoj lekciji.
5.7
Manifestno kovarijantno izvodjenje jedna

cina kretanja
Kao sto smo rekli trajektorija relativisticke cestice je x = x ( ), gde smo uzeli da je sopstveno
vreme. Trajektorija je kriva u prostoru Minkovskog parametrizovana sa . Interval ds izmedju
tacaka x i x + dx je
p
ds =
g dx dx
r
dx dx
=
d .
g
(5.7.57)
d d
Dejstvo za slobodnu cesticu koja se krece od tacke (dogadjaja) 1 do druge tacke (dogadjaj) 2 je
Z
S = mc
ds = mc
1
r
g
dx dx
d .
d d
(5.7.58)

ELEKTRODINAMIKA
78
Ono je proporcinalno duzini rastojanja izmedju tacaka (t1 , x1 ) i (t2 , x2 ). Ovo dejstvo je reparametrizaciono invarijantno, tj. umesto parametra moze se uzeti bilo koji drugi parametar4 0 = 0 ( )
ali uz uslov
0 (1 ) = 1 , 0 (2 ) = 2 .
Dejstvo relativisticke cestice u spoljnem polju (5.6.44) postaje
Z 2 h r
dx dx
dx i
mc g
S =
+ qA
d
d d
d
1
Z 2 h
i
p
=
mc g u u + qA u d ,
1
gde smo uveli cetvorobrzinu cestice u . Izraz

( ), u ( )) = mc
L(x
p
g u u qA u
(5.7.59)
je Lagranzijan, samo za razliku od (5.6.47) ovaj lagranzijan je Lorencov skalar jer je za razliku
od laboratorijskog vremena sopstveno vreme skalar. Jednacine kretanja cestice

L
d L
=0
d u
x
(5.7.60)
dobijene iz ovog Lagranzijana su manifestno kovarijantne. Zamenom
L
mc
=
u qA
u
g u u
= mu qA
A
L
=
q
u
x
x
u jednacine kretanja dobijamo
m
A
du
A
=q
u
d
x
x
(5.7.61)
du
= qF u ,
d
(5.7.62)
A
A
x
x
(5.7.63)
sto se moze prepisati u obliku

m
gde je
F =
4
Izborom x0 = c ova simetrija se fiksira. Dejstvo tako postaje

Z tf r
v2
2
dt 1 2 .
S = mc
c
ti
Dobli smo tzv. gauge fiksirano dejstvo koje nema reparametrizacionu simetriju.

5.8. KOVARIJANTNOST MAKSVELOVIH JEDNACINA
79
tenzor jacine polja. Cetvoroimpusla

cestice je

dt
dx E
p = mu = mc , m
=
, p
d
d
c
gde je E energija cestice, a p njen impuls. Jednacine kretanja (5.7.62) postaju

dp
= qF u .
d
(5.7.64)
Potrazimo sada = 0 jednacinu (5.7.64):

dp0
= qF 0i ui
d
E i dxi
= q
c
d
odnosno
dE
= qE v .
dt
(5.7.65)
(5.7.66)
Za = 1 imamo

dp1
10
12
13
= q F u0 + F u2 + F u 3
d
dt
dx2
dx3
= q Ex
+ Bz
By
d
d
d
= q Ex + vy Bz vz By .
(5.7.67)
Lako se zakljucuje da za = i = 1, 2, 3 imamo

dp
= q(E + v B) .
dt
(5.7.68)
Dakle, jednacine kretanja (5.7.66), (5.7.68) su kovarijantne, tj. vaze u svim inercijalnim sistemima reference. Njihova kovarijantnost je ocigledna iz oblika (5.7.64). Jednacine kretanja
(5.7.64) su manifestno kovarijantne. Kovarijantnost jednacina (5.7.66), (5.7.68) nije kovarijantnost koju vidimo odmah, na prvi pogled, iako one jesu kovarijantne.
5.8
Kovarijantnost Maksvelovih jedna

cina
U prethodnoj lekciji rekli smo da je interakcija naelektrisanja q sa elektromagnetnim poljem

opisana interakcionim clanom u dejstvu
Z
Sint = q A (x)dx .

ELEKTRODINAMIKA
80
Ocigledno je da u slucaju sistema od N naelektrisanih cestica ovaj clan postaje

Sint =
N Z
X
qa A dxa .
(5.8.69)
a=1
Indeks a prebrojava cestice: qa je naelektrisanje cestice indeksa a, dxa je diferencijal na njenoj

trajektoriji. Interakcioni clan cemo transformisati na sledeci nacin 5
X Z
dxia
0
Sint =
qa
cA (xa ) + Ai (xa )
dt
dt
a
Z
Z
X
3
= dt d r
qa (3) (r ra (t))cA0 (r, t)
+
qa vai Ai (r, t) (3) (r
ra (t))
Z

1
4
i
=
d x c(r, t)A0 (r, t) + j (r, t)Ai (r, t)
c
Z
Z
1
1
4
=
d xj A =
d4 xLint .
c
c
a
(5.8.70)
Clan
u lagranzijanu koji opisuje interakciju ima oblik: gustina struje puta potencijal.
Dejstvo za sistem cestica i elektromagnetno polje koje one generisu i u kome se krecu ima
oblik
S = Sc + Sint + Sp .
(5.8.71)
Poslednji clan u dejstvu, Sp je dejstvo elektromagnetnog polja. Dato je sa
Z
1
Sp =
d4 xF F .
40 c
(5.8.72)
Da bi jednacine kretanja bile kovarijantne dejstvo treba da bude Lorencov skalar. Jednacine
kretanja su linearne po potencijalima sto znaci da je dejstvo kvadratno po potencijalima.
U opstem slucaju dejstvo je oblika
Z t2
Z t2 Z
Z 4
dx
3
S=
dtL =
dt d xL =
L,
t1
t1
c
gde je Lagranzijan
Z
L=
d3 xL .
Velicina L je gustina Lagranzijana.

Neka je
r = r (x) r,x (t)
5
Laboratorijsko vreme je isto za sve cestice.
(5.8.73)

81
skup polja. Indeks r prebrojava polja. Iz prethodnog izraza vidimo da je polje sistem sa
beskonacno puno stepeni slobode. Gustina Lagranzijana je funkcija polja i izvoda polja
L = L(r (x), r (x)) .
(5.8.74)
Jednacine kretanja za polja se dobijaju primenom Hamiltonovog principa. Pri varijaciji polja
r (x) 0r (x) = r (x) + r (x)
infinitezimalna promena dejstva (tj. varijacija dejstva) je
Z

cS =
d4 x L(0r (x), 0r (x)) L(r (x), r (x))
Z
L

L
=
d4 x
r +
( r ) .
r
( r )
Dalje je
( r ) = 0r (x) r (x) = r (x) ,
(5.8.75)
(5.8.76)
(5.8.77)
tj. varijacija i parcijalni izvod komutiraju jer pri variranju koordinate su nepromenjene. Primenom ovog rezultata i parcijalne integracije i Gausove teoreme imamo
Z
L

L
L
cS =
d4 x
r +
r
r
r
x ( r )
( r )
I
Z
L
L
L
4
r +
=
dx

r d
r
( r )
( r )
Z
L
L
r .

(5.8.78)
=
d4 x
r
( r )
Povrsinski integral je nula jer je varijacija polja na granici oblasti integracije nula. Iz Hamiltonovog
principa S = 0 slede Lagranzeve jednacine kretanja za polja
L
L

=0.
(5.8.79)
r
( r )
Prepisimo jos jednom dejstvo (5.8.71)
Z
Z
Z
X
1
1
4
S=
ma c dsa
d xj A
d4 xF F .
c
4
c
0
a
(5.8.80)
Gustina Lagranzijana je
1
F F ,
(5.8.81)
40
gustina lagranzijana cestica. Jednacine kretanja za potencijale elektromagL = Lces A j
gde je prvi clan Lces

netnog polja su
L
L
=0.
( A )
A
(5.8.82)

ELEKTRODINAMIKA
82
Da bismo sastavili jednacine kretanja za potencijale, moramo prvo odrediti

L
= j
A
(5.8.83)
i
L
1 F
=
F
( A )
20
( A )
1
=
F ( )
20
1
=
(F F )
20
1
= F .
0
Jednacine kretanja su
F = 0 j .
(5.8.84)
Dobili smo cetiri jednacine. Za = 0 jednacina je F 0 = 0 j 0 odnosno

1
i E i = 0 c
c
sto je prva Maksvelova jednacina
divE =
.
0
(5.8.85)
(5.8.86)
Za = 1 imamo
0 F 01 + 2 F 21 + 3 F 31 = 0 j 1
(5.8.87)
odnosno
1 Ex
,
(5.8.88)
c2 t
sto je x komponenta cetvrte Maksvelove jednacine. Jasno je da = 2, 3 su y odnosno z komponenta iste jednacine. Dakle, (5.8.84) su Maksvelove jednacine sa izvorima; dobili smo ih
variranjem dejstva.
Uvrstavanjem izraza za jacinu polja u (5.8.84) dobijamo
(rotB)x = 0 jx +
( A A ) = 0 j
(5.8.89)
A A = 0 j
(5.8.90)
odnosno
su jednacine za potencijale koje smo izveli ranije. U Lorencovoj kalibraciji one su
To
A = 0 j .
(5.8.91)
Iz definicije tenzora jacine polja sledi da je sledeci identitet

F + F + F = 0
(5.8.92)

83
zadovoljen. Ovo se lako proverava:

( A A ) + ( A A ) + ( A A ) = 0 .
(5.8.93)
Iz prethodnog identiteta slede druga i treca Maksvelova jednacina. Npr.

1 F23 + 2 F31 + 3 F12 = 0
(5.8.94)
divB = 0 .
(5.8.95)
je
Dakle, bezizvorne jednacine se ne dobijaju variranjem dejstva (5.8.80). One su kinematicki
uslovi.
Simbol LeviCivita
je totalno antisimetrican pseudotenzor cetvrtog ranga6 . Uzecemo da
je 0123 = 1; svaka transpozicija indeksa daje jedan znak minus. Npr. 1023 = 1230 = 1, 2301 =
1 . Ukoliko su dva indeksa ista onda je Levi-Civita

simbol jednak nuli; npr. 0012 = 0 Simbol
LeviCivita
sa donjim indeksima se dobija spustanjem indeksa pomocu metrickog tenzora. Vazno
je uociti da je 0123 = 1.
Jednacine (5.8.92) mozemo prepiati u formi
F = 0 .
(5.8.96)
Tenzor koji se pojavljuje na levoj strani gornje jednacine

1
F = F
2
(5.8.97)
je dualni tenzor jacine polja.

Videli smo da je velicina F F invarijanta. Lako se vidi da je
1
1
I1 = F F = B2 2 E2 .
2
c
Definisacemo jos jednu invarijantu elektromagnetnog polja
c
I2 = F F = E B .
8
Nikako ne propustite da ovo pokazete. Iz invarijantnosti E B na Lorencove transformacije sledi
da ako su elektricno i magnetno polje ortogonalni u jednom sistemu onda su oni ortogonalni u
svim inercijalnim sistemima.
6
Pri transformaciji koordinata x x0 = x0 (x0 , x1 , x2 , x3 ) pseudotenzor T se transformise prema

T0 =
J x0 x
T ,
|J| x x0
gde za razliku od obicnog tenzorskog zakona transformacije figurise ekstra faktor koji je znak Jakobijana. Tenzori
sa vise indeksa se transformisu analogno. Pri prostornoj inverziji znak jakobijana je pa se Levi Civita
simbol
transformise prema
0 = ,
tj. isti je i u levom i u desnom koordinatnom sistemu.

ELEKTRODINAMIKA
84
5.9
Invarijantnost Maksvelovih jedna

cina na prostornu i
vremensku inverziju
Pod relativistickom kovarijantnoscu neke teorije podrazumeva se njena kovarijantnost ne na

celu Lorencovu grupu, vec samo na Lorencove transformacije koje su povezane sa jedinicnom
transformacijom. Ove Lorencove transformascije zadovoljavaju sledeca dva uslova
det = 1, 00 1
(5.9.98)
i nazivaju se pravim ortohronim Lorencovim transformacijama. Prave ortohrone Lorencove

transformacije cine podgrupu cele Lorencove grupe koja ne sadrzi inverzije, vec kao sto smo rekli
samo one Lorencove transformacije povezane sa jedinicom, a to su rotacije i bustovi.
Prostorna inverzija je definisana sa
t t0 = t, r r 0 = r .
(5.9.99)
Matrica ove transformacije je
1 0
0
0
0 1 0
0
=
0 0 1 0 .
0 0
0 1
Ona je Lorencova transformacija jer zadovoljava uslov T g = g. Ova transformacija nije

povezana neprekidnom transformacijom sa jedinicom. Prostorna inverzija je diskretna transformacija. Pri prostornoj inverziji brzina menja znak
dr
dr 0
dr
0
v=
v =
= = v .
dt
dt
dt
(5.9.100)
Vektori koji pri prostornoj inverziji menjaju znak nazivaju se pravim vektorima. Slicno se vidi
da ubrzanje menja znak pri prostornoj inverziji, pa je i ono pravi vektor. Iz F = ma sledi da i
sila menja znak pri prostornoj inverziji. Iz izraza za Lorencovu silu
F = q(E + v B)
sledi da pri prostornoj inverziji elektricno polje menja znak (pravi vektor) a magnetno polje ne
menja znak. Magnetna indukcija je primer aksijalnog ili pseudo vektora, jer ne menja znak pri
inverziji prostora. Dakle:
E 0 (r 0 = r, t0 = t) = E(r, t)
B 0 (r 0 = r, t0 = t) = B(r, t) .
(5.9.101)
R
Sa druge strane iz invarijantnosti naelektrisanja q = d3 r(r, t) na prostornu inverziju sledi
zakon transformacije gustine narelektrisanja
0 (r 0 = r, t0 = t) = (r, t) .
(5.9.102)

5.9. INVARIJANTNOST MAKSVELOVIH JEDNACINA
NA PROSTORNU I VREMENSKU INVERZIJU85
Vektor gustine struje j = v menja znak pri prostornoj inverziji
j0 (r 0 = r, t0 = t) = j(r, t) .
(5.9.103)
Sada je lako pokazati da su Maksvelove jednacine invarijantne pri prostornoj inverziji. Npr. ako
podjemo od
B0 (r 0 , t0 )
(5.9.104)
rot0 E0 (r 0 , t0 ) =
t0
dobicemo
B
rotE =
.
(5.9.105)
t
Tenzori i pseudotenzori se na isti nacin transformisu pri rotacijama. Razlika nastaje zbog transformacionih svojstava pri refleksijama odnosno inverziji prostora. Tenzor koji ima N indeksa
zvacemo pravim tenzorom ako pri prostornoj refleksiji se transformise sa faktorom (1)N . Sa
druge strane ako se transformise sa faktorom (1)N zvacemo ga pseudotenzorom. Vec smo
rekli da su elektricno odnosno magnetno polje primeri pravog vektora, odnosno pseudovektora.
Simbol LeviCivita
pri prostornoj inverziji transformise se prema
0ijk = (im )(jn )(kp )mnp = ijk ,
(5.9.106)
pa je on takodje pseudotenzor.
Vremenska inverzija je definisana sa
t t0 = t, r r 0 = r .
Matrica ove transformacije je
1
0
=
0
0
0
1
0
0
0
0
1
0
(5.9.107)
0
0
.
0
1
Ona je Lorencova transformacija jer zadovoljava uslov T g = g, ali kao i prostorna inverzija
nije povezana sa jedinicnom transformacijom. Pri vremenskoj inverziji brzina menja znak
v=
dr
dr
dr
v 0 = 0 = = v .
dt
dt
dt
(5.9.108)
Slicno se vidi da ubrzanje ne menja znak pri vremenskoj inverziji. Iz F = ma sledi da i sila ne
menja znak pri vremenskoj inverziji. Iz izraza za Lorencovu silu
F = q(E + v B)
sledi da pri vremenskoj inverziji elektricno polje ne menja znak a magnetno polje menja znak.
Dakle:
E 0 (r 0 = r, t0 = t) = E(r, t)
B 0 (r 0 = r, t0 = t) = B(r, t) .
(5.9.109)

ELEKTRODINAMIKA
86
Zakon transformacije zapreminske gustine naelektrisanja i struje pri vremenskoj inverziji je

0 (r 0 = r, t0 = t) = (r, t)
j 0 (r 0 = r, t0 = t) = j(r, t) .
(5.9.110)
Pokazimo da je (2.6.75) invarijantna na vremensku inverziju. Iz

rot0 (E 0 (r, t)) =
(B0 (r, t))

t0
(5.9.111)
sledi
B
.
(5.9.112)
t
Sli
no se pokazuje i da su preostale tri Maksvelove jednacine invarijantne na vremensku inverziju.
rotE =
5.10
Kovarijantnost Maksvel-Lorencovih jedna

cina
Zapreminska gustina naelektrisanja i struje koje poticu od vezanih naelektrisanja cine cetvorovektor
jvez
= (cvez , jvez ) = (cdivP, rotM +
P
).
t
(5.10.113)
To je cetvorovektor gustine struje vezanih naelektrisanja. Koristeci ovaj cetvorovektor prvu i

poslednju MaksvelLorencovu jednacinu mozemo prepisati u obliku
F = 0 (j + jvez
),
(5.10.114)
gde je j cetvorovektor gustine struje eksternih i slobodnih naelektrisanja. Uvedimo tenzor M

sa
0 cPx cPy cPz

cPx
0
Mz My
.
M = 0
(5.10.115)
cPy Mz
0
Mx
cPz My Mx
0
Lako se vidi da vazi
0 jvez = M .
(5.10.116)
Poslednja relacija potvrdjuje da je M tenzor drugog reda. Iz (5.10.114) sledi

(F M ) = 0 j
(5.10.117)
H = 0 j
(5.10.118)
odnosno
gde je
Dy
Dz
Dx
0
0 c
0 c
0 c
Dx
0
0 Hz 0 Hy
= D0yc
.
0 c 0 Hz
0
0 Hx
D0zc 0 Hy 0 Hx
0
(5.10.119)

5.10. KOVARIJANTNOST MAKSVEL-LORENCOVIH JEDNACINA
87
Jednacine (5.10.118) su kovarijantni zapis prve i cetvrte Maksvel Lorencove jednacine. Druga
i treca jednacina u kovarijantnom obliku su date sa (5.8.92). Iz zakona transformacije tenzora
M lako se nalaze zakoni transformacije polarizacije i magnetizacije pri prelasku iz sistema S
u sistem S 0 koji se krece konstantnom brzinom v
P0k
P0
= Pk ,
M0k = Mk ,
P c12 v M
q
=
,
2
1 vc2
M0 =
M + v P
q
.
2
1 vc2
(5.10.120)
Analogno, zakon transformacije H daje zakone trensformacije

D0k = Dk ,
D0 =
D + c12 v H
q
,
2
1 vc2
H0k = Hk ,
H0 =
H v D
q
.
v2
1 c2
(5.10.121)
Nadjimo supstancijalne jednacine za dielektrik bez disperzije koji se krece stalnom brzinom
v. Za dielektrik cemo vezati primovan sistem, i sve velicine u ovom sistemu obelezicemo sa
primom. U sistemu mirovanja dielektrika je
D0 = 0 E0
B0 = 0 B0 .
(5.10.122)
Primenom transformacionih zakona (5.10.121) i (5.4.29) mozemo u gornjim jednacinama eliminisati primovane velicine preko neprimovanih i tako naci supstancijalne jednacine u laboratorijskom sistemu. Konacno se dobijaju sledece relacije
1
(v H) = 0 (E + v B)
c2
1
B 2 (v E) = 0 (H v D) .
c
D+
(5.10.123)
Ove realcije su poznate pod imenom Minkovskijeve relacije, jer ih je on prvi izveo. Pri izvodjenju
ovih relacija pretpostavili smo da se sredina krece stalnom brzinom. Medjutim, ove relacije vaze
i kad to nije slucaj. Mozemo ih primenjivati lokalno. Razliciti delici sredine se krecu razlicitim
brzinama, ali za svaki uoceni delic mozemo preci u sistem u kome on trenutno miruje i koji
je inercijalan u infinitezimalno malom vremenskom intervalu. Ako je sredina provodna i ako u
sistemu vezanom za nju vazi Omov zakon j0 = E0 onda se lako dobija da u laboratorijskom
sistemu vazi
E + v B v 2 Ek
2q
+ v .
(5.10.124)
j= q
c
v2
v2
1
1
c2
c2

ELEKTRODINAMIKA
88
Zadatak: Dugacak valjak radijusa R napravljen je od materilala permanentne polarizacije.

Vektor polarizacija u valjku je data sa P = ae gde je a konstanta.
a) Naci raspodelu vezanih naelektrisanja pa na osnovu toga odrediti raspodelu vezanih struja
ako valjak rotira oko ose simetrije konstantnom ugaonom brzinom = ez , pri cemu je R c.
b) Naci gustinu vezanih struja primenom zakona transformacije (5.10.120)
c) odrediti B
Resenje: a)Iz P = ae sledi vez = divP = 2a. Na omotacu valjka za posmatraca za
koga uoceni delic na obodu valjka miruje, normalna komponenta polarizacije trpi skok koji daje
vezana povrsinska naelektrisanja vez = aR. Odavde je
jvez = vez ( ) = 2ae
ivez = vez Re = aR2 e .
(5.10.125)
b)Iz zakona transformacije polarizacije i magnetizacije sledi da je magnetizacija u laboratorijskom sistemu

Mlab = v P = a2 ez .
(5.10.126)
a polarizacija Plab = P. Gustina struje je onda
jvez = rotMlab +
Plab
t
odakle se lako nalazi

jvez = 2ae .
Iz granicnog uslova za skok tangencijalne komponente magnetizacije dobija se ivez . Amperova
teorema
I
Z
B dl = 0 jvez dS
daje
B = 0 a2 ez
unutar valjka. Smislite jos neki nacin da nadjete B, npr. krenite od izraza za cirkulaciju H.
5.11
Integralni oblik Maksvel-Lorencovih jedna

cina
Integracija prve MaksvelLorencove jednacine (3.1.33) po zapremini V daje

Z
Z
3
divDd r =
d3 r .
V
Primenom Gausove teoreme dobijamo

I
Z
D dS =
(5.11.127)
d3 r ,
(5.11.128)
sto je integralni oblik prve Maksvel-Lorencove jednacine. Fluks vektora elektricne indukcije kroz
zatvorenu povrsinu jednak je ukupnom makroskopskom i spolja unetom naelektrisanju koje se

5.11. INTEGRALNI OBLIK MAKSVEL-LORENCOVIH JEDNACINA
89
nalazi u zapremini cija je granica zatvorena povrsina. Vektor elektricne indukcije D ne vidi
polarizaciono naelektrisanje.
Slicno, iz druge jednacine (3.1.34) sledi
I
B dS = 0 .
(5.11.129)
S
Fluks vektora magnetne indukcije kroz ma koju zatvorenu povrsinu je nula.

Integracijom Faradejevog zakona (3.1.35) po povrsini S dobijamo
Z
Z
B
dS .
rotE dS =
S
S t
Primenom Stoksove teoreme dobijamo
I
Z
B
E dl =
dS .
S t
C
Ako pretpostavimo da je kontura C = S nepokretna onda je
Z
I
d
E dl =
B dS .
dt S
C
(5.11.130)
(5.11.131)
(5.11.132)
Kao sto smo ranije rekli cirkulacija vektora jacine elektricnog polja je elektromotorna sila. Slicno
se dobija i integralni oblik jednacine (3.1.36)
I
Z
Z
d
H dl =
j dS +
D dS
(5.11.133)
dt S
C
S
u slucaju nepokretne konture. Jasno je da se u nepokretnom provodniku smestenom u promenljivo
magnetno polje indukuje struja, ali takodje struja se indukuje i u pokretnom provodniku u stalnom magnetnom polju. Zato cemo sada analizirati slucaj kada je kontura C pokretna.
Neka je A(r, t) vektorsko polje. Nadjimo vremenski izvod fluksa ovog polja kroz pokretnu
povrs. Kretanje povrsi, odnosno konture koja je njena granica je zadato sa poljem u(t, r). Na
slici 5.11 prikazali smo polozaje konture u trenutku t odnosno t + t. Neka je S(t) = S1 povrs
u trenutku t, a S(t + t) = S2 povrs u trenutku t + t. Pri kretanju povrsi ona opisuje telo cija
je izvodnica ut. Po definiciji izvod fluksa vektorskog polja je
R
R
Z
A(t + t) dS S(t) A(t) dS
d
S(t+t)
A(t) dS = lim
.
(5.11.134)
t0
dt S(t)
t
Primenicemo Gausovu teoremu na zapreminu V prikazanu na slici 5.11 ali uzimajuci vektorsko
polje u trenutku t. Bazisi oblasti V su S1 i S2 pa imamo
Z
Z
Z
Z
3
divAd r =
A(t) dS +
A(t) dS
A(t) (vt dl) .
(5.11.135)
V
S1
S2
Koristeci
A(t + t) = A(t) +
om
A
t
t
(5.11.136)

ELEKTRODINAMIKA
90
Figure 5.4: Kretanje konture.
imamo
A
A(t + t) dS
tdS
S2
S2 t
Z
Z
A(t)dS
A(t) (vt dl)
divAd r =
V
S1
odnosno
(5.11.137)
om
Z
Z
i
1 h
divA v dS =
A(t + t) dS
A(t) dS
t S2
S1
S1
I
Z
A
dS (v A(t)) dl .
S2 t
U limesu t 0 dobijamo
Z
Z
Z
Z
d
A
dS rot(v A) dS ,
A(t) dS =
divA v dS +
dt S(t)
S
S
S t
(5.11.138)
(5.11.139)
gde vidimo da se fluks polja A po pokretnoj konturi menja zbog toga sto pri kretanju kontura
prolazi kroz oblast sa izvorima i ponorima polja A (prvi clan), zbog toga sto se samo polje A
menja sa vremenom (drugi clan) kao i zbog toga sto fluks curi kroz omotac (treci sabirak).
Primenom (5.11.139) u formuli (5.11.131) za slucaj pokretne konture imamo
Z
I
I
d
B dS
(v B) dl
(5.11.140)
E dl =
dt S(t)
C(t)
C(t)

5.11. INTEGRALNI OBLIK MAKSVEL-LORENCOVIH JEDNACINA
I
odnosno
d
(E + v B) dl =
dt
C(t)
91
Z
B dS .
(5.11.141)
S(t)
sto je Faradejev zakon za pokretnu konturu. Sve velicine u ovom zakonu meri laboratorijski
posmatrac.
Pretpostavimo sada da je brzina konture mala v c. Za posmatraca S 0 vezanog za konturu
Faradejev zakon ima oblik
I
Z
d
0
0
E dl = 0
B 0 dS 0 .
(5.11.142)
dt
C
S
Velicine koje meri laboratorijski posmatrac (sistem S) su neprimovane i za njega Faradejev zakon
je oblika (5.11.141). Kako je dl 0 = dl i dt0 = dt to poredjenjem ova dva zakona dobijamo
E0 = E + v B
B0 = B .
Dobili smo nerelativisticki zakon transformacije polja jer smo pretpostavili da se kontura krece
malom brzinom. Izraz
I
E 0 dl 0
E=
C
je elektromotorna sila. Sve velicine se odnose na konturu.

Primer: Kontura kvadratnog oblika krece se brzinom v = vex u xy ravni u magnetnom polju
B = B(x)ez . Sopstvena duzina stranice kvadrata je l. Proveriti vazenje Faradejevog zakona u
sistemu konture i u laboratorijskom sistemu.
Neka je sistem S 0 vezan za kvadrat, postavljen tako da mu se koordinatni pocetak poklapa
sa jednim temenom kvadrata, a x0 i y 0 ose su duz njegovih stranica. U ovom sistemu postoji
elektricno i magnetno polje:
vB(x)
E0 = q
ey
2
1 vc2
B(x)
B0 = q
ez .
v2
1 c2
EMS u trenutku t0 u sistemu konture je
I
vl
E = E 0 dl 0 = q
1
h l + vt0
vt0
B q
B q
2
v2
1 vc2
1
c2
i
.
v2
c2
Sa druge strane je
Z
B 0
l
dS 0 = q
0
t
1
lv
= q
1
Z
v2
c2
v2
c2
x0 + vt0 0
B q
dx
t0
v2
1
c2
z2
z1
dB
dz ,
dz
(5.11.143)
92
ELEKTRODINAMIKA
gde su granice integracije

z1 = q
Na kraju dobijamo
Z
B 0
vl
dS 0 = q
t
1
Dakle vazi
Ako je v c onda je
vt0
l + vt0
, z2 = q
.
v2
v2
1 c2
1 c2
l + vt0
vt0
q
B
B q
v2
v2
1 c2
1
c2
d
E dl = 0
dt
0

.
(5.11.144)
v2
c2
B 0 dS 0
(5.11.145)
E = vl(B(vt) B(l + vt)) .
(5.11.146)
Za posmatraca u sistemu S kontura je pokretna pa on primenjuje (5.11.141). Leva strana ove

jednacine je
r
I

v2
(v B) dl = vl B vt + 1 2 B(vt) .
(5.11.147)
c
Lako se vidi da je to i desna strana. Prethodni izraz se u nerelativistickom slucaju svodi na
(5.11.146).
Chapter 6
Elektrostati
cko polje u vakuumu
Naelektrisanja koja miruju generisu staticko elektricno polje E = E(r). U tom slucaju Maksvelove
jednacine za polje u vakuumu se svode na
(r)
0
rotE(r) = 0 .
divE(r) =
(6.0.1)
(6.0.2)
Iz (6.0.2) sledi da je E = sto zamenom u (6.0.1) daje Poasonovu jednacinu

4 =
(r)
0
(6.0.3)
za potencijal. U oblasti prostora gde je zapreminska gusina naelektrisanja nula, = 0 potencijal

zadovoljava Laplasovu jednacinu
4 = 0 .
(6.0.4)
6.1
Diskontinuiteti potencijala; Dipolni list
Neka su oblasti 1 i 2 razdvojene granicom na kojoj su rasporedjena povrsinska naelektrisanja.

U obe oblasti se nalazi vakuum. Normalna komponenta elektricnog polja pri prelasku iz jedne
u drugu oblast trpi skok prema
E2n E1n =
(6.1.5)
0
odakle sledi

.
(6.1.6)

=
n 1 n 2 0
Dakle izvod potencijala u pravcu normale trpi skok proporcionalan povrsinskoj gustini naelektrisanja.
Medjutim i sam potencijal moze da trpi skok. To se desava kod dipolnog sloja ili kako
se jos zove, dipolnog lista. Neka su dve raznoimeno naelektrisane povrsi postavljene na malom
medjusobnom rastojanju b, gde b ne mora biti konstantno. Gustina naelektrisanja u naspramnim
93

CHAPTER 6. ELEKTROSTATICKO
POLJE U VAKUUMU
94
Figure 6.1:
tackama na ove dve povrsi je + odnosno . Povrsinska gustina nije konstantna vec moze da
se menja po povrsi. Kada je rastojanje izmedju ove dve naelektrisane povrsi, b malo dobijamo
tzv. dipolni sloj (list). Dipolni list se sastoji od elementarnih dipola momenta
dp = b(r)(r)dSn ,
(6.1.7)
gde je ort normale n usmeren od negativne ka pozitivnoj povrsi. Velicina

(r) =
dp
= (r)b(r)n
dS
(6.1.8)
naziva se gustinom elektricnog dipolnog momenta. Potencijal dipolnog sloja u tacki r je zbir
potencijala naelektrisanja sa pozitivne i sa negativne povrsi, kao sto je prikazano na slici 6.1.
Prema tome potencijal je
(r) =
=
=
=
Z
Z
1 (r 0 )dS0
(r 0 )dS00
40
|r r 0 |
|r r 0 + bn|
Z
Z

(r 0 )dS0
(r 0 )dS00
bn (r r 0 )
1
1
+ ...
40
|r r 0 |
|r r 0 |
|r r 0 |2
Z
1
(r 0 )bn (r r 0 )dS 0
40
|r r 0 |3
Z
(r 0 ) (r r 0 )dS 0
1
,
40
|r r 0 |3
(6.1.9)
6.2. JEDNOZNACNOST
RESENJA
POASONOVE JEDNACINE
95
Figure 6.2:
gde smo clanove viseg reda po malom parametru b/r zanemarili. Ako uvedemo prostorni ugao
(slika 6.1) pod kojim se iz tacke u kojoj odredjujemo potencijal vidi element povrsi dS 0 sa
d0 =
(r 0 r) ndS
|r 0 r|3
(6.1.10)
izraz za potencijal dipolnog sloja postaje

1
(r) =
40
(r 0 )d0 .
(6.1.11)
Odredimo sada razliku potencijala u tackama 1 i 2 koje se nalaze uz sam dipolni list u oblasti
1 odnosno 2. Dipolni sloj mozemo da prikazemo kao superpoziciju malog dela povrsine dS
neposredno iznad tacke 1 i ispod tacke 2 i dipolnog sloja kod koga smo izvadili taj mali deo
povrsine dS. Za mali element dipolnog sloja gustinu elektricnog dipolnog momeneta mozemo
1
da smatramo skoro konstantnom pa iz (6.1) sledi da je potencijal u tacki 1 jednak 4
2 dok
0
1
je u tacki 2 njegova vrednost 40 2 . Za dipolni sloj sa rupom potencijal je isti u tackama 1 i
2 pa je ukupni skok potencijala po principu superpozicije
2 (r) 1 (r) =
6.2
(r)
.
0
(6.1.12)
Jednozna
cnost re
senja Poasonove jedna
cine
U ovoj lekciji odredicemo pod kojim uslovima Poasonova (odnosno Laplasova) jednacina ima
jednoznacno resenje. Neka je V zapremina prostora unutar koga resavamo Poasonovu jednacinu.

POLJE U VAKUUMU
96
Da bi ona imala jednoznacno resenje potrebno je da:

1. u toj oblasti V znamo raspodelu naelektrisanja = (r) i sve diskontinuitete potencijala i
izvoda potencijala;
2. na granicnoj povrsini S oblasti V ili je zadat potencijal |S = H(r) ili znamo izvod potencijala
u pravcu normale

n |S
= F (r) .
n S
Ukoliko na granci oblasti V znamo potencijal takav granicni uslov se naziva Dirisleovim. Ako
je na granici zadata vrednost izvoda potencijala u pravcu normala takav granicni uslov je Nojmanov.
Da bi dokazali prethodno tvrdjenje prvo cemo izvesti prvi Green-ov identitet. Zamenom
A = , gde su i dve diferencijabilne funkcije u Gausovu teoremu
Z
I
A dS
divAd r =
V
(6.2.13)
dobijamo spomenuti identitet

Z
I
d r( + 4) =
3
dS .
(6.2.14)
Sada cemo pokazati jednoznacnost resenja Poasonove jednacine. Pretpostavimo da postoje dva
resenja 1 i 2 Poasonove jednacine koja zadovoljavaju iste granicne uslove. Njihova razlika
u = 1 2 zadovoljava Laplasovu jednacinu 4u = 0. Ukoliko potencijal zadovoljava Dirisleov
granicni uslov onda je u|V = 0. Ako sa druge strane potencijal zadovoljava Nojmanov granicni
uslov tada je
u
=0.
n V
Zamenom = = u u prvi Grinov identitet dobijamo
Z
h
i I
2
d r (u) + u4u =
3
u
dS .
n
(6.2.15)
Drugi sabirak sa leve strane je nula, dok je povrsinski clan bilo da su zadati Dirisleovi bilo
Nojmanovi granicni uslovi takodje nula pa je
Z
d3 r(u)2 = 0
(6.2.16)
odakle sledi da je u = C, tj. resenja 1 i 2 se razlikuju do na konstantu, sto je fizicki jedno te

isto resenje. Recimo na kraju da granicni uslov moze biti i mesovit, tj. na nekom delu granice
je zadat potencijal a na preostalom izvod potencijala u pravcu normale na granici.
6.3. POASON-GRINOVA FORMULA
6.3
97
Poason-Grinova formula
Ako u prvom Grinovom identitetu (6.2.14) zamenimo funkcije i dobijamo

Z
I
3
d r( + 4) =
dS .
V
Oduzimanjem dobijenog izraza od (6.2.14) dobijamo drugi Grinov identitet:

Z
I
3
d r(4 4) =
( )dS .
V
Zamenom =
Z
V
1
|rr 0 |
(6.3.17)
(6.3.18)
i = u drugi Grinov identitet (6.3.18), u kome se integrali po r 0 dobijamo
I
1

1
1
1
0
0
0
0
d r (r )4
4
(r
)
=
dS0 . (6.3.19)
0|
0|
|r r 0 | |r r 0 |
|r
r
|r
r
V
3 0
Primenom Dirak-Grinovog identiteta dobijamo

1
(r) =
40
Z
V
(r 0 )d3 r0
1
+
0
|r r |
4
I
V
1 i
1
0
0
dS0 .
|r r 0 |
|r r 0 |
(6.3.20)
Prethodni izraz je Poason-Grinova formula. Desna strana jednacine sadrzi dva clana. Prvi je
zapreminski, gde se integrali po naelektrisanjima u oblasti V . Drugi clan je povrsinski, podintegralna funkcija zavisi od potencijala i izvoda potencijala u pravcu normale na granici.
Neka je V = R3 , tj. zapremina V je ceo prostor. Potencijal na velikim rastojanjima od
sistema tezi nuli kao r10 ili brze pa izraz u zagradi povrsinskog terma se ponasa kao r103 na velikim
rastojanjima. Mnozenjem sa elementom povrsine koji se ponasa kao r02 vidimo da je povrsinski
integral tipa r10 i dakle tezi nuli. U ovom slucaju Poason-Grinova formula svodi na poznat rezultat
1
(r) =
40
Z
R3
(r 0 )d3 r0
,
|r r 0 |
(6.3.21)
gde se integrali po celom prostoru. Povrsinski term u Poason-Grinovoj formuli je doprinos potencijalu od naelektrisanja van oblasti V . Napomenimo da Poason-Grinova formula predstavlja
integralni uslov koji potencijal zadovoljava.
6.4
Re
savanje Laplasove jedna
cine metodom razdvajanja
promenljivih
Laplasova jednacina 4 = 0 je parcijalna diferencijalna jednacina drugog reda. Metod razdvajanja promenljivih je dobro poznat nacin za resavanje parcijalnih jednacina. U ovoj lekciji
potencijal cemo obeleziti sa , a sa polarni ugao.

