Република Србија

МИНИСТАРСТВО
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Примена прописа из облaсти

заштите од нејонизујућих зрачења

Општи водич

Београд, 2017. године

Садржај:

1. Уводна реч.................................................................................................................................................3
2. Прописи ......................................................................................................................................................3
3. Зона повећане осетљивости............................................................................................................4
4. Извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса.....................................................4
5. Решење за коришћење извора од посебног интереса .....................................................6
6. Изузећа........................................................................................................................................................6
7. Границе излагања нејонизујућим зрачењима .....................................................................6
8. Базична ограничења............................................................................................................................7
9. Референтни гранични нивои..........................................................................................................8
10. Гранични нивои за нискофреквентно и високофреквентно зрачење....................9
11. Поступак припреме за изградњу, постављање и употребу нових извора.............9
12. Периодична испитивања.................................................................................................................10
13. Прекорање граничних вредности...............................................................................................10
14. Начин периодичних испитивања................................................................................................11
15. Прва испитивања за затечене изворе.......................................................................................11
16. Студија значаја постојећих извора.............................................................................................11
17. Испитивања.............................................................................................................................................11
18. Систематско испитивање................................................................................................................12
19. Ванредни догађај .................................................................................................................................12
20. Посебна мерења.....................................................................................................................................13
21. Поверени послови................................................................................................................................13
22. Веза са другим прописима ..............................................................................................................13
23. Надлежност у вршењу инспекцијског надзора................................................................... 14
24. Поступање надлежних инспекција..............................................................................................14
25. Надлежност Министарства..............................................................................................................15
26. Контакт........................................................................................................................................................15

2
1. УВОДНА РЕЧ

Општи водич Примена прописа из области заштите од нејонизујућих зрачења има за циљ
да у краткој и сажетој форми прикаже примену прописа из области заштите од
нејонизујућих зрачења у Републици Србији и истовремено да послужи органима локалне
самоуправе за јачање капацитета стручних служби у спровођењу мера заштите од
нејонизујућих зрачења које обављају и као поверене послове.

2. ПРОПИСИ

Усвајањем Закона о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр.

36/09), са пратећим подзаконским актима објављеним у „Службеном гласнику РС”, бр.
104/09, Република Србија је по први пут законодавно уредила услове и мере заштите
здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у
коришћењу извора нејонизујућих зрачења. Заштита од професионалног излагања
изворима нејонизујућих зрачења није предмет овог закона.
Из области заштите од нејонизујућих зрачења, донети су следећи прописи:

1. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр. 36/09);

2. Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора,
начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
3. Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”,
бр. 104/09);
4. Правилник о садржини евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног
интереса („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
5. Правилник о садржини и изгледу обрасца извештаја о систематском испитивању
нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини („Службени гласник РС”, бр.
104/09);
6. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове
систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе
систематског испитивања у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
7. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове
испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у
животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
8. Уредба о утврђивању Програма систематског испитивања нивоа нејонизујућих
зрачења у животној средини за период од 2015. до 2016. године („Службени гласник
РС”, бр. 105/15).

Чланом 2. став 1. тачка 2) Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је, да

извор нејонизујућих зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или
може да емитује нејонизујуће зрачење. Граница излагања нејонизујућим зрачењима је
максимално дозвољена вредност интензитета поља у животној средини која је одређена
стандардом или другим прописом, и ова граница се не односи на пацијенте у
здравственим установама на којима се примењује контролисана медицинска терапија
или дијагностички поступак, а зона опасног зрачења је простор око извора нејонизујућих
зрачења у коме интензитет нејонизујућих зрачења прелази прописану границу, у складу
са чланом 2. став 1. тачка 5) и 6) Закона о заштити од нејонизујућих зрачења.

Нејонизујућа зрачења су електромагнетска зрачења која имају енергију фотона мању од

12,4 eV, и она обухватају:
3
 1) ултраљубичасто или ултравиолетно зрачење (таласне дужине 100 - 400 nm);
2) видљиво зрачење (таласне дужине 400 -780 nm);
3) инфрацрвено зрачење (таласне дужине 780 nm - 1 mm);
4) радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10 kHz - 300 GHz);
5) елетромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0 - 10k Hz);
6) ласерско зрачење и
7) ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 20 kHz.

Уређивање заштите од нејонизујућих зрачења заснива се на следећим начелима:

1) начело забране - излагање нејонизујућим зрачењима изнад прописане границе и

свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено;
2) начело сразмерности - услови и дозвољеност коришћења извора нејонизујућих
зрачења од посебног интереса се одређују и цене према користи коју њихово
коришћење пружа друштву, у односу на потенцијалне ризике наступања штетног
дејства, услед њиховог коришћења, узимајући у обзир ниво и трајање изложености
становништва у конкретном случају, старосну и здравствену структуру потенцијално
изложеног становништва, начин, време и место коришћења таквог извора, присуство
других извора са различитим фреквенцијама, као и друге релевантне околности
конкретног случаја;
3) начело јавности - подаци о нејонизујућим зрачењима доступни су јавности.

3. ЗОНА ПОВЕЋАНЕ ОСЕТЉИВОСТИ

Зоне повећане осетљивости јесу: подручја стамбених зона у којима се особе могу
задржавати и 24 сата дневно; школе, домови, предшколске установе, породилишта,
болнице, туристички објекти, те дечја игралишта; површине неизграђених парцела
намењених, према урбанистичком плану, за наведене намене, у складу са препорукама
Светске здравствене организације, сагласно одредби члана 2. став 1. тачка 5)
Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора,
начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, бр. 104/09).

4. ИЗВОРИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА ОД ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА

На основу члана 3. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса,

врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања, изворима нејонизујућих
зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу
да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије
електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достиже најмање 10% износа
референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију. Зоне повећане
осетљивости јесу: подручја стамбених зона у којима се особе могу задржавати и 24 сата
дневно; школе, домови, предшколске установе, породилишта, болнице, туристички
објекти, те дечја игралишта; површине неизграђених парцела намењених, према
урбанистичком плану, за наведене намене, у складу са препорукама Светске здравствене
организације, сагласно одредби члана 2. став 1. тачка 5) Правилника о изворима
нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог
испитивања.

4
На основу члана 4. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса,
врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања, извори нејонизујућих зрачења
од посебног интереса су:
1) нови извори електромагнетског поља чија изградња, односно постављање и
употреба се планирају;
2) затечени извори електромагнетског поља за које је издата употребна дозвола за
рад у складу са прописима који су важили пре ступања на снагу овог правилника,
као и извори који се користе без употребне дозволе за рад;
3) реконструисани извори настали након реконструкције којом су битно измењене
основне техничке карактеристике, начин употребе или рада, снага или смештај
извора, што има за последицу промену нивоа или врсте електромагнетског поља
извора.

Извори нејонизујућих зрачења од посебног интереса у зависности од техничких и других

карактеристика које се односе на конструкцију и рад тих извора, могу бити стационарни
и мобилни. Стационарни извори јесу извори електромагнетског поља који имају
одређено стално место рада су:
1) извори нискофреквентног електромагнетског поља (у даљем тексту:
нискофреквентни извори) као што су: трансформаторске станице, постројење
електричне вуче, затим уређај или објекти чије статичко магнетско поље може да
пређе референтни гранични ниво (као нпр. уређај за магнетско-резонантну
томографију или спектроскопију, постројење за производњу алуминијума,
електролизу или галванизацију и сл.), или било који други уређај или објекат који
ствара електромагнетско поље фреквенције до укључиво 10 kHz, при чему је
називни радни напон већи од 35 kV;
2) електроенергетски водови тј. надземни или подземни каблови за пренос или
дистрибуцију електричне енергије напона већег од 35 kV, с тим што се
електроенергетски водови као поједини изводи из напојне трафостанице целом
дужином, све до краја свог напонског нивоа, сматрају као јединствени извори
електромагнетског поља;
3) извори високофреквентног електромагнетског поља (у даљем тексту:
високофреквентни извор), односно уређај или објекат који ствара
електромагнетско поље фреквенције од 10 kHz до укључиво 300 GHz.

Високофреквентним извором не сматра се уређај предвиђен за усмерену непокретну

микроталасну везу, сателитску везу као и све непокретне радио станице ефективне
изражене снаге мање од 10 W и непокретне аматерске радио станице ефективне
изражене снаге мање од 100 W. Стационарним изворима не сматрају се уграђени кућни
апарати (као што је нпр. микроталасна пећ и сл.).

Мобилни извори електромагнетског зрачења су:

1) извори електромагнетског поља који немају одређено стално место рада;
2) извори који се не задржавају у временски ограниченом року на једној локацији;
3) извори који су такве конструкције да нису везани за подлогу или објекат;
4) извори који се могу премештати са једне локације на другу локацију; и
5) базне станице мобилне телефоније које се користе за додатно покривање за време
појединих догађаја, а привремено се постављају у зонама повећане осетљивости.

5
5. РЕШЕЊЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ИЗВОРА ОД ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА

Чланом 6. став 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је да

привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник могу користити
изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса ако испуњавају следеће услове:
1) да за те изворе нејонизујућих зрачења имају процену утицаја на животну средину,
у складу са законом и
2) да ниво излагања становништва не прелази прописане границе.

Испуњеност услова утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине

надлежни орган аутономне покрајине.

Чланом 6. став 5. предметног Закона прописано је да привредна друштва, предузећа,

друга правна лица и предузетници не могу отпочети коришћење извора нејонизујућих
зрачења од посебног интереса пре него што добију акт о испуњености услова за њихово
коришћење.

6. ИЗУЗЕЋЕ

Одредбе члана 6. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења не односе се на изворе

нејонизујућих зрачења од посебног интереса који се региструју код министарства
надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове, у
складу са чланом 7. став 1. предметног Закона.

Изузетно, одредбе члана 6. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења не односе се и на:

1) изворе нејонизујућих зрачења који се транспортују железницом, моторним
возилом, авионом или пловним средством, када је технички обезбеђено да се
извор не може користити нити може генерисати нејонизујућа зрачења и
2) изворе нејонизујућих зрачења који су ускладиштени или који се користе за
продају или за друге сврхе у таквом стању да није могуће да се пусте у рад или
користе на начин који би представљао потенцијалну опасност.

Прописи о заштити становништва у подручју повећане осетљивости не односе се на

објекте који су накнадно изграђени унутар далеководних коридора у складу са чланом
12. став 3. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама
извора, начину и периоду њиховог испитивања.

7. ГРАНИЦЕ ИЗЛАГАЊА НЕЈОНИЗУЈУЋИМ ЗРАЧЕЊИМА

Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”,

бр. 104/09), прописане су границе излагања нејонизујућим зрачењима, односно базична
ограничења и референтни гранични нивои излагања становништва електричним,
магнетским и електромагнетским пољима различитих фреквенција, на основу
препорука Савета Европе од 12. јула 1999. број 1999/519/ЕС и Међународне комисије за
заштиту од нејонизујућих зрачења (ICNIRP).

