UNIVERZITET U NIU

ELEKTRONSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

SISTEMI ZA AKVIZICIJU PODATAKA

TEMA

MERNI SISTEMI SA GSM BAZIRANIM PRENOSOM

PODATAKA

PROFESOR

STUDENT

Branislav Petrovi

Duan Mladenovi 12995

Merni sistemi sa GSM baziranim prenosom podataka

GSM Mobilna mrea

Prenos glasa kod prvih mobilnih sistema, koji obino nazivamo prvom
generacijom (1G) sistema, je bio (i jo uvek jeste) analogan. Ovi sistemi rade
na kanalima 450 ili 900 MHz. Primeri 1G mobilnih sistema su Advanced
Mobile Phone System (AMPS), koji jo uvek radi u Americi, i Nordic Mobile
Telephone (NMT), koji se koristi u Skandinaviji i u drugim zemljama.
Trenutno, glavni sistem za mobilnu telefoniju je Global System od Mobile
Communications (GSM), koji je u potpunosti digitalni 2G sistem druge
generacije koji radi na kanalima 900 ili 1800 MHz.Uprkos reci global koju
sadri u imenu, GSM se koristi samo u Evropi. Njegovi ekvivalenti drugde su
Digital AMPS u Americi, i Japanese Digital Cellular (JDC) sistem u Japanu i
Aziji, koji se malo razlikuje od GSM-a, ali koristi u potpunosti istu tehnologiju.
Severnoamerika digitalna mrea mobilne telefonije se takoe naziva TDMA
(IS-136 standard), po Time Division Multiple Access (TDMA) tehnike koja se
koristi kod ove mree. Ameriki mobilni sistem mnogo vie koristi kanal na
1900MHz, nego onaj na 1800MHz. Kod GSM sistema, digitalni prenos
podataka(ukljuujui prenos merenja protoka) je samo jo jedna od nekoliko
funkcija mobilnog telefona, pored glavne, a to je prenos glasa.
Korak napred u evoluciji mobilnih telekomunikacija je bila implementacija
General PAcket Radio Service (GPRS) sistema u GSM. Sutinski upgrade
osnovnih GSM mrea bio je potreban kako bi se pokrenuo novi servis za
prenos podataka. Takoe, morali su da se projektuju novi modeli telefona koji
podravaju GPRS. GSM mree sa GPRS-om su oznaene kao 2.5G mobilni
komunikacioni sistemi.
Implementacija sistema tree generacije (3G) koji se jo nazivaju Universal
Mobile Telecommunications System (UMTS), i koji rade na 1950MHz i
2150MHz, bio je vaan korak u beinom prenosu podataka. Ovo je zbog
visokih brzina koje ova generacija prua(do 2Mbps), globalnog
pristupa/dostupnosti (pored mobilne mree, sistem moe da komunicira
preko satelita), i mogunosti rada sa Public Switched Telephone Networks
(PTSN), ukljuujui irokopojasne Integrated Services Digital Network (BISDN).

Iako se GSM moe koristiti za prenos podataka, maksimalna brzina prenosa,

ograniena parametrima radio interfejsa, obino ne prelazi 9,6 kbps, kada se
koristi jedan kanal. Struktura GSM-a, i prenosa podataka u sistemu su
prikazani na slici 1. Sistem se sastoji od mobilnih stanica (mobilnih telefona),
baznih stanica sa kontrolerima, prekidakog sistema, sistema za rad i
podrku, i sistema za interfejs ka drugim telekomunikacionim sistemima.
Mobilne Stanice (MS) - koje su svima poznate kao mobilni telefoni, su u radio
vezi sa baznim stanicama. Glavna funkcija radio stanice je ista kao i funkcija
klasinog telefona sa slualicom, digitalni kljuevi, predajnik niske snage, i
prijemnik visoke osetljivosti. Ipak, kako dobija sve vie i vie funkcija, mobilni
telefon je sada sposoban da obradi i ifrirane i one prenesene preko
telefonske mree.
Mobilna stanica se sastoji od dve osnovne komponente: Mobile Terminal (MT)
i Subscriber Identity Module (SIM). Svaki mobilni terminal ima jedinstveni
broj, koji se naziva International Mobile Equipment Identity (IMEI), koji
omoguava identifikaciju mobilnog telefona u globalnoj mrei. SIM je
zamenjiva smart kartica.
Base Station System (BSS) obuhvata izvestan broj baznih stanica, koje su
postavljene na uzvienjima ili stubovima/visokim zgradama, i od kontrolera
bazne stanice. Ove bazne stanice rade na kanalima 900, 1800 ili 1900
MHz.Svaka bazna stanica je opremljena antenom, prijemnikom radio talasa,
predajnikom istih, i jedinicama za obradu radio signala. Svaki kontroler bazne
stanice je povezan na nekoliko baznih stanica (obino kroz elektrini kabl, ili
optiko vlaknom iako se takoe moe koristiti i radio veza). Kontroler menja
kanale za svaku stanicu, kontrolie napajanje mobilne stanice, i predaje
signale u oba smera izmeu baznih stanica, i centra mobilne telefonije.