POLJE U VAKUUMU
98
6.4.1
Re
cine u Dekartovim koordinatama
Laplasova jednacina u Dekartovim koordinatama je

2 2 2
+
+ 2 =0.
x2
y 2
z
(6.4.22)
Pretpostavicemo da partikularno resenje ove jednacine je proizvod tri funkcije od kojih svaka
zavisi od jedne Dekartove koordinate: = X(x)Y (y)Z(z). Laplasova jednacina postaje
1 d2 Y
1 d2 Z
1 d2 X
+
+
=0.
X dx2
Y dy 2
Z dz 2
(6.4.23)
Za svako x, y, z zbir tri funkcije od kojih prva zavisi samo od x, druga od y a treca od z je nula,
sto je jedino moguce ako je svaka od njih konstanta
1 d2 X
1 d2 Y
1 d2 Z
2
2
=
k
,
=
k
,
= kz2
x
y
X dx2
Y dy 2
Z dz 2
(6.4.24)
pri cemu je kx2 + ky2 kz2 = 0. Znak konstanti kx2 , ky2 i kz2 zavisi od granicnih uslova. Dalje cemo
da resavamo konkretan problem. Resicemo Laplasovu jednacinu unutar kvadra, ivica a, b i c.
Neka se koordinatni pocetak nalazi u jednom temenu kvadra, a ose x, y i z su redom duz stranica
duzine a, b odnosno c. Unutar kvadra nema naelektrisanja. Strane x = 0, x = a, y = 0, y = b
i z = 0 su na nultom potencijalu, dok je strana z = c na konstantnom potencijalu V0 . Zbog
granicnih uslova kx2 > 0, pa je resenje za funkciju X dato sa
X(x) = C1 sin(kx x) + C2 cos(kx x) .
(6.4.25)
Iz (x = 0, y, z) = X(0)Y (y)Z(z) = 0 i (x = a, y, z) = X(a)Y (y)Z(z) = 0 sledi X(0) =

X(a) = 0 pa se konacno dobija C2 = 0, kx = n/a gde je n ceo broj. Granicni uslov je
diskretizovao konstantu kx . Prema tome partikularna resenja za funkciju X su
nx
.
(6.4.26)
Xn sin
a
Analogno partikularna resenja za funkciju Y su
Ym sin
my
b
(6.4.27)
gde m Z.
Jednacina za funkciju Z je
n2 m2
d2 Z
+ 2 Z=0.
dz 2
a2
b
Njeno resenje je
Z = Ae
2
n2
+ m2 z
a2
b
+ Be
2
n2
+ m2 z
a2
b
(6.4.28)
(6.4.29)
6.4. RESAVANJE
LAPLASOVE JEDNACINE
METODOM RAZDVAJANJA PROMENLJIVIH99
Granicni uslov Z(z = 0) = 0 daje A = B, pa zakljucujemo da je za fiksne koeficijente n i m
funkcija Z data sa
r n2 m2
Znm sinh
+ 2 z .
(6.4.30)
a2
b
Opste resenje Laplasove jednacine je zbir partikularnih resenja:
nx
my
r n 2 m 2
X
=
Amn sin
sin
sinh
+ 2 z ,
a
b
a2
b
m,n=1
(6.4.31)
gde su Amn koeficijenti koje odredjujemo iz granicnog uslova

V0 =
Amn sin
m,n=1
nx
a
sin
my
b
sinh
r n2
m2
+ 2 c .
a2
b
(6.4.32)
Mnozenjem gornje relacije sa sin(kx/a) sin(ly/b) i integracijom po x i y uz relacije ortogonalnosti

Z a
nx
lx a
dx sin
sin
= nl
(6.4.33)
a
a
2
0
dobijamo

(2n+1)x
a
(2m+1)y
b
sin
sin
16V0
q
=

2
2 (2n + 1)(2m + 1)
m,n=0
sinh c (2n+1)
+
a2
(2m+1)2
b2
sinh z
(2n + 1)2 (2m + 1)2

+
.
a2
b2
(6.4.34)
Rezultat za potencijal je predstavljen u obliku dvostruke beskonacne sume.
6.4.2
Re
cine u sfernim koordinatama
Laplasova jednacina 4 = 0 gde je potencijal = (r, , ) u sfernim koordinatama je

1 2
1

1
2
(r)
+
sin
+
=0
r r2
r2 sin
r2 sin2 2
(6.4.35)
Resenje parcijalne diferencijalne jednacine (6.4.35) predpostavicemo u obliku

V =
R(r)
P ()Q() ,
r
tj. kao proizvod tri funkcije od kojih prva zavisi od r, naredna od i treca od . Zamenom ovog
oblika resenja u jednacinu (6.4.35) dobijamo
PQ
RQ d
dP
RP d2 Q
d2 R
+
sin
+
=0.
dr2
r2 sin d
d
r2 sin2 d2
(6.4.36)

POLJE U VAKUUMU
100
Mnozenjem prethodne jednacine sa r2 sin2 /(P QR) dobijamo

r2 sin2
h 1 d2 R
1
d
dP i 1 d2 Q
+
sin
+
=0.
R dr2
r2 sin P d
d
Q d2
(6.4.37)
U prethodnoj jednacini prvi sabirak je funkcija i r a drugi samo od a kako im je zbir nula
za svako r, , onda oni moraju biti konstante. Prvi je m2 a drugi m2 , tj.
odnosno
d2 Q
+ m2 Q = 0
d2
(6.4.38)
1 d2 R
1
d
dP
m2
+
sin
=0.
R dr2
r2 sin P d
d
r2 sin2
(6.4.39)
Iz (6.4.38) sledi Q eim . Konstanta m mora biti ceo broj da bi funkcija Q bila periodicna
sa periodom 2
Q( + 2) = Q() .
Jednacinu (6.4.39) prepisacemo u obliku
d
r 2 d2 R
1
dP
m2
+
sin
=0,
R dr2
sin P d
d
sin2
(6.4.40)
gde smo sada razdvojili promenljive; prvi sabirak je funkcija od r a drugi od . Kako im je zbir
nula to oni moraju biti konstante. Prvi sabirak je l(l + 1) a drugi l(l + 1). Dakle dobijamo
d2 R l(l + 1)
R=0
dr2
r2
1 d
dP h
m2 i
sin
+ l(l + 1)
P =0.
sin d
d
sin2
(6.4.41)
(6.4.42)
Jednacina (6.4.41) je Ojlerova diferencijalna jednacina i njeno resenje trazicemo u obliku R rk .

Zamenom u jednacinu dobijamo
k(k 1) l(l + 1) = 0
odakle je k = l + 1, l . Dakle resenje jednacine (6.4.41) je
R = Arl+1 + B
1
,
rl
(6.4.43)
gde su A i B konstante. Smenom x = cos , (1 x 1) jednacina (6.4.42) postaje

dP i h
m2 i
dh
(1 x2 )
+ l(l + 1)
P =0.
dx
dx
1 x2
Ovo je tzv. generealisana Lezandrava diferencijalna jednacina.
(6.4.44)
6.4. RESAVANJE
LAPLASOVE JEDNACINE
Razmotricemo prvo specijalan slucaj kada je m = 0, tj. Q = 1. Ovo znaci da potencijal ne
zavisi od azimutalnog ugla . To je kod sistema koji su invarijantni na rotacije oko zose, tj.
koji poseduju azimutalnu simetriju. Jednacina (6.4.44) postaje
(1 x2 )
d2 Pl
dPl
2x
+ l(l + 1)Pl = 0 ,
2
dx
dx
(6.4.45)
sto je Lezandrova jednacina. Resenja jednacine (6.4.45) su Lezandrovi polinomi Pl (x) dati sa
Pl (x) =
1 dl 2
(x 1)l ,
2l l! dxl
(6.4.46)
sto je tzv. Rodrigova formula1 . Da bi Lezandrova diferencijalna jednacina imala konacna resenja
konstanta l mora biti l = 0, 1, 2 . . . .
Zadatak 1: Pokazite da (6.4.46) zadovoljava diferencijalnu jednacinu (6.4.45) .
Prvih nekoliko Lezandrovih polinima su
P0 (x) = 1 ,
P1 (x) = x ,
1
P2 (x) = (3x2 1) .
2
(6.4.47)
Moze se pokazati da vaze sledece rekurentne relacije izmedju Lezandrovih polinoma:

(n + 1)Pn+1 (x) (2n + 1)xPn (x) + nPn1 (x) = 0,
(6.4.48)
(x2 1)Pn0 (x) = nxPn (x) nPn1 (x),
(6.4.49)
0
Pn+1
(x) xPn0 (x) = (n + 1)Pn (x).
(6.4.50)
Lezandrovi polinomi su ortogonalni na intervalu 1 x 1 pa proizvoljnu funkciju definisanu

na ovom intervalu mozemo razviti po njima. Relacije ortogonalnosti su
Z 1
2
Pm (x)Pn (x)dx =
nm .
(6.4.51)
2n + 1
1
Zadatak 2: Pokazite relacije ortogonalnosti. Pomnozite (6.4.45) sa Pn (x) i integralite po x na
intervalu [1, 1]. Za pomoc konsultujte [1].
Zakljucak je da je opste resenje Laplasove jednacine u slucaju azimutalne simetrije ima oblik
(r, ) =

X
Al rl +
l=0
1
Bl
Pl (cos ) .
rl+1
Jednacina (6.4.45) se moze resiti predpostavljajuci resenje u obliku reda

Pl (x) = xs
X
n=0
gde je s konstanta.
cn xn
(6.4.52)
102
POLJE U VAKUUMU
Konstante Al i Bl odredjuju se iz granicnih uslova.

1
Generatrisa Lezandrovih polinoma je funkcija (1 2tx + t2 ) 2 , jer su oni koeficijenti u
stepenom razvoju ove funkcije po t. Naime,
X
1
=
tl Pl (x), t < 1.
2
1 2tx + t
l=0
Izraz
(6.4.53)
1
|r r 0 |
koji cesto srecemo u ovom kursu mozemo razviti po Lezandrovim polinomima

X rl
1
1
<
p
=
=
Pl (cos ) ,
l+1
0
2
0
02
|r r |
r
r 2rr cos + r
l=0 >
(6.4.54)
gde je ugao izmedju vektora r i r 0 , a r< i r> su manja odnosno veca vrednost promenljivih r i
r0 . Ova formula se lako pokazuje. Uzmimo da je r 0 = r0 e3 , tada je ugao sferni ugao . Dalje je
1
1
=
.
0
|r r |
r2 2rr0 cos + r02
(6.4.55)
Gornji izraza je funkcija ugla i mozemo ga razviti u red po Lezandrovim polinomima

X
1
Cl Pl (cos ) ,
=
r2 2rr0 cos + r02
l=0
(6.4.56)
gde su Cl koeficijenti. Ove koeficijente odredjujemo uzimanjem = 0. Iz razvoja

X rl
1
<
=
l+1
0
|r r |
r
l=0 >
(6.4.57)
X rl
1
<
=
P (cos ) .
l+1 l
2
0
02
r
r 2rr cos + r
l=0 >
(6.4.58)
i Pl (1) = 1 sledi
Vratimo se sada opstem slucaju, tj. situaciji kada je m proizvoljno. Da bi jednacina (6.4.44)
imala konacna resenja potrebno je i dovoljno da l = 0, 1, 2, 3, . . . i m = l, l + 1, . . . , l 1, l.
Resenja su tzv. asocirani Lezandrovi polinomi dati sa
Plm (x)
= (1) (1 x )
m
2 m/2
dm
Pl (x) .
dxm
(6.4.59)
Ova formula vazi i za negativne vrednosti m. Moze se pokazati da je

Plm (x) = (1)m
(l m)! m
P (x) .
(l + m)! l
(6.4.60)
6.4. RESAVANJE
LAPLASOVE JEDNACINE
Sferni harmonici su
s
Ylm (, ) =
2l + 1 (l m)! m
P (cos )eim .
4 (l + m)! l
Oni cine skup ortonormiranih funkcija na intervalu 0 2, 0

Z
Z 2
?
d
sin dYlm
(, )Yl0 m0 (, ) = ll0 mm0 .
0
(6.4.61)
(6.4.62)
Sferni harmonici zadovoljavaju sledece relacije kompletnosti

X
l
X
?
Ylm
(0 , 0 )Ylm (, ) = ( 0 )(cos cos 0 ) .
(6.4.63)
l=0 m=l
Prvih nekoliko sfernih harmonika su

1
Y00 =
4
r
3
sin ei
Y11 =
8
r
3
Y10 =
cos .
4
(6.4.64)
Dakle opste resenje Laplasove jednacine je

(r, , ) =
m
X
X
l=0 m=l
Alm rl +
Blm
Ylm (, ) ,
rl+1
(6.4.65)
gde se konstante Alm i Blm odredjuju iz granicnih uslova.

Primer: Dielektricna kugla poluprecnika R napravljena je od materijala sa stalnom polarizacijom
P. Naci elektricno polje u svakoj tacki prostora.
Resenje: Uzecemo da je polarizacija usmerena duz zose, tj. P = P e3 kao na slici 6.3. Unutar
kugle potencijal je
X
1 =
Al rl Pl (cos )
(6.4.66)
l=0
a van kugle
X
Bl
Pl (cos ) .
2 =
rl+1
l=0
(6.4.67)
1 (r = R) = 2 (R)
(6.4.68)
Neprekidnost potencijala
daje Bl = Al R2l+1 . Iz P2n P1n = P cos i D2n D1n = 0 sledi
1
2
+ 0
= P cos .
0

r r=R
r r=R
(6.4.69)

POLJE U VAKUUMU
104
Figure 6.3: Polarizovana kugla radijusa R i stalne polarizacije P.
Iz gornjih jednacina uz cos = P1 (cos ) dobijamo

(
=
P
r cos
30
P R3
cos
30 r2
za r < R
.
za r > R
(6.4.70)
Elektricno polje se lako dobija

E=
6.4.3
(
3P0
P R3
(2 cos er
30 r 3
+ sin e )
za r < R
.
za r > R
(6.4.71)
Re
cine u cilindri
cnim koordinatama
Laplasovu jednacinu u cilindricnim koordinatama

1 2 2
2 1
+
+
+ 2 =0
2

2 2
z
(6.4.72)
resicemo metodom razdvajanja promenljivih. Njeno partikularno resenje cemo pretpostaviti u

obliku proizvoda tri funkcije = R()Q()Z(z). Zamenom u Laplasovu jednacinu dobijamo
1 d2 R
1 dR
1 d2 Q
1 d2 Z
+
+
+
=0.
R d2
R d
2 Q d2
Z dz 2
(6.4.73)
6.4. RESAVANJE
LAPLASOVE JEDNACINE
Zadnji term je funkcija promenljive z, a prva dva su funkcije druge dve promenljive, i . Dakle,
mora vaziti
d2 Z
k2Z = 0
dz 2
d2 R
dR
1 d2 Q
2 2
+
+k +
=0 ,
R d2
R d
Q d2
(6.4.74)
(6.4.75)
gde je k konstanta. Jednacina (6.4.75) razdvaja promenljive pa dobijamo

d2 Q
+ 2Q = 0
d2
d2 R 1 dR 2 2
+
+ k 2 R=0.
d2
d
(6.4.76)
(6.4.77)
Resenja jednacine (6.4.74), za fiksno k, su Zk ekz . Vec smo ranije rekli da konstanta
mora biti ceo broj da bi potencijal bio periodican sa periodom 2 po azimutalnom uglu. Resenja
za funkciju Q() su Q = A cos() + B sin() , gde su A i B konstante. Konstanta k je realna
i pozitivna, pa cemo u jednacini (6.4.77) napraviti smenu x = k. Diferencijalna jednacina
(6.4.77) postaje

d2 R 1 dR
2
+
+ 1 2 R=0 .
(6.4.78)
dx2
x dx
x
Ona je Beselova diferencijalna jednacinom. Njena partikularna resenja su Beselove funkcije reda
:
J (x) =
J (x) =
x X
(1)j x 2j
j!(j + )! 2
j=0
x X
j=0
(1)j x 2j
.
j!(j )! 2
(6.4.79)
(6.4.80)
Resenja (6.4.79) i (6.4.80) su data u obliku stepenog reda. Ova resenja se nazivaju Beselovim
funkcijama prve vrste reda . Ako je ceo broj tada je J (x) = (1) J (x), tj. one su
linearno zavisne. Ako nije ceo broj J i J su linearno nezavisne funkcije. Dakle, kada Z
treba naci drugo linearno nezavisno resenje jednacine (6.4.78).
Nojmanova funkcija N (x) (ili Beselova funkcija druge vrste) takodje je resenje jednacine
(6.4.78)
J cos() J (x)
N (x) =
.
(6.4.81)
sin
Ako nije ceo broj onda su J i N linearno nezavisna resenja jednacine (6.4.78). U limesu
m Z Beselove funkcije prve i druge vrste su i dalje linearno nezavisne.
Beselove funkcije trece vrste ili Hankelove funkcije definisane su kao:
H(1) (x) = J (x) + iN (x),
H(2) (x) = J (x) iN (x).
(6.4.82)
(6.4.83)

POLJE U VAKUUMU
106
One su takodje linearno nezavisna resenja Beselove diferencijalne jednacine (6.4.78).

Beselove funkcije zadovoljavaju sledece rekurentne veze:
2
,
x
d
= 2
,
dx
1 + +1 =
(6.4.84)
1 +1
(6.4.85)
d0 (x)
= 1 (x),
dx
(6.4.86)
z0 (z)dz = x1 (x).
(6.4.87)
gde je = {J , N , H }. Ove funkcije se jednim imenom nazivaju cilindricnim funkcijama.

Kada je argument funkcije x 1 vodeci clanovi u razvoju Beselovih funkcija su:
x
1
J (x)
,
(6.4.88)
( + 1) 2

2
ln x2 + 0, 5772 + . . . , = 0

(6.4.89)
N (x)
2
()
,
6= 0.
x
Sa druge strane za veliku vrednost argumenta x 1 imamo:
r
2

J (x)
cos(x
),
x
2
4
r
2

N (x)
sin(x
).
x
2
4
(6.4.90)
(6.4.91)
Vec iz (6.4.90-6.4.91) je jasno da Beselove funkcije imaju beskonacno puno nula. Nule Be
selove funkcije -tog reda obelezicemo sa xn , n = 1, 2 . . . . Beselove funkcije J ( xn
), za fiksno
a
, cine ortogonalan skup funkcija na intervalu 0 a,
Z a
xn
xn0
a2
dJ (
)J (
) = [J+1 (xn )]2 nn0 .
(6.4.92)
a
a
2
0
Proizvoljnu funkciju f () (0 a) mozemo razviti u Furije-Beselov red:
f () =

An J
n=1
gde je
An =
2
2
a2 J+1
(xn )
a
0

,
xn
a

df ()J xn
.
a
(6.4.93)
(6.4.94)
Funkciju f (), neprekidnu na intervalu 0 < < mozemo razloziti u Furije-Beselov integral
Z
f () =
c J ()d,
(6.4.95)
0
6.4. RESAVANJE
LAPLASOVE JEDNACINE
gde je proizvoljan ceo broj. Koeficijente c odredjujemo koristeci relacije ortogonalnosti
Z
1
J ()J (0 )d = (0 ).
(6.4.96)
0
Diferencijalna jednacina

2
d2 R 1 dR
+
1 + 2 R = 0,
dx2
x dx
x
(6.4.97)
naziva se modifikovanom Beselovom jednacinom. Njena resenja su modifikovane Beselove funkcije

(1)
I (x) = i J (ix) i K (x) = 2 i+1 H (ix). One su linearno nezavisna resenja jednacine (6.4.97).
Razmatrajmo jedan primer. Potrebno je da nadjemo potencijal u unutrasnjosti cilindra
radijusa a i visine L ako su donja osnova cilindra i njegov omotac na nultom potencijalu, a
gornja osnova je na konstantnom potencijalu V . U unutrasnjosti cilindra nema naelektrisanja.
Postavimo koordinatni sistem tako da mu je pocetak u centru donje osnove, a z osa je duz ose
simetrije cilindra usmerena ka gornjoj osnovi.
Resenja za funkcije Q(), Z(z) i R() su
Q() = A cos(m) + B sin(m)
Z(z) = C1 ekz + C2 ekz
R() = CJm (k) + DNm (k) .
(6.4.98)
Nojmanova funkcija Nm (k) divergira za = 0 pa moramo uzeti D = 0. Potencijal donje

osnove cilindra, z = 0, 0 < < a je nula, sto daje uslov Z(0) = 0 odakle je C2 = C1 , pa je
Z sinh(kz). Za = a potencilal je nula sto daje J0 (ka) = 0 odakle je ka = xmn , n = 1, 2, . . . .
Prema tome opste resenje je superpozicija partikularnih resenja
=
(Amn sin(m) + Bmn cos(m)) sinh(kz)Jm
x
m=0 n=1
mn

,
(6.4.99)
gde su Amn i Bmn konstante. Iz granicnog uslova (, , z = L) = V sledi

V =
0
(A0mn sin(m) + Bmn
cos(m))Jm
m=0 n=1
x
mn

,
(6.4.100)
0
gde smo uveli nove konstante A0mn = Amn sinh(kL), Bmn
= Bmn sinh(kL). Primenom relacija
ortogonalnosti
d sin(m) sin(n) = mn
0
2
d cos(m) cos(n) = mn
0
d sin(m) cos(n) = 0
0
(6.4.101)

POLJE U VAKUUMU
108
Figure 6.4:
dobijamo da je Amn = Bmn = 0 za m 6= 0. Prema tome potencijal je

x0n z x0n
=
B0n sinh(
)J0
.
a
a
n=1
(6.4.102)
Potencijal ne zavisi od azimutalnog ugla, , sto smo i na samom pocetku mogli da pretpostavimo.
Mnozenjem (6.4.102) sa J0 (xol /a)d i integracijom po od 0 do a dobijamo
B0n =
4V
.
x0n J1 (x0n ) sinh( x0na L )
(6.4.103)
Konacno resenje za potencijal je dato sa

=
X
n=1
6.5
z
sinh( x0n
) x0n
4V
a
J0
.
x0n J1 (x0n ) sinh( x0na L )
a
(6.4.104)
Elektrostati
cko polje provodnika
Kada se provodnik unese u elektrostaticko polje onda tanak sloj slobodnih elektrona na povrsini
provodnika generise polje koje unutar provodnika u potpunosti ponistava spoljnje polje. Ukupno
polje unutar provodnika jednako je nuli. Na slici 6.4 prikazali smo linije elektrostatickog polja
provodnika koji se nalazi u plocastom kondenzatoru. Iz granicnih uslova sledi da elekricno polje
na povrsini provodnika ima samo normalnu komponentu
E=
n,
0
(6.5.105)
gde je n ort normale, a gustina povrsinskog naelektrisanja na povrsini provodnika (slika 6.5).
Povrsina provodnika je ekvipotencijalna povrsina; potencijal provodnika je . Ako u prostora

6.5. ELEKTROSTATICKO
POLJE PROVODNIKA
109
Figure 6.5: Polje u provodniku je nula, a njegova povrsina je ekvipotecijalna.
Figure 6.6: Sistem nekoliko provodnika.
izmedju provodnika nema naelektrisanja onda elektrostaticko polje zadovoljava jednacine divE =
0, rotE = 0 odakle sledi da potencijal zadovoljava Laplasovu jednacinu
2 2 2
+ 2 + 2 =0.
x2
y
z
2
Izvodi x2 , y2 , z2 moraju biti razlicitog znaka pa potencijal u oblasti prostora izmedju provodnika ne moze imati maksimum ili minimum. To znaci da naelektrisana cestica ne moze biti u
stabilnoj ravnotezi u tom polju jer potencijalna energija interakcije W = q nema minimum.
Ovo je tzv. Irnsouova teorema.
Razmotrimo sistem od n provodnika prikazan na slici 6.6. Neka je naelektrisanje i tog
provodnika qi , (i = 1, . . . , n), a njegov potencijal i . Zamislimo sada da su provodnici naelektrisani nekim drugim naelektrisanjima qi0 i da su njihovi potencijali 0i . Potencijal elektrostatickog
polja u prvoj situaciji obelezicemo sa (r), a u drugoj sa 0 (r). Zapremina V je ceo prostor izuzimajuci prostor koji zauzimaju sami provodnici. Spoljnja granica ove oblasti V je u
beskonacnosti, ali povrsine provodnika su takodje granica ove oblasti. Primenom drugog Grinovog identiteta imamo
Z
I
n I
X
3
0
0
0
0
(6.5.106)
d r(4 4) =
( )dS
(i 0 0i )dS .
V
i=1
Si
Povrsina itog provodnika je Si . Oba potencijala i 0 zadovoljavaju Laplasovu jednacinu;

POLJE U VAKUUMU
110
granica V je u beskonacnosti pa je prvi clan sa desne strane nula. Naelektrisanje itog provodnika je
I
I
ni dSi ,
(6.5.107)
qi = 0
E ni dSi = 0
Si
Si
gde smo sa ni obelezili ort normale itog provodnika. Iz drugog Grinovog identiteta sledi
n
X
qi 0i
i=1
n
X
qi0 i .
(6.5.108)
i=1
Formula (6.5.108) je Grinova teorema reciprociteta. Uzmimo sada da se naelektrisanje j-tog

provodnika promeni za qj , a da naelektrisanja ostalih provodnika ostanu nepromenjena. Potencijali provodnika se promene sa i na 0i = i + i . Iz Grinove teoreme reciprociteta (6.5.108)
sledi
X
X
qi (i + i )
(6.5.109)
j (qj + qj ) +
qi i =
i
i6=j
odakle dobijamo
j =
Sji qi
(6.5.110)
j
i
gde je Sji =
. Velicine Sij su koeficijenti potencijala i oni cine simetricnu matricu. Invertoqj
vanjem ove relacije dobijamo
X
qi =
Cij j .
(6.5.111)
Koeficijent Cii je kapacitivnost i tog provodnika, dok su Cij za i 6= j uzajamne kapacitivnosti.

Jasno je da je C = S 1 . Kapacitivnosti su pozitivne, dok su uzajamne kapacitivnosti negativne.
Ako su svi provodnici sem itog uzemljeni onda je njegovova kapacitivnost Cii = qi /i .
Sa porastom potencijala ovog provodnika raste i njegovo naelektrisanje pa je Cii > 0. Sa
druge strane uzmimo da su svi provodnici sem jtog uzemljeni. Naelektrisanje itog provodnika je qi = Cij j . Povecanjem potencijala jtog provodnika, sto se u ovoj situaciji postize
povecavanjem njegovog naelektrisanja, naelektrisanje drugih provodnika opada zbog indukcionog
efekta. Elektroni sa Zemlje dolaze na te provodnike. To znaci da je Cij < 0 za i 6= j. Matrice C je
takodje simetricna. Koeficijenti potencijala i kapaciteta zavise od geometrije sistema provodnika.
Primer: Dve sfere radijusa a i b > a postavljene su koncenticno. Odredite koeficijente Cij i
kapacitet ovog sistema.
Resenje:
C11 = 40
ab
b2
ab
ab
, C12 = 40
, C22 = 40
, C = 40
.
ba
ba
ba
ba
6.6. JEDNOZNACNOST
LAPLASOVE JEDNACINE
ZA SISTEM PROVODNIKA
6.6
111
Jednozna
cnost Laplasove jedna
cine za sistem provodnika
Neka je V oblast prostora izmedju provodnika, kao sto smo prikazali na slici 6.6. Spoljasnja
granica ove oblasti je V , a unutrasnja granica su povrsine provodnika. Potencijal u unutrasnjosti
provodnika je stalan i jednak potencijalu na njegovoj povrsini, pa oblasti prostora koje zauzimaju
provodnici mozemo iskljuciti. Kao sto smo vec rekli u oblasti prostora izmedju provodnika potencijal zadovoljava Laplasovu jednacinu. Da bi Laplasova jednacina imala jednoznacno resenje
u oblasti definisanoj u uvodu potrebno je i dovoljno da
1. su na granicnoj povrsi oblasti V zadati ili Dirisleovi ili Nojmanovi granicni uslovi;
2. za svaki provodnik znamo ili njegov potencijal i ili njegovo ukupno naelektrisanje qi .
Pretpostavicemo da postoje dva resenja 0 i 00 koja zadovoljavaju iste granicne uslove. Njihova
razlika
u = 0 00
zadovoljava Laplasovu jednacinu
4u = 0 .
(6.6.112)
Ukoliko potencijal na granici V zadovoljava Dirisleov granicni uslov onda je vrednost u|V = 0,
a ukoliko je na granici zadat Nojmanov granicni uslov za potencijal, tada je
u
=0.
n V
Ako je na i-tom provodniku zadat potencijal onda ui = 0, a ako je zadato naelektrisanje onda je
I
0
u ni dSi = 0 .
(6.6.113)
Si
Sa ni obelezili smo ort normale itog provodnika. Zamenom = = u u prvi Grinov identitet
dobijamo
Z
I
XI
u
3
2
d r((u) + u4u) =
u dS
ui u ni dSi .
(6.6.114)
n
V
V
S
i
i
Drugi sabirak sa leve strane je nula; prvi sabirak sa desne strane bilo da su zadati Dirisleovi bilo
Nojmanovi granicni uslovi iscezava, dok drugi sabirak sa desne strane
XI
X I
ui u ni dSi =
ui
u ni dSi
(6.6.115)
i
je takodje nula. Dakle
Si
Si
Z
d3 r(u)2 = 0
(6.6.116)
odakle sledi da je u = C, tj. resenja 0 i 00 se razlikuju do na konstantu, sto je zapravo jedno

te isto fizicko resenje.

POLJE U VAKUUMU
112
Figure 6.7:
6.7
Metod likova
Neka se naelektrisanja qi nalaze u prostoru izmedju provodnika. Na provodnicima se indukuju

naelektrisanja. Ova indukovana naelektrisanja zajedno sa naelektrisanjima qi generisu elektrostaticko polje. Metod likova sastoji se u tome da se nadju naelektrisanja-likovi qj0 koji zajedno
sa polaznim naelektrisanjima generisu isto polje u odredjenoj oblasti prostora kao zadata i indukovana naelektrisanja na provodnicima.
Najprostiji primer je tackasto naelektrisanje q koje se nalazi na rastojanju a od beskonacne
provodne uzemljene2 ravni. Neaelektrisanje q i indukovana naelektrisanja na provodnoj ravni u
poluprostoru z 0 generisu polje prikazano na levoj strani slike 6.7. Sa druge strane naelektrisanje q i q generisu polje prikazano na desnoj strani slike 6.7. Ravan z = 0 je ekvipotencijalna
ravan na potencijalu = 0. U oblasti z 0 u oba slucaja imamo isto naelektrisanje q i iste
granicne uslove: potencijal je nula za z = 0 i u beskonacnosti. Na osnovu teoreme o jedinstvenosti resenja Laplasove jednacine sledi da potencijal mora biti isti u oba slucaja. Tako lik
q zamenjuje naelektrisanja sa provodnika. Povrsinska gustina naelektrisanja na provodniku se
nalazi iz granicnog uslova
q

a
=
= 0
.
(6.7.117)
2
z z=0
2 (a + 2 )3/2
Ukupno indukovano naelektrisanje na provodniku je
Z
2
d = q .
0
2
Uzemljen provodnik je provodnik na nultom potencijalu.
(6.7.118)
6.8. GRINOVE FUNKCIJE
113
Figure 6.8:
Drugi primer je provodna uzemljena kugla radijusa R i tackasto naelektrisanje q na rastojanju

a > R od centra sfere. Naelektrisanje q indukuje naelektrisanja na povrsini kugle i oni generisu
elektrostaticko polje u prostoru. Da li u ovom slucaju mozemo da nadjemo lik q 0 naelektrisanja
q? Neka je lik smesten u tacku P 0 kao na slici 6.8. Rastojanje OP obelezicemo sa a, a OP 0 sa
a0 . Sferna ekvipotencijlna povrsina je na nultom potencijalu (predpostavljamo da postoji takva
povrs)
1 q0
q
=0.
(6.7.119)
=
+
40 P0 M PM
Iz poslednjeg izraza je
r
0
q =
R2 + a02 2Ra0 cos

q.
R2 + a2 2Ra cos
(6.7.120)
Po pretpostavci q 0 mora biti konstanta pa izvod podkorene funkcije po uglu je nula. Tako
dobijamo
a0 (R2 + a2 ) = a(R2 + a02 )
(6.7.121)
odakle je
R2
a =
a
0
(6.7.122)
R
q0 = q .
(6.7.123)
a
Dakle naelektrisanja q i q 0 generisu polje cija je ekvipotencijalna povrs sfera radijusa R na nultom
potencijalu. Na osnovu teoreme o jedinstvenosti resenja Laplasove jednacine polje van ove sfere
isto je kao i polje van uzemljene metalne kugle u prisustvu naelektrisanja q.
6.8
Grinove funkcije
Metod Grinovih funkcija se dosta koristi pri resavanju diferencijalnih jednacina. Neka je
Dx F = J(x)
(6.8.124)

POLJE U VAKUUMU
114
diferencijalna jednacina gde je D diferencijalni operator, x nezavisno promenljiva, J = J(x)

nehomegeni deo jednacine ili izvor a F je polje koje zelimo da odredimo . Grinova funkcija
G(x, x0 ) je resenje jednacine
Dx G(x, x0 ) = (x x0 )
(6.8.125)
gde je izvor polja delta funkcija. Dakle, Grinova funkcija je odgovor sistema na jedinicnu pobudu.
Dirakova delta funkcija je matricni element jedinicnog operatora u koordinatnom prostoru pa iz
poslednjeg izraza sledi da je Grinova funkcija inverzni diferencijalni operator G = D1 . Resenje
nase polazne diferencijalne jednacine je
Z
F (x) = dx0 G(x, x0 )J(x0 ) + F0 (x) ,
(6.8.126)
gde je F0 (x) resenje homogene jednacine. Da je (6.8.126) doista resenje lako se pokazuje:
Z
Dx F =
dx0 Dx G(x, x0 )J(x0 ) + Dx F0
Z
=
dx0 (x x0 )J(x0 )
= J(x) .
(6.8.127)
Nadjimo Grinovu funkciju za oscilator. Jednacina oscilatora je

d2

2
+
x(t) = J(t) ,
dt2
gde je
D=
d2
+ 2
(6.8.128)
dt2
diferencijalni operator, frekvenca oscilatora, a J(t) prinudna sila. Odgovarajuca Grinova
funkcija zadovoljava diferencijalnu jednacinu
d2

2
+
G(t, t0 ) = (t t0 ) .
(6.8.129)
dt2
Resenje jednacine oscilatora je
x(t) =
dx0 G(x, x0 )J(x0 ) + x0 (t) .
(6.8.130)
Grinova funkcija za Poasonovu jednacinu zadovoljava

40 G(r, r 0 ) = 4 (3) (r r 0 ) .
(6.8.131)
Konstanta 4 sa desne strane jednacine nema neki poseban znacaj. Ovako definisana Grinova
funkcija G(r, r 0 ) je potencijal u tacki r 0 od tackastog naelektrisanja 40 koje se nalazi u r. Na
osnovu Dirak-Grinovog identiteta znamo da je
1
|r r 0 |
(6.8.132)
6.8. GRINOVE FUNKCIJE
115
partikularno resenje (6.8.131). Opste resenje jednacine (6.8.131) je

G(r, r 0 ) =
1
+ F (r, r 0 )
|r r 0 |
(6.8.133)
gde je F = F (r, r 0 ) resenje homogene jednacine

40 F (r, r 0 ) = 0 .
(6.8.134)
Ako stavimo da je = (r 0 ) i = G(r, r 0 ) u drugi Grinov identitet (6.3.18) dobijamo

Z

I

3 0
0
0
0
0
0
0
d r (r )4 G(r, r ) G(r, r )4 (r ) =
0 G(r, r 0 ) G(r, r 0 )0 dS0 . (6.8.135)
V
Primenom (6.8.131) dolazimo do

Z
I

1
1
0
0 3 0
(r) =
G(r, r )(r )d r +
G(r, r 0 )0 0 G(r, r 0 ) dS0
40 V
4 V
odnosno
1
(r) =
40
Z
V
1
G(r, r )(r )d r +
4
0
3 0
G(r, r 0 )
0 G
(r
)
dS0 ,
n0
n0
(6.8.136)
(6.8.137)
gde je n0 ort granicne povrsine. Ako nadjemo Grinovu funkciju onda primenom gornje formule
odredjujemo potencijal. Potencijal ima dva sabirka. U prvom figurise Grinova funkcija a drugi
sabirak je povrsinski clan. U njemu su prisutni potencijal, Grinova funkcija i njihovi izvodi u
pravcu normale na granici.
Grinova funkcija nije jednoznacno odredjena zbog proizvoljnosti njenog homogenog dela F
u (6.8.133). Zbog toga mozemo, nezavisno od potencijala, nametnuti odredjene granicne uslove
na Grinovu funkciju. Najcesce se koriste Dirisleova i Nojmanova Grinova funkcija. Dirisleov
granicni uslov za Grinovu finkciju je

0
GD (r, r )
=0
(6.8.138)
r 0 S
pa (6.8.137) postaje
1
(r) =
40
Z
V
1
GD (r, r )(r )d r
4
0
3 0
(r 0 )
V
GD 0
dS .
n0
(6.8.139)
Dirisleova Grinova funkcija je simetricna na zamenu argumenata r i r 0 , tj.