Одредбе овог правилника односе сe на зоне повећане осетљивости изван контролисаних

(надзираних) области, осим на зрачење уређаја који су намењени терапији или лечењу у
здравству или зрачење радарских и примопредајних система за одбрамбене потребе, за
заштиту, спасавање или пружање помоћи.
6
Границе излагања нејонизујућим зрачењима обухватају опсеге и поља:
1) нискофреквентно (НФ) зрачење је нејонизујуће зрачење опсега између 0 и 10 kHz;
2) високофреквентно (ВФ) зрачење обухвата опсег нејонизујућег зрачења од 10 kHz
до 300 GHz;
3) радио-фреквенцијско (РФ) зрачење је део ВФ опсега између 300 kHz и 300 GHz;
4) микроталасно зрачење (МТ) је део радио-фреквентног опсега између 300 MHz и
300 GHz;
5) блиско поље јесте електромагнетско поље у непосредној близини извора зрачења
у коме оно нема особине раванског таласа и
6) далеко поље јесте електромагнетско поље толико удаљено од извора да има
карактер раванског таласа.

На основу члана 2. став 1. тачка 8) Правилника о границама излагања нејонизујућим

зрачењима, контролисана (надзирана) зона је ограђен или обележен простор око извора
нејонизујућег зрачења који је доступан само запосленим лицима или лицима која
надгледају његово коришћење или радна средина.

8. БАЗИЧНА ОГРАНИЧЕЊА

Чланом 3. Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, прописано је да

базична ограничења излагања становништва електричним, магнетским и
електромагнетским пољима (0 Hz до 300 GHz) јесу ограничења у излагању временски
променљивим изворима електромагнетских поља (нискофреквентни,
високофреквентни, укључујући радио фреквенцијске, микроталасне и др.), која су
заснована непосредно на утврђеним здравственим ефектима и биолошким
показатељима.

Физичке величине којима се ова ограничења одређују, у зависнoсти од фреквенције

поља, јесу: густина магнетског флукса или магнетна индукција (B), густина струје (Ј),
специфични ниво апсорбовања енергије (SAR) и густина снаге (S).

Базична ограничења изложености становништва електричним, магнетским и

електромагнетским пољима (0 Hz до 300 GHz) дата су у Табели 1. која је одштампана уз
Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима и чини његов саставни део.

Табела 1.
Густина SAR SAR SAR
Густина Густина
магнетског упросечен локализован локализован на
Фреквентни опсег струје J снаге S
флукса B за цело на главу и екстремитете
(mA/m2) (W/m2)
(mT) тело (W/kg) труп (W/kg) (W/kg)
0 Hz 40
>0-1 Hz 8
1-4 Hz 8/f
4-1000 Hz 2
1000 Hz-100 kHz f/500
100 kHz-10 MHz f/500 0,08 2 4
10 MHz-10 GHz 0,08 2 4
10-300 GHz 10

7
9. РЕФЕРЕНТНИ ГРАНИЧНИ НИВОИ

Чланом 5. Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, прописано је да

референтни гранични нивои јесу нивои излагања становништва електричним,
магнетским и електромагнетским пољима који служе за практичну процену
изложености, како би се одредило да ли постоји вероватноћа да базична ограничења
буду прекорачена.

Референтни гранични нивои исказују се зависно од висине фреквенције поља према

следећим параметрима: јачина електричног поља Е (V/m), јачина магнетнског поља H
(А/m), густина магнетског флукса B (µТ), густина снаге (еквивалентног равног таласа) -
Sеkv (W/m2 ).

Примена мерљивог референтног граничног нивоа осигурава поштовање релевантног

базичног ограничења.

Референтни гранични нивои дати су у Табели 2. која је одштампана уз Правилник о

границама излагања нејонизујућим зрачењима и чини његов саставни део.

Табела 2.
Јачина Густина Густина снаге
Јачина Време
магнетског магнетског (еквивалентног
Фреквенција  електричног упросечења t
поља H флукса B равног таласа) Sekv
поља E (V/m) (минута)
(A/m) (T) (W/m2)
< 1 Hz 5 600 12 800 16 000 *
1-8 Hz 4 000 12 800/f 2 16 000/f2 *
8-25 Hz 4 000 1 600/f 2 000/f *
0,025-0,8 kHz 100/f 1,6/f 2/f *
0,8-3 kHz 100/f 2 2,5 *
3-100 kHz 34,8 2 2,5 *
100-150 kHz 34,8 2 2,5 6
0,15-1 MHz 34,8 0,292/f 0,368/f 6
1-10 MHz 34,8/ f1/2 0,292/f 0,368/f 6
10-400 MHz 11,2 0,0292 0,0368 0,326 6
400-2000 MHz 0,55 f1/2 0,00148 f 1/2 0,00184 f1/2 f/1250 6
2-10 GHz 24,4 0,064 0,08 1,6 6
10-300 GHz 24,4 0,064 0,08 1,6 68/f1,05

8
10. ГРАНИЧНИ НИВОИ ЗА НИСКОФРЕКВЕНТНО И ВИСОКОФРЕКВЕНТНО ЗРАЧЕЊЕ

Нискофреквентно зрачење

На основу Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, за

фреквенцију од 50 Hz, референтни гранични нивои су:
1) Јачина електричног поља Е = 2 kV/m
2) Јачина магнетског поља H = 32 А/m
3) Густина магнетског флукса B = 40 µТ

Базично ограничење за густину струје је J = 2 mA/m2 .

Високофреквентно зрачење

На основу Правилника о границама излагања нејонизујућим зрачењима, за базне

радио станице мобилне и фиксне телефоније референтни гранични ниво за јачину
електричног поља су:
1) Јачина електричног поља Е = 16,8 V/m за фреквентни опсег GSM 900
2) Јачина електричног поља Е = 23,3 V/m за фреквентни опсег GSM 1800
3) Јачина електричног поља Е = 24,4 V/m за фреквентни опсег UMTS
4) Јачина електричног поља Е = 11,2 V/m за фреквентни опсег CDMA

Референтни гранични нивои прописани у Табели 2. Правилника о границама излагања

нејонизујућим зрачењима су строжији од препорука Савета Европе од 12. јула 1999. број
1999/519/ЕС и Међународне комисије за заштиту од нејонизујућих зрачења (ICNIRP) уз
иста базична ограничења.

