OTRSkripta 2020

Teorija relativnosti
Marija Dimitrijević Ćirić i Voja Radovanović
Fizički fakultet
Univerzitet u Beogradu
Beograd, 2017. godine
2
Sadržaj
1 Postulati Specijalne relativnosti i posledice 7

1.1 Maksvelove jednačine i Galilejeva simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Majkelson-Morlijev eksperiment . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3 Lorencov bust i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.4 Prostorno-vremenski dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
1.5 Relativnost istovremenosti dogadjaja i sinhronizacija časovnika . . . . . . . 17
1.6 Kontrakcija dužine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.7 Paradoks kola i garaže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.8 Dilatacija vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
1.9 Paradoks blizanaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.10 Slaganje brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.11 Aberacija svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1.12 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2 Četvorodimenziona formulacija Specijalne relativnosti 35

2.1 Prostor Minkovskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
2.2 Koordinatne transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
2.3 Lorencove transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
2.4 *Lorencova grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.5 *Poenkareova simetrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.6 Svetlosni konus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
2.7 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
3 Mehanika Specijalne relativnosti 49

3.1 Četvorovektor brzine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
3.2 Impuls, sila i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
3.3 *Četvoroubrzanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.4 Kovarijantni oblik drugog Njutnovog zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
3.5 Rasejanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
3.6 Elastično rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
3.7 Komptonovo rasejanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
3.8 Energija praga reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3.9 *Mandelstamove varijable . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
3
4 SADRŽAJ
3.10 *Dejstvo za slobodnu relativističku česticu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

3.11 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
4 Elementi teorije polja u prostoru Minkovskog 69

4.1 Ojler-Lagranževe jednačine kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
4.2 Neterina teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
4.2.1 Translaciona invarijantnost i tenzor energije impulsa . . . . . . . . 76
4.3 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
5 Formalizam zakrivljenog prostor-vremena 77

5.1 Gravitacija kao geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
5.2 Mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
5.2.1 Objekti na mnogostrukosti: funkcije, krive, vektori . . . . . . . . . 81
5.2.2 Objekti na mogosturkosti: 1-forme, tenzori . . . . . . . . . . . . . . 86
5.3 Algebra diferencijalnih formi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
5.3.1 Operacije sa formama: kosi proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
5.3.2 Operacije sa formama: kontrakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
5.3.3 Operacije sa formama: spoljašnji izvod . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5.3.4 Operacije sa formama: Hodžova dualnost . . . . . . . . . . . . . . . 94
5.4 Integracija na mnogostrukosti, tenzorske gustine . . . . . . . . . . . . . . . 96
5.4.1 Tenzorske gustine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
5.4.2 Integracija na mnogostrukosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
5.5 Difeomorfizmi i Lijevi izvodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
5.6 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
6 Krivina 107
6.1 Koneksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
6.2 Paralelni prenos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
6.3 Geodezijska jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
6.4 Tenzor krivine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
6.5 Osobine tenzora krivine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
6.5.1 Ireducibline komponente tenzora krivine . . . . . . . . . . . . . . . 120
6.6 Kilingovi vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
6.6.1 Očuvane veličine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
6.6.2 Maksimalo simetrični prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
6.7 Jednačina devijacije geodezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
6.8 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
7 Ajnštajnove jednačine 129

7.1 Njutnov limes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
7.2 Hilbertovo dejstvo i Ajnštajnove jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
7.3 Njutnov limes Ajnštajnovih jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
7.4 Osobine Ajnštajnovih jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
SADRŽAJ 5
7.5 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
8 Švarcšildovo rešenje 141

8.1 Sferno simetrično vakuumsko rešenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
8.2 Iznad horizonta dogadjaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
8.2.1 Orbite čestica u Švarcšildovom potencijalu . . . . . . . . . . . . . . 144
8.2.2 Prvi eksperimentalni testovi Opšte teorije relativnosti . . . . . . . . 148
8.3 Ispod horizonta dogadjaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
8.3.1 Kazuzalna struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
8.3.2 Maksimalno prošireno Švarcšildovo rešenje . . . . . . . . . . . . . . 158
8.4 Konformni dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
8.5 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
9 Linearizovana teorija 169

9.1 Linearizacija Ajnštajnovih jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
9.2 Simetrije linearizovane teorije i stepeni slobode . . . . . . . . . . . . . . . . 170
9.3 Gravitacioni talasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
9.3.1 Produkcija i detekcija gravitacionih talasa . . . . . . . . . . . . . . 176
9.4 Problem tenzora energije-impulsa za gravitaciono polje . . . . . . . . . . . 177
9.5 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
10 Elementi kosmologije 181

10.1 Robertson-Voker metrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
10.1.1 Evolucija gustine materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
10.2 Fridmanove jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
10.2.1 Rešavanje Fridmanove jednačine: evolucija faktora skaliranja . . . . 186
10.3 Šta se meri u kosmologiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
10.3.1 Kosmološki crveni pomak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
10.3.2 Rastojanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
10.4 Maksimalno simetrična rešenja u 4 dimenije . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
10.4.1 De Siterov prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
10.4.2 Anti de Siterov prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
10.5 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
6 SADRŽAJ
1
Postulati Specijalne relativnosti i

posledice
Specijalna relativnost je relevantna za opis fizičkih proces kada se tela kreću brzinama reda
brzine svetlosti. Za tela koja se kreću malim brzinama Njutnova mehanika daje korektan
opis njihovog kretanja. Njutnovi zakoni imaju isti oblik u svim inercijalnim sistemima, tj.
oni su kovarijantni pri Galilejevim transformacijama. U ovoj glavi videćemo da simetrija
Maksvelove teorije elektromagnetizma nije ista kao simetrija Njutnove mehanike. Zakoni
Njutnove mehanike ne važe za svetlost. Izložićemo Ajnštajnove postulate specijalne rela-
tivnosti, a potom analizirati osnovne posledice ovih postulata kao što su: dilatacija vre-
mena, kontrakcija dužine, problem istovremenosti dogadjaja i druge.
1.1 Maksvelove jednačine i Galilejeva simetrija

Dogadjaj je fizička pojava koja se desila u nekom trenutku vremena t i na nekom mestu, tj.
u tački x, y, z. Dakle, dogadjaj opisujemo sa četiri broja. Primer dogadjaja je paljenje sijal-
ice ili stizanje voza u stanicu. Koordinate dogadjaja u inercijalnom sistemu S su t, x, y, z,
a tog istog dogadjaja za drugog inercijalnog posmatrača iz sistema S 0 su t0 , x0 , y 0 , z 0 . Pros-
tor i vreme su u Njutnovoj mehanici apsolutni. Inercijalni sistemi u Njutnovoj mehanici
su povezani Galilejevim transformacijama. Pri prelasku iz inercijalnog sistema S u drugi
sistem S 0 koji se kreće konstantnom brzinom V, koordinate dogadjaja prema Galilejevim
transformacijama se transformišu prema
t0 = t
r0 = r − Vt . (1.1.1)
Pretpostavili smo da se sistemi S i S 0 poklapaju u početnom trenutku. Prva relacija u

(1.1.1) izražava činjenicu da je vreme apsolutna koordinata. Ono isto teče u oba sistema.
Veza imedju Dekartovih koordinata dogadjaja je posledica pretpostavke o aposolutnosti
prostora.
7
8 1. POSTULATI SPECIJALNE RELATIVNOSTI I POSLEDICE
Iz prethodnih relacija sledi klasični zakon sabiranja brzina. Ako je v brzina čestice u
sistemu S onda je njena brzina u sistemu S 0 data sa
v0 = v − V . (1.1.2)
Iz zakona slaganja brzina dobijamo da su ubrzanja čestice ista u inercijalnim sistemima,
a0 = a . (1.1.3)
Njutnov zakon
ma = F (1.1.4)
je invarijantan na transformacije (1.1.1), tj. u sistemu S 0 on ima isti oblik
ma0 = F (1.1.5)
kao i u sistemu S. Razmatrali smo jedan specijalan slučaj Galilejevih transformacija.

Ovakve transformacije (prelazak iz jednog inercijalnog sistema u drugi koji se kreće kon-
stantnom brzinom) se nazivaju bustovima. Pored bustova Galilejeve transformacije su
rotacije koordinatnog sistema, vremenska translacija i prostorna translacija. Dakle, proizvoljna
Galilejeva transformacija ima oblik
r0 = Rr + Vt + r0
t0 = t + τ , (1.1.6)
gde je R je 3 × 3 ortogonalna matrica, V i r0 su konstantni vektori, a τ je konstanta.

Maksvelova teorija elektromagnetizma ujedinjuje elektricitet i magnetizam i vodi do iz-
vanrednih zaključaka o prirodi svetlosti. Maksvelove jednačine za elektromagnetno polje u
vakuumu su
divE(r, t) = ρ(r, t)/ε0 (1.1.7)

divB(r, t) = 0 (1.1.8)
∂B
rotE(r, t) = − (1.1.9)
∂t
∂E
rotB(r, t) = µ0 j(r, t) + ε0 . (1.1.10)
∂t
One povezuju izvore polja: zapreminsku gustinu naelektrisanja ρ i struje j sa jačinama
polja E, B.
Posmatrajmo deo prostora u kome nemamo naelektrisanja, tj. gde važi ρ = 0 i j = 0.
Uzimanjem rotora treće Maksvelove jednačine
∂(rotE)
rotrotB = µ0 ε0 (1.1.11)
∂t
dobijamo
∂ 2B
graddivB − 4B = −µ0 ε0 2 (1.1.12)
∂t
1.1. MAKSVELOVE JEDNAČINE I GALILEJEVA SIMETRIJA 9
što nakon primene druge Maksvelove jednačine prelazi u

1 ∂ 2B
4B − =0.
c2 ∂t2
Slično, uzimanjem rotora treće Maksvelove jednačine dobijamo
1 ∂ 2E
4E − =0. (1.1.13)
c2 ∂t2
Električno i magnetno polje zadovoljavaju talasne jednačine. Dakle, u oblasti prostora gde
nema naelektrisanja u vakuumu postoji elektromagnetni talas. Fazna brzina elektromag-
netnog talasa je
1
c= √ = 3 · 108 ms−1 .
0 µ0
Herz je dokazao postojanje elektromagnetnih talasa.
Ozbiljan problem u fizici početkom dvadesetog veka bila je činjenica da Maksvelove
jednačine menjaju oblik pri Galilejevim transformacijama. Pogledajmo kako se operator
1 ∂2
4− (1.1.14)
c2 ∂t2
transformiše pri Galilejevom bustu duž x−ose. Lako se vidi da je
1 ∂2 1 ∂2 2 ∂ ∂ 1 2 ∂2
40 − = 4 − − V − V
c2 ∂t02 c2 ∂t2 c2 ∂x ∂t c2 ∂x2
1 ∂2
6= 4 − 2 2 , (1.1.15)
c ∂t
gde smo uzeli da se primovani sistem kreće duž x−ose brzinom V . Iz ovoga je jasno da
forma talasne jednačine nije invarijantna na Galilejeve transformacije.
Nekovarijantnost Maksvelovih jednačina pri Galilejevim transformacijama se vidi i iz
sledećeg jednostavnog razmatranja. Neka se ravan monohromatski elektromagnetni talas
talasnog vektora k = 2π/λex i frekvence ω = ck prostire duž x− ose. Električno i magnetno
polje su dati sa
E = E0 e−iωt+ikx
B = B0 e−iωt+ikx , (1.1.16)
gde su E0 i B0 amplitude električnog, odnosno magnetnog polja. Iz prve i druge Maksvelove

jednačine sledi da su E0 i B0 ortogonalni na x− osu, tj. elektromagnetni talas u vakuumu
je transverzalan. Za posmatrača S 0 koji se kreće duž x− ose brzinom V brzina talasa
po klasičnom zakonu slaganja brzina je c − V , pa je frekvenca talasa ω 0 = k(c − V ). Za
posmatrača S 0 elektromagnetno polje talasa je
0
E0 = E0 e−ik(c−V )t+ikx
0
B0 = B0 e−ik(c−V )t+ikx . (1.1.17)
Slika 1.1: Šema Majkelson-Morlijevog eksperimenta
Za V = c ovaj talas postaje nezavisan od vremena

0
E0 = E0 eikx
0
B0 = B0 eikx . (1.1.18)
Medjutim, (1.1.18) ne zadovoljava treću i četvrtu Maksvelovu jednačinu u sistemu S 0 .

Dakle, Galilejeve transformacije jedno specijalno rešenje Maksvelovih jednačina prebacuju
u nešto što nije rešenje. To znači da Galilejeve transformacije nisu transformacije simetrije
Maksvelove teorije.
Jedna mogućnost je da Maksvelove jednačine nisu korektne; mora da postoji neka
teorija elektromagnetizma invarijantna na Galilejeve transformacije. Nasuprot tome možda
su Maksvelove jednačine korektne, a Galilejeve transformacije nisu ispravna veza izmedju
inercijalnih sistema. Tačno je ovo drugo.
Pri prostiranju zvučnih talasa pored izvora zvuka potrebna je i sredina kroz koju se talas
prostire. Zvuk se ne prostire u vakuumu. Iz tog razloga je smatrano da mora da postoji
nekakva hipotetična supstanca u celom svemiru neophodna za prostiranje elektromagnetnih
talasa. Ona je nazvana etrom.
1.2 Majkelson-Morlijev eksperiment

Šema Majkelson-Morlijevog interferometra prikazana je na slici 1.1.
Svetlost iz izvora I delimično se reflektuje i transmituje na ogledalu O. Reflektovani zrak
1 reflektuje se na ogledalu O1 , a zrak 2 ide do ogledala O2 od koga se odbija. Reflektovani
zraci od ogledala O1 , odnosno O2 , posle odbijanja, odnosno transmisije na ogledalu O
su koherentni. Na ekranu dobijamo interferencionu sliku. Primenom klasičnog zakona
sabiranja brzina odredićemo faznu razliku izmedju zraka 1 i 2 u ovom eksperimentu. Neka
je v brzina Zemlje u odnosu na etar, c brzina svetlosti u odnosu na etar, a c0 brzina svetlosti
u odnosu na Zemlju. Po klasičnom zakonu slaganja brzina je
c0 = c − v . (1.2.19)
Uzmimo da je brzina Zemlje, v duž zraka 2. Vreme potrebno da zrak 2 ode do ogledala
O2 i da se vrati do O je
l2 l2 2l2 1
t2 = + = . (1.2.20)
c−v c+v c 1 − vc22
1.2. MAJKELSON-MORLIJEV EKSPERIMENT 11
Vreme kretanja zraka 1, od ogledala O do ogledala O1 i natrag do ogledala O je

2l1 2l1 2l1 1
t1 = 0
=√ = q . (1.2.21)
c c2 − v 2 c 1− v2
c2
Fazna razlika izmedju ova dva zraka je

2πc 4π l l2
δ= (t1 − t2 ) = q 1 − 2 , (1.2.22)
λ λ 1− v2 1 − vc2
c2
gde je λ talasna dužina upotrebljene svetlosti. Intenzitet svetlosti na ekranu je propor-

cionalan sa cos2 (δ/2).
Ako sada okrenemo aparaturu za 900 , tako da je zrak 1 duž vektora v onda je fazna razlika
data sa
0 2πc 0 0 4π l2 l1
δ = (t − t2 ) = − − . (1.2.23)
λ 1 2
q
λ 2
1 − vc2 1 − vc2
Jasno je da δ 6= δ 0 tako da očekujemo da se nakon rotiranja aparature interferenciona slika

promeni. Razlika faznih razlika je
l1 + l2 1 1
δ 0 − δ = 4π 2 − q . (1.2.24)
λ 1 − vc2 1− v
2
c2
Kada je Majkelson izveo eksperiment 1881. godine, zbir l1 +l2 je bio mali, oko 1m. Talasna
dužina svetlosti je λ = 10−6 m. Brzina Zemlje u odnosu na Sunce je v = 30km/s, pa je
odnos
v
≈ 10−4 (1.2.25)
c
mali, te je
1 v2
2 ≈ 1+
1 − vc2 c2
1 v2
q ≈ 1+ . (1.2.26)
2
1 − vc2 2c2
Zamenom (1.2.26) u (1.2.24) dobija se

l1 + l2 v 2
δ − δ 0 = 2π ≈ 2π · 10−2 . (1.2.27)
λ c
U to vreme ovako mala promena interferencione slike nije bila opservabilna. Majkelson je
eksperiment ponovio šest godina kasnije zajedno sa Morlijem. Tada je l1 + l2 = 25m, pa je
razlika δ − δ 0 = 2π · 0, 25, što bi trebalo da se registruje kroz promenu interferencione slike.
Medjutim, rezultat eksperimenta je bio negativan. Nema promene interferencionoe slike,
tj. δ 0 = δ . U prethdodnom računu koristili smo klasični zakon sabiranja brzina i hipotezu
etra. I jedno i drugo je pogrešno. Mnogi značajni fizičari sa početka dvadesetog veka nisu
prihvatali činjenicu da etra nema. H. Lorenc i Ficgerald su nezavisno jedan od drugog
shvatili da se negativan rezultat Majkelson-Morlijevog eksperimenta može objasniti ako se
pretpostavi da se dužina tela koje se kreće u etru smanjuje prema
r
v2
L = L0 1 − 2 , (1.2.28)
c
gde je L0 dužina tela u miru. Po Lorencu do kontrakcije je došlo zbog interakcije interfer-
ometra sa etrom. Pretpostavka o kontrakciji dužine je bila dobra, ali je jasno da interakcije
aparature sa etrom nema. Problem je rešio Albert Ajnštajn u svom čuvenom radu iz 1905.
godine. Ajnštajn je uveo dva postulata specijalne teorije relativnosti1 :
1. Fizički zakoni su isti u svim inercijalnim sistemima.
2. Brzina svetlosti je nezavisna od toga da li se izvor ili posmatrač kreću i ista je u svim
inercijalnim sistemima.
Prvi postulat je postulat relativnosti, a drugi konstantnosti brzine svetlosti. Ova dva
postulata radikalno menjaju našu predstavu o prostoru i vremenu. U Njutnovoj mehanici
vreme i prostor su apsolutni, dok je po specijalnoj relativnosti brzina svetlosti apsolutna,
tj. ista za sve inercijalne posmatrače. Njutnovi zakoni imaju isti oblik u inercijalnim
sistemima, pa princip relativnosti važi i u Njutnovoj mehanici, ali ako Galilejeve trans-
formacije povezuju inercijalne sisteme. Galilejeva simetrija nije kompatabilna sa drugim
postulatom.
1.3 Lorencov bust i posledice

Neka su S i S 0 dva inercijalna sistema i neka se sistem S 0 kreće duž x ose brzinom V u
odnosu na sistem S, kao što je prikazano slici 1.2. Uzećemo da su se u početnom trenutku
ova dva sistema poklapala. Ovakvu konfiguraciju sistema S i S 0 zvaćemo standardnom
konfiguracijom. Neka u koordinatnom početku sistema S imamo izvor svetlosti. Svetlost
se emituje u početnom trenutku, t0 = t = 0. Sferni talasni front za posmatrača S u trenutku
t dostigao je tačku x, y, z pa je
p
ct = x2 + y 2 + z 2 (1.3.29)
odnosno
c2 t2 − x2 − y 2 − z 2 = 0 . (1.3.30)
0
Posmatrač u sistemu S ima svoje lenjire i svoj sat. On dogadjaj ”dolazak talasnog fronta”
vidi u trenutku t0 , u tački x0 , y 0 , z 0 . Kako se i za njega svetlost kreće brzinom c (drugi
Ajnštajnov postulat) to je p
ct0 = x02 + y 02 + z 02 (1.3.31)
1
Termin specijalna se odnosi na činjenicu da se razmatraju samo inercijalni sistemi. Neinercijalni
sistemi se razmatraju u okviru opšte teorije relativnosti koja je teorija gravitacije.
1.3. LORENCOV BUST I POSLEDICE 13
odnosno
c2 t02 − x02 − y 02 − z 02 = 0 . (1.3.32)
Dakle, za oba posmatrača veličina c2 t2 − x2 − y 2 − z 2 , koja se naziva kvadratom intervala,
jednaka je nuli. Kvadrat intervala izmedju dogadjaja (t1 , x1 , y1 , z1 ) i (t2 , x2 , y2 , z2 ) je
s2 = c2 (t2 − t1 )2 − (x2 − x1 )2 − (y2 − y1 )2 − (z2 − z1 )2 . (1.3.33)
Za infinitezimalno bliske dogadjaje (t, x, y, z) i (t + dt, x + dx, y + dy, z + dz) kvadrat
intervala je
ds2 = c2 dt2 − dx2 − dy 2 − dz 2 . (1.3.34)
Za posmatrača iz S 0 ova veličina je
ds02 = c2 dt02 − dx02 − dy 02 − dz 02 . (1.3.35)
Kao što smo rekli, za svetlost su i ds2 i ds02 jednaki nuli, pa je
ds02 = f (t, x, y, z, V)ds2 , (1.3.36)
gde je f neka funkcija. Zbog homogenosti vremena i prostora ona ne može zavisiti od t
odnosno x, y, z. Svi pravci su ravnopravni, tj. prostor je izotropan, pa funkcija f zavisi
samo od intenziteta brzine
ds02 = f (V )ds2 . (1.3.37)
Za posmatrača iz S 0 sistem S se kreće brzinom −V ex pa je
ds2 = f (V )ds02 . (1.3.38)
Zamenom (1.3.38) u (1.3.37) dobijamo f 2 = 1, tj. f = ±1. Da li je f = 1 ili f = −1
vidimo iz sledećeg specijalnog slučaja. Ako je V = 0, tj. S = S 0 tada je
ds2 = ds02 , (1.3.39)
pa konačno zaključujemo da je f = 1, odnosno
ds02 = ds2 . (1.3.40)
Za dogadjaje na konačnom rastojanju je
s2 = s02 . (1.3.41)
Invarijantnost intervala izmedju dogadjaja (1.3.40) je osnovni zaključak ove analize. Loren-
cove transformacije su transformacije koordinata koje zadovoljavaju ovaj uslov. Jedno
rešenje uslova s02 = s2 je
t − V2 x
t0 = q c (1.3.42)
2
1 − Vc2
x−Vt
x0 = q (1.3.43)
2
1 − Vc2
y0 = y (1.3.44)
z0 = z , (1.3.45)
Slika 1.2: Standardna konfiguracija.
što se lako proverava. Za male brzine, V c gornje transformacije postaju
t0 = t
x0 = x−Vt
y0 = y
z0 = z. (1.3.46)
Ovo je Galilejeva transformacija za prelazak iz inercijalnog sistema S u sistem S 0 koji se duž

x ose kreće konstantnom brzinom V . Prema tome, Lorencova transformacija (1.3.42-1.3.45)
je prelazak iz S u sistem koji se kreće duž x ose kreće konstantnom brzinom V . Ovakva
transformacija se naziva bustom (eng. boost), ili specijalnom Lorencovom transformacijom.
Ako uvedemo β = V /c i
1
γ=q (1.3.47)
V2
1 − c2
transformacije (1.3.42-1.3.45) postaju
(ct0 ) = γ(ct) − βγx

x0 = −βγ(ct) + γx
y0 = y
z0 = z. (1.3.48)
Ako dalje uvedemo tzv. hiperbolni parametar ϕ, sa tan ϕ = V /c, onda je γ = cosh ϕ i
γ = sinh ϕ,pa je
(ct0 ) = (ct) cosh ϕ − x sinh ϕ

x0 = −(ct) sinh ϕ + x cosh ϕ
y0 = y
z0 = z. (1.3.49)
Ovaj oblik Lorencovog busta podseća na rotaciju, samo što su trigonomtrijske funkcije sin
i cos zamenjene sa odgovarajućim hiperbolnim funkcijama. U prethodnim redovima smo
1.3. LORENCOV BUST I POSLEDICE 15
’pogodili’ Lorencovu transformaciju. Uzimajući u obzir formulu

cosh2 ϕ − sinh2 ϕ = 1
mogli smo lako pretpostavikti oblik Lorencovog busta (1.3.49).
Sada ćemo iz jednostavnih razmatranja izvesti (1.3.42-1.3.45). Neka su S i S 0 inercijalni
sistemi i neka se S 0 kreće konstantnom brzinom V duž x− ose sistema S. U početnom
trenutku ova dva sistema su se poklapala. Slobodna čestica u S se kreće po pravoj r =
r0 +vt, gde su r0 početni položaj, a v brzina čestice. Za posmatrača iz S 0 čestica se takodje
kreće pravolinijski po analognoj jednačini r0 = r00 + v0 t0 . Transformacije koordinata moraju
biti linearne, da bi pravu transformisale u pravu, tj.
t0 = At + Bx + Cy + Dz
x0 = Et + F x + Gy + Hz
y0 = Jt + Kx + Ly + M z
z0 = N t + P x + Qy + Rz .
A, B, C, . . . su konstante. Drugim rečima ovakva transformacija koordinata je posledica
homogenosti prostora i vremena u inercijalnim sistemima.
Izbor koordinatnog početka je proizvoljan u yz−ravni, pa t0 i x0 ne treba da zavise od y
i z. Dakle C = D = G = H = 0. Koordinatni početak sistema S 0 se kreće po x = V t, y =
z = 0 za posmatrača iz S, dok za onog iz primovanog sistema važi x0 = y 0 = z 0 = 0.
Odavde je
E = −F V
J = −KV
N = −P V . (1.3.50)
Pošto se x osa poklapa sa x0 osom, onda mora da iz y = z = 0 sledi y 0 = z 0 = 0. Ovo vodi
do K = P = J = N = 0. Došli smo do
t0 = At + Bx
x0 = F (x − V t)
y0 = Ly + M z
z0 = Qy + Rz . (1.3.51)
U zadnje dve jednačine se ne pojavljuje vreme, pa iz činjenice da su ose y i y 0 , kao i z i z 0
paralelne sledi y 0 = y i z 0 = z, tj. L = R = 1 i M = Q = 0. Konačno, zamenom dobijenih
transformacija u uslov
c2 t02 − x02 − y 02 − z 02 = c2 t2 − x2 − y 2 − z 2
dobijamo
1 V 1
F =A= q , B=− q . (1.3.52)
1− V2 c 1− V2
c2 c2
Slika 1.3: Prostorno-vremenski dijagram
Dobili smo ponovo (1.3.42-1.3.45).

Ako se sistem S 0 kreće konstantnom brzinom V u proizvoljnom smeru u odnosu na inerci-
jalni sistem S, Lorencove transformacije imaju oblik
t − c12 V · r
t0 = q
2
1 − Vc2
γ−1
r0 = r + (V · r)V − γtV , (1.3.53)
V2
gde je γ = q 1 .
2
1− V 2
c
1.4 Prostorno-vremenski dijagrami

Dogadjaj je tačka u prostor-vremenu; karakterišemo ga sa četiri broja t, x, y, z. Koordinate
y i z možemo ignorisati, jer razmatramo tzv. standardnu konfiguraciju sistema S i S 0 .
Uzećemo da je ct vertikalna, a x horizontalna osa koordinatnog sistema. Svaka tačka u ovom
dvodimenzionom dijagramu reprezentuje dogadjaj. Trajektorija čestice se naziva svetskom
linijom. Svetlost se kreće po pravoj ct = x + const, prikazanoj tačkastom linijom na slici
1.3. Svetska linija tela koje miruje u tački x = x0 je prava linija paralelna sa ct−osom, dok
je svetska linija čestice koja se kreće ravnomerno brzinom v takodje prikazana na slici 1.3.
To je jednačina prave
c
ct = x + const. .
v
Na slici 1.4 nacrtaćemo i ose sistema S 0 koji se kreće duž x−ose brzinom V . x0 −osa
odredjena je sa ct0 = 0, pa je to prava ct = Vc x. Analogno ct0 −osa je odredjena sa
x0 = 0, odakle sledi da ona data sa ct = Vc x. Uglovi izmedju primovane i odgovarajuće
neprimovane ose su jednaki i njihov tangens je tan α = V /c. Na slici 1.4 sa E smo obeležili
1.5. RELATIVNOST ISTOVREMENOSTI DOGADJAJA I SINHRONIZACIJA ČASOVNIKA17
Slika 1.4: Koordinate dogadjaja E u dva inercijalna sistema.
dogadjaj. Koordinate ovog dogadjaja u ova dva sistema reference nisu iste. Ovo je pasivna
interpretacija Lorencove transformacije.
1.5 Relativnost istovremenosti dogadjaja i sinhronizacija

časovnika
Neka je A1 dogadjaj. Vremenski trenutak kada se ovaj dogadjaj desio odredujemo pomoću
časovnika koji se nalazi u tački A1 . Neka on pokazuje vreme t1 . Udaljeni časovnik u tački
A2 registruje paljene sijalice A1 kada do njega stigne signal iz A1 , a to je u trenutku
t2 = t1 + (vreme potrebno da svetlost predje put od A1 do A2 ) .
Ako su časovnici ovako podešeni kažemo da su sinhronizovani. Da bismo merili vreme u

svakoj tački prostora moramo imati časovnike i svi ti časovnici treba da budu medjusobno
sinhronizovani.
Ako su dva dogadjaja istovremena u jednom sistemu reference, t1 = t2 oni ne moraju
biti simultani za posmatrača iz drugog sistema. Neka se na sredini vagona, prikazanom na
slici 1.5 nalazi sijalica koja se upali. Svetlosni signal će istovremeno stići u tačke 1 i 2 za
posmatrače u vagonu; tj. t1 = t2 . Neka se drugi vagon (sistem S 0 ) kreće brzinom V kao na
slici 1.5. Za posmatrača iz drugog vagona vremenski interval izmedju dogadjaja 1 i 2 je
t2 − V2 x2 t1 − V2 x1
t02 − t01 = q c −q c . (1.5.54)
2 2
1 − Vc2 1 − Vc2
Koordinate prvog odnosno drugog dogadjaja u sistemu S su x1 , odnosno x2 . Uzimajući da

Slika 1.5: Paljene sijalice posmatrano iz dva vagona, od kojih se jedan kreće brzinom V .
1.6. KONTRAKCIJA DUŽINE 19
Slika 1.6: Dogajaji 1 i 2 su simultani za posmatrača iz S, a nisu za posmatrača iz sistema

S0
je t1 = t2 imamo
V x2 − x1
t02 − t01 = − q
c2 1 − V 2
c2
V 4x
= − 2
q . (1.5.55)
c 1− V2
c2
Kako je x2 > x1 , onda je 4t0 = t02 − t01 < 0, tj. za posmatrača u S 0 prvo se desio dogadjaj
2, pa onda dogadjaj 1.
Na prostorno-vremenskom dijagramu prikazanom na slici 1.6 se jasno vidi da su dogad-
jaji 1 i 2 simultani u sistemu S, a da nisu simultani u sistemu S 0 .
1.6 Kontrakcija dužine

Sistem S 0 se kreće konstantnom brzinom V duž x− ose u odnosu na inercijalan sistem S.
Neka je štap AB postavljen duž x0 ose, i neka on miruje u sistemu S 0 , kao što je prikazano
na slici 1.7. Dužina štapa u S 0 je l0 = x0B − x0A . Ova dužina se naziva sopstvenom dužinom,
jer štap miruje u tom sistemu. Krajevi štapa su dva dogadjaja A i B. Kolika je dužina
tog štapa za posmatrača u S? To je razlika koordinata xB − xA uz uslov da su ova dva
dogadjaja istovremena za posmatrača S, tj. tA = tB . Za posmatrača iz sistema S štap se
kreće, te on mora levi i desni kraj štapa da ’uoči’ u istom trenutku vremena po svom satu
Slika 1.7: Kontrakcija dužine
da bi izmerio dužinu. Primenom (1.3.43) imamo
xB − V tB xA − V tA
l0 = x0B − x0A = q − q
2 2
1 − Vc2 1 − Vc2
xB − xA
= q
2
1 − Vc2
l
= q , (1.6.56)
V2
1− c2
odnosno r
V2
l = l0 1− . (1.6.57)
c2
Iz zadnje formule vidimo da je dužina štapa u sistemu S manja od sopstvene dužine štapa.
Ovo je tzv. kontrakcija dužine. Iz Lorencovih transformacija (1.3.42-1.3.45) je jasno da do
kontrakcije neće doći ako je štap postavljen duž y odnosno z ose.
Kontrakcija dužine se lako vidi koristeći prostorno-vremenski dijagram na slici 1.8.
Jednostavnosti radi uzećemo da je tA = 0, xA = 0. Dogadjaj B je istovremen sa A u
sistemu S pa je tB = 0. Onda je l = xB i l0 = x0B . Primenom sinusne teoreme sledi
cos 2α cos α
= , (1.6.58)
l l0
odakle se, uz odgovarajuće trigonometrijske relacije dobija (1.6.57).
1.7 Paradoks kola i garaže

Kola sopstvene dužine l0 kreću se brzinom v i treba da udju u garažu čija je sopstvena
dužina takodje l0 . Garaža ima prednja i zadnja vrata. Kada prednji kraj kola dodje do
garaže prednja vrata garaže se otvore, a kada zadnji kraj kola udje u garažu prednja vrata
se garaže se zatvore. Kada prednji kraj kola dodje do zadnjih vrata garaže ona se otvore,
1.7. PARADOKS KOLA I GARAŽE 21
Slika 1.8: Kontrakcija dužine preko prostorno-vremenskog dijagrama.
kola prodju i na kraju kada zadnji kraj kola dodje

q do kraja garaže vrata garaže se zatvore.
2
Za posmatrača iz garaže dužina kola je l = l0 1 − Vc2 < l0 , pa su kola kompletno u garaži.
Kako je situacija simetrična za posmatrača iz kola, garaža se kreće brzinom −v. Sada je
dužina garaže l, a kola l0 pa kola ne mogu da stanu u garažu. Ko je u pravu? Da li su kola u
garaži ili ne? Problem je vezan sa merenjem dužine, a da bi izmerili dužinu moramo imati
simultane dogadjaje. Medjutim, simultanost dogadjaja je relativna. Mi smo gore opisali
četiri dogadjaja i izgleda nam da smo ih redjali po vremenskom sledu. To je videćemo
tačno, ali za posmatrača iz garaže.
Analizirajmo situaciju preciznije. Imamo četiri dogadjaja. Prvi je A, prednji kraj kola
ulazi u garažu. Dogadjaj B je zadnji kraj kola prolazi pored ulaza u garažu, dogadjaj C je
prednji kraj kola prolazi pored zadnjeg kraja garaže. I na kraju dogadjaj D je da zadnji
kraj kola prolazi pored izlaza iz garaže. Koordinate dogadjaja A za posmatrača iz garaže
su (ct1 = −cl/v, x1 = 0), a za posmatrača iz kola (ct01 = −cl0 /v, x01 = l0 ). Dogadjaj B je
kada se koordinatni počeci poklapaju i tad smo uzeli da oba časovnika pokazuju 0. Naime
B(ct2 = 0, x2 = 0) odnosno B(ct02 = 0, x02 = 0). Koordinate dogadjaja C u sistemu garaže
su (ct3 = c(l0 − l)/v, x3 = l0 ), a u sistemu kola (ct03 = c(l − l0 )/v, x03 = l0 ). Koordinate
dogadjaja D za posmatrača iz garaže su (ct4 = cl0 /v, x4 = l0 ), a za posmatrača iz kola
(ct04 = cl/v, x04 = 0).
Za posmatrača iz garaže kola imaju dužinu l0 /γ i ona su kompletno u garaži izmedju
trenutka t2 i t3 . Dogadjaji su prikazani na prostorno-vremenskom dijagramu 1.9.
U sistemu kola prvo se desio dogadjaj C pa onda B. To se i vidi i iz t02 = 0 a t03 =
(l − l0 )/v < 0. Za posmatrača iz kola prvo prednji kraj kola dodje do kraja garaže, pa tek
kada prednji kraj napusti garažu zadnji kraj kola prodje pored ulaza u garažu. Kola nikad
nisu kompletno u garaži, a i ne mogu, jer im je dužina l0 veća od dužine garaže. Nema
nikakvog paradoksa. Recimo još na kraju da je interval izmedju dogadjaj B i C prostornog
tipa.
Slika 1.9: Paradoks kola i garaže
√ √
Zanimljivo je da razmotrite i sledeći primer. Neka je brzina kola v = 3c/ 2, sop-
stvena dužina kola l0 , a garaže l0 /2. Za posmatrača iz garaže dužina kola će biti l0 /2
i staće kompletno u garažu. Ali za posmatrača iz kola, kola imaju dužinu l0 , a garaža
l0 /4. Dogadjaji B i C u ovom slučaju su simultani za posmatrača iz garaže, ali nisu za
posmatrača iz kola.
Na kraju da rezimiramo: Oba posmatrača su u pravu. Da li su kola stala u garažu ili
nisu zavisi od toga da li su dogadjaji B i C simultani ili nisu. Simultanost dogadjaja je
relativna, tj. zavisi od sistema reference.
1.8 Dilatacija vremena

Neka su A i B dva dogadjaja koja su na istom mestu u sistemu S 0 . To npr. mogu biti dva
otkucaja sata koji miruje u ovom sistemu. Vremenski interval izmedju ova dva dogadjaja
1.8. DILATACIJA VREMENA 23
za posmatrača u S 0 je t0B −t0A = 4t0 . Ovo vreme se naziva sopstveno vreme, jer je izmereno
u sistemu u kome sat miruje. Za posmatrača iz S ova dva dogadjaja nisu na istom mestu.
Posmatrač u sistemu S koristi svoj sat, vremenski interval izmedju ova dva dogadjaja je
4t = tB − tA . Primenom Lorencovih transformacija imamo
t0B + cV2 x0B t0A + cV2 x0A
tB − tA = q − q
2 2
1 − Vc2 1 − Vc2
tB − tA
= q
2
1 − Vc2
4t0
= q , (1.8.59)
2
1 − Vc2
gde smo iskoristili x0B = x0A . Dakle,

4t0
4t = q (1.8.60)
V2
1− c2
Vremenski interval izmedju ova dva dogadjaja u S je duži nego u sopstvenom sistemu,
4t > 4t0 . Ovo produženje vremena se naziva dilatacija vremena. U pokretnom sistemu
vreme teče sporije; vremenski interval izmedju dva dogadjaja je najkraći u sistemu u kojem
sat miruje.
Na prostorno-vremenskom dijagramu prikazanom na slici 1.10 smo uzeli da su dogadjaji
A i B u koordinatnom početku sistema S 0 , tj. x0B = x0A = 0. Vremenski interval ∆t = tB −tA
izmedju ova dva dogadjaja u sistemu S je
∆t = ∆t0 cos α
∆t0
= √
1 − tan2 α
4t0
= q . (1.8.61)
2
1 − Vc2
Ponovo smo dobili formulu za dilataciju vremena, ali ovog puta koristeći prostorno-vremenski
dijagram.
Neka se čestica u trenutku t nalazi u tački r = (x, y, z), i neka za laboratorijsko vreme
dt čestica dodje u tačku r + dr. Ovo su dva dogadjaja. Kvadrat intervala izmedju ova dva
dogadjaja je
2 2 2 2 2 2
1 dr 2 2 2
v2
ds = c dt − (dr) = c dt 1 − 2 = c dt 1 − 2 . (1.8.62)
c dt c
Sistem koji se kreće zajedno sa česticom (sopstveni sistem) je u malom vremenskom inter-
valu (t, t + dt) inercijalan. U njemu je
ds02 = c2 dτ 2 , (1.8.63)
jer je dr02 = 0, a dτ je interval sopstvenog vremena. Iz ds02 = ds2 sledi formula za dilataciju
vremena
dτ
dt = q , (1.8.64)
2
1 − Vc2
odakle je sopstveno vreme dato sa

r
V2
Z
τ= dt 1− . (1.8.65)
c2
Kosmički zraci (uglavnom protoni) pri sudarima u gornjim slojevima atmosfere kreiraju
pi-mezone (π), koji se brzo raspadaju na mione. Mion µ− je čestica koja je slična elektronu,
samo je oko 200 puta veće mase. Mion se brzo raspada na elektron, antielektronski neutrino
i mionski neutrino
µ− → e− + ν̄e + νµ . (1.8.66)
Srednje vreme života miona je τ = 2, 2·10−6 s u sistemu u kome mion miruje. Ako bi se mion
kretao brzinom svetlosti (što nije moguće) onda bi prešao put cτ = 0, 66km. Medjutim
mioni predju mnogo veći put pre nego što se raspadnu. Njih detektujemo na površini
Zemlje, tj. oni predju put od oko desetak kilometara. Kako je to moguće? Rešenje
je jednostavno. Vreme kretanja miona za posmatrača sa Zemlje je veće nego njegovo
sopstveno vreme. Put koji mion predje je dat sa
τ
l=q v. (1.8.67)
v2
1− c2
Ako je npr. v = 0, 997c, tada je l = 9km .
1.9 Paradoks blizanaca

Ana i Bojan su blizanci. Bojan sedne u raketu i krene ka zvezdi Alfa Kentauri sa konstant-
nom brzinom v, a Ana ostane na Zemlji. Posle vremena T po Aninom satu Bojan je stigao
do zvezde, ali odluči da se odmah vrati na Zemlju i to sa istom brzinom. Po Aninom satu
Bojan je stigao na Zemlju posle vremena 2T . Medjutim, saglasno Bojanovom satu njegovo
putovanje trajalo je 2T 0 = 2T γ
. Ovaj efekt je dilatacija vremena i on je realan, tj. nije
naučna fantastika. Rastojanje od Zemlje do zvezde Alfa Kentauri je 4 svetl.god.. Ako je
v = 0, 8c, onda po Aninom satu, Bojanovo putovanje do zveze i nazad traje 2T = 10 god.
Po Bojanovom satu to vreme je 2T 0 = 6 god. Bojan je mladji od Ane.
Da li možemo situaciju da obrnemo? U Bojanovom sistemu reference on miruje, a Ana
se kreće, pa bi njen sat trebalo da sporije radi a ne njegov. Ona bi pri njihovom susretu
bila mladja, a on stariji. Rešenje paradoksa je vrlo jednostavno. Anin sistem je inercijalan,
a Bojanov neinercijlan, jer on ne može trenutno da dostigne brzinu v, niti da se zaustavi
1.9. PARADOKS BLIZANACA 25
Slika 1.10: Dilatacija vremena preko prostorno-vremenskog dijagrama

Slika 1.11: Bojanov i Anin sistem
kada dodje do zvezde. Dakle, nema simetrije izmedju ova dva sistema i nema paradoksa.
Bojan je definitivno mladji od Ane2 .
Neka je dolazak Bojana na zvezdu dogadjaj P . Ako uzmemo da se Bojan u odnosu na
Anu kretao konstantnom brzinom, onda su oba sistema inercijalna. Koordinate dogadjaja
P u Aninim koordinatama su (ct = cT, x = vT ), a u Bojanovom (ct0 = cT 0 = cT /γ, x0 =
0). Dogadjaj C na slici 1.11 je simultan sa dogadjajem P u Aninom sistemu, ali ova
dva dogadjaja nisu simultana u Bojanovom sistemu. Linija simultanosti kroz tačku P u
Bojanovom sistemu je data sa
v v2
ct = x + cT 1 − 2 .
c c
Kada je Bojan stigao do zvezde Alfa Kentauri on misli da se Ana nalazi u tački B (slika
1.11) i da je ona ostarila za T 0 /γ = T /γ 2 = 95 god. Oba sistema su inercijalna i postoji
simetrija izmadju njih. U odnosu na Bojana Ana se kreće brzinom −v. Vreme T 0 za
Anu iznosi T 0 /γ. Umesto da Bojan koči, i zatim se ponovo ubrzavajući do brzine v vraća
ka Zemlji razmatraćemo drugu situaciju. Kada Bojan stigne do zvezde sinhronizuje svoj
časovnik sa Markom koji ide ka Zemlji brzinom v. Linije simultanosti u Markovom sistemu
su t00 = const., u koordinatama Aninog sistema linija koja prolazi kroz P i D je
v v2
ct = − x + cT 1 + 2 .
c c
2

Koordinate tačke D su (ct = cT 1 + vc2 , x = 0). Ovo znači sledeće. Kada Marko krene sa
zvezde ka Zemlji (tačka P na slici 1.12) on misli da je Ana u tački D. Markov sat pokazuje
v2
T , a Anin, po Markovom satu T 1 + c2 . Marko se po svom časovniku kreće do Zemlje za
2
Neinercijalnost sistema takodje utiče na tok vremena, ali to nećemo sada razmatrati.
1.10. SLAGANJE BRZINA 27
Slika 1.12: Bojan, Marko i Ana
vreme T 0 , za to vreme iz Markove perspektive Ana je ostarila za T /γ 2 . Bojanovo kretanje

od A do P i Anino od A do B je potpuno simetrično. Isto važi i za Anino kretanje od D
do E i Markovo od P do E. Sistemi su tada inercijalni i sve je simetrično. Ali kako je Ana
2
brzo ostarila od B do C? Po njenom satu to vreme je 2T vc2 i ono odgovata ’prelasku’ iz
Bojanovog u Markov sistem.
Realističnija situacija bi bila kad bi pretpostavili da Bojan usporava približavajući se

zvezdi, zaustavlja se, kreće nazad ubrzavajući do v. Svetska linija je glatka, bez diskonti-
nuiteta brzine.
1.10 Slaganje brzina
Neka se telo kreće brzinom v = (vx , vy , vz ) u odnosu na inercijalni sistem S. Sistem S 0

se kreće brzinom V u odnosu na inercijalni sistem S. Odredimo brzinu tela u odnosu na
sistem S 0 . Ovu brzinu ćemo obeležiti sa v0 = (vx0 , vy0 , vz0 ). Pretpostavimo da su ova dva
sistema u standardnoj konfiguraciji.
Diferenciranjem Lorencovih transformacija, (1.3.42-1.3.45) dobijamo
dt − cV2 dx
dt0 = q (1.10.68)
2
1 − Vc2
dx − V dt
dx0 = q (1.10.69)
2
1 − Vc2
dy 0 = dy (1.10.70)
dz 0 = dz . (1.10.71)
Projekcija brzine čestice na x0 osu je

dx0 dx − V dt
vx0 = =
dt0
dt − cV2 dx
vx − V
= . (1.10.72)
1 − Vcv2x
Slično se dobija
q
V2
vy 1− c2
vy0 = (1.10.73)
1 − Vcv2x
q
2
vz 1 − Vc2
vz0 = V vx
. (1.10.74)
1− c2
Izrazi (1.10.72-1.10.74) predstavlju relativističko slaganje brzina. One daju projekcije

brzine tela u primovanom sistemu preko projekcija brzine u neprimovanom sistemu. U
nerelativističkom limesu ove izrazi postaju klasični zakon sabiranja brzina.
Neka se foton kreće duž x− ose u sistemu S, tj. vx = c, vy = vz = 0. Za posmatrača u
0
S projekcije brzine su
c−V
vx0 = =c
1 − Vc
vy0 = 0
vz0 = 0. (1.10.75)
I za posmatrača u sistemu S 0 brzina fotona je c.
1.11 Aberacija svetlosti

Neka je sistem S vezan za neku udaljenu zvezdu, a neka je S 0 sistem vezan za Zemlju.
Zemlja se kreće brzinom V = V ex u odnosu na zvezdu. Svetlost emitovana sa zvezde stiže
1.11. ABERACIJA SVETLOSTI 29
na Zemlju. Neka se svetlost kreće u Oxy pod uglom θ prema x−osi za posmatrača sa
zvezde. Za posmatrača sa Zemlje ovaj ugao je θ0 . Ova dva ugla nisu ista i to se naziva
aberacijom svetlosti. Aberacija je dakle pojava da ugao pod kojim se vidi neki objekat
zavisi od relativne brzine dva inercijalna sistema. Komponente brzine svetlosti u sistemu
zvezde su
vx = c cos θ
vy = c sin θ
vz = 0 . (1.11.76)
Primenom relativističkog slaganja brzina (1.10.72,1.10.73) i (1.10.74) dobijamo kompo-

nente brzine za posmatrača sa Zemlje:
c cos θ − V
vx0 =
1 − Vc cos θ
q
V2
c sin θ 1 − c2
vy0 = V
1− c
cos θ
vz0 = 0. (1.11.77)
Lako se vidi da je brzina svelosti invarijantna, tj. da je vx2 + vy2 = vx02 + vy02 = c2 . Ugao θ0
je odredjen sa
0
r
vy c sin θ V2
tan θ0 = 0 = 1− 2 . (1.11.78)
vx c cos θ − V c
Primenom trigonometrijskih identiteta dobijamo
V /c + cos θ
cos θ0 = . (1.11.79)
1 + V cos θ/c
Brzina kretanja Zemlje V = 30km/s pa je V /c = 10−4 . Kretanje Zemlje je nerelativističko,

pa iz (1.11.79) sledi
0 V 2
V
cos θ ≈ cos θ + sin θ + O . (1.11.80)
c c
Ako uvedemo mali ugao ∆θ sa θ0 = θ + ∆θ dobijamo
V
∆θ ≈ sin θ . (1.11.81)
c
Ovaj nerelativistički rezultat za aberaciju svetlosti je poznat i pre nastanka specijalne

relativnosti. Aberaciju svetlosti je zapazio 1725. godine engleski astronom Bredli.
1.12 Zadaci za vežbu

Zadatak 1. Tanak štap se kreće duž sebe konstantnom brzinom i prolazi pored markera A
koji se nalazi u fiksnoj tački u nepokretnom inercijalnom sistemu. Vreme koje je potrebno
da štap prodje pored markera u laboratorijskom sistemu je 4t = 8ns. Za nepokretnog
posmatrača vezanog za štap vreme potrebno da marker prodje pored njega je 4t0 = 10ns.
Kolika je sopstvena dužina štapa?
Rešenje: Iz formula q
v2
l0 1− c2
4t = (1.12.82)
v
i
l0
4t0 = (1.12.83)
v
sledi p
l0 = c (4t0 )2 − (4t)2 = 1, 8m . (1.12.84)
Zadatak 2. Raketa se udaljava od Zemlje, brzinom v = 4c/5 u odnosu na nju. Sa
rakete se emituju dva svetlosna signala prema Zemlji. Vremenski interval izmedju ova dva
signala, za posmatrača sa rakete je 4t0 = 5s. Koliko je vremenski interval izmedju prijema
ova dva svetlosna signala na Zemlji za posmatrača sa Zemlje?
Rešenje: Neka je emisija prvog, odnosno drugog svetlosnog signala dogadjaj A, odnosno B.
Sistem vezan za Zemlju obeležićemo sa S, a za raketu sa S 0 . Uzećemo da se raketa kreće
duž x−ose. Koordinate dogadjaja A u sistemu S 0 su (t0A , x0A ), a u sistemu S su (tA , xA ).
Koordinate dogadjaja B u sistemu S 0 su (t0B = t0A + 4t0 , x0A ), a u sistemu S su (tB , xB ).
Prema Lorencovim transformacijama imamo
x0A + vt0A t0A + cv2 x0A

xA = q , tA = q
2 2
1 − vc2 1 − vc2
x0A + v(t0A + 4t0 ) t0 + 4t0 + cv2 x0A
xB = q , tB = A q . (1.12.85)
v2 v2
1 − c2 1 − c2
Prvi signal će na Zemlju da stigne u trenutku tA + xcA , a drugi tB + xcB . Vremenski interval
izmedju njih je
xB − xA
4t = tB − tA + . (1.12.86)
c
Nakon zamene gornjih izraza dobijamo
s
1 + vc 0
4t = v 4 t = 15s . (1.12.87)
1− c
Zadatak 3. Dve rakete, svaka sopstvene dužine l0 prilaze Zemlji sa suprotnih strana
brzinama v = c/2. Rakete se kreću duž istog pravca. Kolika je dužina jedne rakete za
1.12. ZADACI ZA VEŽBU 31
posmatrača sa druge rakete?