GD (r, r 0 ) = GD (r 0 , r) .
Da bi ovo pokazali primenite drugi Grinovog identitet
Z
I
3
d y(4 4) =
( )dS
V
(6.8.140)
(6.8.141)

POLJE U VAKUUMU
116
sa
= GD (r, y), = GD (r 0 , y) .
(6.8.142)
Primer: Naci potencijal unutar sfere radijusa R ako se na rastojanju b < R od centra sfere
nalazi tackasto naelektrisanje q. Potencijal sfere je zadat.
Kod nametanja Nojmanovog granicnog uslova moramo biti oprezni. Naime izbor
GN (r, r 0 )
(6.8.143)
0 =0
n0
r S
je nekonzistentan sa (6.8.131). Integraljenjem (6.8.131) po oblasti V dobijamo
Z
d3 r0 40 G(r, r 0 ) = 4
odnosno, primenom Gausove teoreme
dS 0
G
= 4 .
n0
(6.8.144)
(6.8.145)
Sad je jasno da izvod Grinove funkcije u pravcu normale na granicnoj povrsi ne moze biti nula.
Zato se za Nojmanov granicni uslov uzima
GN (r, r 0 )
4
(6.8.146)
0 =
0
n
S
r S
pa je
1
(r) =
40
Z
V
1
GN (r, r )(r )d r +
4
0
3 0
I
V
(r 0 )
GN dS 0 + hiS ,
0
n
(6.8.147)
gde je
I
1
hiS =
dS
S
srednja vrednost potencijala na granicnoj povrsini.
6.9
(6.8.148)
Energijski odnosi u elektrostati

ckom polju
Na osnovu Pointingove teoreme vidimo da je energija elektrostatickog polja u vakuumu u oblasti

V data sa
Z
0 E2
W =
d3 r
.
(6.9.149)
2
V
Primenom E = i vektorskog identiteta (A.0.1), energija polja se transformise prema
Z
0
W =
d3 rE
2 V
Z

0
=
d3 r div(E) divE
2 V
I
Z
1
0
E dS +
d3 r .
(6.9.150)
=
2 S
2 V

6.9. ENERGIJSKI ODNOSI U ELEKTROSTATICKOM
POLJU
117
Figure 6.9: Sopstvena energija.
Potpuno polje u konacnoj oblasti prostora je polje koje je jednako nuli na granici ove konacne
oblasti. Ako je oblast prostora beskonacna, tj. V = R3 za polje cemo reci da je potpuno ako
na velikim rastojanjima opada bar kao 1/r2 . Potencijal takvog polja se na velikim rastojanjima
ponasa kao 1/r ili brze opada u nulu. Ukoliko je polje potpuno povrsinski clan u zadnjem izrazu
je jednak nuli pa je energija elektrostatickog polja
Z
1
W =
d3 r .
(6.9.151)
2 V
U prethodnom izrazu se integrali u oblasti u kojoj je zapreminska gustina naelektrisanja nenulta.
Energiju polja mozemo, koristeci izraz za potencijal, da prepisemo u sledecem obliku
Z Z
1 1
(r)(r 0 ) 3 3 0
W =
d rd r .
(6.9.152)
2 40
|r r 0 |
Podintegralni izraz u gornjoj formuli je energija interakcije naelektrisanja (r)d3 r i (r 0 )d3 r0 koji
su u tackama r odnosno r 0 , kao sto je prikazano na slici 6.9. Faktor 21 je prisutan jer se doprinos
svakog para pri integraciji racuna dva puta. Energija (6.9.152) je sopstvena energija zapreminske
raspodele naelektrisanja = (r). Neka elektricno polje generisu dve raspodele naelektrisanja 1
i 2 . Ukupno elektricno polje je E(r) = E1 (r) + E2 (r), gde su E1 (r) i E2 (r) polja koja generisu
ove raspodele. Energija polja je data sa
Z
Z
Z
0
0
3
2
3
2
W =
d rE1 +
d rE2 + 0
d3 rE1 E2 .
(6.9.153)
2 V
2 V
V
Prva dva clana predstavlju sopstvene energije prve odnosno druge raspodele naelektrisanja, dok
je poslednji izraz energija interakcije ove dva raspodele. Ako zamenimo E2 = 2 u izraz za
energiju interakcije
Z
d3 rE1 E2
Wint = 0
(6.9.154)
dobicemo
d3 r1 (r)2 (r) .
Wint =
V1
(6.9.155)
118
POLJE U VAKUUMU
Figure 6.10: Energija interakcije.
Analogno zamenom E1 = 1 dolazi se do

Z
Wint =
d3 r2 (r)1 (r) .
(6.9.156)
V2
Zamenom izraza za potencijal koji potice od druge raspodele naelektrisanja u (6.9.155) dobijamo
Z Z
1
1 (r1 )2 (r2 ) 3 3
Wint =
d r1 d r2 .
(6.9.157)
40 V1 V2 |r1 r2 |
U izrazima za energiju interakcije dve raspodele naelektrisanja nema faktora 1/2 jer se energija
interakcija svakog para uracunava jednom.
Odredimo potencijalnu energiju interakcije sistema (nepokretnih) naelektrisanih cestica sa
spoljasnjim poljem (r). Ovo polje generisu neka druga naelektrisanja. Zamenom izraza za
zapreminsku gustinu naelektrisanja
(r) =
N
X
q (3) (r r )
(6.9.158)
=1
u izraz za energiju interakcije dobija se

Z
N
N
X
X
3
(3)
Wint = d r
q (r r )(r) =
q (r ) .
=1
(6.9.159)
=1
Sopstvena potencijalna energija sistema naelektrisanih cestica je

1X
q
W =
2 =1
1 1 X q q
=
,
2 40 6= |r r |
N
(6.9.160)
gde smo divergentne clanove = u gornjoj sumi izostavili. Sopstvena energija tackastog
naelektrisanja
Z
1 q 2 dr
(6.9.161)
W =
40 2 0 r2

6.9. ENERGIJSKI ODNOSI U ELEKTROSTATICKOM
POLJU
119
je beskonacna zbog ponasanja podintegralnog izraza u donjoj granici integracije 3 . Ovo znaci da
na mailm rastojanjima klasicna elektrodinamika prestaje da vazi. Ako bi naelektrisanje q bilo
rasporedjeno unutar kugle radijusa a elektrostaticka energija bi bila oblika
1 q2
W =
,
40 a
(6.9.162)
gde je koeficijent reda jedinice. On zavisi od konkretne raspodele naelektrisanja. Ako ovu
energiju izjednacimo sa mc2 , gde je m masa elektrona dobijamo
a=
q2
.
40 mc2
(6.9.163)
Za elektron a je reda velicine 1015 m i naziva se klasicnim radijusom elektrona. Na ovom rastojanju klasicna elektrodinamika prestaje da vazi. Ovaj rezultat smo dobili iz same klasicne
elektrodinamike. Medjutim u okviru kvantne elektrodinamike dobija se da klasicna elektrodinamika prestaje da vazi jos na rastojanjima reda Komptonove talasne duzini elektrona
c =
~
1013 m .
mc
(6.9.164)
Neka spoljasnje elektrostaticko polje generisu naelektrisanja koja su na velikom rastojanju

od oblasti prostora koju zauzima neka raspodela nealektrisanja (r). Potencijal spoljasnjnjeg
polja (r) se malo promeni unutar oblasti prostora koju zauzima raspodela nealektrisanja (r)
i mozemo ga razviti u red oko pola koordinatnog sistema koji se nalazi unutar ove raspodele.
Energija interakcije spoljneg polja sa naelektrisanjima (r) je onda
Z
Z
h
i

3
Wint =
d r =
d3 r(r) (0) + xi
+
.
.
.

xi 0
V
V
(6.9.165)
= Q(0) p E(0) + . . . .
Prvi clan predstavlja energiju interakcije ukupnog naelektrisanja sistema koje se nalazi u koordinatnom pocetku sa spoljnjim poljem, naredni clan je dipolna interakcija. Vise clanove nismo
pisali. Iz ovog izraza vidimo da je energija interakcija stalnog dipola momenta p sa spoljasnjim
poljem data sa
W = p E .
(6.9.166)
Slicno silu interakcije raspodele naelektrisanja sa spoljnim poljem mozemo razviti po multipolima
Z
Z
i
h
E
3
F =
d rE =
d3 r(r) E(0) + xi
+ ...
xi 0
V
V
= QE(0) + (p )E(0) + . . . .
(6.9.167)
Prvi clan je monopolni a sledeci dipolni. Elektrostaticka sila je konzervativna jer je
F = Wint .
3
Ako bi donje granica integracije bila integral se ponasa kao 1/.
(6.9.168)
120
POLJE U VAKUUMU
Sila kojom spoljnje elektrostaticko polje deluje na dipol je

F = (p )E .
Moment sile kojom spoljnje polje deluje na sistem naelektrisanja koji miruju je
Z
M=
d3 rr E = p E(0) + . . . .
(6.9.169)
(6.9.170)
Nadjimo sada elektrostaticku potencijalnu energiju sistema od N provodnika. Naelektrisanje

na itom provodniku obelezicemo sa qi , a potencijal sa i . Uzecemo da je oblast V oblast prostora izmedju provodnika. Granica ove oblasti je unija spoljasnje granice S koja je u beskonacnosti
i same povrsine provodnika. Povrsina itog provodnika je Si . Primenom Gausove teoreme
imamo
Z
0
W =
d3 rE
2 V
Z

0
d3 r div(E) divE
=
2 V
I
I
0
0 X
=
E dS +
E dS
2 S
2 i Si
I
1 X
=
0
i
E dS
2
Si
i
1X
(6.9.171)
i qi .
=
2 i
Pri primeni Gausove teoreme vodili smo racuna o asimptotskom ponasanju polja na velikim rastojanjima od provodnika. Formulu za potencijalnu energiju mozemo prepisati preko koeficijenata
potencijala odnosno kapaciteta.
W =
1X
1X
Cij i j =
Sij qi qj .
2 i,j
2 i,j
(6.9.172)
Vidimo da je energija bilinearna forma pa naelektrisanjima provodnika. Energija sistema provodnika je pozitivna jer smo krenuli od izraza koji je kvadratan po jacini polja. Kvadratna forma
(6.9.172) je pozitivna ako vazi sledeci uslov
Cii Cjj > Cij2 .
Chapter 7
Dielektrici u konstantnom elektri
cnom
polju
Pod dejstvom spoljnjeg elektrostatickog polja dielektrici se polarizuju, tj. polarizacija dielektrika
P(r) je razlicita od nule. Polarizacija u vakuumu je jednaka nuli. Dvektor je
D = 0 E + P ,
(7.0.1)
gde je E makroskopsko polje u dielektriku. Ono je dobijeno usrednjavanjem mikroskopskog

polja, E = he(r)i. Kako je D = 0 E, gde je tenzor dielektricne propustljivosti sredine to je
P = 0 ( 1)E = 0 e E ,
(7.0.2)
gde je e = 1 tenzor dielektricne susceptibilnosti dielektrika.
7.1
Klauzijus-Mosotijeva relacija
Makroskopsko polje u sredini E dobijeno je usrednjavanjem mikroskopskog elektricnog polja po

zapremini mnogo vecoj od zapremine samog molekula. Ta zapremina je makroskopski mala a
mikroskopski velika. Polje koje deluje na neki molekul dielektricne sredine obelezicemo sa E0 i
ono se u opstem sluaju ne poklapa sa makroskopskim poljem. Polje E0 potice od spoljnjeg polja i
polja molekula sredine iskljucujuci uoceni molekul. Za razredjene sredine E0 E, medjutim kod
tecnosti i cvrstih tela molekuli su gusto pakovani pa je polje koje deluje na molekul razlicito od
makroskopskog polja. Neka je R poluprecnik sfere ciji se centar poklapa sa uocenim molekulom.
Unutar sfere nalazi se veliki broj molekula, ali je taj broj mnogo manji od ukupnog broja
molekula dielektrika. Polje E0 cemo napisati u obliku E0 = E + Ei , gde je Ei korekcija polja.
Polje Ei je Ei = Eokolni EP , gde je Eokolni polje u centru sfere koje potice od molekula iz sfere
ne racunajuci uoceni molekul. Polje EP je makroskopsko polje unutar kugle radijusa R cija je
polarizacija P skoro konstantna. Pokazali smo da je ovo polje EP = 3P0 . Dakle, da bi nasli
polje E0 od makroskopskog polja E oduzecemo polje EP i dodacemo polje okolnih melekula. U
vecini slucajeva, iz simetrijskih razloga Eokolni = 0 .
121
122
CHAPTER 7. DIELEKTRICI U KONSTANTNOM ELEKTRICNOM

POLJU
Dakle, efektivno polje koje deluje na molekul

E0 = E +
P
.
30
(7.1.3)
Elektricni dipolni moment molekula je funkcija polja E0 i razvicemo ga u red oko nultog polja
p 0
p(E ) = p(0) +
E + ... ,
Ei0 0 i
0
(7.1.4)
odnosno po komponentama
pj = pj (0) + 0 ji Ei0 + . . . ,
(7.1.5)

p
gde je ji = 10 Eji tenzor polarizabilnosti molekula. Dakle, elektricni dipolni moment molekula
0
je
0 + ...
p = p0 + 0 E
(7.1.6)
Prvi clan je sopstveni dipolni moment molekula. Molekuli koji imaju sopstveni dipolni moment
razlicit od nule su polarni molekuli (npr. H2 O, HCl). Za nepolarne molekule p0 = 0. Nepolarni molekuli su O2 , H2 , CH4 . Tenzor polarizabilnosti molekula je mikroskopski, dok je tenzor
susceptibilnosti makroskopski parametar.
Uzecemo da su molekuli sredine nepolarni i da je polarizabilnost skalar. Polarizacija je
P = n hpi = n0 E0 ,
(7.1.7)
gde je n broj molekula po jedinici zapremine (koncentracija molekula). Zamenom (7.1.3) u

prethodni izraz dolazimo do

P
P = n0 E +
(7.1.8)
30
odakle je
P = 0
n
E.
1 n
3
(7.1.9)
Sredina je linearna i dielektricna susceptibilnost je

e =
Odavde je
n
.
1 n
3
1
n
NA
=
=
,
+2
3
3M
(7.1.10)
(7.1.11)
gde je NA Avogadrov broj, masena gustina, M molska masa. Poslednja relacija je KlauzijusMosotijeva relacija. Ona se dobro slaze sa eksperimentalnim podacima za razredjene supstance
kao sto su gasovi.
7.2. MODELI POLARIZOVANJA DIELEKTRIKA
7.2
123
Modeli polarizovanja dielektrika
Postoje dva mehanizma polarizovanja sredine. Jedan je tzv. orjentaciono polarizovanje a drugi
deformaciono. Kada se molekul nadje u spoljnjem polju dolazi do indukcije dipolnog moment
molekula. Sa druge strane spoljnje polje tezi da dipole orjentise u smeru polja. U tome mu se
suprostavlja termalno kretanje molekula. Kod polarnih molekula sopstveni moment je mnogo
veci od indukovanog pa je za njih karakteristicno orjentaciono polarizovanje. Sa druge strane za
nepolarne molekule karakteristicno je indukovanje dipolnog momenta, tj. deformaciono polarizovanje.
Analizirajmo prvo orjentaciono polarizovanje. Ono je zasnovano na teoriji koja potice od
Lanzvena. Razmatrajmo izotropan dielektrik. Energija interakcije molekula sa spoljnjim poljem
je U = p0 E, gde je p0 sopstveni dipolni moment molekula. Indukovani dipolni moment je
zanemarljiv. Dipol-dipol interakcija izmedju molekula je takodje zanemarljiva. Uzecemo da je
spoljnje polje duz zose, E = Ee3 . Orjentacija molekula je data sa dve generalisane koordinate
i .
Srednja vrednost dipolnog momenta molekula je odredjena po Bolcmanovoj raspodeli
R R 2
p0 E cos
p0 e kT sin dd
0 0
hpi = R R 2 p0 E cos
(7.2.12)
kT
sin
dd
e
0 0
Uvescemo oznaku a =
p0 E
.
kT
Integral u brojiocu je
sin dd(sin cos e1 + sin sin e2 + cos e3 )ea cos
I1 = p0
0
Z0
d sin cos ea cos

0
Z

d
= 2p0 e3
d sin ea cos
da 0
(ea + ea )a (ea ea )
.
= 2p0 e3
a2
= 2p0 e3
(7.2.13)
Srednja vrednost dipolnog momenta je

hpi = p0
ea + ea
ea ea
1
e3
a
(7.2.14)
odnosno
hpi = p0 L(a)e3 ,
(7.2.15)
gde je
1
(7.2.16)
a
Lanzvenova funkcija. Lanzvenova funkcija je nacrtana na slici 7.1. Ova funkcija je rastuca,
ima vertikalnu asimptotu, y = 1. Tangenta na funkciju u tacki (0, 0) je y = x/3. Na sobnoj
temperaturi T = 300K je kT 0, 025eV. Red velicine dipolnog momenta je p 1010 em. Za
L(a) = coth a
124

POLJU
Figure 7.1: Lanzvenova funkcija.
0E
1 je mala.
polja koja su mnogo manja od 106 Vcm1 , sto je dosta jako polje velicina a = pkT
Dakle za slaba polja odnosno visoke temperature je L(a) a/3 pa veza izmedju polja i dipolnog
momenta postaje linearna
p2
hpi = 0 E .
(7.2.17)
3kT
Polarizacija dielektrika je
np20
P = n hpi =
E
(7.2.18)
3kT
odakle je relativna dielektricna propustljivost
=1+
np20
.
30 kT
(7.2.19)
Sa porastom temperature dielektricna propustljivost opada.

Sada cemo analizirati deformaciono polarizovanje. Primenicemo Lorencovu elektronsku teoriju. Smatracemo da su elektroni elasticno vezani za jezgro (tzv. oscilatorni model atoma).
Elektron indeksa s osciluje sa sopstvenom frekvencom s . Jednacina kretanja elektrona unutar
molekula je
mrs = ms2 rs eE ,
(7.2.20)
gde je E spoljnje polje. U elektrostatickom polju elektroni se nalaze u ravnoteznom polozaju
koji je odredjen sa
eE
.
(7.2.21)
r0s =
ms2
Elektricni dipolni moment molekula je prtema tome
e2 X 1
E
p=
m s=1 s2
(7.2.22)
e2 X 1
=
.
0 m s=1 s2
(7.2.23)
odakle je polarizabilnost
7.3. SILA I ENERGIJA
125
Polarizabilnost atoma odnosno molekula ima dimenzije zapremine pa je ona reda velicine zapremine atoma/molekula a3 1029 m3 . Kako je koncentracija molekula gasa n 1025 m3
to je susceptibilnost gasova e = n 104 . Dielektricna propustljivost vazduha je 1, 00054.
Za cvrsta i tecna tela n 1028 m3 pa je susceptibilnost reda 1.
7.3
Sila i energija
Energija elektrostatickog polja u prisustu dielektricne sredine je

Z
1
W =
d3 rD E .
2 V
Primenom E = i Gausove teoreme imamo
Z
1
W =
d3 rD
2 V
Z
Z
1
1
3
d rdiv(D) +
d3 rdivD
=
2 V
2 V
Z
1
=
d3 r .
2 V
(7.3.24)
(7.3.25)
Povrsinski integral je jednak nuli zbog asimptotike polja u beskonacnosti. U poslednjoj formuli
je gustina slobodnih i spolja unetih naelektrisanja u sredinu. Da ponovimo jos jednom da
nije dovoljno da u sredini postoje slobodna naelektrisanja, vec da ona moraju biti u visku ili u
manjku.
Sila kojom elektricno polje deluje na dielektrik naziva se ponderomotornom silom. Da bi je
odredili primenicimo metod virtuelnih pomeranja, tj. varijacioni racun. Neka se pri virtuelnom
pomeranju sredine tacka r infinitezimalno pomeri u tacku r + r. Velicina r = r(r) se naziva
virtuelnim pomeranjem; razlicite tacke dielektrika se virtuelno pomeraju za razlicite vrednosti.
Ova promena uzrokuje promenu svih velicina: dielektricne propustljivosti, potencijala polja,
gustine naelektrisanja, gustine mase supstance i drugih. Pri virtuelnom pomeranju gustina
naelektrisanja se promeni prema (r) 0 (r + r).
Elementarno mala zapremina dV pri virtuelnom pomeranju prelazi u zapreminu dV 0 . Infinitezimalno malu zapreminu dV 0 mozemo izraziti u starim koordinatama dV 0 = |J|dV , gde je
Jakobijan dat sa

(xi )
J = det ij +
(7.3.26)
xj
Primenom formule det M = etr ln M dobijamo

J = e
tr ln
ij +

(xi )
xj
(xi )
= 1+
xi
= 1 + div(r) .

=e
tr
(xi )
xj
(7.3.27)
126

POLJU
U prethodnom izvodjenju koristili smo cinjenicu da su varijacije xi infinitezimalno male. Dakle

dV 0 = (1 + div(dr))dV .
(7.3.28)
0 (r + r)dV 0 = (r)dV .
(7.3.29)
0 (r0 ) = (1 div(r))(r) .
(7.3.30)
T (r) = 0 (r + r) (r)
(7.3.31)
Zakon odrzanja naelektrisanja

daje
Velicina
predstavlja razliku gustine naelektrisanja nakon virtuelnog pomeranja dielektrika u novoj tacki
r + r i gustine naelektrisanja u polaznoj tacki r. Ova velicina se naziva totalnom varijacijom
gustine naelektrisanja. Dobijamo
T (r) = div(r) .
(7.3.32)
(r) = 0 (r) (r)
(7.3.33)
Promena
se naziva varijacijom forme gustine naelektrisanja ili lokalnom varijacijom. Lako se vidi da je
T (r) = 0 (r + r) (r)
= 0 (r) + r 5(r) (r)
= (r) + r 5(r) .
(7.3.34)
Ovo je veza izmedju varijacije forme i totalne varijacije. Lokalna promena gustine naelektrisanja
je
= div(r) .
(7.3.35)
Potpuno analogno se nalaze totalna i lokalna varijacija gustine mase supstance
T m (r) = m div(dr)
m = div(m r) .
Enerija polja u dielektriku moze da se napise na dva ekvivalentna nacina
Z
1
0
W =
d3 rD E
2 V
odnosno
1
W =
2
00
(7.3.36)
(7.3.37)
Z
d3 r .
V
(7.3.38)
7.3. SILA I ENERGIJA
127
Variracemo oba izraza za energiju polja. Variranjem prvog dobijamo

Z
1
0
W =
d3 r0 (5)2
2 V
Z

1
3
2
=
d r 0 (5) + 20 (5)
2 V
Z

1
d3 r 0 (5)2 2D
=
2 V
Z

I
1
3
2
=
d r 0 E + 2 dS D
2 V
Z

1
d3 r 0 E2 + 2 .
=
2 V
(7.3.39)
U zadnjem koraku smo iskoristili cinjenicu da je povrsinski clan jednak nuli. Sa druge strane
variranjem drugog izaraza za energiju polja imamo
Z

1
00
W =
d3 r + .
(7.3.40)
2 V
Kombinujuci ova dva izraza imamo
00
W = 2W W =
V

1
d3 r 0 E2 .
2
(7.3.41)
Kod gasova i tecnosti dielektricna propustljivost je funkcija gustine supstance, = (m (r)).
Totalna varijacija dielektricne propustljivosti uslovljena je promenom gustine supstance
T = (0m (r 0 )) (m (r)) =

T m (r) =
m div(r) .
m
m
Zamenom (7.3.35) i (7.3.42) u (7.3.41) dobijamo

Z

1
1 2
W =
d3 r E 0 E2 m
+ E r
2
m
2
V
Zapreminska gustina sile, f koja deluje na dielektrik se dobija iz
Z
W =
d3 rf r .
(7.3.42)
(7.3.43)
(7.3.44)
Prema tome sila je

Z
1

1 2
2
.
d r E E + 0 E m
2
2
m
3
F=
V
(7.3.45)
Prvi clan je sila koja deluje na spolja uneta i slobodna naelektrisanja, drugi je posledica nehomogenosti dielektricne konstante. Poslednji clan je tzv. elektrostrikcioni clan. Prva dva clane
se mogu prepisati preko Maksvelovog tenzora napona.
128

POLJU
Chapter 8
Magnetostati
cko polje u vakuumu
Osnovne zakone magnetostatike smo izlozili u sekciji 2.2, tako da je ovo poglavlje nastavak
te lekcije. Magnetostaticko polje generisu naelektrisanja u stacionarnom kretanju. Gustine
naelektrisanja i struje kod stacionarnog kretanja ne zavise od vremena = (r), j = j(r) i vazi
divj = 0. Maksvelove jednacine za magnetno polje su u ovom slucaju dekuplovane od jednacina
za elektricno polje. Magnetostaticko polje zadovoljava
divB = 0
rotB = 0 j.
(8.0.1)
Magnetostaticko polje je solenoidno pa ga mozemo predstaviti u obliku B = rotA. Iz identiteta rotgrad = 0 zakljucujemo da je vektorski potencijal nejednoznacan, tj. mozemo mu dodati
gradijent neke funkcije
A A f (r) .
(8.0.2)
Ova nejednoznacnost je specijalan slucaj gradijentnih transformacija. Zamenom B = rotA u
Amperovu teoremu (8.0.1) dobijamo
divA 4A = 0 j .
(8.0.3)
U Kulonovoj kalibraciji potencijala, divA = 0 ova jednacina postaje

4A = 0 j .
(8.0.4)
sto je Poasonova jednacina koju smo detaljno analizirali u prethodnim lekcijama.
8.1
Energetski odnosi u magnetostati

ckom polju
Energija magnetostatickog polja u vakuumu unutar oblasti V je

Z
1
W =
d3 rB2 .
20 V
129
(8.1.5)
130
CHAPTER 8. MAGNETOSTATICKO
POLJE U VAKUUMU
Primenom B = rotA i vektorskotg identiteta (A.0.2) dobijamo

Z
1
W =
d3 rB rotA
20 V
Z

1
d3 r div(A B) + A rotB
=
20 V
I
Z
1
1
=
(A B) dS +
d3 rA j .
20 V
2 V
(8.1.6)
Ukoliko su stacionarne struje lokalizovane u ogranicenom delu prostora onda ce na velikim rastojanjim od raspodele vektorski potencijal teziti nuli bar kao 1r , a magnetno polje kao r12 . U
tom slucaju povrsinski integral u zadnjem redu prethodne formule jednak je nuli pa je energija
magnetostatickog polja data sa
Z
1
W =
d3 rA j .
(8.1.7)
2 V
Jasno je da se u (8.1.7) integrali po oblasti prostora gde je j 6= 0.
Zamenom izraza za vektorski potencijal u (8.1.7) dobijamo
Z Z
1 0
j(r) j(r 0 )
W =
d3 rd3 r0
.
2 4 V V
|r r 0 |
(8.1.8)
Izrazi (8.1.7) i (8.1.8) predstavljaju sopstvenu energiju magnetnog polja generisanog zapreminskom
gustinom struje j(r). U njima je prisutan faktor 1/2 zbog toga sto se energija interakcije svakog
para pri integraciji racuna dva puta.
Sada cemo razmotriti interakciju dve stacionarne struje. One generisu magnetna polja B1 (r)
odnosno B2 (r). Energija interakcije je
Z
1
Wint =
d3 rB1 B2 .
(8.1.9)
0
Dalje mozemo da magnetno polje prve raspodele B1 izrazimo kao B1 = rotA1 , gde je A1
vektorski potencijal prve raspodele i da primenimo formulu (A.0.2). Tako dolazimo do
Z
Wint =
d3 rA1 j2 ,
(8.1.10)
V
uz odgovarajucu pretpostavku o asimptotici polja u beskonacnosti. A1 je vektorski potencijal

koga generise raspodela gustine struje j1 . Analogno se moze pokazati da je energija interakcije
Z
1
d3 rA2 j1 .
(8.1.11)
Wint =
2 V
Ova formula ima drugaciju interpretaciju. To je energija interakcije prve raspodele sa spoljasnjim
potencijalom A2 . Ova dva izraza za energiju interakcije su jednaka i mogu se prepisati u obliku
Z Z
0
j(r1 ) j(r2 )
Wint =
d3 r1 d3 r2
(8.1.12)
4 V1 V2
|r1 r2 |

8.1. ENERGETSKI ODNOSI U MAGNETOSTATICKOM
POLJU
131
primenom izraza za vektorski potencijal.

Neka se struja gustine j nalazi u spoljasnjem magnetnom polju ciji je vektorski potencijal A
poznat. Ako pretpostavimo da se unutar oblasti prostora koju zauzima struja spoljasnje polje
malo menja onda mozemo potencijal razviti u red oko neke tacke O unutar ove oblasti. Ovo
znaci da je izvor spoljneg polja daleko. Energija interakcije je
Z
Wint =
ZV
d3 rA j

A
d rj(r) A(0) + xi
=
+ ...
xi 0
V
Z
1 A
=
d3 r(xi j + xi j) + . . . .
2 xi 0
3
(8.1.13)
Najnizi (monopolni) clan je jednak nuli. Primenom (2.4.60) dobijamo

Z
1 A
d3 r((r ei )j (j ei )r)
2 xi 0
Z
1 A
d3 r(r j) ei
2 xi 0
A
(m ei )
xi 0
A
m (ei
).
xi 0
Wint =
=
=
=
(8.1.14)
Dalje je
m (ei
A
Al
) = mk kil

x 0
xi 0
= mk (rotA)k (0) = mk Bk (0)
= m B(0) .
(8.1.15)
Dakle, u najnizem redu energija interakcije sistema stacionarnih struja sa spoljnjim magnetostatickim poljem je Wint = m B(0). Ovo je dipolni clan, tj. on predstavlja energiju interakcije
magnetnog dipola sa spoljnjim poljem. Vise clanove necemo racunati.
Silu kojom spoljne magnetostaticko polje deluje na sistem stacionarnih struja mozemo takodje
razviti u red po multipolima. Opet cemo racunati do dipolnog clana. Trazena sila je
Z
d3 r(j(r) B(r))
Z
Z
B
3
=
d rj B(0) + d3 rxi j
.
xi 0
F =
(8.1.16)
132
POLJE U VAKUUMU
Prvi clan je jednak nuli, a drugi cemo transformisati prema

Z
1
B
F =
d3 r[(r j) ei ]

2
xi 0
B
= (m ei )

xi 0

B
B
e
= m

m
i
i
xi 0
xi 0

= (m B) divB(0)m
0

= (m )B .
(8.1.17)
Primenili smo vektorski identitet (A.0.3), cinenicu da je magnetni dipolni moment sistema konstantan i da je divB = 0.
Energija elektricnog dipola u spoljnjem elektricnom polju je Wint = p E a sila koja deluje
na dipol je F = (p )E = Wint . Elektrostaticka sila je konzervativna, tako da je Wint potencijalna energija. Magnetostaticka sila nije konzervativna. To se vidi i na primeru magnetnog
dipola u spoljnem magnetnom polju. Energija interakcije je Wint = m B; primecujemo da nema
znaka minus u ovom izrazu. Sila na magnetni dipol je F = (m )B i ne vazi F = Wint . Za
tackasti elektricni dipol (npr. atom) u elektricnom polju Hamiltonijan je H = T p E, gde je T
kineticka energija. Ovaj Hamiltonijan ima oblik H = T + U , jer je sistem konzervativan. Hamiltonijan magnetnog dipola u spoljnem polju je H = T m B. Drugi sabirak u Hamiltonijanu
nije energija magnetnog dipola jer ima suprotan znak. Kako magnetno polje nije konzervativno
mi i ne ocekujemo da Hamiltonijan bude zbir kineticke i potencijalne energije.
8.2
Magnetostati
cka energija sistema provodnika sa strujom
Posmatrajmo sistem N masivnih provodnika sa stalnim strujama. Magnetna energija sistema

ovih provodnika je
Z
1
W =
d3 rA j
2
N Z Z
1 0 X
j(ri ) j(r0k )
=
d3 ri d3 r0k
.
(8.2.18)
2 4 i,k=1 Vi Vk
|ri r0k |
Gornju dvostruku sumu napisacemo kao zbir clanova kod kojih je i = k i i 6= k
W =
N
X
Wii +
i=1
Sabirci
0
Wii =
8
Z Z
3
d
Vi
Vi
1X
Wik .
2 i6=k
0
3 0 j(ri ) j(ri )
ri d ri
|ri r0i |
(8.2.19)
(8.2.20)

8.2. MAGNETOSTATICKA
ENERGIJA SISTEMA PROVODNIKA SA STRUJOM
133
predstavljaju sopstvenu energiju magnetnog polja itog provodnika. Energija interakcije itog
i ktog provodnika (i 6= k) data je sa
Z Z
j(ri ) j(r0k )
0
d3 ri d3 r0k
.
(8.2.21)
Wik =
4 Vi Vk
|ri r0k |
Sopstvena magnetna energija itog provodnika, (8.2.20) je proporcionalna sa kvadratom jacinom
struje Ii koja protice kroz provodnik
1
Wii = Lii Ii2 .
2
(8.2.22)
Koeficijent proporcionalnosti, Lii se nazivaju koeficijentima samoindukcije i dati su sa

Z Z
2Wii
1 0
j(ri ) j(r 0 i )
Lii = 2 = 2
dVi dVi0
.
(8.2.23)
Ii
Ii 4 Vi Vi
|ri r 0 i |
Energija interakcije para provodnika je proporcionalna sa jacinama struja u tim provodnicima,
tj.
Wik = Lik Ii Ik .
(8.2.24)
Koeficijent Lik je koeficijent medjusobne indukcije itog i ktog provodnika. Ocigledno je da
su oni dati sa
Z Z
1 0
j(ri ) j(rk )
Wik
=
.
(8.2.25)
dVi dVk
Lik =
Ii Ik
Ii Ik 4 Vi Vk
|ri rk |
Ako provodnici imaju zanemarljiv poprecni presek (tanke zice) onda cemo zapreminske integrale
u gornjim izrazima zameniti linijskim, tj. jdV Idr. U tom slucaju (slika 8.1) energija
interakcije itog i ktog provodnika je
I I
0
Ii Ik dri drk
Wik = Ii Ik
= Lik Ii Ik ,
(8.2.26)
4 Ci Ck |ri rk |
gde su Ii i Ik jacine struje u itom, odnosno ktom provodnik; Ci je kontura itog provodnika.
Koeficijenti medjusobne indukcije za tanke provodnike je onda odredjena sa
I I
0
dri drk
Lik =
.
(8.2.27)
4 Ci Ck |ri rk |
Koeficijenti medjusobne indukcije zavise od oblika, velicine i relativnog odnosa dva provodnika.
Za tanke provodnike koeficijenti samoindukcije su odredjeni sa
I I
dri dr0i
0
.
(8.2.28)
Lii =
4 Ci Ci |ri r0i |
Ovaj integral divergira sto je posledica cinjenice da smo zanemariti poprecni presek provodnika.
Zato koeficijente samoindukcije treba da odredjujemo primenom (8.2.23).
134
POLJE U VAKUUMU
Figure 8.1:
Ukupnu energiju magnetnog polja sitema provodnika mozemo izraziti preko koeficijenata
samoindukcije i medjusobne indukcije prema
X
1X
Wik
W =
Wii +
2
i
i6=k
1X
1X
=
Lik Ii Ik
Lii Ii2 +
2 i
2 i6=k
1 XX
=
Lik Ii Ik .
2 i=1 k=1
N
(8.2.29)
Magnetna energija je pozitivna kvadratna forma jacina struja pa mora vaziti uslov
Lii Lkk > L2ik .
(8.2.30)
Koeficijente samoidukcije i medjusobne indukcije tankih provodnika povezacemo sa fluksom magnetnog polja. U izrazu za energiju magnetnog polja takvih sistema zapreminske integrale zamenjujemo sa linijskim pa je
Z
1
W =
A jd3 r
2
I
N
1X
Ii
A(ri ) dri
2 i=1
Ci
Z
N
1X
=
Ii
Bi dSi
2 i=1
Si
1X
Ii i .
2 i=1
N
(8.2.31)
U prethodnoj formuli primenili smo Stoksovu teoremu; Ai i Bi su vektorski potencijal i magnetno

polje od svih provodnika u tacki ri . Povrsinu nategnutu na i-ti provodnik obelezili smo sa Si .