11. ПОСТУПАК ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗГРАДЊУ, ПОСТАВЉАЊЕ И УПОТРЕБУ НОВИХ

ИЗВОРА НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА (СТРУЧНА ОЦЕНА ОПТЕРЕЋЕЊА)

Чланом 6. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама

извора, начину и периоду њиховог испитивања, прописано је да поступак припреме за
изградњу, постављење и употребу нових извора нејонизујућих зрачења, односно
реконструкција постојећих извора нејонизујућих зрачења, врши се уз:
1) прибављање услова и мера заштите животне средине које издаје надлежни орган
у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине;
2) процену утицаја на животну средину у поступку који спроводи надлежни орган
пре издавања одобрења за њихову изградњу, односно постављање и употребу у
складу са прописима којима се уређује процена утицаја на животну средину.

У поступку издавања услова и мера заштите животне средине, односно одлучивања о

потреби процене утицаја на животну средину корисник извора нејонизујућег зрачења од
посебног интереса подноси надлежном органу стручну оцену оптерећења животне
средине као доказ да тај извор неће својим радом довести до прекорачења прописаних
граничних вредности. Стручну оцену оптерећења животне средине даје организација
овлашћена за систематско испитивање нивоа нејонизујућег зрачења у животној
средини, при чему узима у обзир постојеће оптерећење које се утврђује мерењем и
оптерећење које нови или реконструисани извор уноси у животну средину.

9
Чланом 7. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама
извора, начину и периоду њиховог испитивања, прописано је, између осталог, да је
корисник дужан да након изградње, односно постављања објекта који садржи извор
нејонизујућег зрачења, а пре издавања дозволе за почетак рада или употребне дозволе
изврши прво испитивање, односно мерење нивоа електромагнетног поља у околини
извора. За потребе првог испитивања корисник може извор електромагнетног поља
пустити у пробни рад у периоду не дужем од 30 дана или за телекомуникационе објекте
може мерења извршити у оквиру техничког прегледа. Орган надлежан за обављање
техничког прегледа, односно за издавање дозволе за почетак рада или употребне
дозволе за објекат који садржи извор нејонизујућег зрачења од посебног интереса може
пустити у рад тај извор ако је мерењем утврђено да ниво електромагнетног поља не
прекорачује прописане граничне вредности и да изграђени, односно постављени објекат
неће својим радом угрожавати животну средину.

У поступку припреме и доношења новог урбанистичког плана који предвиђа изградњу

зона, односно објеката повећане осетљивости (зоне повећане осетљивости јесу: подручја
стамбених зона у којима се особе могу задржавати и 24 сата дневно; школе, домови,
предшколске установе, породилишта, болнице, туристички објекти, те дечја игралишта;
површине неизграђених парцела намењених, према урбанистичком плану, за наведене
намене, у складу са препорукама Светске здравствене организације), узимају се у обзир
постојећи стационарни извори који већ оптерећују животну средину у тој зони. У
поступку стратешке процене утицаја на животну средину могу се разматрати извештаји
о систематском и/или периодичном испитивању и/или вршити стручна оцена
оптерећена животне средине за поједине изворе.

12. ПЕРИОДИЧНА ИСПИТИВАЊА

Корисник извора за чију је употребу надлежни орган издао одобрење, обезбеђује

периодична испитивања након пуштања у рад извора и то:
1) једанпут сваке друге календарске године за високофреквентне изворе и
2) једанпут сваке четврте године за нискофреквентне изворе,

у складу са чланом 8. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног

интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања.

13. ПРЕКОРАЧЕЊА ГРАНИЧНИХ ВРЕДНОСТИ

Ако се периодичним испитивањем, систематским испитивањем или мерењем

извршеним по налогу инспектора за заштиту животне средине, утврди да је у околини
једног или више извора измерен ниво електромагнетног поља изнад прописаних
граничних вредности, надлежни орган може кориснику наложити ограничење у погледу
употребе, реконструкцију или затварање објекта до задовољавања прописаних
граничних вредности.

Реконструкција се обавља технички и оперативно изведивим мерама у року од највише

годину дана од дана када је наложена реконструкција извора.

10
14. НАЧИН ПЕРИОДИЧНИХ ИСПИТИВАЊА

Ако се у току првог или периодичног испитивања утврди ниво електромагнетног поља
мањи од 10% прописаних граничних вредности, корисник неће вршити периодична
испитивања, сагласно одредби члана 11. став 1. Правилника о изворима нејонизујућих
зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања.

У случају реконструкције извора из става 1. члана 11. корисник обезбеђује испитивања у

складу са чланом 8. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног
интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања.

15. ПРВА ИСПИТИВАЊА ЗА ЗАТЕЧЕНЕ ИЗВОРЕ

Чланом 13. Правилника о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса,

врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања, прописано је, да корисник
затеченог извора нејонизујућег зрачења мора да изврши прво испитивање зрачења у
року од три године од дана ступања на снагу Закона о заштити од нејонизујућих зрачења,
а по налогу надлежног инспектора за заштиту животне средине и пре истека тог рока.

Извештај о првом оспитивању корисник доставља надлежном органу уз захтев за

издавање решења за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса.