Rešenje: Neka je sistem S vezan levu raketu, S 0 za Zemlju. Zemlja se kreće brzinom
V = −c/2 u odnosu na sistem S. Desna raketa kreće se brzinom vx0 = −c/2 u odnosu na
Zemlju. Brzina desne rakete u odnosu na levu raketu, tj. sistem S odredjena je sa
vx0 + V −c 4
vx = V vx0
= 1 = − c . (1.12.88)
1+ c2
1+ 4 5
Dužina desne rakete za posmatrača sa leve rakete je

r
v2 3
l = l0 1 − 2x = l0 . (1.12.89)
c 5
Naravno, zbog simetrije, to je i dužina leve rakete za posmatrača sa desne.
Zadatak 4. Dve čestice se kreću u laboratoriskom sistemu jedna duž x−ose, a druga duž
y−ose. Brzina prve čestice je v1 = 0, 8c, a druge v2 = 0, 6c. Kolika je brzina jedne čestice
iz sistema reference vezanog za drugui česticu?
Rešenje: Brzina jedne čestice u sistemu reference druge čestice je
r
v2v2
v20 = v12 + v22 − 1 2 2 = 0, 72c .
c
Zadatak 5. Platforma sopstvene dužine l0 kreće se brzinom u u odnosu na Zemlju.
Sa zadnjeg kraja platforme ispali se metak brzinom v 0 u odnosu na platformu. Brzina
metka je u smeru vektora brzine platforme. Odrediti put koji metak predje dok ne pogodi
prednji kraj platforme za posmatrača sa Zemlje. Uticaj gravitacije Zemlje na kretanje
metka zanemariti.
Rešenje: Sistem platforme ćemo obeležiti sa S 0 , a sistem vezan za Zemlju sa S. Neka se
metak ispali u trenutku t01 = 0 iz tačke x01 = 0 za posmatrača iz S 0 . Za posmatrača iz
sistema S ovaj dogadjaj ima koordinate (t1 = 0, x1 = 0). Pogodak metka u prednji kraj
platforme je drugi dogadjaj. Njegove koordinate za posmatrača sa platforme su (t02 =
l0
v0
, x02 = l0 ). Brzina metka u odnosu na sistem S je
v0 + u
v= 0 . (1.12.90)
1 + uv
c2
Put koji metak predje za posmatrača sa Zemlje je
t0 + ulc20
s = v(t2 − t1 ) = v q2 . (1.12.91)
u2
1 − c2
Ako dalje zamenimo vrednosti za t02 i v dobijamo

u l0
s= 1+ 0 q . (1.12.92)
v 1− u2
c2
Zadatak 6. Štap dužine l0 u sistemu u kojem miruje nagnut je pod uglom α0 u odnosu
na x0 osu. Primovan sistem S 0 je vezan za štap. Štap se kreće duž x ose laboratorijskog
sistema S koja je paralelna sa x0 osom.
a) Kolika je dužina štapa u sistemu S i koliki ugao zaklapa štap sa x−osom.
b) Posmatrač iz sistema S fotografiše štap. Foto-ploča se nalazi duž x ose. Svetlosni zraci
padaju na ploču paralelno sa y osom. Kolika je dužina štapa na fotografiji?
Rešenje:
a) Dužina x projekcije štapa je
r
v2
lx = l0 cos α0 1 − 2 , (1.12.93)
c
dok je dužina štapa duž y ose nepromenjena ly = l0 sin α0 .
b) Formula za kontrakciju dužine zasnovana je na merenju dužine štapa kao rastojanju
izmedju istovremenih dogadjaja na krajevima štapa. U ovom delu zadatka treba da odred-
imo dužinu štapa koju vidi, odnosno fotografiše posmatrač. Neka je dogadjaj A emisija
fotona sa levog, a dogadjaj B sa desnog kraja štapa. Lik se formira na fotoploči od fotona
koji istovremeno stignu na foroploču. Dakle, dogadjaji A i B nisu istovremeni. Dogadjaj
B se desio pre dogadjaja A za vreme l0 sin α0 /c za posmatrača iz sistema S. Koordinate
dogadjaja A u sistemu S su (t1 , x1 , y1 = 0), a dogadjaja B su (t2 = t1 − l0 sin α0 /c, x2 , y2 ).
Po Lorencovim transformacijama je
x2 − x1 − v(t2 − t1 )
x02 − x01 = q . (1.12.94)
v2
1 − c2
Kako je x02 − x01 = l0 cos α0 to je dužina štapa na fotografskoj ploči data sa

r

0 v 2 l0 v sin α0
l = x2 − x1 = l0 cos α 1 − 2 − . (1.12.95)

c c
Zadatak 7. Dve rakete, A i B svaka sopstvene dužine l0 = 100m kreću se u susret

jedna drugoj. Posmatrač iz svake rakete vidi da se ona druga raketa kreće brzinom v.
Normalno rastojanje izmedju pravaca raketa je jako malo i dovoljno da se rakete ne bi
sudarile. Kada se za posmatrača iz rakete A vrh rakete A poklopi sa repom rakete B iz
rakete A ispali se metak prema raketi B, kao na slici. Zanemariti vreme potrebno da metak
stigne od rakete A do rakete B. Zbog kontrakcije rakete B ovaj hitac će promašiti raketu
B za posmatrača iz A. Medjutim, za posmatrača iz rakete B dužina rakete A je skraćena,
pa će metak pogoditi raketu B. Koji posmatrač je u pravu?
Rešenje: Neka je koordinatni početak x ose u vrhu rakete A, a x0 ose u vrhu rakete B.
Neka su x ose u pravcu kretanja raketa i obe su usmerene u desno. Neka je prvi digadjaj
poklapanje vrha rakete A sa vrhom rakete B za posmatrača iz rakete A. Koordinate ovog
dogadjaja za posmatrača iz rakete A su (t1 = 0, x1 = 0), a za posmatrača iz rakete B

su (t01 = 0, x01 = 0). Drugi dogadjaj je poklapanje vrha rakete A sa repom rakete B.
l0
Koordinate ovog dogadjaja za posmatrača iz rakete S su (t2 = vγ , x2 = 0). Naredni, treći
l0
dogadjaj je ispaljivanje metka sa repa rakete A; njegove koordinate su (t3 = vγ , x3 = −l0 ).
Četvrti dogadjaj, poklapanje vrha rakete B sa repom rakete A ima koordinate (t4 =
l0
v
, x5 = −l0 ). Peti dogadjaj je poklapanje repa rakete A sa repom rakete B. Koordinate
ovog dogadjaja za posmatrača iz A su (t5 = lv0 + vγ
l0
, x5 = −l0 ) . Zamenom brojnih podataka
dobijamo
4 4 9
t1 = 0, t2 = · 10−6 s, t3 = · 10−6 s, t4 = 10−6 s, t2 = · 10−6 s .
5 5 5
Za posmatrača iz rakete A dogadjaji su se dešavali vremenskim sledom kojim smo ih
navodili. Metak će očigledno promašiti raketu B, jer je za posmatrača iz rakete A dužina
rakete B manja od l0 .
Za posmatrača iz rakete B, raketa A se kreće udesno sa brzinom v i njena dužina
je lγ0 . Kordinate dogadjaja za posmatrača iz rakete B se dobijaju primenom Lorencovih
transformacija
vx
x0 = (x + vt)γ, t0 = (t + 2 )γ . (1.12.96)
c
Koordinate prvog dogadjaja za posmatrača iz rakete B su (t01 = 0, x01 = 0). Koordinate
drugog dogadjaja su
l0
(t02 = = 10−6 s, x02 = l0 ).
v
Ispaljivanje metka sa rakete A, tj. treći dogadjaj je
l0 l0 v
(t03 = − 2 γ = 0, 55 · 10−6 s, x03 = l0 (1 − γ)).
v c
Koordinate četvrtog dogadjaja za posmatrača iz rakete B su
l0 4
(t04 = = · 10−6 s, x04 = 0).
vγ 5
Konačno koordinate petog dogadjaja su
l0 l0 v 9
(t05 = + γ = · 10−6 s, x05 = l0 ).
v vγ 5
Na osnovu gornjih izraza vidimo da vremenski sled dogadjaja u sistemu rakete B nije isti
kao za posmatrača iz rakete A. Posle prvog dogadjaja desio se dogadjaj ’tri’, tj. ispaljivanje
metka, pa zatim čertvrti, zatim drugi i na kraju peti. Raketa se ispali pre nego što rep
od rakete A se poklopi sa vrhom rakete B. To znači da će metak promašiti raketu B. U
sistemu A dogadjaji ’dva’ i ’tri’ su simultani, ali za posmatrača iz rakete B nisu. Dakle,
oba posmatrača se slažu da metak nije pogodio raketu B.
Zadatak 8. Dva fotona kreću se duž x− ose i nalaze se na rastojanju L jedan od drugog.
Odrediti rastojanje izmedju ova dva fotona u sistemu koji se kreće brzinom v u smeru
kretanja fotona.
Rešenje: U sistemu S imamo dva fotona, jednačina kretanja prvog fotona je x = ct, a
drugog x = ct+L. Posmatrajmo najpre prvi foton sa stanovista posmatraca S 0 . Primenom
Lorencovih tranaformacija imamo
x − vt ct − vt
x0 = q =q ,
2 2
1 − vc2 1 − vc2
t − v2 x t − vt
t0 = q c =q c .
2 2
1 − vc2 1 − vc2
Ako iz druge jednačine izrazimo t preko t0 i ubacimo u prvu jednačinu, dobijamo da je
jednačina kretanja prvog fotona u sistemu S 0 data sa x0 = ct0 . Potom, ponovimo postupak
i za drugi foton. Lorencove transformacije daju
ct + L − vt
x0 = q ,
2
1 − vc2
t − cv2 (ct + L)
t0 = q .
v2
1 − c2
Opet izrazimo t preko t0 , ubacimo u prvu jednačinu i dobijemo
r
0 0 c+v
x = ct + L .
c−v
Kad uporedimo jednacine prvog i drugog fotona, vidimo da je rastojanje izmedju njih u S 0
jednako r
0 c+v
L =L .
c−v
2
Četvorodimenziona formulacija
Specijalne relativnosti
U ovoj glavi ćemo specijalnu relativnost izložiti malo formalnije, uvodeći četvorodimenzioni
prostor Minkovskog. Osnovni tenzorskog računa su uvedeni u ovoj glavi.
2.1 Prostor Minkovskog

Prostor Minkovskog je realan četvorodimenzionalan prostor u kome je definisana metrika.
Vektori u prostoru Minkovskog su
 0  
x ct
1
 x  x
 
x = xµ e µ = 
 x2  =  y  ,
x3 z
gde su xµ kontravarijantne komponente vektora x u bazi

       
1 0 0 0
0 1 0 0
e0 = 
0 ,
 e1 = 
0 ,
 e2 = 
1 ,
 e3 = 
0 .

0 0 0 1
Metrika prostora Minkovskog je

 
1 0 0 0
0 −1 0 0
gµν =
0 0 −1 0  .

0 0 0 −1
35
36 2. ČETVORODIMENZIONA FORMULACIJA SPECIJALNE RELATIVNOSTI
Metrika g deluje neobično, ali je ključ za razumevanje specijalne relativnosti. Ona služi za
odredjivanje dužine vektora. Kvadrat dužine četvorovektora položaja x je
  
1 0 0 0 ct
 0 −1 0 0  x
  
x2 = xT gx = ct x y z 

0 0 −1 0   y 
0 0 0 −1 z
= (x0 )2 − (x1 )2 − (x2 )2 − (x3 )2 = c2 t2 − x2 . (2.1.1)
2.2 Koordinatne transformacije

Sada ćemo razmatrati proizvoljne transformacije koordinata
x0 , x1 , x2 , x3 → x00 , x01 , x02 , x03 (2.2.2)
tj.
x0µ = x0µ (x0 , x1 , x2 , x3 ) (2.2.3)
nekog prostora.1 Ove transformacije moraju biti invertibilne, tj. odgovarajući jakobijan
transformacije mora biti različit od nule
∂x0µ
ν 6= 0 . (2.2.4)

∂x
Za komponente Aµ (x) rećićemo da su komponente jednog kontravarijantnog četvorovektora
ako pri transformacijama koordinata (2.2.3) se transformišu po sledećem pravilu
3
0µ 0
X ∂x0µ
A (x ) = Aν (x) . (2.2.5)
ν=0
∂xν
Kontravarijantni vektori imaju gornji indeks. Diferencijali koordinata dxµ , koji su in-
finitezimalna razlika koordinata dve infinitezimalno bliske tačke, su komponente jednog
kontravarijantnog četvorovektora, 2 što se vidi iz
3
X ∂x0µ
dx0µ = dxν . (2.2.6)
ν=0
∂xν
Za komponente Bµ (x) rećićemo da su komponente jednog kovarijantnog četvorovektora

ako pri transformacijama koordinata (2.2.3) se transformišu po
3
X ∂xν
Bµ0 (x0 ) = Bν (x) . (2.2.7)
ν=0
∂x0µ
1
Taj prostor može biti opštiji od prostora Minkovskog; ne mora biti uopšte vektorski prostor. Npr.
posmatrajmo površinu sfere poluprečnika R. Sfera je ’prostor’ (preciznije to je mnogostrukost) koji je
dvodimenzion. Koordinate θ, ϕ su koordinate tog prostora, ali (θ, ϕ)T nije vektor.
2
U diferencijalnoj geometriji dxµ ima drugačiji smisao od ovog gore navedenog.
2.2. KOORDINATNE TRANSFORMACIJE 37
Indeks kovarijantnih vektora je donji. Primetimo da su matrice transformacija u ova dva

zakona medjusobno inverzne. Moderniji naziv za kovarijantan vektor je jedan-forma, dok
se kontravarijantan vektor naziva samo vektorom. Primetimo još da govorimo o kompo-
nentama vektora, Aµ odnosno Bµ . Izbegli smo da govorimo o samim vektorima, tj. o
bazisima u kojim su ove komponente zadate. Funkcija F = F (x) je skalar (invarijanta)
ako se ne menja pri transformacijama koordinata
F 0 (x0 ) = F (x) . (2.2.8)
Pokažimo da su ∂F (x)
∂xµ
komponente jednog kovarijantnog četvorovektora. Treba da prover-
imo da li važi pravilo transformacije (2.2.7):
∂F 0 (x0 ) X ∂F (x(x0 )) ∂xν
=
∂x0µ ν
∂xν ∂x0µ
X ∂xν ∂F (x(x0 ))
= 0µ ν
. (2.2.9)
ν
∂x ∂x
Tenzor T µν koji se transformiše prema

3 X
3
0µν 0
X ∂x0µ ∂x0ν
T (x ) = T ρσ (x) (2.2.10)
ρ=0 σ=0
∂xρ ∂xσ
je dva puta kontravarijantan tenzor ili tenzor ranga (2, 0). Slično, jednom kovarijantan i
jednom kontravarijantan tenzor (tenzor tipa (1, 1)) se transformiše prema
3 X 3
X ∂x0µ ∂xσ ρ
T 0µν (x0 ) = T (x) . (2.2.11)
ρ=0 σ=0
∂xρ ∂x0ν σ
Analogno se definišu i drugi tenzori.

Sada ćemo se vratiti na prostor–vreme Minkovskog. Svakom kontravarijantnom vektoru
pridružujemo kovarijantne komponente pomoću metrike
Aµ = gµν Aν . (2.2.12)
Od sada ćemo koristiti Ajnštajnovu sumacionu konvenciju po kojoj se sumira po ponovl-

jenom indeksu koji je jednom gornji, a jednom donji. Znak sume se ne piše. U prethodnom
izrazu se, znači, sumira po indeksu ν. Lako se vidi da je
A0 = g0ν Aν = g00 A0 + g01 A1 + g02 A2 + g03 A3 = A0

A1 = g1ν Aν = g10 A0 + g11 A1 + g12 A2 + g13 A3 = −A1 . (2.2.13)
Slično se dobija A2 = −A2 i A3 = −A3 . Spuštanje vremenskog indeksa ne menja znak

dok spuštanje prostornog indeksa njenja znak. Prostorne indeksi se obeležavaju latiničnim
slovima i = 1, 2, 3. Dakle,
A0 = A0 , Ai = −Ai . (2.2.14)
Kovarijantne komponente vektora položaja su
x0 = x0 = ct,
x1 = −x1 = −x,
x2 = −x2 = −y,
x3 = −x3 = −z . (2.2.15)
Inverzni metrički tenzor g −1 je definisan
gg −1 = g −1 g = I , (2.2.16)
gde je I jedinična matrica. Numerički se lako dobija da je g −1 = g. Medjutim tenzori g i

g −1 imaju različit raspored indeksa. Prepišimo (2.2.16) preko komponenti
gµρ g ρν = dνµ . (2.2.17)
Sada je jasno da je
(g −1 )µν = g µν (2.2.18)
tj. inverzna metrika ima gornje indekse. Inverzna metrika omogućava da donje indekse
transformišemo u gornje, tj. Aµ = g µν Aν . Indeksi na metrici u poslednjem izrazu su gornji
i po tome se vidi da je to inverzna metrika.
Skalarni proizvod dva vektora Aµ = (A0 , A) i B µ = (B 0 , B) u prostoru Minkovskog je
definisan sa
A·B = gµν Aµ B ν = Aµ B µ
= A0 B 0 + A1 B 1 + A2 B 2 + A3 B 3
= A0 B 0 − A1 B 1 − A2 B 2 − A3 B 3
= A0 B 0 − A · B . (2.2.19)
Lako se pokazuje da je proizvod A · B skalar:
∂xα ∂x0µ
A0µ B 0µ = Aα B β
∂x0µ ∂xβ
∂xα
= Aα B β = Aα B α . (2.2.20)
∂xβ
Kvadrat dužine vektora x je
x2 = gµν xµ xν = xµ xµ = (x0 )2 − x2 . (2.2.21)
Infinitezimalni kvadrat rastojanja izmedju tačaka x i x + dx je
ds2 = gµν dxµ dxν = c2 (dt)2 − (dr)2 . (2.2.22)

2.3. LORENCOVE TRANSFORMACIJE 39
2.3 Lorencove transformacije

Lorencov bust duž x−ose prepisaćemo u obliku
x00 = γx0 − βγx1

x01 = −βγx0 + γx1
x02 = x2
x03 = x3 (2.3.23)
gde je
v 1
β= , γ=q . (2.3.24)
c 1− v2
c2
U matričnom obliku prethodne jednačine su

 00     0
x γ −βγ 0 0 x
x01  −βγ γ 0 0   x1 
 
 02  =   .
x   0 0 1 0 x2 
x03 0 0 0 1 x3
Matrica 4 × 4 u prethodnom izrazu je matrica Lorencove transformacije Λµν . Gornja
matrična jednačina u komponetnoj notaciji je
x0µ = Λµν xν . (2.3.25)
U oznaci matričnog elemetna Lorencove matrice, Λµν , indeks µ je indeks vrste, a indeks ν
je indeks kolone. Važno je da se indeksi ne pišu jedan iznad drugog, jer tada ne bi znali
koji je od njih indeks vrste, a koji kolone.
Lorencove transformacije su one linearne transformacije koordinata x0 = Λx, gde je
Λ realna 4 × 4 matrica, koje ne menjaju kvadrat dužine četvorovektora, tj. za koje važi
x02 = x2 . Prethodni uslov daje
x0T gx0 = xT gx
xT ΛT gΛx = xT gx ,
odakle sledi
ΛT gΛ = g . (2.3.26)
Dakle, da bi svaka realna 4 × 4 matrica koja zadovoljava uslov (2.3.26) je Lorencova trans-
formacija. Prethodna matrična jednačina sadrži deset uslova na matricu Λ, pa su Lorencove
transformacije odredjene sa 16 − 10 = 6 nezavisnih parametara. Lako se vidi da matrica
busta duž x− ose zadovoljava uslov (2.3.26), tj. ona je Lorencova transformacija. Ako
uvodemo parametar ϕ1 sa tanh ϕ1 = β1 = vx /c onda je
1
cosh ϕ1 = γ1 = q ,
vx2
1− c2
i sinh ϕ1 = β1 γ1 . Matrica busta duž x−ose ima oblik

 
cosh ϕ1 − sinh ϕ1 0 0
 − sinh ϕ1 cosh ϕ1 0 0
Λµν =   . (2.3.27)
 0 0 1 0
0 0 0 1
Bustovi duž y i z ose se dobijaju analogno. Bust duž y-ose je
 
cosh ϕ2 0 − sinh ϕ2 0
 0 1 0 0
Λµν = 
− sinh ϕ2 0 cosh ϕ2 0 ,
 (2.3.28)
0 0 0 1
gde je parametar tan ϕ2 = βy . Analogno bust duž z ose je
 
cosh ϕ3 0 0 − sinh ϕ3
 0 1 0 0 
Λµν =   , (2.3.29)
 0 0 0 1 
− sinh ϕ3 0 0 cosh ϕ3
gde je tanh ϕ3 = β3 = vz /c .
Ako se inercijalni sistem S 0 kreće u proizvoljnom pravcu brzinom V onda Lorencova
transformacija koja povezuje S i S 0 je
 
γ −γβx −γβy −γβz
(γ−1)β 2 (γ−1)βx βy (γ−1)βx βz 
−γβx 1 + β 2 x

β 2 β2 
µ
Λν = −γβy (γ−1)β x β y (γ−1)β 2
y (γ−1)β y β z
 , (2.3.30)
 β 2 1 + β 2 β 2


(γ−1)βy βz 2
−γβz (γ−1)β β2
x βz
β2
1 + (γ−1)β
β2
z
gde je
Vx
βx =
c
Vy
βy =
c
Vz
βz =
c
β2 = βx2 + βy2 + βz2
1
γ = q . (2.3.31)
2
1 − Vc2
Rotacije koordinatnog sistema sistema su takodje Lorencove transformacije. Rotacija
za ugao θ oko z−ose  
1 0 0 0
0 cos θ sin θ 0
Λµν = 
0 − sin θ cos θ 0

0 0 0 1
2.3. LORENCOVE TRANSFORMACIJE 41
je takodje Lorencova transformacija. Bust (2.3.27) podseća na obične rotacije samo što
umesto trigonometrijskih funkcija sin i cos on sadrži hiperbolne funkcije cosh i sinh. Bustovi
se nazivaju još i hiperbolnim rotacijama. Parametar ϕ se naziva hiperbolni parametar3 .
Šest nezavisnih Lorencovih transformacija su tri busta (duž x, y i z ose) i tri rotacije.
Ispitajmo kako se xµ transformiše pri Lorencovim transformacijama:
x0µ = gµν x0ν = gµν Λνρ xρ

= gµν Λνρ g ρσ xσ = (gΛg −1 )µσ xσ
= (ΛT −1 )µσ xσ = (Λ−1 )σµ xσ
= Λµσ xσ . (2.3.32)
Zaključak:
x0µ = Λµν xν
x0µ = (Λ−1 )νµ xν = Λµν xν .
Parcijalni izvodi po xµ su
∂ 1 ∂
= , ∇ . (2.3.33)
∂xµ c ∂t
Ispitajmo njegov zakon transformacije:
∂ ∂x0ν ∂ ∂
µ
= µ 0ν
= Λνµ 0ν . (2.3.34)
∂x ∂x ∂x ∂x
Množeći prethodni izraz sa (Λ−1 )µσ dobijamo
∂ ∂
0σ
= (Λ−1 )µσ µ .
∂x ∂x
Dakle, izvod po kontravarijantnoj komponenti vektora transformiše se kao kovarijantna

komponenta četvorovektora pa ćemo koristiti notaciju
∂
∂µ = .
∂xµ
Slično
∂ 1 ∂
∂µ = = , −∇
∂xµ c ∂t
su komponente kontravarijantnog vektora.
3
Na engleskom rapidity.
2.4 *Lorencova grupa

Lorencove transformacije čine grupu. Da bi ovo pokazali potrebno ja da proverimo da li
su aksiome grupe zadovoljeni:
1. Neka su Λ1 i Λ2 Lorencove transformacije. Primenimo prvo transformaciju Λ1 a zatim
Λ2 . Vektor koordinate x posle prve Lorencove transformacije prelazi u x0 = Λ1 x. Ako sada
primenimo transformaciju Λ2 dobićemo
x00 = Λ2 x0 = Λ2 Λ1 x .
Sada ćemo pokazati da je Λ2 Λ1 Lorencova transformacija. To se vidi direktno:
(Λ2 Λ1 )T g(Λ2 Λ1 ) = ΛT1 (ΛT2 gΛ2 )Λ1 = ΛT1 gΛ1 = g .
Ovim smo pokazali aksiomu zatvorenosti.

2. Jedinični element grupe je jedinična matrica.
3. Množenje matrica je asocijativno, pa asocijativnost važi i za Lorencove transformacije.
4. Iz (2.3.26) sledi da je inverzni element Λ−1 = g −1 ΛT g. On je takodje Lorencova trans-
formacija, jer je
(Λ−1 )T gΛ−1 = g .
Time smo pokazali da Lorencove transformacije čine grupu.
Uslov (2.3.26) u komponentnoj notaciji ima oblik
Λµρ gµν Λνσ = gρσ . (2.4.35)
Za ρ = σ = 0 iz ove jednačine sledi
Λµ 0 gµν Λν 0 = 1 , (2.4.36)
odnosno
3
0
2 X 2
Λ 0 − Λi 0 =1. (2.4.37)
i=1
0 2
Odavde je (Λ 0 ) ≥ 1, odnosno
Λ0 0 ≥ 1 ili Λ0 0 ≤ −1 . (2.4.38)
Ukoliko je Λ0 0 ≥ 1 ovakve Lorencove transformacije ne menjaju smer vremena i nazivaju

se ortohronim Lorencovim transformacijama. Transformacije za koje je Λ0 0 ≤ −1 menjaju
smer vremena.
Uzimanjem determinante od ΛT gΛ = g dobijamo
detΛ = ±1 . (2.4.39)
Zanimljivo, determinanta Lorencovih transformacija je ili 1 (prave Lorencove transforma-

cije) ili −1.
2.5. *POENKAREOVA SIMETRIJA 43
Pod relativističkom kovarijantnošću neke teorije podrazumeva se njena kovarijantnost

ne na celu Lorencovu grupu, već samo na prave ortohrone Lorencove transformacijame, za
koje važi:
detΛ = 1, Λ00 ≥ 1 . (2.4.40)
Bustovi i rotacije zadovoljavaju ovaj uslov i ove transformacije su podgrupa cele Lorencove
grupe.
Prostorna inverzija je definisana sa
t → t0 = t, r → r0 = −r . (2.4.41)
Matrica ove transformacije je

 
1 0 0 0
0 −1 0 0
Λµν =
0 0 −1 0  .

0 0 0 −1
Ona je Lorencova transformacija, jer zadovoljava uslov ΛT gΛ = g, ali nije prava ortohrona
Lorencova transformacija jer je determinanta ove transformacije −1. Prostorna inverzija
je diskretna transformacija.
Vremenska inverzija je definisana sa
t → t0 = −t, r → r0 = r . (2.4.42)
Matrica ove transformacije je

 
−1 0 0 0
0 1 0 0
Λµν =
0
 .
0 1 0
0 0 0 1
Ona je Lorencova transformacija jer zadovoljava uslov ΛT gΛ = g, ali Λ00 = −1 nije or-
tohrona.
2.5 *Poenkareova simetrija

Poenkareove transformacije su izometrije prostora Minkovskog. Sastoje se od Lorencovih
transformacija i translacija u prostoru Minkovskog
x0µ = (Λ, a)xµ = Λµ ν xν + aµ ,
gde je Λ Lorencova transformacija, a aµ je konstantan četvorovektor. Kvadrat intervala

izmedju dve tačke s2 = (x−y)2 je invarijantan na Poenkareove transformacije. Poenkareove
transformacije čine grupu, ali to nećemo sada dokazivati. U nerelativističkom limesu one
prelaze u Galilejeve transformacije.
Slika 2.1: Svetlosni konus
2.6 Svetlosni konus

Tačke prostora Minkovskog su dogadjaji. Trajektorija fotona koji se kreće duž x− ose je4
x0 = ±cx1 . Ovo su dve prave linije u x0 − x1 ravni čiji je nagibni ugao 450 odnosno 1350 .
Čestica koja se kreće konstantnom brzinom v duž x ose za vreme t doći će u tačku x = vt.
Njena trajektorija u prostoru Minkovskog je
c
x0 = x1 . (2.6.43)
v
Ovo je jednačina prave u x0 − x1 ravni. Nagib ove prave je veći od 450 , jer je v < c. U
četvorodimenzionom prostor-vremenu svetlost (foton) se kreće po
(x0 )2 − (x1 )2 − (x2 )2 − (x3 )2 = 0 , (2.6.44)
ukoliko je u početnom trenutku foton bio u koordinatnom početku, slika 2.1. Ovo je
jednačina konusa u prostoru Minkovskog. Svetlost se, dakle, kreće po svetlosnom konusu.
Masene čestice se kreću unutar svetlosnog konusa. One ne mogu da izadju iz svetlosnog
konusa, jer bi im tada brzina bila veća od brzine svetlost.
Kvadrat intervala izmedju dva dogadjaja (t1 , x1 , y1 , z1 ) i (t2 , x2 , y2 , z2 ) je
s2 = c2 (t2 − t1 )2 − (x2 − x1 )2 − (y2 − y1 )2 − (z2 − z1 )2 . (2.6.45)
Vidimo da on može biti pozitivan, negativan ili jednak nuli. Zbog toga prostor Minkovskog
nije euklidski prostor; nazivamo ga pseudoeuklidskim. Ukoliko je s2 > 0 onda se za takav
interval kaže da je vremenskog tipa; ako je s2 < 0 interval je prostornog tipa, a ako je s2 = 0
interval je svetlosnog tipa. Ako je interval izmedju dva dogadjaja vremenskog tipa, onda
možemo preći u sistem gde su dogadjaji na istom mestu, tj. s2 = c2 (t02 − t01 )2 . Medjutim,
ne možemo preći u sistem gde su ti dogadjaji istovremeni, jer bi tada s2 = −(r02 − r01 )2 < 0
što je suprotno od s2 > 0. Slično, ukoliko je interval izmedju dva dogadjaja prostornog
tipa, možemo preći u inercijalni sistem u kojem su dogadjaji istovremeni. Lako se vidi
da je npr. (1, 1, 0, 0) svetlosni vektor, (0, x, 0, 0) vektor prostornog, a (t, 0, 0, 0) vektor
vremenskog tipa.
4
Imamo dve trajektorije jer foton može da se kreće i u pozitivnom i u negativnom smeru x ose.
Slika 2.2: Dogadjaji na prostorno-vremenskom dijagramu
Na slici 2.2 prostor-vreme oko nekog dogadjaja A je izdeljen na regione koji su od

njega razdvojeni intervalima preostornog, vremenskog ili svetlosnog tipa. Intervali izmedju
A i dogadjaja B i C su vremenskog tipa, samo što se dogadjaj B desio pre dogadjaja A
(tB < tA ), a dogadjaj C posle dogadjaja A, (tC > tA ). Dogadjaji B i C su unutar svetlosnog
konusa. Vremenski sled dogadjaja koji su unutar svetlosnog konusa je nepromenjen pri
Lorencovim transformacijama. Dakle, ako je za jednog posmatrača dogadjaj A uzrok, a
dogadjaj C posledica, tj. tC > tA onda će u svakom inercijalnom sistemu dogadjaj C biti
posle dogadjaja A. Dakle t0C > t0A .
Dogadjaj D je razdvojen od A intervalom prostornog tipa. Ova dva dogadjaja ne mogu
biti uzročno posledično povezana. Nijedan signal ne može stići od A do D, jer bi se kretao
brzinom većom od brzine svetlosti. Može se pokazati da se odgovarajućom Lorencovom
transformacijom u ovom slučaju može preći u sistem gde se dogadjaj D desio pre A. Dakle,
mi ne znamo šta je prošlost a šta budućnost. Medjutim, to nije ni bitno, jer kao što smo
rekli, ova dva dogadjaja nisu ni u kakvoj uzročno-posledičnoj (kauzalnoj) vezi.

µ
Zadatak 1. Pokazati da je ∂A∂xµ(x) Lorencov skalar.
Rešenje: Kako je A0µ (x0 ) = Λµν Aν (x) to je
∂A0µ (x0 ) ∂(Λµσ Aσ (x)) ∂xν
= . (2.7.46)
∂x0µ ∂xν ∂x0µ
Ako dalje iskoristimo da je xν = (Λ−1 )νρ x0ρ imamo
∂A0µ (x0 ) µ ∂A
σ
−1 ν ∂x
0ρ
= Λ σ (Λ ) ρ
∂x0µ ∂xν ∂x0µ
σ
∂A
= Λµσ ν (Λ−1 )νρ δµρ
∂x
∂Aσ
= Λµσ (Λ−1 )νµ ν
∂x
σ
ν ∂A ∂Aν (x)
= δσ ν = . (2.7.47)
∂x ∂xν
µ
Ovim smo pokazali da je ∂A∂xµ(x) skalar u odnosu na Lorencove transformacije. Lako se vidi
da ova veličina nije skalar pri proizvoljnim koordinatnim transformacijama.
Zadatak 2. Sistem S1 kreće se brzinom v1 u odnosu na inercijalni sistem S, dok se
sistem S2 kreće brzinom v2 u odnosu na sistem S1 . Obe brzine su usmerene duž zajedničke
x−ose sva tri sistema. Odrediti brzinu sistema S2 u odnosu na sistem S.
Rešenje: Neka je β1 = v1 /c, γ1 = √ 1 2 , i analogno β2 = v2 /c, γ2 = √ 1 2 . Lako se vidi
1−β1 1−β2
da je proizvod dva busta duž x−ose ponovo bust duž x−ose. Naime
  
γ2 −β2 γ2 0 0 γ −β1 γ1 0 0
−β2 γ2 γ2 0 0 −β1 γ1
  γ1 0 0
Λ2 Λ1 =   0

0 1 0   0 0 1 0
0 0 0 1 0 0 0 1
 
γ −βγ 0 0
−βγ γ 0 0
=   0
 , (2.7.48)
0 1 0
0 0 0 1
gde su
β1 + β2
β=
1 + β1 β2
i
1
γ=p .
1 − β2
Množenjem dva busta pokazali smo relativistički zakon sabiranja brzina.
Zadatak 3. Pokazati da je matrica (2.3.30) matrica Lorencove transformacije.
Zadatak 4. Odrediti proizvod tri uzastopne Lorencove transfarmacije. Prva je rotacija
oko z−ose za ugao θ. Naredna transformacija je bust duž x−ose, pri čemu se dobijeni
sistem kreće brzinom v u odnosu na sistem dobijen nakon prve transformacije. Na kraju
primeniti rotaciju oko z−ose za ugao −θ.
Rezultat je
 
γ −βγ cos θ −βγ sin θ 0
−βγ cos θ γ cos2 θ + sin2 θ sin θ cos θ(γ − 1) 0
Λµν =   −βγ sin θ sin θ cos θ(γ − 1) γ sin2 θ + cos2 θ 0 .
 (2.7.49)
0 0 0 1
Dobijena transformacija je bust sa brzinom (v cos θ, v sin θ, 0).

Zadatak 5. Izračunati:

(a) ∂x∂ ρ xµ xµ ,
(b) gµν g µν ,
(c) gµρ g ρν pν .
Rezultat:

∂ µ
(a) ∂xρ x xµ = 2xρ
(b) 4
(c) pµ
Zadatak 6. Dat je vektor  

1
−1
Aµ = 
2 .

3
Naći A2 = gµν Aµ Aν . Odrediti kovarijantne komponente vektora, Aµ . Da li je vektor Aµ
prostornog, vremenskog ili svetlosnog tipa?
Rešenje: A2 = 12 − (−1)2 − 22 − 32 = −13 < 0, pa je vektor prostornog tipa. Kovarijantne
komponente vektora su  
1
1
Aµ = −2 .

−3
3
Mehanika Specijalne relativnosti
Ova glava posvećena je mehanici čestica spijalne relativnosti. Definisaćemo četvorovektore

brzine, impuls i ubrzanja čestice. Posebna pažnja je posvećena relativističkim sudarima.
3.1 Četvorovektor brzine

Četvorovektor brzine definišemo sa
dxµ
Uµ = . (3.1.1)
dτ
Ova veličina jeste četvorovektor, jer je diferencijal koordinate dxµ četvorovektor, a sop-
stveno vreme dτ skalar. Nismo koristili laboratorisko vreme dt, jer ono nije skalar već
nulta komponenta četvorovektora. Nadjimo sada komponente četvorobrzine, čestice čija je
brzina v različita od brzine svetlosti. Nulta komponenta četvorobrzine je
dx0 cdt c
U0 = = =q , (3.1.2)
dτ dτ 1− v2
c2
dok su prostorne komponente date sa

i dxi dxi vi
U = = q =q . (3.1.3)
dτ dt 1 − v2
1− v2
c2 c2
Trobrzina v je trovektor i njene gornje i donje komponente nećemo razlikovati. Dakle,

 c 
q
v2
µ 1−
U =  q v c2  .
2
1− v2
c
Vidimo da o Kovarijantne komponente brzine su

 c 
q
2
1− v2
Uµ =  v
c  .
−q
2
1− v2
c
49
50 3. MEHANIKA SPECIJALNE RELATIVNOSTI
Kvadrat vektora četvorobrzine se lako nalazi

c2 v2
U · U = gµν U µ U ν = 2 − 2
2 = c . (3.1.4)
1 − vc2 1 − vc2
Dakle, četiri komponente četvorobrzine nisu nezavisne; izmedju njih postoji veza (3.1.4).
Četvorobrzina je tangentni vektor na trajektoriju čestice u prostoru Minkovskog, xµ =
xµ (τ ).
3.2 Impuls, sila i energija

Četvorovektor impulsa čestice je proizvod njene mase mirovanja i četvorovektora brzine:
dxµ
P µ = mU µ = m . (3.2.5)
dτ
Masa mirovanja je skalar i u daljem tekstu ćemo je zvati masom čestice. Lako se vidi da
je nulta (vremenska) komponenta četvoroimpulsa
mc
P 0 = mU 0 = q . (3.2.6)
v2
1− c2
Prostorne komponente impulsa su

mvi
Pi = q . (3.2.7)
2
1 − vc2
Veličina (3.2.7) se naziva relativističkim (tro)impulsom čestice. U nerelativističkom limesu

on se svodi na mv. Kako je U 2 = c2 , to je kvadrat četvoroimpulsa
P 2 = Pµ P µ = m2 c2 . (3.2.8)
Za masene čestice je P 2 = m2 c2 > 0, vektor četvoroimpulsa je vremenskog tipa. To znači

da postoji sistem reference gde su njegove prostorne komonente jednake nuli, tj.
 
mc
0
  .
0
0
Ovaj sistem se naziva sistemom mirovanja čestice. Za bezmasene čestice vektor četvoroimpulsa
je svetlosnog tipa i tada ne postoji sistem mirovanja.
Drugi Njutnov zakon važi i u relativističkoj fizici. Sila koja deluje na česticu je data sa
dp
F= , (3.2.9)
dt
3.2. IMPULS, SILA I ENERGIJA 51
ali p je relativistički impuls (3.2.7). Rad za ubrzavanje relativističke čestice iz stanja

mirovanja do brzine v je
Z v Z v
A = F · dr = dp · v
0 0
Z v
v
= m vd q
2
0 1 − vc2
Z v
v2 v vdv
= mq −m

q
2 2
1 − vc2 0 0 1 − vc2
mc2
= q − mc2 , (3.2.10)
2
1 − vc2
gde smo primenili parcijalnu integraciju. Po teoremi kinetičke energije rad sile je jednak
promeni kinetičke energije
A = T − T0 . (3.2.11)
Početna kinetička energija T0 jednaka je nuli, jer je početna brzina nula. Dakle, kinetička
energija relativističke čestice je
mc2
T =q − mc2 . (3.2.12)
2
1 − vc2
U nerelativističkom limesu (v c) kinetička energija je

v 2 −1/2
T = mc2 1 − 2 − mc2
c
v2
= mc 1 + 2 + . . . − mc2
2
2c
mv 2
= . (3.2.13)
2
Dakle, postaje nerelativistička kinetička energija čestice. Energija čestice je prvi član u
(3.2.12)
mc2
E= q , (3.2.14)
2
1 − vc2
dok je mc2 energija mirovanja čestice. Često se izraz

m
m(v) = q (3.2.15)
v2
1− c2
naziva zavisnošću mase čestice od njene brzine, a veličina m(v) relativističkom masom.
Mi nećemo koristiti ovu notaciju, već ćemo pod masom podrazumevam masu mirovanja
čestice, m. Sada je jasno da je nulta komponenta četvoroimpulsa energija:
mc E
P0 = q = . (3.2.16)
1− v2 c
c2
Četvoroimpuls je

µ E/c
P = . (3.2.17)
p
Jasno je da je
E2
P 2 ≡ Pµ P µ = − p2 , (3.2.18)
c2
odnosno
E 2 = m2 c4 + c2 p2 (3.2.19)
što je veza izmedju energije i impulsa čestice.

Kako se četvoroimpuls transformiše pri Lorencovim transformacijama koordinata
x0µ = Λµν xν ? (3.2.20)
Na osnovu (2.2.5) imamo
∂x0µ ν
P 0µ = P
∂xν
∂xρ
= Λµρ ν P ν
∂x
= Λµν P ν . (3.2.21)
Četvoropimpuls čestice u sistemu S smo obeležili sa P µ , a sa P 0µ u sistemu S 0 . Pri Loren-

covom bustu duž x− ose energija i troimpuls se transformišu prema
 0    
E /c γ −βγ 0 0 E/c
 p0x  −βγ γ 0 0  px  .
 
 0 =
 py   0 0 1 0  py 
0
pz 0 0 0 1 pz
Oznake su jasne. Primovane veličine, E 0 , p0x , p0y i p0z su energija, odnosno Dekartove pro-
jekcije impulsa u sistemu koji se kreće brzinom V duž x− ose. Neprimovane veličine se
odnose na sistem S.
3.3. *ČETVOROUBRZANJE 53
3.3 *Četvoroubrzanje
Četvoroubrzanje je definisano sa
dU µ
Aµ =. (3.3.22)
dτ
Diferenciranjem (3.1.4) po sopstvenom vremenu dobijamo da je Aµ U µ = 0 . Ubrzanje i
brzina su otrogonalni.
Nulta komponenta ubrzanja je
dU 0 γ dγ
A0 = =c = cγ , (3.3.23)
dτ dτ dt
a prostorne
dU i dγ
Ai = = γ vi + γ 2 ai . (3.3.24)
dτ dt
Dakle,
cγ dγ

A= dt , (3.3.25)
γ dγ
dt
v + γ 2a
gde je v = dr
dt
trobrzina, a a = dv dt
troubrzanje čestice.
Kada se čestica kreće ubrzano sistem reference vezan za nju je neinercijalan. Medjutim
u intervalu (t, t + dt) brzina čestice je konstantna i sistem vezan za nju je inercijalan. Ovaj
sistem se naziva usputnim sistemom. Obeležićemo ga sa S 0 . Brzina čestice u S 0 je v0 = 0,
0
ali ubrzanje a0 = dvdt0
nije nula. Četvoroubrzanje u usputnom sistemu je

0 0
A = . (3.3.26)
a0
Iz ovog izraza se jasno vidi da je četvoroubrzanje vektor prostornog tipa. Laboratorijski
sistem S i usputni S 0 su povezani Lorencovim bustom. Jednostavnosti radi uzećemo da se
čestica kreće duž x−ose. Tada je
c dγ v 0
      
dt
γ c
γ 0 0 0 vγa /c
 dγ v + γa  v γ γ 0 0 a0   γa0 
A = γ  dt
   c
 =  0 0 1 0  0  =  0  .
    (3.3.27)
0
0 0 0 0 1 0 0
Odavde dobijamo vezu izmedju a i a0 :
v 2 3/2 0
a= 1− 2 a . (3.3.28)
c
Nadjimo sada jednačinu kretanja čestice koja se kreće sa stalnim ubrzanjem računatim
u usputnom sistemu, tj. a0 = const. Neka se u početnom trenutku čestica nalazila u tački
x(t = 0) = x0 sa početnom brzinom v(t = 0) = 0. Prepišimo (3.3.28) u obliku
dv 0
3/2 = a dt (3.3.29)
v2
1− c2
Slika 3.1: Hiperbolno kretanje.
odakle integraljenjem dobijamo
ca0 t
v=p . (3.3.30)
c2 + (a0 t)2
Odavde je
cta0
dx = p dt , (3.3.31)
c2 + (a0 t)2
pa integraljenjem dobijamo jednačinu kretanja
p
x − x0 = c c2 /a02 + t2 − c2 /a0 (3.3.32)
odnosno 2
(x − x0 + ca0 )2 (ct)2
− 4 02 = 1 . (3.3.33)
c4 /a02 c /a
Dobili smo jednačinu hiperbole. Kretanje sa stalnim ubrzanjem (a0 = const. ) se naziva
hiperbolnim kretanjem. Ako izaberemo x0 = c2 /a0 jednačina kretanja ima prostiji oblik:
x2 (ct)2
− =1. (3.3.34)
c4 /a02 c4 /a02
Neka se u nekom trenutku vremena čestica nalazi u tački P , što je prikazano na slici 3.1.
Čestica P može da primi informaciju iz prošlosti samo od posmatrača iz njenog svetlosnog
konusa i to njegovog dela u prošlosti. Dakle, čestica ne može da primi informaciju iz celog
prostor-vremena. Računajući celu trajektoriju čestice vidimo da linija ct = x deli prostor
na dva dela. Deo univerzuma levo od ove linije je nedostupan za našu česticu (posmatrača
S 0 ). Ova linija se naziva Rindlerovim horizontom dogadjaja za ubrzanog posmatrača.
3.4. KOVARIJANTNI OBLIK DRUGOG NJUTNOVOG ZAKONA 55
3.4 Kovarijantni oblik drugog Njutnovog zakona

Diferenciranjem energije čestice (3.2.19) po vremenu imamo
dE c2 p dp dp
= =v· =v·F , (3.4.35)
dt E dt dt
gde smo iskoristili
E
p= v. (3.4.36)
c2
Zadnja formula se lako proverava na osnovu izraza za energiju i impuls čestice. Relaciju
(3.4.35) možemo prepisati u obliku
dE v·F
=q . (3.4.37)
dτ v2
1 − c2
Slično imamo
dp F
=q . (3.4.38)
dτ 1− v2
c2
Poslednje dve formule mogu biti prepisane u kovarijantnom obliku

dpµ
= Fµ , (3.4.39)
dτ
gde je
qv·F
 
2
c 1− v2
Fµ =  Fc
q
 (3.4.40)
2
1− v2
c
tzv. četvorovektor sile. Drugi Njutnov zakon zapisan u obliku (3.4.39) je kovarijantan;
leva i desna strana su četvorovektori. U drugom inercijalnom sistemu on ima isti oblik
dp0µ
= F 0µ . (3.4.41)
dτ
Fizički zakoni moraju imati isti oblik u svim inercijalnim sistemima. To je sadržaj prvog
Ajnštajnovog postulata.
3.5 Rasejanja
U nerelativističkoj (Njutnovoj) mehanici troimpuls je očuvan ukoliko na sistem ne deluju
spoljne sile. Suma unutrašnjih sila isčezava zbog zakona akcije i reakcije. U elastičnim
sudarima pored zakona održanja impulsa održana je i kinetička energija.
Pri relativističkim sudarima čestica (tj. čestica koje se kreću velikim brzinama, npr. u
CERN-u) situacija je znatno komplikovanija. Interakcija se ne prenosi trenutno, pa zakon
akcije i reakcije nema smisla. Zakoni održanja su uvek posledica neke simetrije sistema.
Troimpuls i energija su očuvani ako je teorija koja opisuje dati fizički proces invarijantna
na prostorne translacije odnosno na vremensku translaciju. Razmatrajmo rasejanje
a + b + ··· → c + d + ... .
Interakcija izmedju čestica se dešava unutar neke male oblasti prostora. Mnogo pre inter-
akcije (u dalekoj prošlosti) i mnogo posle interakcije (daleka budućnost) čestice su skoro
slobodne. Energija čestica pre sudura (misli se mnogo pre sudara, tj. u dalekoj prošlosti)
jednaka je energiji čestica posle sudara (opet mislimo u dalekoj budućnosti)
Ea + Eb + · · · = Ec + Ed + . . . . (3.5.42)
Troimpuls je takodje očuvan
pa + pb + · · · = pc + pd + . . . . (3.5.43)
Ova dva zakona znače da je četvoroimpuls očuvan:
Paµ + Pbµ + · · · = Pcµ + Pdµ + . . . . (3.5.44)
Zakon održanja četvoroimulsa je kovarijantan.