8.3. RAD NA PREMESTANJU
STRUJNE KONTURE U SPOLJNJEM POLJU
135
Figure 8.2:
Fluks magnetnog polja kroz iti provodnik je i . Poredjenjem (8.2.29) i (8.2.31) vidimo da je
fluks magnetnog polja kroz i-ti provodnik linearna kombinacija jacina struja u provodnicima
i =
N
X
Lik Ik .
(8.2.32)
k=1
Ova formula daje jasniji smisao keoficijentima samoindukcije i medjusobne indukcije. Koeficijent
medjusobne indukcije Lik , i 6= k govori o tome koji deo polja (odnosno koji deo magnetnih
linija) ktog provodnika prolazi kroz povrsinu nategnutu na iti provodnik. Slicno je i sa
koeficijentima samoindukcije.
8.3
Rad na preme
stanju strujne konture u spoljnjem polju
Posmatrajmo provodnu konturu sa strujom I koja se krece, brzinom u u spoljnjem magnetnom

polju, slika 8.2. Brzina elektrona u odnosu na provodnik je v. Jacina struje u provodniku
je I = nSev, gde je n koncentracija elektrona u provodniku, S povrsina poprecnog preseka
provodnika. Sila kojom magnetno polje deluje na elektrone u segmantu l provodnika je
F = enSl(v + u) B
= Il B + nSelu B .
(8.3.33)
Prvi sabirak je Amperova sila, dok se drugi moze prepisati u obliku Il(uB)/v. Rad magnetne
sile na pomeranju strujnog segmenta Il za r = (u + v)t je
Am = F r
I
= (Il B) ut + l(u B) vt
v
v
= I(l B) x + IlB ( x) ,
v
(8.3.34)
gde je x = ut. Prvi sabirak u (8.3.34) je rad Amperove sile; mozemo ga prepisati u obliku
Iom , gde je om fluks magnetnog polja kroz omotac tela koje nastaje pri kretanju konture za
136
POLJE U VAKUUMU
vreme t. Iz druge Maksvelove jednacine sledi om = 1 2 = pa je rad Amperove sile

dat sa I. Drugi sabirak u (8.3.34) je I. Rezultat je ocekivan. Rad magnetnog polja je
jednak nuli.
Da bi u provodniku tekla stalna struja I moramo imati izvor EMS koji odrzava struju konstantnom. Rad izvora elektromotorne sile E je
Aext = IEt = I.
(8.3.35)
Dakle ukupni rad pri premestanju provodnika je

A = Am + Aext = I I + I = I .
(8.3.36)
Elektrostaticko polje je konzervativno dok magnetostaticko to nije. Pri formiranju sistema

nepokretnih naelektrisanja ulazemo energiju da samo polako dovedemo iz beskonacnosti naelektrisanja u zadatu konfiguraciju. Medjutim da bi formirali sistem stacionarnih struja moramo
dovoditi iz beskonacnosti strujni element za strujnim elementom ali i vrsiti rad na ocuvanju
struja. To je bitna razlika izmedju jednog i drugog slucaja.
Chapter 9
Magnetici u konstantnom magnetnom
polju
Supstancijalna jednacina za linearni magnetik u konstantnom magnetnom polju je B = 0 (H +
M) = 0 H, gde je relativna magnetna propustljivost sredine. Veza izmedju magnetizacije i
jacine magnetnog polja je
M = ( 1)H = m H ,
(9.0.1)
gde je m magnetna susceptibilnost. Eliminisanjem jacine magnetnog polja preko magnetne
indukcije dobijamo
1
1
m
M=
1
B=
B.
(9.0.2)
0
0 (1 + m )
Postoje dva efekta magnetizovanja sredine. Jedan je indukcioni i za njega je odgovorna Larmorova precesija. Drugi je orjentaciono magnetizovanje. Ove efekte cemo razmatrati u naredne
dve lekcije.
9.1
Dijamagnetizam
Magnetni dipolni moment atoma (molekula) je

1 X
q X
q
m= q
r v =
r mv =
L,
2
2m
2m
(9.1.3)
gde su q = e i m naelektrisanje odnosno masa elektrona. Vidimo da je magnetni moment

molekula proporcionalan sa njegovim momentom impulsa L. Moment sile koji deluje na molekul
kad se nalazi u spoljnem magnetnom polje je M = m B, pa po teorema momenta impulsa
imamo
q
dL
=
L B.
(9.1.4)
dt
2m
Ako uvedemo tzv. Larmorovu frekvencu sa
L =
q
B
2m
137
138
CHAPTER 9. MAGNETICI U KONSTANTNOM MAGNETNOM POLJU
Figure 9.1:
ova jednacina postaje

dL
L L = 0 .
(9.1.5)
dt
Dobili smo Ojlerovu jednacinu za rotaciono kretanje oko fiksne tacke. Ako je B = Be3 onda
dekartove projekcije jednacine kretanja su
dL1
+ L L2 = 0
dt
dL2
L L1 = 0
dt
dL3
=0.
dt
Resenje gornjeg sistema diferencijalnih jednacina je
L1 = A cos(L t + ), L2 = A sin(L t + ), L3 = C ,
(9.1.6)
(9.1.7)
gde su A, C i konstante. Iz ovog resenja vidimo da vektor momenta impulsa (a samim tim
i vektor magnetnog momenta) precesira oko vektora magnetnog polja ugaonom brzinom L .
Ovo kretanje se naziva Larmorovom precesijom i ono dovodi do pojave indukovanog magnetnog
dipolnog momenta. Na slici 9.1 predstavili smo precesiranje magnetnog momenta i momenta
impulsa elektrona oko spoljnjeg magnetnog polja. Sada cemo naci indukovani magnetni moment
molekula. Hamiltonijan za molekul koji se nalazi u spoljnjem magnetnom polju je (vidi (5.6.50))
H=
Z
X
1
(P q A )2 ms B .
2m
=1
(9.1.8)
Sumiranje se vrsi po elektronima pa je q = e; P je kanonski impuls. Drugi sabirak u (9.1.8)

je interakcija spinskog magnetnog momenta molekula sa spoljnjim poljem1 . Obratite paznju
1
Za elektron spinski magnetni moment je
e
S,
2mc
gde je g = 2, 002 giromagnetski odnos, a S operator spina elektrona
ms = g
9.1. DIJAMAGNETIZAM
139
na znak ovog clana. Vektorski potencijal konstantnog magnetnog polja na mestu gde se nalazi
elektron indeksa je A = 12 (B r ) pa za hamiltonijan dobijamo
Z
X
1
q
H =
(P (B r ))2 ms B
2m
2
=1
Z 2
X
P
=1
2m

q2
q
(B r )2
B (r P ) ms B .
8m
2m
(9.1.9)
Magnetni moment je definisan kao negativna varijacija hamiltonijana po spoljnem magnetnom

polju,
H
m=
.
B
Pri infinitezimalnoj promeni spoljnjeg magnetnog polja, B B + B varijacija hamiltonijana
je
Z 2

X
q
q
H =
r (B r )
r P B ms B .
(9.1.10)
4m
2m
=1
Iz ovog izraza dobijamo da je magnetni moment molekula dat sa
Prvi clan
m = m0 + mind .
(9.1.11)
Z
X
q
m0 =
(r P ) + ms
2m
=1
(9.1.12)
je unutrasnji magnetni dipolni moment molekula (skoro kao zbir orbitalnog i spinskog magnetnog
momenta). Drugi clan je indukovani magnetni dipolni moment
1X
=
qr ( L r )
2 =1
Z
mind
(9.1.13)
i on je kao sto smo vec rekli posledica Larmorove precesije. Rastavljanjem dvostrukog vektorskog
proizvoda indukovani magnetni moment postaje
1X
=
q (r2 L (r L )r ) .
2 =1
Z
mind
(9.1.14)
Diskretnu raspodelu naelektrisanja u elektronskom oblaku zamenicemo sa neprekidnom sfernosimetricnom raspodelom opisanom sa gustinom naelektrisanja = (r) pa indukovani moment
postaje
Z R0
Z

q
2
2
2
(r)r dr
sin d r B z Be3
mind =
2m 0
0
Z
2q R0
=
drr4 (r)B ,
(9.1.15)
3m 0
140
gde je R0 poluprecnik molekula. Uvodeci srednju vrednost velicine r2 sa

R
2 4 0R0 drr4 (r)

r =
Ze
(9.1.16)
indukovani moment postaje
Ze2 hr2 i
B.
(9.1.17)
6m
Odmah vidimo da je indukovani magnetni moment kolinearan, ali suprotno usmeren od magnetnog polja. To znaci da je magnetna susceptibilnost negativna, a magnetna relativna propustljivost manja od 1. Ovo se naziva dijamagnetskim efektom; magnetici kod kojih je to
dominantan efekat magnetizacije su dijamagnetici.
Ako sa n obelezimo koncentraciju molekula onda je magnetizacija dijamagnetika data sa
mind =
Ze2 hr2 i n
B.
6m
Iz ovog izraza dobijamo relativnu magnetna propustljivost
M = nmind =
1
hr in
1 + 0 Ze 6m
2
Ze2 0 hr2 i n
.
6m
(9.1.18)
(9.1.19)
Poslednji rezultat je poznat kao Lanzven-Paulijeva formula. Velicina

Ze2 0 hr2 i n
6m
je mnogo manja od 1, pa smo mogli da napravimo poslednju aproksimaciju. Dakle za dijamagnetike relativna magnetna propustljivost oko 1 ali je manja od 1.
9.2
Paramagnetizam
Paramagnetici su linearni magnetici kod kojih molekuli imaju sopstveni magnetni moment, pa
je dijamagnetski efekt zanemarljiv. Sopstveni magnetni moment molekula cemo obeleziti sa m0 .
Hamiltonijan molekula u spoljnem magnetnom polju B je
p2
m0 B .
(9.2.20)
2m
Srednja vrednost magnetnog dipolnog momenta molekula racuna se analogno sa orjentacionim
polarizovanjem dielektrika. Rezultat je
m B
0
e3 ,
(9.2.21)
hmi = m0 L
kT
gde smo uzeli da je magnetno polje duz z ose. Veza izmedju srednje vrednosti magnetnog
momenta i magnetnog polja je nelinearna. U slabim poljima i/ili na visokim temperaturama ova
veza postaje linearna:
m20
B.
(9.2.22)
hmi =
3kT
H=
9.3. FEROMAGNETIZAM
141
Magnetizacija je
m20 n
M = n hmi =
B,
3kT
pa je magnetna relativna propustljivost paramagnetika data sa
=
1
1
0 nm20
3kT
1+
0 nm20
,
3kT
(9.2.23)
(9.2.24)
jer je
0 nm20
1.
3kT
Magnetna susceptibilnost je obrnuto proporcijalna sa temperaturom. Ovo je poznato kao Kirijev
zakon. Ovaj rezultat je korektan na visokim temperaturama. Da bi nasi magnetnu propustljivost
paramagnetika na niskim temperaturama moramo da primenimo zakone kvantne mehanike.
Vidimo da je magnetna relativna propustljivost paramagnetika malo veca od 1.
9.3
Feromagnetizam
Paramagnetici i dijamagnetici imaju magnetnu susceptibilnost priblizno jednaku nuli, pri cemu
je susceptibilnost paramagnetika pozitivna, a dijamagnetika negativna. Sa druge strane susceptibilnost feromagnetika je dosta visoka m 103 106 . Veza izmedju magnetizacije i jacine
magnetnog polja kod feromagnetika je nelinarna. U feromagnetike spadaje gvozdje, nikal, kobalt,
neke legure. Osnovna karakteristika feromagneta je da je njihova magnetizacija razlicita od nule
i kad su van spoljneg magnetnog polja. Ova magnetizacija se naziva permanetnom (stalnom)
magnetizacijom.
Ako je temperatura feromegnetika iznad neke kritice temperature Tc feromagnetik prelazi u
paramagnetik. Ova temperatura se naziva Kirijevom temperaturom. Kirijeva temperatura za
gvozdje je 7740 C, a kobalta 11310 C. Ukoliko je temperatura manja od kriticne magnetik je u
feromagnetnoj fazi a ukoliko je T > Tc magnetik je u paramagnetnoj fazi. Radi se o faznom
prelazu. Veza izmedju magnetizacije i jacine polja, M = M(H) kod feromagnetika je viseznacna
funkcija. Neka su jacina polja i magnetizacija duz z ose, M = M e3 . Pri povecanju jacine magnetnog polja, magnetizacija raste i za dovoljno veliko spoljnje polje njegovim daljim povecanjem
magnetizacija ostaje stalna tj. doslo je do saturacije (zasicenja). Magnetizacija postaje Msat .
Ako se smanjuje magnetno polje magnetizacija ne opada po krivoj po kojoj je rasla pri porastu polja, vec po krivoj koja je malo iznad krive magnetisanja. Pri H = 0 magnetizacija
Mper = M (H = 0) nije nula. Ova vrednost magnetizacije se naziva permanetnom magnetizacijom. Promenom smera polja magnetizacija nastavlja da raste u suprotnom smeru i za dovoljno
veliko polje ponovo dolazi do saturacije. Sa daljim porastom magnetnog polja magnetizacija
raste ali opet po drugoj krivoj. Zatvorena kriva prikazana na slici 9.2 je histerezisna kriva.
Promena magnetizacije zavisi od prethodne istorije magnetika.
Jedan od prvih pokusaja da se objasne neke fenomenoloske osobine feromagnetika potice
od Vajsa. Osnovna pretpostavka Vajsove teorije je postojanje domena. Oni su oblasti spontane magnetizacije feromagnetika, sastoje se od velikog broja jona kristalne resetke. Domeni se
142
Figure 9.2: Histerezisna petlja
ponasaju kao kruto telo i teze da se orjentisu u smeru spoljnjeg polja. Termalno kretanje im se
u tome suprostavlja ali i cinjenica da su domeni gusto napakovani.
Na svaki domen deluje efektivno polje
Heff = H + Hmol ,
koje je zbir spoljnjeg polja i molekulsog polja, Hmol koje potice od ostalih domena. Interakcija sa
drugim domenima se ne moze zanemariti. Pretpostavka je da je molekulsko polje proporcionalno
sa magnetizacijom Hmol = M, gde je 1. Efektivna magnetna indukcija je onda
Beff = 0 (Heff + M) 0 H + 0 M .
(9.3.25)
Da bi nasli magnetizaciju primenicemo Lanzvenovu teoriju zasnovanu na klasicnoj Bolcmanovoj

raspodeli. Ako sa nd oznacimo koncentraciju domena, sa md magnetni dipolni moment domena
onda je magnetizacija data sa
m B H
d eff
M = nd md L
.
(9.3.26)
kT
|H|
H
Za velika polja Lanzvenova funkcija tezi jedinici sto odgovara saturaciji, Msat = nd md |H|
.
Iz (9.3.26) sledi
M 2 M (0)
M (0)
0
sat
=L
,
(9.3.27)
Msat
kT nd Msat
sto je transcedentna jednacina po M (0)/Msat . Nas zanima samo egzistencija resenja ove jednacine.
Resenje je u preseku Lanzvenove krive
M (0)
= L(x)
Msat
(9.3.28)
M (0)
nd kT
=
x Ax .
2
Msat
0 Msat
(9.3.29)
i prave
9.3. FEROMAGNETIZAM
143
gde je
nd kT
.
2
0 Msat
Za A > 13 ove dve krive seku se samo u koordinatnom pocetku. Ali za A < 13 ove dve krive se seku
u koordinatnom pocetku ali i u jos jednoj tacki. Postojanje ove druge tacke preseka znaci da
je magnetizacija magnetika van spoljnjeg magnetnog polja, M (H = 0) razlicita od nule. Uslov
A < 13 za postojanje ovog resenja daje
A=
0 Msat
.
(9.3.30)
3nd k
Vidimo da feromagnetizam postoji pri temperaturama manjim od Tc . Vajsova teorija domena
objasnjava postojanje kriticne temperasture magnetika. Mnoge druge eksperimentalne rezultate
Vajsova teorija ne moze da objasni. Navescemo dva takva primera.
Ako je T Tc onda diferenciranjem izraza
m

0 d
M = nd md L
(H + M )
(9.3.31)
kT
po H dobijamo
M
0 nd m2d
(1 + m )
(9.3.32)
m =
H
3kT
odakle je
Tc
m =
.
(9.3.33)
(T Tc )
Medjutim, eksperimentalni rezultat je da se magnetna susceptibilnost feromagnetika za T Tc
ponasa prema
1
,
(9.3.34)
m
T
gde je za 15 40K vece od Kirijeve temperature.
Za veliko x vazi
1
L(x) 1
x
pa zavisnost permanetne magnetizacije u oblasti niskih temperatura, T Tc , je

T
M (0) = Msat 1
.
(9.3.35)
3Tc
Eksperimentalni rezultat je drugaciji
T < Tc =
M (0) = Msat (1 CT 3/2 ) ,
(9.3.36)
gde je C konstanta.
Alternativni metod da se nadje magnetizacija je da se metodama koje ste ucili u statistickoj
fizici odredi slobodna energija magnetika. Magnetizacija je onda izvod slobodne energije
F
.
(9.3.37)
M=
B
Recimo na kraju da je u okviru klasicne fizike magnetizacija jednaka nuli. Ovo iskaz je poznat
kao Borvan Levenova teorema. Feromagnetizam je cist kvantnomehanicki efekat. Kvantna
teorija feromagnetizma inicirana je od strane Hajzenberga.
144
Chapter 10
Elektromagnetni talasi u vakuumu i
neprovodnim sredinama
Razmotricemo elektromagnetno polje u linearnoj neprovodnoj sredini kod koje su dielektricna i
magnetna propustljivost konstantne. Supstancijalne jednacine su
D = 0 E, B = 0 H .
(10.0.1)
Efekte disperzije smo zanemarili. Takodje uzecemo da u sredini nemamo nealektrisanja, tj. da
je = 0 i j = 0. Maksvelove jednacine u ovom slucaju su
div(0 E) = 0
divB = 0
B
rotE =
t
rotB = 0 0
(10.0.2)
(10.0.3)
(10.0.4)
E
.
t
(10.0.5)
Ako uzmemo rotor cetvrte Maksvelove jednacine i primenimo trecu Maksvelovu jednacinu dobijamo
2B
graddivB 4B = 0 0 2 .
(10.0.6)
t
Konacno primenom druge Maksvelove jednacine dolazimo do
1 2B
=0,
v 2 t2
(10.0.7)
1
c
=
0 0
(10.0.8)
4B
gde je
v=
Slicno uzimanjem rotora trece Maksvelove jednacine dobijamo

1 2E
4E 2 2 = 0 ,
v t
145
(10.0.9)
146CHAPTER 10. ELEKTROMAGNETNI TALASI U VAKUUMU I NEPROVODNIM SREDINAMA

Elektromagnetno polje zadovoljava talasne jednacine. Dakle, u oblasti prostora gde su odsutni
izvori postoji elektromagnetni talas. Fazna brzinaelektromagnetnog talasa je v. Indeks prela
manja sredine definisan je sa n = c/v = . Fazna brzina elektromagnetnog talasa u
vakuumu je v = c.
Kao sto znamo potencijali elektromagnetnog polja nisu jednoznacni. Ukoliko nametnemo
Kulonov kalibracioni uslov divA = 0, onda posto je = 0 iz (2.8.98) sledi1 da je = 0. Dakle,
za potencijale elektromagnetnog polja uzecemo
= 0, divA = 0 .
Elektromagnetno polje je odredjeno vektorskim potecijalom prema
A
E =
t
B = rotA .
(10.0.10)
(10.0.11)
Faza talasa je velicina koja karakterise stanje talasnog procesa. Skup tacaka u prostoru koje u
fiksnom trenutku vremena imaju istu fazu oscilovanja naziva se ekvifaznom ili talasnom povrsi.
Ako su ekvifazne povrsi ravni kazemo da je talas ravan. Kod sfernog talasa talasne povrsi su
sfere.
10.1
Ravni talasi
Jednostavnosti radi razmatracemo talasnu jednacinu

2F
1 2F
=0,
(10.1.12)
x2
v 2 t2
gde je F = F (t, x), tj. funkcija F zavisi od promenljivih t i x. Uvescemo nove promenljive2
= x vt odakle je
+ +
x =
2
+
vt =
.
(10.1.13)
2
Parcijalne izvode po promenljivima t i x mozemo izraziti preko parcijalnih izvoda po novim
promenljivima. Rezultat je:
=
+
x
+
1
=

+
v t
2
2
2
2
=
+
2
+
x2
+2
+ 2
1 2
2
2
2
=
2
+
.
(10.1.14)
v 2 t2
+2
+ 2
1
2
Pretpostavljamo da potencijal tezi nuli u beskonacnosti.

Ako je v = c ove koordinate se cesto nazivaju koordinatama svetlosnog konusa (light-cone coordinates).
10.1. RAVNI TALASI
147
Posle ove smene promenljivih talasna jednacina (10.1.12) postaje

2
F =0.
+
(10.1.15)
Opste resenje ove jednacine je superpozicija dva talasa F1 i F2 :

F = F1 (x vt) + F2 (x + vt) .
(10.1.16)
Faza talasa F1 = F1 (xvt) je = xvt. Skup tacaka sa konstantnom fazom u fiksnom trenutku
vremena odredjen je sa x = const. pa je talas ravan. Uocimo talasnu povrs x = x0 u trenutku
t0 . U svim tackama ove povrsi vrednost funkcije F1 je ista. U trenutku t0 + dt skup tacaka sa
istom vrednoscu funkcije F1 je dat sa x0 + dx, tj. uocena fazna povrs se premestila iz jednog u
drugi polozaj. Dakle
x0 vt = x0 + dx v(t + dt) .
(10.1.17)
Brzina sa kojom se pomera uocena fazna povrs je fazna brzina. Za resenje F1 fazna brzina je
vf =
dx
=v .
dt
(10.1.18)
Jednostavnije, faznu brzinu talasa nalazimo diferenciriranjem izraza = x vt = const. Talas

F1 je ravan talas koji propagira u pozitivnom smeru x ose brzinom v. Drugo partikularno resenje
F2 = F2 (x + vt) je ravan talas fazne brzine v. Tokom propagacije talasa funkcije F1 odnosno
F2 ne menjaju svoj oblik jer nema disperzije talasa.
Generalizacija jednodimenzionog talasa na trodimenzioni slucaj je pravolinijska. Ravni
elektromagnetni talas kompletno je odredjen vektorskim potencijalom
A = A(n r vt) ,
(10.1.19)
gde je n ort talasne povrsi. Faza ovog talasa je = n r vt. Talasne povrsi su n r = const.,
sto je jednacina ravni. Fazna brzina talasa je vn. Talas se prostire u smeru orta normale povrsi
n. Jacina elektricnog polja je
E=
A
dA
dA
=
=v
,
t
t d
d
(10.1.20)
a magnetna indukcija
B = rotA = ijk
Ak
ei
xj
dAk
ei
d
dA
= n
.
d
= ijk nj
(10.1.21)
Iz izraza za elektricno i magnetno polje ravnog talasa vidimo da oni zadovoljavaju sledecu
jednacinu
1
(10.1.22)
B = (n E) .
v
Figure 10.1: Fazna povrs ravnom elektromagnetnog talasa
Iz (10.1.22) sledi B n = 0, tj. magnetno polje je ortogonalno na pravac prostiranja talasa.

Kulonov kalibracioni uslov divA = 0 daje n dA
= 0 pa je i elektricno polje ortogonalno na
d
pravac prostiranja talasa, tj. E n = 0. Prema tome elektromagnetni talas je transverzalan. Iz
(10.1.22) sledi
E = vB n .
(10.1.23)
Vektori n, E i B cine desni trijedar, kao sto je prikazano na slici 10.1. Kvadriranjem (10.1.22)
dobijamo da su zapreminske gustine energije elektricnog i magnetnog polja ravnog talasa jednake
0 E2
B2
=
.
2
20
(10.1.24)
Gusina elektromagnetne energije ravnog talasa je

1
B2
B2
u = ue + um = 0 E2 +
= 0 E2 =
.
2
20
0
(10.1.25)
n. Pointingov
Pointigov vektor ravnog talasa je Sp = vun dok je gustina impulsa data sa g = vu
c2
vektor i gustina impulsa ravnog talasa su kolinearni sa pravcem prostiranja talasa.
Pokazite da je za ravan elektromagnetni talas u vakuumu F F = 0.
10.2
Sferni talas
U ovoj lekciji necemo detaljnije ulaziti u analizu sfernih elektromagnetnih talasa, vec cemo na
primeru talasne jednacine za skalarno polje naci resenje koje je sferni talas i to sferno simetrican.
Skalarna funkcija F zadovoljava talasnu jednacinu
1 2F
4F 2 2 = 0,
c t
(10.2.26)
Za partikulrano resenje ove jednacine oblika F = F (t, r) talasna jednacina ima oblik
1 2 F 1 2 F
r
2 2 =0.
r2 r
r
c t
(10.2.27)
10.3. RAVAN MONOHROMATSKI TALAS
149
Trazimo resenje koje ne zavisi od uglovnim promenljivih. Partikularno resenje ove talasne
jednacine je
u1 (r ct) u2 (r + ct)
+
,
(10.2.28)
F =
r
r
gde su u1 i u2 proizvoljne funkcije. Kako su talasne povrsi sfere r = const. talas je sferni. Resenje
u1 (r ct)/r predstavlja talas koji propagira od centra faznom brzinom c, a talas u2 (r + ct)/r
propagira ka centru.
10.3
Ravan monohromatski talas
Talasne jednacine elektromagnetnog talasa u vakuumu su

1 2A
A = 2 2 4A = 0
c t
1 2E
E = 2 2 4E = 0
c t
1 2B
B = 2 2 4B = 0 .
c t
(10.3.29)
Talas kod kojeg su polja proporcionalna harmonijskim funkcijama su monohromatski talasi

E(t, r) = E1 (r) cos t + E2 (r) sin t
B(t, r) = B1 (r) cos t + B2 (r) sin t .
(10.3.30)
Polja zadovoljavaju Helmholcove jednacine

2
E = 0
c2
2
4B + 2 B = 0 .
c
4E +
(10.3.31)
Ako vreme t u prethodnim izrazima zamenimo sa t nr

i pri tome uzmemo da su E1 , E2 , B1 , B2
c
konstantni vektori onda ce talas pored toga sto je monohromatski biti i ravan. Prema tome polja
ravnog monohromatskog elektromagnetnog talasa su
nr
) + ) = E0 cos(t k r + )
c
nr
) + ) = B0 cos(t k r + ) .
B = B0 cos((t
c
E = E0 cos((t
(10.3.32)
Velicine E0 i B0 su amplitude talasa; je frekvenca talasa, a pocetna faza. Cesto

se uzima
= 0. Takodje smo uveli talasni vektor k = c n. Argument trigonometrijskih funkcija u

(10.3.32), t k r je faza ravnog i monohromatskog talasa. Veza izmedju talasnog vektora i
frekvence talasa se naziva disperzionom relaciom. Zamenom resenja za ravan monohromatski
talas (10.3.32) u talasne jednacine dobijamo disperzionu relaciju 2 = c2 k2 . Primetimo da
elektricno i magnetno polje imaju iste faze, tj. osciluju u fazi. Na slici 10.2 prikazan je ravan
Figure 10.2:
monohromatski talas koji koji se prostire duz pravca n. Nacrtane su vrednosti elektricnog polja i
magnetne indukcije u fiksnom trenutku vremena. U fiksnoj tacki u prostoru polja su periodicna
po vremenu sa periodom T = 2/. Pored toga u fiksnom trenutku vremena polja su prostorno
periodicna. Ovaj period zavisi od pravca i u pravcu prostiranja talasa on se naziva talasnom
duzinom talasa, = 2/|k|. Lako se vidi da je = c/.
Neka je F = F0 cos(t k r + ) prosto periodicna funkcija. Uvedimo kompleksni analogon
ove velicine F sa
F = F0 ei(tkr)
(10.3.33)
gde je F0 = F0 ei kompleksna amplituda. Jasno je da je velicina F realni deo od kompleksne
velicine F . Uvodjenje kompleksnih velicina olaksava nam racun jer je lakse raditi sa eksponen vektor onda je
cijalnim nego sa trigonometrijskim funkcijama. Ako uzmemo da je F
= ik F
divF
= ik F
rotF
F
,
= i F
t
(10.3.34)
pa Maksvelove jednacine za ravne monohromatske talase postaju algebarske
kE
kB
kE
kB
=
=
=
=
0
0
2E
.
c
(10.3.35)
Izrazimo Pointingov vektor u terminima kompleksnih polja

1
EB
0
1
+B
) .
=
(E + E ) (B
40
Sp =
(10.3.36)
10.4. FURIJEOV INTEGRAL
151
Srednja vrednost Pointingovog vektora usrednjena po periodu T = 2/ je

hSp i =
1
0 B
) .
<(E
0
20
(10.3.37)
Lako se vidi da su srednje vrednosti gustina energije

0 2
|E0 |
4
1 2
|B0 | .
hub i =
40
hue i =
10.4
(10.3.38)
Furijeov integral
Proizvoljnu funkciju F (t, r) razvicemo u Furijeov integral:

Z
Z
1
d d3 kFk ei(tkr) ,
F (t, r) =
(2)4
(10.4.39)
gde su Fk Furijeove amplitude. U (10.4.39) frekvenca i talasni vektor k su nezavisne velicine.

Furijeove amplitude se dobijaju inverznom Furijeovom transformacijom funkcije F (t, r) i date
su sa
Z Z
Fk =
dt d3 rF (t, r)ei(tkr) .
(10.4.40)
Ovo se lako pokazuje:

Z
Z
1
d d3 kFk ei(tkr)
(2)4
Z
Z
Z
Z
1
0
0
0
3 0
=
dt
dr
d d3 kF (t0 , r0 )ei(tkr) ei(t kr )
4
(2)
Z
=
dt0 d3 r0 F (t0 , r0 )(t t0 ) (3) (r r 0 )
= F (t, r) .
10.5
(10.4.41)
Polarizovanost ravnog monohromatskog elektromagnetnog talasa
Polarizovanost ravnog monohromatskog talasa analiziracemo razmatrajuci elektricno polje talasa. Ono je dato sa
=E
0 ei(tkr) ,
E
(10.5.42)
0 kompleksna amplituda elektricnog polja. Kompleksnu amplitudu polja cemo rastaviti
gde je E
u realan i imaginaran deo
0 = E01 + iE02 .
E
(10.5.43)

Dalje cemo je prepisati u obliku
0 = (E 1 + iE 2 )ei ,
E
(10.5.44)
gde su E 1 i E 2 realni vektori. Parametar odredjujemo iz uslova da realni vektori E 1 i E 2

budu medjusobno ortogonalni. Lako se vidi da je
E 1 = E01 cos + E02 sin
E 2 = E01 sin + E02 cos ,
(10.5.45)
pa Uslov ortogonalnosti vektora E 1 i E 2 daje

2E01 E02
.
(E01 )2 (E02 )2
Elektricno polje je realni deo kompleksnog polja pa je
tan(2) =
E = E 1 cos(k r t + ) E 2 sin(k r t + )
(10.5.46)
(10.5.47)
Vektori E01 , E02 , E 1 i E 2 leze u ravni ortogonalnoj na talasni vektor k. Skup vektora
(k, E 1 , E 2 ) cine ili desni ili levi trijedar. To znaci da za fiksnu vrednost talasnog vektora k
postoje dva stepena slobode talasa. Ako izberemo da je talasni vektor duz z ose, k = ke3
onda mozemo izabrati E 1 = E1 e1 i E 2 = E2 e2 , gde su E1 i E2 pozitivni. Iz (10.5.47) vidimo da
komponente elektricnog polja zadovoljavaju jednacinu elipse
Ex2 Ey2
+ 2 =1.
(10.5.48)
E12
E2
Dakle, u ravni ortogonalnoj na pravac prostiranja talasa, vrh vektora elektricnog polja opisuje
elipsu.
Elektricno polje je prema tome
E = E1 cos(k r t + )e1 E2 sin(k r t + )e2 .
(10.5.49)
Analiziracemo sta se desava sa vektorom elektricnog polja u fiksnoj tacki u prostoru, recimo
r = 0, sto je najjednostavniji izbor. Iz (10.5.49) sledi
E = E1 cos(t )e1 E2 sin(t )e2 .
(10.5.50)
Za obe vrednosti znaka vrh vektora elektricnog polja opisuje elipsu u x0y ravni ali za gornju
vrednost znaka, elektricno polje rotira suprotno kazaljci na satu (leva slika na 10.3), a za donju u
smeru kazaljke na satu (desna slika na 10.3). U prvom slucaju kazemo da je talas levo polarisan
a trijedar (k, E 1 , E 2 ) je desni. U drugom slucaju (donji znak) talas je desno polarisan dok
je trijedar levi. Leva i desna polarizacija su zastareli termini. Levo (desno) polarisan talas su
pozitivnog (negativnog) heliciteta. Helicitet je projekcija spina na pravac kretanja 3 . Dakle,
postoje dva nezavisna elipticki polarisana talasa: levi i desni. Ako je E1 = E2 talas je kruzno
polarisan i opet postoje dve nezavisne polarizacije. Ukoliko je elektricno polje duz nekog fiksnog
pravca talas je linearno polarisan. Opet postoje dva nezavisna linearno polarizovana talasa. Npr.
jedan duz x a drugi duz y ose.
Ako imamo na umu da vektor elektricnog polja lezi u ravni normalnoj na talasni vektor, tj.
da pripada dvodimenzionoj ravni, onda je jasno da postoje dva nezavisna stepena slobode.
3
Vise detalja u kursu Kvantne teorije polja 1. Bez obzira sto sam pomenuo termin spin, on je kvantni stepen
slobode.
10.6. DOPLEROV EFEKT
153
Figure 10.3:
10.6
Doplerov efekt
Tenzor jacine polja ravnog monohromatskog talasa je oblika

F = f ei(tkr) ,
(10.6.51)
gde su f konstantne amplitude. Za posmatraca iz drugog inercijalnog sistema tenzor jacine

polja mora imati isti oblik ali su sve velicine primovane
0 0
0 0
F 0 = f0 ei( t k r ) .
(10.6.52)
On takodje vidi elektromagnetni talas ali sa promenjenom frekvencom 0 i talasnim vektorom

k0 . Na osnovu zakona transformacije tenzora jacine polja
F 0 = F
= f ei(tkr)
(10.6.53)
zakljucujemo f0 = f kao i da mora vaziti

0 t0 k0 r0 = t k r;
(10.6.54)
tj. faza talasa je skalar (invarijanta). Fazu talasa c (ct) k r mozemo da prepisemo u obliku
skalarnog proizvoda vektora polozaja x i vektora k = ( c , k). Dakle
(ct) k r = k x .
c
(10.6.55)
Cetvorovektor
k se naziva talasni cetvorovektor. Lako se vidi da je k k = 0, tj. on je vektor
nulte norme (svetlosnog tipa). Kao i bilo koji drugi cetvorovektor i talasni vektor pri Lorencovim
transformacijama se menja prema k 0 = k , gde su k 0 komponente talasnog cetvotovektora
u sistemu S 0 dobijenog Lorencovom transformacijom sistema S. Konkretno pri boostu duz x-ose
veza izmedju frekvenci i Dekartovih komponenti talasnog vektora u dva sistema je
Figure 10.4: dopler

0
/c
0 0
/c
kx0
0 0
0 =
kx ,
ky 0
0
1 0 ky
0
0
0
0 1
kz
kz
odnosno
kx v2 0
vkx
, kx0 = q c
, ky = ky , kz0 = kz .
0 = q
2
2
1 vc2
1 vc2
(10.6.56)
Neka se u koordinatnom pocetku sistema S 0 nalazi izvor svetlosti frekvence 0 = 0 , ovo je

sopstvena frekvenca jer izvor miruje u ovom sistemu (slika 10.4). Dalje je kx = k cos = c cos
pa je frekvenca talasa koju registruje posmatrac u S
q
2
1 vc2
0 .
(10.6.57)
=
1 vc cos
Ova promena frekvence je Doplerov efekt.
10.7
Termodinami
cki ravnote
zno zra
cenje u
supljini
Neka se na zidu supljine nalazi neka supstanca. Atomi (molekuli) supstance usled kvantnih
prelaza sa visih na nize nivoe emituju zracenje u supljinu. Pored emisije zracenja na zidu
10.7. TERMODINAMICKI
RAVNOTEZNO
ZRACENJE
U SUPLJINI
155
supljine vrsi se i apsorpcija zracenja. Posle nekog vremena dolazi do uspostavljanja termodinamicke ravnoteze izmedju supstance na zidovima supljine i zracenja. Tada se emitovana i
apsorbovana energija izjednace. U stanju termodinamicke ravnoteze zracenje je homogeno i
izotropno. Temperatura zracenja je temperatura supstance na zidovima supljine. Toplotno
zracenje u supljini karakterise se gustinom energije polja
1
1 2
u = 0 E 2 +
B .
2
20
Spektralna gustina energije u je gustina energije zracenja cija je frekvenca izmedju i + d,
tj.
Z
u d .
(10.7.58)
u=
0
Spektralna gustina energije zavisi od frekvence i temperature zracenja. Ona ne zavisi od vrste
supstance na zidovima supljine. Ovo je tzv. Kirhofov zakon. On se lako pokazuje. Neka
imamo dve supljine na istim temperaturama ali sa ralicitim supstancama na zidovima. Jedna
supstanca vise apsorbuje zracenje a druga manje. Kad spojimo supljine onda bi temperatura u
onoj supljini cija supstanca vise apsorbuje porasla. Izmedju ove dve supljine pojavila bi se razlika
temperatura bez utroska rada. To je nemoguce prema drugom principu termodinamike. Iz ovoga
zakljucujemo da spektralna gustina energije zracenja u supljini ne zavisi od vrste supstance na
njenim zidovima.
Apsolutno crno telo je supstanca koja apsorbuje svu energiju koja na nju padne i to za svaku
frekvencu. Naravno ovu energiju zatim crno telo i izraci.
Elektromagnetno polje u supljini je kompletno odredjeno vektorskim potencijalom. On zadovoljava talasnu jednacinu
1 2A
4A = 0 .
(10.7.59)
c2 t2
Uzecemo da vazi Kulonov kalibracioni uslov divA = 0. Partikularno resene talasne jednacine
(10.7.59) trazicemo u obliku Ak (t)eikr , gde je k konstantan talasni vektor. Zamenom partikularnog resenja u jednacinu (10.7.59) dobijamo
k + c2 k2 Ak = 0
A
(10.7.60)
odakle je Ak eik t , gde je k = c|k|. Dakle partikularna resenja jednacine (10.7.59) su
(k)eik t+ikr ,
(10.7.61)
gde je (k) vektor polarizacije. Iz divA = 0 sledi k (k) = 0. Vektor polarizacije lezi u ravni
ortogonalnoj na vektor k pa prema tome postoje dva nezavisna vektora polarizacije, (k), =
1, 2 koja smo indeksirali indeksom . Ta dva stepena slobode ravnog monohromatskog talasa su
njegove dve polarizacije. Neka ravan monohromatski talas propagira duz z ose, tj. k = ke3 .
Za dva nezavisna vektora polarizacije mozemo uzeti 1 (k) = e1 , 2 (k) = e2 . To su dva linearno
polarizovana talasa. Vektori polarizacije
e1 + ie2
1 (k) =
2
e1 ie2
2 (k) =
(10.7.62)
2

opisuju kruznu polarizaciju. Vektori polarizacije su ortonormirani
(k) 0 (k) = 0 .
(10.7.63)
Uzecemo da je (k) = (k) ; Na ovaj nacin ako znamo vektore polarizacije talasa impulsa
k onda prethodna formula definise bazisne vektore polarizacije za talas talasnog vektora k.
Dalje cemo pretpostaviti da vektorski potencijal zadovoljava periodicne uslove:
A(t, x + L1 , y, z) = A(t, x, y, z)
A(t, x, y + L2 , z) = A(t, x, y, z)
A(t, x, y, z + L3 ) = A(t, x, y, z) .
(10.7.64)
Na prvi pogled uslovi periodicnosti deluju suvise restriktivno. Medjutim uvek mozemo uzeti
limes da L1 , L2 i L3 teze beskonacnosti. Ovi uslovi primenjeni na partikularno resenje (10.7.61)
daju diskretan spektar talasnog vektora
n n n
1
2
3
k = 2
,
(10.7.65)
L1 L2 L3
gde su n1 , n2 , n3 celi brojevi. Lako se vidi da je
Z
0
d3 rei(kk )r = V0 kk0 ,
(10.7.66)
V0
gde je V0 = L1 L2 L3 zapremina jedne celije. Takodje vazi

Z
0
d3 rei(kk )r = V kk0 ,
(10.7.67)
gde je V zapremina cele supljine.