Slika 1 - Struktura GSM sistema

Prekidaki Switching System obuhvata Mobile Switching Center (MSC) i bazu

podataka, kao i hardver i softver neophodan za komunikaciju sa mreama
fiksne telefonije (PTSN, ISDN i mree za prenos podataka), i drugim
sistemima mobilne telefonije. Baza podataka sadri informacije o trenutnom
poloaju mobilnih stanica, kao i sve podatke neophodne za identifikaciju i
autorizaciju.
Prenos u GSM sistemu se vri kroz duplex reim, koji obuhvata korienje
duplog prenosnog kanala. Kod GSM 900 (GSM koji koristi kanal na 900 MHz)
odvajaju se posebni kanali za prenos mobilna stanica bazna stanica, i
bazna stanica mobilna stanica, i oni se nazivaju uplink i downlink kanali,
respektivno. Uplink kanal se ide od 890 do 915 MHz, a downlink kanal od 935
do 960 MHz. Broj uplink kanala je 124, a isto toliko ima i downlink kanala.
irina svakog kanala je 200 KHz. Slobodni opsezi od 100 KHz su rezervisani
na ivicama uplink i downlink kanala. Osim frekvencije, vremenski slotovi
moraju se dodeliti u pravilnom redosledu, kako bi se kreirao prenosni kanal.
Koristi se TDMA tehnika, omoguavajui prenos, i multipleksiranje kanala.
Vremenski interval TDMA frejma, periode 4,615 milisekunde, podeljen je na 8
vremenskih slotova gde svaki koristi 577 mikrosekundi. Sa 124 frekventnih
kanala i 8 vremenskih slotova, jednom baznom stanicom mogu se
istovremeno ostvariti 992 duplex prenosa, bez uzimanja u obzir mogunosti
multipleksiranja kanala kroz half-rate kodiranje glasa. Stoga je prenos glasa
kod GSM 900 impulsan, sa impulsnom modulacijom trajanja (PDM), jednom
osminom od 124 duplex frekventnih kanala. U paru kanala, frekvencija
downlink kanala je 45 MHz, iznad frekvencije uplink kanala. Gaussian
Minimum Shift Keying (GMSK) - binarno kodiranje radio signala, koristi se za

modulaciju signala nosioca. Kod GSM 1800 (GSM sistem koji radi na 1800
MHz), postoji 374 duplex kanala i 8 vremenskih slotova, to daje mogunost
kreiranja 2992 prenosna kanala, sa samo jednom baznom stanicom!
Parametri za GSM 900, GSM 1800 i GSM 1900 su predstavljeni u Tabeli1.

Tabela 1 - Prenosni kanali u GSM mreama

Prenos podataka baziran na GSM-u

GSM sistem takoe moe da se koristi za digitalni prenos. Ovaj sistem koji je
u potpunosti sistem druge generacije , projektovan je i za prenos glasa, i za
prenos podataka.
Mobilne stanice
Kako bi prenos digitalnog signala kod GSM sistema bio izvodljiv, komponente
sistema, ukljuujui mobilne stanice(mobilni telefoni) moraju biti sposobne
da
vre
prenos
digitalnih
podataka.
Slika
2
prijazuje
blok emu
tipinog
mobilnog
telefona.

Slika 2 - Funkcionalna ema mobilnog telefona

Elektrino kolo telefona ukljuuje prenosnu liniju za obradu glasa, od

mikrofona do antene, i prijemnu liniju od antene do zvunika.Pored
funkcionalnih jedinica unutar ovih linija, kolo telefona mora da obuhvata
kontrolni sistem, memoriju, displej, tastere, i interfejs sistem za komunikaciju
sa eksternim digitalnim napravama, ukljuujui raunare. Blok ema
prikazana na slici 2 ne ukljuuje pomona elektrina kola koja telefonu
pruaju dodatne funkcionalnosti, kao to je kamera, GPS prijemnik, radio
prijemnik, MP3 plejer, mera buke, termometar, baterijska lapma (Nokia
5210), ili druge dodatne mogunosti. Funkcionalnost baterijske lampe na
telefonu je posebno zanimljivo, poto predstavlja kombinaciju dve naprave
veoma razliite prirode. Prva naprava je veoma prosta, i troi dosta energije,
a druga je visoko-tehnoloka naprava koja troi malo energije(telefon).
Kod predajne funkcije telefona, glasovni signal (ili audio signal, uopteno),
konvertuje se u elektrini signal od strane predajnika.Analogni elektrini
signal iz predajnika se sempluje frekvencijom od 8KHz i konvertuje u digitalni
oblik u 13-bitnom AD konvertoru. AD konvertori koji se tipino instaliraju na
mobilnim telefonima i sukcesivni aproksimacioni registri (SAR) ili polu-flash
tipovi registara. Izlazni serijski stream bitova naputa konvertor brzinom 104
kbps (13 bita * 8000 1/s), gde dalje prolazi koz kodiranje glasa u kome se
radi visoka kompresija i kodiranje kanala (na kraju se uvek dodaju
redindantni bitovi kako bi se kontrolisale greke). Izlazna brzina kodera je
22,8 kbps. U narednoj procesnoj jedinici, podaci se organizuju u pakete, i
pripremaju za TDMA prenos (na primer prenos unutar jednog vremenskog
slota). Frekvencija nosioca se kodira digitalnim signalom podataka u GMSK
modulatoru. Pojaani signal sa data rejtom 270,833 se usmerava ka filteru za
grananje, i dalje emituje korienjem antene. Trajanje jednog bita je 3,692