Neka se čestica mase m kreće brzinom v i sudara se sa istom takvom česticom koja
miruje. One formiraju novu česticu mase M . Sa v 0 obeležimo brzinu nastale čestice. U
nerelativističkom slučaju dobijamo da je v 0 = v/2 i M = 2m. U relativistčkom slučaju (a
to znači pri velikim brzinama) zakon održanja četvoroimpilsa je
M cγ 0
     
mcγ mc
mvγ   0  M v 0 γ 0 
 0 + 0 = 0  , (3.5.45)
     
0 0 0
gde je
1 1
γ=q , γ0 = q . (3.5.46)
2 v 02
1 − vc2 1− c2
Odavde dobijamo da je brzina nastale čestice

vγ v
v0 = > (3.5.47)
1+γ 2
i p
M= 2(1 + γ)m > 2m . (3.5.48)
Oba rezultata su različita od nerelativističkog slučaja. Drugi, da je masa nastale čestice
veća od zbira masa čestica pre sudara 2m je posebno interesantan. Odakle ekstra masa?
Pa od kinetičke energije pre sudara; deo kinetičke energije je pretvoren u masu. Ništa
3.6. ELASTIČNO RASEJANJE 57
čudno ako imamo na umu prethodnu lekciju o ekvivalentnosti mase i energije. Pri nerela-
tivističkim rasejanjima masa se održava, dok za relativističke čestice to ne važi.
Sistem centara impulsa čestica je sistem u kojem je ukupni relativistički troimpuls
čestica jednak nuli. Takav sistem uvek postoji. Da bi to dokazali pokažimo prvo sledeće
trvrdjenje:
Ako su P1 i P2 četvorovektori vremenskog ili svetlosnog tipa onda je P1 · P2 ≥ 0. Ovo se
lako pokazuje. Ako su oba vektora svetlosnog tipa onda je P1 · P2 = |p1 ||p2 |(1 − cos θ) ≥ 0 ,
gde je θ = ∠(p1 , p2 ) . Ako je bar jedan od četvorovektora vremenskog tipa možemo preći
u njegov sistem mirovanja. Uzećemo da je
 
m1 c E2
 0 
P1 =   i P2 = c (3.5.49)
0  p2
0
onda je
P1 · P2 = m1 E2 > 0 .
Pokazaćemo još jedno tvrdjenje: Ukoliko su P1 i P2 četvorovektori vremenskog ili svet-
losnog tipa onda je (P1 + P2 )2 ≥ 0 . Ovo se lako proverava primenom prethodnog tvrdjenja:
(P1 + P2 )2 = m21 c2 + m22 c2 + 2P1 · P2 ≥ 2P1 · P2

≥ 0 (3.5.50)
Znak jednakosti u prethodnoj formuli bi važio ako bi obe čestice bile bezmasene i ukoliko je
ugao θ = 0, tj. one se kreću paralelno. To ne bi odgovaralo rasejanju. Prema tome za dve
čestice koje se sudaraju uvek postoji sistem reference u kome je ukupni troimpuls jednak
nuli, jer je vektor P1 + P2 vremenskog tipa. Ovo pokazuje da uvek možemo da predjemo u
sistem centra impulsa.
3.6 Elastično rasejanje

U relativističkoj fizici sudar je elastičan ako se broj čestica i njihova vrsta održava pri
sudaru, tj. ako se ne kreiraju nove čestice ili anihiliraju već postojeće. Takav je proces
a+b→a+b . (3.6.51)
Analizirajmo prvo ovaj proces u sistemu centra impulsa (CM). Neka se čestice pre rasejanja
kreću duž z−ose. Ugao rasejanja u sistemu CM obeležićemo sa θ. Četvoroimpulsi čestica
a i b pre sudara su    
Ẽa Ẽb
c c
0
 i P̃ µ =  0  ,
 
P̃aµ = 
0 b 0 (3.6.52)
p̃ −p̃
a posle sudara
Ẽa0 Ẽb0
   
c c
 Q̃µ =  −q̃ sin θ  .
 q̃ sin θ   
Q̃a = 
 0  b  0  (3.6.53)
q̃ cos θ −q̃ cos θ
Iz zakona održanja energije, Ẽa + Ẽb = Ẽa0 + Ẽb0 , sledi
p q p q
m2a c4 + p̃2 c2 − m2b c4 + q̃ 2 c2 = m2a c4 + q̃ 2 c2 − m2b c4 + p̃2 c2 .
Iz ove relacije dobijamo p̃ = q̃, odakle je Ẽa = Ẽa0 i Ẽb = Ẽb0 . Veličina θ potpuno odredjuje
proces rasejanja.
Analizirajmo sada rasejanje u laboratorijskom sistemu, slika 3.2. Neka čestica b miruje,
a čestica a se kreće duž z−ose. Uzećemo da se posle sudara čestice razleću pod uglovima
θ1 , odnosno θ2 u odnosu na z−osu. Četvoroimpulsi čestica pre sudara u LAB sistemu su:
 Ea   
c
m b c
µ
0 µ
 0 
Pa =  
 P =  0  ,
  (3.6.54)
0 b
p 0
a posle sudara E0 E0
a b
Qa = c Qb = c . (3.6.55)
qa qb
Iz zakona održanja četvoroimpulsa sledi
Pa + Pb − Qa = Qb .
Kvadriranjem gornje formule dobijamo
Pa2 + Pb2 + Q2a + 2Paµ Pbµ − 2Paµ Qµa − 2Qaµ Pbµ = Q2b . (3.6.56)
Primenom Pa2 = Q2a = m2a c2 , Pb2 = Q2b = m2b c2 i
Paµ Pbµ = Ea mb
Ea Ea0
Paµ Qµa = − pqa cos θ1
c2
Qaµ Pbµ = Ea0 mb . (3.6.57)
dobijamo ugao rasejanja θ1
Ea0 (Ea /c2 + mb ) − m2a c2 − Ea mb
cos θ1 = . (3.6.58)
pqa
Slično se dobija i ugao θ2 . Rezultat je
(Ea /c2 + mb )(Eb0 − mb c)
cos θ2 = . (3.6.59)
pqb
3.7. KOMPTONOVO RASEJANJE 59
Slika 3.2: Elastično rasejanje u laboratorijskom sistemu
3.7 Komptonovo rasejanje

Foton je bezmasena čestica (m = 0) koja se kreće brzinom c, pa je za nju izraz za energiju
(3.2.14) neprimenljiv. Iz (3.2.19) sledi veza energije i impulsa fotona
E = cp . (3.7.60)
Sa druge strane enegiju fotona možemo izraziti preko frekvence ili talasne dužine
c
E = hν = h , (3.7.61)
λ
gde je h Plankova konstanta. Komptonovo rasejanje je rasejanje fotona na elektronu koji
miruje. Neka se foton kreće duž z− ose i neka mu je talasna dužina λ. Četvorovektor
impulsa ovog fotona c
λ
0
Pfµ 0 .
=  (3.7.62)
c
λ
Impuls elektrona pre rasejanja je  

mc
0
Peµ = 
 0 .
 (3.7.63)
0
Foton se raseje pod uglom θ u smeru orta n. Ako je λ0 talasna dužina rasejanog fotona
onda je njegov čestvoroimpuls c
0µ
Pf = cλ0 . (3.7.64)
λ0
n
Impuls rasejanog elektrona je E0
Pe0µ = c . (3.7.65)
p0
Zakon održanja energije i tro-impulsa je
Pfµ + Peµ = Pf0µ + Pe0µ (3.7.66)

odakle je
Pe0µ = Pfµ + Peµ − Pf0µ . (3.7.67)
Kvadriranjem ovog izraza uz sledeće skalarne proizvode
Pe0µ Pµe
0
= Peµ Pµe = m2 c2
Pf0µ Pµf
0
= Pfµ Pµf = 0
mch
Pf · Pe =
λ
2
h h2
Pf · Pf0 = − cos θ
λλ0 λλ0
mch
Pe · Pf0 = , (3.7.68)
λ0
dobijamo
h θ
λ0 − λ = 2 sin2 . (3.7.69)
mc 2
Talasna dužina fotona posle rasejanja je veća od talasne dužine upadnog fotona, jer je on
predao deo energije elektronu.
3.8 Energija praga reakcije

Neka čestica mase ma naleće na česticu mase mb koja miruje i neka se u tom procesu
kreiraju čestice masa mc i md . Ako je mc + md > ma + mb odredimo minimalnu vrednost
kinetičke energije čestice a da bi došlo do procesa. Ukupni četvoroimpuls čestica a i b u
laboratorijskom sistemu pre sudara je
 
(ma + mb )c + Ta /c
 0 
Pµ =   . (3.8.70)
 0 
pa
Posle sudara ukupni impuls u CM je
Ed0
 E0 
c
c
+ c
µ
 0 
Q̃ =   . (3.8.71)
 0 
0
Kvadrtat ovog četvorovektora,
(Ẽc0 + Ẽd0 )2
Q̃2 =
c2
je invarijanta, pa bez obzira što je P µ 6= Q̃µ važi P 2 = Q̃2 . Tako dolazimo do jednačine
Ta 2 Ea2 2 2 (Ẽc0 + Ẽd0 )2
(ma + mb )c + − 2 + ma c = . (3.8.72)
c c c2
3.9. *MANDELSTAMOVE VARIJABLE 61
Kinetička energija upadne čestice je najmanja ukoliko je desna strana gornje jednačine
najmanja, a to je u slučaju kada produkti procesa miruju u sistemu CM. Tako dobijamo
energiju praga reakcije
(mc + md )2 c2 − (ma + mb )2 c2
(Ta )min = . (3.8.73)
2mb
Razmatrajmo sudar protona sa antiprotonom da bi proizveli Higsov bozon
p + p̄ → H + X , (3.8.74)
gde je X hadron znatno manje mase od mase Higsovog bozona. Neka u procesu proton
miruje. Masa Higsovog bozona je mH = 125GeV, a masa protona mp = 940MeV, pa je
energija praga za ovaj proces
m2H c2 − 4m2p c2 m2 c2
(Tp )min = ≈ H ≈ 8000GeV . (3.8.75)
2mp 2mp
Ogromna energija. Protone i antiprotone je efikasnije sudarati kada se kreću u sustret jedan
drugom, sa istom energijom. Tada je minimalna energija za kreiranje Higsovog bozona, po
svakoj od čestica 60GeV.
3.9 *Mandelstamove varijable

Razmotrimo rasejanje dve čestice u dve čestice: a + b → c + d. Četvorovektori impulsa ovih
čestica su Pa , Pb , Pc i Pd . Važi Pa2 = m2a c2 i lično za preostale tri čestice. Mandelstamove
varijable s, t, u su definisane sa
s = (Pa + Pb )2 = (Pc + Pd )2
t = (Pa − Pc )2 = (Pb − Pd )2
u = (Pa − Pd )2 = (Pb − Pc )2 . (3.9.76)
To su invarinatne veličine. s je energija čestica a i b u sistemu centar impulsa. Varijabla
t govori o transferu impulsa sa čestice a na česticu c dok varaijabla u govori o transferu
impulsa sa čestice a na česticu d. Od tri Mandelstamove varijable dve su nezvisne, jer
postoji sledeća veza
s + t + u = (m2a + m2b + m2c + m2d )c2 .
3.10 *Dejstvo za slobodnu relativističku česticu

Neka se čestica kreće od tačke (t1 , x1 , y1 , z1 ) do tačke (t2 , x2 , y2 , z2 ). Interval izmedju in-
finitezimalno bliskih tačaka xµ i xµ + dxµ u prostoru Minkovskog je
r
p
µ ν
v2
ds = gµν dx dx = c 1 − 2 dt . (3.10.77)
c
Dejstvo za slobodnu relativističku česticu, mase m je

Z (2)
S = −mc ds , (3.10.78)
(1)
dakle proporcionalno je dužini trajektorije čestice izmedju tačaka (1) i (2) u prostoru
Minkovskog. Zamenom (3.10.77) u dejstvo dobijamo
Z t2 r
2 v2
S = −mc dt 1 − 2 . (3.10.79)
t1 c
R
Dejstvo (3.10.78) je Lorencov skalar. Kako smo ga napisali u obliku dt . . . izraz u zagradi
je očigledno Lagranžijan r
v2
L = −mc2 1 − 2 (3.10.80)
c
i on nije skalar, jer veličina dt nije skalar. U nerelativističkom limesu v c lagrančijan
postaje
1 v 2
L = −mc2 (1 + + ...)
2 c
mv 2
= −mc2 + + ... . (3.10.81)
2
Konstantni član ne utiče na jednačine kretanja pa ga možemo odbaciti. Lagranžijan se u
nerelativističkom limesu svodi na kinetičku energiju čestice.
Odredimo Lagranževe jednačine kretanja čestice. Iz (3.10.80) sledi
∂L
=0 (3.10.82)
∂r
i
∂L mv
=q =p (3.10.83)
∂v v2
1 − c2
pa je jednačina kretanja
d ∂L ∂L
− =0
dt ∂v ∂r
(3.10.84)
je
d mv
q =0 (3.10.85)
dt 1− v2
c2
odnosno
dp
=0. (3.10.86)
dt
3.10. *DEJSTVO ZA SLOBODNU RELATIVISTIČKU ČESTICU 63
Generalisani impuls je
∂L mv
p= =q (3.10.87)
∂v 2
1 − vc2
i on je vektor impulsa (troimpuls) slobodne relativističke čestice. Hamiltonijan je
H = v·p−L
mc2
= q
2
1 − vc2
p
= m2 c4 + c2 p2 . (3.10.88)
U poslednjem koraku smo eliminisali brzine preko impulsa jer je Hamiltonijan funkcija
koordinata i impulsa. U nerelativističkom limesu Hamiltonijan postaje
P2
H= + mc2 .
2m
Jednačine kretanja se mogu dobiti u kovarijantnom obliku. Interval ds izmedju tačaka
x i xµ + dxµ je
µ
p
ds = gµν dxµ dxν
r
dxµ dxν
= gµν dτ
p dτ dτ
= gµν U µ U ν , (3.10.89)
gde je τ sopstveno vreme. Dejstvo za slobodnu relativističku česticu je dakle

Z τ2
p
S = −mc gµν U µ U ν dτ ,
τ1
gde smo uveli četvorobrzinu U µ . Izraz

p
L̃(xµ (τ ), uµ (τ )) = −mc gµν U µ U ν (3.10.90)
je Lagranžijan; ovaj Lagranžijan je Lorencov skalar jer je sopstveno vreme skalar. Da bi

našli jednačine kretanja čestice odredimo prvo
∂ L̃ mc
= − p uα = −mUα
∂U α gµν U µ U ν
∂ L̃
= 0
∂xα
Zamenom u
d ∂ L̃ ∂ L̃
α
− α =0 (3.10.91)
dτ ∂U ∂x
dobijamo jednačine kretanja

dUα
m =0 (3.10.92)
dτ
što se može prepisati u obliku
d2 xα
m = 0, (3.10.93)
dτ 2
što očekujemo za slobodnu česticu.

Zadatak 1. Naći kvadrat četvoroubrzanja, Aµ Aµ .
Rešenje: Polazeći od (3.3.25) imamo
dγ 2 dγ 2
µ 2 2
Aµ A = c γ − γ v+γ a
dt dt
2
(v · a)
= −γ 4 a2 − γ 6 . (3.11.94)
c2
Vidimo da je četrvorovektor ubrzanja vektor prostornog tipa.
Zadatak 2. Čestica se kreće po zakonu
x = R cos(ωt)
y = R sin(ωt)
x = ut
gde su R, ω i u konstante. Odrediti četvorobrzinu i četvoroubrzanje čestice. Izračunati

Uµ U µ i Aµ Aµ i Aµ Uµ .
Rešenje: Četvorobrzina čestice je
 
c
1 −Rω sin(ωt)
Uµ = q  Rω cos(ωt)  ,
  (3.11.95)
ω 2 R2 +u2
1 − c2
u
dok je četvoroubrzanje
 
0
1 Rω 2 cos(ωt)
Aµ = − ω 2 R2 +u2  Rω sin(ωt)  .
 2  (3.11.96)
1− c2
0
Direktno se proverava da je Uµ U µ = c2 i Aµ Uµ = 0 kao i

R2 ω 4
Aµ Aµ = − 2 .
ω 2 R2 +u2
1− c2
Zadatak 3. Dve čestice se kreću u inercijalnom sistemu S brzinama v1 , odnosno v2 .

Odrediti intenzitet brzine jedne čestice u sistemu druge čestice.
Rešenje: Četvorobrzina prve čestice u sistemu S je

µ cγ1
U1 = ,
v1 γ1
gde je
1
γ1 = q .
v12
1− c2
Analogno, četvorobrzina druge čestice u sistemu S je

µ cγ2
U2 = ,
v2 γ2
Sa druge strane za posmatrača vezanog za prvu česticu ove brzine su

0µ c 0µ cγ
U1 = , U2 = ,
0 vγ
gde je v brzina druge čestice za posmatrača iz sistema vezanog za prvu česticu. Skalarni
proizvod četvorobrzina prve i druge četice je isti u svim inercijalnim sistemima, tj.
Uµ1 U2µ = Uµ1

0
U20µ .
Iz poslednje relacije sledi v1 · v2

γ1 γ2 1 − =γ .
c2
Primenom vektorskog identiteta
(v1 × v2 )2 = v12 v22 − (v1 · v2 )2
dobijamo
(v1 − v2 )2 − (v1 × v2 )2 /c2
v2 = .
v1 ·v2
1 − c2
Zadatak 4. Elektron, energije mirovanja mc2 = 0, 51MeV ima kinetičku energiju T =

10MeV. Odrediti impuls elektrona.
Rešenje: Iz formule p
c2 p2 + m2 c4 = T + mc2
dobijamo √
T 2 + 2T mc2
|p| = .
c
Zamenom brojnih vrednosti dobijamo |p| = 5, 6 · 10−21 kgms−1 .

Zadatak 5. Čestica mase m i kinetičke energije T0 elastično se rasejava na čestici iste
mase koja miruje. Ako se upadna čestica raseje pod uglom θ1 , naći njenu kinetičku energiju
posle rasejanja.
Rešenje: Četvoroimpuls upadne čestice je
mc + Tc0
 
 0 
P1µ =  0 ,
 (3.11.97)
p
a čestice mete 
mc
0
P2µ = 
0 .
 (3.11.98)
0
Četvoroimpuls rasejanog projektila je
mc + Tc1
 
 p01 sin θ1 
P10µ =
 0  ,
 (3.11.99)
p01 cos θ1
gde su T1 i p01 kinetička energija, odnosno intenzitet impulsa rasejane čestice. Zakon
održanja četvoroimpulsa je
P1 + P2 − P10 = P20 ,
gde je P20 četvoroimpuls čestice mete posle sudara. Kvadriranjem gornje relacije dobijamo
r
T0 T 2 T
0 1
T1 2m + 2 = + 2mT0 + 2m cos θ1 (3.11.100)
c c2 c2
odakle, sredjivanjem dobijamo
T0 cos2 θ1
T1 = T0 2
. (3.11.101)
1 + 2mc 2 sin θ1
Zadatak 6. U sudaru protona sa drugim protonom koji miruje, nastataju tri protona i
jedan antiproton. Energije mirovanja protona i antiprotona su jednake i iznose 938MeV.
Odrediti minimalnu kinetičku energiju upadnog protona, da bi došlo do ove reakcije.
Rešenje: Primenom formule (3.8.73) dobijamo Tmin = 6mp c2 = 5628MeV.
Zadatak 7. Četvoroimpuls čestice je P µ . Pokazati da je energija slobodne čestice za
posmatrača čija je četvorobrzina U µ data sa E = Uµ P µ .
Rešenje: Izraz Uµ P µ je Lorencov skalar. U sistemu posmatrača U µ = (c, 0, 0, 0), dok je
nulta komponenta četvoroinmpulsa čestice P 0 = E/c. Prema tome, E = Uµ P µ .
Zadatak 8. Pion se kreće brzinom v i raspada se na mion i antimionski neutrino, π − →

µ− + ν̄µ . Antineutrino se kreće pod uglom od 900 u odnosu na pravac kretanja piona. Naći
ugao koji impuls miona zaklapa sa pravcem piona. Masa piona je mπ = 138MeV, miona
105MeV, dok je neutrino bezmasena čestica (preciznije skoro bezmasen).
Rezultat je
(m2π − m2µ )c4
tan θ = p .
2Eπ Eπ2 − m2π c4
Zadatak 9. Dve čestice masa m elastično se sudaraju. Naći ugao izmedju čestica posle
rasejanja u laboratorijskom sistemu. Uzeti da jedna čestica pre sudara miruje. Rezultat
izraziti preko energija rasejanih čestica, E10 , E20 .
Rezultat: s
(E10 − mc2 )(E20 − mc2 )
cos θ =
(E10 + mc2 )(E20 + mc2 )
Zadatak 10. Čestica mase m1 kreće se brzinom v1 , dok čestica mase m2 miruje u
laboratoriskom sistemu reference. Odrediti:
(a) energiju svake od ovih čestica u sistemu centra impulsa,
(b) impulse čestica u sistemu centra impulsa,
(c) brzinu centra impulsa u laboratorijskom sistemu.

4
Elementi teorije polja u prostoru

Minkovskog
Lagranžev formalizam je uveden u analitičkoj mehanici. Dejstvo sistema sa konačnim

brojem stepeni slobode je Z tf
S[qi ] = L(qi , q̇i , t)δt , (4.0.1)
ti
gde su q1 , . . . , qn generalisane koordinate a q̇1 , . . . , q̇n generalisane brzine. Prava trajektorija

sistema je ona za koju je dejstvo stacionarno, tj.
δS = 0 . (4.0.2)
Ovo je Hamiltonov princip. Lako se može pokazati da uslov stacionarnosti dejstva daje
Lagranževe jednačine kretanja
d ∂L ∂L
− =0. (4.0.3)
dt ∂ q̇i ∂qi
4.1 Ojler-Lagranževe jednačine kretanja

U teoriji polja generalisane koordinate zamenjujemo poljima
qi (t) → φrx (t) = φr (x) (4.1.4)
Indeks r je diskretan i on prebrojava polja. Iz prethodnog izraza vidimo da je polje sistem

sa beskonačno puno stepeni slobode, jer x ∈ V . Relativistička polja poseduju izvesna
transformaciona svojstva pri Lorencovim transformacijama. Za skalarno polje je
φ0 (x0 = Λx) = φ(x) . (4.1.5)
Vektorsko polje se pri Lorencovim transformacijama menja po
A0µ (x0 = Λx) = Λµν Aν (x) (4.1.6)
69
70 4. ELEMENTI TEORIJE POLJA U PROSTORU MINKOVSKOG
a Dirakovo
µν /4
ψ 0 (x0 ) = e−iωµν σ ψ(x) .
Generalno
φ0r (x0 = Λx) = Srs (Λ)φs (x) . (4.1.7)
Matrice S(Λ) čine reprezentaciju Lorencove grupe
S(Λ1 )S(Λ2 ) = S(Λ1 Λ2 ) .
Polja se transformišu po reprezentacijama Lorencove grupe.

Zakon transformacije polja pri Poenkareovim transformacijama je
φ0 (x0 = Λx + a) = φ(x)
A0µ (x0 = Λx + a) = Λµν Aν (x)
µν
ψ 0 (x0 = Λx + a) = e−iωµν σ /4 ψ(x) , (4.1.8)
respektivno za skalarno, elektromagnetno i Dirakovo polje.

Transformacija može biti aktivna (deluje na fizički sistem, a koordinatni sistem je fik-
siran) ili pasivna (sistem je fiksiran dok transformišemo koordinatni sistem, tj. gledamo
isti objekat iz različitih sistema). Ako skalarno polje φ(x) transliramo za a duž x− ose
dobićemo novu funkciju φ0 (x)
φ0 (x) = φ(x − a) , (4.1.9)
odnosno
φ0 (x0 = x + a) = φ(x).
Transformacija je delovala aktivno; koordinatni sistem je fiksiran a transformacija deluje

na polje. Transliranje skalarnog polja udesno u fiksnom koordinatnom sistemu ekvivalentno
je transliranju koordinatnog sistema ulevo za a dok je polje fiksirano. U ovom drugom
slučaju kažemo da transformacija deluje pasivno:
φ0 (x0 = x + a) = φ(x).
4.1. OJLER-LAGRANŽEVE JEDNAČINE KRETANJA 71
φ0 (x0 ) je nova funkcija u novom koordinatnom sistemu.

U opštem slučaju dejstvo je oblika
Z t2 Z t2 Z Z
3
S= dtL = dt d xL = d4 xL ,
t1 t1 Ω
gde je Lagranžijan Z
L= d3 xL .
Veličina L je gustina Lagranžijana.

Gustina Lagranžijana je funkcija polja i izvoda polja
L = L(φr (x), ∂µ φr (x)) . (4.1.10)
Jednačine kretanja za polja se dobijaju iz Hamiltonovog principa. Pri varijaciji polja
φr (x) → φ0r (x) = φr (x) + δφr (x) (4.1.11)
infinitezimalna promena dejstva (tj. varijacija dejstva) je

Z
4 0 0
δS = d x L(φr (x), ∂µ φr (x)) − L(φr (x), ∂µ φr (x))
ZΩ ∂L ∂L
= d4 x δφr + δ(∂µ φr )
∂φr ∂(∂µ φr )
ZΩ ∂L ∂ ∂L ∂L
= d4 x δφr + µ δφr − ∂µ δφr
Ω ∂φr ∂x ∂(∂µ φr ) ∂(∂µ φr )
Z ∂L ∂L I
4 ∂L
= dx − ∂µ δφr + δφr dΣµ
Ω ∂φr ∂(∂µ φr ) ∂Ω ∂(∂µ φr )
Z ∂L ∂L
= d4 x − ∂µ δφr , (4.1.12)
Ω ∂φr ∂(∂µ φr )
Površinski integral je nula jer je varijacija polja na granici oblasti integracije nula. Iz
Hamiltonovog principa δS = 0 slede Lagranževe jednačine kretanja
∂L ∂L
− ∂µ =0. (4.1.13)
∂φr ∂(∂µ φr )
δF [f (x)]
Ako je f (x) funkcija a F [f (x)] funkcional, funkcionalni izvod δf (y)
je definisan sa
Z
δF [f (x)]
δF = dy δf (y) .
δf (y)
Gustina Lagranžijana za slobodno skalarno polje je
1 2 m2 2
L = (∂φ) − φ . (4.1.14)
2 2
Da bi sastavili jednačine kretanja trebaju nam

∂L ∂L
= −m2 φ, = ∂ µφ . (4.1.15)
∂φ ∂(∂µ φ)
Jednačina kretanja je Klajn-Gordonova jednačina
u + m2 )φ = 0.
(t (4.1.16)
Gustina Lagranžijana kompleksnog skalarnog polja je
L = (∂µ φ† )(∂ µ φ) − m2 φ† φ , (4.1.17)
gde je
φ1 + iφ2 φ1 − iφ2
φ= √ φ† = √ . (4.1.18)
2 2
Jednačine kretanja su
u + m2 )φ = 0
(t u + m2 )φ† = 0
(t (4.1.19)
Realno skalarno polje ima jedan a kompleksno dva stepena slobode. Spin skalarnog polja
je 0.
Dirakovo polje opisuje čestice spina s = 1/2. Gustina Lagranžijana je
L = ψ̄(iγ µ ∂µ − m)ψ . (4.1.20)
ψ i ψ̄ su nezavisna polja pa dobijamo dve jednačine kretanja
(iγ µ ∂µ − m)ψ = 0
i∂µ ψ̄γ µ + mψ̄ = 0. (4.1.21)
Dobili smo Dirakovu jednačinu.

Lagranžijan vektorskog masenog polja je
1 m2
L = − Fµν F µν + Aµ Aµ , (4.1.22)
4 2
gde je Fµν = ∂µ Aν − ∂ν Aµ . Variranjem ovog dejstva dobija se (Prokina jednačina)
∂µ F µν + m2 Aν = 0. (4.1.23)
Lagranžijan elektromagnetnog polja

1
L = − Fµν F µν − j µ Aµ . (4.1.24)
4
Da bismo sastavili jednačine kretanja za potencijale, moramo prvo odrediti
∂L
= −j β (4.1.25)
∂Aβ
4.2. NETERINA TEOREMA 73
i
∂L 1 ∂Fµν
= − F µν
∂(∂α Aβ ) 2 ∂(∂α Aβ )
1 µν α β
= − F (δµ δν − δµβ δνα )
2
1
= − (F αβ − F βα )
2
= −F αβ .
Jednačine kretanja (Maksvelove jednačine) su
∂α F αβ = j β , (4.1.26)
odnosno
∂µ (∂ µ Aν − ∂ ν Aµ ) = 0
Aν − ∂ ν ∂µ Aµ = 0 . (4.1.27)
Spin vektorskog polja je 1. Bezmaseno vektorsko polje ima dva a maseno tri stepena
slobode.
4.2 Neterina teorema

Transformacija simetrije ostavljaju sistem invarijantnim, ona preslikava rešenja jednačina
kretanja ponovo u rešenja. Posledica svake globalne kontinualne simetrije su održane
veličine (naboji, inegrali kretanja).
Pri neprekidnim infinitezimalnim transformacijama
xµ → x0µ = xµ + δxµ
φr (x) → φ0r (x0 ) = φr (x) + δφr (x) (4.2.28)
dejstvo se promeni za
Z Z
4 0 0 0 0 0 0
δS = d x L(φr (x ), ∂µ φ (x )) − d4 xL(φr (x), ∂µ φr (x)) .
Ω0 Ω
Ω i Ω0 su jedna te ista oblast prostora Minkovskog parametrizovana jednom sa x a drugi

put sa x0 koordinatama (pasivna transformacija). Element zapremine prostora Minkovskog
se menja na sledeći način 0µ
∂x
d4 x0 = ν d4 x
∂x
0µ
∂x
= det δ µ ν + ∂ δxµ ≈ 1 + ∂µ (δxµ )
∂xν ∂xν
gde smo koristili
det(1 + A) = eTr ln(1+A) = eTrA+... = 1 + TrA + . . . .
Totalna varijacija polja je

δφ = φ0 (x0 ) − φ(x)
dok je
δ0 φ = φ0 (x) − φ(x)
varijacija forme polja. Veza izmedju njih je
δφ = φ0 (x0 ) − φ(x)
= φ0 (x0 ) − φ(x0 ) + φ(x0 ) − φ(x)
= δ0 φ(x0 ) + ∂µ φδxµ
= δ0 φ(x) + ∂µ φδxµ . (4.2.29)
U poslednjem koraku smo umesto x0 napisali x što je korektno jer računamo u prvom redu
po δx. Lako se vidi da diferenciranje komutira sa varijacijom forme:
δ0 ∂µ φ = ∂µ δ0 φ .
Varijacija forme Lagranžijana je
∂L ∂L
δ0 L = δ0 φ + δ0 ∂µ φ
∂φ ∂(∂µ φ)
a njegova totalna varijacija je

δL = δ0 L + ∂µ Lδxµ .
Prema tome infinitezimalna promene dejstva je
Z Z
dS = (1 + ∂µ δx )d x(L + dL) − d4 xL
µ 4
Z
= d4 x(δL + ∂µ δxµ L)
Z
= d4 x(d0 L + ∂µ Lδxµ + ∂µ δxµ L)
Z
4 ∂L ∂L ∂L µ
= dx d0 φr + ∂µ δ0 φr − ∂µ δ0 φr + ∂µ (Lδx )
∂φr ∂(∂µ φr ) ∂(∂µ φr )
Z
4 ∂L µ
= d x∂µ δ0 φr + Lδx
∂(∂µ φr )
Z
= d4 x∂µ J µ . (4.2.30)
4.2. NETERINA TEOREMA 75
Polja zadovoljavaju jednačine kretanja, što smo iskoristili u četvrtom redu. Ako su neprekidne
transformacije (4.2.28) simetrija naše klasične teorije, tj. δS = 01 onda je
∂µ J µ = 0, (4.2.31)
gde je Neter struja Jµ data sa
∂L ∂L
Jµ = δ0 φr + Lδxµ = δφr − T µ ν δxν , (4.2.32)
∂(∂µ φr ) ∂(∂µ φr )
gde je:
∂L
T µν = ∂ν φr − Lδ µ ν .
∂(∂µ φr )
tenzor energije-impulsa. Veličine Z
a
Q = d3 xJ0a (4.2.33)
su konstante kretanja (naboji, očuvane veličine), tj.
dQa
=0. (4.2.34)
dt
Poslednje se lako proverava
dQa
Z
d
= d3 xj0a
dt dt
∂j a
Z
= d3 x 0
∂t
Z
= d3 xdiv~ja (4.2.35)
Z
= d3 xja · dS = 0 , (4.2.36)
uz odgovarajuću asimptotiku polja. Oblast integracije je najčešće ceo prostor i j a → 0 kad

r → ∞. Sumirajmo: Ako je dejstvo invarijantno na neprekidne transformacije (koje čine
n-parametarsku Lijevu grupu) onda postoji n veličina (naboji) koji su konstante kretanja.
Njih dakle ima onoliko koliko grupa simetrije ima generatora.
1
Opštije: Dejstvo poseduje simetriju ukoliko je
Z
δS = d4 x∂µ K µ ,
pa je Neterina struja
∂L
δ0 φr + Lδxµ − Kµ .
∂(∂µ φr )
4.2.1 Translaciona invarijantnost i tenzor energije impulsa

Pri translacijama
x0µ = xµ + µ
δφ = 0 ⇒ δ0 φ = −µ ∂µ φ (4.2.37)
dejstvo slobodnog skalarnog polje je invarijantno. Neterina struja je
jµ = (−∂µ φ∂ν φ + Lgµν )ν = −Tµν ν . (4.2.38)
Očuvana veličina je četvoroimpuls skalarnog polja

Z
P = d3 xT 0ν .
ν
(4.2.39)
Nulta komponenta impulsa je Hamiltonijan

Z
0
H=P = d3 xT 00
m2 2 i
Z h1 1
= d3 x (∂0 φ)2 + (∇φ)2 + φ
2 2 2
Z
= d3 xH . (4.2.40)
Implus slobodnog skalarnog polja je

Z
i
P =− d3 x∂0 φ∂i φ . (4.2.41)
Tenzor energije impulsa skalarnog polja je simetričan mada u opštem slučaju nije.

5
Formalizam zakrivljenog
prostor-vremena
Videli smo da u Specijalnoj relativnosti važi princip ekvivalencije svih inercijalnih refer-
entnih sistema. To jest, zakoni fizike su isti u svim inercijalnim referentnim sistemima.
Proširenje ovog principa i na neinercijalne referentne sisteme dovodi do pojave gravita-
cionog polja, to jest Opšte relativnosti. Kako su neinercijalni referentni sistemi povezani
sa krivolonijskim koordinatama, to će prostor-vreme Opšte relativnosti biti zakrivljeno. U
ovom poglavlju ćemo, posle diskusije principa ekvivalenicije u Opštoj relativnosti, uvesti
matematički opis zakrivljenog prostor-vremena, mnogostrukosti. Definisaćemo i osnovne
objekte na mnogostrukosti: funckije, vektore, tenzore, kao i operacije sa njima. Zatim
ćemo diskutovati i integraciju, koja nam je neophodna ako želimo da formulišemo dejstvo
za gravitaciono polje i/ili za polja materije u prisustvu gravitacionog polja. Na kraju ćemo
diskutovati simetrije mngostrukosti, difeomofizme, i njihovu vezu sa opštim koordinatnim
transformacijama i Lijevim izvodom.
5.1 Gravitacija kao geometrija
Većina tekstova o Opštoj relativnosti počinje diskusijom tela koje slobodno pada u nekom
liftu koji može da se kreće ili miruje u gravitacionom polju Zemlje. Razmotrimo i mi ovaj
problem.
Razlikujemo četiri (zapravo pet) situacija: lift miruje u gravitacionom polju Zemlje (na
površini Zemlje), lift slobodno pada u gravitacionom polju Zemlje, lift miruje u vakuumu
(van uticaja gravitacionog polja) i lift se kreće ubrzanjem −~g u vakuumu.
77
78 5. FORMALIZAM ZAKRIVLJENOG PROSTOR-VREMENA
Slika 5.1 Slika 5.2
Posmatrač koji se nalazi u liftu neće razlikovati situacije sa Slike 5.1, kao ni situacije sa
Slike 5.2. Preciznije, ne postoji eksperiment koji bi posmatrač u liftu mogao da izvede da
bi razlučio da li lift u kome se on nalazi miruje u gravitacionom polju Zemlje, ili se kreće
ravnomeno ubrzano ubrzanjem −~g u vakuumu. Takodje, nijedan eksperiment ne može
da razluči da li lift miruje u vakuumu ili slobodno pada u gravitacionom polju Zemlje.
Treba imati na umu da ovi iskazi važe samo za male oblasti gravitacionog polja na Zemlji
(lokalno, u okolini neke tačke), to jest važe za homogena i izotropna gravitaciona polja.
Slika 5.3 Slika 5.4
Kao ilustraciju, pogledajmo Slike 5.3 i 5.4. Dva tela koja slobodno padaju u gravita-
cionom polju Zemlje konvergiraju, to jest rastojanje izmedju njih se smanjuje. Sa druge
strane, dva tela koja slobodna padaju u ravnomerno ubrzanom referentnom sistemu os-
taju na istom rastojanju. Ovo potvrdjuje da se gravitaciono polje koje nije homogeno i
izotropno ne može zameniti ravnomerno ubrzanim referentnim sistemom.
Prethodni iskazi zapravo predstavljaju jednu od formulacija principa ekvivalencije:
Zakoni fizike su isti u ravnomerno ubrzanom referentnom sistemu kao u
homogenom i izotropnom gravitacionom polju.
Razlikujemo slabi i jaki princip ekvivalencije. Slabi princip ekvivalencije se odnosi samo
na zakone mehanike (kretanje tela u gravitacionom polju). Drugi iskaz slabog principa ek-
vivalencije je da su inercijalna i gravitaciona masa tela jednake, to jest da sva tela (bez
obzira na masu) na isti način padaju u gravitacionom polju Zemlje. Eksprimentalno je
ovo proverio još Galilej (G. Galilei) u eksperimentima sa kretanjem tela po strmoj ravni.
Često se jaki princip ekvivalencije deli na Ajnštajnov, (srednje jaki) princip ekvivalencije
i jaki princip ekvivalencije. Ajnštajnov princip ekvivalencije se onda odnosi na sve zakone
fizike, osim graviatacionih, dok jaki obuhvata i gravitacione. Nevaženje jakog principa
ekvivalencije bi se moglo uočiti u sistemima koje ”drži na okupu” samo gravitaciona in-
terakcija, to jest njihova energija veze ja posledica samo gravitacione interakcije. Takvi
sistemi su zvezde, planete, galaksije,. . . i teško je proveriti da li se ovi sistemi ponašaju
5.2. MNOGOSTRUKOSTI 79
isto u homogenom i izotropnom gravitacionom polju, kao i u ravnomerno ubrzanom ref-

erentnom sistemu u vakuumu. Direktna posledica važenja jakog principa ekvivalencije je
konstantnost Njutnove konstante GN = 6.67×10−11 N m2 /kg 2 . Opšta teorija relativnosti je
saglasna sa jakim principom ekvivalencije, dok ima teorija gravitacije koje to nisu. Jedan
primer je i Brans-Dikeova (R. H. Dicke, C. H. Brans) teorija gravitacije, gde je Njutnova
konstanta zapravo jedno dodatno skalarno polje.
Na osnovu principa ekvivalencije možemo zaključiti da u slučaju homogenog i izotropnog
gravitacionog polja možemo izabrati slobodno padajući referentni sistem i da će u njemu
zakoni fizike biti isti kao u Specijalnoj relativnosti. U slučaju realnih gravitacionih polja,
koja nisu homogena niti izotropna, slobodno padajući referentni sistem se može izabrati
samo u maloj okolini neke tačke, to jest lokalno. Ovakav referentni sistem se naziva lokalno
ravan referentni sistem. To znači da prostor-vreme u gravitacionom polju možemo opisati
kao zakrivljeni prostor koji je lokalno (od tačke do tačke) ravan. Videćemo u sledećoj
glavi da je ova lokalna ”ravnost” suština definicije mnogostrukosti. Još jedna posled-
ica principa ekvivalencije je sledeća: ako je prostor-vreme u gravitacionom polju lokalno
ravno, to jest lokalno prostor Specijalne relativnosti, prostor Minkovskog (H. Minkowski),
to je onda ono lokalno inavarijantno na Poenkareove (H. Poincaré) transformacije. To
jest, Opšta relativnost se može razumeti i kao teorija sa lokalnom Poenkareovom invari-
jntnošću. Preciznije, Poenkare gradijentna teorija je teorija gravitacije koja je opštija od
Opšte relativnosti, Riman-Kartanova teorija (B. Riemann, E. Cartan), a u sebi sadrži i
Opštu relativnost [13].
5.2 Mnogostrukosti
Intuitivno, n dimenzionu mnogostrukost možemo predstaviti kao prostor koji lokalno iz-
gleda kao Rn . Na Slici 5.5 su primeri mnogostrukosti, dok su na Slici 5.6 primeri prostora
koji nisu mnogostrukosti.
Slika 5.5 Slika 5.6
Zakrivljene površi mi najčešće zamišljamo (vizuelizujemo) kao površi koje su uronjene

u Euklidski trodimenzionu prostor. Na primer, sfera S 2 jediničnog radijusa se može pred-
staviti kao površ zadata sa x21 + x22 + x23 = 1. Postoji teorema koja kaže da se svaka
n dimenziona mnogostrukost može uroniti u R2n . Medjutim, mi želimo definiciju mno-
gostrukosti/zakrivljenog prosotra nezavisno od višedimenzionog ravnog prostora.
Precizna matematička definicija mnogostrukosti može biti sledeća:
n dimenziona mnogostrukost M je n dimenzioni povezani Hausdorfov topološki
prostor sa maksimalnim atlasom.
Sada ćemo pojasniti pojmove koji se pojavljuju u ovoj definiciji.

Topološki prostor čine skup X i kolekcija podskupova τ = {Oα }, gde su Oα otvoreni
skupovi, a njihovi komplementi X|Oα zatvoreni skupovi, takva da:
1. prazan skup ∅ i celi skup X pripadaju τ . S
2. proizvoljna (konačna ili beskonačna)
T unija α Oα pripada τ .
3. proizvoljni konačni presek α Oα pripada τ .
Primer topološkog prostora je X = R i Oα su otvoreni intervali. Neki primeri topologija
su:
-trivijalna topologija, τ = {∅, X}.
-diskretna topologija, τ čine svi posdkupovi od X.
-metrička topologija, gde su otvoreni skupovi otvorene kugle i njihove unije. Da bi se
definisala otvorene kugla, neophodno je uveti pojam metrike d. Ona se definiše na sledeći
način:
d :X × X → R,
d(x, y) = d(y, x),
d(x, y) ≥ 0 i d(x, x) = 0,
d(x, y) + d(y, z) ≥ d(x, z). (5.2.1)
Vidimo da je metrika simetrična, pozitivno definitna i zadovoljava nejednakost trougla.

Otvorena kugla u okolini tačke x se onda definiše kao O (x) = {y ∈ X| d(x, y) < }.
Izomorfizam topoloških prostora X i Y je homeomorfizam ϕ, koji je bijekcija i ϕ i ϕ−1
su kontinualni, to jest slikaju otvoren skup u otvoren skup.
Povezan topološki prostor X nije unija dva disjunktna otvorena skupa.
Hausdorfov topološki prostor je topološki prostor gde svake dve tačke imaju dis-
junktne okoline. Okolina tačke x, N (x), sadrži ovoreni skup O(x) koji sadrži x.
Kartu (koordinatni sistem) (Uα , φα ) čine otvoren skup Uα iz M i preslikavanje
φα : Uα → Rn . S
Atlas predstavlja kolekciju karata {(Uα , φα )} koja zadovoljava:
T α Uα = M i karte
(Uα , φα ) su glatko ušivene. Ovo poslednje znači daTako Uα Uβ 6=T0, onda postoji glatko
preslikavanje φα ◦ φ−1 n n
β : R → R koje slika φβ (Uα Uβ ) 7→ φα (Uα Uβ ).
Slika 5.7
Preslikavanje φα ◦ φ−1
β zapravo predstavlja smenu koordinata. Ako uočimo tačku P ∈
Uα Uβ , njene koordinate na kartama će biti φα (P ) = xµ (P ) i φβ (P ) = y µ (P ). Onda
T
preslikavanje φα ◦ φ−1β predstavlja promenu koordinata y µ → xµ i xµ = xµ (y 1 , . . . y n ).
Maksimalni atlas je onaj koji se ne sadrži ni u jednom drugom atlasu. Izbor maksimalnog
atlasa obezbedjuje da se mnogostrukost sa dva različita atlasa ne klasifikuje kao dve različite
mnogostrukosti.
Mnogostrukosti najčešće ne mogu da se pokriju samo jednom kartom (globalnim koor-
dinatnim sistemom). Tipičan primer za to je sfera S 2 zadata sa x21 + x22 + x23 = 1. Da bi
se potpuno pokrila, neophodne su bar dve karte i one se mogu izabrati na različite načine.
Razmotrimo stenografsku projekciju. Neka je jedna karta S 2 /SP , gde je SP severni pol
i preslikavanje na ravan x3 = −1 zadato1 sa φ−1 2x1 2x2
1 (y1 , y2 ) = ( 1−x3 , 1−x3 ). Ovo preslikavanje
nije definisano za (0, 0, +1), to jest za severni pol, ali on je ionako isključen iz ove karte.
Slika južnog pola je tačka (0, 0) u ravni x3 = −1.
Slika 5.8
Analogno, možemo izabrati drugu kartu koju čine S 2 /JP , gde je JP južni pol sfere i
preslikavanje na ravan x3 = +1 zadato sa φ−1 2x1 2x2
2 (z1 , z2 ) = ( 1+x3 , 1+x3 ). Očigledno da ovo
preslikavanje nije definisano za južni pol (0, 0, −1), dok je slika severnog pola tačka (0, 0).
Može se pokazati da je u preseku ove dve karte, to jest za −1 < x3 < +1, preslikavanje
4y i
φ2 ◦φ−1 i
1 dato sa z = (y 1 )2 +(y 2 )2 , i = 1, 2. Ovo preslikavanje je glatko u oblasti −1 < x3 < +1,
kao što i treba da bude.
Napomenimo još da se mnogostrukosti sa granicom definišu na isti način kao i mno-
gostrukosti bez granice. Razlika je u tome što se kod mnogostrukosti sa granicom, otvoreni
skupovi Uα slikaju u otvoren skup u H n = {(x1 , . . . xn ) ∈ Rn i xn ≥ 0}. Skup tačaka koje
se preslikaju u xn = 0 čine granicu mnogostrukosti M, koja se obeležava sa ∂M.
5.2.1 Objekti na mnogostrukosti: funkcije, krive, vektori

Da bismo mogli da proučavamo fizičke zakone u zakrivljenom prostor-vremenu, neophodno
je da uvedemo neke osnovne objekte na mnogostrukosti. Sve vreme ćemo koristiti lokalnu
vezu mnogostrukosti i Rn .
Funkcija f je preslikavanje n-dimenzione mnogostrukosti M u R:
f : M → R. (5.2.2)
1
U ovom slučaju je pogodnije koristiti inverzna preslikavanja, φ−1 : R3 → S 2 .
U okolini tačke P , OP , koristeći lokalno preslikavanje φP : OP → φ(P ) ∈ Rn funkcija f se

može predstaviti kao funkcija fˆ
fˆ = f ◦ φ−1 n
P : R → R (5.2.3)
koja je funkcija u Rn . Ovo omogućava korišćenje matematičkog aparata iz Rn u radu

sa zakrivljenim prostorima. Ako su na karti φ(P ) zadate koordinate xµ , onda je fˆ =
fˆ(x1 , . . . , xn ). Kažemo da je funkcija na M glatka, ako je fˆ = fˆ(x1 , . . . , xn ) glatka funkcija
u Rn .
Na sličan način možemo definisati i krive na mnogostrukosti. Kriva γ na mnogostrukosti
M je preslikavanje
γ : R → M. (5.2.4)
U okolini tačke P , koristeći lokalno preslikavanje φP : OP → φ(P ) ∈ Rn kriva γ se može

predstaviti kao kriva γ̂
γ̂ = φP ◦ γ : R → Rn (5.2.5)
koja je kriva u Rn . Na karti ϕ(P ) su zadate koordinate xµ , pa se kriva γ̂ može zadati i

parametarski kao γ̂ : xµ (λ), gde je λ parametar duž krive. Na primer, kružnica radijusa R
u ravni z = 0 se parametarski zadaje kao x = R cos ϕ, y = R sin ϕ, z = 0, parametar duž
krive je λ = ϕ.
Slika 5.9
Videli smo da je homeomorfizam izomorfizam topoloških prostora. Izomorfizam mno-

gostrukosti se naziva difeomorfizam. Difeomorfizam χ je homeomorfizam
χ : M → N, (5.2.6)
takav da je preslikavanje χ̂ = φ−1 n n

α ◦ χ ◦ φβ koje slika R → R invertibilno i χ̂ i χ̂
−1
su glatka preslikvanja. Ako su dve mnogostrukosti difeomorfne, onda su one iste, to jest
predstavljaju jednu mnogostrukost.
Konačno, definisaćemo i vektore na mnogostrukosti M. Izaberimo tačku P u M i

uočimo sve parametrizovane krive γ koje prolaze kroz P 2 . Svaka od tih krivih definiše
d
izvod duž krive u tački P , dλ . Ako je data funkcija f na mnogostrukosti M, operator
izvoda duž krive na funkciju deluje kao
df d
= (f ◦ γ) , (5.2.7)
dλ P dλ P
gde desna strana jednakosti predstavlja matematički precizniji zapis leve strane. Operatori
izvoda duž krive zadovoljavaju Lajbnicovo pravilo
d df dg
(f g)P = g P + f P . (5.2.8)
dλ dλ dλ
Tangentni prostor TP u tački P definišemo kao vektorski prostor koji čine operatori izvoda
duž krivih koje prolaze kroz tačku P . Da li je TP zaista vektorski prostor dimenzije n i
kakve veze on ima sa definicijom vektora na mnogostrukosti?
d d
Dva operatora izvoda duž krive dλ i dη možemo da množimo skalarom (realnim brojem)
d d
i sabiramo. Linearna kombinacija a dλ + b dη , gde su a, b realni brojevi takodje predstavlja
izvod duž krive u tački P i zadovoljava Lajbncovo pravilo u tački P
d d d
(f g) = a +b (f g)
dξ dλ dη
d d d d
= [(a + b )f ]g + f [(a + b )g]
dλ dη dλ dη
df dg
= g+f ,
dξ dξ
1 1
gde su f i g funkcije na M, a ξ = 2a λ+ 2b η. Iz ovoga zaključujemo da je prostor izvoda duž
krive u tački P zatvoren na sabiranje i množenje skalrom, pa je time i vektorski prostor.
Raspišimo sada detaljnije df , koristeći lokalno preslikavanje na kartu φP :
dλ P
df d
= (f ◦ γ)
dλ dλ
d
= (f ◦ φ−1 ◦ φ ◦ γ)
dλ
dxµ ˆ
= ∂µ f . (5.2.9)
dλ
2
Zapravo ćemo raditi sa klasama ekvivalencije krivih. To jest, smatraćemo da su krive γ1 (λ) i γ2 (λ)
koje prolaze kroz tačku P i zadovoljavaju sledeće uslove jednake:
-γ1 (λ = 0) = γ2 (λ = 0) = P .
d µ d µ
- dλ x (γ1 (λ))λ=0 = dλ x (γ2 (λ))λ=0 .
Slika 5.10
d µ
Vidimo da se lokalno, na karti, operator dλ svodi na dx ∂ , što zaista jeste izvod duž
dλ µ
µ n
krive x (λ) u R . Ovim smo pokazali da je prostor izvoda duž krive u tački P vektorski
prostor dimenzije n i da lokalno odgovara vektorskom prostoru izvoda duž krive xµ (λ). U
specijalnom slučaju krivih koje su koordinatne ose, xµ (λ) = {(λ, 0, . . . , 0), . . . , (0, . . . , 0, λ)}
d
izvodi u pravcu se svode na parcijalne izvode duž koordinatnih osa dλ → {∂1 , . . . ∂n }. Ovaj
bazis se naziva koordinatni bazis i nije jedini mogući izbor bazisa u TP . Očigledna prednost
ovog bazisa je da bazisni vektori komutiraju [∂µ , ∂ν ] = 0.
Koristeći razvoj vektora po koordinatnom bazisu, lako nalazimo zakon transforma-
cije komponenti vektora pri promenama koordinata, to jest prelaska sa karte na kartu.
Posmatrajmo tačku P ∈ Uα Uβ . Koordinate tačke P su φα (P ) = xµ (P ), odnosno
T
φβ (P ) = y µ (P ). Vektor V ∈ TP možemo razložiti po dva koordinatna bazisa kao V =
V µ ∂x∂ µ = Ve µ ∂y∂µ . Odavde lako nalazimo
∂y µ ρ
Ve µ = V . (5.2.10)
∂xρ
Odavde se onda nalazi i zakon transformacije bazisnih vektora3
∂xα (x)
∂µ(y) = ∂ . (5.2.11)
∂y µ α
Videli smo da se u tački P može definisati vektorski prostor izvoda duž krive TP (M).
Skup svih TP (M) za sve tačke na mnogostrukosti naziva se tangentno raslojenje T (M)4
[
T (M) = TP (M). (5.2.12)
P ∈M
3
Ovaj zakon transformacije se može izvesti koristeći i lančano pravilo za diferenciranje.
4
Raslojeni prostor (fiber bundle) (E, π, M, F, G) se sastoji od:
1. diferencijabilne mnogostrukosti E, koja se naziva totalni prostor.
2. diferencijabilne mnogostrukosti M, koja se naziva baza.
3. diferencijabilne mnogostrukosti F , koja se naziva sloj.
4. projekcije π : E → M, koja svakom elementu iz E priključuje tačku P iz baze M. Inverzno
U ovom raslojenju, baza je sama mnogostrukost M, sloj je TP (M), a projekcija T (M) →

M svakom vektoru iz TP pridružuje odgovarajuću tačku P .
Osobine vektorskog polja

Vektorsko polje X na mnogostrukosti M svakoj tački P glatko pridružuje po jedan vektor
iz odgovarajućeg TP . Na taj način, u svakoj tački M imamo po jedan vektor.
Vektor iz vektorskog polja V ∈ X možemo (na odgovarajućoj karti) da razvijemo po
bazisu V = V µ (x)∂µ . Vektorsko polje je glatko, ako su njegove komponente V µ (x) glatke
funkcije. Takodje, glatkost se može definisati i koristeći delovanje vektorskog polja na
funkcije. Naime V f = V µ ∂µ f je opet funkcija. Ako je f glatka funkcija i V f takodje
glatka funkcija, kažemo da je vektorsko polje V glatko.
Vektorska polja na M zatvaraju algebru u odnosu na Lijevu zagradu (komutator):
[, ] : X ⊗X →X
[X, Y ] = XY − Y X
[X, Y ] = (X ρ ∂ρ Y µ − Y ρ ∂ρ X µ )∂µ ∈ X , (5.2.13)
gde je poslednja jednačina napisana u koordinatnom bazisu. Osobine Lijeve zagrade su:
1. bilinearnost [V1 , aV2 + bV3 ] = a[V1 , V2 ] + b[V1 , V3 ], a, b ∈ R.
2. antisimetričnost [V1 , V2 ] = −[V2 , V1 ].
3. Jakobijev identitet [[V1 , V2 ], V3 ] + [[V2 , V3 ], V1 ] + [[V3 , V1 ], V2 ] = 0.
Za vektroska polja se vezuje i pojam integralnih krivih. Neka je na mnogostrukosti M

zadato vektorsko polje V (x). Familija krivih xµ (λ), takva da kroz svaku tačku P ∈ M
prolazi samo jedna kriva i vektorsko polje u P je tangentno na tu krivu, se naziva integralni
tok ili integralne krive. Ove krive su rešenja jednačine
dxµ
= V µ. (5.2.14)
dλ
preslikavanje π −1 (P ) = FP ∼
= F je sloj u tački P .
5. Lijeve grupe G, koja se naziva strukturna grupa i koja odredjuje kako su slojevi ”upleteni” u dati
raslojeni prostor. Elementi strukturne grupe se nazivaju funkcije prelaza (transition functions).
U slučaju tangentnog raslojenja, strukturna grupa je GL(n, R), T što se može videti na sledeći način. Neka
su dve karte zadate sa (Uα , φα ) i (Uβ , φβ ). Neka je tačka P ∈ Uα Uβ i TP (M) tangentni prostor u tački
P . Neki vektor V ∈ TP (M) se na kartama može predstaviti kao
∂ ∂
V =Vµ = Ṽ µ µ ,
∂xµ ∂y
pa je
∂y µ ν
Ṽ µ = V .
∂xν
∂y µ
Matrica Gµν = ∂xν mora da bude nesingularna, pa je Gµν ∈ GL(n, R).
µ
Za λ = 0 xµ (λ) predstavljaju koordinate tačke P , dok je dx | tangentni vektor na krivu
dλ P
u tački P . Najjednostavniji primer integralnih krivih su koordinatne ose u Rn . Neka je
vektorsko polja V = ∂1 . Rešavajući (5.2.14) dobijamo krive zadate sa

µ const., µ 6= 1
x (λ) =
λ, µ = 1.
5.2.2 Objekti na mogosturkosti: 1-forme, tenzori

Za vektorski prostor TP u tački P možemo definisati dualni vektorski prostor TP∗ u tački
P . Taj prostor ćemo zvati kotangentni prostor u tački P . Objekti iz TP∗ se nazivaju dualni
vektori ili 1-forme. Mi ćemo ih obeležavati sa ω. 1-forma ω je linearno preslikavanje
ω: TP → R
ω(V ) ∈ R (5.2.15)
ω(aV1 + bV2 ) = aω(V1 ) + bω(V2 ) ∈ R,
gde su a i b realni brojevi.