16. СТУДИЈА ЗНАЧАЈА ПОСТОЈЕЋИХ ИЗВОРА

Корисник који располаже са 10 и више затечених извора зрачења од посебног интереса

може министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине да поднесе студију
значаја постојећих извора у року од три године од дана ступања на снагу Закона о
заштити од нејонизујућих зрачења. Студију израђују лица овлашћена за систематско
испитивање нејонизујућег зрачења у животној средини у складу са законом.

Студија садржи податке, и то:

1) категоризацију извора (подаци из евиденције);
2) приоритете и временски план извођења првих испитивања у складу са
категоризацијом извора;
3) резултате мерења релевантних за процену постојећих извора.

На основу процене резултата студије, министарство, односно надлежни орган

аутономне покрајине донеће одлуку о првим испитивањима на затеченим изворима,
односно о периодичним испитивањима за поједине изворе, у складу са Правилника о
изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и
периоду њиховог испитивања.

17. ИСПИТИВАЊА

Испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у

животној средини, као и систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења може да
врши само привредно друштво, предузеће и друго правно лице, ако испуњава услове у
погледу кадрова, опреме и простора, у складу Правилником о условима које морају да
испуњавају правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа
11
нејонизујућих зрачења, као и начин и методе систематског испитивања у животној
средини и Правилником о условима које морају да испуњавају правна лица која врше
послове испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса
у животној средини, што се утврђује решењем у складу са чланом 5. и 10. Закона о
заштити од нејонизујућих зрачења. Један од прописаних услова за вршење испитивања
нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини,
као и систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења, да је привредно друштво,
предузеће и друго правно лице акредитовано код надлежног акредитационог тела, што
се доказује на основу додељеног акта о акредитацији којим овлашћено акредитационо
тело утврђује компетентност организације да обавља послове из обима акредитације у
складу са Стандардом SCS ISO/IEC 17 025 : 2006. За испитивање нивоа зрачења извора
нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, као и систематско
испитивање нивоа нејонизујућих зрачења примењује се и следећи стнадари: за
нискофреквентно подручје - CEI IEC 61786; за високофреквентно подручје - CEI IEC 61566
и CENELEC EN 50413:2008.

18. СИСТЕМАТСКО ИСПИТИВАЊЕ НИВОА НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА

Чланом 5. став 1. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, прописано је, да ради

откривања присуства, утврђивања опасности, обавештавања и предузимања мера
заштите од нејонизујућих зрачења, врши се систематско испитивање нивоа
нејонизујућих зрачења у животној средини, док је чланом 5. став 2. и 3. прописано да
Влада доноси Програм систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у
животној средини за период од две године, који припрема министарство надлежно за
послове заштите од нејонизујућих зрачења у сарадњи са органом аутономне покрајине
надлежним за послове заштите животне средине. Република односно аутономна
покрајина обезбеђују финансијска средства за реализацију Програма систематског
испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини. Систематско испитивање
нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини може да врши привредно друштво,
предузеће и друго правно лице ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и
простора што утврђује решењем министар надлежан за послове заштите од
нејонизујућих зрачења.

У Републици Србији је по први пут реализован Програм систематског испитивања нивоа

нејонизујућих зрачења у животној средини за 2011. годину и Извештај о систематском
испитивању нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за 2011. годину доступан
je свим заинтересованим странама на сајту www.sepa.gov.rs Агенцијe за заштиту
животне средине.

19. ВАНРЕДНИ ДОГАЂАЈ

Чланом 12. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења је прописано, да привредно

друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник, односно оператер или руковалац,
дужни су да одмах, а најкасније у року од 24 часа, обавесте министарство о ванредном
догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине,
односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне
средине.

Обавештење о ванредном догађају садржи нарочито информације о околностима

ванредног догађаја, месту, времену, непосредној опасности по здравље људи и кратак
опис предузетих мера.
12
20. ПОСЕБНА МЕРЕЊА

Чланом 13. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења је прописано, да ради

испитивања излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини на захтев
министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, врше се посебна
мерења.

Трошкови посебног мерења падају на терет министарства, односно надлежног органа

аутономне покрајине, изузев у случају ако се мерењем утврде неправилности у раду или
прекорачење прописаних граничних вредности емитовања, када трошкове плаћа
власник емитера зрачења.

21. ПОВЕРЕНИ ПОСЛОВИ

За изградњу, постављање и употребу нових извора нејонизујућих зрачења, односно

реконструкцију постојећих извора нејонизујућих зрачења, са становишта заштите
животне средине, корисник истих је дужан да осим одредби прописаних Законом о
заштити од нејонизујућих зрачења са пратећим подзаконским актима, примени и
одредбе Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09,
36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС) и Закона о процени утицаја на
животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09). На основу Закона о
заштити животне средине Влада је донела Уредбу о утврђиваљу Листе пројеката за које
је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја
на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 114/08).

Одредбама Закона о заштити животне средине, Закона о процени утицаја на животну

средину и Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, органима аутономне покрајине и
органима локалне самоуправе поверено је спровођење прописаних одредби из области
заштите животне средине и заштите од нејонизујућих зрачења.

22. ВЕЗА СА ДРУГИМ ПРОПИСИМА

Осим прописа из области заштите животне средине и заштите од нејонизујућих зрачења,

на изворе нејонизујућих зрачења примењују се и одредбе прописане Законом о
планирању и изградњи, за чије спровођење је надлежно Министарство грађевинарства,
саобраћаја и инфраструктуре у складу са чланом 6. Закона о министарствима („Службени
гласник РС”, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 и 62/17), одредбе Закона о електронским
комуникацијама спроводи Министарство трговине, туризма и телекомуникација и
Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) у
складу са чланом 8. Закона о министарствима, док одредбе Закона о енергетици
спроводи Министартсво рударства и енергетике у складу са чланом 7. Закона о
министарствима.