mikrosekunde, to u proseku odgovara 3300 perioda signala nosioca koji je

na 900 MHz.
Kod funkcije prijema, dolazei signal se pojaava u pojaivau, onda
demodulie i raspakuje iz TDMA paketa. Raspakovani glasovni signal se dalje
dekodira, i digitalni podaci se prosleuju interfejs sistemu. Dekodirani
digitalni glasovni signal (ili audio signal, uopteno) se konvertuje u DA
konvertoru u analogni signal, i reprodukuje na zvuniku.
Klasifikovani u odnosu na eksternu predaju podataka, mobilni telefoni se
mogu podeliti u 3 grupe (Slika 3): MT0, MT1 i MT2. Da naglasimo da su
podaci koji su ovde u pitanju eksterni digitalni podaci. Svaki GSM mobilni
telefon predaje glasovni signal konvertovan u interni digitalni signal.
MT0 (Mobile Terminal 0) je mobilni telefon bez eksternog data interfejsa. U
najosnovnijoj formi MT0 telefon emituje glas, i kodirane kratke poruke (SMS).
Ne moe da predaje bilo kakve podatke koji dolaze od neke druge digitalne
naprave. Ipak, MT0 telefoni mogu tehnoloki da budu veoma napredni.
Primer takvog MT0 telefona je mobilni telefon koji je integrisan u palmtop
raunaru. Time to je izvor digitalnih podataka sam po sebi, nije mu potreban
interfejs sa eksternim napravama.
MT1 telefoni mogu da emituju digitalne podatke. MT1 komunicira sa ISDN
mreom kroz S interfejs, ali zahteva odvojenu napravu, koja se obino naziva
terminalni adapter (TA), za komunikaciju sa raunarom. Uloga TA je da
adaptira dvosmerne RS-232C signale sa raunara na ISDN, ili mobilni telefon.
Adaptacione funkcije terminala (TAF) su podeljene izmeu mobilnog telefona
i TA. TA moe biti PCMCIA kartica, koja se ponaa kao GSM modem. Primer
takve PCMCIA kartice je Cellular Data Card za Nokia 2110 MT1 telefon.
MT2 telefoni mogu da emituju digitalne podatke iz raunara preko RS-232
kabla, preko IrDA linka (Nokia 6210 ili Ericsson T39m modeli), ili preko
Bluetooth radio veze. Sve TAF funkcije se vre u MT2 elektrinim kolima.

Ipak, ova

Slika 3 - Razliite grupe mobilnih telefona klasifikovane po

mogunosti prenosa digitalnih podataka

klasifikacija ne pokriva dva tipa naprava koje su veoma korisne u digitalnom

prenosu podataka od raunara, do GSM sistema. Jedna od njih je PCMCIA

kartica, koja sama po sebi funkcionie kao mobilni telefon. Primer takve
PCMCIA kartice je Nokia Card Phone 2,0, sa ugraenom antenom. KAda se
ubaci u laptop, i povee na slualicu, kartica funkcionie kao dvopojasni
(dual-band) mobilni telefon, koji moe da radi na kanalima GSM 900, ili GSM
1800, kako je prikazano na slici 4. Novi proizvodi kao to je PCMCIA Sony
Ericsson Card Phone GC 19E ili Nokia Card Phone D211, mogu koristiti i
HSCSD i GPRS prenos (predaju). Imaju dodatni radio interfejs IEEE 802,11b, i
mog raditi na vie PC operativnih sistema kao to je Windows 98, Windows
ME, i Windows XP. Nokia Card Phone 2,0 ima klasine dimenzije kartice tipa II
124x54x10 mm, i veoma malu masu (58g). Omoguava prenos SMS poruka i
digitalnih podataka asimetrinom maksimalnom brzinom: 43,2 kbps za
prijem i 28,8 za predaju.

Slika 4 - Mobilni telefoni u ulozi

PCMCIA kartice za raunar

Drugi tip nije pokriven gornjom klasifikacijom obuhvata naprave kao to je

GENERIC GPRS laptop sa modulom mobilnog telefona, ili Motorola palmtop
(Accompli 09 palmtop). Njihov razvoj je korak napred u integraciji predajnih
naprava baziranih na GSM-u. GSM sistem nudi razliite servise digitalnog
prenosa, ukljuujui:

Short Message Service (SMS), koji predstavlja prenos alfanumerikih

poruka do 160 karaktera
Multimedia MessagingService (MMS), koji je snimizaprosleivanje
prenos teksta, grafike, zvuka i video fajlova
Circuit Switched Data (CSD) prenos, koji predstavlja prekidaki prenos
digitalnih podataka sa brzinama do 9,6 kbps preko saobraajnog

kanala. OVaj tip prenosa se jo oznaava kao Switched Data Transfer

(SDT).
High Speed Circuit Switched Data (HSCSD) prenos, u kome se podaci
alju kroz nekoliko dodeljenih saobraajnih kanala
General Packet Radio Service (GPRS), modul za prenos paketa
Enhanced Data rates for GSM Evolution (EDGE), osveeni mod za
prenos podataka projektovan da radi rame uz rame sa postojeim GSM
implementacijama.
U narednoj tabeli prikazani su tipovi prenosa podataka u mobilnim
telekomunikacijama