Ako je u TP izabran koordinatni bazis, onda je bazis u TP∗ takdje koordinatni, a bazisni
(ko)vektori ili 1-forme su dxµ . Važi relacija dualnosti
dxµ (∂ρ ) = δρµ . (5.2.16)

0
Pri promenama koordinata (OKT) xµ → x µ imamo
0
0 ∂x µ ρ
dx µ = dx , (5.2.17)
∂xρ
pa je
0 ∂xρ
ωµ = ωρ . (5.2.18)
∂x0 µ
Primer 1-forme je diferencijal funkcije df = (∂µ f )dxµ . Primenom na bazisni vektor iz TP
dobijamo
ρ
d µ dx dxµ
df ( ) = (∂µ f )dx (∂ρ ) = ∂µ f,
dλ dλ dλ
gde smo u drugom koraku iskoristili linearnost preslikavanja (5.2.15).
Kotangentni prostori TP∗ u svakoj tački mnogostrukosti M čine kotangentno raslojenje
T ∗ (M) [
T ∗ (M) = TP∗ (M). (5.2.19)
P ∈M
Baza za ovo raslojenje je M, sloj je TP∗ (M), a projekcija T ∗ (M) → M svakom kotan-
gentnom vektoru iz T ∗ (M) pridružuje odgovarajuću tačku P . Polje 1-formi Λ(1) na mno-
gostrukosti M svakoj tački P glatko pridruži po jednu 1-formu iz odgovarajućeg TP∗ . Na
taj način, u svakoj tački M imamo po jednu 1-formu. Glatkost 1-forme ω(x) = ωµ (x)dxµ
se definiše kao i kod vektorskog polja preko glatkosti komponenti ωµ (x).
Tenzori
Pošto smo uveli vektore i dualne vektore, 1-forme, sada je jednostavno uvesti tenzore.
Tenzor T ranga (r, s) u tački P je multilinearno preslikavanje:
T (r,s) : TP × TP × · · · × TP × T∗P × · · · × T∗P → R, (5.2.20)

T (r,s) (V1 , V2 , . . . , Vr , ω1 , ω2 , . . . , ωs ) ∈ R.
Ovde × predstavlja Dekartov proizvod vektorskih prostora. Multilinearno znači da je ovo

preslikavanje linearno po svakom argumentu. Komponente tenzora T (r,s) u koordinatnom
bazisu dobijamo tako što tenzorom delujemo na bazisne vektore
T (r,s) (∂µ1 , . . . , ∂µr , dxρ1 , . . . , dxρs ) = Tµρ11...µ

...ρs
r
. (5.2.21)
Uvodeći tenzorski proizvod ⊗:
T (r,s) ⊗ T̃ (p,q) → T̂ (r+p,s+q) (5.2.22)
možemo tenzor T (r,s) da razvijemo po koordinatnom bazisu
T (r,s) = Tµρ11...µ
...ρs
r
(x)dxµ1 ⊗ · · · ⊗ dxµr ⊗ ∂ρ1 ⊗ · · · ⊗ ∂ρs .
U odnosu na tenzorski proizvod (5.2.22) tenzori u tački P zatvaraju algebru. Koristeći

razvoj po bazisu možemo da izvedemo zakon transformacije komponenti tenzora T (r,s) pri
0
OKT, kada xµ → x µ
0 0
0 ρ ...ρ ∂xα1 ∂xαr ∂x ρ1 ∂x ρs β1 ...βs
T 1
µ1 ...µr
s
= . . . . . . T . (5.2.23)
∂x0 µ1 ∂x0 µr ∂xβ1 ∂xβs α1 ...αr
Navedimo jedan primer. Neka je T tenzor ranga (2, 1)
T (2,1) = Tµν
ρ
dxµ ⊗ dxν ⊗ ∂ρ
TP × TP × T∗P → R
T (2,1) (∂α , ∂β , dxµ ) = Tµν
ρ
dxµ ⊗ dxν ⊗ ∂ρ (∂α , ∂β , dxν ) = Tαβ
ν
∈R
Svi T (r,s) u tački P čine vektorski prostor (defininsano je množenje funkcijom i sabiranje)
(r,s) (r,s)
TP . Skup svih vektorskih prostora TP na mnogostrukosti M (za svaku tačku P ) čini
tenzorsko raslojenje T (r,s) (M)
[ (r,s)
T (r,s) (M) = TP (M). (5.2.24)
P ∈M
(r,s)(M)
Baza ovog raslojenja je M, sloj je TP i projekcija T (r,s) (M) → P . Tenzorsko polje
(r,s)
T (r,s) svakoj tački P na M glatko pridružuje po jedan tenzor iz TP . Glatkost tenzorskog
polja se definiše kao i kod vektorskog polja i 1-formi.
Metrički tenzor
Vrlo važan primer tenzora je metrički tenzor. To je tenzor ranga (2, 0) sa sledećim osobi-
nama
1. g : TP × TP → Rn , g(V1 , V2 ) ∈ Rn .
2. g = gµν dxρ ⊗ dxσ .
3. g je simetričan tenzor g(V1 , V2 ) = g(V2 , V1 ), gµν = gνµ .
4. g je nedegenerisan tenzor, to jest ako je g(V1 , V2 ) = 0 za svako V1 , onda je V2 = 0.
5. Kvadrat vektora V je definisan kao
g(V, V ) = gρν dxρ ⊗ dxσ (V α ∂α , V β ∂β )

= gρσ V α V β (dxρ ⊗ dxσ , ∂α ∂β )
= gρσ V ρ V σ = V 2 .
Kvadrat vektora koji ćemo vrlo često korsititi je interval dogadjaja. Znamo iz Specijalne
relativnosti da je interval dogadjaja rastojanje izmedju dva bliska dogadjaja u prostoru
Minkovskog. U Dekartovim koordinatama je interval dogadjaja u prostoru Minkovskog
dat sa
ds2 = ηµν dxµ dxν

= −dt2 + dx2 + dy 2 + dz 2 .
Primetimo da u ovom izrazu veličina dxµ nije 1-forma, već infinitezimalno rastojanje.
Pravilnije bi bilo pisati δxµ umesto dxµ , ali ćemo se ipak držati uobičajene notacije.
Interval dogadjaja je zakrivljenom prostoru onda
ds2 = g(δxµ ∂µ , δxν ∂ν ) = gµν δxµ δxν = gµν dxµ dxν , (5.2.25)
gde smo se u poslednjoj jednakosti vratili na uobičajenu notaciju, sve vreme imajući na
umu da dxµ u izrazu za interval dogadjaja nije 1-forma već infinitezimalno rastojanje.
Kako je Opšta relativnost invarijantna na difeomorfizme, to jest OKT, možemo se
zapitati kakve posledice ova invarijantnost ima (ako ikakve) na izbor metričkog tenzora u
tački P .
Neka smo u okolini tačke P , neka na odgovarajućoj karti imamo koordinate xµ i neka
su baš xµ (P ) = xµ̂ (P ) = 0. Napravimo sada OKT xµ → x̂µ . Pri tome se metrički tenzor
(njegove komponente) transformišu kao
∂xρ ∂xσ
ĝµν (x̂) = gρσ (x). (5.2.26)
∂ x̂µ ∂ x̂ν
Napravimo sada Tejlorov razvoj ovog izraza u okolini tačke P
1
Leva strana = ĝµν |P + ∂ˆρ ĝµν |P x̂ρ + ∂ˆρ ∂ˆσ ĝµν |P x̂ρ x̂σ + . . .
2
∂xρ ∂xσ ˆα ( ∂x ρ
∂xσ
Desna strana = µ ν
g ρσ |P + ∂ µ ν
gρσ (x))|P x̂α
∂ x̂ ∂ x̂ ∂ x̂ ∂ x̂ (5.2.27)
1 ˆ ˆ ∂xρ ∂xσ ρ σ
+ ∂ρ ∂σ ( µ ν gρσ )|P x̂ x̂ + . . .
2 ∂ x̂ ∂ x̂
∂xρ ∂xσ ∂xρ ∂xσ ˆ ρ σ
ˆα ( ∂x ∂x )gρσ )|P x̂α + . . . .
= g ρσ |P + ( ∂ α g ρσ + ∂
∂ x̂µ ∂ x̂ν ∂ x̂µ ∂ x̂ν ∂ x̂µ ∂ x̂ν
Takodje, možemo da u Tejlorov red razvijemo i koordinatu xµ oko tačke P , imajući na

umu da je x̂µ (P ) = 0
∂xµ 1 ∂ 2 xµ
xµ = x̂µ (P ) + |P x̂ ρ
+ |P x̂ρ x̂σ + . . . . (5.2.28)
∂ x̂ρ 2 ∂ x̂ρ ∂ x̂σ
Pogledajmo prvi član u jednačini (5.2.27). Izbor OKT kaže da imamo 16 parametara na
µ
raspolaganju, to jest ∂∂xx̂ρ možemo da izabremo prizvoljno. To je dovoljno da se 10 kom-
ponenti metričkog tenzora gµν fiksira da budu gµν = ηµν (doveli smo metrički tenzor u
kanonsku formu5 ), gde je ηµν metrički tenzor u prostoru Minkovskog. Preostalih 6 slobod-
nih parametara predstavlja slobodu Lorencovih transformacija, na koje je ηµν invarijantan.
U drugom članu u jednačini (5.2.27) se pojavljuju prvi izvodi metričkog tenzora ∂ˆα ĝµν .
2 µ
Njih ima 40 nezavisnih. Sa druge strane postoji proizvoljnost izbora drugih izvoda ∂ x̂∂ρ ∂xx̂σ |P
2 µ
u tački P . Njih takodje ima 40 nezavisnih. Tako da, izborom drugih izvoda ∂ x̂∂ρ ∂xx̂σ |P u
tački P možemo anulirati svih 40 komponenti prvog izvoda metričkog tenzora.
U trećemo članu u jednačini (5.2.27) se pojavljuju drugi izvodi metričkog tenzora u
3 µ
tački P . Njih ima 100 nezavisnih. Sa druge strane, imamo treće izvode ∂ x̂ρ∂∂ x̂xσ ∂ x̂λ |P u tački
P koje možemo proizvoljno da izaberemo. Njih ima 80 nezavisnih i njihov odgovarajući
izbor će nam omogućiti da anuliramo 80 komponenti ∂ˆα ∂ˆβ ĝµν . Tako da ostane neodred-
jeno (različito od nule) 20 komponenti drugog izvoda metričkog tenzora. Pokazćemo u
sledećemo poglavlju da tih 20 komponenti tačno odgovara broju nezavisnih komponenti
tenzora krivine (veličine koja opisuje zakrivljenost prostora) u četiri dimenzije.
Možemo zaključiti da, koristeći OKT, lokalno u okolini neke tačke P možemo metrički
tenzor svesti na oblik metričkog tenzora prostora Minkovskog. Takodje, možemo sve prve
izvode metričkog tenzora anulirati, ali ne i sve druge izvode. Ovako konstruisan kordinatni
sistem u okolini tačke P naziva se lokalno inercijalni (ili lokalno ravni) referentni sistem.
5
Kažemo da je metrički tenzor u kanonskoj formi ako je oblika diag(+, . . . , 0, −, . . . ), to jest ako je
dijagonalan i na dijagonali ima samo 0, +1, −1. Ako su na dijagonali samo +1 onda je prostor (signatura)
Euklidski, ako su na dijagonali samo jedno −1 i ostalo +1, onda je signatura Lornecova, a ako na dijagonali
ima više −1, onda je signatura indefinitna. Ako na dijagonali ima nula, onda je metrički tenzor degenerisan
i ne postoji inverz matričkog tenzora.
5.3 Algebra diferencijalnih formi

Videli smo da su 1-forme dualni vektori vektora izvoda duž krive. Uvedmo sada pojam
k-forme. k-forma (tenzor ranga (k, 0)) je linearno, antisimetrično preslikavanje
ω (k,0) = ω (k) : T × TP × · · · × TP → R (5.3.29)

|P {z }
k puta
ω (V1 , . . . , Vk ) = (−1)p ω(Vσ(1), , . . . , Vσ(k) ),
(k)
gde je p permutacija k elemenata

1 2 ... k
p= .
σ(1) σ(2) . . . σ(k)
k-forme čine vektorski prostor ΛkP u tački P . Definisano je sabiranje k-formi i množenje
realnim brojevima, a, b ∈ R.
(k) (k) (k) (k)
(aω1 + bω2 )(V1 , . . . , Vk ) = aω1 (V1 , . . . , Vk ) + bω2 (V1 , . . . , Vk ). (5.3.30)
Kao i kod 1-formi, i za k-forme se može definisati polje k-formi na mnogostrukosti M.

Polje k-formi Λ(k) (M) svakoj tački P na mnogostrukosti pridružuje po jednu k-formu iz
odgovarajućeg vektorskog prostora ΛkP . Glatkost polja k-formi se definiše na isti način kao
i glatkost polja 1-formi.
5.3.1 Operacije sa formama: kosi proizvod

Tenzorski proizvod k1 -forme i k2 -forme nije k1 + k2 -forma, jer nije potpuno antisimetričan.
Ako želimo da definišemo algebru diferencijalnih formi, moramo da definišemo množenje
formi tako da proizvod dve forme bude takodje forma. Zbog toga uvodimo novi, anti-
simetrični proizvod, kosi proizvod. Kosi proizvod k-forme i l-forme je k + l forma
(k) (l) (k+l)
∧: Λ P × ΛP → ΛP ,
(k) (l) (k + l)! (k+l)
ω1 ∧ ω2 = ω3
k!l!
1 X
ω (k) ∧ ω (l) (V1 , V2 , . . . , Vk+l ) = (−1)p ω (k) (Vσ(1) , . . . , Vσ(k) )ω l (Vσ(k+1) , . . . , Vσ(k+l) )
k!l! σ
(k+l) (k + l)!
= ω3 (V1 , V2 , . . . , Vk+l ),
k!l!
pa je
(k+l) 1 X
ω3 (−1)p ω (k) (Vσ(1) , . . . , Vσ(k) )ω l (Vσ(k+1) , . . . , Vσ(k+l) ).
(V1 , V2 , . . . , Vk+l ) =
(k + l)! σ
(5.3.31)
Osobine kosog proizvoda su:
5.3. ALGEBRA DIFERENCIJALNIH FORMI 91
1. asocijativnost: ω1 ∧ (ω2 ∧ ω3 ) = (ω1 ∧ ω2 ) ∧ ω3 ,
2. distributivnost: ω1 ∧ (aω2 + bω3 ) = aω1 ∧ ω2 + bω1 ∧ ω3 ,

(k) (l) (l) (k)
3. komutativan sa gradacijom: ω1 ∧ ω2 = (−1)kl ω2 ∧ ω1 .
Izračunajmo kosi proizvod dve 1-forme ω1 = ω1µ dxµ i ω2 = ω2ν dxν , koristeći (5.3.31):
(ω1 ∧ ω2 )(V1 , V2 ) = ω1 (V1 )ω2 (V2 ) − ω1 (V2 )ω2 (V1 )

= (ω1 ⊗ ω2 − ω2 ⊗ ω1 )(V1 , V2 ).
Koristeći kosi proizvod može se definisati asocijativna algebra diferencijalnih formi u

tački P n dimenzione mnogostrukosti M
(0) (1) (n)
ΛP = ΛP ⊕ ΛP ⊕ · · · ⊕ ΛP . (5.3.32)
(0) (1)
ΛP predstavlja algebru 0-formi, to jest glatkih funkcija u tački P , ΛP je vektorski prostor
1-formi u tački P , TP∗ , i tako redom. Primećujemo da ne postoji prostor (to jest forme)
(m)
ΛP sa m > n. U nastavku ćemo razjasniti zbog čega.
Koristeći kosi proizvod, u prostoru k-formi u tači P se može uvesi koordinatni bazis
1
ω (k) = ωµ1 ...µk dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµk . (5.3.33)
k!
Na primer, bazisni vektori u Λ(1) su dxµ , bazisni vektori u Λ(2) su dxµ ∧ dxν = dxµ ⊗ dxν −
dxν ⊗ dxµ i tako redom.
Izračunajmo sada komponente 2-forme F = 12 Fµν dxµ ∧ dxν u koordinatnom bazisu:
1
F (∂ρ , ∂σ ) = Fµν dxµ ∧ dxν (∂ρ , ∂σ )
2
1
= (dxµ ⊗ dxν − dxν ⊗ dxµ )(∂ρ , ∂σ )
2
1
= Fµν (δρµ δσν − δrν hoδσµ )
2
1
= (Fρσ − Fσρ ) = Fρσ .
2
Vratimo se na algebru diferencijlanih formi na n dimenzionoj mnogostrukosti M i
(i)
odredimo dimenzije prostora ΛP . Uzmimo primer n = 4:
1. Λ(0) je jednodimenzioni prostor, bazisni vektor je 1.
2. Λ(1) je četvorodimenzioni prostor, bazisni vektori su (dxµ ).
3. Λ(2) je šestodimenzioni prostor, bazisni vektori su (dxµ ∧ dxν ).
4. Λ(3) je četvorodimenzioni prostor, bazisni vektori su (dxµ ∧ dxν ∧ dxρ ).

5. Λ(4) je jednodimezioni prostor, bazisni vektor je (dxµ ∧ dxν ∧ dxρ ∧ dxσ ).

6. Λ(5) ne postoji. Bazisni vetkori bi trebalo da budu (dxµ ∧ dxν ∧ dxρ ∧ dxσ ) ∧ dxτ .
Kako su ovi vektori totalno antisimetrična kombinacija 5 bazisnih vektora koji ima
4, to je ovaj proizvod nula. Ovo važi za sve Λ(m) gde je m > 4.
(k)
U opštem slučaju, prostor ΛP na n dimenzionoj mnogostrukosti, uz uslov da je k < n,
ima dimenziju
(k) n
dim(ΛP ) = . (5.3.34)
k
Videćemo da su diferencijalne forme vrlo bitne u fizici. Zbog toga je bitno uvesti još
par operacija sa njima. U nastavku ćemo definisati kontrakciju, spoljašnji izvod i operaciju
Hodžove dualnosti.
5.3.2 Operacije sa formama: kontrakcija

Kontrakcija iV k-forme ω duž vektora V = V µ ∂µ je linearno preslikavanje:
iV : Λ(k) → Λ(k−1)
ω (k) 7→ ω (k−1) (5.3.35)
(iV ω (k) )(W1 , ..., Wk−1 ) = ω (k) (V, W1 , .., Wk−1 ). (5.3.36)
Važi:
iV (aω1 + bω2 ) = aiV ω1 + biV ω2
iV1 iV2 = −iV2 iV1
(k) (l) (k) (l) (k) (l)
iV (ω1 ∧ ω2 ) = iν (ω1 ) ∧ ω2 + (−1)k ω1 ∧ iν (ω2 ). (5.3.37)
Poslednja osobina predstavlja Lajbnicovo pravilo za operator kontrakcije. Ovakvo Lajbni-
covo pravilo naziva se Lajbnicovo pravilo sa gradacijom.
Osim oznake iV ω, koristi se i sledeća oznaka iV ω = hV, ωi.
Kontrakcija bazisne jedan forme dxµ duž bazisnog vektora ∂ν je i∂ν dxµ = δνµ . Izračunajmo
kontrakciju 2-forme ω = 21 ωρσ dxρ ∧ dxσ duž vektorskog polja V = V α ∂α
1
iV (ω) = iV ( ωρσ (dxρ ∧ dxσ ))
2
1 α
= V ωρσ ((i∂α dxρ ) ∧ dx0 + (−1)1 dxρ ∧ (i∂α dxσ )
2
1
= V α ωρσ (δαρ dxσ − δασ dxρ )
2
1
= V α (ωασ dxσ − ωρα dxρ )
2
= V α ωασ dxσ .
U računu smo koristili linearnost operatora iV , Lajbnicovo pravilo (5.3.37) i antisimetričnost
komponenti forme ω, ωρσ = −ωσρ .
5.3.3 Operacije sa formama: spoljašnji izvod

Spoljašnji izvod d je linearno preslikavanje
d: Λ(k) → Λ(k+1)
ω (k) 7→ dω (k) ∈ Λ(k+1) . (5.3.38)
Osobine spoljašnjeg izvoda su:
d(aω1 + bω2 ) = adω1 + bdω2 ,
d(ω (k) ∧ ω (l) ) = (dω (k) ) ∧ ω (l) + (−1)k ω (k) ∧ (dω (l) ), (5.3.39)
d2 = 0. (5.3.40)
Druga jednačina predstavlja Lajbnicovo pravilo sa gradacijom, dok je treća osobina nilpo-
tentnost.
Spoljašnji izvod funkcije je 1-forma df = (∂µ f )dxµ . Neka je data 1-forma A = Aµ dxµ .
Nadjimo njen spoljašnji izvod:
dA = d(Aµ dxµ )
= (∂ρ Aµ )dxρ ∧ dxµ + (−1)0 Aµ ∧ ddxµ
= (∂ρ Aµ )dxρ ∧ dxµ
1 (5.3.41)
= (∂ρ Aµ − ∂µ Aρ )dxρ ∧ dxµ
2
1
= Fρµ dxρ ∧ dxµ .
2
Ako je Aµ četvorovektor elektromagnetnog (EM) potencijala, u poslednjem redu prepozna-
jemo tenzor jačine polja Fρµ = ∂ρ Aµ − ∂µ Aρ . Dakle, na jeziku diferencijalnih formi, tenzor
jačine EM polja je definisan kao F = dA, gde je A 1-forma koja prestavlja EM potancijal.
Ako sada izračunamo spoljašnji izvod 2-forme F (5.3.41), dobijamo
dF = d(dA) = 0
1
d( Fµν dxµ ∧ dxν ) = 0
2
1
(∂ρ Fµν )dxρ ∧ dxµ ∧ dxν = 0
2
Iz poslednje jednakosti, antisimetrizacijom dobijamo
∂ρ Fµν + ∂µ Fνρ + ∂ρ Fµν = 0. (5.3.42)
Ovu jednakost prepoznajemo kao Bajnkijev identitet, to jest dve bezizvorne Maksvelove
jednačine:
~ = 0
div B
~
∂B
~ = −
rotE .
∂t
Zatvorena forma zadovoljava dω = 0. Egzaktna forma ω je diferencijal neke druge

forme ω = dA. Egzaktna forma je očigledno i zatvorena (važi (5.3.40)), ali ne mora svaka
zatvorene forma biti i egzaktna. Ako je razlika dve zatvorene forme ω1 i ω2 egzaktna forma,
onda kazemo da su forme ω1 i ω2 ekvivalentne.
Sve zatvorene p-forme na M čine vektorski prostor Z p (M), dok sve egzaktne forme
čine vektorski prostor B p (M). p-ta de-Ramova (G. de Rham) kohomologija je faktor pros-
Z p (M)
tor H p (M) = B p (M) . Dimenzija ovog faktor prostora zavisi samo od topoloških osobina
mnogostrukosti M. Pokazuje se da je lokalno svaka zatvorena forma egzaktna, Poenkare-

ova lema. Takodje, za prosto-povezane mnogostrukosti važi da su sve zatvorene 1-forme
egzaktne.
5.3.4 Operacije sa formama: Hodžova dualnost

Operator Hodžove dualnosti je linearno preslikavanje
∗H : Λ(k) → Λ(n−k) . (5.3.43)
Na bazisnu k-formu Hodžova dualnost deluje kao
1 1
∗H (dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµk ) = √ ˜µ1 ...µk ρk+1 ...ρn gρk+1 σk+1 . . . gρn σn dxσk+1 ∧ · · · ∧ dxσn .
(n − k)! −g
(5.3.44)
U ovom izrazu gµν su komponente metričkog tenzora, g je determinanta metričkog tenzora,
a ˜µ1 ...µk ρk+1 ...ρn je Levi-Čivita simbol u n dimenzija. U odnosu na OKT Levi-Čivita simbol
nije tenzor. O ovome ćemo više u nastavku.
Koristeći linearnost imamo
1
∗H (ω) = ∗H ( ωµ1..µk dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµk )
k!
1
= ωµ1...µk ∗H (dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµk )
k!
1 1 1
= ωµ1...µk √ ˜µ1 ...µk ρk+1 ...ρn gρk+1 σk+1 . . . gρn σn dxσk+1 ∧ · · · ∧ dxσn .
k! (n − k)! −g
Dvostruka primena Hodžove dualnosti daje početnu k-formu, sa znakom koji zavisi od
diemnzije mnogostrukosti n i signature metričkog tenzora t
n−t
∗H (∗H ω (k) ) = (−1)k(n−k) 2 ω (k) . (5.3.45)
Dejstvo za EM polje u prostoru Minkovskog se može napisati kao S = 21 F ∧ (∗H F ),

R
gde je F = 21 Fµν dxµ ∧ dxν tenzor jačine EM polja. Raspišimo ovo dejstvo u koordinatnom
bazisu. Najpre ćemo naći Hodžov dualni tenzor tenzoru F :
1
∗H F = ∗H ( Fµν dxµ ∧ dxν )
2
1
= Fµν ∗H (dxµ ∧ dxν )
2
1 1
= Fµν µνρσ ηρα ησβ dxα ∧ dxβ
2 2
1
= Fµν ηαρ ηβσ µνρσ dxα ∧ dxβ .
4
Koristeći ovo, za dejstvo dobijamo
Z
1
S= F ∧ (∗H F )
2
Z
1 1 1
= Fµν dxµ ∧ dxν ∧ Fγδ ηαρ ηβσ γδρσ dxα ∧ dxβ
2 2 4
Z
11
= ηαρ ηβσ Fµν Fγδ γδρσ dxµ ∧ dxν ∧ dxα ∧ dxβ
28
Z
11
= ηαρ ηβσ Fµν Fγδ γβρσ µναβ d4 x
28
Z
11
= Fµν Fγδ {−2(η γµ η δν − η γν η βµ )}d4 x
28
Z
11
=− d4 xFµν F µν 2
24
Z
1
=− d4 xFµν F µν .
4
U računu smo koristili da je dxµ ∧ dxν ∧ dxα ∧ dxβ = µναβ d4 x, kao i identitet γβρσ µναβ =
−2(η γµ η δν −η γν η βµ ). Variarnjem ovog dejstva dobijaju se Maksvelove jednačine u vakuumu
d(∗H F ) = 0.
Ove jednačine su izvorene Maksvelove jednačine
~ = 0,
div E
~
∂E
~ =
rotB .
∂t
5.4 Integracija na mnogostrukosti, tenzorske gustine

5.4.1 Tenzorske gustine
U prethodnoj glavi smo pomenuli Levi-Čivita simbol

 +1 za parne permutacije,

˜µ1 ,...,µn = −1 za neparne permutacije, (5.4.46)

0 za ponovljene indekse.

Levi-Čivita simbol je tenzor u odnosu na Lorenrencove transformacije, ali nije u odnosu na

OKT. Nadjimo njegov zakon transformacije u odnosu na OKT. Neka je M n × n matrica.
Njena determinanta je
1
det(M ) = ˜µ1 ...µn ˜ρ1 ...ρn Mρµ11 . . . Mρµnn , (5.4.47)
n!
pa važi
˜µ1 ...µn (det(M )) = ˜ρ1 ...ρn Mµρ11 . . . Mµρnn . (5.4.48)
∂x ρ∂x ρ
Izaberimo matricu M takvu da je (M )ρµ = ∂x0 µ , pa je det(M ) = |
∂x0 µ
| zapravo inverzni
µ 0µ
Jakobijan OKT transformacije x → x . Iz (5.4.48) sledi
∂x ∂xρ1 ∂xρn
˜µ1 ...µn det( ) =
˜ρ ...ρ 0 . . . .
∂x0 1 n
∂x µ1 ∂x0 µn
Odavde je
∂x0 ∂xρ1 ∂xρn
˜0µ1 ...µn = det( ) 0 µ1 . . . 0 µn ˜ρ1 ...ρn . (5.4.49)
∂x ∂x ∂x
0
Vidimo da se Levi-Čivita simbol transformiše kao tenzor, do na član det( ∂x ∂x
). Veličina
koja se transformiše na način (5.4.49) naziva se tenzorska gustina težine 1. Očigledno je
da se Levi-Čivita simbol sa gornjim indeksima pri OKT transformiše kao
0 0
0µ
1 ...µn
∂x ∂x µ1 ∂x µn ρ1 ...ρn
˜ = det( 0 ) ρ1 . . . ˜ . (5.4.50)
∂x ∂x ∂xρn
Levi-Čivita simbol nije jedina tenzorska gustina koju koristimo u Opštoj relativnosti.
Iz zakona transfrmacije metričkog tenzora
0 ∂xα ∂xβ
gµν (x0 ) = gαβ (x)
∂x0 µ ∂x0 ν
nalazimo zakon transformacije determinante metričkog tenzora
∂x
g 0 (x0 ) = det2 ( 0
)g(x) = J −2 g(x). (5.4.51)
∂x
5.4. INTEGRACIJA NA MNOGOSTRUKOSTI, TENZORSKE GUSTINE 97
Vidimo da se g transformiše kao tenzorska (zapravo skalarna, jer nema indeksa) gustina
√
težine −2. Odatle sledi da se −g transformiše kao skalarna gustina težine −1. Poredeći
√
sve ove zakone transforamcija možemo zaključiti da se veličina −g˜ρ1 ...ρn transformiše kao
pravi tenzor pri OKT
√ √ ∂xα1 ∂xαn
( −g˜µ1 ...µn )0 = J −1 −gJ 0 µ1 . . . 0 µn ˜α1 ...αn
∂x ∂x
√ ∂xα1 ∂xαn
= −g˜α1 ...αn 0 µ1 . . . 0 µn .
∂x ∂x
Na ovaj način možemo da definišemo Levi-Čivita tenzor kao

√
µ1 ...µn = −g˜µ1 ...µn , (5.4.52)
ili sa gornjim indeksima

1
µ1 ...µn = √ ˜µ1 ...µn . (5.4.53)
−g
5.4.2 Integracija na mnogostrukosti

Da bismo mogli da definišemo dejstvo za neku fizičku teoriju u zakrivljenom prostoru,
moramo da definišemo integral na mnogostrukosti. Ovo ćemo uraditi u par koraka.
Mnogostrukost M je orjentabilna, ako za bilo koje dve karte Uα i Uβ iz atlasa (mak-
važi Uα Uβ 6= 0, postoje lokalne koordinate xµ (na Uα ) i y µ (na Uβ ),
T
simalnog), za koje

takve da je det ∂x > 0 uvek. Preciznije, tački P ∈ Uα Uβ možemo pridružiti xµ i y µ
T
∂y
µ µ
koordinate na kartama U α iUβ respektivno. Onda je Jakobijan smene koordinata x → y
∂x (x) (y)
uvek pozitivan, J = det ∂y
> 0. Tada se kaže da vektori ∂µ i ∂µ imaju istu orjentaciju.
(x) (y)
Ako je J < 0, onda su vektori ∂µ i ∂µ suprotno orjentisani.
Ako je mnogostrukos orjentabilna, onda postoji maksimalna forma ωvol (n-dimenziona)
koja je svuda različita od nule, nju nazivamo zapreminskom formom. Lokalno, na karti
(Uα , φα ), u okolini tačke P , zapreminska forma se može predstaviti kao
ωvol = h(x)dx1 ∧ dxn . (5.4.54)

1
Objekat dn x = x1 ∧ · · · ∧ dxn = ˜
n! µ1 ...µn
dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµn je skalarna gustina težine 1:
1 0 0 0
d n x0 = ˜α1 ...αn dx α1 ∧ · · · ∧ dx αn (5.4.55)
n!
0 0
1 ∂xµ1 ∂xµn ∂x α1 ∂x αn ρn
= J 0 α1 . . . 0 αn ˜µ1 ...µn ρ1 dxρ1 ∧ · · · ∧ dx
n! ∂x ∂x ∂x ∂xρn
1
= J˜µ1 ...µn dxµ1 ∧ · · · ∧ dxµn
n!
=Jdn x.
Onda je i funkcija h(x) takodje skalarna gustina, težine −1. Ako je mnogostrukost metrička,
√ √
prirodno je h(x) = −g, pa je zapreminska forma ωvol = −gdn x na odgovarajućoj karti.
Da bi definisali integral funkcije f : M → R na mnogostrukosti M, definišimo ovaj
pojam najpre u okolini tačke P ∈ Uα :
Z Z
fω = fˆ(x1 , . . . xn )ĥ(x1 , . . . xn )dn x. (5.4.56)
Uα φα (Uα )
Da bi se ova definicija proširila na celu mnogostrukost M, ona mora da bude parakom-

paktna. Mnogostrukost je parakompktna, ako postoji otvoreni pokrivač {Uα } takav da
se svaka tačka P nalazi u konačno mnogo okolina. Osim toga, mora da postoji particija
jedinice za ovaj otvoreni prekrivač {Uα }.
Particija jedinice je familija diferencijabilnih funkcija α (P ) za koju važi:
1. 0 6 α (P ) 6 1.
2. α (P ) = 0 ako P ∈
/ Uα .
P
3. α α (P ) = 1.
P P
Koristeći particiju jedinice, možemo napisati f (P ) = α f (P )α (P ) = α fα (P ).
Konačno, integral funkcije f na mnogostrukosi M definišemo kao
Z XZ
fω = fα ω. (5.4.57)
M α Uα
Napomenimo da drugačiji izbor atlasa daje drugačije koordinate i drugačiju particiju

jedinice, ipak vrednost integrala ostaje nepromenjena.
5.5 Difeomorfizmi i Lijevi izvodi

Preslikavanja mnogostrukosti i objekata na mnogostrukostima
Razmotrimo najpre kako se objekti na mnogostrukosti transformišu pri proizvoljnom

preslikavanju χ : M → N mnogostrukosti M na mnogostrukost N . Za sada nećemo
pretpotavljati da je χ invertibilno (i glatko).
Neka je zadata funkcija f na N , f : N → R. Onda možemo da definišemo ”pullback”
funkcije f na mnogostrust M kao
χ∗ (f ) = f ◦ χ : M → R. (5.5.58)
Primetimo da, ako preslikavanje χ nije invertibilno, ne možemo da definišemo funkciju na

N , koristeći funkciju na M. Gledajući sliku vidimo da ne možemo da složimo strelice na
pravi način.
5.5. DIFEOMORFIZMI I LIJEVI IZVODI 99
Slika 5.11 Slika 5.12
Neka je zatim zadat vektor V ∈ TP (M) iz takgentnog prostora TP u tački P ∈ M.

”Pushforward” vektora V sa mnogostrukosti M na mnogostrukost N se definiše kao
χ∗ (V )f = V χ∗ (f ), χ∗ (V ) ∈ Tχ(P ) . (5.5.59)
Lokalno, na kartama u M i N imamo
χ∗ (V )µ ∂µ(y) f (y) = χ∗ (V )µ ∂µ(y) f ◦ φ−1

b
= V α (x)∂α(x) χ∗ (f )(x) = V α (x)∂α(x) f ◦ χ ◦ φ−1

a .
Birajući funkciju f na pogodan način kao f (y) = f ◦ φ−1 ρ

b = y , dobijamo
∂y ρ σ
χ∗ (V )ρ (y) = V (x), (5.5.60)
∂xσ
pa je vektor χ∗ (V ) dat sa
χ∗ (V ) = χ∗ (V )ρ (y)∂ρ(y) .
Primetimo da za za vektore ne možemo da definišemo ”pullback” vektora sa N na M.
∗
Konačno, ”pullback” dualnog vektora ω ∈ Tχ(P ) (N ) sa mnogostrukosti N na mno-
gostrukost M se definiše kao
χ∗ (ω)(V ) = ω(χ∗ (V )), V ∈ TP (M). (5.5.61)
Lokalno, na odgovarajućim kartama imamo
χ∗ (ω)α V α (x) = ωρ χ∗ (V )ρ (y)

∂y ρ
= ωρ σ V σ (x).
∂x
Odavde je
∗ ∂y ρ
χ (ω)σ (x) = ωρ (y), (5.5.62)
∂xσ
pa je celi dualni vektor

χ∗ (ω)(x) = χ∗ (ω)σ (x)dxσ .
Za proizvoljan tenzor ranga (r, s) ne možemo u opštem slučaju da definišemo ”pull-
back” ili ”pushforward”. Ove operacije se mogu definisati samo za tenzore ranga (l, 0)
(”pullback”) ili (0, l) (”pushforward”).
U specijalnom slučaju, kada je preslikavanje χ invertibilno, to jest kada je χ difeomor-
fizam, moguće je definisati kako se proizvoljni tenzor menja pri preslikavanju χ : M → N .
Zapravo, tada smatramo da su mnogostrukosti M i N jednake. Za tenzor ranga (r, s)
imamo
∂y ρ1 ∂y ρs ∂xν1 ∂xνr σ1 ...σs
χ∗ (T )ρµ11...ρ
...µr
s
(y) = . . . . . . T (x). (5.5.63)
∂xσ1 ∂xσs ∂y µ1 ∂y µr ν1 ...νr
Ove transformacije nazivamo opštim koordinatnim transformacijama. Vidimo da su one
usko povezane sa difeomorfizimima.
Tok i jednoparametarska familija difeomorfizama
Vektorsko polje V = V µ ∂µ , preko integralnih krivih, na M generiše jednoparametarsku

familiju difeomorfizama. Razmotrimo ovo malo detaljnije.
Vektorsko polje V = V µ ∂µ definiše integralne krive na mnogostrukosti M, γ(λ) : xµ (λ)
kroz tačku P kao rešenje diferencijalne jednačine
dxµ
=Vµ i P = xµ (λ). (5.5.64)
dλ
dxµ
Komponente tangentnog vektora na integralnu krivu xµ (λ) u tački P V µ |P = | .
dλ P
Inte-
gralne krive definišu tok (”flow”)
Υ:R×M→M
pod kojim svaka tačka na M opisuje krivu. Ovo preslikavanje ima osobine grupe
Υ(λ1 , Υ(λ2 , P )) = Υ(λ1 + λ2 , P ).
Jednoparametarska familija difeomorfizama χλ : M → M je grupa koja se od Υ

preslikavanja dobija kada se parametar λ fiksira. Tada se svaka tačka na M pomeri duž
odgovarajuće krive za fiksirani parametar λ, pa se mnogostrukost preslika u samu sebe. Za
proizvoljnu tačku P važi:
χλ1 (χλ2 (P )) = χλ1 +λ2 (P ),

(χλ )−1 (P ) = χ−λ (P ),
χλ=0 P = P.
Neka je M = S 2 i neka je V = ∂ϕ . Integralne krive koje generiše ovo vektorsko polje su

kružnice sa θ = const.. Proizvoljna tačka P = (θP , ϕP ) se pri delovanju toka koji generiše
5.5. DIFEOMORFIZMI I LIJEVI IZVODI 101
vektorsko polje ∂ϕ , slika u kružnicu. Ove kružnice pokrivaju celu sferu S 2 . Sa druge strane,
ako fiksiramo parametar λ, svaka tačka na M će se preslikati u neku drugu tačku na M,
videti Sliku 5.13. Ovo je upravo difeomorfizam M na samu sebe, pa je jasno zašto se
preslikavanje χλ naziva jednoparametarska familija difeomorfizama.
Često razmatramo jednoparametarsku familiju infinitezimalnih difeomorfizma. Oni su

definisani za λ malo. Onda možemo pretpostaviti da su tačka P i njen lik χλ (P ) na istoj
karti, pa važi
0
x µ =xµ (λ) ≈ xµ (λ = 0) + λV µ
≈xµ + λV µ (5.5.65)
Lijev izvod
Koristeći jednoparametarsku familiju difeomorfizama, možemo da tenzore na M pomer-

amo iz jedne tačke u drugu. Na taj način se definiše Lijev izvod. Lijev izvod LV duž
vektorskog polja V = V µ ∂µ je preslikvanje
LV : T (r,s) → T (r,s)
definisano na sledeći način

1
LV T (r,s) (P ) =limλ→0 (χλ )−1 T (r,s) (χλ (P )) − T (r,s) (P ) , poredjenje u tački P
λ
(5.5.66)
1 (r,s) (r,s)

=limλ→0 T (χλ (P )) − (χλ )T (P ) , poredjenje u tački χ(P ).
λ
Smisao ove definicije je da se u tački P ”uporede” tenzor T (r,s) (P ) i tenzor T (r,s) (χλ (P ))
koji je inverznim difeomorfizmom (χλ )−1 = χ−λ ”vraćen” iz tačke χλ (P ) u tačku P . Neke
osobine Lijevog izvoda su
LV (f ) = V µ ∂µ f,
LV (f U ) = LV (f )U + f LV (U ),
LV LU − LU LV = L[V,U ] .
Specijalno, Lijev izvod vektorskog polja U duž vektorskog polja V
LV (U ) = (V ρ ∂ρ U µ − U ρ ∂ρ V µ )∂µ = [V, U ] (5.5.67)
je upravo Lijeva zagrada.

Lijev izvod ne menja rang tenzora i zadovoljava Lajbnicovo pravilo. Koristeći ove
osobine, možemo da izračunamo Lijev izvod 1-forme ω. Lijev izvod kontrakcije LV (iU ω)
je
LV (iU ω) = LV (U ρ ωρ ) = V µ ∂µ (U ρ ωρ ).
Pošto važi Lajbnicovo pravilo, imamo
LV hU, ωi = hLV U, ωi + hU, LV ωi,
pa koristeći (5.5.67) dobijamo
(LV ω)ρ = V µ (∂µ ωρ ) + (∂ρ V µ )ωµ . (5.5.68)
Na proizvoljni tenzor T (r,s) Lijev izvod deluje kao
(LV T )ρµ11...ρ µ ρ1 ...ρs α ρ1 ...ρs ρ1 αρ2 ...ρs

...µr = V ∂µ Tµ1 ...µr + (∂µ1 V )Tαµ2 ...µr + · · · − (∂α V )Tµ1 ...µr − . . . .
s
(5.5.69)
Videli smo da je za definiciju Lijevog izvoda neophodna jednoparametarska familija

difeomorfizama. Da bismo bolje razumeli vezu izmedju (infinitezimalnih) difeomorfizama i
Lijevog izvoda, sada ćemo izračunati varijaciju forme vektora V ρ pri infinitezimalnim OKT
xµ → xµ + ξ µ , gde je ξ µ malo6 :
0
0ρ ∂x ρ α
0
V (x ) = V (x).
∂xα
Levu stranu ovog zakona transformacije možemo razviti oko x
0
L.S. = V ρ (x + ξ)
0 0
= V ρ (x) + ξ µ ∂µ V ρ (x) + . . .
0
' V ρ (x) + ξ µ ∂µ V ρ (x),
gde smo zanemarli sve članove višeg reda po ξ. Desna strana se može napisati kao
0
∂x ρ α
D.S. = V (x) =
∂xα
∂
= α
(xρ + ξ ρ )V α (x)
∂x
= V ρ (x) + (∂α ξ ρ )V α (x).
6
Umesto ξ µ ispravno je pisati λξ µ , gde je λ parametar jednoparametarske familije difeomorfizama koju
generiše vektorsko polje ξ. Onda uzimamo da je λ malo, pa je i λξ µ malo.
Poredeći levu i desnu stranu, zaključujemo

0
V ρ (x) − V ρ (x) = −ξ µ ∂µ V ρ (x) + (∂µ ξ ρ )V µ (x)
δ0 V ρ (x) = −ξ µ ∂µ V ρ (x) + (∂µ ξ ρ )V µ (x) (5.5.70)
= −Lξ V ρ .
Vidimo da se vraijacija forme i Lijev izvod razlikuju do na znak. Ovo je očekivani razul-
tat, jer varijacija forme odgovara pasivnoj transformaciji (OKT), a Lijev izvod odgovara
aktivnoj transformaciji to jest difeomorfizmima.

1. U R3 se mogu uvesti Dekartove koordinate xµ = (x, y, z) i sferene koordinate y α =
(r, θ, φ). Razmotrimo krivu parametrizovanu sa x = cos λ, y = sin λ i z = λ.
a) Izračunati komponente tangentnog vektora na krivu u xµ i y α koordinatama.
b) Pokazati da se pri promeni koordinata x → y komponente tangentnog vektora
zaista transformisu kao vektor.
2. a) Neka su mnogostrukosti M i N date sa M = S 2 i N = R3 i koordinatama

xµ (M) = (θ, φ) i y α (N ) = (x, y, z). Ako se S 2 shvati kao dvodimenziona površ
uronjena u R3 , definisana sa x2 + y 2 + z 2 = 1, izračunati metriku gµν koju na S 2
indukuje metrika gαβ = (1, 1, 1) u R3 , to jest, izračunati ”pullback” metike sa N na
M.
b) Dvodimenzioni deSiterov prostor se može shvatiti kao hiperpovrš −z 2 +x2 +y 2 = a2
u R3 . Uzimajući da je M = dS i N = R3 , da je metrika na N ds2 = dz 2 − dx2 − dy 2
i da su koordinate i preslikavanje zatate sa
y α (N ) = (x, y, z)
xµ (M) = (t, χ)

ΦM→N (t, χ) = a cosh(t/a) cos χ, a cosh(t/a) sin χ, a sinh(t/a) ,
naći indukovanu metriku u M, to jest ”pullback” metrike sa N na M.
3. Delovanje Lijevog izvoda duž vektorskog polja V na k-formu ω se može definisati kao
LV ω = diV ω + iV (dω), (5.6.71)
gde su iV kontrakcija i d spoljašnji izvod. Koristeći (5.6.71) i koordinatni bazis

pokazati:
a) (LV ω)µ = V ρ (∂ρ ωµ ) + (∂µ V ρ )ωρ ,
b) (LV U )µ = V ρ (∂ρ U µ ) − (∂ρ V µ )U ρ = ([V, U ])µ ,
c) Neka je proizvoljno dejstvo u 4 dimenzije dato sa

Z
S = Ω(Φr ),
gde su Φr polja, a Ω je 4-forma. Pokazati da je S invarijantno na OKT xµ → xµ + ξ µ ,

gde je ξ µ (x) mali parametar, tj. da je Lξ S = 0, gde je ξ = ξ µ ∂µ , ako polja Φr opadaju
dovoljno brzo na granici (u beskonačnosti).
d) Varijacija forme proizvoljnog tenzora T se definiše kao δ0 T = T 0 (x) − T (x).
Izračunati varijaciju forme metričkog tenzora gµν pri infinitezimalnim koordinatnim
transformacijama xρ → x0ρ = xρ + ξ ρ , gde je ξ ρ mala veličina. Izračunati zatim Lijev
izvod metričkog tenzora duž vektora ξ = ξ ρ ∂ρ i uporediti sa prethodno dobijenim
rezultatom.
e) Vektorska polja duž kojih je Lijev izvod metričkog tenzora jednak nuli nazivaju
se Kilingovi vektori. Pokazati da je linearna kombinacija dva Kilingova vektora sa
konstantnim koeficijentima Kilingov vektor. Zatim pokazati da je komutator dva
Kilingova vektora Kilingov vektor.
f) Odrediti Kilingove vektore u 4D prostoru Minkovskog.
4. Ako su X i Y vektorska polja iz X i ω ∈ Λ(1) (M), pokazati da važi
dω(X, Y ) = X(ω(Y )) − Y (ω(X)) − ω([X, Y ]).
5. a) U R3 se mogu definisati sledeće operacije: grad f = df , div (ω) = ∗H d ∗H (ω)

i rot (ω) = ∗H d (ω), gde je f proizvoljna funkcija i ω = ωi dxi proizvoljna 1-forma.
Pokazati da se ove operacije svedu na uobičajne izraze za divergencuju i rotor vektora
čije su komponente ω i . Takodje pokazati da važi rot grad (f ) = 0 i div rot (ω) = 0.
b) Tenzor jačine elektro-magnetnog polja u prostoru Mikovskog ima oblik F =
1
F dxµ ∧ dxν . Pokazati da jednačina d ∗H F = 0 predstavlja bezkoordinatni zapis
2 µν
izvornih Meksvelovih jednačina za slobodno elektro-magnetno polje.
6. Polazeći od bazis nezavisne definicije dejstva za EM polje

Z
1
S= F ∧ (∗H F ),
2
gde je F = dA i A = Aµ dxµ , a ∗H F Hodžov dualni tenzor tenzora F , napisati dejstvo
za EM polje u koordinatnom bazisu u zakrivljenom prostoru.
7. Na dvodimenzionoj mnogostrukosti M su zadata vektorska polja X = xi ∂i , i = 1, 2

i Y = x1 ∂2 − x2 ∂1 .
a) Izračunati Lijevu zagradu i odrediti integralne krive koje odgovaraju ovim poljima.
b) Ako je zadata 1-forma ω = ωi dxi , izračunati dω(X, Y ).
8. a) U 3D Euklidskom prostoru odrediti i nacrtati integralne krive za vektorska polja

V = y−x
r
∂x − y+x
r
∂y i W = xy∂x − y 2 ∂y .
b) Izračunati vektorsko polje Z = LV W i odrediti (i nacrtati) njegove integralne
krive.
6
Krivina
U fizici smo navikli da koristimo izvode bez velikog razmišljanja. Izvod u zakrivljenom
prostoru se ne može definisati prostom generalizacijom definicije izvoda u ravnom pros-
toru. To se najjednostavnije vidi na primeru izvoda vektora V µ1 , ∂ρ V µ . Nadjimo zakon
0
transformacije ovog objekta pri OKT xµ → x µ :
0
0 ∂ ∂x µ α
∂ρ0 V µ = ( V )
∂x0 ρ ∂xα
0
∂xβ ∂x µ α (6.0.1)
= ∂β ( α V )
∂x0 ρ ∂x
β 2 0µ 0
∂x ∂ x ∂xβ ∂x µ
= 0ρ α β
V + 0 ρ α ∂β V α .
α
∂x ∂x x ∂x ∂x
Vidimo da veličina ∂ρ V µ nije tenzor. Prvi član u poslednjem redu u (6.0.1) kvari tenzorski
zakon transformacije.
Ovaj rezultat je očekivan. Definicija izvoda podrazumeva poredjenje (razliku) vektora
u dve različite tačke u prostoru. U proizvoljnom zakrivljenom prostoru na možemo da
poredimo objekte u različitim tačkama. Ovaj problem možemo donekle da zaobidjemo
koristeći Lijev izvod, koji smo definisali u Glavi 2.5. Koristeći vektorska polja koja definišu
integralne krive, to jest jednoparametarske familije difeomorfizama, možemo da tenzore
pomeramo duž tih krivih i da tako dobijemo Lijev izvod. Nažalost, ovakav izvod nije
potpuno zadovoljavajući, jer nije moguće povezati bilo koje dve tačke, već samo one koje
se nalaze na odgovarajućim integralnim krivim.
6.1 Koneksija
Da bi se problem poredjenja tenzora u različitim tačkama mnogostrukosti prevazišao,
definiše se koneksija, to jest pravilo prenošenja tenzora iz tačke u tačku mnogostrukosti.
1
Znamo da je V µ zapravo komponenta vektora V u koordinatnom bazisu, na odgovarajućoj karti.
107
108 6. KRIVINA
Koneksija je nova struktura na mnogostrukosti i može se definisati na sledeći način. Konek-

sija ∇ je preslikavanje tenzorskog polja T (r,s) u tenzorsko polje T (r+1,s)
∇ : T (r,s) → T (r+1,s) (6.1.2)
sa sledećim osobinama
1. ∇(aT1 + bT2 ) = a∇T1 + b∇T2 , a, b ∈ R
2. ∇(T1 ⊗ T2 ) = (∇T1 ) ⊗ T2 + T1 ⊗ ∇T2
3. ∇f = df
4. ∇∂µ = Γρµ ∂ρ = dxα Γραµ ∂ρ dok je Γρµ = dxα Γραµ .
Veličina Γµρ naziva se koneksija. Primenimo ove definicije na kovarijantni izvod vektora
∇V = ∇(V ρ ∂ρ )
= (∇V ρ )∂ρ + V ρ (∇∂ρ )
= dV α ∂α + V ρ Γαρ ∂α
= (∇V )α ∂α (6.1.3)
α β ρ β
= (∂β V )dx ⊗ ∂α + V dx ⊗ Γαβρ ∂α
= (∂β V α + Γαβρ V ρ )dxβ ⊗ ∂α
= (∇V )αβ dxβ ⊗ ∂α .
Iskoristili smo definiciju koneksije na bazisni vektor ∂µ i činjenicu da je ∇V ρ = dV ρ =

(∂β V ρ )dxβ . Veličina (∇V )αβ predstavlja komponente kovarijantnog izvoda vektora V . Stan-
dardno se baš (∇V )αβ naziva kovarijantni izvod vektora i obeležava se sa ∇β V α .
Iz definicije koneksije ∇ se može izvesti još jedno preslikavanje ∇W kao
∇W : T (r,s) → T (r,s)
∇W V = h∇V, W i i ∇µ V = h∇V, ∂µ i. (6.1.4)
Veličina ∇W V je kovarijantni izvod vektora V duž vektora W . U specijalnom slučaju

kada je W = ∂µ , dobijamo poslednju jednačinu u (6.1.4). Koristeći kovarijantni izvod ∇µ
možemo kovarijantni izvod vektora (6.1.3) prepisati i kao
∇µ V = (∂µ V α + Γαµρ V ρ ))∂α .
Primetimo da ∇µ komutira sa kontrakcijom, to jest
∇µ iV (ω) = i∇µ V (ω) + iV (∇µ ω).