Za fiksni talasni vektor k jednacina (10.7.59) ima cetiri nezavisna resenja
(k)eik t+ikr .
(10.7.68)
Napisimo opste resenje talasne jednacine (10.7.59)

A(t, r) =
2
XX
k
=1

1
a (k) (k)ei(k tikr) + b (k) (k)ei(k tkr) ,
2V 0 k
(10.7.69)
gde smo u drugom sabirku napravili smenu k k. a (k) i b (k) su koeficijenti. Uslov realnosti
vektorskog potencijala daje b (k) = a (k) . Dakle
A(t, r) =
2
XX
k
=1

1
a (k) (k)ei(k tkr) + a (k) (k)ei(k tkr) .
2V 0 k
Iz vektorskog potencijala nalazimo elektricno polje

2 r

XX
A
k
i(k tkr)
i(k tikr)
E=
.
=i
a (k) (k)e
a (k) (k)e
t
2V 0
k =1
(10.7.70)
(10.7.71)
RAVNOTEZNO
ZRACENJE
U SUPLJINI
157
Ako sa N obelezimo broj celija onda je energija elektricnog polja

Z
Z
1
N
3
2
d r0 E =
d3 r0 E2
We =
2 V
2 V0
Z
X
X
k k0
N
0
3
=
dr
a (k)a0 (k0 ) (k) 0 (k0 )ei(k +k0 )t+i(k+k )r
2 V0
2V
, 0 k,k0

0
(10.7.72)
a (k)a0 (k0 ) (k) 0 (k0 )ei(k k0 )t+i(kk )r + c.c. ,
gde c.c oznacava kompleksnu konjugaciju. Primenom (10.7.66) i relacija otrogonalnosti za polarizacione vektore dobijamo da je energija elektricnog polja u supljini data sa

1 XX
1
1
We =
k a (k)a (k) a (k)a (k)e2ik t a (k)a (k)e2ik t .
2 k =1
2
2
2
(10.7.73)
Magnetna indukcija je

1
a (k)(k (k))ei(k tikr) a (k)(k (k))ei(k tkr) .
2V 0 k
k =1
(10.7.74)
Energija magnetnog polja u supljini je
Z
N
Wm =
d3 rB2 .
(10.7.75)
20 V0
B = rotA = i
2
XX
Nakon pravolinijskog racuna uz

(k (k)) (k (k)) = ((k (k) k) (k)
(10.7.76)
dobijamo

1
1 XX
1
2ik t
2ik t
k a (k)a (k) + a (k)a (k)e
+ a (k)a (k)e
Wm =
2 k =1
2
2
2
(10.7.77)
Energija elektromagnetnog polja u supljini je

W = We + Wm =
2
XX
k
k a (k)a (k) .
(10.7.78)
=1
Uvedimo koordinate
a (k, t) = a (k)eik t
a (k, t) = a (k)eik t
(10.7.79)

pa energija polja u supljini postaje
W =
2
XX
k
k a (k, t)a (k, t) .
(10.7.80)
=1
Sa koordinata a (k, t) i a (k, t) precicemo na nove (realne) koordinate

1
Q (k, t) =
a (k, t) + a (k, t)
2k
r

k
P (k, t) = i
a (k, t) a (k, t) .
2
(10.7.81)
Prelazak sa kompleksnih koordinata a (k, t) i ia (k, t) na Q (k, t) i P (k, t) je kanonska transformacija4 . U ovom primeru kompleksna transformacija ne treba da zbunjuje, a koordinate mozemo
zapisati u polarnom obliku preko realnih velicina. Energija elektromagnetnog polja (10.7.78) u
ovim koordinatama postaje
XX
1 XX 2
Hk,
(P (k, t) + k2 Q2 (k, t)) =
W =
2 k =1
k =1
2
(10.7.86)
suma beskonacno puno energija neintereagujucih harmonijskih oscilatora. Kanonske, tj. Hamiltonove
jednacine kretanja su
Hk,
= P (k)
P (k)
Hk,
P (k) =
= 2 Q (k) .
Q (k)
Q (k) =
(10.7.87)
Kombinovanjem ovih jednacina dobijamo

(k) + 2 Q (k) = 0 ,
Q
k
4
(10.7.88)
Da bi transformacija faznih promenljivih

qi Qi = Qi (q1 , . . . , qn , p1 , . . . , pn , t)
pi Pi = Pi (q1 , . . . , qn , p1 , . . . , pn , t)
(10.7.82)
bila kanonska potrebno je i dovoljno da su fundamentalne Poasonove zagrade nepromenjene pri ovim transformacijama. Dakle, iz
{qi , pj } = ij , {qi , qj } = 0, {pi , pj } = 0
(10.7.83)
treba da sledi
{Qi , Pj }|qp = ij , {Qi , Qj }|qp = 0, {Pi , Pj }|qp = 0 .
(10.7.84)
Poasonove zagrade izmedju novih koordinata i impulsa su definsane prema

{Qi , Pj }|qp =
n
X
Qi Pj
l=1
ql pl
Qi Pj
pl ql
(10.7.85)
i analogno za ostale. Druga, ekvivalentna definicija kanonske transformacije je da ona ne menja formu
Hamiltonovih jednacina.
RAVNOTEZNO
ZRACENJE
U SUPLJINI
159
tj. Q (k) su normalne koordinate.

Pokazali smo da elektromagnetno zracenje u supljini mozemo da predstavimo kao beskonacno,
ali prebrojivo mnogo neintereagujucih oscilatora.
Uzecemo da je Li , i = 1, 2, 3 pa V0 V . Broj oscilatora ciji je talasni vektor izmedju
k i k + dk je
2V 3
V k 2 dkd
2dnx dny dnz =
d
k
=
2
.
(10.7.89)
(2)3
(2)3
Faktor 2 je posledica cinjenice da za svaki fiksan vektor k postoje dva oscilatora. Kako je k = /c
to je broj oscilatora cije su frekvence u intervalu (, + d) dat sa
Z
2V 2
2V
dn =
d
d
=
d .
(10.7.90)
(2)3 c3
2 c3
Spektar energija kvantnog oscilatora frekvence je En = n~, gde je n = 1, 2, . . . . Konstantni
clan u izrazu za energiju ntog nivoa oscilatra smo ignorisali. Srednja energija oscilatora se lako
nalazi u formalizmu kanonskog ansambla na sledeci nacin
P
En
kT
n En e
E = P
En
kT
ne
P
n~
kT
n n~e
=
P n~
kT
ne
~
.
(10.7.91)
=
~
e kT 1
Odavde je gustine energije oscilatora frekvence u intervalu (, + d)
E dn
du =
V
~ 3
1
(10.7.92)
=
d .
~
2 c3 e kT 1
Velicina
~ 3
1
(10.7.93)
~
2
3
c e kT 1
predstavlja spektralnu gustinu energije. Vidimo da ona zavisi od temperature i frekvence. Dobili
smo Plankov zakon zracenja. Plankova kriva je prikazana na slici 10.5. Pri dobijanju Plankovog
zracenja prvo smo pokazali da je elektromagnetno polje u supljini ekvivalentno sistemu neintereagujucih oscilatora, a zatim smo uzeli da su oscilatori kvantni. Integracijom spektralne
gustine energije po frekvencama dobijamo gustinu energije elektromagnetnog polja u supljini
Z 3
Z
d
~
u(T ) =
u (T )d = 2 3
~
c 0 e kT
1
0
Z 3

4
~ kT
x dx
=
2
3
c
~
ex 1
0
4 4
=
T .
(10.7.94)
c
u (T ) =
Figure 10.5: Plankova kriva
Ovaj rezultat je poznat kao Stefan-Bolcmanov

zakon. Primenili smo integral
Z 3
x dx
4
=
.
ex 1
15
0
Konstanta
=
(10.7.95)
2k4
60c2 ~3
je Stefan-Bolcmanova
konstanta. Emisivnost crnog tela predstavlja energiju koju ono izraci u
jedinici vremena po jedinici povrsine normalnoj na pravac emitovanja energije. Emisivnost crnog
tela je
E
c
I=
= u = T 4 .
(10.7.96)
tS
4
Chapter 11
Grinova funkcija za nehomogenu
talasnu jedna
cinu
U sledece dve lekcije resicemo nehomogenu talasnu jednacinu metodom Grinovih funkcija. Do
Grinove funkcije docicemo na dva nacina.
11.1
Grinova funkcija. Retardovani potencijali
Cetvoropotencijal
A u Lorencovoj kalibraciji zadovoljava jednacinu
A = 0 j ,
(11.1.1)
odnosno
1 2
= /0
c2 t2
1 2A
4A 2 2 = 0 j .
c t
4
(11.1.2)
Skalarni potencijal i Dekartove komponente vektorskog potencijala zadovoljavaju nehomegenu

talasnu (Dalamberovu) jednacinu
4
1 2
= 4f (t, r) ,
c2 t2
(11.1.3)
gde je = , Ax , Ay , Az , a izvor f je proporcionalan sa gustinom naelektrisanja odnosno komponentama gustine struje. Granica oblasti prostora u kojem trazimo resenje talasne jednacine,
(t, r) je u beskonacnosti. Grinova funkcija za ovu jednacinu je definisana jednacinom

odnosno
4r
1 2
G(r, t, r 0 , t0 ) = 4 (3) (r r 0 )(t t0 ) ,
c2 t2
x G(x, x0 ) = 4c (4) (x x0 ) ,
161
(11.1.4)
(11.1.5)
162
CHAPTER 11. GRINOVA FUNKCIJA ZA NEHOMOGENU TALASNU JEDNACINU
gde su x = (ct, r) i x0 = (ct0 , r 0 ) cetvorovektori polozaja.

Lako se vidi da je
Z
Z
0
(t, r) =
dt
d3 r 0 G(r, t, r 0 , t0 )f (t0 , r 0 ) + 0 (t, r)
(11.1.6)
resenje jednacine (11.1.3), gde je 0 (t, r) resenje homogene talasne jednacine.

Funkcije (t, r) i f (t, r) cemo spektralno razloziti
Z
1
(t, r) =
d (r)eit
2
odnosno
1
f (t, r) =
2
(11.1.7)
df (r)eit .
(11.1.8)
2
(r) = 4f (r) .
c2
(11.1.9)
Zamenom u (11.1.3) dobijamo

4+
Furijeove amplitude (r) zadovoljavaju nehomogenu Helmholcovu jednacinu. Grinova funkcija

za ovu jednacinu je definisana jednacinom

4 + k 2 Gk (r, r 0 ) = 4 (3) (r r 0 ),
(11.1.10)
gde je k = /c. Zbog translacione invarijantnosti Grinova funkcija Gk (r, r 0 ) zavisi od razlike
vektora r i r 0 , tj. od R = r r 0 . Zbog sferne simetrije Grinova funkcija zavisi samo od
intenziteta vektora R. Jednacina (11.1.10) postaje
1 d2
(RGk ) + k 2 Gk = 4 (3) (R) .
R dR2
(11.1.11)
U oblasti R 6= 0 resenje ove jednacine je

Gk (R) = A
eikR
eikR
+B
,
R
R
(11.1.12)
gde su A i B integracione konstante. Delta funkcija na desnoj strana jednacine (11.1.11) je

znacajna za malo R.
Za k = 0 jednacina (11.1.10) postaje jednacina za Grinovu funkciju u statickom slucaju pa
je
1
1
=
.
(11.1.13)
G0 =
0
|r r |
R
Odavde zakljucujemo da je A + B = 1. Resenje nehomogene Helmholcove jednacine (11.1.9) je
Z
(r) = d3 r 0 Gk (r r 0 )f (r 0 )
(11.1.14)
11.1. GRINOVA FUNKCIJA. RETARDOVANI POTENCIJALI

pa je resenje nehomogene talasne jednacine (11.1.3) dato sa
Z
1
d (r)eit
(t, r) =
2
Z
Z
1
d d3 r 0 Gk (r, r 0 )f (r 0 )eit
=
2
Z
Z
Z
1
0
0
3 0
0
0
=
dt
d r f (t , r ) dGk (r r 0 )ei(t t) .
2
163
(11.1.15)
Poredjenjem sa (11.1.6) dobijamo Grinovu funkciju za nehomogenu talasnu jednacinu

Z
1
0
0 0
G(r, t, r , t ) =
dGk (r, r 0 )ei(t t) .
(11.1.16)
2
Dva partikularna resenja jednacine (11.1.10)
()
Gk (R) =
eikR
R
(11.1.17)
daju dve partikularne Grinove funkcije za nehomogenu Dalamberovu jednacinu. One su date sa
Z
1
eikR i(t0 t)
()
0 0
G (r, t, r , t ) =
d
e
2
R

|r r 0 |
1
0
t (t
) .
(11.1.18)
=
|r r 0 |
c
Njihova linearna kombinacija
G(r, t, r 0 , t0 ) = AG(+) (r, t, r 0 , t0 ) + (1 A)G() (r, t, r 0 , t0 )
(11.1.19)
je takodje Grinova funkcija. Izbor konstante A odredjen je granicnim uslovom.

Analizirajmo prvo Grinovu funkciju G(+) , tj. slucaj A = 1. Odgovarajuce polje (+) je dato
sa

R
0
Z
t (t c )
(+) (t, r) =
d3 r 0 dt0
f (t0 , r 0 ) + in (t, r)
R
Z
|rr 0 |
0
f (r , t c )
=
d3 r 0
+ in (t, r) .
(11.1.20)
|r r 0 |
U ovom izrazu sa in (t, r) obelezili smo homogeno resenje. Iz oblika resenja (11.1.20) vidimo da
je vrednost polja0 (+) u trenutku t u tacki r odredjena sa izvorom f u tackama r 0 u trenutku
|
koji je pre trenutka t za vreme koje je potrebno signalu da stigne iz tacke r 0 u
vremena t |rr
c
r. Grinova funkcija G(+) nosi informaciju iz proslosti i naziva se retardovana Grinova funkcija.
Retardovana Grinova funkcija je za t < t0 jednaka je nuli. Fizicki smisao resenja (11.1.20) je da
u dalekoj proslosti, t imamo inicijalni talas in . Granicni uslov
(t, r) in (t, r), kad t ,
(11.1.21)
164
je tzv. retardovani granicni uslov.

Grinova funkcija G() se naziva advansiranom Grinovom funkcijom. Polje () (t, r) je dato
sa

R
0
Z
t (t + c )
() (t, r) =
d3 r 0 dt0
f (t0 , r 0 ) + out (t, r)
R
Z
|r+r 0 |
0
f (r , t c )
=
d3 r 0
+ out (t, r) .
(11.1.22)
|r r 0 |
U trenutku t u tacki r polje () (t, r) odredjeno je vrednoscu izvora u kasnijem trenutku vremena
0|
t+ |rr
. Zato se ova funkcija naziva advansiranom. Za t ona je jednaka nuli. Advansirirani
c
granicni uslov je
(t, r) out (t, r), kad t ,
(11.1.23)
sto znaci da u dalekoj buducnosti imamo talas out . Resenje sa advansiranom Grinovom funkcijom je
Z
Z
() (t, r) =
dt0
d3 r 0 G() (r, t, r 0 , t0 )f (t0 , r 0 ) + out (t, r) .
(11.1.24)
U klasicnoj elektrodinamici koristimo retardovane granicne uslove, jer je time ocuvana kauzalnost. Retardovani potencijali elektromagnetnog polja su
Z
|rr 0 |
0
(r
,
t
)
1
c
(t, r) =
d3 r 0
0
40
|r r |
Z
|rr 0 |
0
)
0
3 0 j(r , t
c
dr
A(t, r) =
.
0
4
|r r |
11.2
(11.1.25)
*Alternativno izvodjenje Grinove funkcije
U ovoj lekciji nacicemo Grinovu funkciju za talasnu jednacinu na jos jedan nacin. Grinova
funkcija G(x, x0 ) zadovoljava diferencijalnu jednacinu
x G(x, x0 ) = 4c (4) (x x0 ) .
(11.2.26)
Grinovu funkciju i cetvorodimenzionu delta funkciju razlozicemo u Furijeove integrale prema

Z
d4 k
ik(xx0 )
0
G(k)e
G(x, x ) =
(2)4
Z
d4 k ik(xx0 )
(4)
0
(x x ) =
e
.
(11.2.27)
(2)4
G(k)
je Furijeova amplituda Grinove funkcije. Granica oblasti prostor-vremena je u beskonacnosti
pa zbog translacione simetrije Grinova funkcija zavisi od razlike x x0 . Takodje uzecemo da je
11.2. *ALTERNATIVNO IZVODJENJE GRINOVE FUNKCIJE
165
ck
-ck
Figure 11.1:
k = ( c , k) pa je npr. k x = t k r. Iz prethodnih jednacina sledi da je Furijeova amplituda

Grinove funkcije zadovoljava jednacinu
odnosno
(
k 2 G(k)
= 4c
(11.2.28)
k2 )G(k)
= 4c
c2
(11.2.29)
4c
G(k)
= 2
.
k2
c2
(11.2.30)
pa je
Zamenom ovog izaraza u izraz za Grinovu funkciju dobijamo

Z
0
d4 k eik(xx )
0
3
G(x, x ) = 4c
(2)4 2 c2 k2
odnosno
G(x, x ) = 4c
2
R3
d3 k ik(rr 0 )
e
(2)4
(11.2.31)
0
ei(tt )
d 2
.
ck2
(11.2.32)
Integral po promenljivoj je divergentan jer podintegralna funkcija ima polove u tackama

= c|k|. Imamo dve opcije ili da zaboravimo integral (11.2.32) ili da probamo da ga dobro
definisemo. Gornji integral cemo razmatrati kao integral u kompleksnoj ravni. Polove c|k|
cemo infinitezimalno pomeriti sa realne ose. Ovo se postize zamenom + i u imeniocu
integrala (11.2.32). Dakle umesto (11.2.32) imamo
0
G(x, x ) = 4c
Z
2
R3
d3 k ik(rr 0 )
e
(2)4
ei(tt )
d
,
( + i)2 ck2
(11.2.33)
gde 0. Ovaj integral je konvergentan. Polovi su u tackama = c|k| i i oba su u donjoj

komleksnoj ravni. Za t > t0 konturu integracije dopunjujemo u donjoj poluravni, a za t < t0 u
166
gornjoj poluravni, sto je prikazano na slici 11.1. Ovakav izbor je vezan za ponasanje eksponenta
0
ei(tt ) za veliko ||. Primenom Kosijeve teoreme za t < t0 vidimo da je G(x x0 ) = 0, jer u
oblasti integracije nema polova i integral po CR tezi nuli. Razmotrimo sada drugi slucaj, t > t0 .
Neka se kontura integracije sastoji od integracije od R do R po realnoj osi i polukrugu, CR .
U oblasti integracije se nalaze dva pola. Takodje, lako se vidi da u limesu R integral po
polukrugu otpada. Primenom Kosijeve teoreme imamo
Z
0

ei(tt )
0
=
2i
Res
+
Res
d
c|k|
c|k| (t t )
2 ck2
(
+
i)
eick(tt0 ) eick(tt0 )
= 2i
(t t0 ) .
(11.2.34)
2ck
2ck
Ovaj izraz cemo zameniti u (11.2.33). Dalje cemo integraliti po k, prelaskom na sferne koordinate
u k prostoru. Integracijom po sfernim uglovima dolazimo do
Z

c
0
0
0
0
0
G(x x ) =
dk eik(Rc(tt )) eik(R+c(tt )) eik(R+c(tt )) + eik(R+c(tt )) (t t0 )
2R 0
(11.2.35)
Gornji integral se moze prepisati u obliku
Z

c
0
ik(Rc(tt0 ))
ik(R+c(tt0 ))
G(x x ) =
dk e
e
(t t0 )
(11.2.36)
2R
pa je

c
0
0
(R c(t t )) (R + c(t t )) (t t0 ) .
G(x x ) =
R
Druga delta funkcija je jednaka nuli pa je

0|
0
|rr
t
+
t
c
G(x x0 ) =
(t t0 ) .
|r r 0 |
0
(11.2.37)
(11.2.38)
Dobili smo retardovanu Grinovu funkciju. Ona se moze prepisati u kovarijantnom obliku
G(+) (x x0 ) = 2c (4) ((x x0 )2 )(t t0 ) .
(11.2.39)
Analogno smenom i polove pomeramo u gornju poluravani tako dobijamo advansiranu

Grinovu funkciju
Z
Z
0
ei(tt )
d3 k ik(rr 0 )
()
0
2
d
e
.
(11.2.40)
G (x, x ) = 4c
4
( i)2 ck2
(11.1.25)f ty
R3 (2)
Primenom Kosijeve teoreme imamo
Z
0

ei(tt )
d
=
2i
Res
+
Res
(t0 t)
c|k|
c|k|
2 ck2
(
+
i)
eick(tt0 ) eick(tt0 )
= 2i
(t0 t) .
2ck
2ck
(11.2.41)
11.2. *ALTERNATIVNO IZVODJENJE GRINOVE FUNKCIJE
167
ck
-ck
Figure 11.2:
Zamenom ovog rezultata u (11.2.40) nakon integracije po k dobijamo

c
()
0
0
0
0
0
G (x, x ) =
(c(t t ) + |r r |) (c(t t ) |r r |) (t0 t) .
0
|r r |
Druga delta funkcija je nula pa je advansirana Grinova funkcija data sa

0|
t t0 + |rr
c
G() (x, x0 ) =
(t0 t) .
0
|r r |
(11.2.42)
(11.2.43)
168
Chapter 12
Zra
cenje
12.1
Polje na velikim rastojanjima
Neka se u ogranicenom delu prostora nalazi sistem naelektrisanja u kretanju. Linearne dimenzije
ovog sistema su reda velicine d. Ova naelektrisanja generisu promenljivo elektromagnetno polje.
Potencijali ovog polja su dati izrazima (11.1.25). Kao i u slucaju statickih polja ispitacemo
karakteristike ovog polja na velikim rastojanjima od ovog sistema, odnosno |r| |r 0 | d. Tada
je
|r r 0 | r n r 0 ,
(12.1.1)
gde je n = r/|r|. U imeniocu izraza za potencijale (11.1.25) faktor |r r 0 | zamenicemo sa
vodecim clanom r. Isti ovaj faktor se pojavljuje u brojiocu izraza za potencijale u argumentu
zapreminske gustine naelektrisanja odnosno struje. Tu cemo ga aproksimirati na sledeci nacin
|r r 0 |
r n r0
n r0
t
t +
=+
,
c
c
c
c
(12.1.2)
gde je
r
(12.1.3)
c
vreme koje je potrebno signalu da stigne iz koordinatnog pocetka do tacke r. Ovde smo zadrzali
clan n r 0 /c, a u imeniocu integranda smo ga zanemarili. Objasnjenje za ovaj postupak sastoji
se u sledecem. Ovaj clan je reda d/c i on predstavlja vreme za koje signal stigne sa jednog na
drugi kraj sistema. Za to vreme gustine naelektrisanja i struje mogu znacajno da se promene,
pa nije opravdano da taj clan zanemarimo. Iz (11.1.25) sledi da su na velikim rastojanjima od
sistema potencijali dati sa
Z

r 1 r r0
1 1
3 0
0
d r r ,t +
(t, r)
40 r
c c r
Z

0 1
r 1 r r0
3 0
0
A(t, r)
d r j r ,t +
.
(12.1.4)
4 r
c c r
=t
Vodeci clan u razvoju potencijala je 1/r. Zelimo

da odredimo polja iz ovih potencijala ali sa
istom tacnoscu. Razlog za ovakvu asimpototiku polja lezi u cinjenici da ako su polja na velikim
169

CHAPTER 12. ZRACENJE
170
rastojanjima tipa 1/r onda je Pointingov vektor tezi nuli kao 1/r2 . Pointingov vektor ovog tipa
imace na velikim rastojanjima nenulti fluks, jer se povrsina ponasa kao r2 sto znaci da sistem
naelektrisanih cestica emituje elektromagnetne talase, tj. zraci. Magnetna indukcija je
Z
0 1
d3 r 0 rotj(r 0 , t0 ) ,
(12.1.5)
B(t, r) = rotA
4 r
0
gde smo uveli oznaku t0 = t rc + 1c rrr . Pri uzimanju rotora vektorskog potencijala odbacili
smo clan tipa 1/r2 . Lako se vidi da je
t0
xi x0i
xi r r 0
= +
,
xi
cr cr cr r2
(12.1.6)
gde su xi i x0i Dekartove koordinate vektora r odnosno r 0 , pa je

X
jk (r 0 , t0 ) t0
0
rotj(r , t0 ) =
ijk
ei
t0
xj
i,j,k
=
1
j(r 0 , t0 )
r
.
cr
t0
(12.1.7)
Zadrzali smo samo clanove reda 1/r. Zamenom (12.1.7) u izraz za magnetnu indukciju dobijamo
Z
0 1

r 1 r r0
B(r, t)
n d3 r0 j r 0 , t +
.
(12.1.8)
4 c
t
c c r
Slicnim postupokom odredicemo i elektricno polje na velikim rastojanjima od sistema. Lako se
vidi da je
Z
A

0 1
r 1 r r0
d3 r 0 j r 0 , t +
(12.1.9)
=
t
4 r
t
c c r
i
Z
1
(r 0 , t0 ) t0

d3 r 0
ei
40 r
t0
xi
Z

1 r
r 1 r r0
3 0
0
(12.1.10)

d r r ,t +
.
40 c r2
t
c c r
Prema tome elektricno polje je
Z
Z

1 r
r 1 r r 0 0 1
r 1 r r0
3 0
0
3 0
0
E
d
r
r
,
t
d
r
j
r
,
t
+
(12.1.11)
40 c r2
t
c c r
4 r
t
c c r
Dalje cemo transformisati prvi caln u izrazu za elektricno polje izrazavajuci gustinu naelektrisanja preko gustine struje. Primenom jednacine kontinuiteta imamo
(r 0 , t0 )
= div0 j(r 0 , t0 )
t
X ji (r 0 , t0 )
ji (r 0 , t0 ) t0
=
+
xi
t0
xi
t0
i

r j(r 0 , t0 )

= div0 j(r 0 , t0 ) +
.
cr t0
t0
(12.1.12)
12.2. TALASNA ZONA-DIPOLNA APROKSIMACIJA
171

Oznaka .. znaci da se pri uzimanju izvoda uzima da je t0 konstantno. Nakon zamene (12.1.12)
t0
u (12.1.11) clan koji sadrzi divergenciju otpada jer je fluks vektora gustine struje kroz granicu
oblasti integracije nula. Tako dobijamo
Z
Z

1 n
0
r 1 r r 0 0 1
r 1 r r0
3 0
3 0
0
E
d r n j r , t +
d r j r , t +
. (12.1.13)
40 c2 r
t
c c r
4 r
t
c c r
Primenom vektorskog identiteta (n v)n v = n (n v) dobijamo

0
E
n n
4r
0
r 1 r r 0
d r j r ,t +
.
t
c c r
3 0
(12.1.14)
Elektricno i magnetno polje na velikim rastojanjima od sistema su dati izrazima (12.1.8) odnosno
(12.1.14). Oni su oblika 1/r na velikim rastojanjima sto znaci da sistem zraci elektromagnetne
talase. Odmah vidimo da vazi
E = c(B n) ,
(12.1.15)
sto je karakteristicno za ravan talas. Na osnovu geometrije problema je jasno da je talas sferni
ali da na velikim rastojanjima od izvora on je priblizno ravan.
Vazno je naglasiti da u aproksimaciji u kojoj radimo vidimo da je dovoljno naci vektorski
potencijal. Iz njega se zatim nalazi magnetno polje, a elektricno se dobija primenom veze sa
magnetnim poljem karakteristicnom za ravne talase.
12.2
Talasna zona-dipolna aproksimacija
Pretpostavicemo da je vreme d/c mnogo manje od vremena T karakteristicnog za izvore i j.

Za harmonijske izvore to vreme T je period, a u opstem slucaju to je vreme za koje se gustina
naelektrisanja odnosno struje znatno izmene. Dakle uzimamo da je
n r0
d
1
T
c
c
(12.2.16)
d cT = .
(12.2.17)
odnosno
Dimenzije sistema su mnogo manje od talasne duzine na kojoj sistem dominantno zraci. Iz
d/c T = d/v, gde je v srednja brzina kretanja naelektrisanih cestica sistema, sledi
vc.
(12.2.18)
Aproksimacija koju sada uvodimo je pretpostavka da se cestice sistema krecu nerelativistickim

brzinama. Kombinovanjem dve aproksimacije d r i d dobijamo tri moguce oblasti:
1. d r-talasna (udaljena) zona,
2. d r-medjuzona,

172
3. d r - bliska (staticka) zona.

U talasnoj zoni primenom ove dve aproksimacije izrazi za potencijale (11.1.25) postaju
Z

n r 0 1 n r 0 2 2
1 1
(t, r)
d3 r 0 (, r 0 ) +
+
,
(12.2.19)

40 r
t t= c
2
c
t2 t=
odnosno
0 1
A(t, r)
4 r

j n r 0 1 n r 0 2 2 j
d3 r 0 j(, r 0 ) +
+
.

t t= c
2
c
t2 t=
(12.2.20)
Izraz za skalarni potencijal necemo koristiti jer smo vec rekli da polja mozemo odrediti na
osnovu izraza za vektorski potencijal. U prvom clanu u razvoju vektorskog potencijala (12.2.20)
pojavljuje se integral
Z
d3 r 0 j(, r 0 ) ,
(12.2.21)
koji cemo dalje transformisati. Podjimo od

Z
Z
0 0
3 0
0=
d r div (xi j) =
d3 r 0 (x0i div0 j + j ei )
V
odakle je
3 0
(12.2.22)
d r ji =
d3 r 0 x0i div0 j
Z
=

d3 r 0 x0i
t
(12.2.23)
gde smo primenili jednacinu kontinuiteta. Najnizi clan u vektorskom potencijalu je prema tome
Z
(t, r 0 )
0 1
(1)
d3 r 0 r 0
A (t, r) =

4 r
t
t=
)
1 p(
=
,
(12.2.24)
40 c2 r
gde je p elektricni dipolni moment sistema. Sada cemo izracunati polja u ovoj aproksimaciji.
Magnetno polje je
p(
)
1
(1)
(1)
B (r, t) = rotA (t, r) =
rot
.
(12.2.25)
40 c2
c2
Primenom
) = ijk j pk ( )ei
rotp(
1
= ijk pk ( )xj ei
cr
1
( ) r ,
=
p
cr
dobijamo
B(1) =
( ) n
1 p
.
3
40 c
r
(12.2.26)
(12.2.27)
12.2. TALASNA ZONA-DIPOLNA APROKSIMACIJA
173
Figure 12.1:
Primenom (12.1.15) dobijamo elektricno polje

E(1) =
p( ) n) n
1 (
.
2
40 c
r
(12.2.28)
Elektricno i magnetno polje na velikim rastojanjima se ponasaju kao 1/r i odredjeni su sa

elektricnim dipolnim momentom sistema naelektrisanih cestica. Zbog toga se ova aproksimacija
naziva dipolnom. Ravan talas u ovoj oblasti prostora je aproksimacija sfernog talasa emitovanog
od naelektrisanja. Sistem zraci elektromagnetne talase i zato se ova oblast prostora naziva
talasnom zonom.
Pointingov vektor u talasnoj zoni je
1
c
c
(E B) = (B n) B = B2 n
0
0
0
2
(
p( ) n)
1
n.
=
2
5
(40 ) c 0
r2
Sp =
(12.2.29)
Element povrsine na rastojanju r od koordinatnog pocetka je dS = r2 dn, gde je d prostorni

ugao. Energija koja u jedinici vremena prodje kroz ovu infinitezimalno malu povrs u talasnoj
zoni je
1 (
p( ) n)2
dP = Sp dS =
d .
(12.2.30)
40 c3
4
Izracena snaga (ili intenzitet zracenja) u jedinicni prostorni ugao je
1 (
p( ) n)2
dP
=
.
d
40 c3
4
(12.2.31)
Dipolni moment jedne naelektrisane cestice je p = qr pa je uglovna raspodela snage zracenja

data sa
dP
2 sin2 ,
|v|
(12.2.32)
d
gde je ugao izmedju ubrzanja cestice i orta n. Vidimo da naelektrisana cestica zraci ako se
krece ubrzano.

174
Integracijom uglovne raspodele snage zracenja po celom prostornom uglu dobija se ukupna
snaga (intenzitet) zracenja
Z Z 2
1
1
P =
d
d sin (
p( ) n)2
40 c3 4 0
0
1
2
=
|
p( )| .
(12.2.33)
60 c3
Dobili smo tzv. Larmorovu formulu. Rezultat je naravno nadjen u dipolnoj aproksimaciji. Pri
integraciji u prethodnoj formuli koristili smo
2 (
(
p( ) n)2 = p
p n)2
(12.2.34)
i integrale
Z
d
Z
d
0
d sin = 4
0
d sin ni nj =
0
4
ij .
3
(12.2.35)
ni su dekartove koordinate orta n.
12.3
Spektralna raspodela emitovane snage zra

cenja
Iz (12.2.33) sledi da je energija u dipolnoj aproksimaciji koju sistem emituje u svim pravcima u
vremenskom intervalu (, ) data sa
Z
1
E=
dt|
p(t)|2 .
(12.3.36)
60 c3
Elektricni dipolni moment sistema cemo spektralno da razlozimo
Z
1
dp eit
p(t) =
2
pa je
1
(t) =
p
2
d 2 p eit .
(12.3.37)
(12.3.38)
Neka je F = F (t) funkcija vremena. Furijeovom transformacijom ove funkcije imamo

Z
Z Z
Z
1
0
2
dt|F (t)| =
dt
d
d 0 F F0 eit+i t
2
(2)
Z
1
dF F
=
2
Z
1
=
|F |2 d .
(12.3.39)
0
12.4. KOCENJE
ZRACENJEM
175
U zadnjem redu pretpostavili smo da je funkcija F (t) realna pa je F = F . Primenom

dobijenog rezultata izracena energija je data sa
Z
1
E =
d 4 |p |2
6 2 0 c3 0
Z
E d .
(12.3.40)
0
Iz ovog izraza vidimo da je spektralnni intenzitet zracenja, tj. emitovana energija po jedinicnom
intervalu frekvenci u svim pravcima data sa
E =
1
6 2
3
0c
4 |p |2 .
(12.3.41)
Spektralni intenzitet zracenja je proporcionalna cetvrtom stepenu frekvence zracenja.
12.4
Ko
cenje zra
cenjem
Ubrzana naelektrisana cestica gubi energiju usled zracenja. Promena energije cestice za vreme
dt je
q2
v 2 ( )dt
60 c3
q2
=
vdv
.
60 c3
dEc =
(12.4.42)
Sa druge strane promena kineticke energije cestice jednaka radu sila koje deluju na cesticu
Z
t2
T =
Frad vdt .
(12.4.43)
t1
Ovo nam omogucava da gubitak energije naelektrisane cestice na zracenje interpretiramo kao
rad fiktivne sile, koju nazivamo silom radijacionog trenja ili silom kocenja zracenjem, Frad .
Napomenimo da nismo uveli silu radijacionog trenja delovalo bi da zracenje ubrzane naelektrisane
cestice je nekonzistentno sa teoremom energije, jer cestica gubi energiju a na nju ne deluje
nikakva sila. Ova nekonzistentnost se trivijalno resava, jer nismo uzeli da pored cestice imamo i
elektromagnetno polje nosi deo energije.
Polazimo od
Z t2
Z t2
q2
vdv
=
Frad vdt
(12.4.44)
60 c3 t1
t1
primenom parcijalne integracije i ignorisanjem clana
t2

v v
t1
(12.4.45)

176
dobijamo silu radijacionog trenja
q2
.
=
v
60 c3
(12.4.46)
mr = F0 + Frad
(12.4.47)
Frad
Jednacina kretanja cestice koja zraci je
i ona ima smisla ukoliko je |F0 | |Frad |.
12.5
Zra
cenje vi
seg reda u talasnoj zoni
U ovoj lekciji iz drugog clana u izrazu za vektorski potencijale

Z

1
(2)
3 0
0 j
A (t, r) =
d
r
(n
r
)

40 c3 r
t t=
(12.5.48)
odredicemo polja i ispitati karakteristike zracenja. Primenom identiteta

1
1
(n r 0 )j = (r 0 j) n +
(n r 0 )j + (n j)r 0
2
2
(12.5.49)
dobijamo
Z
0
1
3 0
0 j(t, r )
A (t, r) =
d
r
(n
r
)

40 c3 r
t
t=
Z

1
1d
3 0
0
0
d
r
(n
r
)j
+
(n
j)r
, (12.5.50)
=
m(
)
n
+

40 c3 r
2 dt
t=
(2)
gde je m magnetni dipolni moment sistema. Vec smo ranije pokazali da ako je vektorsko polje
a(r) lokalizovano unutar neke konacne oblasti prostora onda je
Z
Z
3 0
d r a = d3 r0 r 0 div0 a .
(12.5.51)
V
Za a = (n r 0 )j dobijamo
Z
Z
3 0
0
d r (n r )j = d3 r0 r 0 div0 [(n r 0 )j]
Z
Z
3 0 0
0
= d r r (n r )divj d3 r0 r 0 (n j)
Z
Z
3 0 0
0
=
d r r (n r ) d3 r0 r 0 (n j) .
t
Iz poslednjeg izraza sledi
Z
3 0
d r ((n r )j + (n j)r ) =
d3 r0 r 0 (n r 0 )
(12.5.52)
(12.5.53)
12.5. ZRACENJE
VISEG
REDA U TALASNOJ ZONI
177
sto zamenom u (12.5.50) daje

1
1 d2
A (t, r) =
m(
)
n
+
40 c3 r
2 dt2
(2)

d3 r0 r 0 (n r 0 )(t, r 0 )

.
(12.5.54)
t=
Drugi clan u prethodnom izrazu cemo transformisati prema

Z
d3 r0 x0i (n
Z
Z
h
i
1
1
3 0
0
0 0
02
r )(t, r ) =
d r (t, r ) 3xi xj r ij nj +
d3 r0 (t, r 0 )r02 ni
3
3
Z
1
1
=
Dij nj +
d3 r0 (t, r 0 )r02 ni .
(12.5.55)
3
3
0
Nakon sredjivanja dobijamo

1
1
1 d2
m(
)
n
+
A (t, r) =
D(
)n
+
40 c3 r
6
6 dt2
(2)

d r (t, r )r n .
3 0
02
(12.5.56)
Vidimo da u drugom sabirku figurise tenzor kvadrupolnog momenta. Iz ovog izraza se lako nalazi
magnetno polje u talasnoj zoni. Ono je dato sa
B
(2)
...
) n) n (D( )n) n i
1 h (m(
.
=
+
40 c4
r
6r
(12.5.57)
Na velikim rastojanjima od sistema cestica, u talasnoj zoni, sferni talas degenerise u ravni pa
elektricno polje mora da zadovoljava
E(2) = c(B(2) n) .
(12.5.58)
Emitovana snaga zracenja u jedinicni prostorni ugao (angularna distribucija snage zracenja) je
dP
Sp dS
c
=
= B 2 r2
d
d
0
h
i2
1
1
1 ...
=
p
(
)
n
+
(
m(
)
n)
n
+
(
)n
n
,
D
(4)2 0 c3
c
6c
(12.5.59)
gde smo ukljucili i elektricni dipolni clan. Integracijom po prostornom uglu dobijamo ukupni
intenzitet zracenja
P =
i
...2
2 2
1
1 h 2 2
p
(
)
+
m
(
)
+
tr(
(
))
,
D
40 3c3
3c5
180c5
(12.5.60)
...2
...
...
gde je tr(D ( )) = Dij ( )Dji ( ). U prethodnom izrazu prvi clan predstavlja elektricni dipolni
clan, sledeci clan je magnetno dipolno zracenje, dok je zadnji clan kvadrupolni clan. Vidimo da
je izraz za snagu zracenja razvoj po stepenima v/c.