Питања која се односе на утврђивање и праћење могућег утицаја нејонизујућих зрачења

на здравствено стање становништва нису у надлежности Министарства заштите
животне средине, већ Министарства здравља сагласно одредбама члана 15. Закона о
министарствима.

Заштита од нејонизујућих зрачења је у оквиру преговарачког Поглавља 28. Заштита

потрошача и заштита здравља.
13
23. НАДЛЕЖНОСТ У ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА

На основу члана 109. Закона о заштити животне средине, надзор над применом одредаба
овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство, ако овим
законом није другачије прописано. Инспекцијски надзор врши Министарство преко
инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга утврђеног овим законом.
Аутономна покрајина врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених
овим законом и прописа донетих на основу овог закона. Јединица локалне самоуправе
врши инспекцијски наџор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа
донетих на основу овог закона. Чланом 39. став 1. Закона о процени утицаја на животну
средину, Аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе поверавају се послови
инспекцијског наџора над применом одредаба овог закона за пројекте за које је орган
аутономне покрајине, односно локалне самоуправе надлежан за вођење поступка
процене утицаја.
На основу члана 14. став 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, надзор над
применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши
министарство, преко инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга
утврђеног овим законом, док се на основу става 3. и 4. истог члана, аутономној покрајини
се поверава вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења на
територији аутономне покрајине у складу са овим законом, а јединици локалне
самоуправе се поверава вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих
зрачења за које одобрење за изградњу и почетак рада издаје надлежни орган јединице
локалне самоуправе.
Инспектори за заштиту животне средине поступају и по одредбама Закона о
инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 36/15) којим је уређена садржина,
врсте и облици и поступак инспекцијског надзора, овлашћења и обавезе учесника у
инспекцијском надзору и друга питања од значаја за инспекцијски надзор.

24. ПОСТУПАЊЕ НАДЛЕЖНИХ ИНСПЕКЦИЈА

У случају да се периодичним испитивањем, систематским испитивањем или мерењем

извршеним по налогу надлежног инспектора за заштиту животне средине, утврди да је
у околини једног или више извора измерен ниво електромагнетног поља изнад
прописаних граничних вредности, надлежни орган може кориснику наложити
ограничење у погледу употребе, реконструкцију или затварање објекта до
задовољавања прописаних граничних вредности. Спровођење прописаних мера
укључујући и забрану коришћења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса
наређује се од стране надлежног инспектора за заштиту животне средине.

Извори високофреквентног електромагнетског поља (базне радио станица мобилне и

фиксне телефоније и телекомуникациони предајници радиорелејних система) су
истовремено и електронска комуникациона опрема и објекат, а у случају извора
нискофреквентног електромагнетског поља (трансформаторске станице и
електроенергетски водови), у питању су и енергетски објекти.

Одређивање забране рада, печаћења и одузимање електронске комуникационе опреме

или дела опреме ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме угрожава
животну средину, у надлежности је инспекције електронских комуникација у складу са
14
Законом о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/13 -
одлука УС и 62/14).

Eлекроенергетска инспекција спроводи одредбе Закона о енергетици („Службени

гласник РС”, бр. 145/14) везано за могуће угрожавање животне средине од коришћења
трансформаторских станица и електроенергетских водова.

Уклањање објекта у надлежности је грађевинске инспекције у складу са Законом о

планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - одлука
УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС и 98/13 - одлука УС, 132/14 и
145/14).

25. НАДЛЕЖНОСТ МИНИСТАРСТВА

На основу члана 5а. Закона о министарствима, Министарство заштите животне средине

обавља послове државне управе који се односе, између осталог и на основе заштите
животне средине и заштите од нејонизујућег зрачења. Послови државне управе који се
обављају из области заштите од нејонизујућих зрачења односе се на:
1) развој система заштите од нејонизујућих зрачења; решавање захтева и припрему
решења за давање овлашћења правним лицима за вршење послова испитивања
нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној
средини и за вршење послова систематског испитивања нивоа нејонизујућих
зрачења у животној средини; решавање захтева и припрему решења за коришћење
извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса; праћење нивоа нејонизујућих
зрачења у животној средини са захтевом вршење посебних мерења; процена
резултата студије значаја постојећих извора нејонизујућих зрачења од посебног
интереса; припрема Програма систематског испитивања нивоа нејонизујућих
зрачења у животној средини и праћење његове рализације; анализа резултата
систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини;
контрола поверених послова органима локалне самоуправе и утономној покрајини
на спровођењу прописа из области заштите од нејонизујућих зрачења и
2) вршење инспекцијског надзора над спровођењем мера заштите од нејонизујућих
зрачења.

26. КОНТАКТ

Министарство заштите животне средине

www.ekologija.gov.rs
Немањина 22-26, Београд
Тел: +381 11 3132 226
Тел: +381 11 2287 691

15
 Република Србија
МИНИСТАРСТВО
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Инспекцијски надзор у облaсти

заштите од нејонизујућих зрачења

Водич

Београд, 2017. године

Садржај:

1. Уводна реч.....................................................................................................................................................3
2. Прописи ..........................................................................................................................................................3
3. Належност у вршењу инспекцијског надзора...........................................................................3
4. Права, дужности и овлашћења инспектора ...............................................................................4
5. Надлежност поступања .........................................................................................................................5
6. Веза са другим прописима....................................................................................................................7
7. Поступање других инспекција...........................................................................................................8
8. Контакти других инспекција..............................................................................................................9
9. Контакт Министарство..........................................................................................................................9

2
1. УВОДНА РЕЧ

Водич Инспекцијски надор у области заштите од нејонизујућих зрачења има за циљ да у

краткој и сажетој форми прикаже права, дужности и овлашћења инспектора за заштиту
животне средине везано за вршње инспекцијског надора над спровођењем мера заштите
од нејонизујућих зрачења у Републици Србији и истовремено да послужи јединицама
локалне самоуправе за јачање капацитета инспектора за заштиту животне средине у
спровођењу мера заштите од нејонизујућих зрачења које обављају као поверене послове.