Slika 5 Prenos figitalnih podataka u mobilnim

telekomunikacionim mreama

SMS servis
SMS omoguava prenos kratkih alfanumerikih poruka do 160 karaktera, ka GSM ili
e-mail korisnicima. Poruke takoe mogu da se alju bez preklapanja tokom
telefonskog poziva. SMS je person to person(osoba ka osobi) servis, to znai da
korisnik dobija poruku direktno na mobilnu stanicu bez proveravanja kutije za
poruke.
Predstavljajui veoma malo optereenje za kanal, SMS predstavlja najjeftiniji nain
komunikacije. Opcionalno, moe se slati izvetaj o dostavi od primaoca ka
poiljaocu, kako bi se potvrdilo da je poruka primljena/dostavljena. U sluaju
nedostatka veze sa primaocem poruke u trenutku slanja, poruka se uva u SMS
centru, i prosleuje im se ciljni korisnik ukljui. Tipino vreme dostave poruke je
nekoliko sekundi od trenutka slanja, osim ukoliko je komunikacija ometena. Ipak,
vreme dostave ume da bude i znatno due. Poruka se moe dostaviti posle nekoliko
sati ili dana, i u pojedinim sluajevima moe ostati neisporuena (to jei bio razlog
da se napravi izvetaj o dostavi). Sve SMS poruke se alju preko SMS centra koji je

deo GSM prekidakog sistema. Poto funkcije SMS centra nisu standardizovane,
razliiti operatori mogu ponuditi razliite SMS servise. Za potrebe merenja, SMS
servis se moe koristiti kao tehnika nadgledanja objekata putem specijalnim
instrumentima, gde se podaci o merenjima alju putem SMS poruka. Maksimalni broj
karaktera u SMS poruci zapravo moe biti 6 puta vei nego niminalni broj od 160, i
stoga jednak 6* 160 = 960, ali poruke due od 160 se od strane sistema dele na
krae poruke (do 160 karaktera), i one se alju i naplauju posebno. Ipak, vreme
isporuke podataka o nekom merenju, koje je vee od 10s, za neke sisteme
nadgledanja kao to su alarmni sistemi moe biti predugo.
MMS servis
MMS je prenos od korisnika do korisnika, isto kao SMS, s tim to se prenose
multimedijalni fajlovi preko GSM mree. Fajlovi se mogu tako prenositi izmeu
korisnika ili izmeu naprava. MMS omoguava prenos:

Teksta (obinog teksta, neformatiranog,

instrukcijama za formatiranje)
Grafike, kao to je JPEG, GIF i PNG
Zvuka (Osnovni fajlovi, MP3 ili WAV)
Video (MPEG fajlova)

ili

obogaenog

teksta

sa

Veoma znaajna funkcija MMS-a je mogunost prebacivanja fajlova sa interneta.

Svaka MMS poruka, kao internet paket, sastoji se od omotnice (instrukcija potrebnih
da za isporuku i interpretiranje poruke), i sadraja poruke.MMS standard koristi
beini Wireless Application Protocol (WAP) kao protokol prenosa. Stoga, MMS ima
pogodnosti poboljanih modova prenosa (HSCSD, GPRS, EDGE ) gde se WAP takoe
koristi. MMS se jo uvek ne koristi kod mernih sistema. Ipak, moe se koristiti kod
nadgledanja saobraaja, ili nadgledanja nivoa vode, kao i kod nadglledanja alarmnih
sigurnosnih sistema u industriji. Sve ove primene obuhvataju prenos slike, ili video
fajlova. Ne postoje zajedniki MMS standardi, koji standardni protok MMS fajlova, a
koje su trenutni GSM mreni operateri usvojili. Trenutno, veliina MMS poruka varira
od 10 do 100 kilo-okteta.
Circuit Switched Data CSD
CSD prenos preko telefonskog radio kanala bio je mogu skoro od samog nastajanja
GSM-a. Ipak, njegova upotreba u mernim sitemima je ograniena, zbog malih brzina
prenosa podataka(do 9,6 kbps). Isplativost CSD-a je odreena injenicom da ovaj tip
prenosa zauzima ceo prenosni kanal, gde se konekcija naplauje kao klasian
telefonski poziv. Trenutno se ulau napori da se naprave tehnike koje omoguavaju
vee brzine, i reenje je u HSCSD modu prenosa.

Slika 6 - CSD prenos u GSM sistemu

Poveane brzine kod HSCSD modase postiu korienjem dva metoda: kroz
kompresiju podataka, koja poveava kapacitet jednog komunikacionog kanala od
9,6 na 14,4 kbps, i kroz kombinaciju nekoliko (do etiri) komunikacionih kanala
unutar jednog fizikog kanala (pogledaj sliku 6).
Broj kanala koji se koristi uveava se rezervisanjem veeg broja vremenskih slotova.
Sa etiri kanala, brzine mogu da idu do 57,6 kbps. Ipak, ovo zahteva da se uvedu
neke modifikaciju u GSM bazne stanice, kao I da korisnici imaju odgovarajue
mobilne telefone. Isprva trokovi
HSCSD prenosa su bili proporcionalni
brziniprenosa, ili broju kanala koji se koriste. Trenutno, trokovi konekcije su
nezavisni od korienog broja kanala, alimreni operateri ne garantuju konstantne
brzine kroz konekciju.