6.1. KONEKSIJA 109
Koristeći tenzorski zakon transformacije kovarijantnog izvoda vektora pri OKT, xµ →

0µ
x ,
0 0
∇V = (∇V )ρµ dxµ ⊗ ∂ρ = (∇V )µρ dx µ ⊗ ∂ρ0
ili (6.1.5)
0
0ρ ∂xα ∂x ρ
∇0µ V = ∇α V β ,
∂x0 µ ∂xβ
možemo odrediti zakon transformacije koneksije Γαβρ . Rezultat je
0 0
0λ ∂xµ ∂xα ∂x λ β ∂ 2 x λ ∂xα ∂xµ
Γγω = Γ + . (6.1.6)
∂x0 γ ∂x0 ω ∂xβ µα ∂xµ ∂xα ∂x0 ω ∂x0 γ
Vidimo da prvi član predstavlja tenzorski zakon transformacije. Drugi član je nehomogen,
ne zavisi od Γβµα i on čini da je zakon transformacije koneksije netenzorski.
Nadjimo sada kovarijantni izvod 1-forme ω. Podjimo od
ω(V ) = iV (ω) = ωµ V µ
i izračunajmo kovarijantni izvod ove veličine:
∇µ (ω(V )) = hd(ωα V α ), ∂µ i
= (∇µ ω)(V ) + ω(∇µ V )
= (∇µ ω)(V ) + ωρ (∂µ V ρ + Γρµα V α ).
Poredeći drugi red i poslednji red u ovoj jednačini dobijamo
(∇µ ω)ρ = ∂µ ωρ − Γαµρ ωα . (6.1.7)
Ovaj rezultat se može generalizovati na proizvoljni tenzor T (r,s) čije su komponente

Tµρ11...µ
...ρs
r
:
∇α Tµρ11...µ
...ρs
r
= ∂α Tµρ11...µ
...ρs
r
− Γναµ1 Tνµ
ρ1 ...ρs
2 ...µr
− Γναµ2 Tµρ11,ν...µ
...ρs
r
+ Γραν1 Tµνρ1 ...µ
2 ...ρs
r
+ Γραν2 Tµρ11...µ
,ν...ρs
r
. (6.1.8)
Navedimo neke osobine koneksije Γαµν :
1. Koneksija je nova struktura na mnogostrukosti.
2. Koneksija nije tenzor.
3. Razlika dve koneksije Γαµν i Γ̃αµν , Γµαβ − Γ̃µαβ jeste tenzor. Specijalni primer predstavlja
α
torzija Tµν koja se definiše kao
α
Tµν = Γαµν − Γανµ . (6.1.9)
α
U Opštoj relativnosti je Tµν = 0, to jest koneksija je simetrična Γαµν = Γανµ .
110 6. KRIVINA
4. U opštem slučaju koneksija ne zavisi od metrike. Takava koneksija naziva se afina

koneksija. Veza izmedju metrike i koneksije se može nametnuti rukom, zahtevajući:
∇µ g = 0, ili u koordinatnom bazisu ∇µ gρσ = 0. (6.1.10)
Ovaj uslov se naziva metrički postulat. Njegova direktna posledica je očuvanje dužina
vektora kao i uglova izmedju vektora pri paralelnom prenosu, koji ćemo definisati
nešto kasnije. Koneksija koja zadovoljava uslov (6.1.10) i simetrična je naziva se
Levi-Čivita (T. Levi-Civita) koneksija.
Koneksija u Opštoj relativnoti je upravo Levi-Čivita koneksija. Ona se može eksplic-
itno izraziti preko metričkog tenzora koristeći (6.1.10) i računajući:
∇µ gρσ + ∇ρ gσµ − ∇σ gµρ = 0.
Pišući eksplicitno kovarijantne izvode dobijamo
2Γαρµ gασ = ∂µ gρσ + ∂ρ gσµ − ∂σ gµρ ,
to jest
1
Γαρµ = g βσ (∂µ gρσ + ∂ρ gσµ − ∂σ gµρ ). (6.1.11)
2
Ova veličina se naziva Kristofelov (E. B. Christoffel) simbol i često se obeležava sa
{αρµ }. Kristofelov simbol ima 40 nezavisnih komponenti. Izborom lokalno ravnog
referentnog sistema (LRRS) u tački, svih 40 komponenti se mogu anulirati, videti
diskusiju na kraju Glave 2.2.2.
5. Formula (6.1.3) ima sličnosti sa definicijum kovarijantnog izvoda u teorijama sa

lokalnom unutrašnjom simetrijom (gradijentnim teorijama):
Dµ Φ = ∂µ Φ − igAµ Φ,
gde je Aµ gradijentno polje. Gradijentne teorije su, kao i Opšta relativnost, teorije
na raslojenom prostoru. U slučaju Opšte relativnosti govorimo o tangetnom raslo-
jenju, dok je u slučaju gradijentnih teorija reč o ”principal” (principalnom, glavnom)
raslojenju.
6. Može se pokazati da Stoksova teorema u Opštoj relativnosti ima oblik

√ √
Z Z
4 α
d x −g∇α (T ) = dΣ3 ni −γT i . (6.1.12)
M ∂M
Ovde je ∂M granica mnogostrukosti M po kojoj se integrali, metrika na mno-

gostrukosi je gµν , dok je metrika na granici ∂M γij indukovana metrika od metrike
gµν . ni su komponente normale ~n na graničnu hiperpovrš ∂M.
6.2. PARALELNI PRENOS 111
6.2 Paralelni prenos

U prethodnoj glavi smo uveli koneksiju kao novi objekat na mnogostrukosti. Da bi mogli da
objekte na mnogostrukosti (vektore, tenzore,. . . ) prenosimo iz jedne tačke monogostrukosti
u drugu, sada ćemo generalizovati pojam paralelnog prenosa. Videćemo da rezulat, za
razliku od ravnog prostora, zavisi od izbora krive.
Slika 6.1 Slika 6.2

Podsetimo se prvo definicije ”izvoda duž krive” u ravnom prostor-vremenu. Neka je
kriva γ zadata parametarski γ : xµ (λ), gde je λ parametar duž krive. Izvod vektora
W µ (x(λ)) duž krive γ se definiše kao
d µ dxρ
W = ∂ρ W µ . (6.2.13)
dλ dλ
Ako je vektor konstantan duž krive (paralelno se prenosi) onda je
d µ dxα
W =0= ∂α W µ .
dλ dλ
U zakrivljenom prostoru definišemo kovarijantni izvod tenzora T (r,s) duž integralne
krive γ : xµ (λ) koju generiše vektorsko polje V kao
D (r,s) dxα
T = ∇α T (r,s) .
dλ dλ
Kažemo da se tenzor T paralelno prenosi duž krive γ ako važi
∇V T = h∇T, V i = 0. (6.2.14)
U slučaju tenzora T (1,1) imamo
h∇T, V i =V ρ h∇T, ∂ρ i
dxρ dxρ
= h∇T, ∂ρ i = ∇ρ T,
dλ dλ
112 6. KRIVINA
to jest u komponentama
D ρ dxα
T = ∇α Tµρ .
dλ µ dλ
U slučaju vektora W µ imamo
dxα
∇α W µ = 0,
dλ
dxα
(∂α W µ + Γµαρ W ρ ) = 0
dλ
dW µ dxα ρ
+ Γµαρ W =0
dλ dλ
Ova diferencijalna jednačina govori o promeni vektora duž proizvoljne krive i tako daje
geometrijski smisao koneksiji i kovarijantnom izvodu. Uočimo da, u slučaju Levi-Čivita
koneksije, dužine vektora i uglovi izmedju vektorapostaju nepromenjeni pri paralelnom
prenosu. Dužina vektora se definiše kao |V | = gρσ V ρ V σ . Promena pri paralelnom
prenosu je
D µ
V = 0,
dλ
pa je
D dxα
(gµν V µ V ν ) = ∇α (gµν V µ V ν )
dλ dλ
dxα µ ν µ ν µ ν

= (∇α gµν )V V + gµν (∇α V )V + gµν V (∇α V )
dλ
= 0,
gde smo iskoristili i (6.1.10).

U ravnom prostor-vremenu rezultat paralelnog prenosa ne zavisi od izbora krive duž
koje se paralelni prenos odvija. U zakrivljenom prostor-vremenu to nije slučaj, videti
sliku 6.2. Razmotrimo primer paralelnog prenosa vektrora V µ = (V θ , V ϕ ) = (1, 0) u tački
(θ, ϕ) = (π/4, 0) na sferi S 2 sa metrikom ds2 = dθ2 + sin θdϕ2 duž krive θ = π4 . Parametar
te krive je λ = ϕ, pa imamo
dxα
∇α V µ = 0,
dλ
to jest po komponentama
∇ϕ V θ = 0 = ∂ϕ V θ + Γθϕµ V µ ,
∇ϕ V ϕ = 0 = ∂ϕ V ϕ + Γϕϕµ V µ .
Kako su jedini nenulti Kristofelovi simboli Γθϕϕ = − sin θ cos θ i Γϕθϕ = cot θ, to je
∂ϕ V θ − sin θ cos θV ϕ = 0, (6.2.15)

∂ϕ V ϕ + cot θV θ = 0. (6.2.16)
6.3. GEODEZIJSKA JEDNAČINA 113
Rešenje ove jednačine za V ϕ je
V ϕ = A cos(cos θϕ) + B sin(cos θϕ).
Početni uslovi daju da je A = 0, pa je

ϕ
V ϕ = B sin( √ ).
2
Koristeći (6.2.16), nalazimo da je
ϕ
V θ = −B sin θ cos( √ ).
2
√
Iz početnih uslova sledi da je B = − 2. U specijalnom slučaju paralelnog prenosa duž
zatvorene krive, vektor V µ = (1, 0) posle paralelnog prenosa postaje
√ √ √
V µ = (cos( 2π), − 2 sin( 2π)).
Vidimo da se pri paralelnom prenosu duž zatvorene krive vektor menja. Ova promena je
karakteristika zakrivljenog prostora i u glavi 6.4 ćemo definisati način da je kvantifikujemo.
6.3 Geodezijska jednačina

Prava linija u ravnom prostoru se može definisati kao:
1. kriva duž koje se njen tangentni vektor paralelno prenosi (”straightest possible line”).
2. najkraće rastojanje izmedju dve tačke, trajektorija slobodnih čestica (čestica na koje
ne deluju nikakve sile) (”shortest possible line”).
Sada ćemo ove dve definicije generalizovati na slučaj zakrivljenog prostora.
dxµ
Definišimo krivu γ : xµ (λ). Uslov za paralelni prenos tangentnog vektora dλ
D dxµ dxα dxµ

( )= ∇α ( )
dλ dλ dλ dλ
dxα ∂ dxµ µ dx
β
= ( ) + Γ αβ = 0.
dλ ∂xα dλ dλ
Odavde dobijamo
d2 xµ α
µ dx dx
β
+ Γ αβ = 0. (6.3.17)
dλ2 dλ dλ
Ova jednačina definiše afini geodezik, ili autoparalelu. Primetimo da se koneksija eksplic-
itno pojavljuje u ovoj jednačini. Kako koneksije ne mora da bude metrička, parametar λ
se naziva afini parametar.
Nadjimo sada generalizaciju ekstremale, to jest krive duž koje je rastojanje izmedju
tačaka A i B ekstremalno. Neka je kriva γ : xµ (λ) kriva vremenskog tipa. To znači da je
114 6. KRIVINA
njen tangentni vektor u svakoj tački vremenskog tipa. Onda možemo kao afini parametar
koristiti sopstveno vreme τ . Definišemo funkcional
Z B Z Bp
SAB = ds = −gµν dxν dxν
A A
Z Br (6.3.18)
dxµ dxν
= −gµν dτ.
A dτ dτ
Primetimo da je ovo zapravo uopšteno dejstvo za slobodnu relativističku česticu mase m u
0
zakrivljenom prostoru. Nadjimo varijaciju ovog dejstva. Stacionarna varijacija xµ → x µ =
xµ + δxµ zadovoljava uslov δxµ |A,B = 0. Varijacija metričkog tenzora je δgµν = (∂ρ gµν )δxρ ,
pa je varijacija dejstva SAB
Z B r
dxµ dxν
δSAB = δ( −gµν )dτ
A dτ dτ
µ dxν
1 B δ(gµν dx )dτ
Z
dτ dτ
=− q .
2 A −g dxµ dxν
µν dτ dτ
Kako je kriva vremenskog tipa, to smo za afini parametar izabrali sopstveno vreme τ .
µ dxν
Primetimo da je −gµν dx
dτ dτ
= −uµ uµ = 1 kvadrat četvorovektora brzine. Onda je
1 B dxµ dxν dxµ dxν dxµ dxν

Z
δSAB =− δ(gµν ) + gµν δ( ) + gµν δ( )
2 A dτ dτ dτ dτ dτ dτ
1 B dxµ dxν ρ dxν d µ
Z
=− (∂ρ gµν ) δx + 2gµν δx dτ
2 A dτ dτ dτ dτ
(6.3.19)
1 B dxµ dxν dxσ dxν d2 xν
Z
=− {(∂ρ gµν ) −2 (∂σ gρν ) − 2gρν 2 }δxρ dτ
2 A dτ dτ dτ dτ dτ
Z B µ ν 2 ν
1 dx dx dx
=− (∂ρ gµν − ∂µ gρν − ∂ν gρµ ) + gρν 2 δxρ dτ = 0.
2 A dτ dτ dτ
Iz uslova da je varijacija stacionarna dobijamo
d2 xν dxµ dxν
gρν + (∂ρ gµν − ∂µ gρν − ∂ν gρµ ) = 0,
dτ 2 dτ dτ
to jest
d2 xα 1 ρα dxµ dxν
+ g (∂ ρ g µν − ∂µ gρν − ∂ ν gρµ ) = 0.
dτ 2 2 dτ dτ
U drugom članu ove jednačine prepoznajemo izraz za Kristofelov simbol (6.1.11), pa se
jednačina može napisati kao
d2 xα µ
α dx dx
ν
+ Γµν = 0. (6.3.20)
dτ 2 dτ dτ
6.3. GEODEZIJSKA JEDNAČINA 115
Ova jednačina definiše metrički geodezik ili ekstremalu. Za razliku od jednačine za afini
geodezik (6.3.17), u ovoj jednačini se eksplicitno poljavljuju Kristofelovi simboli. U slučaju
Levi-Čivita koneksije, afini i metrički geodezik se poklapaju. To je slučaj u Opštoj rela-
tivnosti, pa ćemo koristiti izraz ”geodezijska jednačina” za oba slučaja.
Primetimo da promena afinog parametra τ → λ = aτ + b ne menja geodezijsku
jednačinu. Konstanta b označava slobodu izbor koordinatnog početka, dok konstanta a
predstavlja slobodu izbora jedinice koja se koristi za merenje sopstvenog vremena.
Kako su u Opštoj relativnosti afini i metrički geodezik iste krive, to možemo zaključiti
sledeće: uslov da se tangentni vektor krive parlelno prenosi duž te krive (afini geodezik),
automatski definiše i parametrizaciju krive (ekstemala, parametar τ ). Ako bismo izabrali
neku drugu parametrizaciju geodezika, recimo parametar σ(τ ), onda ne bi bila zadovoljena
jednačina (6.3.17), već opštija jednačina. Razmotrimo ovo malo detaljnije. Znamo da je
dejstvo za masenu česticu reparametrizaciono invarijantno
Z r
dxµ dxν
Z
S = −m ds = −m gµν dσ,
dσ dσ
σ → σ 0 = f (σ) i dσ 0 = f 0 dσ,
Z r
0 dxµ dxν 0
S = −m gµν 0 dσ
dσ dσ 0
Z r
dxµ dxν 1 0
= −m gµν f dσ = S.
dσ dσ f 0
Ako bismo u izvodjenju (6.3.19) umesto sopstvenog vremena izabrali neki drugi parametar
σ(τ ), dobijena jednačina bi imala oblik
d2 xα µ
α dx dx
ν
1 dL dxµ
+ Γ µν = , (6.3.21)
dσ 2 dσ dσ L dσ dσ
q
µ dxν
gde je L = gµν dx dσ dσ
. Ako želimo da jednačinu (6.3.21) dovedemo na oblik (6.3.20), to
onda član na desnoj strani mora biti nula. To se može postići izborom L = C, gde je C
proizvoljna konstanta. U tom slučaju je τ = cσ, to jest parametar je zapravo sopstveno
vreme, do na multiplikativnu konstantu, koja samo ozznačava izbor skale.
U slučaju bezmasene čestice d2 s = 0, pa račun za metrički geodezik ne možemo
ponoviti. Rezultat se ipak može generalizovati, geodezijska jednačina će biti ista, samo
se sopstveno vreme menja afinim parametrom λ
d 2 xα µ
α dx dx
ν
+ Γµν = 0. (6.3.22)
dλ2 dλ dλ
Afini parametar λ je izabran tako da je četvoro-vektor impulsa za bezmasenu česticu
dxµ
pµ = . (6.3.23)
dλ
U Opštoj relativnosti, geodezik predstavlja trajektoriju slobodne čestice u gravita-
cionom polju, to jest trajektoriju česticena koju dejuje samo gravitaciona sila. U odnosu
na to kakvi su geodezici na mnogostrukosti, razlikujemo:
116 6. KRIVINA
1. Geodeziski kompletnu mnogostrukost: svi geodezici na mnogostrukosti mogu da se

produže do maksimalnih vrednosti afinih parametara.
2. Maksimalno proširena mnogostrukost: geodezici na mnogostrukosti se mogu produžiti

do maksimalnih vrednosti afinih parametara, ili se geodezici završavaju na singu-
larnostima.
6.4 Tenzor krivine

Videli smo na početku poglavlja da koneksija nije tenzor (6.1.6). Poredeći definiciju
Kristofelovih simbola (6.1.11) i zaključke iz Glave 2.2.2, možemo da zaključimo da se u
maloj okolini neke tačke na mnogostrukosti uvek može izabrati koordinatini sistem u kome
će svi prvi izvodi metričkog tenzora biti nula, ∂µ gρσ = 0. Onda su i svi Kristofelovi simboli
u okolini te tačke nula. Zbog toga se Kristofelovi simboli (koneksija) ne mogu koristiti za
karakterizaciju zakrivljenosti prostora.
Da bi se okarakterisala zakrivljenost prostora definiše se tenzor krivine. Ima više ra-
zličitih definicija tenzora krivine, mi ćemo navesti nekoliko njih.
1. Promena vektora pri pralelnom prenosu duž zatvorene krive je proporcionalana ten-
zoru krivine, videti zadatak 5.
2. U diferencijalnoj geometriji se tenzor krivine definiše kao preslikavanje
R : TP × TP × TP → TP
(6.4.24)
R(X, Y )Z = (∇X ∇Y − ∇Y ∇X − ∇[X,Y ] )Z,
gde su X, Y, Z vektori na mnogostruksti. Videti zadatak 4.
3. Tenzor krivine se, slično tenzoru jačine polja u gradijentnim teorijama, može definisati
kao komutator kovarijantnih izvoda:
[∇µ , ∇ν ]V ρ = ∇µ ∇ν V ρ − ∇ν ∇µ V ρ
(6.4.25)
= Rρβµν V β − Tµν
β
∇β V ρ .
Veličine Rρβµν predstavljaju komponente tenzora krivine, dok su Tµν

β
komponente
torzije.
Izračunajmo eksplicitno komutator dva kovarijantna izvoda. Podjimo od
∇µ (∇ν V ρ ) = ∂µ (∇ν V ρ ) − Γαµν ∇α V ρ + Γρµα ∇ν V α

= ∂µ (∂ν V ρ + Γρνα V α ) − Γαµν (∂α V ρ + Γρµα V β ) + Γρµα (∂ν V α + Γανβ V β ).
6.4. TENZOR KRIVINE 117
Zamenjijući u definiciju (6.4.25), dobijamo:

[∇µ , ∇ν ]V ρ = ∂µ ∂ν V ρ + (∂µ Γρνα )V α + Γρνα (∂µ V α )
−Γαµν (∂α V ρ + Γραβ V β ) + Γρµα (∂ν V α + Γανβ V β )
−∂ν ∂µ V ρ − (∂ν Γρµα )V α − Γρµα (∂ν V α )
+Γανµ (∂α V ρ + Γραβ V β ) − Γρνα (∂µ V α + Γαµβ V β )
= −(Γαµν − Γανµ )∇α V ρ + ∂µ Γρνβ − ∂ν Γρµβ + Γρµα Γανβ − Γρνα Γαµβ V β .

Poredeći sa (6.4.25) zaključujemo da je

Rρβµν = ∂µ Γρνβ − ∂ν Γρµβ + Γρµα Γανβ − Γρνα Γαµβ , (6.4.26)
α
Tµν = Γαµν − Γανµ . (6.4.27)
U predhodnoj glavi smo definisali koneksiju Opšte relativnosti kao Levi-Čivita koneksiju:
simetričnu i metrički kompatibilnu. To znači da je torzija u Opštoj relativnosti jednaka
nuli.
Rekli smo na početku ove glave da je tenzor krivine veličina koja karakteriše zakrivl-
jenost mnogostrukosti. U zakrivljenom prostoru, rezultat paralelnog prenosa vektora zavisi
od izabrane putanje. Paralelnim prenosom vektora V µ duž zatvorene putanje, dobiće se
0
vektor V µ različiti od početnog, videti zadatak 5.
Slika 6.3
Pokažimo da za prosto-povezane mnogostrukosti važi
Rαβµν = 0 ⇔ mnogostrukost je ravna. (6.4.28)
Kada kažemo da je mnogostrukost ravna, to podrazumeva da se može uvesti globalni
koordinatni bazis, to jest da postoje globalne koordinate xµ , takve da su bazisni vektori u
svakoj tački ∂µ , a bazisne 1-forme dxµ .
Sa desna na levo je očigledno: ako je mnogostrukost ravna, metrički tenzor je gµν = ηµν ,
pa su Kristofelvi simboli, a time i tenzor krivine jednaki nuli.
Dokaz sa leva na desno ćemo uraditi u par koraka. Ako je Rαβµν = 0, onda rezultat
paralelnog prenosa tenzora ne zavisi od izabrane putanje. U tački P uočimo 1-formu
ω = ωµ dxµ . Možemo konstruisati polje 1-formi na mnogostrukosti paralelno prenoseći ω
formu. Važi
dxµ
∇µ ωρ = 0,
dλ
gde je λ afini parametar duž izabrane krive za paralelni prenos. Kako rezultat paralelnog
prenosa ne zavisi od putanje, to se gornja jednačina svodi na
∇µ ωρ = 0,
118 6. KRIVINA
pa je i
∇µ ωρ − ∇ρ ωµ = (dω)µ = 0,
to jest forma ω je zatvorena. Ako je mnogostrukost prosto-povezana, to je svaka zatvorena

forma istovremeno i egzaktna. To jest, postoji funkcija f , takva da je ω = df .
Izaberimo u tački P bazisne 1-forme θa , a = 1, . . . n takve da je metrički tenzor u
tom bazisu u kanonskoj formi, to jest g = ηab θa ⊗ θb . Iskoristimo paralelni prenos da 1-
forme prenesemo po celoj mnogostrukosti. Pošto je koneksija metrička, ∇g = 0, to se pri
paralelnom prenosu neće promeniti, to jest ostaće u kanonskoj formi. Na ovaj način smo
konstruisali bazis u kome je metrički tenzor na celoj mnogostrukosti u kanonskoj formi.
Dodatno, postoji n funkcija αa takvih da je θa = dαa . One čine globalni koordinatni sistem
na mnogostrukosti. Na ovaj način smo pokazali da je mnogostukost ravna: postoji globalni
koordinatni sistem u kome je gµν = ηµν .
6.5 Osobine tenzora krivine

Definišimo Rαβµν = gαρ Rρβµν . Onda važi:
1. Rαβµν = −Rαβνµ = −Rβαµν = Rµναβ .
2. Rαβµν + Rαµνβ + Rανβµ = Rα[βµν] = 0.

Ovaj identitet se najlakše dokazuje u lokalno ravnom refeentnom sistemu (LRRS). To
je referentni sistem u okolini tačke, u kome važi gµν = ηµν , ∂µ gρσ = 0, ali ∂µ ∂ν gρσ 6= 0.
To znači da su svi Kristofelovi simboli jednaki nuli, dok je tenzor krivine različit od
nule.
U LRRS je
ρ
Rαβµν |LRRS = gαρ Rβµν
= gαρ ∂µ Γρβν − ∂ν Γρβµ + Γρµγ Γγνβ − Γρνγ Γγµβ

= gαρ ∂µ Γρβν − ∂ν Γρβµ

1
= gαρ ∂µ g ρσ (∂β gνσ + ∂ν gβσ − ∂σ gβν )

2
1 ρσ (6.5.29)
− gαρ ∂ν g (∂β gµσ + ∂µ gβσ − ∂σ gβµ )
2
1 σ
= δα ∂µ ∂β gνσ + ∂µ ∂ν gβσ − ∂µ ∂σ gβν
2
− ∂ν ∂β gµσ − ∂ν∂µ gβσ + ∂ν ∂σ gβµ
1
= ∂µ ∂β gνα − ∂µ ∂α gβν − ∂ν ∂β gµα + ∂ν ∂α gβµ
2
6.5. OSOBINE TENZORA KRIVINE 119
Koristeći ovaj rezultat, dobijamo

Rα[βµν] = ∂µ ∂β gνα − ∂µ ∂α gνβ − ∂ν ∂β gµα + ∂α ∂ν gµβ
+∂ν ∂µ gβα − ∂ν ∂α gβµ − ∂β ∂µ gνα + ∂α ∂β gνµ
+∂β ∂ν gµα − ∂β ∂α gµν − ∂µ ∂ν gβα + ∂α ∂µ gβν
= 0.
3. R[αβµν] = 0.
Ovaj identitet je zapravo posledica prve dve osobine tenzora krivine.
Koristeći navedene osobine tenzora krivine, možemo da izračunamo broj nezavisnih
komponenti tenzora krivine u n dimenzija. Koristeći osobinu 1, dobijamo da je broj
komponenti tenzora krivine u n dimenzija
1 n(n − 1) n(n − 1) 1
( + 1) = (n4 − 2n3 + 3n2 − 2n).
2 2 2 8
Broj uslova (veza) je, na osnovu osobine 3, 4!1 n(n − 1)(n − 2)(n − 3) = 1
24
(n4 − 6n3 +
11n2 − 6n). Onda je broj nezavisnih komponenti
1 2 2
n (n − 1). (6.5.30)
12
Vidimo da u n = 1 tenzor krivine Rαβµν ima nula nezavisnih komponenti. U n = 2
Rαβµν ima jednu nezavisnu komponentu, u n = 3 broj nezavisnih komponenti je šest,
dok je u n = 4 broj nezavisnih komponenti dvadeset.
4. Bjankijevi (L. Bianchi) identiteti
∇[λ Rαβ]µν = 0. (6.5.31)
Ovaj identitet je posledica Jakobijevog (C. G. J. Jacobi) identiteta
[∇λ [∇µ , ∇ν ]]V ρ + cikl. = 0
i najjednostavnije se dokazuje u LRRS:
∇λ Rαβµν = ∂λ Rαβµν − Γδλα Rβδµν − Γδλβ Rαδµν − Γδλµ Rδβδν − Γδλν Rδβµδ
= ∂λ Rαβµν .
Dalje je

∂λ Rαβµν = ∂λ gαρ (∂µ Γρβν − ∂ν Γρβµ + Γρµσ Γσβν − Γρνσ Γσβµ )
= gαρ (∂λ ∂µ Γρβν − ∂λ ∂ν Γρβµ + članovi tipa (∂Γ)Γ)
= gαρ ∂λ (∂µ Γρβν − ∂ν Γρβµ )
1
= ∂λ (∂β ∂µ gαν − ∂ν ∂β gαµ − ∂µ ∂α gβν + ∂α ∂ν gβµ ).
2
120 6. KRIVINA
Sabiranjem dobijamo
∇[λ Rαβ]µν = ∂λ ∂β ∂µ gαν − ∂λ ∂ν ∂β gµα − ∂λ ∂β ∂α gβν − ∂λ ∂α ∂ν gβµ

+...
= 0.
Često se definiše i kontrahovani Bjankijev identitet
g νβ g µλ ∇[λ Rαβ]µν = 0.
Eksplicitno:
∇µ Rαµ − ∇α g µλ Rλµν
ν
+ ∇ν Rαµν
µ
= 0.
2∇µ Rαµ − ∇α R = 0
1
∇µ Rαµ − gµα ∇µ R = 0.
2
Ovde smo uveli oznaku ∇µ koja zapravo znači (definisana je kao) ∇µ = g µα ∇α .
Kontrahovani Bajnkijev identitet onda glasi
1
∇µ (Rαµ − gµα R) = 0
2 (6.5.32)
∇µ (Gαµ ) = 0.
U drugom redu smo definisali Ajnštajnov tenzor Gµν , pa je kontrahovani Bjankijev

identitet zapravo činjenica da je (kovarijantna) četvoro-divergencija Ajnštajnovog
tenzora jednaka nuli.
6.5.1 Ireducibline komponente tenzora krivine

Tenzor krivine Rαβµν se može razložiti na ireducibilne komponente u odnosu na Lorencovu
grupu. Ričijev tenzor se defininiše kao kontrakcija
Rνβ = Rρβρν = g αµ Rαβµν . (6.5.33)
Može se pokazati da važi Rνβ = Rβν , to jest Ričijev tenzor je simetričan.

Možemo zatim definisati i skalarnu krivinu, kao trag Ričijevog tenzora:
R = g νβ Rνβ . (6.5.34)
Konačno, Vajlov (H. Weyl), konformni tenzor predstavlja deo tenzora krivine traga
nula. Na n dimenzionoj mnogostrukosti, Vajlov tenzor je definisan na sledeći način:
2 2
Cαβµν = Rαβµν − gα[µ Rν]β − gβ[µ Rν]α + gα[µ gν]β R. (6.5.35)
(n − 2) (n − 1)(n − 2)
6.6. KILINGOVI VEKTORI 121
Vajlov tenzor zadržava simetrije indeksa tenzora krivine:
Cαβµν = −Cβαµν = −Cαβνµ = Cµναβ ,

Cα[βµν] = 0.
Dodatna osobina Vajlovog tenzora je da je on invarijantan na konformne transformacije.

0
To su transformacije2 gµν → gµν = f 2 (x)gµν , gde je f (x) proizvoljna funkcija. Onda je
0
Cαβµν = Cαβµν .
6.6 Kilingovi vektori

0
Izometrije definišemo kao transformacije koordinata xµ → x µ = xµ + ξ µ , pri kojima se
metrički tenzor (forma metričkog tenzora) ne menja
δξ gµν = −Lξ gµν = 0, ξ = ξ µ ∂µ .
Vektor ξ = ξ µ ∂µ nazivamo Kilingov vektor. Kilingovi vektori su generatori izometrija.

Nadjimo jednačinu koju zadovoljavaju Kilingovi vektori. Polazeći od
Lξ gρσ = ξ µ ∇µ gρσ + (∇ρ ξ µ )gµσ + (∇σ ξµ )gρµ = 0
i koristeći uslov da je koneksija Levi-Čivita, to jest ∇µ gρσ = 0, dobijamo
∇ρ ξσ + ∇σ ξρ = 0. (6.6.36)
Ova jednačina se naziva Kilingova jednačina.

Izaberimo sada da je ξ = δµρ∗ ∂ρ , gde je µ∗ neki fiksirani indeks. Posledica ovakvog
∗
Kilingovog vektora je nezavisnost metričkog tenzora gρσ od koordinate xµ , to jest ∂µ∗ gρσ =
0. Ovo je očigledno na osnovu definicije Lijevog izvoda (5.5.69). Možemo reći da, kada
važi ∂µ∗ gρσ = 0, postoji izometrija čiji je generator Kilingov vektor ξ = δµρ∗ ∂ρ . Tipičan
∗
primer su translacije duž koodinate xµ . Obrnuto ne mora da važi. To jest, ako postoji
izometrija, ne znači da postoji koordinata takva da je ∂µ∗ gρσ = 0. Primer za ovo su bustovi
i rotacije u prostoru Minkovskog. Kilingovi vektori (generatori Lorencovih transformacija)
su u tom slučaju Mµν = xµ ∂ν − xν ∂µ i singularni su u koordinatnom početku. Zbog toga
∗
je nemoguće definisati koordinatu xµ od koje bi metrički tenzor bio nezavisan.
6.6.1 Očuvane veličine

Pokažimo da, ako je ξ = ξ µ ∂µ Kilingov vektor, onda je veličina ξ µ pµ , gde je pµ četvoroimpuls
čestice, očuvana duž geodezika. To jest
pα ∇α (ξ µ pµ ) = 0. (6.6.37)
2
Ove transformacije se nekada nazivaju reskaliranje metrike, ili Vajlove transformacije. Cela konformna
grupa se, pored Poenkareove grupa sastoji još od dilatacija i specijalnih konformnih transformacija, videti
[13].
122 6. KRIVINA
Krenimo od opštijeg iskaza i pokažimo da, ako je W tangentni vektor na prozvoljni geodezik
µ
xµ (τ ), to jest W = dx
dτ µ
∂ važi
∇W (g(W, ξ)) = 0. (6.6.38)
Koristeći Lajbnicovo pravilo dobijamo
∇W (g(W, ξ)) = ∇W g(W, ξ) + g(∇W W, ξ) + g(W, ∇W ξ)

= g(W, ∇W ξ)
dxα dxµ
= gαβ ∇µ ξ β
dτ dτ
dxα dxµ
= ∇µ ξα
dτ dτ
1 dxα dxµ
= ∇µ ξα + ∇α ξµ = 0.
2 dτ dτ
Ovde smo u prvom redu iskoristili metričnost metričkog tenzora i definiciju geodezika kao
krive čiji se tangentni vektor paralelno prenosi duž nje same. U poslednjem redu smo
iskoristili Kilingovu jednačinu (6.6.36).
Izaberimo koordinatni sistem tako da je ξ = δµρ∗ ∂ρ , gde je µ∗ fiksirani indeks (pret-
postavka je da se ovo može uraditi). Onda se iz (6.6.38) lako dobija
dpµ∗
= 0.
dτ
µ µ
Dokaz za bezmasene čestice je potpuno isti, samo se umesto pµ = m dx
dτ
koristi pµ = dx
dλ
,
gde je λ je afini parametar duž geodezika.
Razmotrimo primer kada na mnogostrukosti postoji Kilingov vektor vremenskog tipa.
Onda je očuvana veličina zapravo energija:
√
Z
E= d3 x(ξρ T ρµ )nµ γ, (6.6.39)
Σ
gde je Σ hiperpovrš prostornog tipa (normala nµ na nju je vremenskog tipa) i γij je in-
dukovana metrika na Σ hiperpovrši. Tenzor energije-impulsa čestice je T ρµ .
Može se definisati i Kilingov tenzor Kρ1 ,...ρn , koji je simetričan po indeksima ρ1 , ...ρn .
On zadovoljava jednačinu
∇(µ Kρ1 ,...ρn ) = 0. (6.6.40)
Veličina Kρ1 ,...ρn pρ1 ...pρn je očuvana duž geodezika, to jest
pµ ∇µ (Kρ1 ,...ρn pρ1 ...pρn ) = 0. (6.6.41)
6.6.2 Maksimalo simetrični prostori

Maksimalno simtrično prostor-vreme ima maksimalni broja Kilingovih vektora. U ravnom
n dimenzionom prostor-vremenu izometrije su n translacija i n(n−1)
2
rotacija, ukupno n(n+1)
2
6.7. JEDNAČINA DEVIJACIJE GEODEZIKA 123
n(n+1)
izometrija. Maksimalno simetričan, n dimenzioni prostor ima, po definiciji, 2
izometrija.
Tenzor krivine u maksimalno simetričnom prostoru ima oblik
Rµνρσ = F (gµρ gνσ − gµσ gνρ ). (6.6.42)
Odavde je
Rνσ = g µρ Rµνρσ
= F (g µρ gµρ gνσ − g µρ gµσ gνρ ) (6.6.43)
= F (n − 1)gνσ .
Skalarna krivina je onda

R = g νσ Rνσ = F n(n − 1), (6.6.44)
R
pa je F zapravo F = n(n−1) .
U n = 2 i sa Euklidskom signaturom postoje tri maksimalno simetrična prostora, u
zavisnosti od znaka sklarane krivine. Za R = 0 prostor je dvodimenziona ravan, za R > 0
imamo sferu čija je skalarna krivina R i za R < 0 imamo Poenkareovu ravan.
Četvorodimenzioni prostor za Lorencovom signaturom ima 10 Kilingovih vektora. Mak-
simalno simetrični prostori su: prostor Minkovskog za R = 0, de Siterov prostor za R > 0
i anti-de Siterov prostor za R < 0.
6.7 Jednačina devijacije geodezika

U ravnom prostor-vremenu paralelne linije se ne seku, to jest ostaju paralelne. U za-
krivljenom prostoru generalizaciju pravih linija su geogezici. Intuitivno je jasno da se u
zakrivljenom prostoru rastojanje izmedju geodezika (koji predstavljaju paralelne linije)
menja duž geodezika. Ovu promenu rastojanja opisuje jednačina geodezijske devijacije.
Razmotrimo jednoparametarsku familiju geodezika i neka je parametar duž geodezika t.
Postavimo uslov da se geodezici ne seku. Ova familija geodezika obrazuje dvodimenzionu
površ. Neka su koordinate na toj površi t i s, gde s definiše na kom geodeziku se nalazimo,
dok t definiše gde na zadatom geodeziku se nalazimo, videti sliku.
Slika 6.4
Pošto se geodezici ne seku, to koordinate t, s jednoznačno definišu položaj na ovoj površi.

124 6. KRIVINA
Bazisni vektori ∂s i ∂t komutiraju, [∂s , ∂ρ ] = 0. Prepišimo ove vektore malo drugačije:

dxµ
∂t = ∂µ = T µ ∂µ , (6.7.45)
dt
dxµ
gde su T µ = dt
komponente tangentnog vektora na geodezik. Drugi bazisni vektor je:
dxµ
∂s = ∂µ = S µ ∂µ . (6.7.46)
ds
µ
Komponente vektora ”devijacije” smo obeležili sa S µ = dx ds
.
Veličina ∇T S µ = V µ predstavlja ”relativnu brzinu” geodezika, dok ∇T ∇T S = Aµ pred-
stavlja ”relativno ubrzanje” geodezika. Ova veličina zapravo govori o promeni rastojanja
izmedju geodezika duž geodezika, to jest o širenju/skupljanju geodezika iz jedne geodezijske
familije. Izračunajmo Aµ :
Aµ = T ρ ∇ρ (T σ ∇σ S µ )
= T ρ ∇ρ (T σ ∇σ T µ )
= T ρ (∇ρ S σ )∇σ T µ + T ρ S σ ∇ρ ∇σ T µ
= S ρ (∇ρ T σ )∇σ T µ + T ρ S σ ∇σ ∇ρ T µ + T ρ S σ Rαρσ
µ
Tα
= S ρ ∇ρ (T σ ∇σ T µ ) − S ρ T σ ∇ρ ∇σ T µ + T ρ S σ ∇σ ∇ρ T µ + T ρ S σ Rαρσ
µ
T α.
U računu smo koristili
([T, S])σ = T ρ ∇ρ S σ − S ρ ∇ρ T σ = 0, (6.7.47)

∇ρ ∇σ T µ = ∇ρ ∇σ T µ + Rαρσ µ
T α, (6.7.48)
∇T T µ = T σ ∇σ T µ = 0. (6.7.49)
Na prelazu iz drugog u treći red smo iskoristili (6.7.47) i (6.7.48). Najzad, koristeći (6.7.49),
dobijamo jednačinu geodezijske devijacije
D2 S µ
= Aµ = ∇T ∇T S µ = Rαρσ
µ
T αT ρS σ . (6.7.50)
dt2
Dobijeni rezultat je i bio očekivan: relativno rastojanje izmedju geodezika se menja pro-
porcionalno tenzoru krivine.
Uzmimo primer dvodimenzione sfere S 2 sa koordinatama (θ, ϕ). Može se pokazati da su
sve krive ϕ = const. geodezici. Parametar duž tih geodezika je θ. Jasno je da se rastojanje
izmedju geodezika menja sa promenom θ, to jest idući od severnog ka južnom polu sfere.
Koordinata t je ovde θ, dok je koordinata s ϕ.
Kao drugi primer možemo razmotriti kuglu koja se sastoji od tačkastih masa m i
koja pada u gravitacionom polju Zemlje. U toku pada, ova kugla će se izdužiti u elipsu
usled delovanja gravitacionog polje Zemlje. Tačna deformacija se može izračunati koristeći
jednačinu geodezijske devijacije. Ova deformacija se pripisuje delovanju takozvanih grav-
itacionih plimskih sila.

1. a) Koristeći (6.1.5), pokazati da se koneskija transformiše po zakonu (6.1.6) pri OKT
0
xµ → x µ .
b) Koristeći ovaj rezultat, naći infinitezimalni zakon transformacije, to jest δξ Γµαβ (x) =
0µ
Γαβ (x0 ) − Γµαβ (x) pri xµ → xµ + ξ µ , gde je ξ mala veličina.
c) Naći zatim i varijaciju forme Ričijevog tenzora Rµν .
2. Uzimajući da je metrika dijagonalna, pokazati da važi:
Γλµν = 0,
1
Γλµµ = − (gλλ )−1 (∂λ gµµ ),
2 p
λ
Γµλ = ∂µ (ln |gλλ |),
p
Γλλλ = ∂λ (ln |gλλ |).
Svi indeksi su različiti i nema sumiranja po ponovljenim indeksima.
3. a) Pokazati da se spoljašnji izvod 1-forme ω = ωµ dxµ može napisati kao dω =
∇ρ ωµ dxρ ∧ dxµ .
b) Pokazati da se Lijev izvod metričkog tenzora može napisati kao
Lξ gρσ = ξ µ ∇µ gρσ + (∇ρ ξ µ )gµσ + (∇σ ξµ )gρµ .
Ovi rezultati važe samo za Levi-Čivita koneksiju i se mogu gneralizovati na proizvol-

jan tenzor.
4. a) Rimanov tenzor se može shavatiti kao preslikavanje X ⊗ X ⊗ X → X zadato sa
R(X, Y )Z = ∇X ∇Y Z − ∇Y ∇X Z − ∇[X,Y ] Z.
Pokazati da je R(X, Y )Z zaista tenzor, to jest da je preslikavanje linearno po svakom
argumentu. Koristeći ovu defininciju izračunati komponente Rαβµν u koordinatnom
bazisu.
b) Na sličan način, torzija se može definisati kao preslikavanje X ⊗ X → X , zadato
sa
T (X, Y ) = ∇X Y − ∇Y X − [X, Y ].
Proveriti da li ova definicija zaista definiše tenzor (proveriti linearnost), pa izračunati
komponente torzije u koordinatnom bazisu.
5. Infinitezimalna kontura u obliku paralelograma definisana je vektorima uµ i v µ . Raz-
motriti paralelni prenos vektora V duž ove konture i pokazati da je promena vektora
V data sa δV µ = Rµναβ V ν uα v β . Iskorisiti činjenicu da je δV µ vektor i da se može
izračunati u proizvoljnom referentnom sistemu.
126 6. KRIVINA
6. Zadata je metrika
t
ds2 = −dt2 + a2 cosh2 dχ2 ,
a
gde je a pozitivna konstanta, a koordinate t i χ su u opsegu −∞ < t < +∞ i
0 < χ < π.
a) Izračunati Kristofelove simbole, tenzor krivine i skalarnu krivinu za ovu metriku.
b) Znajući da je ovo metrika 2D maksimalno simetričnog prostora (de Sitter), napisati
ternzor krivine i skalrnu krivinu na osnovu ove činjenice, pa uporediti rezultate za
rezultatima pod a).
c) Proveriti da li su krive χ = const. i t = const. geodezici u ovom prostoru.
d) Razmotriti paralelni prenos vektora V µ = (1, 0) duž krive t = const.. Naći
komponente paralelno prenetog vektora u funkiciji od χ. Ako je u početnom trenutku
vektor V nalazio u tački A = (5, 0) naći njegove komponente u tački B = (5, π/2).
7. a) Pokazati da Kilingovi vektori zadovoljavaju
∇µ ∇ν ξ ρ = Rρνµσ ξ σ ,
ξ µ ∇µ R = 0.
b) Pokazati da Kilingovi vektori na sferi (vidi Carroll (3.118)) zadovoljavaju su(2)

algebru.
c) U R2 je zadata metrika
ds2 = f (x2 + y 2 )(dx2 + dy 2 ).

∂ ∂
Pokazati da je ξ = x ∂y −y ∂x Kilingov vektor za ovu metriku. Koju simetriju generiše
ovaj vektor?
8. FWRM metrika (kosmološko rešenje) je
ds2 = −dt2 + a2 (t)(dx2 + dy 2 + dz 2 ).
a) Izračunati Kristofelove simbole i napisati geodezijske jednačine za ovu metriku.

Komentarišite oblik prostornih geodezijskih jednačina.
b) Koristeći izraz za očuvane veličine duž geodezika (6.6.37), pokazati da se Svemir
širi, to jest da svetlost emitovanu sa udeljenih zvezda, na Zemlji detektujemo sa
manjom frekvencom (većom talasnom dužinom). To je kosmološki crveni pomak.
c) Da li se može definisati očuvana energija u Svemiru? Zašto?
9. Pokazati da se Bjankijevi identiteti mogu zapisati i kao:
R(X, Y )Z + R(Y, Z)X + R(Z, X)Y = 0,

(∇X R)(Y, Z)V + (∇Z R)(X, Y )V + (∇Y R)(Z, X)V = 0. (6.8.51)
10. Pokazati da za koneksiju koja ima toriju različitu od nule Γλαβ − Γλβα = T λαβ 6= 0 važi:
Γλαβ = {αβ
λ
} + K λαβ ,
1

gde je kontorzija K λαβ definisana kao K λαβ = 2
T λαβ + Tα λ
β + Tα λ
β .
128 6. KRIVINA
7
Ajnštajnove jednačine
Postoji više načina da se izvedu osnovne jednačine Opšte relativnosti, Ajnštajnove jednačine.
Mi ćemo koristiti varijacioni princip. Na osnovu osnovnih principa (simetrija, dimenzion-
alnost), ćemo definisati Hilbertovo (D. Hilbert) ili Ajnštajn-Hilbertovo dejstvo. Varijacija
ovog dejstva po metričkom tenzoru gµν daće Ajnštajnove jednačine. U Njutnovom limesu
će se Ajnštajnove jednačine svesti na jednačine Njutnove gravitacije.
7.1 Njutnov limes

Jednačine Njutnove gravitacije su
d2~r ~
= −∇Φ, (7.1.1)
dt2
∆Φ = 4πGρ. (7.1.2)
Ovde je Φ = − GM r
Njutnov gravitacioni potencijal tačkastog izvora gravitacionog polja
mase M , a ρ gustina materije. Prva jednačina opisuje kretanje materije u zadatom grav-
itacionom polju Φ, dok druga jednačina (Poasonova jednačina) opisuje kako zadata gustina
materije ρ odredjuje gravitaciono polje.
Njutnov limes podrazumeva:
1. Slabo gravitaciono polje gµν = ηµν + hµν , gde je hµν malo.
2. Gravitaciono polje je statičko: ∂0 gµν = 0.
dxi dx0
3. Čestice su nerelativističke, to jest dτ
<< dτ
. Eksplicitno:
vi 1
√ ' v i (1 + v 2 )
1−v 2 2
0
dx 1 1
=√ ' 1 + v2,
dτ 1−v 2 2
dxi dx0
pa vidimo da je za nerelativističke brzine zaista dτ
<< dτ
∼ 1.
129
130 7. AJNŠTAJNOVE JEDNAČINE
Razmotrimo sada jednačinu koja opisuje kretanje slobodne čestice u gravitacionom

polju, to jest geodezijsku jednačinu
d 2 xµ α
µ dx dx
β
+ Γ αβ =0 (7.1.3)
dτ 2 dτ dτ
i nadjimo njen Njutnov limes. Eksplicitnije, jednačina (7.1.3) glasi
d2 xµ µ dx 2
0 0
µ dx dx
i i
µ dx dx
j
+ Γ 00 ( ) + 2Γ 0i + Γ ij = 0.
dτ 2 dτ dτ dτ dτ dτ
U Njutnovom limesu su poslednja dva člana zanemarljivo mala, pa je
d 2 xµ µ dx 2
0
+ Γ 00 ( ) = 0,
dτ 2 dτ
to jest
d2 x0 0 dx 2
0
+ Γ 00 ( ) = 0, (7.1.4)
dτ 2 dτ
d2 xi i dx 2
0
+ Γ00 ( ) = 0. (7.1.5)
dτ 2 dτ
Iz činjenice da je gravitaciono polje slabo i statičko, izračunavamo
1 µν
Γµ00 = g (∂0 gα0 + ∂0 gα0 − ∂α g00 )
2
1
= − g µν ∂α g00
2
1
= − ∂ µ h00 .
2
Odavde je Γ000 = 0 i Γi00 = − 12 ∂ i h00 . Zamenom ovih rezultata u jednačinu (7.1.4) dobijamo
d2 xµ
= 0,
dτ 2
to jest
x0 = t = C 1 τ + C 2 . (7.1.6)
U ovoj jednačini konstanta C1 predstavlja izbor skale, a konstanta C2 izbor koordinatnog
početka. Vidimo da su sopstveno vreme τ i laboratorijsko vreme x0 = t jednaki do na
izbor koordinatnog početka i izbor skale.
Iz jednačine (7.1.5) dobijamo
d2 xi 1 i
− ∂ h00 = 0
dτ 2 2
to jest
d2 xi ~ 1 h00 )i .
2
= (∇
dτ 2
7.2. HILBERTOVO DEJSTVO I AJNŠTAJNOVE JEDNAČINE 131
Zamenjujući τ sa x0 konačno izračunavamo

~ 1 h00 ) = −∇φ.
~x¨ = ∇( ~ (7.1.7)
2
Ovde je h00 = −2Φ, gde je Φ Njutnov potencijal. Metrički tenzor u Njutnovom limesu je:
ds2 = −(1 + 2Φ)dx0 + gij (x)dxi dxj . (7.1.8)
Na osnovu jednačine (7.1.7) možemo reći da je Njutnov limes geodezijske jednačine
upravo Njutnova jednačina (7.1.1).
7.2 Hilbertovo dejstvo i Ajnštajnove jednačine

Pokušajmo da ”pogodimo” kako treba da izgleda dejstvo koje opisuje dinamiku metričkog
tenzora gµν . Dejstvo treba da je invarijantno na difeomorfizme i da je funkcija gµν i njenih
izvoda. Kako se, zbog principa ekvivalencije, prvi izvodi gµν u tački mogu izjednačiti
sa nulom, to dejstvo mora da je funkcija bar drugih izvoda metričkog tenzora. Skalarna
krivina R ispunjava uslov da je invarijantna na difeomorfizme, a funkcija je drugih izvoda
metričkog tenzora. Dejstvo oblika
√
Z
d4 x −gR
jeste invarijantno na difeomorfizme, ali nije bezdimenziona veličina. Naime, ovakav izraz
ima dimenziju [L]2 , pa se tek deljenjem sa Njutnovom konstantom G dobija bezdimenziona
veličina. Konačno, Hilbertovo dejstvo je oblika
√
Z
C
S= d4 x −gR, (7.2.9)
G
gde je C proizvoljna konstanta koju ćemo odrediti zahtevajući da se jednačina kretanja
koja se iz (7.2.9) dobije variranjem po gµν u Njutnovom limesu svede na (7.1.2).
Varirajmo sada dejstvo (7.2.9) po g µν . Varijacija daje tri člana koja ćemo posebno
razmatrati:
√
Z
C
δS = d4 xδ{ −gg µν Rµν }
G
√ √ √
Z
C
= d4 x{δ( −g)g µν Rµν + −g(δg µν )Rµν + −gg µν δRµν }
G
Z
C
d4 x I + II + III

= (7.2.10)
G
U računu ćemo koristiti sledeće formule
δg µν = −g µα δgαβ g βν , (7.2.11)
δg = gg αβ δgαβ = −ggαβ δg αβ , (7.2.12)
√ 1√ 1√
δ −g = − −gg αβ δgαβ = −ggαβ δg αβ . (7.2.13)
2 2
Prva formula se dobija jednostavno varijacijom izraza gµν g νβ = δµβ . Dokažimo formulu
(7.2.12) pišući d = detgαβ u svojstvenom bazisu:
δg = δ(eln(Trgαβ ) )
= eTr ln(gαβ ) δ Tr(ln(gαβ ))

= g Tr(ĝ −1 δĝ)

= gg αβ δgαβ
= −ggαβ δg αβ .
Matricu gαβ smo u četvrtom redu obeležili sa ĝ. Formula (7.2.13) sledi iz (7.2.12)
√ 1 1√
δ −g = − √ (−ggµν δg µν ) = −ggµν δg µν .
2 −g 2
Koristeći formule (7.2.11)-(7.2.13), dobijamo
1√
Z
I = d4 xR(− −ggµν δg µν ) (7.2.14)
2
i
√
Z
II = d4 x −gRµν δg µν . (7.2.15)
Varijacija trećeg člana je malo složenija:

√
Z
III = d4 x −gδRµν g µν
√
Z
= d4 x −gg µν δ(∂α Γαµν − ∂ν Γαµα + Γααν Γβνβ − Γανβ Γβµα )
√
Z
= d4 x −gg µν ∂α δ(Γαµν ) − ∂ν δ(Γαµα ) + δ(Γααν )Γβνβ + . . .
Varijaciju δRµν ćemo izračunati u lokalno ravnom referentnom sistemu (LRRS). U LRRS
su svi Γγαβ jednaki nuli, ali su varijacije Kristofelovih simbola δΓγαβ različite od nule, pa
dobijamo
δRµν |LRRS = ∂α δΓαµν − ∂ν δΓαµα .
Kako je varijacija tenzora tenzor, ovaj izraz možemo prepisati kovarijantno, to jest u
proizvoljnom referentnom sistemu kao
δRµν = ∇α δΓαµν − ∇ν δΓαµ α. (7.2.16)
Sada ćemo izračunati varijaciju Kristofelovih simbola δΓαµν :
1 αβ
δΓαµν = δ

g (∂µ gνβ + ∂ν gµβ − ∂β gµν ) .
2
7.2. HILBERTOVO DEJSTVO I AJNŠTAJNOVE JEDNAČINE 133
Kako je i ova varijacija tenzor, to je možemo izračunati u LRRS:

1 αβ
δΓαµν |LRRS =

δg ∂µ gνβ + ∂ν gµβ − ∂β gµν
2
1
+ g αβ ∂µ δgνβ + ∂ν δgµβ − ∂β δgµν

(7.2.17)
2
1 αβ
= g ∂µ δgνβ + ∂ν δgµβ − ∂β δgµν .
2
U proizvoljnom referentnom sistemu, ovaj izraz postaje
1
δΓαµν = g αβ ∇µ δgνβ + ∇ν δgµβ − ∇β δgµν .