2. ПРОПИСИ

У вршењу инспекцијског надзора над спровођењем мера заштите од нејонизујућих

зрачења инспектори за заштиту животне средине спроводе мере прописане одредбама
следећих прописа, и то:
1. Закон о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС”, бр. 36/09);
2. Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 -
др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС);
3. Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и
36/09);
4. Закон о инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 36/15);
5. Закон о општем управном поступку („Службени гласник РС”, бр. 18/16);
6. Закон о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 65/13, 13/16 и 98/16);
7. Закона о привредним преступима („Службени лист СФРЈ”, бр. 4/77, 36/77, 14/85,
74/87, 57/89, 3/90, „Службени лист СРЈ”, бр. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и „Службени
гласник РС”, бр. 101/2005);
8. Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09,
121/12, 104/13, 108/14 и 94/16);
9. Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора,
начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
10. Правилник о границама излагања нејонизујућим зрачењима („Службени гласник РС”,
бр. 104/09);
11. Правилник о садржини евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног
интереса („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
12. Правилник о садржини и изгледу обрасца извештаја о систематском испитивању
нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини („Службени гласник РС”, бр.
104/09);
13. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове
систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе
систематског испитивања у животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09);
14. Правилник о условима које морају да испуњавају правна лица која врше послове
испитивања нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у
животној средини („Службени гласник РС”, бр. 104/09).

3. НАДЛЕЖНОСТ У ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА

На основу члана 109. Закона о заштити животне средине, надзор над применом одредаба
овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство, ако овим
законом није другачије прописано. Инспекцијски надзор врши Министарство преко
инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга утврђеног овим законом.
3
Аутономна покрајина врши инспекцијски надзор над извршавањем послова поверених
овим законом и прописа донетих на основу овог закона. Јединица локалне самоуправе
врши инспекцијски наџор над извршавањем послова поверених овим законом и прописа
донетих на основу овог закона.
Чланом 39. став 1. Закона о процени утицаја на животну средину, Аутономној покрајини
и јединици локалне самоуправе поверавају се послови инспекцијског надзора над
применом одредаба овог закона за пројекте за које је орган аутономне покрајине,
односно локалне самоуправе надлежан за вођење поступка процене утицаја.
На основу члана 14. став 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, надзор над
применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши
министарство, преко инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга
утврђеног овим законом, док се на основу става 3. и 4. истог члана, аутономној покрајини
поверава вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења на
територији аутономне покрајине у складу са овим законом, а јединици локалне
самоуправе се поверава вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих
зрачења за које одобрење за изградњу и почетак рада издаје надлежни орган јединице
локалне самоуправе.

4. ПРАВА, ДУЖНОСТИ И ОВЛАШЋЕЊА ИНСПЕКТОРА

На основу члана 14. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења, у вршењу инспекцијског

надзора инспектор за заштиту животне средине има право и дужност да:

 контролише да ли привредно друштво, предузеће, друго правно лице и

предузетник испуњавају прописане услове за коришћење извора нејонизујућих
зрачења од посебног интереса;
 контролише да ли лица из чл. 8. и 11. Закона воде прописане евиденције;
 контролише да ли лица из члана 9. Закона имају обезбеђено испитивање зрачења
извора нејонизујућих зрачења у животној средини;
 проверава да ли правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа
нејонизујућих зрачења у животној средини испуњавају прописане услове;
 проверава да ли правна лица која врше испитивање нивоа зрачења извора
нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини испуњавају
прописане услове;
 проверава да ли је привредно друштво, предузеће, друго правно лице,
предузетник, оператер или руковалац у року обавестило министарство о
ванредном догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган
аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за
послове заштите животне средине;
 контролише да ли се спроводе мере заштите од нејонизујућих зрачења.

У вршењу послова из члана 14. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења инспектор за

заштиту животне средине овлашћен је сагласно одредби члана 15. Закона, да:

 нареди отклањање утврђених недостатака и испуњавање прописаних услова

лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса у року
који он одреди;
 забрани рад лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног
интереса ако у одређеном року нису отклоњени утврђени недостаци;
4
  нареди вођење евиденције из чл. 8. и 11. Закона;
 нареди испуњавање прописаних услова за обављање послова систематског
испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, као и послова
испитивања зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у
животној средини;
 нареди систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној
средини на прописан начин;
 нареди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног
интереса у животној средини на прописан начин;
 нареди спровођење и других мера заштите од нејонизујућих зрачења, у складу са
законом.

5. НАДЛЕЖНОСТ ПОСТУПАЊА

Градска/
Републичка Покрајинска
Надлежности инспекције општинска
инспекција инспекција
инспекција
Контрола извора нејонизујућих
зрачења, за које одобрење за
изградњу и почетак рада издаје 
надлежно Министарство
Контрола извора нејонизујућих
зрачења, за које одобрење за
изградњу и почетак рада издаје 
надлежни орган аутономне
покрајине
Контрола извора нејонизујућих
зрачења, за које одобрење за
изградњу и почетак рада издаје 
надлежни орган града/јединице
локалне самоуправе
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник испуњавају
прописане услове за коришћење 
извора нејонизујућих зрачења од
посебног интереса
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник испуњавају
прописане услове за коришћење 
извора нејонизујућих зрачења од
посебног интереса на територији
аутономне покрајине
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућег зрачења од 
посебног интереса, води
евиденцију о тим изворима