Slika 7 - HSCSD prenos u GSM sistemu

Kod oba, CSD i HSCSD prenosna moda, podaci se prenose ili izmeu dva GSM
mrena korisnika, ili izmeu GSM mrenih korisnika, i korisnika stacionarne
telekomunikacione mree (PTSN). Podaci o merenjima se takoe mogu slati na
internet adresu. Brzine prenosa koje su dostupne kod HSCSD su 14.4, 19.2, 28.8,
38.4, 43.2 ili 56.0 kbps.
GPRS General Packet Radio Service
GPRS omoguava prenos paketa preko interneta bez menjanja prenosnog
kanala.Dok se prenosni modovi koje smo dosad razmatrali zasnivaju na komutaciji
kanala, GPRS koristi komutaciju paketa. GPRS sesija se moe aktivirati u uvek
konektovan modu, i podaci se mogu prebacivati i tokom telefonskog poziva, bez
interferencije. Svaki paket, ili set podataka koji se prebacuje, je integrisana celina, i
moe se prebacivati nezavisno u odnosu na druge pakete, gde se u zaglavlju paketa
definie odredina IP adresa, kao na slici 7. Kopije istog paketa mogu se
istovremeno slati na vie internet adresa.

Slika 8 - GPRS prenos u GSM sistemu

Osim stalnog pristupa Webu, velika prednost GPRS-a su velike brzine prenosa. Ovo
je zbog korienja 8 vremenskih slotova koji su rezervisani pri podeavanju kanala.
Kapacitet jednog vremenskog slota je 14.4 kbps, pomnoen brojem alociranih
vremenskih slotova, to daje maksimalnu brzinu prenosa u GPRS-u kao 8 * 14.4 =
115.2 kbps. Teoretski, mogue je dostii ak i vee brzine prenosa do 170 kbps
korienjem razliitih metoda kodiranja. Implementacija GPRS-a zahteva od mrenih
operatera vee modifikacije baznih stanica nego u sluaju HSCSD moda. Ipak, ove
modifikacije su dovoljno ograniene da kvalifikuju GPRS i HSCSD modove kao addon servise GSM sistema (na primer, hardver i softver koji se dodaje na jezgro GSM
mree). GPRS se smatra kao prva posrednika tehnilogija prenosa izmeu GSM i
UMTS. Druga posrednika tehnologija ovog tipa je EDGE. Maksimalna brzina GPRS-a
zavisi od kvaliteta GSM mree, kao i od parametara mobilnog telefona, koji bi trebao
da ispunjava GPRS standarde. Iz razloga isplativosti, GPRS se preporuuje za
sledee namene:

Neperiodian prenos podataka

este transfere male koliine podataka, ispod 500 bajtova, koje se obavljaju
nekoliko puta u minuti
Prenose vee koliine podataka koji se odvijaju nekoliko puta na sat.

Veliki broj modela mobilnih telefona koji su trenutno dostupni na tritu podrava
GPRS prenos. Maksimalne brzine specificirane za razliite primene mogu da se
razlikuju od onih koje su garantovane od strane mrenih operatera. Kao prenosni
mod baziran na internetu, GPRS koristi IP protokol ije procedure redukuju
maksimalnu brzinu prenosa na jednom kanalu sa 14.4 na 13.4 kbps. Na osnovu
standardizovanih GPRS protokola, operater GSM mree moe da prui neke dodatne
usluge, kao to je itanje internet sadraja, daljinsko oitavanje senzora,
autentifikacija kreditne kartice, i mnoge druge. Ovi servisi obuhvataju, ipak, dodatnu
opremu u mobilnim stanicama.
Motorola Timeport 260 i Ericsson R520 su bili prvi modeli koji su imali funkcionalnost
GPRS-a. Motorola Timeport 260 omoguava GPRS prenos sa asimetrinim brzinama
prenosa od 13.4 kbps(jedan kanal) za prenos, i 40.2 kbps (tri kanala) za prijem.
Lansiran po najnovijim standardima, Ericsson R520 (sa GPRS i HSCSD
funkcionalnostima, i IrDA i Bluetooth wireless interfejsima) se pokazao kao
neispravan, i povuen je iz proizvodnje za nekoliko meseci u 2001. Telefone koji

podravaju GPRS proizvode Nokia, Siemens, i Samsung. Paketni prenos podataka

moe se iskoristiti kod mernih sistema, sa ogranienjem da se podaci alju na
internet adresu, a ne na telefonski broj.
Sledei raunari mogu se koristiti kod mernih sistema sa GSM baziranim prenosom
podataka:

GERICOM GPRS laptop

Motorola Accompli 009 palmtop

Opremljen modulom mobilnog telefona koji podrava GPRS prenos, svaki od ovih
mobilnih raunara moe se iskoristiti u beinom komunikacionom sistemu kao
kontrolor sistema, i primopredajna stanica u isto vreme. GERICOM laptop ima
ugraeni Siemens-ov mobilni modul koji podrava GPRS, koji omoguava
asimetrine brzine prenosa, zato to koristi 4 kanala za prijem, i samo jedan kanal
za predaju.
Paketni prenos podataka moe se koristiti u distribuiranim mernim sistemima,
posebno u onim u kojima sistemski centar prikuplja podatke sa nekolikom ernih
stanica. Podaci se alju na e-mail adresu sistemskog centra. Sa korisnokove take
gledita, glavna prednost GPRS-a je niska cena, koja zavisi samo od veliine paketa
koji se prenosi. U svojoj trenutnoj formi, GPRS omoguava prenos izmeu mobilnog
telefona, i interneta (ukljuujui WAP).
Na primer, tehniki podaci telefona Ericsson T39 (slika 8), koji podrava GPRS i
koristi se na Poznan Univerzitetu ima sledee karakteristike:

Frekventne kanale: 900 MHz, 1.8 GHz, i 1.9 GHz

Maksimalna brzina prenosa u HSCSD modu : 28.8 kbps
Maksimalna brzina prenosa u GPRS modu : 53.6 kbps
Komunikacija sa raunarom kroz RS-232C port: 230.4 kbps
Komunikacija sa raunarom kroz IrDA port: 1 Mbps unutar radijusa od 1m
Komunikacija sa raunarom kroz Bluetooth port: 108.8 kbps unutar radijusa
100m

Slika 9 - Ericsson T39m telefon koji podrava

GPRS prenos

Prenos podataka izmeu GSM i drugih telekomunikacionih sistema zahteva od

modema konverziju binarnih GSM signala u analogne signale. Modem je ugraen na
taki spajanja dve mree, u Internetworking Functions (IWF) modulima u Gateway
Mobile Switching Center(GMSC). Sledei standardi modema su kompatibilni sa GSM
standardom: V.21, V.22, V.22bits, V.32, V90, i ISDN standardi V.110 i V.120.
EDGE prenos
Projektovan za prenos podataka u podnovljenim GSM mreama, i pruajui brzine od
384 kbps, EDGE je meukorak izmeu GSM i UMTS beinih digitalnih tehnologija
prenosa. EDGE je takoe dostupan u TDMA. Mogunosti ovog moda obuhvataju
prenos pokretne slike.GSM frekventni opsezi, i radio kanali sa rastojanjem od 200
KHz su namenjeni za EDGE prenos. Ovo reenje olakava meuumreavanje
izmeu klasinog GSM-a i EDGE/GSM sistema, i omoguava znaajnu redukciju
trokova EDGE sistema. Velike brzine prenosa koje obeava EDGE se ostvaruju kroz
kombinovanje dva metoda modulacije: 8 Phase Shift Keying, oktalnog
modulacionog moda, i Gaussian Minimum Shift Keying (GMSK), binarnog
modulacionog sablona, koji se koristi za kodiranje digitalnog signala u svim ostalim
prenosnim modovima zasnovanim na GSM-u, kako je prikazano na slici 10. Minimum
Shift Keying (MSK) je specijalan sluaj FSK modulacije, kako je razmatrano u odeljku
6.4, sa frekventnim impulsom koji modulaciju ini efektivnijom.GMSK modulacija je
verzija MSK modulacije sa filtriranjem signala korienjem Gaussian filtera.

Kvalitet 8-PSK oktalnog modulatora mora biti znaajno bolji nego GMSK binarno
modulisani signal. Stoga, 8- PSK se moe koristiti kada je rastojanje izmeu mobilne
stanice i bazne stanice malo, i brzina mobilne stanice nije prevelika, jer oba faktora
utiu na kvalitet signala. Izbor modulacione eme i tipa koji se koriste u EDGE modu
je prilagodljiv i njega radi sistem. GMSK (MCS-1 na MCS-4 tip) ili 8-PSK (MCS-5 na
MCS-9) se koristi, zavisno od kvaliteta signala. Odovarajue brzine prenosa idu od
8,4 kbps (GMSK, MCS-1) do 59.2 kbps (8-PSK, MCS-9), ukoliko se koristi jedan
vremenski slot. Sa korienjem osam vremenskih slotova, teoretski maksimum
brzine sa EDGE je od 8*8.4 = 67.2 kbps, do 8*59.2= 473.6kbps. Preporuena brzina
prenosa za pokretnu sliku je 384 kbps, daleko ispod gornje granice za EDGE ( po ITU
preporuci za pokretne slike).

Slika 10 - GMSK binarna modulacija u ravnoj GSM mrei, i 8-PSK

oktalna modulaciona ema u GSM sa EDGE prenosom

Kljune mogunosti EDGE prenosa su :

Mogunost da radi u mobilnim mreama koje koriste kanale 800, 900, 1800,
1900, ili 2150 MHz.
Standardna maksimalna brzina prenosa od 384 kbps
Simetrini i asimetrini prenosni kanali
Funkcija prenosa paketa
Roming izmeu GSM (Evropski), i TDMA (Amerikih) Telekomunikacionih
mrea

Implementacija EDGE moda zahteva znaajne modfikacije i GSM mree, i

arhitekrute mobilnog telefona. EDGE prenos je pokrenut 2002. godine. Mobilni
telefoni koji podravaju EDGE lansirani su na svetsko trite 2003. godine. Primeri
takcih mobilnih telefona su Nokia 6220 i Nokia 6820. Nokia 6220 omoguava
maksimalne brzine prenosa od 118 kbps u EDGE prenosnom modu, i opremljen je
digitalnom kamerom, vidoe zapisom, WAP, MMS i JAva funkcionalnostima.
AT Komande
Razvijene u 1970 tima u Hayes kompaniji za komunikacije izmeu raunarai
modema, AT komande su znaajno usvojene kao standard od strane
internacionalnih telekomunikacionih organizacija. Ime dolazi od prva dva slova rei
attention, to znai panja.Ta re se kodira u ASCII i na poetku je svake
komande.Alfanumeriki karakteri i drugi tipovi karaktera koji se koriste u AT
komandama su izlistani u International Reference alphabet (IRA). Karekteri AT
komande bi trebali da se piu kao 8-mo bitne rei. Ako se sedmobitni karakteri (na
primer ASCII ili ISO 7 karakteri) generiu terminalnom opremom (TE), osmi bit se
dodaje prilagoavajuom TE jedinicom kako bi se formirala ispravna komanda.
Funkcionalna ema sistema za prenos zaynovanog na GSM sistemu, u skladu sa
standardom, kao i sa protokom informacija, prikazana je na slici 10. Prikazane su
sledee jedinice: Terminal Equipment (Terminalna oprema) - TE, Mobile Equipment
(mobilna oprema) - ME, i Terminalni Adapter TA.