(7.2.18)
2
Koristeći (7.2.16) i (7.2.18), dobijamo
√
Z
III = d4 x −gg µν δRµν (7.2.19)
√
Z
= d4 x −gg µν (∇α δΓαµν − ∇ν δΓαµα ) (7.2.20)
√
Z
= d4 x −g{∇α (g µν δΓαµν ) − ∇ν (g µν δΓαµα )} (7.2.21)
Z Z
µν α
= dΣα g δΓµν − dΣν g µν δΓαµα (7.2.22)
∂M ∂M
= 0. (7.2.23)
U trećem redu smo koristili metrički postulat, a u četvrtom redu Stoksovu teoremu (6.1.12).
Konačno, varijacije δg µν su stacionarne, to jest jednake nuli na graničnoj površi, pa je i
δΓαµν = 0 na graničnoj površi1 . Konačno, varijacija celog dejstva je
√
Z
C 1
δS = d4 x −g(Rµν − gµν R) = 0, (7.2.24)
G 2
1
Ovaj zaključak nije baš sasvim korektan. Naime, nekada su površinski članovi neophodni da bi vari-
ajcioni princip bio dobro defininsan. Funkcionalni izvod proizvoljnog dejstva za polje φ može izgledati
kao Z
δS = d4 x Eδφ + ∂µ (B1 δφ) + ∂µ (B2 δ∂µ φ) .
Prvi član daje jednačine kretanja za polje φ. Član uz konstantu B1 je površinski član i jednak je nuli jer je
δφ na graničnoj površi jednako nuli. Član uz konstantu B2 je površinski član, ali nije neophodno jednak
nuli, jer δ∂µ φ ne mora biti nula na graničnoj površi. Da bi se ovaj član poništio, to jest da bi funkcionalni
izvod dejstva bio zaista nula, početnom dejstvu se dodaje još jedan površinski član, čija varijacija treba
da poništi član uz konstantu B2 . Za Hilbertovo dejstvo, ovaj član je Gibbons-Hawking-York član
Z √
SGHY = dΣ hK,
M
gde je hij indukovana metrika na graničnoj hiperpovrši, a K je trag krivine na granici.

pa je
1
Rµν − gµν R = 0. (7.2.25)
2
Ovo su vakkumske Ajnštajnove jednačine. Primetimo da vrednost konstante C nije bitna
u slučaju vakuuma.
Pre nego što definišemo dejstvo za polja materije, napomenimo da se varijacija Hilber-
tovog dejstva može naći i na drugačiji način, koristeći takozvani Palatini (A. Palatini)
pristup. Suština ovog pristupa je da se koneksija i metrika tretiraju kao nezavisna polja,
videti zadatak 4.1.
Jednačine (7.2.25) su vakumske Ajnštajnove jednačine. Vrednost konstante C nije bitna
u slučaju vakuumskih Ajnštajnovih jednačina, ali će ona postati značajna kada dodamo
interakciju sa materijom. Neka je ukupno dejstvo definisano kao
S = Sg + Sm , (7.2.26)
gde je Sm dejstvo za polja materije. Variranjem po metričkom tenzoru gµν se dobija

δS = δSg + δSm , to jest
C√ 1 δSm
−g(Rµν − gµν R) + µν = 0
G 2 δg
(7.2.27)
1 G δSm G
Rµν − gµν R = − √ µν
= Tµν .
2 C −g δg 2C
Definisali smo tenzor energije-impulsa (TEI) materije kao
2 δSm
Tµν = − √ . (7.2.28)
−g δg µν
Ovako definisani tenzor energije-impulsa je simetričan, Tµν = Tνµ , i kovarijantno očuvan.

Setimo se da kontrahovani Bjankijev identitet (6.5.32) daje
1
∇µ (Rµν − gµν R) = 0.
2
Onda je i
2 δSm
∇µ (− √ ) = ∇µ Tµν = 0. (7.2.29)
−g δg µν
Da bismo se uverili da definicija (7.2.28) zaista daje tenzor energije-impulsa, posma-
trajmo primer realnog skalarnog polja φ, mase m, koje je minimalno kuplovano sa grav-
itacionim poljem. Dejstvo Sm je definisano kao
√ m2 2
Z
1
Sm = d4 x −g(− g αβ (∇α φ)(∇β φ) − φ ). (7.2.30)
2 2
7.3. NJUTNOV LIMES AJNŠTAJNOVIH JEDNAČINA 135
Varijacija dejstva (7.2.30) po metričmo tenzoru g µν je

√ m2 2 √
Z
1 1
δSm = d4 x δ( −g)(− g αβ ∇α φ∇β φ − φ ) + −g(− δg αβ )(∇α φ)(∇β φ)
2 2 2
Z
√ 2
1 1 m 2
= − d4 x −g gµν (− g αβ (∇α φ)(∇β φ) − φ ) + (∇µ φ)(∇ν φ) δg µν .
2 2 2
Odavde je tenzor energije-impulsa
2 δSm
Tµν = − √ = (∇µ φ)(∇ν φ) + gµν L, (7.2.31)
−g δg µν
gde je L odgovarajuća gustina Lagranžijana.

U prostoru Minkovskog, dejstvo za realno skalarno polje je dato sa
m2 2
Z
1
SSRT = d4 (− η µν ∂µ φ∂ν φ − φ ).
2 2
Ovo dejstvo je invarijantno na globalne prostorno-vremenske translacije, xµ → xµ + aµ ,

pa je na osnovu Neterine (E. Noether) teoreme tenzor energije-impulsa očuvana struja pri
translacijama:
Tµν = ∂µ φ∂ν φ + ηµν L. (7.2.32)
Poredeći rezultate (7.2.31) i (7.2.32), vidimo da se (7.2.31) dobija iz (7.2.32) principom
minimalne zamene, ηµν → gµν i ∂µ → ∇µ . Na ovaj način smo se uverili da veličina (7.2.28)
zaista ima smisao tenzora energije-impulsa za polja materije u gravitacionom polju.
7.3 Njutnov limes Ajnštajnovih jednačina

Nadjimo sada Njutnov limes Ajnštajnovih jednačina (7.2.27). Ispravan Njutnov limes će
nam odrediti vrednos konstante C.
Neka je materija modelitana kao idealni fluid. Onda je njen TEI dat sa
T µν = (p + ρ)U µ U ν + pg µν , (7.3.33)
gde je U µ četvoro-vektor brzine fluida, a ρ i p su gustina i pritisak fluida. U usputnom refer-

entnom sistemu (referentni sistem u kome fliud miruje) je U µ = (U 0 , 0, 0, 0). Iz U µ Uµ = −1,
nalazimo da je (U 0 )2 = − g100 = 1 + h00 , gde je poslednja jednakost napisana koristeći slabo
gravitaciono polje. Onda je U 0 = 1 + 21 h00 . Koristeći dalje da je materija nerelativistička,
p ρ, za TEI dobijamo
T µν = ρU µ U ν .
Sada bismo trebali da zamenimo četvoro-vektor brzine. Primetimo pre toga, da je ρ mala
veličina (jer je materija izvor slabog gravitacionog polja). Time je proizvod ρh00 mala
veličina drugog reda, pa je u izrazu za TEI dovoljno aproksimirati U 0 ≈ 1. Konačno,

jedina nenulta komponenta TEI u Njutnovom limesu je
T 00 = ρ. (7.3.34)
G
Kontrahovanjem Ajnštajnovih jednačina (7.2.27) sa g µν dobijamo da je R = − 2C T , gde je
µν
T = g Tµν ≈ −ρ trag TEI. Koristeći ovo, Ajnštajnove jednačine se mogu prepisati kao
G G
Rµν = Tµν − gµν T. (7.3.35)
2C 4C
(0, 0) komponenta ove jednačine je
G G
R00 = T00 + T.
2C 4C
Koristeći definiciju Ričijevog tenzora (6.5.33) i limes slabog polja, za R00 dobijamo
1
R00 = ∂i Γi00 = − ∆h00 . (7.3.36)
2
Zamenjujući ovo u (00) komponentu Ajnštajnove jednačine, dobijamo
1 G
− ∆h00 = Gρ.
2 4C
Koristeći sada rezultat is prvog poglavlja, h00 = −2Φ, gde je Φ Njutnov potencijal, dobi-
jamo
G
∆Φ = ρ.
4C
1
Poredeći ovaj rezultat sa Njtnovom jednačinom (7.1.2), zaključujemo da je C = 16π .
Konačno, možemo napisati kompletne Ajnštajnove jednačine
1
Rµν − gµν R = 8πGTµν . (7.3.37)
2
7.4 Osobine Ajnštajnovih jednačina

Razmotrimo sada najvažnije osobine Ajnštajnovih jednačina.
Na osnovu (7.3.37) zaključujemo da Ajnštajnovih jednačina ima 10. Medjutim, setimo
se da leva strana (7.3.37) zadovoljava kontrahovani Bjankijev identitet, ∇µ (Rµν − 21 gµν R) =
0. Ova jednačina nameće 4 uslova na jednačine (7.3.37), pa zaključujemo da nezavsnih
Ajnštajnovih jednačina zapravo ima 6. Sa druge strane, nepoznata veličina je metrički
tenzor gµν . Metrički tenzor, kao simetrična matrica, ima 10 nezavisnih komponenti. Difeo-
morfizam simetrija dozvoljava da se 4 komponente metričkig tenzora fiksiraju, pa zapravo
nezavisnih komponenti metričkog tenzora ima takodje 6. Vidimo da se broj nezavisnih
jednačna i nepoznatih slaže.
7.4. OSOBINE AJNŠTAJNOVIH JEDNAČINA 137
Ajnštajnove jednačine su nelinearne jednačine (po metričkom tenzoru). Ovakve jednačine

je teško rešavati, jer princip superpozicije rešenja ne važi. Ako sistem (raspodela mater-
ije, TEI) poseduje visok stepen simetrije, onda se može pretpostaviti oblik rešenja, pa se
jednačine (7.3.37) uprostiti i rešiti. Druga, često korišćena metoda je linearizacija jednačina
oko poznatog rešenja. Najzad, Ajnštajnove jednačine se mogu rešavati i numerički.
Ajnštajnove jednačine povezuju Riči tenzor sa tenzorom energije-impulsa materije. Va-
jlov tenzor predstavlja deo Rimanovog tenzora (traga nula) koji nije sadržan u Ričijevom
tenzoru. Koristeći Bjankijev identitet (6.5.31), može se pokazati da važi:
1
∇ρ Cρσµν = ∇[µ Rν]σ + gσ[µ ∇ν] R. (7.4.38)
6
Koristeći Ajnštajnove jednačine, desnu stranu ovog izraza možemo da prepisemo preko
tenzora energije-impulsa. Onda (7.4.38) dobija oblik
1
∇ρ Cρσµν = 8πG ∇[µ Tν]σ + gσ[µ ∇ν] T . (7.4.39)
3
Vidimo da Vajlov tenzor zadovoljava diferncijalnu jednačinu. U zavisnosti od početnih
uslova, ista raspodela materije će davati raličita rešenja (geometrije). Na primer, rešenje
vakuumskih Ajnštajnovih jednačina, Rµν = 0, je prostor Minkovskog, ali i gravitacioni
talasi i Švarcšildovo rešenje.
Nelinearnost Ajnštajnovih jednačina je jedan od uzroka nemogućnosti kvantovanja
Opšte relativnosti, to jest klasične terorije gravitacije. Kvantna teorija gravitacije još
uvek nije konzistentno formulisana. Trenutno u literaturi ima različitih pokušaja. Većina
njih polazi od ideje da se u domenu važenja kvantne teorije gravitacije, pojam glatke
mnogostrukosti mora zameniti nečim drugim. Najčešće pominjani kandidati za kvantnu
teoriju gavitacije su teorija struna i kvantna gravitacija sa petljama. Osim ova dva pris-
tupa, postoje još i pristupi nekomutativne geometrije, dinamičke triangulacije, modifikacije
Specijalne relativnosti,. . .
Ubrzo po objavljivanju jednačina (7.3.37), Ajnštajn je pokušao da, rešavajući ih, dobije
metrički tenzor koji opisuje Svemir. U to vremene se pretpostavljalo da je Svemir statički,
to jest da odgovarajući metrički tenzor gµν ne zavisi od vremena. Ipak, ispostavilo se da
statički Svemir nije rešenje jednačina (7.3.37). Da bi dobio statičko rešenje, Ajnštajn je
1917. godine uveo kosmološku konstantu Λ i modifikovao jednačine u
1
Rµν − gµν (R − 2Λ) = 8πGTµν , (7.4.40)
2
gde je Λ pozitivna konstanta. Ovako modifikovane jednačine imaju rešenje koje predstavlja
statički Svemir. Medjutim, ubrzo se pokazalo da ovo rešenje nije stabilno. Takodje, Hablovi
(E. Hubble) eksperimentalni podaci iz 1929. godine pokazuju da Svemir nije statički, već
da se širi. Na osnovu svega ovoga, Ajnštajn je odustao od ideje o kosmološkoj konstanti i
smatrao da je ona nepotrebna.
Sve do devedesetih godina prošlog veka, eksperimentalni podaci su ukazivali na to da se
Svemir širi usporeno, što se slagalo sa modelom Svemira u kome dominira nerelativistička
materija. Rezultati merenja crvenog pomaka sa udaljenih supernova iz 1998. godine, kao
i rezultati CMB (kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog) zračenja su ukazivali na to da
se Svemir širi, ali ubrzano (”antigravitacioni” efekat). To ubrzanje se ne može objasniti
postojećim oblicima materije u Svemiru, pa je zato uveden pojam Tamne energije. To
je nepoznata forma energije, čija je jednačina stanja p = −ρ, to jest, Tamna energija
ima negativan pritisak. Postoje različiti modeli Tamne energije, ali je trenutno najpri-
hvaćeniji model kosmološke konstante. Naime, u Hilbertovo dejstvo se može dodati član
sa kosmološkom konstantom
√
Z
1
S= d4 x −g(R − 2Λ) + Sm . (7.4.41)
16πG
Jednačine kretanja koje se dobiju iz ovog dejstva se mogu napisati u sledećem obliku
1 (m) 1
Rµν − gµν R = 8πG(Tµν − gµν Λ). (7.4.42)
2 8πG
Odavde vidimo da je TEI koji odgovara kosmološkoj konstanti zapravo
1
Tµν = − gµν Λ.
8πG
Poredeći ovo sa oblikom TEI za idealni fluid T µν = (ρ + p)U µ U ν + g µν p, zaključujemo da
je jednačina stanja koju zadovoljava kosmološka konstanta p = −ρ i da je
Λ
ρΛ = . (7.4.43)
8πG
Vidimo da kosmološka konstanta zaista može opisivati Tamnu energiju. Poreklo kosmološke
konstante je jedan od akutelnih problema u fizici. Prirodno bi bilo očekivati, na osnovu
kvantne teorije polja, da je kosmološka konstanta zapravo energija vakuuma. To za vred-
nost kosmloške konstante daje 1072 GeV 4 = 10112 erg/cm3 = MPl4 . Eksperimentalni rezul-
tati, dobijeni na osnovu ubrzanog širenja Svemira, daju da je vrednost kosmološke kon-
stante 1048 GeV 4 = 10−8 erg/cm3 . Neslaganje izmedju eksperimentalnih rezultata i pred-
vidjanja kvantne teorije polja je 123 redova veličine i poznato je kao ”problem kosmološke
konstante”.
Osim kosmološke konstante, postoje i drugi modeli Tamne energije. Neki od njih
uvode novo skalarno polje, čiji se potencijal modelira tako da može opisivati Tamnu en-
ergiju. Drugi modeli su zasnovani na modifikaciji Opšte relativnosti, to jest Ajnštajnovih
jednačina. Neki od ovih modela su opisani u [15] i [16].
Kada govorimo o različitim TEI i različitim oblicima materije, napomenimo i sledeće.
Tenzor energije impulsa materije se u Opštoj relativnosti najčešće zadaje (modelira). Da
bi zadati TEI zaista opisivao realnu materiju, on mora da zadovoljava odredjene uslove.
Ti uslovi se nazivaju energijski uslovi i ima ih tri tipa: slabi, dominantni i jaki. Najčešće
korišćeni uslov je domnantni energijski uslov i on je definisan na sledeći način. Neka je tµ
proizvoljni vektor vremenskog tipa, tµ tµ < 0. Onda mora da važi:
Tµν tµ tν ≥ 0, (7.4.44)
T µν tν nije prostornog tipa, t.j. (T µν tν )2 ≤ 0. (7.4.45)
Ovi uslovi obezbedjuju da energija (materija) ne može da se kreće brže od svetlosti. U

slučaju TEI idelanog fluida, uslovi (7.4.44) i (7.4.45) se svedu na ρ ≥ |p|. Više o energijskim
uslovima možete pročitati u [12].
Diskusiju o osobinama Ajnštajnovih jednačina ćemo završiti komentarom o vezi izmedju
principa ekvivalencije i principa minimalne znamene (ili minimalne interakcije). Uzmimo
primer dejstva za realno bezmaseno skalarno polje. Dejstvo u prostoru Minkovskog je
Z
1
SSTR = − d4 η µν ∂µ φ∂ν φ. (7.4.46)
2
Dejstvo u gravitacionom polju dobijamo koristeći princip minimalne zamene
√
d4 x → d4 x −g, ηµν → gµν i ∂µ → ∇µ , (7.4.47)
pa je
√
Z
1
SOTR = − d4 −g(g µν ∇µ φ∇ν φ). (7.4.48)
2
Jednačina kretanja koja se dobije iz dejstva (7.4.48) se u LRRS u tački svede na jednačinu
kretanja koja se dobije iz dejstva u prostoru Minkovskog (7.4.46). Ovo je zapravo iskaz
principa ekvivalencije.
Dejstvo (7.4.48) nije jedino dejstvo koje opisuje sklarno polje u gravitacionom polju.
Ovo dejstvo se može modifikovati dodavanjem novih članova, sve dok ti novi članovi ne
narušavaju invarijantnost na difeomerofizam simetriju Opšte relativnosti. Na primer, de-
jstvu (7.4.48) se može dodati član cRµν ∇µ φ∇ν φ, gde je c proizvoljna kontanta,
√
Z
1
SOTR = d4 −g(− g µν ∇µ φ∇ν φ + cRµν ∇µ φ∇ν φ). (7.4.49)
2
Jednačina kretanja za polje φ se onda modifikuje i postaje
∇µ ∇µ φ + 2c∇µ (Rµν ∇ν φ) = 0. (7.4.50)
U LRRS u tački, ova jednačina prelazi u
∂ µ ∂µ φ + 2c∂ µ (Rµν ∂ ν φ) = 0. (7.4.51)
Ovo nije jednačina kretanja polja φ u prostoru Minkovskog, to jest u Specijalnoj rela-
tivnosti, pa princip ekvivalencije za dejstvo (7.4.49) ne važi.
Ova analiza ukazuje na to da princip ekvivalencije ”bira” minimalnu interakciju izmedju
gravitacionog polja i polja materije. Bilo koji drugi ne-minimalni tip interakcije dovodi do
narušenja principa ekvivalencije.

1. Razmotriti dejstvo
√
Z
S= d4 x −gg µν Rµν (Γ),
gde je Rµν funkcija simetrične koneksije Γραβ i koneksija a priori nema veze sa metrikom.
Naći jednačine kretanja koje se dobijaju variranjem ovog dejstva po metrici i konek-
siji. Pokazati da jednačina koja se dobija variranjem po Γραβ fiksira da je koneksija
metrička koneksija, tj. Γραβ su Kristofelovi simboli.
2. a) U d = 4 iz Ajnštajnovih jednačina sledi
1
Rµν = k(Tµν − T gµν ).
2
Kako izgleda Rµν izražena preko T i Tµν u proizvoljnom broju dimenzija?
b) U d = 2 napisati najopštiji izraz za Rimanov tenzor koji je u saglasnosti sa
simetrijama tog tenzora. Koristeći taj rezultat pokazati da su Ajnštajnove jednačine
u d = 2 ekvivalentne sa Tµν = 0.
3. Dejstvo za elektromagnetno (EM) polje u zakrivljenom prostoru je
4 √
Z 1
µρ νσ ρ
S = d x −g − g g Fµν Fρσ + Aρ J ,
4
gde je J ρ struja materije.
a) Naći jednačine kretanja za EM polje i pokazati da je J ρ kovarijantno očuvana
struja.
b) Naći TEI variajući dejstvo po metrici.
c) Koristeći definiciju dejstva za EM polje u prostoru Minkovskog, na osnovu Neterine
teoreme izračunati TEI (očuvna struja pri prostorno-vremenskim translacijama) za
EM polje. Uporediti rezultat sa rezultatom pod b).
d) Proveriti kako se modifikuju jednačine kretanja za EM polje dobijene pod a), ako
se polaznom dejstvu doda član
Z
S1 = k1 F ∧ F .
Prvo ovo dejstvo napisati u koordinatnom bazisu, pa onda naći jednačine kretanja.
e) Polaznom dejstvu se može dodati novi član
√
Z
S2 = k2 d4 x −gRµν g ρσ Fµρ Fνσ .
Naći nove jednačine kretanja za EM polje. Proveriti da li je J ρ još uvek očuvana.

4. Pokazati da važi:
1
∇ρ Cρσµν = ∇[µ Rν]σ + gσ[µ ∇ν] R,
6
a zatim (koristeći Ajnštajnove jednačine) i
ρ
1
∇ Cρσµν = 8πG ∇[µ Tν]σ + gσ[µ ∇ν] T .
3
8
Švarcšildovo rešenje
U prethodnoj glavi smo zaključili da su Ajnštajnove jednačine nelinearne i prema tome

vrlo teške za rešavanje. Zbog toga je rešenje koje je 1916. godine pronašao Švarcšild
(K. Schwarzschild) bilo neočekivano. Iako je Švarcšildovo rešenje rešenje vakuumskih
Ajnštajnovih jednačina, ono zapravo ima veliku primenu. Rešenje je sferno simetrično, pa
opisuje gravitaciono polje izvan sferno simetričnih konfiguracija materije (planete, zvezde,
Zemlja,. . . ). Prve eksperimentalne potvrde Opšte relativnosti su dobijene korišćenjem up-
ravo ovog rešenja.
Osim gravitacionog polja izvan sferno simetričnih izvora, ovo rešenje ima horizont do-
gadjaja i singularnost, pa opisuje i sferno simetričnu, nerotirajuću crnu rupu.
Švarcšildovo rešenje i njegove osobine, kao i osobine odgovarajuće crne rupe ćemo anal-
izirati u ovoj glavi.
8.1 Sferno simetrično vakuumsko rešenje

Ajnštajnove jednačine u vakuumu
1
Rµν − gµν R = 0
2
kontrahovanjem daju R = 0. Zamenjujući ovo u jednačine, dobijamo da se vakuumske
Ajnštajnove jednačine svode na
Rµν = 0. (8.1.1)
Potražimo rešenje ovih jednačina u slučaju kada postoji sferena simetrija.
Na osnovu sferne simetrije, možemo da pretpostavimo rešenje u obliku
ds2 = −gaa da2 + grr dr2 + 2gar dadr + r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (8.1.2)
Primetimo da je koordinata r izabrana tako da je obim kružnice radijusa r i θ = π/2 tačno
2πr. Ovako pretpostavljeno rešenje se moše malo uprostiti uklanjanjem vandijagonalnog
člana. Definišimo novu koordinatu t, tako da zadovoljava
(gaa da + gar dr)I(a, r) = dt,
141
142 8. ŠVARCŠILDOVO REŠENJE
gde je I(a, r) integralni množilac. Onda je

2
(gaa da2 + gar
2
dr2 + 2gaa gar dadr)I 2 (a, r) = dt2
2 2 2 dt2
gaa (gaa da + 2gar dadr) + gar dr = 2
I (a, r)
2
dt 1
gaa da2 + 2gar dadr = ( 2 − gar2
dr2 ) .
I (a, r) gaa
Zamenom u (8.1.2) dobijamo
dt2 1
ds2 = ( 2
2
− gar dr2 ) + grr dr2 + r2 dΩ2 ,
I (a, r) gaa
to jest
dt2 2
gar
ds2 = + (grr − )dr2 + r2 dΩ2 ,
I 2 (a, r)gaa gaa (8.1.3)
ds2 = A(r, t)dt2 + B(r, t)dr2 + r2 dΩ2 .
Nepoznate funkcije A(r, t) i B(r, t) možemo pretpostaviti u obliku
ds2 = −e2α(r,t) dt2 + e2β(r,t) dr2 + r2 dΩ2 . (8.1.4)
Kako je eksponencijalna funkcija uvek pozitivna, signatura rešenja (8.1.4) je (−, +, +, +)

za bilo koje vrednosti funkcija α(r, t) i β(r, t).
Nenulti Kristofelovi simboli za ovako pretpostavljeno rešenje su
Γttt = ∂t α, Γttr = ∂r α, Γtrr = e2(β−α) ∂t β,

Γrtt = e2(α−β) ∂r α, Γrrt = ∂t β, Γrrr = ∂r β, (8.1.5)
1 1
Γθrθ = , Γrθθ = −re−2β , Γϕrϕ = ,
r r
cos θ
Γrϕϕ = −re−2β sin2 θ, Γθϕϕ = − sin θ cos θ, Γθθϕ = .
sin θ
Koristeći ove rezultate dobijamo komponente Ričijevog tenzora:
2
Rtt = ∂t2 β + (∂t β)2 − ∂t α∂t β + e2(α−β) ∂r2 α + (∂r α)2 − ∂r α∂r β + ∂r α ,

r
2
Rrr = − ∂r2 α + (∂r α)2 − ∂r α∂r β − ∂r β + e2(β−α) ∂t2 β + (∂t β)2 − ∂t α∂t β ,

r
2
Rtr = ∂t β, (8.1.6)
r
Rθθ = e−2β r∂r (β − α) − 1 + 1,

Rϕϕ = Rθθ sin2 θ.

8.1. SFERNO SIMETRIČNO VAKUUMSKO REŠENJE 143
Komponenta (tr) vakuumske Ajnštajnove jednačine (8.1.1) daje da je β = β(r), uz uslov

da je r 6= 0. Koristeći ovaj rezultat, (rr) komponentu jednačine (8.1.1) pomnožimo sa
e−2(β−α) i oduzmimo od (tt) komponente. Rezultat je
2
∂r (α + β) = 0.
r
Odavde je α(r, t) = −β(r) + γ(t), pa za pretpostavljeni oblik rešenja (8.1.4) dobijamo
ds2 = −e2(−β(r)+γ(t)) dt2 + e2β(r) dr2 + r2 dΩ2 ,
to jest
0
ds2 = −e−2β(r) dt 2 + e2β(r) dr2 + r2 dΩ2 , (8.1.7)
gde je dt0 = eγ(t) dt. Koristeći ovaj rezultat, iz (θθ) komponente jednačine (8.1.1) dobijamo
e−2β (2r∂r β − 1) + 1 = 0.
Odavde se lako nalazi

C
e−2β = 1 +
, (8.1.8)
r
gde je C proizvoljna konstanta. Zamenjujući (8.1.8) u (8.1.7), dobijamo
2 C 2 dr2
ds = −(1 + )dt + C
+ r2 dΩ2 . (8.1.9)
r 1+ r
Konstantu C odredjujemo iz Njutnovog limesa. Naime, znamo da je Njutnov potencijal

tačkastog izvora gravitacionog polja mase M , koji se nalazi u koordinatnom početku Φ =
− GMr
. Sa druge strane, Njutnov limes metričkog tenzora daje g00 = −(1 + 2Φ) = −(1 −
2GM
r
). Poredeći sa (8.1.9), dobijamo da je C = −2M G.
Konačno, sferno simetrično vakuumsko rešenje Ajnštajnovih jednačina je
2 2GM 2 dr2
ds = −(1 − )dt + 2M G
+ r2 dΩ2 . (8.1.10)
r (1 − r )
Konstanta M predstavlja masu izvora gravitacionog polja koja se nalazi u koordinatnom

početku. Setimo se da (8.1.10) predstavlja rešenje svuda, osim u koordinatnom početku.
Rešenje (8.1.10) se naziva Švarcšildovo rešenje i ono opisuje gravitaciono polje tačkastog
izvora mase M . Veličina RS = 2M G se naziva Švarcšildov radijus. Izvodeći Švarcšildovo
rešenje, pokazali smo Birkhofovu (G. D. Birkhoff) teoremu, koja kaže da je sferno simetrično
vakuumsko rešenje Ajnštajnovih jednačina statičko i jedinstveno.
Odmah upada u oči da su r = 2M G i r = 0 oblasti sa posebnim osobinama. Na prvi
pogled izgleda da metrički tenzor gµν (8.1.10) divergira za r = 2M G. Znamo medjutim
da su za Švarcšildovo rešenje skalana krivina i Ričijev tenzor jednaki nuli, pa su time i
regularni u r = 2M G. Netrivijalna invarijanta tenzora krivine za Švarcšildovo rešenje je
2 2
Rµνρσ Rµνρσ = 48Gr6M . Vidimo da je ona takodje regularna u r = 2M G, a singularna u
r = 0. Hiperpovrš r = 2M G predstavlja koordinatnu singularnost, to jest singularnost

koja se javlja usled neodgovarajućeg izbora koordinata1 . Hiperpovrš r = 2M G se naziva
horizont dogadjaja. Ova singularnost se može otkloniti pogodnim izborom koordinatnog
sistema.
Sa druge strane, r = 0 predstavlja pravu singularnost, koja se ne može otkloniti
promenom koordinatnog sistema. Više reči o otklanjanju singularnosti će biti u glavi
8.3.
Švarcšildovo rešenje je statičko rešenje

Ajnštajnovih jednačina. To znači da postoji
Kilingov vektro koji je vremenskog tipa, ξ1 =
∂t i metrički tenzor ne zavisi od vremena.
Energija je očuvana duž geodezika. Osim
toga, statičko rešenje je invarijantno na in-
verziju vremena, t → −t, što rešenje (8.1.10)
očigledno zadovoljava. U statičkom prostor-
vremenu se može definisati svetsko vreme i
na taj način se prostor-vreme može podeliti
na hiperpovrši konstantnog vremena, videti
sliku.
Slika 8.1
U slučaju stacinarnog rešenja takodje postoji Kilingov vektor vremenskog tipa i metrički
tenzor ne zavisi od vremena. Medjutim, stacionarno rešenje nije invarijantno na vremensku
inverziju. Primer stacionarnog rešenja je gravitaciono polje sferno simetrične, ravnomerno
rotirajuće zvezde (planete ili crne rupe). Ovakvo rešenje naziva se Kerovo (R. Kerr) rešenje.
8.2 Iznad horizonta dogadjaja

U ovoj glavi ćemo razmotriti kretanje probnih čestica u Švarcšildovom potencijalu, uz uslov
da je r > 2M G, to jest da je kretanje izvan oblasti koju ograničava horizont dogadjaja.
Može se lako izračunati da je Švarcšildov radijus Zemlje RsZ ≈ 10−3 m, a Sunca RsS ≈
103 m. Oba ova radijusa se nalaze duboko u unutrašnjosti Zemlje/Sunca, pa je zahtev da
je r > Rs potpuno opravdan kada se radi o kretanju probnih čestica u gravitacionom polju
sferno simetrične planete ili zvezde.
8.2.1 Orbite čestica u Švarcšildovom potencijalu

Slobodne (probne) čestice u Švarcšildovom potencijalu se kreću po geodezicima. Geodez-
ijska jednačina (6.3.20) daje četiri jednačine koje su dosta složene i komplikovane za
1
Najpoznatiji primeri koordinatnih singularnosti su singularnost r = 0 u sfernim koordinatama i ρ = 0
u cilindričnim koordinatama.
8.2. IZNAD HORIZONTA DOGADJAJA 145
rešavanje. Na sreću, ne moramo direktno rešavati geodezijske jednačine da bismo anal-

izirali kretanje probnih čestica. Umesto toga, možemo iskoristiti veliki stepen simetrije
Švarcšildovog rešenja i očuvane veličine.
Kilingov vektor ξt = ∂t definiše očuvanu energiju
2M G dt
−E = ξtµ pµ = g00 p0 = −(1 − )m
r dλ
u slučaju masenih probnih čestica. Odavde je
E
dt dt m
= = . (8.2.11)
dλ dτ 1 − 2Mr G
Kada r → ∞ i ako čestica miruje u beskonačnosti, onda t → τ , pa zaista vidimo da
E
je smisao konstante E energija čestice. Često se koristi veličina ε = m koja ima smisao
energije po jedinici mase, pa se jednačina (8.2.11) piše kao
dt ε
= . (8.2.12)
dτ 1 − 2Mr G
Za bezmasene probne čestice jednačina (8.2.12) ima isti oblik, samo je sopstveno vreme
µ
τ zamenjeno afinim parametrom λ (koji je odabran tako da je pµ = dx dλ
) i E ima smisao
ukupne energije
dt E
= . (8.2.13)
dλ 1 − 2Mr G
Ovaj oblik jednačine ćemo koristiti u oba slučaja (masene i bezmasene čestice), a smisao
konstante E će zavisiti od konkretnog slučaja.
Sferna simetričnost Švarcšildovog rešenja (tri Kilingova vektora) znači da je očuvan
moment impulsa. Dva Kilingova vektora definišu da je kretanje u ravni i ta ravan se bira
da bude baš θ = π2 . Kako je onda L ~ = L~eϕ , preostali Kilingov vektor ξϕ = ∂ϕ obezbedjuje
~ = L intenziteta momenta impulsa. U slučaju masene čestice imamo
očuvanje |L|
mdϕ
L = ξϕµ pµ = gϕϕ pϕ = r2 ,
dτ
to jest
L
dϕ
= m2 . (8.2.14)
dτ r
L
Uvodeći moment impulsa po jedinici mase L = m ova jednačina postaje
dϕ L
= 2. (8.2.15)
dτ r
U slučaju bezmasene čestice, odgovarajuća jednačina se dobije zamenom τ → λ i L je
ukupni moment impulsa, to jest
dϕ L
= 2. (8.2.16)
dλ r
Kao i kod očuvane energije, jednačinu (8.2.16) ćemo koristiti u oba slučaja (masene i
bezmasene čestice), a smisao veličine L će zavisiti od konkretnog slučaja.
Najzad, kvadrat četvorovektora brzine U µ Uµ je očuvan duž geodezika, pa je

dxµ dxν  +1 za masene čestice

µ
−U Uµ = κ = −gµν = −1 za tahione (8.2.17)
dλ dλ 
0 za bezmasene čestice

Podjimo od jednačine (8.2.17)
2M G dt 2 1 dr dθ dϕ
(1 − )( ) − 2M G
( )2 − r2 ( )2 − r2 sin2 θ( )2 = κ.
r dλ 1 − r dλ dλ dλ
Zamenom (8.2.13) i (8.2.16) u ovu jednačinu i sećajući se da je θ = π2 , dobijamo sledeću

jednačinu:
dr 2 2M G L2
( ) = E 2 − (1 − )( 2 + κ)
dλ r r
= E 2 − V 2 (r), (8.2.18)
gde se
2M G L2
V 2 (r) = (1 − )( 2 + κ) (8.2.19)
r r
može smatrati efektivnim potencijalom.

Uopredimo jednačinu (8.2.18) sa odgovarajućom jednačinom koja se dobije u slučaju
kretanja (nerelativističkih) masenih čestica u Njutnovom potencijalu
1 dr 2 2m L2 α
m( ) = E − ( 2 2
− )
2 dt r 2m r
= E − Vef f . (8.2.20)
Poredeći V 2 (r) i Vef f vidimo da se u Švarcšildovom potencijalu pojavljuje novi član ob-
2
lika 2MrGL
3 . Doprinos ovog člana opada sa porastom r, ali je njegov doprinos vrlo bitan.
Zahvaljujući njemu orbite čestica u Švarcšildovom porencijalu nisu konusni preseci (kao u
slučaju Njutnovog potancijala), već male deformacije istih.
Razmotrimo sada konkretno orbite masenih čestica. Pretpostavimo da su E i L fiksir-
2
ani. Tada je V 2 (r) = (1 − 2Mr G )( Lr2 + 1) funkcija samo radijalne koordinate r i prikazana
je na Slici 8.2.
Slika 8.2 Slika 8.3

Vidimo da različitim energijama čestice, odgovaraju različite trajektorije. Navedimo tipove
trajektorija:
1. Kružne orbite A i B. Kružne orbite se dobijaju iz uslova da je potencijal ”ravan”, to

2
jest da je dV
dr
= 0. Ovaj uslov daje kvadratnu jednačinu koja se može rešiti po r. U
zavisnosti od veličine L, imamo tri različita slučaja:
L2 > 12M 2 G2 , dve kružne orbite, stabilna i nestabilna,

L2 = 12M 2 G2 , jedna kružna orbita, stabilna,
L2 < 12M 2 G2 , nema kružnih orbita.
Na Slici 2, B predstavlja stabilnu kružnu orbitu, dok A predstavlja nestabilnu kružnu

orbitu.
2. ”Eliptične” orbite C-D. Čestica se kreće izmedju rC i rD po trajektoriji koja je skoro

elipsa. Ovaj oblik trajektorije ćemo detaljnije analizirati u narednom poglavlju, kada
budemo diskutovali oblik trajektorije Merkura u toku njegovog obilaska Sunca.
3. Orbite tipa G: ove orbite predstavljaju transfinitno kretanje čestice koja dolazi iz
beskonačnosti, prolazi pored izvora Švarcšildovog potencijala na rastojanju rmin ,
skreće i ubrzava, pa nastavlja da se odaljava u beskonačnost. Da čestica zaista
ubrzava kada dodje do rmin i nastavi da se kreće dalje, može se videti iz sledeće
analize. Diferenciranjem (8.2.18) po afinom parametru λ, dobija se
dr d2 r dV 2 dr
2 = − ,
dλ dλ2 dr dλ
dr
to jest, koristeći da je dλ
6= 0
2
d2 r 1 dV 2
=− .
dλ 2 dr
dV 2
Sa Slike 8.2 se vidi da je dr
< 0, to jest V 2 se smanjuje kako se r povećava od rmin ,
d2 r 2
to jest kako se čestica udaljava od izvora potencijala. Onda je dλ
> 0, pa se vidi
da čestica zaista ubrzava.
Slika 8.4
4. Orbita tipa F: ovo je orbita čestice koja ima dovoljano energije da iz beskonačnosti
nastavi kretanje sve do r = 0. Ovakve orbite nisu fizičke, jer potencijal V 2 (r) nije
definisan za r < 2M G. Već smo rekli da za realne izvore (planete, zvezde) vrednost
2M G je duboko u unutrašnjosti izvora, pa orbite F tipa zaista nemaju fizičkog smisla.
U slučaju bezmaasenih čestica, potencijal V 2 (r) ima oblik
L2 2M G
V2 = 2 1− , (8.2.21)
r r
2
videti sliku 8.3. Orbita A je kružna orbita. Iz uslova da je dV dr
= 0, dobija se da je
radijus kružne orbite r = 3M G. U Njutnovoj gravitaciji, svetlost (fotoni) ne interaguje
sa gravitacionim poljem, pa samim tim nema ni kružnih orbita za fotone. Orbite G-tipa
predstavljaju transfinitno kretanje, kao i u slučaju masenih čestica. Nefizičke orbite F tipa
postoje i ovde, ali se sa slike 8.3 vidi da orbite C-D tipa (”skoro” eliptične) ne postoje u
slučaju bezmasenih čestica.
8.2.2 Prvi eksperimentalni testovi Opšte teorije relativnosti

Prve eksperimentalne potvrde predvidjanja OTR dobijene su upraco koristeći jednačine
kretanja masenih i bezmasenih čestica u Švarcšildovom potencijalu. U te rezultate spadaju
predvidjanje precesije perihela Merkura, skretanje svetlosti u gravitacionom polju (Zadatak
8.2), crveni pomak i kašnjenje radarskog signala u gravitacionom polju (Zadatak 8.3). Mi
ćemo sada diskutovati precesiju perihela Merkura, a zatim i crveni pomak.
Na osnovu astronomskih merenja, poznato je da trajektorija Merkura oko Sunca nije
zatvorena elipsa, već ima oblik ”rozete” u ravni, Slika 8.5.
Slika 8.5
Poznato je (takodje na osnovu astronomskih merenja) da ova precesija potiče delimično
00
od precesije našeg geocentričnog sistema (5.6 × 103 100god. ). Takodje, deo precesije potiče
00
od uticaja gravitacionog polja drugih planeta (0.532 × 103 100god. ). Ipak, ova dva uzroka
ne objašnjavaju u potpunosti precesiju perihela Merkura. Naime, merenja pokazuju da
00
postoji još 43 100god. precesije koje Njutnova gravitacija ne može da objasni. To je upravo
doprinos Opšte teorije relativnosti, to jest novog člana u potencijalu (8.2.19).
dλ 2

Krenimo od jednačine (8.2.18) i pomnožimo je sa dϕ . Tako dobijamo jednačinu
dr 2 r4 r4 2M G L2
( ) = E 2 2 − 2 (1 − )(1 + 2 ),
dϕ L L r r
to jest
1 dr 2 E 2 1 2M G L2
( ) = − (1 − )(1 + ). (8.2.22)
r4 dϕ L2 L2 r r2
L2
Uvodeći bezdimezionu veličinu x = M Gr
, gornja jednačina se može prepisati kao
(M G)2 dx 2 E 2 1 2 x x2 M 2 G2
( ) = − (1 − 2(M G) )(1 + ).
L4 dϕ L2 L2 L2 L2
Diferenciranjem po ϕ i sredjivanjem, dobijamo
d2 x MG 2 2
− 1 + x − 3( ) x = 0. (8.2.23)
dϕ2 L
d x2
Primećujemo da smo, pored standardnog rezultata Njutnove gravitacije dϕ 2 − 1 + x = 0,
MG 2 2
dobili i novi član −3( L ) x , koji je posledica OTR.
U nastavku ćemo potražiti rešenja jednačine (8.2.23). Koristićemo perturbativni pristup
i pretpostaviti da je rešenje oblika x = x0 + x1 . Ovde x0 predstavlja (već poznato) rešenje
Njutnove gravitacije, dok je x1 mala popravka tog rešenja, koja je posledica novog člana u
jednačini (8.2.23). Zamenjujući pretpostavljeno rešenje, dobijamo
d2 MG 2 2
2
(x0 + x1 ) − 1 + x0 + x1 − 3( ) (x0 + 2x0 x1 + x21 ) = 0.
dϕ L
Jednačina u nultom redu glasi
d2 x0
− 1 + x0 = 0. (8.2.24)
dϕ2
Rešenje ove jednačine daje eliptičku trajetkoriju Merkura
b2
x0 = 1 + e cos ϕ, e2 = 1 − , (8.2.25)
a2
gde je e ekscentricitet elipse, a a i b su velika i mala poluosa respektivno.
Jednačina u prvom redu glasi

d2 x1 MG 2 2
2
+ x1 − 3( ) x0 = 0.
dϕ L
Zamenjujući (8.2.25) u ovu jednačinu, dobijamo
d2 x1 MG 2
2
+ x1 − (3( ) (1 + 2e cos ϕ + e2 cos2 ϕ)) = 0. (8.2.26)
dϕ L
Homogeno rešenje ove jednačine je periodično i neće uticati na precesiju perihela Merkura.
Da bi odredili netrivijalni doprinos precesiji usled korekcija OTR, posmatraćemo samo
nehomogena i neperiodicna partikularna resenja. Jedno takvo rešenje je
MG 2 e2 e2
xp1 = 3(

) 1 + + eϕ sin ϕ − cos(2ϕ) . (8.2.27)
L 2 6
U ovom rešenju, konstantni član daje konstantno pomeranje, član cos(2ϕ) je periodičan,
pa jedini neperiodični doprinos potiče od člana eϕ sin ϕ. Sada možemo napisati ukupno
rešenje sa neperiodičnom malom popravkom
p(np) MG 2
x = x0 + x1 = 1 + e cos ϕ + 3( ) eϕ sin ϕ,
L
to jest
x = 1 + e cos((1 − α)ϕ), (8.2.28)
gde je α = 3( MLG )2 . Nadjimo promenu koja nastane kada se ugao ϕ promeni za 2π
x(ϕ + 2π) = 1 + e cos((1 − α)ϕ + (1 − α)2π)

= 1 + e cos((1 − α)(ϕ + 2π)) = 1 + e cos((1 − α)ϕ + ∆ϕ),
gde je ∆ϕ = 2πα. Ova promena se može izraziti preko parametara trajektorije Merkura
kao
MG
∆ϕ = 6π . (8.2.29)
a(1 − e2 )
Zamenjujući podakte za GM c2
= 1.48km (M je masa Sunca), a = 5.79 × 1010 m i e = 0.2056,
dobijamo sledeći rezultat
00
∆ϕ = 43 , (8.2.30)
100god.
što je upravo deo koji nije mogao da se objasni Njutnovom gravitacijom.
Dalje bismo mogli da ovu analizu ponovimo u slučaju kretanja bezmasene čestice (svet-
losti) u gravitacionom polju Sunca. Zaključili bismo da trajektorija svetlosnog zraka u
gravitacionom polju odstupa od prave linije, zadatak 8.2. Ovo odstupanje je prvi put
izmerio Edington (A. Eddington) 1919. godine i dobio slaganje sa predvidjanjima OTR.
Razmotrimo na kraju i crveni pomak svetlosti u gravitacionom polju. Izaberimo usputni
referentni sistem nekog posmatrača u Švarcšildovom potencijalu, koji treba da detektuje
8.3. ISPOD HORIZONTA DOGADJAJA 151
energiju (frekvencu) dolazećih fotona. Onda je četvorovektro brzine tog posmatrača U µ =

(U 0 , 0, 0, 0), to jest posmatrač miruje u ovom referentnom sistemu. Ovaj izbor je pogodan,
jer ćemo izbeći promenu frekvence fotona usled Doplerovog efekta, koji bismo svakako imali
kada bi se posmatrač kretao u odnosu na izvor fotona. Znajući da je U µ Uµ = −1, nalazimo
da je U 0 = √ 12M G .
1− r
Energija fotona koju detektuje posmatrač je data sa
E = −U µ pµ , (8.2.31)
µ
gde je U µ četvorovektor brzine posmatrača, a pµ = dxdλ
četvorovektor impulsa fotona. Neka
posmatrač meri energiju fotona ~ω u dve različite tačke r1 i r2 . Onda ćemo imati
r
2M G 2M G dt
(~ω)1 = −gµν U µ pν = (1 − )U 0 p0 = 1 − ,
r1 r1 dλ
r
µ ν 2M G 0 0 2M G dt
(~ω)2 = −gµν U p = (1 − )U p = 1 − .
r2 r2 dλ
Dalje možemo iskoristiti da se foton kreće po geodeziku (na njega ne deluje nikakva druga
sila, osim gravitacione). Onda je energija fotona očuvana i važi (8.2.13). Zamenjujući
(8.2.13) u prethodne dve jednačine, dobijamo da je odnos energija (frekvenci) izmerenih u
r1 i r2 dat sa v
1 − 2M G
u
(~ω)2 u r1
= t . (8.2.32)
(~ω)1 1 − 2M
r2
G
Ako smatramo da su r1 , r2 2M G, što za većinu realnih izvora i jeste slučaj (merenje

frekvece na površini Zemlje, recimo), možemo izraz (8.2.32) razviti i dobiti
ω2 MG MG
≈1+ − . (8.2.33)
ω1 r2 r1
Ako je r2 > r1 , foton se ”penje u gravitacionom polju”, dobićemo da je ω2 < ω1 , to jest
crveni pomak. Ako je pak, r2 < r1 , foton ”pada u gravitacionom polju”, onda je ω2 > ω1 ,
to jest javlja se plavi pomak. Ova promena fekvence elektromagnetnog zračenja je prvi put
detektovana 1959. godine. Eksperiment su na Harvardu izveli Pound i Rebka (R. Pound,
G. A. Rebka).
8.3 Ispod horizonta dogadjaja