5
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућег зрачења од 
посебног интереса, води
евиденцију о тим изворима, на
територији аутономне покрајине
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућих зрачења од
посебног интереса, води 
евиденцију о извршеним
испитивањима нејонизујућих
зрачења
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућих зрачења од
посебног интереса, води 
евиденцију о извршеним
испитивањима нејонизујућих
зрачења, на територији
аутономне покрајине
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућих зрачења од
посебног интереса, имају 
обезбеђено испитивање
нејонизујућих зрачења у животној
средини
Контрола да ли привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник који користе
извор нејонизујућих зрачења од
посебног интереса, имају 
обезебеђено испитивање
нејонизујућих зрачења у животној
средини, на територији
аутономне покрајине
Контрола да ли правна лица која
врше послове систематског
испитивања нивоа нејонизујућих 
зрачења у животној средини
испуњавају прописане услове
Контрола да ли правна лица која
врше испитивање нивоа зрачења
извора нејонизујућих зрачења од
посебног интереса у животној 
средини испуњавају прописане
услове - утврђује Министартво
6
Контрола да ли правна лица која
врше испитивање нивоа зрачења
извора нејонизујућих зрачења од
посебног интереса у животној 
средини испуњавају прописане
услове - утврђује надлежни орган
аутономне покрајине
Контрола да ли је привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник, оператер или
руководилац у року обавестило 
Министарство о ванредном
догађају
Контрола да ли је привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник, оператер или
руководилац у року обавестило 
надлежан орган аутономне
покрајине, о ванредном догађају
Контрола да ли је привредно
друштво, предузеће, друго правно
лице и предузетник, оператер или
руководилац у року обавестило 
надлежан орган града/јединице
локалне самоуправе, о ванредном
догађају

На сајту Министарства заштите животне средине www.ekologija.gov.rs су доступне

важеће контролне листе из области заштите од нејонизујућих зрачења, сагласно
одредбама Закона о инспекцијском надзору.

6. ВЕЗА СА ДРУГИМ ПРОПИСИМА

Осим прописа из области заштите животне средине и заштите од нејонизујућих зрачења,

на изворе нејонизујућих зрачења примењују се и одредбе прописане Законом о
планирању и изградњи, за чије спровођење је надлежно Министарство грађевинарства,
саобраћаја и инфраструктуре у складу са чланом 6. Закона о министарствима („Службени
гласник РС”, бр. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 и 62/17), одредбе Закона о електронским
комуникацијама спроводи Министарство трговине, туризма и телекомуникација и
Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) у
складу са чланом 8. Закона о министарствима, док одредбе Закона о енергетици
спроводи Министартсво рударства и енергетике у складу са чланом 7. Закона о
министарствима.

Питања која се односе на утврђивање и праћење могућег утицаја нејонизујућих зрачења

на здравствено стање становништва нису у надлежности Министарства заштите
животне средине, већ Министарства здравља сагласно одредбама члана 15. Закона о
министарствима.

Заштита од нејонизујућих зрачења је у оквиру преговарачког Поглавља 28. Заштита

потрошача и заштита здравља.
7
7. ПОСТУПАЊЕ ДРУГИХ ИНСПЕКЦИЈА

У случају да се периодичним испитивањем, систематским испитивањем или мерењем

извршеним по налогу надлежног инспектора за заштиту животне средине, утврди да је
у околини једног или више извора измерен ниво електромагнетног поља изнад
прописаних граничних вредности, надлежни орган може кориснику наложити
ограничење у погледу употребе, реконструкцију или затварање објекта до
задовољавања прописаних граничних вредности. Спровођење прописаних мера
укључујући и забрану коришћења извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса
наређује се од стране надлежног инспектора за заштиту животне средине.

Извори високофреквентног електромагнетског поља (базне радио станица мобилне и

фиксне телефоније и телекомуникациони предајници радиорелејних система) су
истовремено и електронска комуникациона опрема и објекат, а у случају извора
нискофреквентног електромагнетског поља (трансформаторске станице и
електроенергетски водови), у питању су и енергетски објекти.

Одређивање забране рада, печаћења и одузимање електронске комуникационе опреме

или дела опреме ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме угрожава
животну средину, у надлежности је инспекције електронских комуникација у складу са
Законом о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/13 -
одлука УС и 62/14).

Eлекроенергетска инспекција спроводи одредбе Закона о енергетици („Службени

гласник РС”, бр. 145/14) везано за могуће угрожавање животне средине од коришћења
трансформаторских станица и електроенергетских водова.

Уклањање објекта у надлежности је грађевинске инспекције у складу са Законом о

планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - одлука
УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС и 98/13 - одлука УС, 132/14 и
145/14).

8
8. КОНТАКТИ ДРУГИХ ИНСПЕКЦИЈА

Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Сектор за електронске комуникације и поштански собраћај
Инспекција: тел. 011 20-20-083
telekomunikacije@mtt.gov.rs

Регулаторна агенција за електронске комуникације

и поштанске услуге (РАТЕЛ)
www.ratel.rs

Министарство рударства и енергетике

Сектор за електроенергетику
Одељење за електроенергетску инспекцију
Инспекција: тел. 011 36-04-426
www.mre.gov.rs/elektroenergetika-inspekcija.php

Министарство грађевинарства, собраћаја и инфраструктуре

Инспекција: тел. 011 21-38-311
inspekcija@mgsi.gov.rs

9. КОНТАКТ МИНИСТАРСТВО

Министарство заштите живоне средине

www.ekologija.gov.rs

Сектор инспекције за заштиту животне средине

Одељење за поверене послове
Др Ивана Рибара 91, Нови Београд
Тел: +381 11 2287 691