Slika 11 - Organizacija toka komanti izmeu terminalne

opreme(na primer raunara), Terminalnog adaptera, i mobilne
opreme(mobilnog telefona) u GSM mrei

ETSI preporuke se oslanjaju iskljuivo na instrukcije koje se prenose izmeu TE i TA (

na primer AT komande i odgovori). Obino, TE je raunar a ME je mobilni telefon.
analogno RS-323 standardu, TE i ME se mogu smatratii GSM ekvivalentima DTE i
DCE (modem), respektivno, i RS-232. Fizika veza izmeu TE i TA nije definisana.
Moe da bude elektrini kabl, radio veza, ili optika veza.
Sledee 4 varijante arhitekture sistema, prikazanog na slici 11 se prihvataju kao
standard:

TA, ME i TE mogu bti odvojene naprave. I ovoj varijanti, MT1 telefon se koristi
kao ME.
Ta i ME se mogu spojiti, gde je TE odvojena naprava (najea varijanta
sistema za digitalni prenos podataka, gde je MT2 telefon koristi kao ME)
TA i TE se mogu integrisati, gde je ME odvojena naprava.
TA,ME i TE se mogu integrisati ( na primer Motorola accompli 009 palmtop,
koji takoe radi i kao mobilni telefon)

Lista AT komanti je veoma velika, sadri stotine stavki.Moemo razlikovati dva tipa
AT komandi osnovne komande, i proirene komande. Po drugoj klasifikaciji, AT
komande se mogu podeliti na izvrne, i set komande.
Slede neki primeri AT komandi i njihova znaenja.ATDxxxx znai stanica broj xxxx
dual-up, AT&FO zapoveda uobiajeno podeavanje modema, i ATH nareuje
okonanje konekcije. Set komande nose instrukcije, smatrajui da je prenosni
parametar podeen, i definiui eljene vrednosti parametara.
Osnovne AT komande su univerzalne prirode, i koriste se i u ianim i beinim
mreama, za kontrolisanje razliitih naprava, kao to su telefoni, faksovi, ili
radiomodemi. Osnovna komanda sadri string alfanumerikih karaktera pre kojih se
uvek stavlja AT prefiks. Proirene komande definiu tip odabrane mree (PTSN ili
GSM) ili moda prenosa (glas, podaci, fax, SMS, CSD, HSCSD, GPRS ili EDGE). U
proirenoj komandi, inicijali AT su praeni znakom + posle koga idu neki drugi
karakteri

AT komande koje se koriste za kontrolu GSM naprava su podeljene na sledee grupe

( po ETSI dokumentima)

Kontrola i identifikacija
Kontrola poziva
Kontrola glasovnih poziva
Kompresija podataka
Upravljanje modovima
Audio kontrola
Pristupni meniji
Pristupna autentifikacija
Pristupna identifikacija
Interfejs komande
GSM DTE-DCE Interfejs komande
GSM kontrola poziva
GSM podaci
GSM High Speed Circuit Switched Data
GSM Network Servisi
GSM USSD
GSM Facility Lock
GSM Mobilna Oprema, Kontrola i Status
GSM Kontrola greske mobilne opreme
GSM SMS i GSM PDU Mod
GSM GPRS
GSM imenik
GSM Sat, Datum i Podravanje alarma
GSM identifikacija pretplatnika
WAP Pretraiva
AT Specifine komande( Na primer AT specifine komande za GSM)

AT komande za naprave koje rade u GSM mreama imaju prefiks +C ( na primer

takve komande poinju sa AT+C...). Zavisno od tipa prenosa,koristi se podskup
specifinih AT komandi (na primer SMS, CSD ili HSCSD skupovi).Skup komandi sadri
znak jednakosti = praen brojevima koji predstavljaju kodirane vrednosti
parametara. Na primer, komanda select Bearer Service Type ima sledeu
strukturu:
AT+CBST=[<speed>[, <name> [, <ce>]]], kako je ve ranije preporueno
Parametri podeavanja su:

<speed>: maksimalna brzina prenosa signala za razliite standarde

modulacije. Vrednost brzine se kodira brojevima od 0 do 116.
<name>: tip prenosa po sinhronizacionom kriterijumu: asinhoni ili sinhroni,
paketni ili stream prenos podataka.Kodira se brojevima od 0 do 7.

<ce>: tip prenosa po drugom kriterijumu: transparentan (za stream

podataka), ili netransparentan prenos, bilokoji tip prenosa, ili poeljno
netransparentni, kodiran brojevima od 0 do 3.