178
Figure 12.2:
12.6
Lijenar-Vihertovi potencijali i polja
Lijenar-Vihertovi potencijali su potencijali elektromagnetnog polja naelektrisane cestice koja se

krece po zadatoj trajektoriji. Neka je jednacina kretanja naelektrisane cestice r = r0 (t) . Gustinu
naelektrisanja
(r, t) = q (3) (r r0 (t))
(12.6.61)
i gustinu struje
j(r, t) = qv (3) (r r0 (t))
(12.6.62)
zamenicemo u izraze za retardovane potencjale

Z
(t0 , r 0 ) 0
|r r 0 |
1
d3 r 0 dt0
(t
t
+
)
(t, r) =
40
|r r 0 |
c
Z
j(t0 , r 0 ) 0
0
|r r 0 |
d3 r 0 dt0
A(t, r) =
(t
t
+
).
4
|r r 0 |
c
(12.6.63)
Nakon integracije po r 0 skalarni potencijal je

q
(t, r) =
40
Primenom formule
imamo
(r, t) =
0
0 (t
dt
t + |rrc0 (t )| )
.
|r r0 (t0 )|
f (t0 )
f (t0 )(g(t0 ))dt0 =
dg
g(t0 )=0
dt
0

1
q

.
0 ))v(t0 )
|rr0 (t0 )|
(rr
(t
0
40 |r r0 (t0 )|
t=t0 +
c
c
(12.6.64)
(12.6.65)
(12.6.66)
12.6. LIJENAR-VIHERTOVI POTENCIJALI I POLJA
179
Na slican nacin dolazimo do vektorskog potencijala. Uvodeci vektor R(t0 ) = r r0 (t0 ) (slika
12.2), potencijali su

1
q

(r, t) =
(12.6.67)

40 R(t0 ) R(t0 )v(t0 ) t=t0 + Rc
c

0
qv(t0 )

A(r, t) =
.
(12.6.68)

4 R(t0 ) R(t0 )v(t0 ) t=t0 + Rc
c
Ovo su Lijenar-Vihertovi potencijali. Intenzitet vektora R je
p
R = |r r0 (t0 )| = (x x0 (t0 ))2 + (y y0 (t0 ))2 + (z z0 (t0 ))2 .
Diferenciranjem intenziteta ovog vektora po t0 uz konstantno r dobijamo
Rv
R
=
= n v .

t0 r
R
Diferenciranjem izraza
R(r, t0 )
t = t0 +
c
po t uz konstantno r dobijamo
1 R
t0
1+
1=
t
c t0
odakle je
t0
1
=
.
t
1 nv
c
Uzimanjem gradijenta od (12.6.71) pri konstantnom t dobijamo

1
R

R + 0 t0
0 = t0 +
c
t r
t0
odakle je
R
1

.
t0 =
c R 1 Rv
(12.6.69)
(12.6.70)
(12.6.71)
(12.6.72)
(12.6.73)
(12.6.74)
(12.6.75)
cR
Iz izraza za potencijale odredimo prvo elektricno polje

A
E =
.
t
Potencijal (12.6.67) je oblika
= (r, t0 (t, r))
pa je

0

= + 0 t
t
t0
t
R v
q
1
=

2 +
40
R
c
R Rv
c

n
1
n v + (R a v2 )
.
c
c Rv
R
(12.6.76)
(12.6.77)
(12.6.78)

180
Sredjivanjem prethodnog izraza dobijamo
q
=
40 c
Lako se dobija i

R2 1
nv
c
2
v 2 c2 R a
v+
n .
cnv
(12.6.79)
A
A t0
= 0
.
t
t t
(12.6.80)

A
q
1
(v 2 R a cn v)v
=
a
.

2
t
40 c2
R(c n v)
nv
R 1 c
(12.6.81)
Koristeci (12.6.73) dobijamo
Zamenom (12.6.78) i (12.6.81) u izraz za elektricno polje dobijamo

v2
v
h
1
c2
c
q
R [(n v/c) a] i
E(r, t) =
0 R .

3 +
3
40
t=t + c
nv
nv
2
2
2
R 1 c
c R 1 c
(12.6.82)
Uzimanjem rotora izraza (12.6.68) dolazimo do

1
B = (n E) .
c
(12.6.83)
Dobili smo vezu imedju polja karakteristicnu za ravne talase. Elektricno i magnetno polje su
medjusobno ortogonalni i ortogonalni na pravac prostiranja talasa. U prethodnim izrazima
brzina i ubrzanje cestice zavise od t0 . Prvi sabirak u izrazu za elektricno polje naelektrisane
cestice u kretanju (12.6.82) zavisi od brzine cestice i na velikim rastojanjima od cestice ponasa
se kao R12 , dok drugi sabirak zavisi od brzine ali i od ubrzanja cestice i ponasa se kao R1 . On je
odgovoran za zracenje cestice.
U nerelativistickom limesu i za cesticu koja se krece stalnom brzinom vazi t0 t pa se iz
(12.6.83) sledi
0 qv R
B=
,
(12.6.84)
4 R3
sto je poznta rezultat.
12.7
Zra
cenje relativisti
cke
cestice
Na velikim rastojanjima od naelektrisane cestice u izrazu za elektricno polje zadrzacemo samo

clan tipa 1/R, tj.

q n [(n v/c) v]
(12.7.85)
E(r, t) =
,

3
40 c2
nv
R 1 c
12.7. ZRACENJE
RELATIVISTICKE
CESTICE
gde oznacava
181
c(t t0 ) = |r r0 (t0 )| .
(12.7.86)
Sa t0 oznacili smo vreme emisije a sa t vreme detekcije. Polja su oblika 1/R sto znaci da ce
naelektrisana ubrzana cestica da zraci. Energija u jedinici vremena koju izmeri posmatrac na
rastojanju R kroz povrs R2 d je
dP = Sp nR2 d =
1 2 2
E R d
0 c
(12.7.87)
pa je detektovana snaga zracenja u jedinicni prostorni ugao (uglovna distribucija snage) data sa

2

n [(n v/c) v]
dP
q2

=
(12.7.88)

6
2
5
0
d
(40 ) 0 c
)
1 nv(t
c
U nerelativistickom limesu za uglovnu raspodelu snage zracenja iz (12.7.88) dobijamo

2
dP
q2

=
n (n a)
,
(12.7.89)
2
5
d
(40 ) 0 c
t=
sto nam je vec poznat rezultat.
Energija koju detektuje udaljeni posmatrac u jedinici vremena je dW/dt i dobija se integracijom (12.7.88) po prostornom uglu. Energiju dW izmeri udaljeni posmatrac u vremenskom
intervalu (t, t + dt). Sa druge strane energija naelektrisane cestice se smanjuje zbog gubitka na
zracenje. U intervalu (t0 , t0 + dt0 ) energija cestice se promeni za dE. Velicina dE/dt0 predstavlja
smanjenje energije cestice u jedinici vremena ali racunato po vremenu emisije t0 a ne po vremenu
detekcije t. Medjutim, ove dve snage nisu iste, tj.
dE
dW
6=
.
0
dt
dt
(12.7.90)
Velicina dE/dt0 je relativisticka invarijanta, a dW/dt to nije. Usputni sistem reference S0 je

inercijalni sistem u malom vremenskom intervalu (t0 , t0 + dt0 ) u kojem cestica miruje. Ubrzanje
cestice u usputnom sistemu nije nula. Za sopstveno vreme dt0 cestica izgubi energiju dE0 . U
tom sistemu promena impulsa cestice je nula jer je
dp0 =
dE0
v0 = 0 .
c2
(12.7.91)
Prelazak u laboratorijski sistem reference u kome se cestica krece brzinom v je Lorencov bust.
Promena cetvoroimulsa cestice u tom sistemu je

T
dE0 /c
dE/c
,
(12.7.92)
=
ij + 1
0
dp
2 i j
gde je = v/c . Odavde je
dE = q
dE0
1
.
v2
c2
(12.7.93)

182
Figure 12.3:
Primenom formule za dilataciju

dt0 = q
dt0
1
(12.7.94)
v2
c2
dobijamo
dE
dE0
.
=
0
dt
dt0
(12.7.95)
Iz ovog izraza zakljucujemo da velicina dE/dt0 jeste relativisticka invarijanta, jer se u prethodnoj
formuli nigde ne pojavljuje brzina.
Uglovna raspodela smanjenja energije cestice je
dE
n v(t0 )
dW dt
dP (t)
1
,
=
=
dt0 d
dtd dt0
d
c
(12.7.96)
gde je dP (t)/d ugaona raspodela snage zracenja data sa (12.7.88) cijom zamenom dobijamo

dE
q
=
0
dt d
(40 )2 0 c5
2

n [(n v/c) v]

.

5
nv(t0 )
1 c
(12.7.97)
Ova formula daje ugaonu raspodelu gubitka energije cestice racunato po vremenu emisije. Posmatrajmo jedan specijalan slucaj kada su brzina i ubrzanje relativisticke cestice paralelni. Tada
je
(n (n a))2 = a2 sin2 ,
(12.7.98)
gde je ugao izmedju pravca n i brzine cestice. Ugaona raspodela gubitka energije cestice u
jedinici vremena je
q 2 v 2 sin2
dE
=
(12.7.99)
0

5 .
dt d
0 c5 (40 )2 1 vc cos
Angularna funkcija
f () =
sin2
1 cos
v
c
5
(12.7.100)

12.8. RELATIVISTICKA
GENERALIZACIJA LARMOROVE FORMULE
183
opisuje ugaonu raspodelu zracenja i prikazana je na slici 12.3. Odredimo ugao max za koji
je gubitak energije cestice maksimalan. Diferenciranjem funkcije f () po i izjednacavanjem
dobijenog izraza sa nulom dobijamo
q
2
1 + 1 + 15 vc2
cos max =
.
(12.7.101)
3 vc
U ultrarelativistickom limesu v c maksimum zracenja odgovara uglu max 0, tj. cestica
najvise zraci u pravcu kretanja. Procenimo ovaj ugao malo preciznije. Kako je v c to je 1
pa ce nam 1 biti parametar po kome razvijamo u stepeni red. Formula (12.7.101) daje
cos max = 1
1
.
8 2
(12.7.102)
2
Sa druge strane je cos max 1 12 max
pa konacno dobijamo
max
1
.
2
(12.7.103)
Dakle, ultrarelativisticka cestica cije ubzranje je duz pravca kretanja zraci unutar uskog konusa
cija je osa pravac kretanja.
12.8
Relativisti
cka generalizacija Larmorove formule
Integracijom angularne raspodele (12.7.97) po uglovima dobili bi gubitak energije cestice u jedinici vremena. Medjutim, na osnovu Larmorove formule koja vazi u nerelativistickom slucaju,
i cinjenice da je promena energije cestice u jedinici vremena Lorencov skalar rezultat cemo lako
pogoditi.
Larmorova formula daje izracenu snagu u svim pravcima za sistem cestica koje se krecu
nerelativistickim brzinama. U nerelativistickoj aproksimaciji detektovana snaga se poklapa sa
izracenom. U slucaju kretanja jedne cestice naelektrisanja q Larmorova formula je
dE
1
=
q 2 |r|2
0
dt
60 c3
1 q 2 dp 2
=
.
60 c3 m2 dt
P =
(12.8.104)
U poslednjem koraku uveli smo impuls cestice p = mv. Posto je snaga P relativisticka invarijanta pokusajmo prethodni nerelativisticki izraz da generalisemo na slucaj proizvoljnog kretanja
cestice. Odgovor je pravolinijski. Snaga je
dP dP
q2
,
P =
60 c3 m2 d d
gde je P cetvoroimpuls cestice, a sopstveno vreme. Jasno je da je
dP dP dp 2
1 dE 2
=
2
,
d d
d
c d
(12.8.105)
(12.8.106)

184
gde je E energija cestice
mc2
E=q
2
1 vc2
(12.8.107)
mv
p= q
2
1 vc2
(12.8.108)
relativisticki impuls. Dalje se lako vidi da je
F2 c12 (v F)2
q2
dE
,
=
2
dt0
60 c3 m2
1 vc2
(12.8.109)
gde je F Lorencova sila koja deluje na cesticu. Tako smo dobili gubitke energije relativisticke
cestice po njenom vremenu. Ovaj rezultat mozemo prepisati u obliku
dE
q2
=
F F
dt0
60 c3 m2
(12.8.110)
gde smo uveli kvadrivektor sile

F =
Lako se vidi da je
F
vF
q
,q
2
c 1 vc2
1

.
(12.8.111)
v2
c2

dP 4 v v
2
2v v
= m
,
m
v
.
v
+
d
c2
c2
(12.8.112)
Zamenom ovog izraza u (12.8.106) dobijamo izracenu energiju cestice po vremenu t0

P (t0 ) =

2
q2
dE
(v v)
6
2
.
dt0
60 c3
c2
(12.8.113)
Pored toga sto cestica izraci deo energije, ona izraci i deo impulsa
dP =
dE
1
2 dU dU
v
=
q
dr
c2
60 c5 d d
(12.8.114)
Zajedno formule (12.8.105) i(12.8.114) mozemo prepisati u kovarijantnom obliku
1
2 dU dU
dP =
q
dx ,
5
60 c
d d
gde je dP izraceni cetvoroimpuls.
(12.8.115)

12.9. SINHROTRONSKO ZRACENJE
12.9
185
Sinhrotronsko zra
cenje
Sinhrotron je akcelerator cestica kod kojeg se naelektrisane cestice krecu po kruznoj putanji u
konstantnom magnetnom polju. Jednacina kretanja cestice je
dp
= qv B
dt
dE
= 0
dt
(12.9.116)
Iz zadnje jednacine vidimo da je intenzitet brzine cestice konstantan. Pretpostavicemo da je

magnetno polje duz z ose i da je pocetna brzina cestice ortogonalna na polje. Jednacine kretanja
su
dvx
= qvy B
dt
dvy
m
= qvx B
dt
dvz
m
= 0.
dt
(12.9.117)
Uzmemo da je pocetna brzina v0 lezi u xOy ravni i da je pocetni polozaj cestice (x0 , y0 , 0).
Integracijom jednacina kretanja dobijamo
v0
sin(t) + x0

v0
y =
cos(t) 1 + y0 ,
x =
(12.9.118)
gde je
r
qB
v2
=
1 2
m
c
kruzna frekvenca. Trajektorija cestice je krug poluprecnika
r=
1
mv
q
qB 1
(12.9.119)
(12.9.120)
v2
c2
Kvadrat ubrzanja cestice je

v 2 =
v2q2B 2
.
m2 2
(12.9.121)
Brzina i ubrzanje cestice su ortogonalni pa iz (12.8.113) sledi da je izracena snaga data sa

P (t0 ) =
q2
6 v 2
60 c3
(12.9.122)
P (t0 ) =
2
q2
4v
.
60 c3 r2
(12.9.123)
odnosno

186
Figure 12.4:
Energija koju cestica izgubi usled zracenja za vreme od jednog perioda je

2r
q2 4v3
P =
v
30 c3 r
(E[GeV])4
= 8, 85 102
.
r[m]
E =
(12.9.124)
Gubici energije su veliki za ultrarelativisticke cestice; proporcionalni sa cetrvrtim stepenom

energije cestice. Izgubljena energija mora da se nadoknadjuje sto se radi u akcelaertorima.
12.10
Zra
cenje antene
Neka je tanka linearna antena duzine d postavljena duz z ose kao na slici 12.4. Antena je
presecena u sredini i prikljucena na naizmenicni napon frekvence = ck = 2c
. Struja na
krajevima antene mora biti nula; najprostiji model gustine struje u anteni je
j(t, r) = I sin(kd/2 k|z|)(x)(y)eit e3
za |z| < d/2. Vektorski potencijal je dat sa
Z
Z

0 0
0
|r r 0 |
0 j(r , t )
3 0
0
dt
A(r, t) =
dr
tt
4
|r r 0 |
c
Z
ik|rr 0 |
0 it
3 0
0
0
0 e
Ie
d r (x )(y ) sin(kd/2 k|z |)
e3
=
4
|r r 0 |
Na velikim rastojanjima od antene r r0 d je |r r 0 | r i
0
eik|rr | eik(rnr
0)
(12.10.125)

12.10. ZRACENJE
ANTENE
187
gde je n = r/r pa je
0 it eikr
A(r, t) =
Ie
4
r
d/2
dz 0 eikz
d/2
cos
sin(k(d/2 |z 0 |))e3 .
(12.10.126)
Integracija po z 0 daje
A(r, t) =
cos ) cos( kd
) i it
0 eikr h cos( kd
2
2
2I
e
e3 .
4 kr
sin2
(12.10.127)
Iz vektorskog potencijala se lako nalazi magnetna indukcija. Elektricno polje je E = c(n B) jer
je na velikim rastojanjima od sistema talas priblizno ravan pa je za odredjivanje Pointingovog
vektora dovoljno znati magnetno polje. Srednja vrednost intenziteta zracenja po jedinicnom
prostornom uglu je
r
cos ) cos( kd
) 2
dP
0 I 2 cos( kd
2
2
=
(12.10.128)

.
d
0 8 2
sin
Za kd 1 dobija se dipolni rezultat
dP
=
d
0 I 2
(kd)2 sin2 .
0 128 2
(12.10.129)
Vazan specijalni slucaj je kada je duzina antene (polu)celobrojan umnozak talasne duzine d = m
2
tj. kd = m. Za m = 1 angularna snaga zracenja je
r
dP
0 I 2 cos2 ( 2 cos )
(12.10.130)
=
d
0 8 2
sin2
Ova kriva je slicna dipolnoj. Za m = 2 angularna snaga zracenja je
r
dP
0 I 2 4 cos4 ( 2 cos )
.
=
d
0 8 2
sin2
(12.10.131)
Ugaona raspodela snage zracenja za vrednosti m = 1, 2 i m = 3 prikazana je na slici 12.5.

188
Figure 12.5:
Chapter 13
Kvazistacionarno elektromagnetno polje
Ako su zapreminska gustina naelektrisanja i struje sporo promenljive funkcije onda je i generisano
elektromagnetno polje sporo promenljiva funkcija. Za funkciju cemo reci da je sporo promenljiva
ako je karakteristicni period T = 2/ veliki, odnosno karakteristicna frekvenca mala. Sporo
promenljiva polja zvacemo kvazistacionarnim poljima. Sasvim generalno mozemo reci da je polje
kvazistacionarno ukoliko je vreme T mnogo vece od vremena koje je potrebno signalu da predje
sa jednog kraja na drugi kraj sistema, tj. L cT . Sa L smo obelezili linearne dimenzije sistema.
Dalje cemo analizirati kvazistacionarnu aproksimaciju u provodnicima. Predpostavicemo da
u provodnik nismo uneli spoljnja naelektrisanja. Maksvelove jednacine za provodnu sredinu
imaju oblik
divD =
divB = 0
B
t
D
rotH = j +
(13.0.1)
.
t
Maksvelove jednacine moramo dopuniti sa supstancijalnim jednacinama. U kvazistacionarnoj
aproksimaciji, polja su sporo promenljiva pa je razumljivo da uzmemo da su supstancijalne
jednacine iste kao za provodnik u statickim polima
rotE =
D = 0 E
B = 0 H
j = E ,
(13.0.2)
gde su , i redom dielektricna propustljivost, magnetna propustljivost i provodnost provodnika. Polje je kvazistacionarno u provodniku ukoliko su efekti disperzije zanemarljivi, tj. ukoliko
je veza izmedju makroskopske gustine struje i elektricnog polja simultana i lokalana. Ovo sigurno vazi kada je makroskopsko vreme T znatno vece od srednjeg vremena izmedju dva sudara
elektrona sa jonima resetke, odnosno kada je c . Sa c smo obelezili srednju kolizionu
frekvencu, koja je broj sudara elektrona sa resetkom u jednici vremena. Takodje, srednji slobodni put elektrona mora biti znatno manji od karakteristicne talasne duzine polja. Za dobro
provodnike granica oblasti frekvenci polja je u infracrvenoj oblasti.
189
190
CHAPTER 13. KVAZISTACIONARNO ELEKTROMAGNETNO POLJE
Pored ovog uslova za kvazistacionarno polje u provodniku se uzima jos jedan uslov, vezan
za Maksvelove jednacine. Po tom uslovu polje je kvazistacionarno ukoliko je struja pomeranja
zanemarljiva u odnosu na struju provodjenja. Odnos struje pomeranja i provodjenja je

D
t
|D|
0 E
0
=
=
1.
(13.0.3)
|j|
|j|
E
Iz (13.0.3) se vidi da to znaci
.
(13.0.4)
0
Kod losih provodnika (mala provodnost) ovaj uslov je restriktivniji od prvog. Za dobre provodnike zanemaravanje struje pomeranja u odnosu na struju provodjenja daje granicnu frekvencu
u ultravioletnoj oblasti. Za dobre provodnike (velika provodnost) prvi uslov, c je restriktivniji. Ranije smo pokazali da vazi = (0)et/0 . Uslov kvazistacionarnosti daje 0.
Maksvelove jednacine (13.0.1) u kvazistacionarnoj aproksimaciji imaju oblik

divD = 0
divB = 0
B
t
rotH = j .
rotE =
(13.0.5)
Iz druge i poslednje jednacine se vidi da magnetno polje zadovoljava iste jednacine kao staticko
polje. Vreme t u ovim jednnacinama igra ulogu parametra. Kvazistacionarno polje prenosi
interakciju trenutno, brzina svetlosti c je velika. Drugim recima efekti retardacije se zanemaruju.
Preciznije karakteristicni period T je dosta veci od vremena koje je svetlosti potrebno da predje
sa jednog na drugi kraj sistema
L
c
T .
(13.0.6)
c
L
Uzimanjem rotora poslednje jednacine u (13.0.5) dobija se
4B = 0 r
B
.
t
(13.0.7)
Vidimo da magnetno polje zadovoljava difuzionu jednacinu1 .

Analizirajmo jedan konkretan primer. Neka se u oblasti prostora z > 0 nalazi veliki metalni
provodnika provodnosti i magnetne permeabilnosti r . Van provodnika (oblast z < 0) postoji
harmonijsko magnetno polje B< = B0 cos(t)ex . Potrebno je da odredimo kvazistacionarno
magnetno polje u provodniku. Lakse je racunati sa kompleksnim poljima pa cemo uzeti da je
spoljasnje polje B< = B0 eit ex , dok cemo polje u provodniku traziti u obliku
B> = b(z)eit ex .
1
Difuziona jednacina ima oblik

4n = D
gde je n = n(t, r) koncentracija a D koeficijent difuzije.
n
t
191
Zamenom u (13.0.17) dobijamo
d2 b
+ i0 r b = 0 .
dz 2
Nule karakteristicnog polinoma ove diferencijalne jednacine su
1,2 =
gde je
r
=
Resenje (13.0.8) je
(1 i)
(13.0.8)
(13.0.9)
2
.
0 r
b(z) = Aez/ eiz/it + Cez/ eiz/it ,
(13.0.10)
gde su A i C konstante. Moramo uzeti da je C = 0 da magnetno polje ne bi divergralo u z .

Iz granicnog uslova sledi A = r B0 . Uzimanjem realnog dela kompleksnog magnetnog polja
dobijamo
z
z
B> = r B0 e cos( t)ex .
(13.0.11)
Vidi se da magnetna indukcija opada sa dubinom. Na dubini z = magnetna indukcija je

e puta manja nego na povrsini. Magnetno polje je skoncentrisano u uskom sloju uz povrsinu
provodnika. Ovo je tzv. skin efekt. Parametar je dubina skin sloja.
Magnetno polje difunduje u provodnik, u kome se stvaraju vrtlozne (Fukoove) struje. Kada
smo nasli magnetno polje mozemo lako naci zapreminsku gustinu struje u provodniku i elektricno
polje. Vrtlozna struja u provodniku je
z
1
2B0 z
3
ey .
(13.0.12)
j=
rotB =
e cos
t +
0 r
0
4
Elektricno polje dobijamo na osnovu Omovog zakona
z
j
2B0 z
3
E= =
e cos
t +
ey .
(13.0.13)
Elektricno polje i gustina struje imaju slican oblik kao i magnetno polje, jedino sto kasne za njim
i naravno drugacije su usmereni. Provodnost bakra na sobnoj temperaturi je = 0, 6108 (m)1
6,5
cm, gde je = /(2). Ako je frekvenca = 40Hz debljina skin
pa je debljina skin sloja =
sloja je = 1cm. Da bi kvazistacionarna aproksimacija bila primenljiva frekvenca ne sme biti

mnogo velika. Debljina skin sloja opada sa povecanjem frekvence. Lako se vidi da je gde
je
2
2v
=p
,
(13.0.14)
=
0 0 2
jer je ovaj uslov ekvivalentan sa /0 . Odredimo odnos izmedju elektricnog i magnetnog
polja. Lako se nalazi da je
Ey
1.
(13.0.15)
cBx
c
192
Kvazistacionarno elektromagnetno polje je uglavnom magnetno. Lako se pokazuje da je srednja

snaga
z
B2
P =< j E >= 2 0 2 e2 .
(13.0.16)
0
Kada debljina skin sloja postane reda velicine duzine srednjeg slobodnog puta elektrona
kvazistacionarna aproksimacija je neprimenljiva, jer veza izmedju struje i elektricnog polja nece
biti lokalna zbog efekata prostorne disperzije. Ispostavlja se da u ovoj oblasti frekvenci debljina
1
skin sloja se ponasa kao 3 . Skin efekat u ovoj oblasti se naziva anomalni skin efekat.
Primer: Po poprecnom preseku dugackog metalnog provodnika radijusa a, provodnosti i
permeabilnosti 0 tece naizmenicna struja jacine I = I0 eit . Naci odnos gustinu struje u
unutrasnjosti provodnika i na njegovoj povrsini u kvazistacionarnoj aproksimaciji.
Resenje: U kvazistacionarnoj aproksimaciji elektricno polje zadovoljava difuzionu jednacinu
4E = 0
E
.
t
(13.0.17)
Orijentisacemo zosu duz ose provodnika. Pretpostaviemo da elektricno polje ima sledeci oblik
E = E()eit e3 . Zamenom u difuzionu jednacinu imamo
d2 E 1 dE
+
+ i0 E = 0 .
d2
d
(13.0.18)
Ovo je Beselova diferencijalna jednacina. Resenje je E = AJ0 (k), gde je A konstanta i

k=
Debljina skin sloja je
1+i
.
(13.0.19)
2
.
0
Magnetno polje se odredjuje primenom trece Maksvelove jednacine. Rezultat je
B=
(13.0.20)
kAJ1 (k) it
e
e .
i
(13.0.21)
Konstanta A se odredjuje iz granicnog uslova. Odnos gustine struje u provodniku i na njegovoj

periferiji je
j()
E()
J0 (k)
=
=
.
(13.0.22)
j(a)
E(a)
J0 (ka)
Za / 1, sto odgovara niskim frekvencama, Beselovu funkciju aproksimiracemo sa
J0 (k) 1
k 2 2
4
(13.0.23)
odakle je
j()
1
j(a)
(13.0.24)
193
za a. Sa druge strane za / 1 imamo

s
s

1+i
i 8
J0 (k)
cos
e
2(1 + i)
4
4
pa je
j()
j(a)
a a i a
e
.
(13.0.25)
(13.0.26)
U limesu visokih frekvenci kada je a vidimo da naizmenicna struja tece u uskoj oblasti
debljine blizu povrsine provodnika.
194
Chapter 14
Sredine sa disperzijom
U prvom delu ovog kursa, gde smo izlozili neke opste principe elektrodinamike, rekli smo da
elektrodinamicka reakcija sredine na spoljne polje u opstem slucaju nije ni trenutna ni lokalna.
Ovi fenomeni su poznati kao vremenska odnosno prostorna disperzija. U ovoj glavi detaljnije
cemo analizirati fenomen disperzije.
14.1
Vremenska disperzija
Polarizacija i magnetizacija sredine u datom trenutku zavise zbog kauzalnosti od vrednosti polja
u ranijim trenucima vremena. Ova pojava je vremenska disperzija. Vremenska disperzija se
javlja u oblasti frekvenci polja koja je kompatibilna sa karakteristicnom frekvencom sredine.
Karakteristicna frekvenca je u vecini slucajeva jednaka inverznom vremenu elektronske relaksacije supstance. U nemetalnim kristalima na primer relaksaciono vreme je kolicnik dimenzija
molekula a 1010 m i brzine elektrona v = c/137. Ovoj velicini odgovara frekvenca 1016 s1
u optickoj oblasti. To je razlog zasto je vremenska disperzija vazna u optici kristala.
Pretpostavicemo da je sredina sa vremenskom disperzijom stacionarna i izotropna pa supstancijalne jednacine imaju oblik
Z t
D(r, t) = 0
dt0 F (r, t t0 )E(t0 , r)
(14.1.1)
Z t
B(r, t) = 0
dt0 G(r, t t0 )H(t0 , r)
Z t
j(r, t) =
dt0 K(r, t t0 )E(t0 , r) .
Nismo pretpostavili da je sredina homogena.

Prvu supstancijalnu jednacinu prepisacemo u obliku
Z
dt0 (t t0 , r)E(t0 , r) ,
D(r, t) = 0
(14.1.2)
gde je
(t t0 , r) = (t t0 )F (t t0 , r) .
195
(14.1.3)
196
CHAPTER 14. SREDINE SA DISPERZIJOM
Funkciju (tt0 , r) i elektricno polje u (14.1.2) cemo razloziti u Furijeov integral po frekvencama.
Tako dobijamo
Z
D(r, t) = 0
dt0 (t t0 )E(t0 , r)
Z
Z
Z
0
0
0 0
0
=
d
d 0 (r)ei(tt ) E0 (r)ei t
dt
2
(2)
Z
Z
0
=
d
d 0 (r)eit E0 (r)( 0 )
(2)
Z
1
=
d0 (r)E (r)eit .
(14.1.4)
2
Sa (r) smo obelezili Furijeovu amplitudu dielektricne propustljiviosti. Iz poslednjeg reda sledi
da je veza izmedju Furijeovih amplituda vektora elektricne indukcije i jacine elektricnog polja
data sa
D (r) = 0 (r)E (r) .
(14.1.5)
Ova relacija je analogna supstancijalnoj jednacini za polja u statickom slucaju, ali dielektricna
propustljivost nije konstantna vec zavisi od frekvence. Sredina razlicito reaguje na razlicite
monohromatske komponente elektromagnetnog polja. Analogno dobijamo
B (r) = 0 (r)H (r)
j (r) = (r)E (r) ,
(14.1.6)
(14.1.7)
tj. magnetna propustljivost i provodnost sredine zavise od frekvence. Vremenska disperzija je

vremenska nelokalnost, velicine D, B i j u trenutku t zavise redom od polja E, H odnosno E
u ranijim trenucima vremena t0 t. Vremenska nelokalnost je ekvivalentna sa frekventnom
zavisnoscu dielektricne i magnetne propustljivosti kao i provodnosti sredine.
Lako se vidi da je
Z
() =
d F ( )ei .
(14.1.8)
Kako je funkcija F ( ) realna onda je () = (). Funkcija () je kompleksna i napisacemo

je u obliku
() = 0 () + i00 () ,
(14.1.9)
gde su 0 () i 00 () realni odnosno imaginarni deo dielektricne propustljivosti. Iz () = ()
sledi
0 () = 0 ()
00 () = 00 ()
(14.1.10)
tj. realni deo dielektricne propustljivosti je parna, a imaginarni neparna funkcija frekvence.
Analogni izrazi vaze za magnetnu propustljivost:
0 () = 0 ()
00 () = 00 () ,
(14.1.11)
14.1. VREMENSKA DISPERZIJA
197
gde je () = 0 () + i00 (). Realni i imaginarni deo kompleksne provodnosti () = 0 () +

i 00 () su takodje parna odnosno neparna funkcija frekvence
0 () = 0 ()
00 () = 00 () .
Polja i izvore u Maksvel-Lorencovim jednacinama cemo spektralno razloziti, npr.
Z
1
E(t, r) =
E (r)eit
2
Z
1
(r)eit .
(t, r) =
2
(14.1.12)
(14.1.13)
Zamenom u Maksvel-Lorencove jednacine dobijamo jednacine za Furijeove amplitude

divD (r) = (r)
divB (r) = 0
rotE (r) = iB (r)
rotH (r) = j (r) iD (r) .
(14.1.14)
(14.1.15)
(14.1.16)
(14.1.17)
Primenom (14.1.5), (14.1.6), (14.1.7) i jednacine kontinuiteta prethodne jednacine postaju

div(0 eff
(r)E (r)) = 0
divB (r) = 0
rotE (r) = iB (r)
rotH (r) = i0 eff
(r)E (r) ,
(14.1.18)
gde je
i
() ,
(14.1.19)
0
tzv. efektivna propustljivost. Jednacine (14.1.18) su analogne sa jednacinama za polje u neprovodnim sredinama ali sa efektivnom propustljivoscu umesto dielektricne propustljivosti. Efektivna propustljivost pored obicne propustljivosti ukljucuje i provodnost sredine. Obicna propustljivost predstavlja doprinos vezanih elektrona.
Uzimanjem rotora trece jednacine (14.1.18), uz primenu prve i cetvrte dobijamo
eff () = () +
4E (r) +
i
h 5eff (r)
2 eff
E
(r)
.
(r)E
(r)
=
c2
eff
(r)
(14.1.20)
Analogno uzimanjem rotora cetvrte jednacine dobijamo

4B (r) +
2 eff
5eff
(r)
.
(r)B
(r)
=
rotB
(r)
2
eff
c
(r)
(14.1.21)
Jednacine (14.1.20) i (14.1.20) su osnova za proucavanje prostiranja talasa u nehomegenim sredinama. Ukoliko je sredina homogena, efektivna propustljivost ne zavisi od polozaja pa jednacine
198
(14.1.20) i (14.1.20) postaju talasne jednacine. Za neprovodne sredine u oblasti frekvenci gde
nema apsorpcije talasa efektivna propustljivost je realna i pozitivna, pa je fazna brzina monohromatskog talasa data sa
c
vf = p
.
(14.1.22)
eff
Fazna brzina zavisi od frekvence talasa.
14.2
Energetski odnosi
Cestice
sredine se krecu u elektromagnetnom polju i deo energije polja prelazi u mehanicku
energiju cestica. Sa druge strane pri kretanju naelektrisanih cestica sredine generise se elektromagnetno polje i sada se desava suprotan proces; mehanicka energija prelazi u energiju polja.
Medjutim cestice sredine se sudaraju medjusobno i taj proces je ireverzibilan jer deo energije
nepovratno prelazi u toplotu, tj. dolazi do disipacije elektromagnetne energije. Toplota nije
funkcija stanja pa je razumljivo da se u opstem slucaju ne moze definisati energija elektromagnetnog polja. Za linearne sredine bez disperzije energiju elektromagnetnog polja nasli smo u
lekciji o Pointingovoj teoremi. U ovoj lekciji analiziracemo stacionarne i izotropne sredine sa
vremenskom disperzijom.
Pointingova teorema
D
B
divSp = j E + E
+H
(14.2.23)
t
t
je direktna posledica Maksvelovih jednacina i vazi u opstem slucaju. Preciznije, vazi u situacijama u kojima je primenljiva klasicna elektrodinamika.
Razmatrajmo prvo slucaj neprovodnih sredina. Integral
Z
D
B
dt E
+H
(14.2.24)
t
t
predstavlja energiju polja po jedinici zapremine koja se pretvori u toplotu u tacki r za svo vreme.
Prvi sabirak u prethodnom integralu je
Z
Z Z
Z
D
1
0
dtE
=
dt
d
d 0 E0 (i)D ei tit
2
t
(2)
Z Z Z
i
0
0
dt
=
d
d 0 E0 E ei( +)t
2
(2)
Z
i
d |E |2 .
(14.2.25)
= 0
2
U prethodnom racunu primenili smo disperzionu relaciju (14.1.5). Dalje cemo dielektricnu
propustljivost napisati u obliku
() = 0 () + i00 () ,
(14.2.26)
gde je kao sto znamo 0 () parna, a 00 () neparna funkcija frekvence. Zbog toga konacno
dobijamo
Z
Z
0
D
(14.2.27)
=
d00 |E |2 .
dtE
t
0
14.2. ENERGETSKI ODNOSI