Do sada smo analizirali kretanje probnih čestica u Švarcšildovom potencijalu, uz uslov
da je r > 2M G. U ovoj glavi ćemo diskutovati karakteristike celokupnog Švarcšildovog
prostor-vremena.
Već smo pomenuli da metrika (8.1.10) ima dve sigularnosti. Singularnost u r = 2M G
je koordinatna singularnost: sve fizičke veličine su regularne na toj hiperpovrši, dok je
singularnost u metrici posledica izbora koordinatnog sistema. U ovoj glavi ćemo pokazati
da se izborom drugačijeg koordinatnog sistema, ova singularnost otklanja. Sa druge strane,
r = 0 predstavlja pravu singularnost. Fizičke veličine, kao sto je inverijanta Rµνρσ Rµνρσ
divergiraju u r = 0. Ova singularnost je prava i ne može se otkloniti pogodnim izborom
koordinatnog sistema.
Da bismo bolje razumeli karakteristike hiperpovrši r = 2M G i singularnosti r = 0, pos-
matrajmo kretanje radijalno upadajuće masene čestice u Švarcšildovoj geometriji. Radi-
jalno upadajuće kretanje je takvo da se r smanjuje sa vremenom, a θ i ϕ ostaju nepromen-
jeni. Izračunajmo koliko je vremena potrebno da ova čestice predje iz Rin u Rf in < Rin .
Izračunajmo prvo koliki interval sopstvenog vremena protekne u kretanju od Rin do
Rf in . Krenimo od
dxµ dxν
−1 = gµν
dτ dτ
dt dr
= g00 ( )2 + g11 ( )2
dτ dτ
2M G E2 1 dr
= −(1 − ) 2M G 2
+ 2M G
( )2 .
r (1 − r ) 1 − r dτ
Iskoristili smo da je kretanje radijalno, pa su θ i ϕ konstante. Iskoristili smo (8.2.13), jer se
čestica kreće po geodeziku. Konstantu E možemo odrediti iz uslova da ona u beskonačnosti
E
miruje. Onda je očuvana energija (po jedinici mase, jer se radi o masenoj čestici) E = m =
m
m
= 1. Koristeći ovaj rezultat, dobijamo
√
r
dτ = − √ dr,
2M G
što integracijom daje
2 3 3
τf in − τin = √ (Rin
2
− Rf2in ). (8.3.34)
3 2M G
Na osnovu ovog rezultata zaključujemo da masenoj čestici koja pada ka r = 0 treba konačan
interval sopstvenog vremena da iz Rin stigne do nekog Rf in , pa čak kada je Rf in = 2M G
ili Rf in = 0.
Izračunajmo sada koliki interval vremena t (sopstveno vreme posmatrača u beskonačnosti,
ili bar jako daleko od izvora M ) protekne dok se čestica kreće od Rin do Rf in . Polazeći od
iste jednačine kao u prvom slučaju, dobijamo
dxµ dxν
−1 = gµν
dτ dτ
2M G dt 2 1 dr dt
= −(1 − )( ) + 2M G
( )2 ( )2 .
r dτ 1 − r dt dτ
Odavde je
dr 2 E 2 − (1 − 2Mr G ) 2M G 2
( ) = (1 − )
dt E2 r
2M G 2M G 2
= (1 − ),
r r
to jest r
dr 2M G 2M G
=− (1 − ).
dt r r
Znak − smo izabrali jer se čestica kreće ka manjem r, to jest r opada kako vreme raste.
Integracijom ove jednačine dobijamo
2 3 3 1 1
tf in − tin = − √ Rf2in − Rin
2
+ 6M GRf2in − 6M GRin
2
3 2M G
p √ √ √
( Rf in + 2M G)( Rin − 2M G)
+2M G ln p √ √ √ . (8.3.35)
( Rf in − 2M G)( Rin + 2M G)
Primećujemo da je ∆t = tf in − tin konačno sve dok je Rf in > 2M G. Kada je Rf in =
2M G, ∆t → ∞. To jest, posmatrač u beskonačnosti će meriti da čestici treba beskonačno
vremena da iz nekog Rin stigne u Rf in = 2M G i on nikada neće videti2 (izmeriti) da je
čestica prešla Rf in = 2M G i nastavila da se kreće ka r = 0.
8.3.1 Kazuzalna struktura

Rezultati (8.3.34) i (8.3.35) u limesu Rf in → 2M G, ukazuju na to da kauzalnu strukturu
Švarcšildove geometrije treba bolje razumeti. Da bismo analizirali kauzalnu strukturu,
potrebno je da proučimo ponašanje svetlosnih konusa u Švarcšildovoj geometriji.
Za svetlost važi ds2 = 0. Ovaj uslov za radijalni svetlosni zrak, koji se kreće po
θ, ϕ = const. postaje
2M G dt 2 2M G −1 dr 2
−(1 − )( ) + (1 − ) ( ) = 0.
r dλ r dλ
Odavde dobijamo
2M G dt 2 1
(1 − )( ) = , (8.3.36)
r dr 1 − 2Mr G
pa su trajektorije svetlosnih zraka odredjene sa
dt 1
=± . (8.3.37)
dr 1 − 2Mr G
Ovde + predstavlja svetlosne zrake koji se kreću ka rastućem r (odlazeći svetlosni zraci),
dok se − odnosi na svetlosne zrake koje se kreću ka opadajućem r (dolazeći svetlosni zraci).
Analizirajmo (8.3.37) u par značajnih tačaka

dt 1  ±1, r → ∞

=± = ±2, r = 4M G . (8.3.38)
dr 1 − 2Mr G 
±∞, r = 2M G

2
Da posmatrač koji je u tački A na prostorno-vremenskom dijagramu, vidi dogadjaj B, zapravo znači
da svetlosni zrak odposlat iz B stiže do A u konačnom vremenskom intervalu, to jest A mora da bude u
budućem svetlosnom konusu od B.
Vidimo da se svetlosni konusi skupljaju, to jest zatvaraju, kako se r smanjuje. U r = 2M G

svetlosni konus je potpuno zatvoren, Slika 8.6. Ovo skupljanje i zatvaranje svetlosnih
konusa zapravo znači da svetlosni signali koje radijalno upadajući objekat šalje posmatraču
u beskonačnosti (ili jako daleko od izvora M ) sve duže i duže putuju do posmatrača u
beskonačnosti. Signal koje je poslat iz r = 2M G nikada neće stići do posmatrača u
beskonačnosti, jer je svetlosni konus u r = 2M G potpuno zatvoren.
Slika 8.6
Ovo skpljanje i zatvaranje svetlosnog konusa je zapravo posledica specijalnog izbora
koordinatnog sistema. Probajmo sada da definišemo nove koordinate, takve da u njima
svetlosni konus ostane otvoren čak i u r = 2M G. Prvo ćemo uvesti takozvanu tortoaznu
koordinatu r∗ kao
dr
dr∗ = .
1 − 2Mr G
Odavde se integracijom3 dobija
r
r∗ = r + 2M G ln( − 1). (8.3.40)
2M G
Očigledno je da je −∞ < r∗ < +∞ za 2M G < r < +∞. U koordinatama (t, r∗ , θ, ϕ)
Švarcšildova metrika je
2GM
ds2 = (1 − )(−dt2 + dr∗2 ) + r2 (r∗ )dΩ2 . (8.3.41)
r
Za svetlost važi ds2 = 0, pa je onda
dt
= ±1. (8.3.42)
dr∗
Vidimo da se u (t, r∗ , θ, ϕ) koordinatama svetlosni konusi ne skupljaju, već ostaju otvoreni
i u r = 2M G. Medjutim, r∗ koordinataje definisana samo za r > 2M G, pa opet nismo
”pokrili” celo Švarcšildovo prostor-vreme.
3
Zapravo, prilikom integracije se mora voditi računa o vrednosti r. Naime, za r > 2M G rezultat
integracije je (8.3.40). Medjutim, ako je r < 2M G, rezultat integracije će biti
r
r∗ = r + 2M G ln(1 − ). (8.3.39)
2M G
Vidimo da je r∗ u ovom slučaju u opsegu 0 > r∗ > −∞ za 0 < r < +2M G.
Na osnovu regularnosti izraza (8.3.34) i za Rf in < 2M G, možemo da očekujemo da

treba da postoje koordinate u kojima će svetlosni konusi biti dobro definisani sve do r = 0.
Takve koodrinate su Edington-Finkelštajnove (A. S. Eddington, D. Finkelstein) koordinate
u i v, definisane kao
v = t + r∗ ,
u = t − r∗ . (8.3.43)
Zamenimo prvo koordinate (t, r) koordinatama (v, r). Švarcšildova metrika je onda
2GM
ds2 = −(1 − )dv 2 + 2dvdr + r2 dΩ2 . (8.3.44)
r
Za svetlost je ds2 = 0, pa dobijamo
2M G dv 2 dv
−(1 − )( ) + 2 = 0.
r dr dr
Odavde je
dv 2M G dv
( ) 2 − (1 − ) = 0,
dr r dr
pa je
dv dv 2
= 0, ili = . (8.3.45)
dr dr 1 − 2Mr G
Kada je dv dr
= 0, to jest v = const. svetlosni zraci su dolazeći. Ove linije će predstavljati
jednu granicu svetlosnog konusa. Drugu granicu svetlosnog konusa odredjuju linije dv dr
=
2
1− 2M G
. Pogledajmo neke specijalne vrednosti
r


 2, r → ∞

 4, r = 4M G


dv 
= ∞, r = 2M G .
dr 
−2, r = M G





 0, r = 0
Svetlosni konusi, za neko izabrano v = const. izgledaju kao na Slici 8.7.

Slika 8.7
Vidimo da se svetlosni konusi skupljaju i naginju. Dok je r > 2M G, oblik svetlosnog

konusa je takav da dozvoljava slanje signala ka rastućem r, to jest ka nekom R > r. R
može biti i u beskonačnosti. U r = 2M G svetlosni konus je otvoren, ali toliko nagnut
da slanje signala ka nekom R, R > 2M G nije moguće. Jedino je moguće slati signale ka
R < 2M G. Kada je r < 2M G, svetlosni konus je još uvek otvoren, ali se sve više naginje,
sve dok se u r = 0 potpuno ne zatvori. Vidimo da je r = 2M G granica za slanje signala
(informacija) ka R > r. Ova granica, koja deluje kao polupropusna membrana) se naziva
budući horizont dogadjaja. Budući, zato što, kada radijalno upadajući objekt jednom
predje granicu r = 2M G (a videli smo iz (8.3.34) da je to potpuno regularno u njegovom
sopstvenom referentnom sistemu), njegov smer kretanja je potpuno odredjen. Njegova
trajektorija je unutar svetlosnog konusa, pa sa Slike 8.7 vidimo da on mora da se kreće ka
r = 0, ne može da se zaustavi, niti može da se vrati u neko r > 2M G. Singularitet u r = 0
nazivamo singularitet crne rupe, jer sve čestice, koje prodju horizont dogadjaja, dolaze
do r = 0 i nijedna ne može da je napusti. Posmatrač koji je jako daleko (u beskonačnosti)
ne vidi singularitet crne rupe. On je zaklonjen budućim horizontom dogadjaja, to jest
nikakva informacija iz r 6 2M G ne može da dodje to njega.
Pre nego sto nastavimo dalje, primetimo da smo u definiciji koordinata u i v implicitno
koristili dve definicije koordinate r∗ , u zavisnosti od oblasti. Ovo možda izgleda kao sumljiv
korak, ali je sasvim regularan. Naš cilj je bio da dobijemo koordinate u kojima je kauzalna
struktura dobro definisana svuda osim u r = 0, to jest da svetlosni konusi ostanu otvoreni
(da ne kolapsiraju) sve do r = 0. Pri tome smo sa singularnih koordinata (t, r) prešli
na bolje definisane koordinate (v, r), ali je za očekivati da sama smena koordinata bude
singularna u r = 2M G.
Zamenimo sada koordinate (t, r) koordinatama (u, r). Švarcšildova metrika je
2GM
ds2 = −(1 − )du2 − 2dudr + r2 dΩ2 . (8.3.46)
r
Svetlosni konusi su definisani sa ds2 = 0, odakle dobijamo dve jednačine:
du du 2
= 0, ili =− . (8.3.47)
dr dr 1 − 2Mr G
Iz prve jednačine dobijamo da je u = const.. Ove linije predstavljaju odlazeće svetlosne

zrake i čine jednu ivicu svetlosnog konusa. su dolazeći. Drugu ivicu svetlosnog konusa
odredjuje druga jednačina du
dr
2
= − 1− 2M G . Neke specijalne vrednosti su
r


 −2, r → ∞

 −4, r = 4M G


du 
= −∞, r = 2M G .
dr 
2, r = M G





 0, r = 0
Svetlosni konusi, za neko izabrano u = const. su prikazani na Slici 8.8.
Slika 8.8
Sa slike vidimo da se i u ovom slučaju svetlosni konusi skupljaju i naginju. Dok god je
r > 2M G, svetlosni signali iz r mogu da se šalju i ka R > r i ka R < r. U r = 2M G
svetlosni konus je tako nagnut da je slanje signala ka R < r = 2M G nije više moguće.
Za sve r < 2M G signali mogu da se kreću samo ka R > r. U r = 0 svetlosni konus je
potpuno zatvoren. Singularnost r = 0 se naziva singularnost bele rupe, jer posmatraču
u beskonačnosti (ili jako daleko od r = 0) izgelda da sve čestice (informacije) ”izviru” iz
r = 0. Hiperpovrš r = 2M G naziva se prošli horizont dogadjaja, jer je svim česticama
koje dolaze iz r < 2M G prošlost jednoznačno odredjena: one dolaze iz r = 0.
Birajući različite koordinatne sisteme, pokazali smo da je singularnost u r = 2M G ko-
ordinatna singularnost i da je kauzalna struktura na r = 2M G dobro definisana. Prava sin-
gularnost je u r = 0 i zaista vidimo da svetlosni konusi u r = 0 kolapsiraju. Uočavamo med-
jutim da smo, birajući dva različita seta koordinata, dobili dva različita dela Švarcšildovog
prostor-vremena: singularnost crne rupe sa budućim horizontom dogadjaja, kao i singu-

larnost bele rupe sa prošlim horizontom dogadjaja. Možemo se zapitati da li je ovo sve, to
jest, da li postoji još neka oblast Švarcšildovog prostor-vremena koju nismo do sada uočili,
a do koje može da se dodje pogodnim izborom koordinatnog sistema. Odgovor je potvr-
dan, postoji još jedna oblast koja je asimptotski ravna. Kako se dolazi do nje, videćemo u
nastavku.
8.3.2 Maksimalno prošireno Švarcšildovo rešenje

Za početak, zamenimo koordinate (t, r) koordinatama (u, v). Švarcšildova metrika postaje
2GM
ds2 = −(1 − )dudv + r2 (u, v)dΩ2 . (8.3.48)
r
Koordinatna singularnost u r = 2M G je vidljiva u (8.3.48) i nalazi se u u → +∞ i
v → −∞. Pokušajmo da otklonimo ovu singularnost odgovarajućim izborom koordinata.
Iz definicije (8.3.43) dobijamo r∗ = 21 (v−u). Setimo se da definicija tortoazne koordinate
r∗ zavisi od oblasti (8.3.39, 8.3.40), pa ćemo prvo razmotriti oblast r > 2M G. Tada je r∗
dato sa (8.3.40). Uvedimo nove koordinate u0 i v 0 , takve da važi
r∗
du0 dv 0 = e 2M G dudv (8.3.49)
v−u v u
− 4M
= e 4M G dudv = e 4M G dve G du.
Sa druge strane, zamenjujući r∗ = r + 2M G ln( 2Mr G − 1) u (8.3.49), dobijamo
r r 2M G
du0 dv 0 = e 2M G (1 − )dudv. (8.3.50)
2M G r
Odavde je
2M G 2M G − r
(1 − )dudv = e 2M G du0 dv 0 . (8.3.51)
r r
Zamenom u (8.3.46), dobijamo Švarcšildovu metriku u (u0 , v 0 , θ, ϕ) koordinatama
2M G − r
ds2 = − e 2M G du0 dv 0 + r2 (u0 , v 0 )dΩ2 . (8.3.52)
r
Vidimo da je metrika potpuno regularna u r = 2M G, dok singularnost u r = 0 ostaje
vidljiva.
Potražimo vezu izmedju dva seta koordinata (u, v, θ, ϕ) i (u0 , v 0 , θ, ϕ) u oblasti r > 2M G.
Na osnovu (8.3.49) zaljučujemo da imamo dve mogućnosti:
v
I v 0 = 4M Ge 4M G , 0 < v 0 < +∞,
u
u0 = −4M Ge− 4M G , −∞ < u0 < 0. (8.3.53)
v
II v 0 = −4M Ge 4M G , −∞ < v 0 < 0,
u
u0 = 4M Ge− 4M G , 0 < u0 < +∞. (8.3.54)
Uočimo da su oblasti definisanosti koordinata u0 i v 0 takve da ove koordinate ne pokrivaju

celi prostor (u0 , v 0 , θ, ϕ).
Da bi pokrili ostatak prostora i dobili maksimalno prošireno Švarcšildovo rešenje,
razmotrimo sada oblast r < 2M G. Uvodeći koodrinate u0 i v 0 tako da važi
r∗
du0 dv 0 = −e 2M G dudv, (8.3.55)
i koristeći (8.3.39), za metriku u ovoj oblasti dobijamo opet (8.3.52). Veza izmedju (u, v)
i (u0 , v 0 ) koordinata u ovoj oblasti je
v
III v 0 = 4M Ge 4M G , 0 < v 0 < +∞,
u
u0 = 4M Ge− 4M G , 0 < u0 < +∞. (8.3.56)
v
IV v 0 = −4M Ge 4M G , −∞ < v 0 < 0,
u
u0 = −4M Ge− 4M G , −∞ < u0 < 0. (8.3.57)
Konačno, možemo zaključiti da koordinate (u0 , v 0 , θ, ϕ) definisane sa (8.3.53, 8.3.54) za

r > 2M G i (8.3.56, 8.3.57) za r < 2M G pokrivaju celo Švarcšildovo prostor-vreme, to jest
maksimalno prošireno Švarcšildovo prostor-vreme sa metrikom
2M G − r
ds2 = − e 2M G du0 dv 0 + r2 (u0 , v 0 )dΩ2 . (8.3.58)
r
Koordinate u0 i v 0 su koordinate svetlosnog tipa. Umesto njih, možemo uvesti koordi-

nate vremenskog i prostornog tipa T i R kao
1 1
T = (u0 + v 0 ), R = (v 0 − u0 ). (8.3.59)
2 2
Metrika (8.3.58) u ovim koordinatama ima oblik
2M G − r
ds2 = e 2M G (−dT 2 + dR2 ) + r2 (T, R)dΩ2 . (8.3.60)
r
Jedan od razloga za prelazak na (T, R) koordinate je očigledna definicija svetlosnog konusa.

Naime, iz ds2 = 0, za radijalne svetlosne zrake imamo
dT
= ±1. (8.3.61)
dR
Zaključujemo da će svetlosni konusi u celom maksimalno proširenom Švarcšildovom prostor-

vemenu izgledati kao svetlosni konusi u prostoru Minkovskog. Koordinate (u0 , v 0 ), to jest
(T, R) se nazivaju Kruskal-Sekereš koordinate (M. Kruskal, G. Szekeres). Kruskalov dija-
gram za maksimalno prošireno Švarcšildovo prostor-vreme prikazan je na slici 8.9.
Slika 8.9
Da bismo na ovom dijagramu uočili horizonte dogadjaja i singularnosti crne i bele rupe,
trebalo bi da koordinate (T, R) povežemo sa (t, r) koordinatama. Konkretan oblik veza
zavisiće od oblasti. Mi ćemo navesti ovde veze za I i III oblast, a proširenje na II i IV
oblast se lako nalazi. Dakle
r
r r t
I T = 4M G − 1e 4M G sinh( ),
2M G 4M G
r
r r t
R = 4M G − 1e 4M G cosh( ). (8.3.62)
2M G 4M G
r
r r t
III T = 4M G 1 − e 4M G cosh( ),
2M G 4M G
r
r r t
R = 4M G 1 − e 4M G sinh( ). (8.3.63)
2M G 4M G
Uočimo na Slici 8.9 neke specijalne hiperpovrši u oblastima I i III. Hiperpovrši r = const.
r
su date hiperbolama T 2 − R2 = (4M G)2 (1 − 2Mr G )e 2M G . Hiperpovrši t = const. su prave
T
linije koje prolaze kroz koordinatni početak R = tanh( 4Mt G ), u I oblasti, i R
T
= coth( 4Mt G ),
u III oblasti. Budućem horizontu dogadjaja r = 2M G onda odgovara T 2 − R2 = 0, to
jest T = ±R. Ove hiper-površi su takodje i hiper-površi t = ±∞. U oblasti III se nalazi
singularnost crne rupe u r = 0. Njoj odgovara hiperbola T 2 −R2 = (4M G)2 . Slična analiza
se može uraditi i za oblasti II i IV, videti zadatak 8.5.
Svetlosni konusi na Slici 8.9 odgovaraju analizi kauzalne strukute koju smo uradili u
poglavlju 8.3.1, koristeći Edington-Finkelštajnove koordinate. Singularnost r = 0 u oblasti
III je zaista singularnost crne rupe: svetlosni konusi za 0 < r < 2M G su tako okrenuti
da je moguće kretanje samo u smeru opadajućeg r, to jest ka r = 0. Sa druge strane, u
oblasti IV imamo singularitet bele rupe u r = 0: svetlosni konusi za 0 < r < 2M G su
u toj oblasti okrenuti tako da je jednino moguće kretanje u smeru rastućeg r, to jest ka
r = 2M G. Oblast I je asimptotski ravna oblast koja odgvara delu maksimalno proširenog

Švarcšildovog prostor-vremena koji smo mogli da opišemo (t, r, θ, ϕ) koordinatama. Oblast
II je pomalo neočekivana. Ona je takodje asimptotski ravna, pa ipak prelazak iz oblasti I
u oblast II i obrnutno, nije moguć.
Razmotrimo ovaj problem malo detaljnije. Uočimo u oblasti I hiperpovrš prostornog
tipa t = const., θ = π2 . Na toj hiperpovrši važi
dr2
ds2 = + r2 dϕ2
1 − 2Mr G
1
= dr2 ( 2M G
− 1) + dr2 + r2 dϕ2 .
1− r
1
Uvodeći z koordinatu kao dr2 ( 1− 2M 2
G − 1) = dz , možemo ovu hiperpovrš predstaviti kao
r
2D površ u 3D euklidskom prostoru, zadatu sa
z2
r − 2M G = . (8.3.64)
8M G
Slika 8.12
Sa Slike 8.10 vidimo da hiperpovrš (8.3.64) predstavlja dve asimptotski ravne oblasti,
koje su povezane crvotočinom, to jest Ajnštajn-Rozenovim (N. Rosen) mostom. Evolucija
crvotočine, to jest njena širina se može pratiti i izgleda kao na Slici 8.11 i Slici 8.12. U A
vidimo dve asimptorski ravne oblasti (I i II) koje su razdvojene singularnošću u r = 0. U
B se ”otvara” crvotočina koja povezuje ove dve oblasti, a u C je ona najšira i njen orvor
je radijusa r = 2M G. Zatim se crvotočina ponovo sužava, D, i u E imamo opet oblasti I i
II razdvojene singularnošću u r = 0. Ovo širenje i skupljanje cvotočine je toliko brzo, da
ni svetlost ne stigne da prodje kroz nju i predje iz jedna u drugu asimprotski ravnu oblast.
Tako da komunikacija izmedju njih nikada nije moguća. Kako su Anštajnove jednačine
lokalne, to one ništa ne govore o topološkim karakteristikama prostor-vremena. Tako se
može desiti da su oblasti I i II zapravo povezane kao na slici 8.13, to jest da su one dve
oblasti u jednom prostor-vremenu (Svemiru), a ne dva različita Svemira.
Slika 8.13
Pojam crvotočina i putovanja kroz prostor i/ili vreme se vrlo često (i vrlo netačno) koristi
u naučnoj fantastici.
8.4 Konformni dijagrami

Kauzalnu strukturu (maksimalno proširenog) Švarcšildovog prostor-vremena smo u prethod-
noj glavi analizirali koristeći Kruskalov dijagram. Pokazuje se da je kauzalna struktura
različitih geometrija (prostor-vremena) jednostavnija za analizu ukoliko se beskonačnosti
”skupe” u konačne tačke. To se može postići korišćenjem konformnih transformacija4
Konformna transformacija je transformacija
0
gµν → gµν = F 2 (x)gµν , (8.4.65)
gde je F 2 (x) proizvoljna nenegativna funkcija. Može se pokazati da ove transformacije
očuvavaju uglove i odnose dužina vektora, Zadatak 8.1.
Razmotrimo kao prvi primer D = 4 prostor Minkovskog sa metrikom
ds2 = −dt2 + dr2 + r2 dΩ2 . (8.4.66)
Uvodeći koordinate svetlosnog tipa u i v kao
u = t − r, v = t + r, −∞ < u, v < +∞, v > u (8.4.67)
metrika (8.4.66) postaje
1
ds2 = −dudv + (v − u)2 dΩ2 . (8.4.68)
4
4
Zapravo se radi o skaliranju metričkog tenzora, a ne o pravim konformnim transformacijama koje u
D = 4 čine SO(2, 4) grupu i sastoje se od Lorencovih rotacija, translacija, dilatacije i specijalnih konfomnih
transformacija.
8.4. KONFORMNI DIJAGRAMI 163
Uvedimo sada nove koordinate (U, V ) kao

U V
= arctan(u), = arctan(v), −π 6 U, V 6 +π. (8.4.69)
2 2
Uslov v > u prelazi u V > U , a metrika (8.4.68) u
1 1
2 V U
ds2 = − dU dV + sin ( − )dΩ2
. (8.4.70)
4 cos2 V2 cos2 U2 2 2
Sada je pogodno preći na koordinate vremenskog i prostornog tipa T i R
1 1
T = (U + V ), R = (V − U ), −π 6 T 6 +π, 0 6 R 6 +π. (8.4.71)
2 2
Za metriku dobijamo
1
ds2 = (−dT 2 + dR2 + sin2 RdΩ2 ), (8.4.72)
4 cos2 T +R
2
cos2 T −R
2
ds2 = F (T, R)(−dT + dR2 + sin2 RdΩ2 ).
2 2
(8.4.73)
0 1
Konformnom transformacijom gµν = g ,
F 2 µν
dobijamo metriku
ds2 = −dT 2 + dR2 + sin2 RdΩ2 . (8.4.74)

dT
Vidimo da za svetlost važi dR = ±1, pa su svetlosni konusi istog oblika kao i za prvobitnu
metriku (8.4.66). Konformni dijagram za D = 4 prostor Minkovskog je dat na Slici 8.14.
Slika 8.14
Svaka tačka na ovom dijagramu je zapravo dvosfera, jer smo uglove θ, ϕ zanemarili, to jest
nismo ih uzeli u obzir pri cirtanju dijagrama. Ovo jedino ne važi za tačke r = 0, i+ i i− ,
koje su zaista tačke. Razmotrimo bitne tačke i površi na ovom dijagramu.
1. Tačka i+ je vremenska buduća beskonackost, r = const., t → +∞. U njoj se

završavaju sve trajektorije vremenskog tipa. U (T, R) koordinatama, to je tačka
R = 0, T = +π.
2. Tačka i− je vremenska prošla beskonačnost, r = const., t → −∞). U ovoj tački

počinju sve trajektorije vremenskog tipa. U (T, R) koordinatama, to je tačka R =
0, T = −π.
3. Hiperpovrš i0 je prostorna beskonačnost, r → ∞, t = const.. U (T, R) koordinatama

njena jednačina je R = +π, T = 0
4. Hiperpovrš J + je svetlosna buduća beskonačnost, v = ∞, u = const.. Na ovu

hiperpovrš dospevaju sve trajektorije svetlosnog tipa. U (U, V ) koordinatama je ona
zadata sa U = const., V = +π.
5. Hiperpovrš J − je svetlosna prošla beskonačnost, v = const., u → −∞. Sa ove

hiperpovrši kreću sve trajektorije svetlosnog tipa. U (U, V ) koordinatama je ona
zadata sa U = −π, V = const.. Primetimo da svetlosni zrak koji kreće sa J − i ide
ka r = 0 predstavlja dolazeći svetlosni zrak. Od r = 0 ka J + taj svetlosni zrak se
nastavlja kao odlazeći, to jest u r = 0 se uglovi menjaju kao θ → π − θ i ϕ → π + ϕ.
Vidimo da je analiza kauzalne strukture znatno pojednostavljena uvodjenjem konform-

nih dijagrama. Nacrtajmo sada konformni dijagram za maksimalno prošireno Švarcšildovo
u0 v0
prostor-vreme. Definišimo prvo bezdimenzione koordinate ũ = 4M G
i ṽ = 4M G
. U ovim
koordinatima je Švarcšildova metrika
(2M G)3 − r
ds2 = −4 e 2M G dũdṽ + r(ũ, ṽ)2 dΩ2 . (8.4.75)
r
Nove koordinate Ũ i Ṽ definišemo kao
Ũ Ṽ
= arctan(ũ), = arctan(ṽ), −π 6 Ũ , Ṽ 6 +π. (8.4.76)
2 2
Metrika u koordinatama (Ũ , Ṽ ) je
2M G − r dŨ dṼ
ds2 = − e 2M G + r(Ũ , Ṽ )2 dΩ2 (8.4.77)
r 4 cos2 Ṽ cos2 Ũ
2 2
= −F (Ũ , Ṽ )dŨ dṼ + r(Ũ , Ṽ ) dΩ2 .
2 2
Vidimo da se ova metrika konformnom transformacijom može svesti na metriku prostora

Minkovskog, pa je analiza kauzalne strukture jednostavna. Konformni dijagram je prikazan
na Slici 8.15.
8.4. KONFORMNI DIJAGRAMI 165
Slika 8.15
Uočavamo tačke i± i površi i0 i J ± kao i na konformnom dijagramu prostora Minkovskog,

Slika 8.14. One se pojavljuju u oblastima I i II koje su asimptotski ravne. Osim ovih tačaka
i hiperpovrši, uočavamo i tačke koje odgovaraju singularnosti r = 0 i hiperpovrši koje
predstavljaju horizonte dogadjaja. Singularnosti su zadate sa Ũ +Ṽ = ±π, dok horizontima
dogadjaja odgovara Ũ = 0 ili Ṽ = 0. Detaljna analiza ovog dijagrama ostavljena je za
Zadatak 8.6.
Videli smo u ovoj glavi da Švarcšildovo rešenje ima vrlo bogatu strukturu: singu-
larnosti crne i bele rupe, prošli i budući horzont dogadjaja, dve asimptotski ravne oblasti.
Švarcšildovo rešenje nije geodezijski kompletno, jer postoje singularnosti u r = 0. Ipak,
može se konstruisati maksimalno prošireno Švarcšildovo rešenje, gde se svi geodezici ili
mogu produžiti do maksimalnih vrednosti afinih parametara ili zavrsavaju na singularnosti.
Napomenimo da konformni dijagram prostor-vremena crnih rupa nastalih kolapsom sferno
simetrične materije ne izgleda kao dijagram na Slici 8.15. Realne crne rupe nemaju singu-
larnost bele rupe, niti drugu asimptotski ravnu oblast i njihov dijgram je prikazan na Slici
8.16.
Slika 8.16

1. Diskutovati skretanje svetlosti u sferno-simetričnom gravitacionom polju. Pokazati
da je odstupanje trajektorije od prave linije dato sa
1 sin ϕ M G(1 + c1 cos ϕ + cos2 ϕ)
= + ,
r b b2
gde je b najmanje rastojanje izmedju svetlosnog zraka i izvora gravitacionog polja,
vidi sliku. Koristeći ovaj rezultat, pokazati da je ugao skretanja svetlosnog zraka dat
sa δ = 4Mb G .
2. Kašnjenje radarskih signala u gravitacionom polju (radar time delay) je jedan od

testova OTR. Radarski signal se sa Zemlje šalje na Veneru, reflektuje se i vraća
se na Zemlju, videti sliku. Izračunati u najnižoj aproksimaciji koliko je ∆t veće
od ”očekivanog” ∆t0 = 2rEV , tj. koliko signal ”kasni” usled skretanja svetlosti u
gravitacionom polju. Koristiti da se signal kreće u Švarcšildovoj geometriji sa M =
MSunca .
3. Švarcšildova metrika u izotropnim koordinatama je zadata sa

2
1 − M2ρG M G 4 2
ds2 = − 2
2 dt + 1 + [dx + dy 2 + dz 2 ],
MG 2ρ
1 + 2ρ
MG 4

gde je r2 = x2 + y 2 + z 2 = ρ2 1 + 2ρ
.
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
a) Pokazati da su Kilingovi vektori dati sa ξ0 = ∂t
, ξ1 = x ∂y − y ∂x , ξ2 = y ∂z − z ∂y i
∂ ∂
ξ3 = z ∂x − x ∂z . Naći njihove komutatore.
b) Pokazati da su uglovi izmedju vektora, kao i odnosi dužina vektora jednaki za dve
konformno povezane metrike, g̃µν = f (x)gµν . Koristeći ovaj iskaz objasniti kada je
pogodno i zbog čega je pogodno koristiti izotropne koordinate.
4. Videli smo u poglavlju 8.2.1 da u zavisnosti od angularnog momenta L, masene čestic

emogu imati dve kružne orbite.
a) Izračunati eksplicitno radijuse ovih orbita, u funkciji od L.
√
b) Kada je L = 12M G, postoji samo jedna stabilna kružna orbita radijusa R =
6M G. Ove orbite se u astrofizici nazivaju ISCO-orbite (Innermost Stabile Circular
Orbit). U nekom binarnom sistemu, koji se sastoji od crne rupe mase M i zvezde
pratioca, delići materije sa zvezde upadaju ka crneoj rupi i formiraju akreacioni disk.
Ovo delići se medjusobno sudaraju i interaguju elektromagnetno (ako su naelek-
trisani), pa tako gube energiju i moment impulsa (ne kreću se po geodezicima). Sa
smanjenjem E i L, delići se polako kreću ka sve manjem r, sve dok se ne zaustave
na ISCO orbiti. Ako E i L nastave da se smanjuju, delići će produžiti put ka sin-
gularnosti u r = 0. Razmtrimo kretanje čestice koja je u beskonačnosti mirovala,
a na kraju se zaustavila na ISCO-orbiti. Izračunati koliku energiju čestica izgubi(u
procentima), to jest, koliko energije se oslobodi, kada se ona zaustavi na ISCO-orbiti.
Da li je ovaj gubitak energije mali ili veliki? Sa kojim procesom biste mogli da ga
uporedite?
5. Posmatrač O nalazi se na konstantnim koordinatama (r0 , θ0 , φ0 ) u Švarcšildovoj ge-

ometriji, r0 > 2M G. On ispusti odašiljač signala u crnu rupu i to po radijalnoj
trajektoriji. Odašiljač emituje signale na talasnoj dužini λem (u sopstvenom referent-
nom sistemu).
dr
a) Izračunati ”koordinatnu brzinu” odašiljača dt
kao funciju od r.
dr
b) Izračunati ”sopstvenu brzinu” dτ
, gde je τ sopstveno vreme odašiljača. Koliko
iznosi ova brzina u r = 2M G?
c) Izračunati talasnu dužinu signala λobs koju detektuje posmatrač O kao funkciju
rem . Zatim izračunati vreme (trenutak) tobs u kom posmatrač O detektuje signal
emitovan u rem .
d) Pokazati da u aproksimaciji ”velikog vremena” (tobs veliko), crveni pomak raste
eksponencijalno, λobs /λem ∼ etobs /T . Odrediti konstantu T .
6. Nacrtati grafik zavisnosti V 2 od r/M G za tri vrednosti L2 : L2 = 25M 2 G2 , L2 =

12M 2 G2 , L2 = 9M 2 G2 i proveriti da li slike 11.1 and 11.3 iz reference [9] daju dobru
kvalitativnu ocenu.
7. Sat A kruži po kružnoj orbiti na r = 10M G u Švarcšildovoj metrici.

a) Koliko vremena protekne na satu u toku jedne orbite? (Integralite sopstveno
vreme dτ = |ds2 |1 /2 po orbiti.)
b) Sat A šalje signal udaljenom posmatraču jednom po orbiti. Koliki vremenski
interval udaljeni posmatrač meri izmedju dva primljena signala?
c) Sat B se nalazi u mirovanju na r = 10M G (raketni motori ga održavaju u
mirovanju). Koliko vremena protekne na satu B izmedju dva uzastopna prolaska
sata A pored njega?
d) Izračunajte deo pod b) za orbitu r = 6M G where M = 14M . Ovo vreme je
”minimum fluctuation time” koje očekujemo za spektar X-zračenja crne rupe Cyg
X-1. Zašto?
e) Ako je sat A zapravo bliznakinja Artemida i ako se ona nalazi u orbiti zadatoj u
delu d) koliko ona ostari za vreme dok njena bliznakinja Dijana poživi mirujući 40
godina daleko od crne rupe?
8. Koristeći definicije koordinata (8.3.54) i (8.3.57), kao i definiciju (8.3.59), naći vezu
izmedju (T, R) i (t, r) koordinata u oblastima II i IV. Prateći diskusiju u poglavlju
(8.3.2) analizirati zatim hiperpovrši od značaja u ovim oblastima.
9. Polazeći od metrike za maksimalno prošireno Švarcšildovo prostor-vreme (8.3.58),

uvesti koordinate u kojima je ova metrika konformna metrici prostora Minkovskog.
Zatim nacrtati konformni dijagram i obrazložiti sve bitne tačke i hiperpovrši.
9
Linearizovana teorija
Ajnštajnove jednačine su nelinearne, pa je teško dobiti njihova egzaktna rešenja. U prethod-

noj glavi smo videli da je rešenje moguće naći kada ono ima odredjenu simetriju. U ovoj
glavi ćemo razmotriti drugačiji način rešavanja Ajnštajnovih jednačina, naime perturba-
tivni razvoj oko poznatog rešenja. Specijalno, razićemo nepoznato rešenje oko prostora
Minkovskog i naći korekcije. Na taj način ćemo dobiti gravitacione talase kao vakuumsko
rešenje linearizovanih Ajnštajnovih jednačina. Diskutovaćemo propagaciju gravitacionih
talasa kroz sredinu, kao i način formiranja gravitacionih talasa. Na kraju ćemo reći nešto o
nemogućnosti formulisanja tenzora energije-impulsa za gravitaciono polje i o formulisanju
očuvane energije gravitacionog polja.
9.1 Linearizacija Ajnštajnovih jednačina

Pretpostavimo da je gravitaciono polje slabo, ali da se može menjati u vremenu i u prostoru,
to jest
gµν (t, x) = ηµν + hµν (t, x), (9.1.1)
gde je hµν (t, x) mala perturbacija oko prostora Minkovskog i važi hµν = hνµ . Razvoj
(linearni po hµν (t, x)) relevantnih veličina daje
•
g µν = η µν − η µα hαβ η βν = η µ − hµν . (9.1.2)
Primetino da, u linearnoj aproksimaciji, indekse na hµν podizemo i spuštamo pomoću
ravne metrike ηµν .
•
1
Γµαβ = η µγ (∂α hγβ + ∂β hαγ − ∂γ hαβ ). (9.1.3)
2
•
1
Rµναβ = ∂α ∂ν hµβ − ∂µ ∂α hνβ − ∂β ∂ν hµα + ∂µ ∂β hαν . (9.1.4)
2
169
170 9. LINEARIZOVANA TEORIJA
Ričijev tenzor i sklaranu krivinu dobijamo kontrakcijom Rimanovog tenzora metrikom

νβ
η , jer je izraz (9.1.4) već prvog reda po perturbaciji hµν :
•
1 σ
∂ ∂α hµσ + ∂ σ ∂µ hασ − t

Rµα = uhµα − ∂µ ∂α h , (9.1.5)
2
gde smo trag hµν označili sa h = η µν hµν .
•
R = ∂µ ∂α hµα − u
th). (9.1.6)
Linearizovane Ajnštajnove jednačine su onda
1
Rµν − ηµν R = 8πGTµν . (9.1.7)
2
Leva strana se eksplicitno dobija zamenom izraza (9.1.5) i (9.1.6). Na desnoj strani se
nalazi tenzor energije-impulsa materije. Kako je gravitaciono polje slabo, to je materija
koja ga generise (gustina materije) mala, pa je u linearnoj aproksimaciji tenzor energije-
impulsa nultog reda po perturbaciji hµν . Jednačine (9.1.7) se mogu dobiti i variranjem
dejstva za polje hµν u prostoru Minkovskog, videti zadatak 9.1.
9.2 Simetrije linearizovane teorije i stepeni slobode

Opšta teorija relativnosti je invarijantna na difeomorfizme, to jest opšte koordinatne trans-
formacije. Linearizacija ove teorije naravno redukuje difeomorfizam simetriju. Naime,
simetrije linearizovane teorije će biti samo oni difeomorfizmi koji malu perturbaciju pozadinske
ravne metrike prevedu u neku drugu malu perturbaciju. Simetrije linearizovane teorije su
onda:
• Globalna Lorencova simetrija
h0µν = Λ−1α µ Λ−1β ν hαβ , (9.2.8)
gde su Λα µ 4 × 4 matrice Lorencovih transformacija.
• Gradijentne transformacije
Lξ hµν = ∂µ ξν + ∂ν ξµ . (9.2.9)
Ove transfomacije su posledica difeomrfizama (jednoparametarske grupe difeomor-
fizama duž vektorskog polja ξ = ξ µ ∂µ ), koji su ograničeni uslovom da malu pertur-
baciju prevode u malu perturbaciju.
9.2. SIMETRIJE LINEARIZOVANE TEORIJE I STEPENI SLOBODE 171
Iskaz (9.2.9) se može motivisati izračunavanjem Lijevog izvoda duž polja ξ metričkog
tenzora (9.1.1):
Lξ gµν =Lξ ηµν + Lξ hµν
= + ξ α ∂α (ηµν + hµν ) + (∂µ ξ α )(ηαν + hαν ) + (∂ν ξ α )(ηµα + hµα )
=∂µ ξν + ∂ν ξµ . (9.2.10)
U poslednjem redu smo iskoristili da je ηµν ravna metrika, ako i da su izrazi tipa (∂ν ξ α )hµα
drugog reda po malim veličinama ξ i hµν , pa se mogu zanemariti. Lijev izvod Lξ ηµν smo
već fiksirali globalnim Lorencovim transformacijama, pa ovaj član možemo izuzeti iz izraza
(9.2.10). Tako dobijamo
Lξ hµν = δξ hµν = ∂µ ξν + ∂ν ξµ ≡ δξ hµν . (9.2.11)
Na ovaj način smo difeomorfizme OTR, u slučaju linearizovane teorije na prostoru
Minkovskog, ”podelili” na prostorno-vremenske transformacije pozadinske metrike (glob-
alne Lorencove transformacije) i gradijentne transformacije polja hµν .
Da gradijentne transformacije (9.2.9) zaista ne menjaju geometriju, postaje očigledno
ako se izračuna promena Rimanovog tenzora pri ovim transforamcijama. Koristeći (9.1.4)
i (9.2.9) dobijamo
δξ Rµναβ = 0. (9.2.12)
Da bi se jasnije videli/prebrojali stepeni slobode linearizovane teorije, zgodno je umesto
polja hµν definisati sledeće veličine
h00 = −2Φ, (9.2.13)
h0i = hi0 = wi , (9.2.14)
1
hij = 2sij − 2Ψδij , Ψ = − δ ij hij . (9.2.15)
6
(9.2.16)
Očigledno je da smo polje hµν predstavili preko ireduciblinih komponenti u odnosu na
prostorne rotacije. Polja Φ i Ψ su skalari, polja wi su komponente vektora, dok su sij
komponente tenzora drugog reda, koji je simetričan i nultog traga.
Napišimo sada Ajnštajnove jednačine preko novouvedenih polja:
1
(00) : ∆Ψ = 4πGT00 − ∂k ∂l skl (9.2.17)
2
(0j) : (δij ∆ − ∂j ∂k )wk = −16πGT0j + 4∂0 ∂j Ψ + 2∂0 ∂k skj , (9.2.18)
(ij) : (δij ∆ − ∂i ∂j )Φ = 8πGTij + (δij ∆ − ∂i ∂j − 2δij ∂02 )Ψ
1
− δij ∂0 ∂k wk + ∂0 (∂i wj + ∂j wi ) + u
tsij − ∂k (∂i sj κ + ∂j si κ ) − δij ∂l ∂k slk . (9.2.19)
2
Iz prve jednačine primećujemo da je je polje Ψ nedinamičko, to jest da je potpuno odredjeno
tenzorom energije-impulsa materije i poljem sij . Slično možemo zaključiti i za polje Φ, kao
i za polja wi . Dakle, samo su polja sij dinamička. Njih ima 5 nezavisnih. U nastavku ćemo
taj broj dodatno redukovati fiksiranjem gradijentnih uslova.
9.3 Gravitacioni talasi

Potražimo sada vakuumsko rešenje linearizovane teorije. Jednačine (9.2.17)-(9.2.19) se u
tom slučaju svedu na
1
(00) : ∆Ψ = − ∂k ∂l skl (9.3.20)
2
(0j) : (δij ∆ − ∂j ∂k )wk = 4∂0 ∂j Ψ + 2∂0 ∂k skj , (9.3.21)
(ij) : (δij ∆ − ∂i ∂j )Φ = (δij ∆ − ∂i ∂j − 2δij ∂02 )Ψ
1
− δij ∂0 ∂k wk + ∂0 (∂i wj + ∂j wi ) + u
tsij − ∂k (∂i sj κ + ∂j si κ ) − δij ∂l ∂k slk . (9.3.22)
2
Kako naša teorija ima gradijentnu simetriju, moramo da fiksiramo gradijentne uslove, da
bismo videli koji su pravi fizički stepeni slobode. Pri gradijentnim transforamcijama (9.2.9),
polja Ψ, Φ, wi i sij se transformišu na sledeći način
δξ Φ = ∂0 ξ0
δξ wi = ∂0 ξi + ∂i ξ0
1
δξ ψ = − ∂i ξ i
3
1 1
δξ sij = (∂i ξj + ∂j ξi ) − (∂k ξ k )δij . (9.3.23)
2 3
U literaturi se mogu naći različiti gradijentni uslovi. Navešćemo tri najčešća:
• Transverzali gradijentni uslov
∂i sij = 0 i ∂i wi = 0. (9.3.24)
• Sinhroni gradijentni uslov

Φ = 0 i wi = 0. (9.3.25)
• Lorencov, harmonijski, Ajnštajnov,. . .

1
∂µ (hµν − ηνµ h) = 0. (9.3.26)
2
Iako je Lorencov gradijentni uslov najčešće korišćen u literaturi, mi ćemo dalju analizu
nastaviti fiksirajući transferzalni gradijentni uslov (9.3.23). Ovaj uslov pojednostavljuje
jednačine (9.3.20)-(9.3.22) na
(00) : ∆Ψ = 0 (9.3.27)
(0j) : δkj ∆wk − 4∂0 ∂j Ψ = 0, (9.3.28)
1
(ij) : (δij ∆ − ∂i ∂j )(Φ − Ψ) + 2δij ∂02 Ψ − ∂0 (∂i wj + ∂j wi ) − t
usij = 0. (9.3.29)
2
9.3. GRAVITACIONI TALASI 173
Iz prve jednačine zaključujemo da je Ψ = 0, pa koristeći to rešenje, iz druge jednačine sledi

wi = 0. Uzimajući trag treće jednačine, dobijamo
u
tΦ = 0, (9.3.30)
pa možemo zaključiti da je i polje Φ = 0. Zamenjujući ova rešenja u jednačinu (9.3.29)

dobijamo
u
tsij = 0. (9.3.31)
Dakle, kao što smo zaključili na kraju prethodnog poglavlja, jedine dinamičke promenljive
su polja sij i ona zadovoljavaju talasnu jednačinu. Njih ima pet nezavisnih, ali setimo se
da imamo gradijentni uslov ∂i sij = 0. Ovaj gradijentni uslov fiksira tri stepena slobode, pa
ostaju samo dva nezavisna. To smo i očekivali, znajuv́i da je gravitaciono polje bezmaseno
polje spina dva.
Prateći referncu [8], uvedimo notaciju
 
0 0 0 0
 0 
hTµνT = 
 0
 (9.3.32)
2sij 
0
U ovoj notaciji, gradijentni uslovi i posledice (rešenja) Ajnštajnovih jednačina glase
hT T = 0, (9.3.33)
∂ µ hTµνT = 0, (9.3.34)
hTµ0T = 0, (9.3.35)
thTµνT = 0.
u (9.3.36)
Pretpostavimo da je rešenje ove jednačine ravan i monohromatski talas:

ρx
hTµνT = Cµν eik ρ
, (9.3.37)
gde je Cµν amplituda gravitacionog talasa i Cµν je tenzor ranga (2, 0) u odnosu na globalne
Lorencove transformacije. Jednačine (9.3.33)-(9.3.36) daju
η µν Cµν = 0,
Cµρ k ρ = 0,
Cµ0 = 0,
k 2 = 0. (9.3.38)
Vidimo da je gravitacioni talas transferzalan (druga jednačina), kao i da je gravitaciono

polje bezmaseno (četvrta jednačina). U specijalnom slučaju, kada je ~k = ω~ez , to jest talas
se prostire duž z-ose, talasni vektor ima oblik
k µ = (ω, 0, 0, ω). (9.3.39)

Iz druge jednačine u (9.3.38) dobijamo Cµ3 = 0, pa amplituda Cµν ima oblik

 
0 0 0 0
 0 C11 C12 0
hTµνT =
 0 C12 −C11
. (9.3.40)
0
0 0 0 0
Iskoristili smo da je Cµν = Cνµ , kao i prvu jednačinu u (9.3.38). Vidimo da su samo dve
komponente amplitude Cµν nezavisne, C11 ≡ h+ i C12 ≡ h× .
Da bismo razmortili kako gravitacioni talas utiče na čestice sredine kroz koju se kreće,
moramo da krenemo od jednačine geodezijske devijacije
D2 µ µ
S = Rνρσ U ν U ρS σ . (9.3.41)
dτ
Kako nas zanima promena rastojanja izmedju čestica usled prolaska gravitacionog talasa,
možemo pretpostaviti da čestice miruju, to jest da se vrlo sporo kreću. Tada je U µ =
(1, 0, 0, 0), a τ možemo zameniti sa t. Tako dobijamo
D2
Sµ = Rµ00σ S σ . (9.3.42)
dt
Iz (9.1.4) se dobija Rµ00σ = 21 ∂0 ∂0 hTµσT , pa je
D2 1
Sµ = ∂0 ∂0 hTµσT S σ . (9.3.43)
dt 2
Pretpostavimo sada da je h+ 6= 0, a h× = 0. Jednačina (9.3.43) je onda
∂2 1 ρ
Si = S i ∂t2 (hT+T eik xρ ), i = 1, 2. (9.3.44)
dt 2
2 2
Primetimo da smo kovarijantni izvod Dd zamenili parcijalnim ∂dt . U linearnoj aproksimaciji
svi Kristofelovi simboli su prvog reda po perturbaciji h, pomeranja Si su takodje mala, pa
je proizvod ΓSi drugog reda. Zbog toga se može zanemariti i umesto kovarijantnog pisati
parcijalni. Rešenje ove jednačine, u prvom redu po h je
1
S 1 = (1 + h+ eikx )S(0)
1
(9.3.45)
2
i
1
S 2 = (1 − h+ eikx )S(0)
2
, (9.3.46)
2
dok se S 3 i S 0 ne menjaju. Čestice osciluju u ravni ortogonalnoj na pravac prostiranja
gravitacionog talasa. Oscilacije su prikazane na slici 9.1.
9.3. GRAVITACIONI TALASI 175
Slika 9.1
Sa slike je jasno je zašto je ovakav gravitacioni talas obeležen sa h+ .