Transparentni prenos je prenos streama podataka bez preklapanja sadraja streama

podataka. Tip prenosa se koristi kada je za korisnika brzina prenosa prioritet.
Netransparentan prenos obuhvata procedure za proveru greke, i adaptaciju brzine
slanja podataka na prijemne kapacitete. Specifino, netransparentni prenosni
protokol ukljuuje ARQ proceduru koja ureuje paket podataka ili retransmisiju
frejma kada se detektuje greka.Netransparenni prenos se koristi kada kvalitet
prenosa ima prioritet nad brzinom. Primer AT+CBST=[<speed>[, <name> [,
<ce>]]], komande je AT+CBST=43,4,0(kod pravih komandi ove zagrade se
izostavljaju), to znai: 43 brzina prenosa podataka podeena na 14.400 bps u
V.120 standard modulaciji; 4 asinhroni prenos data stream-a (krug podataka); i 0
transparentan prenos.
Poseban skup komandi su komande za upite, query komande. Na primer, AT+CBST
komanda znai: Koje su vrednosti prenosnih parametara?. Poruka koja se alje
kao odgovor na ovu komandu je strukture skupovnih naredbi. Na primer
AT+CBST=43,4,0.. Hajde da proucimo neke primere AT komandi za DSCSD i GPRS
prenosne modove, i znaenje simbola koje oni ukljuuju. Ovde su 3 primera HSCSD
prenosnih AT komandi, i njihova znaenja.
1. AT+CHS... je poetak svake AT komande koja se odnosi na HSCSD prenos u
GSM mrei
2. AT+CHSN=4,2,2,8
je
skupovna
komanda.AT+CHSN=...
je
netransparentno HSCSD podeavanje prenosnih parametara. 4 Znai da
brzina prenosa ide do 28,000 bps. 2 znai dva prijemna vremenska slota u
vremenskom frejmu. i poslednja 4tvorka oznaava TCH/F14,4 tip kodiranja
kanala
3. AT+CHSR=1 je izvrna komanda koja zahteva da se alje izvetaj o
prenosnim parametrima (nakon to se uspostavi veza).AT+CHSR=0
zapoveda da se izvetaj ne alje
Sada, hajde da pokuamo da deifrujemo neke primere GPRS prenosnih AT komandi:
1. AT+CG... je poetak svake AT komande koja se odnosi na GPRS prenos
2. AT+CGATT=1 je izvrna komanda koja nareuje da se osposobi GPRS mod u
ME (mobilni ureaj) (na primer selektuje GPRS mod za prenos podataka).
AT+CGATT=0 zahteva onesposobljavanje GPRS moda.
3. AT+CGAUTO=[<n>] podeava automatski pozitivan odgovor na zahtev za
aktivaciju Packet Data Protocol-a (PDP). Vrednosti parametra n variraju od 0 do
3, i znae sledee: 0 onesposobljen automatski odgovor(samo za GPRS), 1
omoguen automatski odgovor (samo za GPRS), 2 radni mod kompatibilan sa

modemom (samo za GPRS), i 3 Radni mod kompatibilan sa modemom za GPRS

ili prekidake modove (CSD ili HSCSD).
Slino komandama koja se alju od TE na TA, odgovori mogu da budu ili osnovni, ili
proireni. Evo dva primera osnovnih odgovora:
1. <CR><LF>OK<CR><LF> koji prijavljuje uspeno izvrenje komande, ili liste
komandi
2. <CR><LF>ERROR<CR><LF> koji prijavljuje prepreke i neuspeno izvrenje
komande. <CR> je tampajui Carriage Return simbol a <LF> je Linefeed
Character simbol.

Distribuirani merni sistemi zasnovani na GSM-u

Mogunost prenosa podataka preko GSM mree moe se koristiti u distribuiranim
mernim sistemima. Naredna slika pokazuje optu blok emu takvog sistema
zasnovanog na GSM-u, koji se sastoji od izvesnog broja mernih stanica i sistemskog
centra. Svaka merna stanica je opremljena digitalnim instrumentima ( ili sa vie
njih), raunarom, i mobilnim telefonom. Digitalni instrumenti su povezani na mobilni
telefon preko raunara.MT1 ili MT2 telefoni bi trebali da koriste mobilne stanice kod
mernih sistema ovog tipa.PCMICIA Card Phone (na primer Nokia Card Phone 2.0)
moe se iskoristiti umesto mobilnog telefona.Digitalni instrumenti mogu se povezati
direktno na mobilni telefon, bez prolaska kroz raunar, ali ovo zahteva poseban
hardverski interfejs.Trenutno, ne postoji nijedan standardni interfejs ovog tipa, iako
razmatrajui tendencije da se interfejsi standardizuju, moemo oekivati da se
interfejsi za ovo pojave na tritu u narednih nekoliko godina. Obino, ipak,
sistemski instrumenti se povezuju na raunar kroz standardne interfejse, kao to je
RS-232 serijski interfejs za digitalni voltmetar, ili IEEE-488 paralelni interfejs za
digitalni osciloskop. Prednost posredne uloge raunara u digitalnom prenosu sa
instrumenta na mobilni telefon je mogunost obrade imerenih podataka pre
njihovog prosleivanja sistemskom centru.

Slika 12 - Blok ema distribuiranog mernog sistema sa prenosom

podataka preko GSM mree

Digitalni podaci se alju raunaru u mernom sistemskom centru, ili preko

standardne telefonske mree, ili preko interneta. U kasnijim sluajevima, podaci se
mogu primati preko mobilnog telefona koji ima pristup internet preko WAP
protokola.
Odvojeni problem je prenos podataka iymeu raunara i mobilnog telefona unutar
merne stanice. Moe se koristiti elektrini kabl, infrared link, ili Bluetooth radio link
kao fiziki medijum za ovakav tip prenosa. Prenos podataka bi trebao da se
kontrolie AT komandama.

LITERATURA

Measurement
Waldemar Nawrocki

Systems

and

Sensors

7.2 Measurement systems with GSM-Based data transmission

7.2.1 GSM mobile phone network
7.2.2 GSM-Based data transmission
7.2.3 AT commands
7.2.4 GSM-Based distributed measurement systems