Slicno se dobija i
199
B
0
dtH
=
t
d00 |H |2 .
(14.2.28)
Prema tome
Z
Z
i
h

B 1
D
00
2
00
2
dt E
+H
=
d 0 |E | + 0 |H | .
t
t
0
(14.2.29)
Ako je sredina neprovodna onda gornji integral predstavlja energiju u jedinici zapremine
oslobodjenu u sredini u vremenskom intervalu (, ). Kako dolazi do oslobadjanja energije,
tj. pretvatranja energije polja u toplotu to mora biti
00 > 0, 00 > 0 .
(14.2.30)
Vidimo da su imaginarni delovi dielektricne i magnetne propustljivosti vezani za apsorpciju

elektromagnetne energije od sredine. Toplota nije funkcija stanja pa energiju polja ne mozemo
definisati u termodinamickom smislu kao funkciju stanja. Disipaciju magnetne propustljivosti
mozemo zanemariti.
Ukoliko je sredina provodna onda clan j E u Pointingovoj teoremi je odgovoran za omske
gubitke energije elektromagnetnog polja. Postupajuci kao u (14.2.25) dobijamo
Z
Z
1
dtj E =
d0 |E |2 .
(14.2.31)
0
Krajnji rezultat je
Z
Z
h
i
D
B 1
00
2
00
2
dt j E + E
=
+H
d 0 eff ()|E | + 0 |H | .
t
t
0
(14.2.32)
Imaginarni deo efektivne dielektricne propustljivosti kao i imaginarni deo magnetne propustljivosti su odgovorani za pretvaranje energije polja u toplotu.
Oblasti frekvenci za koje je imaginarni deo efektivne propustljivosti mali u odnosu na realni
00eff () |0eff ()|,
(14.2.33)
nazivaju se oblastima prozracnosti (transparentnosti) sredine. U tim oblastima frekvenci polja

disipacija elektromagnetne energije je zanemarljiva i izraz za elektromagnetnu energiju je slican
kao u statickom slucaju.
Iz (14.2.25) imamo
Z
Z
D
i
0
E
=
0
d
d 0 E( 0 )()E ( 0 )ei( )t .
(14.2.34)
2
t
(2)
Elektricno polje je realno pa vazi E() = E (). Izraz (14.2.34) transformisacemo na sledeci
nacin. Napisacemo ga kao zbir dva sabirka od kojih je svaki polovina izraza (14.2.34), pa cemo
u drugom sabirku napraviti smenu 0 i 0 . Tako dobijamo
Z
Z
i
D
0
d
d 0 ( 0 ( 0 ) ())E ( 0 )E()ei( )t .
(14.2.35)
=
0
E
2
t
2(2)
200
Pretpostavicemo da je elektricno polje dominantno u uskom intervalu frekvenci, pa mozemo

koristiti razvoj
d( ())
(14.2.36)
0 ( 0 ) = () ( 0 )
d
odakle je
d( ())
0 ( 0 ) () = 2i00 () ( 0 )
.
(14.2.37)
d
Zamenom ovog izraza u (14.2.35) dobijamo
Z
Z
D
0
0
E
=
d
d 0 (00 E ( 0 )E()ei( )t
2
t
()
Z Z
0
0 d
0
i( 0 )t
d
d
(
())E
(
)E()e
. (14.2.38)
+
2(2)2 t
d
Analogno se dobija i izaraz za H B

. Vec smo pretpostavili da je elektromagnetni talas kvazt
imonohromatski. On je superpozicija monohromatskih komponenti u veoma uskom intervalu
frekvenci oko frekvence 0 . Dakle elektromagnetno polje je oblika
E = E0 (t)ei0 t , H = H0 (t)ei0 t ,
(14.2.39)
gde se E0 (t) i H0 (t) su sporo promenljive funkcije u odnosu na vreme 1/0 . Za takva polja vazi
E
gde su
ueff
i
D
B
ueff
+H
=Q+
t
t
t

1
0
2
0
2
0 ( )|E(t)| + 0 ( )|H(t)|
=
2

Q = 0 00 |E(t)|2 + 0 00 |H(t)|2
(14.2.40)
(14.2.41)
(14.2.42)
U gornjim izrazima indeks 0 na frekvenci nismo pisali. ueff je efektivna zapreminska gustina
elektromagnetne energije. U tom izrazu se pojavljuju realni delovi dielektricne i magnetne
propustljivosti. Drugi clan Q predstavlja konverziju elektromagnetne energije u toplotu. U
njemu figurisu imaginarni delovi elektricne i magnetne propustljivosti. Prema tome Pointingova
teorema u aproksimaciji koju smo objasnili u uvodu ima sledeci oblik
ueff
+ divSp = j E Q .
t
14.3
(14.2.43)
Disperzije dielektri
cne propustljivosti
U okviru Lorencove elektronske teorije na elektron koji pripada atomu odnosno molekulu sredine
deluje kvazielasticna sila, m02 r i sila trenja m r , gde je faktor prigusenja a 0 sopstvena
frekvenca elektrona. Jednacina kretanja elektrona u elektromagnetnom polju je
mr = m02 r e(E + r B) m r .
(14.3.44)

14.3. DISPERZIJE DIELEKTRICNE
PROPUSTLJIVOSTI
201
Kretanje elektrona je nerelativisticko pa cemo zanemirati magnetni deo Lorencove sile. Sve
velicine cemo spektralno razloziti prema
Z
1
r(t) =
dr eit
2
Z
1
(14.3.45)
E(t) =
dE (r)eit .
2
Amplitude zadovoljavaju algebarsku jednacinu
m 2 r = m02 r eE + imr
odakle je
r =
m(02
eE
.
2 ) im
(14.3.46)
(14.3.47)
Amplituda elektricnog dipolnog momenta molekula je

p = e
Z
X
rs
s=1
Z
X
s=1
e2 E
,
m(s2 2 ) ims
(14.3.48)
gde smo sumirali po svim elektronima molekula. Svaki elektron ima svoju sopstvenu frekvencu
s i faktor prigusenja s . Polarizacija sredine je
P =
Z
X
s=1
e2 na
E ,
m(s2 2 ) ims
(14.3.49)
gde je na koncentracija molekula. Amplituda elektricne indukcije je

D = 0 E + P
Z

e2 na X
1
= 0 1 +
E .
0 s=1 m(s2 2 ) ims
(14.3.50)
Iz gornjeg izraza direktno mozemo da procitam propustljivosti. Vidimo da je ona data sa

() = 1 +
Z
e2 na X
1
,
2
2
0 s=1 m(s ) ims
(14.3.51)
i da zavisi od frekvence. Pored toga dobili smo da je dielektricna propustljivost kompleksna

funkcija frekvence. Ukoliko su faktori prigusenja mali, s 1 onda je dielektricna propustljivost
e2 n X
1
() = 1 +
2
0 m s=1 s 2
Z
(14.3.52)
202
Figure 14.1:
realna. Kada se frekvenca polja poklopi sa nekom od sopstvenih frekvenci elektrona dielektricna
propustljivost divergira ukoliko su faktori prigusenja zanemarljivi. Iz (14.3.51) dobijamo realni
i imaginarni deo dielektricne propustljivosti:
Z
e2 n a X
s2 2
() = 1 +
0 m s=1 (s2 2 )2 + s2 2
0
Z
s
e2 na X
() =
.
2
0 m s=1 (s 2 )2 + s2 2
00
(14.3.53)
Vidimo da je realni deo propustljivosti parna, a imaginarni neparna funkcija frekvence, kao
sto ocekujemo na osnovu opstih razmatranja. Realni i imaginarni deo propustljivosti sredine
prikazane su na slici 14.1. Uzeli smo da postoje dve rezonatne frekvence. Pri niskim frekvencama
dielektricna propustljivost postaje
Z
e2 n a X 1
(0) = 1 +
0 m s=1 s2
(14.3.54)
sto je staticka propustljivost. Za visoke frekvence propustljivost tezi jedinici. Realni deo propustljivosti ima maksimume u0 okolini rezonatnih frekvenci. Kada je realni deo propustljivosti
0
rastuca funkcija frekvence, dd() > 0 govorimo o normalnoj disperziji; dok kada je dd() < 0
govorimo o anomalnoj disperziji. Sa slike 14.1 je jasno da se anomalna disperzija javlja u uskoj
oblasti oko rezonatnih frekvenci. U tim oblastima imaginarni deo propustljivosti je razlicit od
nule, i tu dolazi do prigusenja talasa.
14.4. DISPERZIJA PROVODNOSTI
14.4
203
Disperzija provodnosti
Sumu po svim elektronima u izrazu za propustljivost (14.3.51) podelicemo na dve sume. U

prvoj sumi sumiracemo po vezanim elektronima a u drugoj po slobodnim elektronima. Doprinos
vezanih elektrona je dielektricna propustljivost sredine, (), dok ceo izraz (14.3.51) predstavlja
efektivnu propustljivost. Vidimo da smo u prethodnoj lekciji bili neprecizni. Neka je f0 deo
elektrona po atomu odnosno molekulu koji je slobodan. Sopstvena frekvenca slobodnih elektrona
je jednaka nuli, dok je njihov faktor prigusenja . Prema tome
eff () = 1 +
e2 n a X
1
ie2 na f0
+
.
0 m vez s2 2 is m0 ( i)
(14.4.55)
Dakle,
eff () = () + i
e2 nsl
,
0 m( i 2 )
(14.4.56)
gde je nsl = f0 na koncentracija slobodnih elektrona.

Poredjenjem sa (14.1.19) dobijamo provodnost sredine
() =
e2 n
sl .
m 1 i
(14.4.57)
Kod stacionarnih sredina sa vremenskom disperzijom provodnost postaje frekventno zavisna.

Koncentracija jona bakra je n = 8 1028 m1 , provodnost pri niskim frekvencama je 5, 5
107 (m)1 . Ukoliko uzmemo f = 1 faktor prigusenja je 4 1013 s1 Za frekvence ispod
1011 s1 (mikrotalasna oblast) provodnost je realna, tj. struja je u fazi sa naponom. Za vise
frekvence provodnost postaje kompleksna.
Faktor prigusenja slobodnih elektrona predstavlja efektivnu kolizionu frekvencu, tj. broj
sudara elektrona sa jonima u jedinici vremena. Jednacina kretanja slobodnih elektrona je
mr = eE m r .
(14.4.58)
Nakon spektralnog razlaganja prethodne jednacine dobijamo

imv = eE mv
(14.4.59)
odakle mozemo da nadjemo v . Furijeova amplituda gustine elektricne struje je
nsl e2 1 + i
j = ensl v =
E .
m 1 + 22
(14.4.60)
Iz poslednjeg izraza vidimo da je provodnost sredine data sa

() = (0)
1 + i
1+
2
2
(14.4.61)
204
gde je
nsl e2
(0) =
(14.4.62)
m
staticka provodnost. Dobijeni rezultat je identican sa ranije dobijenim rezultatom (14.4.57) za
provodnost. Sredina sa slobodnim elektronima je provodnik u oblasti niskih frekvenci, tj. za
0. Tada je efektivna dielektricna propustljivost data sa
eff () =
i(0)
0
(14.4.63)
i kao sto vidimo divergira. Na visokim frekvencama provodnost se ponasa kao

() i
e2 nsl
m
(14.4.64)
a efektivna propustljivost
e2 nvez
e2 nsl
m0 2 m0 2
e2 (nvez + nsl )
= 1
m0 2
e2 n
= 1
m0 2
eff () = 1
(14.4.65)
gde je n = nsl + nvez ukupna gustina elektrona. Na visokim frekvencama slobodni i vezani
elektroni se ponasaju na isti nacin. To se vidi iz izraza za efektivnu propustljivost gde oni ulaze
raznopravno. Gornji izraz cemo prepisati u obliku
eff () = 1
p2
2
(14.4.66)
gde je
e2 n
0 m
1
plazmena frekvenca . Fazna brzina talasa u oblasti visokih frekvenci je
c
vf = = p
.
k
()
p2 =
(14.4.67)
(14.4.69)
Plazma se sastoji od slobodnih elektrona i jona. Koncentracijui elektrona obelezicemo sa n. Zamislimo da

je jonski podsistem nepokretan. Kada se elektronski podsistem izvede iz ravnoteznog polozaja za x na levom
odnosno desnom kraju, stvara se povrsinsko naelektrisanje nex. Ovo nelektrisanje kreira polje E = nex
0
koje na elektron deluje elasticnom silom
ne2
F =
x .
0
Elektronski podsistem osciluje sa frekvencom
ne2
p2 =
(14.4.68)
m0
koja se naziva plazmena frekvenca.
14.5. KRAMERS-KRONIGOVE RELACIJE
205
Figure 14.2: Kontura integracije
Odavde dobijamo disperzionu relaciju sredine u toj oblasti

2 = p2 + c2 k 2 .
(14.4.70)
Nadjite grupnu brzinu iz ovog rezultata.
14.5
Kramers-Kronigove relacije
Dielektricna propustljivost sredine je kompleksna funkcija realnog argumenta . Medjutim na

osnovu teorije analitickih funkcija mozemo napraviti analiticko produzenje ove funkcije na celu
kompleksnu ravan. U okviru jednostavnog Lorencovog modela vidimo da su polovi dielektricne propustljivosti (14.3.51) odredjeni sa
2 + is s2 = 0 .
Lako se vidi da su oni
1,2
s
= i
2
r
s2
s2
.
4
(14.5.71)
(14.5.72)
Dalje cemo analizirati neprovodne sredine. Ako je s2 > 4s polovi dielektricne propustljivosti su
2
u donjoj kompleksnoj poluravni. Ako je s2 < 4s polovi su opet u donjoj poluravni i imaginarni
su. Funkciju F (t t0 ) u izrazu (14.1.1) napisacemo u obliku
F (t t0 ) = 2(t t0 ) + G(t t0 )
pa je
Z
D(t, r) = 0 E(t, r) + 0
= 0 E(t, r) + 0
= 0 E(t, r) + 0
(14.5.73)
G(t t0 )E(r, t t0 )
G(t t0 )(t t0 )E(r, t t0 )
(t t0 )E(r, t t0 ) ,
(14.5.74)
206
gde je (t t0 ) = G(t t0 )(t t0 ) . Lako se vidi da je

Z
() =
d G( )ei
(14.5.75)
pa je
Z
() = 1 +
d G( )ei .
(14.5.76)
Na vrednost vektora elektricne indukcije u trenutku t najvise uticu vrednosti polja u trenucima
t0 bliskim t. Zato je funkcija G( ) konacna i tezi nuli za . Iz (14.5.76) sledi da dielektricna
propustljivost u kompleksnoj ravni zadovoljava
( ) = () .
(14.5.77)
Pri visokim realnim frekvencama podintegralna funkcija u (14.5.76) brzo osciluje pa taj
integral tezi nuli. Najveci doprinos integralu potice od malih vrednosti . Realni i imaginarni
deo propustljivosti se ponasaju prema
0 () = 1 +
d2
+ ...
2
d3
(14.5.78)
,
3
gde su d2 , d3 konstante. Za male realne frekvence realni i imaginarni delovi propustljivosti su
00 () =
0 () = 1 + c0 + c2 2 + . . .
00 () = c1 + . . . ,
(14.5.79)
gde c0 , c1 i c2 su konstante. Staticka propustljivost je (0) = 1 + c0 .

Vec smo rekli da cemo dielektricnu propustljivost () analiticki produziti na kompleksnu
ravan, tj. stavicemo = 0 + i 00 u izraz (14.5.76). Tako dobijamo
Z
0
00
() = 1 +
G( )ei .
(14.5.80)
0
0
Zbog kauzalnosi je t > t pa je = t t > 0. U gornjoj poluravni, 00 > 0 podintegralna

funkcija ne divergira. Situacija je drugacija za negativne vrednosti 00 ; tada za velike frekvence
dielektricna propustljivost postaje beskonacna. Dakle, dielektricna propustljivost neprovodne
sredine je analiticka funkcija na realnoj osi i u gornjoj poluravni. Takodje za veliko || ona tezi
nuli.
Posmatrajmo integral
I
(z) 1
I() =
dz ,
(14.5.81)
C z
gde je kontura integracije zadata na slici 14.2. Kontura integracije C sastoji se od integracije
od R do r i od + r do R po realnoj osi, malog polukruga Cr poluprecnika r i velikog
polukruga poluprecnika R. Primenom Kosijeve teorema o rezidumima
I
X
f (z) = 2i
Resk f (z)
(14.5.82)
C
14.5. KRAMERS-KRONIGOVE RELACIJE

imamo
Z
207
Z R
Z
(z) 1
(x) 1
(z) 1
dz +
dx
+
dz = 0
x
Cr z
+r
CR z
R
R
Jasno je da za veliko R integral CR tezi nuli, jer za veliko |z| imamo
r
(x) 1
+
dx
x
(14.5.83)
(z) 1
|z|2
0.
z
|z|
(14.5.84)
Integral po malom polukrugu Cr za r 0 je

Z
Z 0
(z) 1
( + rei ) 1 i
dz =
re i
rei
Cr z
= i(() 1) .
(14.5.85)
Dalje je
Z
lim
r0
(x) 1
dx
+
x
(x) 1
dx
=P
x
+r
dx
(x) 1
,
x
gde je P oznaka za glavnu vrednost integrala2 . Dakle, dobijamo

Z
(x) 1
P
= i(() 1) .
dx
x
Ako napisemo () = 0 () + i00 () onda iz (14.5.88) sledi

Z
1
00 (x)
0
() 1 =
P
dx
Z
1
0 (x) 1
00 () = P
dx
.
(14.5.86)
(14.5.88)
(14.5.89)
(14.5.90)
Dobijeni izrazi su Kramers-Kronigove disperzione relacije. One su posledica kauzalnosti i povezuju

realni sa imaginarnim delom dielektricne propustljivosti. Dakle realni i imaginarni deo propustljivosti nisu nezavisni. Znajuci imaginarni deo propustljivosti mozemo odrediti realni deo.
Prethodno izvodjenje pokazuje da je
1
1
=P
i(x) ,
(14.5.91)
x i
x
2
Glavna vrednost integrala je definsana sa

Z
Z
h Z x0
f (x)
f (x)
f (x) i
dx
P
dx
= lim
+
dx
.
0
x x0
x x0
x x0
x0 +
Npr. pokazite da je
Z
P
2
dx
= ln 2 .
x3
(14.5.87)
208
gde 0. Gornja formula vazi pod integralom kada deluje na analiticku funkciju f (x):
Z
Z
Z
f (x)
f (x)
=P
i
dx
dx
dxf (x)(x) .
(14.5.92)
x i
x
Primenom gornje formule mozemo eliminisati glavnu vrednosti integrala u (14.5.89). Tako dobijamo
Z
00 (x)
1
dx
.
(14.5.93)
() = 1 +
x i
14.6
Ravan monohromatski talas u sredini sa disperzijom
Furijeove amplitude polja, E (r), B (r), . . . zadovoljavaju jednacine (14.1.18). U ovoj lekciji
analiziracemo prostiranje ravnog momohromatskog talasa u sredini sa frekventnom disperzijom.
Predpostavicemo da je sredina stacionarna, izotropna i homogena. Za ravan monohromatski
talas polja su oblika
E(t, r)
B(t, r)
D(t, r)
H(t, r)
=
=
=
=
E0 eit+ikr
B0 eit+ikr
D0 eit+ikr
H0 eit+ikr ,
(14.6.94)
(14.6.95)
(14.6.96)
(14.6.97)
gde smo standardno indeksom 0 obelezili odgovarajuce amplitude. Frekvenca talasa je , a

talasni vektor je k. Amplitude zadovoljavaju sledece jednacine
k E0 = 0
k B0 = 0
k E0 = iB0
i
k B0 = 2 eff ()E0 .
(14.6.98)
c
Jednacine za amplitude polja su algebarske. U prethodnom racunu cinjenica da efektivna propustljivost ne zavisi od r, tj. da je sredina homogena dovela nas je do jednostavnih jednacina za
amplitude polja.
Ako vektorski trecu jednacinu u (14.6.98) pomnozimo sa talasnim vektorom k sa leve strane
dobijamo
2
k (k E0 ) + 2 eff ()E0 = 0 ,
(14.6.99)
c
gde smo iskoristili poslednji Maksvelovu jednacinu iz (14.6.98). Ako sada primenimo i prvu od
ovih jednacina dobijamo
h
i
2
k2 + 2 eff () E0 = 0 .
(14.6.100)
c
Iz (14.6.100) sledi disperziona relacija
2
k = 2 eff () .
c
2
(14.6.101)
14.6. RAVAN MONOHROMATSKI TALAS U SREDINI SA DISPERZIJOM
209
Sada prelazimo na resavanje disperzione relacije. Mozemo pretpostaviti da je frekvenca talasa

poznata i realna. Ova situacija odgovara slucaju kada talas frekvence pada iz vakuuma
u sredinu. Onda nam (14.6.101) odredjuje talasni vektor koji je u opstem slucaju kompleksan
k = k0 + ik00 . Vektori k0 i k00 su realni. Iz disperzione relacije sledi
02
002
k k
2
+ 2ik k = 2 eff ()
c
0
00
(14.6.102)
Iz ovog izraza vidimo da je

02
002
k k
k0 k00
2 0
= 2 eff ()
c
2 00
=
() .
2c2 eff
(14.6.103)
Talasni vektor k je realan ukoliko je effektivna propustljivost realna i pozitivna. Posebno treba
ispitati situaciju kada su vektori k0 i k00 medjusobno ortogonalni jer je tada gornji uslov zadovoljen
a talasni vektor nije realan. Talas sa kompleksnim talasnim vektorom u opstem slucaju nije ravan
talas. Komponente polja su proporcionalne sa
00
ek r ei(tk r) .
(14.6.104)
Iz ovog izraza je jasno da su ravni ortogonalne na k0 ravni konstantne faze, a ravni ortogonalne
na k00 su ravni iste amplitude talasa. Skup tacaka sa istom vrednosti polja nisu ravni, pa se
ovakav talas samo uslovno naziva ravnim. Faza talasa se prostire duz pravca k0 , dok duz prvaca
k00 amplituda talasa opada. Ovakav talas je samo uslovno ravan i cesto se naziva nehomogen
ravan talas. Predpostavicemo dalje da su vektori k0 i k00 medjusobno paralelni. Ovakav talas
je ravan u pravom smislu te reci. Dakle posmatramo situaciju gde je k = ke, gde je e jedinicni
realni vektor. Elektricno polje ravanog monohromatskog talas je onda
E0 ei(tkr) = E0 ek
00 er
ei(tk er) .
(14.6.105)
Iz ovog izraza vidimo da ampliltuda talasa nije konstantna vec opada sa rastojanjem (k 00 > 0),
tj. dolazi do prigusenja talasa u sredini. Prigusenje talasa vezano je za imaginarni deo talasnog
vektora. Realni deo talasnog vektora ulazi u fazu talasa pa je fazna brzina data sa
vf =
c
= 0 ,
0
k
n
(14.6.106)
gde je n0 indeks prelamanja. Kompleksni indeks prelamanja n = n0 + in00 je definisan sa

k=
eff () = (n0 + in00 ) .

c
c
(14.6.107)
Iz
0eff + i00eff = n02 n002 + 2in0 n00
(14.6.108)
210
sledi da su realni i imaginarni delovi kompleksnog indeksa prelamanja dati sa

s
p
002
0eff + 02
eff + eff
0
n =
2
s
p
002
0eff + 02
eff + eff
n00 =
.
2
(14.6.109)
Realni deo kompleksnog indeksa prelamanja, n0 zvacemo samo indeksom prelamanja. Imaginarni
deo kompleksnog indeksa prelamanja, n00 vezan je sa koeficijentom apsorpcije
=2
n00
= 2k 00 .
c
(14.6.110)
Indeks prelamanja i koeficijent apsorpcije zavise od frekvence talasa. Iz izraza za elektricno polje
(14.6.105) i trece Maksvelove jednacine dobijamo magnetno polje
k
eE
n00
=
n02 + n002 eiarctan n0 e E .
B =
(14.6.111)
Elektricno i magnetno polje talasa nisu u fazi.

Pri niskim frekvencama za metale je 0eff 0 i 00eff = ()
. Imaginarni deo efektivne pro0
pustljivosti nije zanemarljiv u odnosu na realni pa su metali na niskim frekvencama neprozracni
(netransparentni). Realni i imaginarni delovi komleksnog indeksa prelamanja su
r
0
00
n =n
.
(14.6.112)
20
Fazna razlika izmedju elektricnog i magnetnog poljapu ovom slucaju je /4.
Za prozracne sredine indeks prelamanja je n0 0eff , dok je
00
n00 = peff0
2 eff
(14.6.113)
Sredina je nedisipativna.
14.7
Talasni paket i grupna brzina
Realni izvori elektromagnetnih talasa ne generisu talase tacno odredjene frekvence i talasnog
vektora. Ove velicine su uvek unutar nekog, u najboljem slucaju uskog, intervala frekvenci
odnosno talasnog vektora. Superpozicija ravnih monohromatskih talasa koja je lokalizovana u
prostoru (slika 14.3) naziva se talasnim paketom. Predpostavicemo da je talasni vektor svakog
ravnog talasa realan, a da iz disperzione relacije (14.6.101) nalazimo frekvencu talasa. Zbog
14.7. TALASNI PAKET I GRUPNA BRZINA
211
Figure 14.3:
linearnosti Maksvelovih jednacina sledi da je resenje za elektricno polje superpozicija ravnih

talasa
Z
1
E(t, r) =
d3 kEk ei(kr(k)t)
(14.7.114)
3
(2)
Da bi dobili talasni paket uzecemo da su talasni vektori unutar intervala (k0 k, k0 + k).
Elektricno polje je
Z k0 k
E(t, r) =
d3 kEk ei((k)t)kr) ,
(14.7.115)
k0 k
gde su ampiltude Ek dobro lokalizovane u k prostoru i imaju pik za k = k0 . Jednostavnosti radi

uzecemo k = kex . Disperzionu relaciju cemo razviti u red oko k0 uz zanemarivanje visih clanova
d
(k) = (k)0 +
(14.7.116)
(k k0 ) .
dk 0
Elektricno polje talasnog paketa je prema tome
Z

i d
dk
k0 +k

tx (kk0 )
0
dkEk0 ei((k0 )tk0 x) e
k0 k

k
t
x)
2 sin ( d
dk
2
0
= E k0
ei((k0 )tk0 x) .

d
tx
dk
E =
(14.7.117)
Vidimo da amplituda talasnog paketa ima ostar maksimum. Polozaj ovog maksimuma odredjen
je sa
d
(14.7.118)
t x = const.
dk 0
Grupna brzina je definisana kao brzina pomeranja ovog maksimuma
vg =
dx
d
=
.
dt
dk
(14.7.119)
212
Razlicite monohromatske komponente u talasnom paketu imaju razlicite fazne brzine zbog disperzije. Grupna brzina govori o kretanju paketa kao celine. U opstem slucaju grupna brzina
je
.
(14.7.120)
vg =
k
Za izotropne sredine je = (k), tj. frekvenca talasa zavisi od intenziteta talasnog vektora.
Ako je sredina prozracna tj. 00eff () 0 onda je realno pa su grupna i fazna brzina date sa
d k
=
k
dk k
k
nk
=
=
.
kk
ck
vg =
vf
(14.7.121)
Pointigov vektor (pravac prostiranja zraka) je takodje kolinearan sa k. Iz = kvf sledi

vg = vf + k
odakle se dobija
vg =
dvf
dk
c
.
dn
n() + d
(14.7.122)
(14.7.123)
dn
dn
Ukoliko je d
> 0 (normalna disperzija) tada je vg < vf . U slucaju anomalne disperzije d
<
0 grupna brzina je veca od fazne. Tada grupna brzina moze biti veca od brzine svetlosti.
Medjutim u oblasti anomalne disperzije razvoj (14.7.116) nije opravdan jer se visi clanovi ne
mogu zanemariti i to je razlog sto smo dobili nefizicki rezultat koji bi bio u suprotnosti sa
specijalnom teorijom relativnosti.
14.8
Sredine sa prostornovremenskom disperzijom
Do sada smo sto se tice sredina sa disperzijom analizirali vremensku disperziju koja je svakako
znacajniji tip disperzije kod materijalnih sredina. Kada je talasna duzina elektromagnetnog polja
reda velicine karakteristicne duzine sredine prostorna disperzija takodje postaje znacajna. Elektrodinamicka reakcija sredine u tacki r zavisi od polja u okolnim tackama. Prostorna disperzija
je prostorna nelokalnost. Ranije smo objasnili da vremenska disperzija uvek prati prostornu
disperziju. Supstancijalne jednacine sredine sa prostorno-vremenskom disperzijom su date sa
Z t
Z
0
Di (r, t) =
dt
d3 r 0 Fij (r r 0 , t t0 )Ej (t0 , r 0 )
Z t
Z
0
Bi (r, t) =
dt
d3 r 0 Gij (r r 0 , t t0 )Hj (t0 , r 0 )
Z t
Z
0
ji (r, t) =
dt
d3 r 0 Kij (r r 0 , t t0 )Ej (t0 , r 0 ) .
Ove formule se odnose na sredinu koja je stacionarna i homogena. Kod sredina sa slobodnim
naelektrisanjima efekat prostorne disperzije moze biti znacajan. Slobodna naelektrisanja pri
14.8. SREDINE SA PROSTORNOVREMENSKOM DISPERZIJOM
213
termalnom kretanju sa jednog na drugo mesto sredine nose informaciju o elektrodinamickoj

situaciji. Ovaj efekat je izrazen u plazmi. Postupajuci kao u slucaju vremenske disperzije
supstancijalne jednacine se mogu napisati tako da se integrali po celoj vremenskoj osi, npr.
Z
Z
0
Di (r, t) = 0
dt
d3 r 0 ij (r r 0 , t t0 )Ej (t0 , r 0 ) .
(14.8.124)
Elektricno polje E(t, r) i ij cemo razloziti u Furijeove integrale

Z
Z
1
E(t, r) =
d
d3 kEk eit+ikr
(2)4
3
ZR
Z
1
d3 kij (, k)ei(tikr) .
ij (t, r) =
d
(2)4
3
R
(14.8.125)
Zamenom (14.8.125) u (14.8.124) dobijamo

Di (, k) = 0 ij (, k)Ej (, k) .
(14.8.126)
Kod sredina sa prostornovremenskom disperzijom dielektricna propustljivost zavisi od frekvence

ali i od talasnog vektora. Sredine sa prostornom disperzijom su anizotropne. Anizotropija
potice od same cinjice da dielektricna odnosno magnetna propustljivost a i provodnost zavise od
talasnog vektora. Dielektricna propustljivost nije skalar vec je simetrican tenzor konstruisana od
Kronekerove delte i simetricne kombinacije talasnog vektora, ki kj /k 2 . Sasvim generalno tenzor
propustljivosti ima sledeci oblik

ki kj
ki kj
ij (, k) = tr (k, ) ij 2 + l (k, ) 2 .
k
k
(14.8.127)
Velicine tr (k, ) i l (k, ) su skalarne funkcije koje nazivamo trasverzalnom odnosno longitudinalnom propustljivoscu. Izrazi ij ki kj /k 2 i ki kj /k 2 su transverzalni odnosno longitudinalni
projektor.
Jedan od vaznih primera prostornovremenske disperzije je opticka aktivnost. Kod sredina
sa slabom prostornom disperzijom tenzor propustljivosti moze se razloziti u red po stepenima
talasnog vektora
ij (, k) = ij () + iijm k m + . . . .
(14.8.128)
Mi se necemo dalje upustati u analizu elektrodinamike ovakvih sredina. Mnogo vise detalja
mozete naci u [3] i [4].
214
Chapter 15
Ravan monohromatski talas u
anizotropnim sredinama
15.1
Prostiranje kroz prozra

can kristal
Razmatracemo prostiranje ravnog monohromatskog talasa kroz dielektrik koji je prozracan, anizotropan, homogen i stacionaran sa vremenskom disperziom. Dielektricna propustljivost je realna simetricna matrica ij () koja zavisi od frekvence. U daljem tekstu necemo eksplicitno
pisati zavisnost komponenti dielektricnog tenzora od frekvence jer razmatramo prostiranje talasa zadate frekvence. Posto je simetrican tenzor mozemo ga dijagonalizovati. Tako prelazimo
u sistem glavnih osa ovog tenzora gde je taj tenzor dat sa
1 0 0
(15.1.1)
= 0 2 0 .
0 0 3
Takodje uzecemo da je 1, pa supstancijalne jednacine su
Di = 0 ij Ej
Bi = 0 Hi .
(15.1.2)
Zamenom izraza za polja ravanog monohromatskog talasa

D = D0 ei(tkr) , E = E0 ei(tkr)
B = B0 ei(tkr) , H = H0 ei(tkr)
(15.1.3)
u Maksvelove jednacine dobijamo

kD=0
kB=0
k E = B
k H = D .
215
(15.1.4)
216CHAPTER 15. RAVAN MONOHROMATSKI TALAS U ANIZOTROPNIM SREDINAMA
Figure 15.1: Elektricno polje lezi u ravni koju odredjuju talasni vektor i vektor elektricne indukcije.
Vektori elektricne i magnetne indukcije i jacine magnetnog polja su ortogonalni na talasni vektor
k. Vektor jacine elektricnog polja nije ortogonalan na talasni vektor. Mnozeci trecu Maksvelovu
jednacinu skalarno sa E dobijamo HE = 0. Jacina elektricnog polja lezi u k, D ravni. Pointingov
vektor
1
Sp = E H =
(E2 k (k E)E)
(15.1.5)
0
nije kolinearan sa talasnim vektorom (slika 15.1). Pointingov vektor je pravac prostiranja zraka
u kristalu i on se ne poklapa sa pravcem prostiranja talasa.
Mnozenjem cetvrte Maksvelove jednacine vektorski sa k dobijamo
k (k E) = 0 0 2 E ,
(15.1.6)
gde smo primenili trecu Maksvelovu jednacinu. Razvijanjem dvostrukog vektorskog proizvoda
dolazimo do
2
2
(k E)k k E = 2 E .
(15.1.7)
c
Projektovanjem gornje jednacine na ose Dekartovog sistema dobijamo
k 2 Ei (k E)ki =
2
ij Ej
c2
(15.1.8)
odnosno
(k 2 ij ki kj
2
ij )Ej = 0 .
c2
(15.1.9)
= k(k1 , k2 , k3 ), gde je k
ort usmeren duz talasnog
Talasni vektor napisacemo u obliku k = k k
2
vektora. Deljenjem gornjih jednacina sa k dobijamo
(ij ki kj
vf2
ij )Ej = 0 .
c2
(15.1.10)

15.1. PROSTIRANJE KROZ PROZRACAN
KRISTAL
217
Homogen sistem jednacina (15.1.10) ima netrivijalno resenje ako i samo ako mu je determinanta
jednaka nuli

v2
1 k12 vf2
k1 k3
k1 k2

1
vf2

2
(15.1.11)
k1 k2
1 k2 v 2
k2 k3 = 0 .
2

2
v

k2 k3
1 k32 vf2
k1 k3
3
Uveli smo oznake vi =
c .
i
Razvijanjem gornje determinante dobijamo

k12
k22
k32
+
+
=0.
vf2 v12 vf2 v22 vf2 v32
(15.1.12)
Jednacina (15.1.12) je Frenelova jednacina kristalooptike. Ona nam omogucava da nadjemo

fazne brzine ravnog monohromatskog talasa koji se prostire duz zadatog pravca. Vidimo da je
ova jednacina bikvadratna po faznoj brzini talasa odnosno kvadratna po vf2 . Svakom pravcu
k odgovaraju dva resenja Frenelove jednacine, vf 1 , vf 2 . To znaci da se duz svakog pravca u
kristalu mogu prostirati najvise dva nezavisna ravna monohromatska talasa. Pravci duz kojih
se fazne brzine talasa poklapaju nazivaju se optickim osama kristala. Moze ih biti najvise dve.
Kristali sa jednom optickom osom nazivaju se jednoosnim a oni sa dve opticke ose su dvoosni.
Kod jednoosnih kristala dve svojstvene vrednosti dielektricne propustljivosti se poklapaju,
tj. 1 = 2 = i 3 = k . Frenelova jednacina za jednoosne kristale je

vf2

c2 2 c2
c2
2
2
2
(v
)
sin
+
(v
)
cos
= 0,
f
f
2
2k
2
(15.1.13)
gde je ugao izmedju z-ose i talasnog vektora ravnog monohromatskog talasa. Gornja jednacina
daje dva resenja za faznu brzinu talasa. Prvo je
dok je drugo resenje
s
vf 2 =
c
vf 1 =
(15.1.14)
c2
c2
sin2 +
cos2 .
k
(15.1.15)
Lako se vidi da se fazne brzine talasa poklapaju za = 0, tj. vf 1 = vf 2 = c . Opticka osa

kristala je zosa. Dakle duz svakog pravca se prostiru dva ravna monohromatska talasa sa
razlicitim faznim brzinama. Indeks prelamanja talasa fazne brzine vf 1 je
n=
c
= .
vf 1
(15.1.16)
Ovaj talas se naziva redovnim ili obicnim talasom. Indeks prelamanja za ovaj talas je nezavistan
od pravca njegovog prostiranja. Za drugi talas indeks prelamanja
r
k
c
=
(15.1.17)
n=
2
vf 2
sin + k cos2

zavisi od pravca prostiranja. Ovakav talas se naziva neredovnim. Kada talas pada iz vakuuma
na jednoosni kristal, dolazi do refleksije i prelamanja talasa. Postoje dva prelomljena talasa koji
se prostiru u kristalu. Duz svakog pravca u kristalu prostiru se dva talasa razlicitih indeksa
prelamanja. Ovaj efekt se naziva dvojno prelamanje. Jedan dalas zadovoljava Snelijusov zakon
a drugi ne.
Primer 1: Neredovan talas prostire se u jednoosnom kristalu pod uglom prema optickoj osi.
Odrediti ugao izmedju talasnog vektora k i elektricnog polja ravnog monohromatskog talasa, i
ugao izmedju smera zraka i opticke ose kristala.
Resenje: Neka je talasni vektor k = k(sin , 0, cos ), tada sistem jednacina (15.1.10) postaje
sin
E1
E1
vf 2
(E1 sin + E3 cos ) 0 E2 = 2 E2
(15.1.18)
c
cos
E3
k E3
Zamenom fazne brzine neredovnog talasa (15.1.15) u prethodni sistem jednacina dolazimo do
E3 =
E1 tan
k
(15.1.19)
i E2 = 0. Ugao izmedju E i talasnog vektora k obelezicemo sa . Ako jednacinu (15.1.7)

skalarno pomnozimo sa E dobijamo
vf22 E12 + k E32
.
c2
E2
(15.1.20)
(k )2 cos2 sin2
.
2k cos2 + 2 sin2
(15.1.21)
cos2 = 1 =
Sredjivanjem gornjeg izraza dobijamo
cos2 =
Ugao izmedju Pointingovog vektora, tj. pravca zraka i opticke ose je odredjen sa
cos 0 =
Krajnji rezultat je
tan 0 =
Sp e3
.
|Sp |
(15.1.22)
tan .
k
(15.1.23)
Primer 2.: Ravan talas pada iz vakuuma na ravnu povrsinu jednoosnog kristala. Opticka osa
kristala je normalna na povrsinu kristala. Naci pravce redovnog i neredovnog zraka u kristalu.
Upadni ugao talasa je 0 .
Resenje: Opticka osa (z-osa) je normalna na slobodnu povrsinu kristala. Neka je 1 ugao prelomljenog talasa za redovni talas. Zakon prelamanja daje
sin 1 =
sin 0 .
(15.1.24)
15.2. FARADEJEV EFEKT
219
Za redovan talas pravac zraka se poklapa sa pravcem prostiranja talasa.