Ako bismo sada uzeli da je h+ = 0, a h× 6= 0, za oscilacije u ravni ortogonalnoj na
pravac prostiranja gravitacionog talasa, dobijamo
1
S 1 = S(0)
1
+ h+ eikx S(0)
2
(9.3.47)
2
i
1
S 2 = S(0)
2
+ h+ eikx S(0)
1
, (9.3.48)
2
dok se S 3 i S 0 ne menjaju. Ove oscilacije su prikazane na slici 9.2.
Slika 9.2
Kao i u elektrodinamici, i ovde se mogu definisati leva i desna polarizacija na sledeći

način:
1
hR = √ (h+ + ih× ),
2
1
hL = √ (h+ − ih× ). (9.3.49)
2
Efekat desne polarizacije je dat na slici 9.3.
Slika 9.3
9.3.1 Produkcija i detekcija gravitacionih talasa

Može se pokazati da je gravitaciono zračenje izolovanog, nerelativističkog izvora propor-
cionalno drugom izvodu tenzora kvadrupolnog momenta raaspodele materije:
2G d2 T T
hTijT = J (t − r). (9.3.50)
r dt2 ij
JijT T je tenzor kvadrupolnog momenta materije
Z 1
Jij = d3 x xi xj T 00 − δ ij x2 T 00 .
TT
(9.3.51)
3
Tenzor kvadrupolnog momenta je simetričan tenzor, traga nula. Takodje, tenzor kvadrupolnog
momenta jednak nuli za sfernosimetričnu raspodelu materije, pa sferno-simetrični kolaps
materije ne može biti izvor gravitacionih talasa.
Gravitacioni talasi se mogu detektovati indirektno, preko energije koju sistem gubi na
gravitaciono zdračenje. 1974. godine Hals (A. Hulse) i Tajlor (J.H. Taylor) su otkrili prvi
binarni pulsar, PSR1913+16. Ovaj sistem čine dve neutronske zvezde, od kojih je jedna
pulsar, to jest brzo rotirajuća i vrlo namagnetisana neutronska zvezda. Pulsar rotira oko
svoje ose 17 puta u sekundi, pa je period pulsa 59ms. Pulsar i njegov pratilac, neutronska
zvezda, se kreću po eliptičnim putanjama oko zajedničkog centra mase. Period orbitalnog
kretanja je 7.75 časova. Neutronske zveze imaju približno istu masu, oko 1.4M . Usleg
gubitaka energije na gravitaciono zračenje, menjaju se period orbitalnog kretanja i velika
poluosa orbite. Smanjenje koje je izmereno je u skladu sa proračunima koji slede iz OTR.
Konačni kolaps sistema (”final inspiral”), usled gubitaka energije na gravitaciono zračenje,
se očekuje za oko 300 miliona godina.
Gravitacioni talasi su prvi put detektovani direktno 14. septembra 2015. godine LIGO
detektorom. Otkriće je objavljeno 11. februara 2016. godine. Dogadjaj koji je proizveo de-
tektovane talase je kolaps binarnog sistema od dve crne rupe masa 36 i 29 i ”ringdown”
faza crne rupe nastale u tom sudaru/kolapsu. Oblik talasa je u potpunosti odgovarao
proračunima OTR.
Slika 9.4
9.4. PROBLEM TENZORA ENERGIJE-IMPULSA ZA GRAVITACIONO POLJE 177
17. avgusta 2017. godine su detktovani i gravitacioni talasi koje je uzrokovao kolaps
sistema dve neutronske zvezde. Rezultat sudara je nova neutronska zvezda, magnetar.
Ovaj dogadjaj je značajan jer osim gravitacionog zračenja, ima i preteće elektromagnetno
zračenje. Zbog toga se ovaj dogadjaj smatra početkom takozvane ”multi-messenger” as-
tronomije.
9.4 Problem tenzora energije-impulsa za gravitaciono

polje
U Ajnštajnovoj jednačini
Gµν = 8πGTµν
Tµν predstavlja tenzor energije-impulsa (samo) materije. Zbog toga je potpuno očekivano
da Tµν nije očuvan, već kovarijantno očuvan, to jest ∇µ T µν = 0. Iz kovarijantnog zakona
održanja se ne mogu definisati očuvane veličine. Prirodno je očekivati da, ako želimo
da definišemo očuvanu energiju celog sistema, pored tenzora energije-impulsa materije,
moramo da dodamo i deo koji predstavlja doprinos gravitacionog polja.
Da li se može formulisati tenzora energije-impulsa za gravitaciono polje i kako on
izgelda? Naše iskustvo sa tenzorima energije-impulsa za elektromagnetno ili skalarno polje
nam govori da tenzor energije-impulsa treba da bude kvadratan po polju i da u njemu
figirišu prvi izvodi polja. Ako želimo da u aproksimaciji slabog polja izvedemo tenzor
energije-impulsa za polje hµν , morali bismo aproksimaciju da proširimo do drugog reda po
malom parametru. Veći problem predstavlja filosofsko pitanje da li je moguće definisati
tenzor energije-impulsa za gravitaciono polje, to jest da li taj pojam uopšte ima smisao.
Princip ekvivalencije nam govori da u tački možemo pogodnim izborom referentnog sistema
da potpuno uklonimo gravitaciono polje. Sa druge strane, tenzor energije-impulsa grav-
itacionog polja bi predstavljao lokalizovanu (u tački) energiju gravitacionog polja. Onda
iz principa ekvivalencije sledi da je ta energija nula, to jest ne možemo definisati tenzor
energije-impulsa za gravitaciono polje. Malo očiglednije: ako je tenzor energije-impulsa
funkcija prvih izvoda polja, a znamo da lokalno, u tački, možemo izabrati referentni sistem
u kome su svi prvi izvodi metričkog tenzora nula, onda je i tenzor energije-impulsa nula u
tački. Time je tenzor energije-impulsa gravitacionog polja, ako je tenzor, nula svuda.
Odgovor je u činjenici da se za gravitaciono polje može definisati pseudotenzor energije-
impulsa, takav da iz njega sledi dobro definisana očuvana ukupna energija (i impuls) sis-
tema. U literaturi postoji više načina da se definiše ovaj pseudotenzor. Mi ćemo ovde
skicirati Landauov (L. Landau) pristup. U zadatku 5. ćete sami izračunati eksplicitno ovu
veličinu.
Krenimo od kovarijantnog zakona očuvanja tenzora energije-impulsa za materiju
∇µ T µν = 0
i napišimo ga u lokalno ravnom referentnom sistemu
∂µ T µν = 0. (9.4.52)
√
Vidimo da, u lokalno ravnom referentnom sistemu, važi T µν = −g∂λ hλµν sa hλµν = −hµλν .
Ovaj poslednji uslov automatski osigurava (9.4.52). Veličina hλµν se može izračunati iz
Ajnštajnovih jednačina, računajući levu stranu u lokalno ravnom referentnom sistemu
1 1 √
Rµν − gµν R = −g∂λ hλµν (9.4.53)
8πG 2
U proizvoljnom referentnom sistemu ne važi ∂µ T µν = 0. Medjutim, možemo dodati
veličinu tµν , koja nije tenzor i koja je nula u lokalno ravnom referentnom sistemu, ali koja
će omogućiti da važi √
−g(tµν + T µν ) = ∂λ hλµν . (9.4.54)
Onda je
√ √
−gtµν = ∂λ hλµν − −gT µν
λµν
√ 1
= ∂λ h − −g Rµν − gµν R , (9.4.55)
2
λµν
√ 1

gde je veličina h izračunata u (9.4.53), a izraz −g Rµν − 2 gµν R računamo u proizvoljnom
refentnom sistemu. Pseudotenzor tµν je funkcija metričkog tenzora i njegovih prvih izvoda.
Očuvani (četvoro)impuls sistema se onda definiše kao
√
Z I
µ
p = dV −g(t + T ) = dSλ hλµν .
µ0 µ0
(9.4.56)
Napomenimo da je gornji izraz dobro definisan samo ako je granica asimptotski ravna.
Naime, tada je izraz (9.4.56) zaista vektor u odnosu na Lorencove transformacije.

1. a) Iz dejstva
Z
1 1 1
S= d4 x (∂µ hµν )(∂ν h)−(∂µ hρσ )(∂ρ hµσ )+ η µν (∂µ hρσ )(∂ν hρσ )− η µν (∂µ h)(∂ν h)
2 2 2
(9.5.57)
µ
izvesti Einstein-ove jednačine za linearizovanu teoriju; h = h µ .
b) Napisati dobijenu jednačinu koristeći Lorentz-ov kalibracionim uslov, ∂µ h̄µν = 0 i
h̄µν = hµν − 12 η µν h.
c) Pokazati da je jednačina ∇µ T µν = 0 nekonzistentna sa jednačinama linearizovane
teorije. Zašto je ova nekonzistentnost nebitna?
0
2. Razmotriti perturbativni razvoj oko poznate metrike gµν . Ponoviti sve korake iz
0
poglavlja 9.1, uz razvoj gµν = gµν + hµν , gde je hµν mala perturbacija. Napisati
linearizovane Ajnštajnove jednačine u ovom slučaju.
3. U četvorodimenzionom prostor-vremenu data je metrika
ds2 = −2dudv + a2 (u)dx2 + b2 (u)dy 2 ,
gde su a i b proizvoljne funkcije u koordinate.

a) Izračunati Kristofelove simbole i Rimanov tenzor.
b) Koristeći vakuumske Ajnštajnove jednačine, naći jednačine za funkcije a i b.
c) Pokazati da može da se nadje egzaktno rešenje ovih jednačina, takvo da su funkcije
a i b odredjene preko proizvoljne funkcije f (u).
4. Pokazati da je jednačina Rµν − αgµν R = 8πGT µν u skladu sa eksperimentalnim

rezultatima samo za α = 1/2.
5. a) Prateći postupak koji je opisan u glavi 9.4, izračunati eksplicitno pseudotenzor

energije-impulsa za gravitaciono polje tµν . Dobijeni rezultat napisati i u aproksimaciji
slabog polja, zadržavajući i članove drugog reda po maloj perturbaciji hµν .
b) Iz dejstva za polje hµν (9.5.57), koristeći Neter teoremu, naći tenzor energije-
impulsa za polje hµν . Uporediti dobijeni izraz sa rezultatom dobijenim pod a).
10
Elementi kosmologije
Naš svemir je prostorno homogen i izotropan na velikim skalama. Najubedljiviji dokaz za

to je svakako kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje (CMB radiation), otkriveno još
1964. godine (A. Penzias i R. Wilson). Ovo zračenje nam govori kakav je bio svemir posle
faze rekombinacije. U toku rekombinacije elektroni i protoni su formirali neutralne atome,
pa je sredina postala ”providna” za fotone, to jest fotoni su mnogo redje interagovali sa
neutralnim atomima, nego sa naelektrisanim elektronima i protonima pre toga). CMB
zračenje nam daje sliku svemira kada je on bio 380000 godina star, to jest 380000 godina
posle Velikog praska. Temperatura zračenja (energija fotona) se, usled širenja svemira i
crvenog pomaka, smanjila 1100 puta: od 3000K ∼ 0.26eV u trenutku rekombinacije, do
2.72K ∼ 2.36 × 10−4 eV . Jedna od glavnih osobina CMB zračenja je da je ono prilično
izotropno, anizotropija je reda veličine ∆T
T
≈ 10−5 .
Slika 10.1: Kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje, snimci različitih satelita od

1992-2015.
Ove podatke o simetriji svemira možemo da iskoristimo prilikom rešavanja Ajnštajnovih

jednačina i nalaženja rešenja koje treba da opisuje naš svemir. U sledećoj glavi ćemo, na
181
182 10. ELEMENTI KOSMOLOGIJE
osnovu simetrije, izvesti Robertson-Voker (A. Friedmann, G. Lemaitre, H. Robertson, A.

Walker) metriku. Ova metrika nije rešenje Ajnštajnovih jednačina, već anzac koji koristimo
za rešavanje. Konkretna rešenja će zavisiti od sastava svamira, to jest raspodele materije u
svemiru i odgovarajućeg tenzora energije-impulsa. U drugoj glavi ćemo rešiti Fridmanove
jednačine (Ajnštajnove jednačine za RV metriku) za nekoliko karakterističnih oblika mater-
ije. Veličine koje se mere u kosmologiji (crveni pomak, rastojanja) ćemo definisati u trećoj
glavi. Ovo poglavlje ćemo zavrsiti diskusijom maksimalno simetričnih prostor-vremena sa
Lorencovom signaturom u 4 dimenzije. Ova tri prostor-vremena (Minkovski, de Siter i anti
de Siter) ne mogu biti kosmološka rešenja, jer su maksimalno simetrična, ali su svakako
poseduju vrlo zanimljive osobine i primenu u fizici.
10.1 Robertson-Voker metrika

Potražimo kosmološko rešenje u obliku
ds2 = −dt2 + a2 (t)dΣ2 , (10.1.1)
gde je dΣ2 = γij dxi dxj metrika maksimalno simetričnog trodimenzionog prostora, dok
faktor skaliranja a(t) govori kako se prostorni deo ponaša u vremenu. Kako maksimalno
simetrično rešenje u 3 prostorne dimenzije mora biti sferno simetrično, to možemo pret-
postaviti da je
dΣ2 = e2β(r) dr2 + r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (10.1.2)
Iz ove metrike se mogu izračunati Kristeofelovi simboli, tenzor krivine i Ričijev tenzor.
Navešćemo komponente Ričijevog tenzora
2
Rrr = ∂r β,
r
Rθθ = e−2β r∂r β − 1 + 1,

(10.1.3)
Rϕϕ = Rθθ sin2 θ.
Sa druge strane, za maksimalno simetričan prostor važi
Rij = 2kγij ,
R
gde je k proporcionalno skalarnoj krivini trodimenzionog prostora k = 6
. Izjednačavajući
(rr) komponente dobijamo
2
∂r β = 2ke2β(r) .
r
Ova jednačina se lako integrali, pa dobijamo
1
e2β(r) = .
c − kr2
10.1. ROBERTSON-VOKER METRIKA 183
Integracionu konstantu c mozemo odrediti iz uslova da k = 0 odgovara trodimenzionom

Euklidskom prostoru. Onda je c = 1, pa je prostorni deo metrike
dr2
dΣ2 = + r2 (dθ2 + sin2 θdϕ2 ). (10.1.4)
1 − kr2
Konačno, možemo napisati anzac za kosmološko rešenje kao
dr2
2 2 2 2 2 2 2
ds = −dt + a (t) + r (dθ + sin θdϕ ) . (10.1.5)
1 − kr2
Ovo je Robertson-Voker (Fridman-Lemetr) metrika. Primetimo da je u gornjoj jednačini
faktor skaliranja a(t) bezdimenzion, dok koordinata r ima dimenziju dužine. Konstanta
k može biti pozitivna, negativna i jadnaka nuli, u zavisnosti od krivine trodimenzionog
prostora:
k > 0, zatvoren svemir,

k = 0, ravan svemir, (10.1.6)
k < 0, otvoren svemir.
Koristeći anzac (10.1.5) možemo analizirati ponašanje materije u toku razvoja svemira
koristeći kovarijatno očuvanje tenzora energije-impulsa. Takodje, možemo anzac zameniti
u Ajnštajnove jednačine i dobiti jednačine po a(t), koje se rešavaju u zavisnosti od sastava
svemira, to jest tenzora energije-impulsa materije.
Tenzor energije-impulsa materije možemo modelirati koristeći model idealnog fluida
Tµν = Uµ Uν (p + ρ) + pgµν . (10.1.7)
Izabraćemo usputni referentni sistem, to jest sistem koji se ”kreće” zajedno sa svemirom,
pa je U µ = (1, 0, 0, 0). Ovaj referentni sistem je izdvojen, jer samo usputni posmatrač
vidi homogen i izotropan svemir. Mi na Zemlji nismo usputni posmatrači zbog relativnog
kretanja Sunčevog sistema u odnosu na svemir. Ovo kretanje se manifestuje kao dipolna
anizotropija CMB zračenja. U usputnom referentnom sistemu tenzor energije-impulsa ima
oblik  
ρ 0 0 0
 0 
Tµν =  0
. (10.1.8)
gij p 
0
10.1.1 Evolucija gustine materije

Nulta komponenta kovarijantnog održanja tenzora energije-impulsa ∇µ T µ0 = 0 daje
dρ ȧ
− − 3 (ρ + p) = 0, (10.1.9)
dt a
da
gde je ȧ = dt
. Korsteći jednačinu stanja pi = wi ρ, dobijamo
∂t ρ ȧ
= −3(wi + 1) . (10.1.10)
ρ a
Integracijom ove jednačine dobijamo
ρi (t) = ρi0 a−3(1+wi ) = ρi0 a−ni , (10.1.11)
gde smo uveli parametar ni = 3(1 + wi ). Vidimo da nerelativistička materija (w = 0,

ni = 3) evoluira kao ρ = ρ0 a−3 , to jest gustina materije opada sa šitenjem svemira kao
a3 . Sa druge strane, gustina zračenja, to jest relativističkih čestica (w = 13 , ni = 4) opada
kao ρ = ρ0 a−4 . Dodatni a faktor je posledica crvenog pomaka. Naime, gustina zračenja se
smanjuje kao i gustina nerelativističkih čestica, ali u slučaju zračenja imamo i kosmološki
crveni pomak, pa on uzrokuje dodatno opadanje gustine energije zračenja. Konačno, u
slučaju kosmološke konstante (w = −1, ni = 0) dobijamo da je ρ = ρ0 , to jest gustina
energije koja odgovara kosmološkoj konstanti ostaje konstantna u toku širenja svemira.
Realni svemir je mešavina sva tri tipa materije. Ipak, na osnovu (10.1.11) možemo
zaključiti da je u ranom svemiru, posle Velikog praska i inflacije dominiralo zračenje. Kako
se svemir širio i hladio, dominaciju je preuzimala nerelativistička materija. Na osnovu
eksperimentalnih podataka o udaljenosti supernova tipa Ia iz 1998. godine, zaključeno je
da u sadašnjem trenutku u svemiru dominira kosmološka konstanta (ili tamna energija),
koja uzrokuje ubrzano širenje svemira.
10.2 Fridmanove jednačine

Zamenimo sada anzac (10.1.5) u Ajnštajnove jednačine. Kako ovaj anzac predstavlja ho-
mogen i izotropan svemir, to ćemo imati samo dve nezavisne jednačine (00) i (ij) jednačine
koje su sve jednake
ä 4π
(00) : = − G(ρ + 3p), (10.2.12)
a 3
ä ȧ 2 k
(ij) : + 2( ) + 2 2 = 4πG(ρ − p). (10.2.13)
a a a
U praksi se ovde dve jednačine kombinuju i dobija se Fridmanova jednačina
ȧ 8πG k
( )2 = ρ − 2. (10.2.14)
a 3 a
Ova jednačina se onda rešava za poznate ρ i p i tako dobijamo oblik faktora skaliranja.
Pre nego što započnemo diskusijo o rešavanju ove jednačine, uvešćemo nekoliko pojmova
koji predstavljaju standardnu kosmološku terminologiju.
10.2. FRIDMANOVE JEDNAČINE 185
• Hablov parametar:
ȧ
H(t) = . (10.2.15)
a
Vrednost Hablovog parametra u sadašnjem tranutku1 je Hablova konstanta H0 i ona
km 2
iznosi približno H0 ' 70 sM ps
. Podsetimo se Hablovog zakona, koji kaže da je brzina
udaljavanja galaksija proporcionalna njihovom medjusobnom rastojanju
~vphys = H0~xphys + korekcije višeg reda. (10.2.16)
Fizičke koordinate nekog objekta (galaksije) ~xphys su definisane kao ~xphys = a(t)~x(t),
gde su ~x(t) koordinate u usputnom referentnom sistemu. Odgovrajuća brzina je onda
d~xphys
~vphys =
dt
da d~x
= ~x(t) + a(t) = H(t)~xphys + ~vpec .
dt dt
Poslednji član u gornjem izrazu je ~vpec = a(t) d~
x
dt
specifična (”peculiar”) brzina koja
se odnosi na kretanje galaksije u odnosu na kosmološki referentni sistem. Tipične
vrednosti ovih brzina su oko 400km/s, pa se za udaljene galaksije, xphys > 5M ps,
ovaj član zanemaruje. Primetimo da brzina ~vphys predstavlja brzinu udaljavanja dva
objekta (nas i uočene galaksije) koji se nalaze u različitim tačkama iste hiperpovrši
vremenskog tipa. Samim tim, ova brzina ne mora da bude manja od brzine svetlosti,
to jest ne postoji nikakvo ograničenje na intenzitet ~vphys .
Inverz Hablove konstante, Hablovo vreme tH = H10 kaže koliko je svemir star. Je-
dinica M ps je standardna jedinica za rastojanje u kosmologiji, 1ps ≈ 3.26ly, gde sim-
bol ly označava svetlosnu godinu. Napomenimo da najnovija merenja Hablove kon-
stante ukazuju na neslaganje rezultata merenja koja potiču iz ranog svemira (CMB
km
zračenje), koja daju H0 = 66.9 ± 0.6 sM ps
i merenja koja potiču iz kasnog (sadašnjeg)
km
svemira (supernove Ia) i koja daju H0 = 73.24±1.74 sM ps
. Ovo neslaganje je predmet
aktivne naučne diskusije.
• Parametar usporenja, (”deceleration parameter”):

äa
q=− . (10.2.17)
ȧ2
Ako se svemir usporeno širi, kao što se verovalo do kraja XX veka, parameter us-
porenja je pozitivan. Danas znamo da se svemir šiti ubrzano, pa je vrednost q zapravo
negativna.
1
Metrika (10.1.5) je invarijantna na skaliranje a(t) → λa(t), r → λr i k → λ2 k, gde je λ proizvoljna
konstanta. Koristeći ove transformacije, vrednost faktora skaliranja u sadašenjem trenutku t = t0 se
standardno podešava da bude a(t0 ) = a0 = 1.
2
Ove jedinice za Hablov parametar su izabrane da bi se lako videlo da se neka galaksija koja je od nas
udaljena 1M pc, usled širenja svemira, udaljava od nas fizičkom brzinom od oko 70 km
s .
• Parametar gustine:
ρ
Ω= , (10.2.18)
ρkr
3H 2
gde je ρkr = ( 8πG ) kritična gustina. Koristeći definiciju parametra gustine, Frid-
manova jednačina (10.2.14) se može prepisato kao
k
Ω−1= . (10.2.19)
H 2 a2
Vidimo da je vrednost Ω neposredno povezana sa vrednošću prostorne krivine svemira:
Ω > 1 ⇒ k > 0, krivina je pozitivna, svemir je zatvoren,
Ω = 1 ⇒ k = 0, krivina je nula, svemir je ravan,
Ω < 1 ⇒ k < 0, krivina je negativna, svemir je otvoren.
Pored parametra gustine, često se uvode i parcijalni parametri gustine Ωx = ρx 8πG3H 2

,
gde x može da se odnosi na zračenje, nerelativističku materiju, tamnu materiju,
tamnu energiju (kosmološku konstantu). I Ωx i Ω su bezbimenzione veličine, a Ωx se
najčešće zadaje u procentima. Uobičajeni su takozvani ”pita” (pie) dijagrami kao
Slika 10.2: Zastupljenost različitih tipova materije u svemiru danas.
10.2.1 Rešavanje Fridmanove jednačine: evolucija faktora skali-

ranja
Kako je sastav svemira složen i ne potpuno poznat, to je rešavanje Fridmanove jednačine
vrlo teško. Najčešća praksa je da se jednačina numerički integrali. Mi ćemo u nastavku
rešiti Fridmanovu jednačinu uz pretpostavke koje pojednostavljuju sastav svemira, pa time
i rešavanje jednačine (10.2.14). Pre nego što uvedemo pretpostavke, primetimo da se deo
jednačine (10.2.14) − ak2 zapravo može razumeti kao ”gustina krivine” ρk = − 8πGa
3k
2 . Odavde
−2
odmah vidimo da je nk = 2, to jest gustina krivine opada kao a .
Pretpostavićemo da u svemiru postoji samo jedna vrsta materije i da je dodatno svemir
ravan. To jest, rešavaćemo jednačinu (10.2.14) za slučaj k = 0 i (10.1.11) uz fiksirano
wi . Kao poseban slučaj ćemo razmotriti prazan svemirsa nenultom krivinom, to jest sa
nenultim k.
10.2. FRIDMANOVE JEDNAČINE 187
Kada u svemiru postoji samo nerelativistička materija, Fridmanova jednačina ima oblik
ȧ 2 8πG
= ρ0 a−3 .
a 3
Jednostavnom integracijom dobijamo
2
a(t) = a0 t 3 . (10.2.20)
Ovo rešenje je poznato kao Ajnštajn-de-Siterov svemir. Napomenimo da smo mi našli

rešenje za ravan Ajnštajn-de-Siter svemir. Pored njega, postoje i otvoreni (k < 0 i zatvoreni
k > 0 Ajnštajn-de-Siter svemir [10].
Kada u svemiru postoji samo zračenje, Fridmanova jednačina je oblika
ȧ 2 8πG
= ρ0 a−4 ,
a 3
a integracija dalje
1
a(t) = a0 t 2 . (10.2.21)
Λ
Kada u svemiru postoji samo tamna energija (kosmološka konstanta) i ρΛ = 8πG =
const., jednačina oblika
ȧ 2
=Λ
a
integracijom daje √
a(t) = a0 e Λt . (10.2.22)
Metrika (10.1.5) u ovom slučaju postaje
√
ds2 = −dt2 + e Λt
dx2 + dy 2 + dz 2 .

(10.2.23)
Videćemo kasnije da ova metrika odgovara delu de Siterovog prostora.

Imamo li opravdanje da ovoliko uprošćeno analiziramo rešenja Fridmanove jednačine?
Može se raći da nam rezultati kosmoloških merenja govore da ovakava gruba aproksimacija
i nije potpuno besmislena. Naime, rezultati merenja CMB zračenja, merenja crvenog
pomaka dalekih supernova i ”Galaxy Redshift Survey” merenja ukazuju na to da je svemir
prostorno ravan, to jest da je k = 0, odnosno Ω = 1. Sa druge strane, u različitim fazama
razvoja svemira, dominirale su različite vreste materije. Znamo da je na početku, ubrzo
posle Velikog praska (”Big Bang”) svemirom dominiralo zračenje, to jest relativistička
materija. Kako se svemir širio i hladio, dominaciju je preuzela nerelativistička materija.
Danas znamo da se svemir nalazi u fazi dominacije tamne energije (kosmološke konstante)
i da se zbog toga svemir ubrzano širi. Na osnovu svega ovoga zaključujemo da će svako od
rešenja (10.2.20)-(10.2.22) biti relevantno u nekoj od faza razvoja svemira.
Razmotrimo na kraju i prazan svemir, ali sa nenultom krivinom, to jest sa k 6= 0.
Ovakav svemir (ovo rešenje) se naziva Milneov (”Milne universe”) svemir. Fridmanova
jednačina
ȧ 2 k
=− 2
a a
se lako integrali i dobijamo

a(t) = a0 t. (10.2.24)
Primetimo da je, na osnovu Fridmanove jednačine, ovo rešenje konzistentno samo za k < 0.
To znači da prazan svemir može biti samo prostorno zatvoren.
10.3 Šta se meri u kosmologiji?

Krajem XX i početkom XXI veka kosmološka merenja postaju tačnija i precizinija. Mi
ćemo u ovom poglavlju nabrojati samo neke veličine koje mogu da se mere u kosmologiji.
10.3.1 Kosmološki crveni pomak

Usled širenja svemira, mi na Zemlji detektujemo svetlost sa udaljenih zvezda pomaknutu u
crveni deo spektra. Ovaj kosmološki crveni pomak se može jednostavno izvesti. Podsetimo
se da smo crveni pomak u sverno simetričnom gravitacionom polju, poglavlje 8.2.2, izveli
koristeći postojanje vremenskog Kilingovog vektora. Kosmološko rešenje nema Kilingov
vektor vremenskog tipa, ali postoji Kilingov tenzor
Kµν = a2 (gµν + Uµ Uν ), (10.3.25)
gde je Uµ četvorovektro brzine posmatrača u njegovom usputnom referentnom sistemu,

pa je U µ = (1, 0, 0, 0). Onda znamo da je duž geodezika čestice koja se kreće i ima
četvorovektor brzine V µ , očuvana veličina
K 2 = Kµν V µ V ν .
Zamenjujući (10.3.25) u ovu jednačinu, dobijamo
K 2 = a2 V µ Vµ + (V µ Uµ )2 .

(10.3.26)
Nas zanimaju fotoni koji se kreću duž geodezika od neke zvezde ka nama. Onda je V µ =
dxµ
dλ
, gde je λ afini parametar duž geodezika. Takodje važi V µ Vµ = 0, a V µ Uµ = gµν V µ U ν =
−ω i ω je frekvenca fotona. Zamenom u (10.3.26) dobijamo
K 2 = a2 ω 2 . (10.3.27)
Neka je foton emitovan na aem i sa frekvencom ωem , a detektovan na adet i sa frekvencom

ωdet . Onda možemo, koristeći jednačinu (10.3.27) zaključiti
aem ωem
1= ,
adet ωdet
to jest
aem
ωdet = ωem (10.3.28)
adet
10.3. ŠTA SE MERI U KOSMOLOGIJI? 189
Vidimo da, ako se svemir širi, aem < adet , dobijamo crveni pomak. Sa druge strane, ako se
svemir skuplja, aem > adet , detektovani fotoni će biti pomaknuti u plavi deo spektra. Kako
na Zemlji detektujemo fotone pomaknute u crveni deo spektra, zaključujemo da se svemir
širi.
Veličina koja je vezana za kosmološki crveni pomak se naziva ”crveni pomak” z i defin-
isana je kao
λdet − λem adet
z= = − 1. (10.3.29)
λem aem
Na osnovu merenja frekvenci/talasnih dužina detektovanih fotona, meri se z. Onda se na
osnovu (10.3.29) može zaključiti koliko je bio star svemir u trenutku emitovanja fotona.
Kako je detekcija u sadašnjem trenutku, to je adet = 1, pa je
1
aem = . (10.3.30)
1+z
Zbog toga se z koristi i kao veličina kojom se meri starost svemira. Na primer, kažemo da
je u trenutku nastanka CMB zračenja svemir bio star oko 380.000 godina, ili na crvenom
pomaku zCM B = 1000.
10.3.2 Rastojanja
Rastojanje od nas do centra Mlečnog puta (naše galaksije) je oko 25000 svetlosnih godina,
ili 7.67Kpc. Jasno je da se ova rastojanja ne mogu meriti standardnim metodama koje
koristimo za merenje rastojanja na zemlji. Kako se definišu rastojanja na kosmološkim
skalama? Navešćemo dva primera: istovremeno fizičko rastojanje i luminozno rastojanje.
Istovremeno fizičko rastojanje (”instantenious physicsl distance”) smo zapravo već defin-
isali na početku poglavlja 10.2, kada smo govorili o Hablovom zakonu. Podsetimo se,
~xphys = a(t)~x(t) (10.3.31)
predstavlja rastojanje u trenutku t izmedju nas i udaljene galaksije koja se nalazi na ~x(t).
Ovo rastojanje je rastojanje na istoj vremenskoj hiperpovrši, pa samim tim je nemoguće
izmeriti ga.
Rastojanje koje može da se meri je takozvano luminozno rastojanje (”luminosity dis-
tance”). Da bismo definisali ovo rastojenje, napišimo prvo Robertson-Voker metriku
(10.1.5) malo drugačije

2 2 2 2 2 2 2 2 2
ds = −dt + a (t)R dχ + Sk (χ)(dθ + sin θdϕ ) , (10.3.32)
gde je R konstanta koja ima dimenziju (dužina)2 i


sin χ,
 k > 0, 0 < χ < π
2
Sk (χ) = χ, k = 0, 0 < χ < +∞ . (10.3.33)

sinh χ, k < 0, 0 < χ < +∞

Izmereni fluks F nekog objekta apsolutne luminoznosti L na rastojanju χ (fizičkom rasto-

janju a(t)χ) u svemiru koji se širi je onda zadat sa
L L
F = = , (10.3.34)
4πa2 (t)R2 Sk2 (χ)(1 + z)2 4πR2 Sk2 (χ)(1 + z)2
gde smo iskoristili da je a(t0 ) = 1 u sadašnjem trenutku, jer fotone merimo u sadašenjem
trenutku. Ovaj izraz je analogan izrazu za izmeren fluks objekta luminoznosti L, na rsto-
janju d = χ u ravnom prostoru
L
F = . (10.3.35)
4πd2
Faktor (1 + z)2 u (10.3.34) se pojavljuje jer se svemir širi i dodatno fotoni su pomaknuti u
crveni deo spektra. Poredeći izraze (10.3.34) i (10.3.35), zaključujemo da se može definisati
luminozno rastojanje kao
dL (χ) = RSk (χ)(1 + z), (10.3.36)
pa je
L
F = . (10.3.37)
4πd2L
Ako je apsolutna luminoznost izvora L poznata, a F se meri, onda je moguće izmeriti
luminozno rastojnje. Izvori čija je apsolutna luminoznost poznata se nekada nazivaju
standardne sveće. To su najčešće supernove tipa Ia, kao i cefeide (svetle zveze koje pulsiraju
sa periodom koji je na tačno odredjen način povezan sa apsolutnom luminoznošću).
10.4 Maksimalno simetrična rešenja u 4 dimenije

Kosmološko rešenje (10.1.5) nije maksimalno simetrično rešenje Ajnštajnovih jednačina.
Naime, maksimalno simetrični prost u četiri dimenzije ima 10 Kilingovih vektora, dok
kosmološko rešenje ima samo 6: translacije i rotacije u prostoru.
Za maksimalno simetrična rešenja Ajnštajnovih jednačina važi

Rµνρσ = k gµρ gνσ − gµσ gνρ .
R
Konstanta k je povezana sa skalarnom krivinom, k = 12 . U četiri prostorno-vremenske
dimenzije, u zavisnosi od znaka konstante k, razlikujemo tri maksimalno simetrična rešenja.
Kada je k = 0 rešenje je prostor Minkovskog, sa grupom izometrije T 4 ∧ SO(1, 3). Kada je
k < 0 rešenje je anti de Siterov prostor sa grupom izometrije SO(2, 3), dok je za k > rešenje
de Siterov prostor čije je grupa izometrije SO(1, 4). Prostor Minkovskog i njegov značaj
nećemo ovde analizirati, jer smo se više puta u toku kursa sretali sa sa ovim prostorom.
Ovde ćemo ukratko razmotriti de Siterov i anti de Siterov prostor.
10.4. MAKSIMALNO SIMETRIČNA REŠENJA U 4 DIMENIJE 191
10.4.1 De Siterov prostor
Rekli smo da je de Siterov (dS) prostor rešenje Ajnštajnovih jednačina sa konstantnom

pozitivnom skalarnom krivinom i da odgovarajuća grupa izometrije SO(1, 4). Ovaj prostor
je potencijalno značajan u najranijoj fazi razvoja svemira, kada se on eksponencijalno širio.
Ovu fazu nazivamo inflacija. Takodje, de Siterov prostor ima značaja i u fazi razvoja u
kojoj dominira tamna energija (kosmološka konstanta), a to je faza u kojoj se svemir
trenutno nalazi.
De Siterov prostor se najjednostavnije može prikazati kao četvorodimenziona hiperpovrš
−u2 + x2 + y 2 + z 2 + w2 = α2 (10.4.38)
uronjena u ravan petodimenzioni prostor sa metrikom
ds2 = −du2 + dx2 + dy 2 + dz 2 + dw2 . (10.4.39)
Na hiperpovrši (10.4.38) možemo izabrati koordinate na više različitih načina, to jest pos-
toje različita ”utapanja” dS prostora u petodimenzioni prostor (10.4.39). Razmotrimo prvo
koordinate t, χ, θ, ϕ definisane kao
t
u = α sinh( ), −∞ ≤ t ≤ +∞,
α
t
w = α cosh( ) cos χ, 0 < χ ≤ π,
α
t
z = α cosh( ) sin χ cos θ, 0 < θ ≤ π
α
t
x = α cosh( ) sin χ sin θ cos ϕ, 0 < ϕ ≤ 2π
α
t
y = α cosh( ) sin χ sin θ sin ϕ. (10.4.40)
α
Indukovana metrika na hiperpovrši (10.4.38) je data sa
t
ds2 = −dt2 + α2 cosh2 ( ) dχ2 + sin2 χ(dθ2 + sin2 θdϕ2 )

(10.4.41)
α
i predstavlja metriku na hiperboloidu levo na slici 10.3.

Slika 10.3: De Siterov prostor u različitim koordinatama.
Drugačiji izbor koordinata, zadatak 2, će pokriti samo polovinu hiperboloida, slika 10.3
desno.
Da bismo razumeli kauzalnu strukturu dS prostora, razmotrićemo konformni dijagram
za ovaj prostor. Na osnovu (10.4.40), vidimo da su sve koordinate osim koordinate t već
kompktifikovane. Uvodeći koordinatu η kao
dt
dη = , (10.4.42)
α cosh( αt )
za indukovanu metriku dobijamo
2 1 2 2 2 2 2 2

ds = − dη + dχ + sin χ(dθ + sin θdϕ ) (10.4.43)
sin2 η
i −π ≤ η ≤ 0. Konformni dijagran je prikazan na slici 10.4.
Slika 10.4: Konformni dijagrami za dva različita ”utapanja” de Siterovog prostora.

Kod ovog konformnog dijagrama je najbitnije uočiti da su prošla i buduća beskonačnost

hiperpovrši prostornog tipa. To jest, ovde ne postoje odvojeno vremenske beskonačnosti
i± i svetlosne beskonačnosti J ± . Hiperpovrši koje odgovaraju t → ±∞ su hiperpovrši
η = −π i η = 0 i one su obeležene simbolom I ± . Jasno je da prostorna beskonačnost i0 ne
postoji u dS prostoru, jer je prostorni deo metrike (10.4.41) trosfera S 3 .
Jedna od posledica postojanja beskonačnosti koje su hiperpovrši prostornog tipa je
pojava horizonta dogadjaja. Možemo razlikovati dva tipa horizonta dogadjaja, čestični
horizont (”particle horizon”) i horizont dogadjaja (”event horizon”) [12].
Čestični horizont je posledica postojanja prošle beskonačnosti prostornog tipa, I − .
On odvaja dogadjaje (deo prostora) koje neki posmatraču nekom trenutku vidi od onih
dogadjaja (dela prostora) koje (u datom trentutku) ne vidi. Kada je prošla vremenska
beskonačnost tačka i− , kao u prostoru Minkovskog, onda ne postoji čestični horizont. U
svakom trenutku, posmatrač vidi celo prostor-vreme u prošlosti. Ovo je detaljno prikazano
na slici 10.5.
Slika 10.5: Čestični horizont (levo) i odsustvo čestičnog horizonta (desno).
Sa druge strane, horizont dogadjaja se javlja u prostorima čija je buduća beskonačnost

prostornog tipa. Razlikuju se prošli i budući horizont dogadjaja nekog posmatrača. Budući
horizont dogadjaja odvaja dogadjaje (deo prostora) koje posmatrač u nekom trenutku vidi
od onih koje ne vidi. Prošli horizont dogadjaja odvaja dogadjaje (deo prostora) na koje
posmatrač u nekom tranutku može da utiče od onih na koje ne može da utiče. Ovo je
ilustrovano na slici 10.6.
Slika 10.6: Horizont dogadjaja (levo) i odsustvo ȟorizonta dogadjaja (desno).
10.4.2 Anti de Siterov prostor

Anti de Siterov (AdS) prostor nema nikakvog značaja u kosmologiji (za sada), ali je vrlo
značajan za holografski princip, to jest AdS/CFT korespodenciju. Ova korespodencija3
govori da postoji veza izmedju teorije gravitacije na nekoj mnogostrukosti i konformne
teorije polja na granici te mnogostrukosti.
Anti de Siterov prostor se može prikazati kao četvorodimenziona hiperpovrš
−u2 + x2 + y 2 + z 2 − w2 = −α2 (10.4.44)
uronjena u ravan petodimenzioni ravni prostor sa metrikom
ds2 = −du2 + dx2 + dy 2 + dz 2 − dw2 .
Birajući koordinate λ, ρ, θ, ϕ kao
u= α sin λ cosh ρ, 0 ≤ ρ < +∞,

w= α cos λ cosh ρ, 0 ≤ λ ≤ 2π
z= α sinh ρ cos θ, 0 ≤ θ ≤ π
x= α sinh ρ sin θ cos ϕ, 0 ≤ ϕ ≤ 2π
y= α sinh ρ sin θ sin ϕ. (10.4.45)
U ovim koordinatama, indukovana metrika ima oblik
ds2 = −α2 cosh2 ρdλ2 + α2 dρ2 + sinh2 ρ(dθ2 + sin2 θdϕ2 ) .

(10.4.46)
Iz oblika metrike se vidi da je λ koordinata vremenskog tipa. Sa druge strane, tačke λ i

λ + 2π su identifikovane, pa će se u ovom prostoru pojaviti zatvorene krive vremenskog
tipa. Da bi se ovo izbeglo, tačke λ i λ + 2π se ne identifikuju (”razmota” se λ koordinata).
Ovako dobijen prostor naziva se univerzalno natkrivajući AdS prostor. Ako se umesto
3
AdS/CFT korespodencija je još uvek na nivou pretpostavke (”conjecture”), to jest nije definitivno
dokazana.
”razmotane” λ koordinate uvede nova koordinata t kao λ = t/l i umesto ρ koordinate

uvede r koordinata kao r = l sinh ρ, mertika (??) postaje
−1
ds2 = − (r/l)2 + 1 dt2 + (r/l)2 + 1 dr2 + r2 dθ2 + sin2 θdϕ2 .

(10.4.47)
Iz ovog oblika metrike se ovdmah vidi da AdS prostor nije asimptotski ravan, što naravno
znamo od samog početka, jer je AdS prostor rešenje Ajnštajnovih jednačina sa konstatnom
negativnom krivinom.
Detalji o kauzalnoj strukturi AdS prostora se najjednostavnije vide na konformnom di-
jagramu. Zadržaćemo periodičnu vremensku koordinatu λ, pa nam ostaje samo koordinata
ρ sa beskonačnim opsegom. Uvodjenjem nove koordinate
π π
ρe = 2 arctan(eρ ) − , 0 ≤ ρe < (10.4.48)
2 2
metrika (10.4.46) postaje

ds2 = α2 cosh2 ρ − dλ2 + de
ρ2 + sin2 ρe(dθ2 + sin2 θdϕ2 ) . (10.4.49)
Odgovarajući dijagram je prikazan na slici 10.7.
Slika 10.7: Konformni dijagrami za AdS i univerzalno natkrivajući AdS prostor.

Vidimo da transformacija (10.4.48) prostornu i svetlosnu beskonačnost skupljena u konačne

tačke, ali je vremenska beskonačnost (odnosi se na univerzalno natkrivajući AdS prostor) i
dalje u beskonačnosti. Konformna transformacija koja bi ”skupila” vremensku koordinatu
bi istovremeno skalirala prostorni deo za beskonačan faktor. Vremenski geodezici divergi-
raju, recimo, iz tačke λ = 0, pa konvergiraju u tački λ = π, odakle ponovo divergiraju do
tačke λ = 2π i tako redom. Može se primetiti da su prostorna i svetlosna beskonačnost vre-
menskog tipa. To za posledicu ima nepostojanje Košijevih hiperpovrši4 . Naime, za svaku
površ prostornog tipa λ = const. mogu da se nadju svetlosne linije koje je neće preseći. To
znači da se evolucija sistema na osnovu zadatih početnih uslova na nekoj površi λ = const.
ne može jednoznačno odrediti.
Sa slike 10.7 se još može uočiti da, iako ceo AdS prostor nije globalno hiperbolički,
pojedini njegovi delovi to jesu. Naime, oblasti 0 6 λ 6 π, π 6 λ 6 2π,. . . predstavljaju,
svaka za sebe, globalno hiperboličke prostore.
Napomenimo na kraju, da se identifikacijom tačaka duž orbita delovanja pojedinih
Kilingovih vektora u trodimenzionom AdS prostoru dobija geometrija BTZ (Bañados, Teit-
elboim, Zanelli) crne rupe.

1. a) Koristeći pretpostavku o homogenosti i izotropnosti svemira, izvesti RW metriku
(Carroll, 8.43).
b) Koristeći kovarijantnu očuvanost tenzora energije-impulsa, izvesti kako gustina ρ
za nerelativističke čestice, zračenje i kosmolosku konstantu zavisi od faktora skaliranja
a.
c) Koristeći rezultat pod a) izvesti Fridmanove jednačine (Carroll, 8.65 i 8.66).

2. Pokazati da je tenzor Kµν = a2 (t) gµν−Uµ Uν Kilingov tenzor za RW meteriku, to jest
da zadovoljava jednačinu
∇ρ Kµν + ∇µ Kνρ + ∇ν Kρµ = 0.
3. ”Utapanje” četvorodimenzionog de Sitter-ovog prostora (koordinate t̂, x̂, ŷ, ẑ) u petodi-
4
Košijeva hiperpovrš je hiperpovrš postornog tipa koju svaka vremenska ili nul kriva seče samo jednom.
Ako prostor-vreme ima Košijeve hiperpovrši, onda je globalno hiperboličko. Važi i obrnuto, ako je n
dimenziono prostor-vreme globalno hiperboličko, onda ima Košijeve hiperpovrši i homomorfno je sa R1 ×Σ,
gde je Σ n − 1 dimenziona mnogostrukost. Za svako a ∈ R1 , hiperpovrš {a} × Σ je Košijeva. U prostoru
Minkovskog, hiperpovrši t = const. su Košijeve hiperpovrši, dok su hiperpovrši (x0 )2 − (~x)2 = const. samo
delimične Košijeve hiperpovrši. Zadavanjem početnih uslova na Košijevoj hiperpovrši može se jednoznačno
odrediti evolucija sistema.
197
menzioni ravni prostor može se zadati sa:
ds2 = du2 + dx2 + dy 2 + dz 2 + dw2

u2 + x2 + y 2 + z 2 + w2 = a2 , jednačina 4D hiperpovrši,
u+w ax ay az
t̂ = a ln , x̂ = , ŷ = , ẑ = , koordinate na 4D hiperpovrši.
a u+w u+w u+w
a) Izračunati indukovanu metriku na ovoj 4D hiperpovrši. Ova metrika predstavlja
Svemir u kome dominira kosmološka konstanta i koji je prostorno ravan.
b) Nacrtati (zanemarujući dve dimenzije) kako ova hiperpovrš izgleda. Obeležiti
linije t̂ = const. i χ̂ = const., gde je χ̂2 = x̂2 + ŷ 2 + ẑ 2 .
c) Za dobijeno 4D prostor-vreme nacrtati konformni dijagram. Obeležiti jasno sve
bitne tačke i hiperpovrši. Diskutovati postojanje prošlog i budućeg horizonta do-
gadjaja i razlike izmedju dobijenog konformnog dijagrama i dijagrama sa slike 10.4
(levo).
d) Izračunati skalarnu krivinu za tropovrši sa t̂ = const..
e) Rešiti geodezijsku jednačinu za comoving posmatrača (x̂i = const. i naći afini
parametar u funkciji od t̂.
4. a) Proveriti da se uvodjenjem koordinata t i r zaista iz (10.4.46) dobije (10.4.49).

b) Proveriti da konformni dijagram za AdS prostor (ne-univerzalno natkrivajući)
zaista izgleda kao na slici 10.7. Objasniti korak po korak kako izgledaju prostorne,
vremenske i svetlosne beskonačnosti i činjenicu da AdS nije globalno hiperbolički
prostor.
198
Literatura
[1] H. Goldstein, C. Poole and J. Safko, Classical Mechanics, Addison Wesley 2002.
[2] P. Schwarz and J. Schwarz, Special Relativity, CUP 2004.
[3] L. Landau and E. Lifšic, Teorija polja, Mir Moskva 1998.
[4] W. Rindler, Introduction to Special Relativity, OUP 1991.
[5] A. French, Special Relativity, W. W. Norton and Comp. New York 1980.
[6] R. Resnik, Introduction to Special Relativity, John Wiley and Sons, New Your, 1968.
[7] T. Takeuchi, An Illustrated Guide to Relativity, CUP 2010.
[8] S. M. Carroll, An Introduction to General Relativity: Spacetime and Geometry, Addi-

son Wesley 2004.
[9] B. Schutz, A First Course in General Realtivity, Cambridge University Press 2009.
[10] R. d’Inverno, Introducing Einstein’s Relativity, Oxford University Press, 1992.
[11] C. W. Misner, K. S. Thorne and J. A. Wheeler, Gravitation, Freeman Press, San

Francisco, 1973.
[12] S. W. Hawking and G. F. R. Ellis, The Large Scale Structure of Space-Time, Cam-
bridge University Press, 1973.
[13] M. Blagojević, Gravitation and Gauge Symmetries, Taylor & Francis, 2001.
[14] A. P. Lightman, W. H. Press, R. H. Price and S. A. Teukolsky, Problem Book in

Relativity and Gravitation, Princeton, 1975.
[15] J. Martin, Everything You Always Wanted To Know About The Cosmological Constant
Problem (But Were Afraid To Ask), Comptes Rendus Physique 13, (2012) 566-665,
[arXiv:1205.3365].
[16] S. Nojiri, S.D. Odintsov, V.K. Oikonomou, Modified Gravity Theories on a Nutshell:
Inflation, Bounce and Late-time Evolution, arXiv:1705.11098.
199

OTRSkripta 2020

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

OTRSkripta 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teorija relativnosti

Marija Dimitrijević Ćirić i Voja Radovanović

1 Postulati Specijalne relativnosti i posledice 7

2 Četvorodimenziona formulacija Specijalne relativnosti 35

3 Mehanika Specijalne relativnosti 49

3.10 *Dejstvo za slobodnu relativističku česticu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

4 Elementi teorije polja u prostoru Minkovskog 69

5 Formalizam zakrivljenog prostor-vremena 77

7 Ajnštajnove jednačine 129

7.5 Zadaci za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

8 Švarcšildovo rešenje 141

9 Linearizovana teorija 169

10 Elementi kosmologije 181

Postulati Specijalne relativnosti i

1.1 Maksvelove jednačine i Galilejeva simetrija

Pretpostavili smo da se sistemi S i S 0 poklapaju u početnom trenutku. Prva relacija u

Iz zakona slaganja brzina dobijamo da su ubrzanja čestice ista u inercijalnim sistemima,

kao i u sistemu S. Razmatrali smo jedan specijalan slučaj Galilejevih transformacija.

gde je R je 3 × 3 ortogonalna matrica, V i r0 su konstantni vektori, a τ je konstanta.

divE(r, t) = ρ(r, t)/ε0 (1.1.7)

što nakon primene druge Maksvelove jednačine prelazi u

gde su E0 i B0 amplitude električnog, odnosno magnetnog polja. Iz prve i druge Maksvelove

Slika 1.1: Šema Majkelson-Morlijevog eksperimenta

Za V = c ovaj talas postaje nezavisan od vremena

Medjutim, (1.1.18) ne zadovoljava treću i četvrtu Maksvelovu jednačinu u sistemu S 0 .

1.2 Majkelson-Morlijev eksperiment

Vreme kretanja zraka 1, od ogledala O do ogledala O1 i natrag do ogledala O je

Fazna razlika izmedju ova dva zraka je

gde je λ talasna dužina upotrebljene svetlosti. Intenzitet svetlosti na ekranu je propor-

Jasno je da δ 6= δ 0 tako da očekujemo da se nakon rotiranja aparature interferenciona slika

Zamenom (1.2.26) u (1.2.24) dobija se

1.3 Lorencov bust i posledice

Slika 1.2: Standardna konfiguracija.

što se lako proverava. Za male brzine, V  c gornje transformacije postaju

Ovo je Galilejeva transformacija za prelazak iz inercijalnog sistema S u sistem S 0 koji se duž

(ct0 ) = γ(ct) − βγx

(ct0 ) = (ct) cosh ϕ − x sinh ϕ

’pogodili’ Lorencovu transformaciju. Uzimajući u obzir formulu

Slika 1.3: Prostorno-vremenski dijagram

Dobili smo ponovo (1.3.42-1.3.45).

1.4 Prostorno-vremenski dijagrami

Slika 1.4: Koordinate dogadjaja E u dva inercijalna sistema.

1.5 Relativnost istovremenosti dogadjaja i sinhronizacija

t2 = t1 + (vreme potrebno da svetlost predje put od A1 do A2 ) .

Ako su časovnici ovako podešeni kažemo da su sinhronizovani. Da bismo merili vreme u

Koordinate prvog odnosno drugog dogadjaja u sistemu S su x1 , odnosno x2 . Uzimajući da

Slika 1.6: Dogajaji 1 i 2 su simultani za posmatrača iz S, a nisu za posmatrača iz sistema

1.6 Kontrakcija dužine

Slika 1.7: Kontrakcija dužine

da bi izmerio dužinu. Primenom (1.3.43) imamo

odakle se, uz odgovarajuće trigonometrijske relacije dobija (1.6.57).

1.7 Paradoks kola i garaže

Slika 1.8: Kontrakcija dužine preko prostorno-vremenskog dijagrama.

kola prodju i na kraju kada zadnji kraj kola dodje

Slika 1.9: Paradoks kola i garaže

1.8 Dilatacija vremena

gde smo iskoristili x0B = x0A . Dakle,

odakle je sopstveno vreme dato sa

Ako je npr. v = 0, 997c, tada je l = 9km .

1.9 Paradoks blizanaca

Slika 1.10: Dilatacija vremena preko prostorno-vremenskog dijagrama

Slika 1.11: Bojanov i Anin sistem

Slika 1.12: Bojan, Marko i Ana

što se lako proverava. Za male brzine, V c gornje transformacije postaju