Za neredovni talas imamo
vf 2 sin 0 = c sin 2 ,
(15.1.25)
gde je 2 ugao izmedju talasnog vektora neredovnog talasa i z ose. Iz gornje jednacine dobijamo
tan 2 = q
sin 0 k
k sin2 0
(15.1.26)
Pravac zraka za neredovni talas se dobija pomocu formule iz prethodnnog primera. Rezultat je
r
sin 0
0
q
.
(15.1.27)
tan 2 =
k sin2
0
k
15.2
Faradejev efekt
U ovoj lekciji razmotricemo kako spoljasnje konstantno magnetno polje utice na dielektricne
karakteristike sredine. Neka se neki gas nalazi u spoljasnjem magnetnom polju B0 = B0 ez .
Tenzor dielektricne propustljivosti sredine cemo naci na standardni nacin. Jednacina kretanja
elektrona sredine je
mr = e(E0 eit + r B0 ) .
(15.2.28)
Na elektron deluje Lorencova sila zbog postojanja monohromatskog talasa frekvence i spoljasnjeg
konstantnog magnetnog polja. Magnetni deo Lorencove sile kojom elektromagnetni talas deluje
na elektron smo zanemarili jer je kretanje elektrona nerelativisticko. Takodje zanemarili smo
silu trenja koja deluje na elektron. Partikularno resenje jednacine kretanja trazicemo u obliku
r = r0 eit . Zamenom u jednacinu dobijamo
e
E0x ic y0
m
e
=
E0y + ic x0
m
e
=
E0z .
m
2 x0 =
2 y0
2 z0
(15.2.29)
Resavanjem gornjeg sistema jednacina dobijamo

e E0x i c E0y
m 2 c2
e E0y + i c E0x
=
m 2 c2
e
=
E0z ,
m 2
x0 =
y0
z0
(15.2.30)

gde je c2 = eB0 /m ciklotronska frekvenca. Polarizacija sredine je P = ner, gde je n koncentracija elektrona, odakle dobijamo elektricnu indukciju D = 0 E+P = 0 E . Tenzor dielektricne
propustljivosti se dobija iz prethodne jednacine i on je dat sa
p2
2
1 2
i (2pc 2 )
0
2
c
c
p2
p2 c
,
=
(15.2.31)
i
1
0
2
2
2
2
( c )
c
2
0
0
1 p2
gde je p2 = e2 n/(0 m) plazmena frekvenca. Iz tenzora propustljivosti vidimo da u odsustvu
spoljnjeg magnetnog polja sredina bi bila izotropna sa dielektricnom propustljivoscu
p2
=1 2 .
(15.2.32)
Prisustvo magnetnog polja dovelo je do anizotropije sredine. Tenzor propustljivosti je hermitska

matrica.
Ispitajmo sada prostiranje ravnih monohromatskih talasa u ovoj sredini. To znaci da je E =
E0 eit+ikr , gde je E0 amplituda talasa frekvence i talasnog vektora k. Ostale elektrodinamicke
velicine imaju analogan oblik. Maksvelove jednacine za ravne monohromatske talase su
kD
kB
kE
kB
=
=
=
=
0
0
B
0 0 E .
(15.2.33)
Mnozenjem trece jednacine vektorski sa k sa leve strane i primenom cetvrte jednacine dobijamo
(k E)k k 2 E =
2
E .
c2
(15.2.34)
Uzmimo da se talas prostire duz z ose. Prva Maksvelov jednacina onda nam daje E3 = 0.
Jednacina (15.2.34) postaje sistem homogenih jednacina

2
2
i
a Ey = 0
x
c2
c2

2
2
i 2 a Ex + k 2 2 Ey = 0 ,
c
c
k2
(15.2.35)
gde smo uveli oznake

= 1
i
p2
2 c2
p2 c
.
a = i
( 2 c2 )
(15.2.36)
(15.2.37)
15.2. FARADEJEV EFEKT
221
Determinanta gornjeg sistema mora biti jednaka nuli. Iz ovog uslova dobijamo dve disperzione
relacije; duz z ose prostiru se dva talasa sa razlicitim faznim brzinama
c
+ a
c
=
.
a
vf 1 =
vf 2
(15.2.38)
Zamenom ovih vrednosti faznih brzina u sistema jednacina dobijamo da za prvi talas vazi Ex =
iEy a za drugi Ex = iEy . Ova dva talasa su kruzno polarizovana. Prvi je levo a drugi desno
polarizovan. Indeks prelamanja za prvi talas je
n1 =
c
= + a
vf 1
(15.2.39)
n2 =
c
= a
vf 2
(15.2.40)
odnosno
za drugi talas. U sredini dolazi do dvojnog prelamanja.

Neka ovakva sredina ispunjava prostor z > 0 i neka na granicnu povrsinu, z = 0 ove sredine
sa vakuumom pada linearno polarizovan talas duz z ose. Neposredno uz granicu, za z = 0 u
sredini talas polarizovan duz y ose je

0 it E0 i it E0 i it
E = E0
e
=
e
+
e
.
(15.2.41)
1
1
2 1
2
Upadni linerano polarizovan talas napisali smo kao zbir dva cirkularno polarizovana talasa.
Propagiranjem kroz sredinu dolazi do dvojnog prelamanja, jer se levo odnosno desno polarizovane
komponente prostiru sa razlicitim faznim brzinama. U sredini elektricno polje talasa je

E0 i it+i n1 z E0 i it+i n2 z
c
c
E=
e
e
+
.
(15.2.42)
1
2 1
2
Pravo elektricno polje dobijamo uzimanjem realnog dela gornjeg kompleksnog polja. Tako dobijamo

(n1 n2 )

z
sin
(n1 + n2 )
2c
.

E = E0 cos t
(15.2.43)
z
(n
n
1
2)
2c
z
cos
2c
Vidimo da je talas na dubini z linearno polarizovan, ali nije polarizovan duz y ose, vec duz pravca
koji sa y osom zaklapa ugao
(n1 n2 )
=
z.
(15.2.44)
2c
Doslo je do obrtanja ravni polarizovane svetlosti. Ovo je tzv. Faradejev efekat.
Chapter 16
Prostiranje talasa u talasovodu
U ovoj glavi analiziracemo prostiranje elektromagnetnih talasa u talasovodima. Talasovodi
su uske metalne cevi koje sluze za prenos visoko-frekventnih elektromagnetnih talasa. Unutrasnjost talasovoda moze biti neki dielektrik ili vakuum. Poprecni presek talasovoda je najcesce
pravougaonog ili kruznog oblika. Talasovodi imaju ogromnu primenu u mikrotalasnoj tehnici, jer
se njima talasi talasne duzine reda metra i manje prenose. Za talase vise frekvence, u infracrvenoj
oblasti koriste se opticka vlakna. Vise detalja mozete naci u [1].
16.1
Pravougaoni talasovod
Prepostavicemo da su zidovi talasovoda idealni provodnici, tj. pretostavicemo da je provodnost

zidova beskonacno velika. Debljina skin sloja je onda zanemarljiva pa su polja u provodniku
jednaka
nuli. Odavde
sledi da na stranama talasovoda moraju vaziti sledeci granicni uslovi

n B = 0 i n E = 0. Uzecemo da je presek talasovoda u xOy ravani, a da je zosa
S
S
usmerena duz ivice talasovoda. Polja u talasovodu imaju sledeci oblik
E(t, r) = E(x, y)eit+ikz z
B(t, r) = B(x, y)eit+ikz z .
Zamenom ovog resenja u trecu Maksvelovu jednacinu dobijamo
Ez
ikz Ey = iBx
y
Ez
+ ikz Ex = iBy
x
Ey Ex
= iBz .
x
y
(16.1.1)
(16.1.2)
(16.1.3)
(16.1.4)
Iz jednacina (16.1.2) i (16.1.3) sledi
i Ez
By
kz
kz x
i Ez
= Bx
.
kz
kz y
Ex =
Ey
223
(16.1.5)
224
CHAPTER 16. PROSTIRANJE TALASA U TALASOVODU
Cetvrta
Maksvelova jednacina daje
Bz
ikz By = i 2 Ex
y
c
Bz
+ ikz Bx = i 2 Ey
x
c
By Bx
= i 2 Ez .
x
y
c
(16.1.6)
(16.1.7)
(16.1.8)
Iz (16.1.6) i (16.1.7) imamo
i Bz
Ey
2
kz c
kz x
i Bz
=
Ex
.
kz c2
kz y
Bx =
By
(16.1.9)
Kombinovanjem (16.1.5) i (16.1.9) dobijamo

ikz c2 Bz
Ez
+
2 c2 kz2 x
kz c2 y
ikz c2 Bz
Ez
=
.
2 c2 kz2 y
kz c2 x
Bx =
By
(16.1.10)
Iz jednacina (16.1.10) vidimo da su x i y komponenta magnetne indukcije odredjeni sa z komponentama elektricnog i magnetnog polja. Slicno iz (16.1.5) a primenom (16.1.10) zakljucujemo da
su x i y komponetne elektricnog polja odredjene sa z komponentama. Dakle, transverzalne komponente polja (polja u xOyravni) su odredjene sa longitudinalnim komponentama. Zamenom
izraza za Bx i By u drugu Maksvelovu jednacinu dobijamo dvodimenzionu talasnu jednacinu za
Bz :
2

2
2
2
(16.1.11)
+
B
+
k
z
z Bz = 0 .
x2 y 2
c2
Jednacinu (16.1.11) mozemo prepisati u obliku
4T Bz +
2
c2
kz2
Bz = 0 ,
(16.1.12)
gde je 4T dvodimenzioni Laplasov operator. Analogno, iz prve Maksvelove jednacine dobijamo

da Ez zadovoljava talasnu jednacinu
4T Ez +
2
c2

kz2 Ez = 0 .
(16.1.13)
Tangencijalna komponenta elektricnog polja i normalna komponenta magnetne indukcije na

bocnim granicama talasovoda su jednake nuli. Talasne jednacine za z komponente elektricnog
i magnetnog polja su ekvivalentne, ali granicni uslovi koje zadovoljavaju ove dve komponete
16.1. PRAVOUGAONI TALASOVOD
225
su razliciti. To znaci da su njihove svojstvene vrednosti razlicite. Zbog toga resenja za elektromagnetne talase podelicemo u dve kategorije. Prvi skup resenja su resenja kod kojih je
elektricno polje transverzalno, tj. Ez = 0. Ove mode se nazivaju transverzalni elektricni talasi i
obelezavacemo ih sa TE. Drugu grupu modova cine transverzalni magnetni talasi, kod kojih je
Bz = 0.
Dalje cemo analizirati pravougani talasovod. Poprecni presek talasovoda je pravouganik,
dimenzija a b. Neka je xosa usmerena duz stranice duzine a, a yosa duz druge stranice
pravouganika. Prvo cemo analizirati TE polje. Na granicama
x = 0 i x = a talasovoda mora

Bz
vaziti Bx |S = 0, sto zamenom u (16.1.10) daje x = 0. Slicno mozemo zakljuciti da iz
S

Bz
uslova Bx |S = 0 na granicnim ravnima y = 0 i y = b sledi y = 0. Generalno, TE modovi
S
zadovoljavaju granicni uslov
Bz
(16.1.14)
=0,
n S
gde je n ort normale granice.
Resenje jednacine (16.1.11) pretpostavicemo u obliku Bz = X(x)Y (y). Zamenom u jednacinu
(16.1.11) lako se vidi da su resenja za funkcije X i Y linearna kombinacija sinusa i kosinusa.
Granicni uslovi izdvajaju sledece resenje
my
nx
cos
,
(16.1.15)
Bz = B0 cos
a
b
gde n, m Z i
n 2
a
m 2
a
Uvescemo oznaku
2
mn
=c
n 2
kz2
2
= 2 .
c
(16.1.16)
m 2
+
a
b
2
2
2 2
pa je = mn + c kz . Preostale komponete TE modova se lako dobijaju
my
nx
n
ikz c2
cos
eit+ikz z
B
sin
0
2 c2 kz2
a
a
b
my
nx
ikz c2
m
sin
eit+ikz z
= 2
B0
cos
2
2
c kz
b
a
b
=
By
kz
= Bx
kz
Bx =
(16.1.17)
By
(16.1.18)
Ex
Ey
(16.1.19)
Kada je > mn onda je kz realno; moda propagira duz z-ose. U suprotnom, < mn , talas se
prigusuje. Frekvenca mn je granicna (cut-off) frekvenca. Grupna brzina se nalazi po definiciji
r
2
vg =
= c 1 mn
<c.
(16.1.20)
k
2
226
Drugu kategoriju moda cine TM mode, za koje je Bz = 0. Granicni uslovi su Ez |S = 0.

Komponente polja se nalaze slicno kao u slucaju TE modova. Rezultat je
nx
my
Ex = E0 sin
sin
eit+ikz z
a
b
nx
my
i
m
Bx =
E0
sin
cos
eit+ikz z
2
2
2
c kz
b
a
b
nx
my
i
n
By = 2
E0
cos
sin
eit+ikz z
c2 kz2
a
a
b
Ex =
By
kz
Ey = Bx .
(16.1.21)
kz
16.2
Snaga i disipacija snage u talasovodu
Vec smo rekli da talasovodi sluze za transport elektromagnetne ennergije. Zato odredimo Pointingov vektor u talasovodu i to za TE mode. Kako koristimo formalizam kompleksnih polja to je
Pointingov vektor dat sa
1
(16.2.22)
Sp = <e(E) <e(B) .
0
Njegova srednja vrednost duz z pravca je
1
<e(E B ) ez
20
=
(|Bx |2 + |By |2 ).
20 kz
hSp ez i =
(16.2.23)
Zamenom izraza (16.1.17) i (16.1.18) dobijamo

i

kz c4 B0 h n 2 2 nx 2 my m 2
2 my
2 nx
hSpz i =
cos
+
sin
(16.2.24)
sin
cos
4
20 mn
a
a
b
b
a
b
Srednja snaga koja se prenosi kroz talasovod je fluks zkomponente Pointingovog vektora kroz
poprecni presek talasovoda. Lako se dobija da je ona data sa
hP i =
c4 kz abB02
.
4
80 mn
(16.2.25)
Ovaj rezultat se odnosi na TE mode.

Provodnost provodnika ma koliko velika nije beskonacna pa polje u provodniku nije jednako
nuli. Magnetno polje u provodniku, Bc zadovoljava difuzionu jednacinu
4Bc = i0 c
Bc
t
(16.2.26)
u kvazistacionarnoj aproksimaciji. Na granicnoj povrsini sa metalom normalna komponenta

magnetne indukcije je neprekidna, ali cemo je u prvoj aproksimaciji zanemariti u provodniku.
16.2. SNAGA I DISIPACIJA SNAGE U TALASOVODU
227
Tangencijalna komponenta magnetnog polja je nezanemarljiva. Ako sa obelezimo koordinatu

normalnu na povrsinu provodnika i usmerenu ka unutrasnjosti provodnika onda je
Hc = HT e + it ,
(16.2.27)
gde je HT jacina magnetnog polja na granici metal-vazduh, a debljina skin sloja. Ovo je u
skladu sa granicnim uslovom n (H Hc ) = 0. Pretpostavili smo da se polje menja samo sa
koordinatom zanemarivsi njegovu zavisnost od tangencijalnih koordinata. Ovo znaci da je
5 = n
gde je ort normale n usmeren suprotno od ose. Jacina elektricnog polja u provodniku je

1
Ec =
n Hc
(16.2.28)
r
i
c
Ec = (1 i)
(n HT )e + it .
2
Srednja vrednost zapreminske gustine omskih gubitaka snage u metalu je
odnosno
(16.2.29)
2
1
1
q = h<e(Ec Ec )i = 0 c e |HT |2 .
(16.2.30)
2
2
Integracijom izraza za q po koordinati u granicama od 0 do beskonacnosti dobijamo
dP
0 c
=
|HT |2 .
(16.2.31)
dS
4
To je oslobodjena snaga po jedinici povrsine u metalu. Izracunajmo sada omske gubitke snage
po jedinici duzine talasovoda za TE mode. Na bocnoj granici talasovoda y = 0 imamo
Z

dP
0 c a
2
dx|HT |
=

dz y=0
4
y=0
0

i
h
2 Z a
2 4
c B0
k c n 2 2 nx
2 nx
=
dx 4
sin
+ cos
40
mn a
a
a
0

2 2 4
2
c B0 a k c n
=
+1 .
(16.2.32)
4
80
mn
a
Na preostale tri strane talasovoda omski gubici se nalaze analogno. Rezultat je
dP
c B02
k 2 c4 2 n2 m2
=
a+b+ 4
+
.
dz
40
mn
a
b
Velicina
(16.2.33)
1 dP
(16.2.34)
2P dz
predstavlja relativan gubitak snage polja na omske gubitke i naziva se koeficijentom prigusenja
talasovoda. Za TM mode se ova velicina dobija analogno. Ostavljamo vam za samostalni rad
da nadjete koeficijent prigusenja za TM mode u talasovodu.
228
Chapter 17
Rasejanje elektromagnetnih talasa
Kada elektromagnetni talas pada na metu naelektrisane cestice mete pod dejstvom polja krecu se
ubrzano. Ubrzano kretanje cestica mete generise dopunsko polje, tj. meta emituju sekundarne
elektromagnetne talase (slika 17.1). Ovi sekundarni talasi se emituju u svim pravcima i mi
govorimo o rasejanju elektromagnetnog talasa na meti. Rasejanje talasa je odgovor sredine na
upadni elektromagnetni talas. Talasi koje emituje meta pruzaju znacajnu informaciju o samoj
meti, sto se dosta koristi u spektroskopiji. Neka su dimenzije mete mnogo manje od talasne
duzine upadnog zracenja. Ova pretpostavka nam omogucava da na velikim rastojanjima od
mete primenjujemo tehniku razvoja polja po multipolima.
Elektricno polje upadnog ravnog monohromatskog talasa, frekvence i talasnog vektora
kin = kin e3 je
Ein = E0 E in ei(tkin r) ,
(17.0.1)
gde je E0 amplituda talasa, a E in vektor polarizacije. Magnetno polje ravnog talasa se dobija iz
elektricnog primenom cB = e3 E. Na velikim rastojanjima r od mete elektricno polje je
E = Ein + Erad ,
gde je
(17.0.2)
1 (
p n) n n m
+
+
.
.
.
(17.0.3)
40
c2 r
c3 r
rasejano polje u oblasti daleko od mete. Vektor n je pravac u kome gledamo propagiranje rasejanog talasa, a p i m su elektricni odnosno magnetni dipolni moment mete. Velicine koje govore o
Erad =
Figure 17.1:
229
230
CHAPTER 17. RASEJANJE ELEKTROMAGNETNIH TALASA
Figure 17.2: Upadni ravan monohromatski talas duz zose i rasejani talas pod uglom u pravcu
orta n.
efektima rasejanja talasa su diferencijalni presek za rasejanje i ukupni presek za rasejanje. Diferencijalni presek predstavlja kolicnik emitovane snage zracenja u pravcu orta n i snage upadnog
zracenja po jedinici povrsine
d =
hdP i
hSp i nr2 d
=
.
h|Spin |i
h|Spin |i
(17.0.4)
Snagu i upadnu gustinu fluksa snage smo usrednjili po periodu. Diferencijalni presek meri koji
deo snage zracenja se raseje u zadatom pravcu. Presek za rasejeanje se dobija integracijom po
uglovima
Z
d
=
d .
(17.0.5)
d
17.1
Rasejanje na slobodnim elektronima
Jednacina kretanja slobodnog elektrona koji se nalazi u okolini koordinatnog pocetka je

mr = e<e(E0 E in eit ) .
(17.1.6)
Drugi izvod elektricnog dipolnog momenta elektrona je

= er =
p
e2
E0 <e(E in eit ) .
m
Srednja angularna snaga rasejanog elektromagnetnog zracenja i pravcu orta n je

1
dP
=
(
p n)2
2
3
d
(4) 0 c

e4 E02
it
2
=
(<e(E
e
n)
)
in
(4)2 0 c3 m2

e4 E02
1
it
it
2
=
(E
e
n
+
E
e
n)
in
in
(4)2 0 c3 m2 4
e4 E02
(1 |n E in |2 ) .
=
2(4)2 0 c3 m2
(17.1.7)
(17.1.8)
17.2. RASEJANJE NA VEZANIM ELEKTRONIMA
231
Srednja vrednost intenziteta Pointingovog vektora upadnog talasa je

h|Spin |i =
E02
20 c
(17.1.9)
pa je diferencijalni presek dat sa

e2
2
d
=
(1 |n E in |2 ) .
2
d
40 mc
(17.1.10)
Izraz u zagradi je klasicni radijus elektrona re = 2, 8 1013 cm. Za proton ovaj radijus je
rp = 1016 cm.
Vektor n i talasni vektor upadnog talasa, kin = kin e3 definisu ravan rasejanja. Ako je
polarizacija upadnog talasa duz x ose, E in = e1 diferencijalni presek je
e2
d
2
=
.
(17.1.11)
d
40 mc2
Ako je upadni talas polarizovan duz y ose, tj. E in = e2 imamo
d
e2
2
=
cos2 .
2
d k
40 mc
(17.1.12)
Kada je upadni talas nepolarizovan, moramo da usrednjimo preko ove dve linearno nezavisne
polarizacije. Nepolarizovan talas je nekoherentna mesavina dva linearno polarizovana talasa:
jednog duz x a drugog duz y ose sa istim intenzitetima. Rezultat za nepolarizovan upadni talas
je
d
d
1 d
=
+
d nep
2 d k
d
e2
2 1 + cos2
=
.
(17.1.13)
40 mc2
2
Integracijom po uglovima dobijamo presek za rasejanje
2
8 e2
=
.
3 40 mc2
(17.1.14)
Gornji rezultat je poznat kao Tomsonova formula. On vazi kada je ispunjeno ~ mc2 . U
suprotnom morali bi da primenjujemo kvantnu elektrodinamiku.
17.2
Rasejanje na vezanim elektronima
Razmatrajmo rasejanje elektromagnetnog talasa na atomskom elektronu. Jednacina kretanja

elektrona u okolini koordinatnog pocetka je

eE0
? it
it
2
E in e
+ E in e
mr + m r + m0 r =
2
= e<e(E0 E in eit ) ,
(17.2.15)
232
Figure 17.3:
gde su 0 i sopstvena frekvenca i faktor prigusenja elektrona. Uticaj magnetnog polja je

zanemarljiv. Partikularno resenje gornje jednacine je

E in eit
r = eE0 <e
.
m(02 2 i)
(17.2.16)
Dipolni moment elektrona je p = er pa je

=
p

e2 E0 2 E in eit
<e 2
.
m
0 2 i
(17.2.17)
Angularna distribucija snage rasejanog zracenja u dipolnoj aproksimaciji u pravcu orta n je

e2 E 2 2
dP
1
E in neit 2
0
=
<e 2
d
(4)2 0 c3
m
0 2 i
e2 E 2 2 (E n) (E n)
1
0
in
in
=
2
3
2(4) 0 c
m
(02 2 )2 + 2 2
e2 E 2 2 1 |n E |2
1
0
in
=
.
(17.2.18)
2(4)2 0 c3
m
(02 2 )2 + 2 2
Diferencijalni presek za rasejanje je
e2
2
d
4
=
(1 |n E in |2 ) .
d
40 c2 m (02 2 )2 + 2 2
(17.2.19)
Usrednjavanjem po polarizacijama upadnog talasa dobijamo

d
d

=
nep
2
4
1 + cos2
e2
.
40 c2 m (02 2 )2 + 2 2
2
(17.2.20)
Integracijuom po prostornom uglu dobijamo presek za rasejanje

2
8 e2
4
=
.
3 40 c2 m (02 2 )2 + 2 2
(17.2.21)
17.3. PLAVO NEBO
233
Gornji rezultat za razliku od Tomsonovog preseka za rasejanje je frekventno zavistan. Ova

zavisnost je predstavljena na grafiku 17.3. Sopstvena frekvenca elektrona je u ultravioletnoj
oblasti pa je za vidljivu svetlost 0 . Takodje je pa se u tom slucaju gornji presek
svodi na
2 4
8 e2
=
.
(17.2.22)
3 40 c2 m 04
Ovaj rezultat je poznat kao Rejlijeva formula. Presek za rasejanje je proporcionalan cetvrtom
stepenu frekvence upadnog talasa. Kako je talasna duzina crvene svetlosti 700nm a plave 400nm
to se plava svetlost mnogo vise rasejava od crvene, odnosno
p
24 .
c
(17.2.23)
Kada je 0 = 0 i = 0 dobijamo Tomsonov rezultat.
17.3
Plavo nebo
Dielektricna propustljivost vazduha za vidljivu svetlost je

X na e2
=1+
,
0 ms2
s
(17.3.24)
gde smo uzeli da je s s . U ovoj aproksimaciji dipolni moment atoma je

p=
0 E0 ( 1)
<e(E in eit ) .
na
(17.3.25)
Postupajuci kao u prephodnoj sekciji dobijamo presek za rasejanje nepolarizovane svetlosti

d
4 ( 1)2 1 + cos2
.
(17.3.26)
=
d nep
(4)2 c4 n2a
2
Integracija daje presek za rasejanje molekula odnosno atoma
=
4 ( 1)2
.
6c4 n2a
(17.3.27)
Presek je proporcionalan cetvrtom stepenu frekvence upadnog talasa. Kada vidljiva svetlost
pogadja molekule vazduha ona se rasejava na njima i pri svakom sudaru deo snage upadnog
talasa se gubi na rasejanje. Taj deo snage je , pa upadni fluks posle prolaska kroz sloj vazduha
debljine dx izgubi na dx deo snage. Pretpostavili smo da je zracenje od razlicitih molekula
nekoherentno. Dakle intenzitet zracenja slabi za
dI = Ina dx
(17.3.28)
odakle dobijamo zakon po kome opada snaga upadnog snopa sa dubinom

I = I0 ena x .
(17.3.29)
234
Figure 17.4:
Velicina = na je koeficijent apsorpcije. Posle prolaska kroz sloj vazduha debljine =

= na1 intenzitet talasa opadne e puta. Kako je 1 = 6 104 , na = 3 1025 m13 to je
= 200km za crvenu, a = 30km za plavu svetlost. Kada je Sunce u zenitu mi ne gledamo
direktno u Sunce i vidimo rasejanu svetlost. Kako se plava svetlost vise rasejava to je nebo
plavo. Debljina
atmosfere jeoko h = 10km, slika 17.4. Rastojanje koje svetlost rasejana prelazi
p
je z = (R + h)2 R2 Rh 300km. Pri zalasku Sunca mi gledamo direktno u Sunce i
vidimo transmitovanu svetlost koja je crvena jer se plava rasejala.
1
17.4
Rasejanje na malim kuglicama
Neka je radijus kuglice a, a njena dielektricna propustljivost (). Kada se ovakva kuglica nalazi
u spoljnjem polju konstantnom polju Ein njen indukovani elektricni dipolni moment je
p = 40
1 3
a Ein .
+2
(17.4.30)
Slicno se moze pokazati i sledece. Ako je relativna magnetna propustljivost materijala od koga
je napravljena kuglica, onda ce njen magnetni dipolni moment biti
m = 4
1 3
a Hin
+2
(17.4.31)
kad se kuglica nalazi u spoljnem magnetnom polju Hin . Nas interesuje rasejanje elektromagnetnog talasa (17.0.1) na kuglici. Dimenzije kuglice su male u odnosu na talasnu duzinu talasa
pa cemo polje u kuglici smatrati homogenim. Pretpostavicemo da je = 1, cime cemo pojednostaviti racun. Dipolni moment kuglice je

1 3
it
a <e E0 E in e
.
(17.4.32)
p = 40
+2
Zamenom ovog izraza u izraz za srednju vrednost angularne distribucije snage zracenja u dipolnoj
aparoksimaciji dobijamo
0 1 2 6 4 2
dP
(17.4.33)
= c3
a E0 (1 |n E in |2 ) .
d
2
+2
17.4. RASEJANJE NA MALIM KUGLICAMA
235
Diferencijalni presek za rasejanje je

d
a6 4 1 2
= 4
(17.4.34)
(1 |n E in |2 ) .
d
c
+2
Diferencijalni presek za upadni nepolarizovani talas dobija se usrednjavanjem. Rezultat je
d
a6 4 1 2
=
(17.4.35)

(1 cos2 ) .
d nep
2c4 + 2
Integracijom po uglovima dobijamo totalni presek
8 4 6 1 2
=
a
.
(17.4.36)
3 c
+2
U limesu iz ovog rezultata dobijamo rezultat za rasejenje na metalnoj kuglici. Analogno
prethodnom mogu se ukljuciti i efekti magnetnog dipolnog zracenja ukoliko je 6= 1.
17.4.1
Rasejanje na meti sa vi
se centara rasejanja
Do sada smo razmatrali rasejanje ravnog elektromagnetnog talasa na jednoj meti. Sada cemo
pretpostaviti da imamo vise rasejivaca i da su oni u fiksnim pozicijama. Neka je r radijus
vektor rasejivaca indeksa . Jednostavnosti radi pretpostavicemo da su svi rasejivaci isti i da su
dimenzije rasejivaca male u poredjenju sa talasnom duzinom upadnog talasa. Dipolni moment
rasejivaca indeksa je proporcionalan sa upadnim poljem p = p0 eit+ikin r . Na velikim
rastojanjima od ove slozene mete magnetno polje rasejanog talasa je koherentna superpozicija
individualnih magnetnih polja od svakog rasejivaca ponaosob,
N
(t Rca ) n
1 Xp
B=
.
40 c3
R
(17.4.37)
Sa R obelezili smo rastojanje izmedju rasejivaca indeksa i tacke posmatranja, n = R /R

je odgovarajuci ort. Koordinatni pocetak je u oblasti slozene mete, a r je vektor polozaja tacke
posmatranja. Ortove n aproksimiracemo sa n = r/r. Dalje imamo R = |r r | r n r .
U imeniocu izraza za magnetno polje R cemo aproksimirati sa r, a u brojicu cemo zadrzati i
naredni clan. Magnetna indukcija onda postaje

i
N
1 X p0 2 e
B=
40 c3
r
t rc
ei(kin k)r
(17.4.38)
k = c n je talasni vektor rasejanog elektromagnetnog talasa. Sa q = kin k obelezicemo promenu

talasnog vektora pri rasejanju. Fazni faktor eiqr je jedina razlika koja se pojavljuje u odnosu
na slucaj kad imamo samo jedan centar rasejanja. Fazna razlika izmedju razlicitih rasejivaca
dovodi do interferencionih efekata. Pomocu izraza za magnetno polje lako se nalazi izracena
snaga u pravcu orta n, a pomocu nje dobijamo diferencijalni presek za rasejanje. Rezultat je
N
d X
d
=
eiq(r r ) ,
d
d 0 ,=1
(17.4.39)
236

gde smo sa
faktor
d
d

obelezili diferencijalni presek za rasejanje na jednom rasejivacu. Dopunski
0
F =
N
X
eiq(r r )
(17.4.40)
,=1
predstavlja faktor koheretnosti, i pokazuje u kojoj meri se rezultat za rasejanje na vise rasejivaca
razlikuje od rasejanja na jednom. Ako rasejivaca ima puno i slucajno su rasporedjeni, faze u
sumi izraza (17.4.40) ce se pokratiti pa je F = N . Rasejanje je u ovom slucaju nekoherentni zbir
rasejanja na pojedinacnim rasejivacima. Suprotan slucaj je kad su rasejivaci pravilno rasporedjeni, npr. kao u kristalima. Ako duz jedne linije imamo rasejivace, na medjusobnom rastojanju
L onda je
N
1
X
X
1 eiN qL
eiqr =
eiqL =
,
(17.4.41)
iqL
1
e
=0
pa je
sin2
F =
sin2
N qL
2
qL
2
.
Funkcija F za vrednosti q q = 0, 2, 4, . . . ima maksimume koji iznose F = N 2 .
Appendix A
Vektorska analiza
Osnovne formule iz vektorske analize koje se koriste u kursu su:
div(a) = diva + a 5
(A.0.1)
div(A B) = BrotA ArotB
(A.0.2)
(a b) = (a )b + (b )a + a rotb + b rota
(A.0.3)
rot(v) = rotv + v
(A.0.4)
rot(A B) = AdivB BdivA + (B )A (A )B
(A.0.5)
Ako se u Gausovoj teoremi

konstantan vektor dobicemo
R
V
rotrotA = graddivA + 4A .
(A.0.6)
H
divA = V A dS za vektorsko polje izabere A = c, gde je c
Z
I
3
d r =
dS .
(A.0.7)
V
Slicno ako se uzme da je A = a c, gde je a vektorsko polje dobija se

Z
I
3
d rrota = dS a .
237
(A.0.8)
238
APPENDIX A. VEKTORSKA ANALIZA
Bibliography
[1] J. D. Jackson, Classical Electrodynamics, John Wiley and Sons, Inc. (1999)
[2] L. Landau, E. Lifsic, Teorija polja; Elektrodinamika neprekidnih sredina, Mir Moskva (1984)
[3] L. Landau, E. Lifsic, Elektrodinamika neprekidnih sredina, Mir Moskva (1984)
[4] B. Milic, Meksvelova Elektrodinamika, Univerzitet u Beogradu, (1996)
[5] W. Greiner, Classical Electrodynamics, Springer, (1996)
[6] A. Zangwill, Modern Electrodynamics, CUP, (2012)
[7] L. Eyges, The Classical Electromagnetic Field, Dover Publication, (1972)
239

Elektrodinamika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektrodinamika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTRODINAMIKA

3 Elektromagnetno polje u sredini

4 Teoreme elektromagnetnog polja

5.3 Cetvorovektor potencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tenzor jacine polja. Zakon transformacije jacina polja . . . . . . . . . . .

7 Dielektrici u konstantnom elektri

10.6 Doplerov efekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

13 Kvazistacionarno elektromagnetno polje

15 Ravan monohromatski talas u anizotropnim sredinama

CHAPTER 1. NAELEKTRISANJE I ELEKTROMAGNETNO POLJE

Figure 1.1: Elektricno polje dva tackasta naelektrisanja

Rasejanje fotona na elektronu ( + e + e ) je Komptonof efekt. Impuls fotona je

1.3. DIRAKOVA DELTA FUNKCIJA

Figure 1.3: Funkcija (x a).

tj. ona je fluks vektora gustine struje.

Dirakova delta funkcija

Definisimo funkciju (x a) na sledeci nacin

CHAPTER 1. NAELEKTRISANJE I ELEKTROMAGNETNO POLJE

Normalizacioni faktor 1/( ) je izabran tako da vazi

pri cemu je zadovoljeno

Ove osobine vaze pod integralom.

1.3. DIRAKOVA DELTA FUNKCIJA

Da bi dokazali (1.3.9) podjimo od integrala

integracije poklopila sa tackom x = a

CHAPTER 1. NAELEKTRISANJE I ELEKTROMAGNETNO POLJE

gde je a < d. Delta funkcija moze biti napisana u integralnom obliku

Trodimenzionalna delta funkcija je definisana sa

Jakobijan. Jakobijan u prethodnoj formuli se krati sa jakobijanom u meri inegracije da bi vazilo

U praksi se najcesce susrecemo sa cilindicnim i sfernim koordinatama. Trodimenziona delta

Zapreminska gustina naelektrisanja sistema od N tackastih naelektrisanja je

Primer: Dugacka nit, ravnomerno je naelektrisana sa naelektrisanjem po jedinici duzine. Naci

q v (t) (3) (r r (t)) ,

gde je v (t) brzina naelektrisanja indeksa u trenutku t.

Neka je V nepokretna zapremina unutar neprekidne sredine. Promena naelektrisanja u toj

CHAPTER 1. NAELEKTRISANJE I ELEKTROMAGNETNO POLJE

Potencijalna energija interakcije1 ova dva tackasta naelektrisanja je

Primenom Kulonovog zakona polje u tacki r tackastog naelektrisanja q postavljenog u tacku r 0

lako se vidi da potencijal (2.1.9) daje polje (2.1.8).

Rad elektrostatickog polja pri premestanju naelektrisanja q iz tacke A u tacku B u polju je

Vidimo da je rad jednak negativnoj promeni potencijalne energije naeletrisanja u polju i da ne

gde je a regularizacioni parametar. Prema tome

Rezultat ne zavisi od parametra a. Kako je rezultat integracije konstanta to je podintegralna

Primenili smo Dirak-Grinov identitet. Dakle,

Jednacine koje kompletno odredjuju elektrostaticko polje su

Figure 2.3: This is a figure.

Poprecni presek linijskog provodnika je zanemarljiv.

gde je S povrsina provodnika ortogonalna na pravac prenosenja naelektrisanja. Magnetna

rotB(r) = rotrotA = graddivA 4A

Figure 2.4: Magnetno polje linijskog provodnika

Figure 2.5: Magnetnetne linije magneta i solenoida sa strujom.

Razlaganje skalarnog potencijala po multipolima

Na velikim rastojanjima od ovog sistema (d  r) potencijal se moze razviti u red po stepenima

2.3. RAZLAGANJE SKALARNOG POTENCIJALA PO MULTIPOLIMA

Primenom binomne formule imamo

Poslednji clan u prethodnom izrazu prepisacemo u obliku

(r 0 )(3x0i x0j r02 ij )d3 r0

je tenzor kvadrupolnog momenta. Razvoj (2.3.37) postaje

Za sistem tri naelektrisanja: q u tacki (0, 0, a), q u tacki (0, 0, a) i 2q u koordinatnom

(3x0i x0i r02 ii ) = 0 .

2. Ako je raspodela naelektrisanja sferno-simetricna, = (r) onda je tenzor kvadrupolnog

(RT )ji x0i

2.3. RAZLAGANJE SKALARNOG POTENCIJALA PO MULTIPOLIMA

odakle dobijamo zakon tranformacije

gde smo u poslednjem koraku iskoristili cinjenicu da je matrica R ortogonalna.

Na velikim rastojanjima od ovog sistema (d r) potencijal se moze razviti u red po stepenima

1 3(p r)r r2 p 4 (3)