MA4

Integracija funkcija
više promenljivih
Dragan S. Djordjević
Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet

Niš, Srbija
February 18, 2016

ii
Predgovor
Predavanja su namenjena studentima, koji polažu ispit iz predmeta Mate-

matička analiza 4.
Tekst nije kompletan, i konstantno se radi na poboljšanju materijala

namenjenog studentima (obratiti pažnju na datum upisan na prvoj strani).
Studenti su u obavezi da konsultuju dodatnu literaturu, koja je navedena u
spisku referenci. Obavezno posetiti bilioteku Fakulteta.
Celine koje nije neophodno naučiti, počinju simbolom ⋆, a završavaju
simbolom .
iii
iv
Sadržaj
Predgovor iii
1 Prostor Rn 1
1.1 Vektorski prostor Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Skalarni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.3 Norma u prostoru Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.4 Metrički prostori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2 Integracija 15
2.1 Žordanova mera u Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.1 Mera pravougaonika u R2 . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.2 Mera n-intervala u Rn . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2.1.3 Unutrašnja i spoljna mera . . . . . . . . . . . . . . . . 18
2.2 Rimanov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.2.1 Rimanova suma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.2.2 Darbuove sume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.2.3 Oznake i terminologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.3 Klase integrabilnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.4 Svojstva Rimanovog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
2.5 Geometrijski i fizički smisao integrala . . . . . . . . . . . . . . 33
2.5.1 Interpretacija dvostrukog integrala . . . . . . . . . . . 35
2.5.2 Interpretacija trostrukog integrala . . . . . . . . . . . 36
2.6 Specifičnosti integrala u Rn za n ≥ 2 . . . . . . . . . . . . . . 36
2.7 Izračunavanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.7.1 Slučaj prostora R2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
2.7.2 Slučaj prostora Rn , n ≥ 3 . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.8 Smena promenljivih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
2.8.1 Polarna smena u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
2.8.2 Uopštena polarna smena . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
v
vi SADRŽAJ
2.8.3 Cilindrična smena u trostrukom integralu . . . . . . . 54

2.8.4 Sferna smena u trostrukom integralu . . . . . . . . . . 59
2.9 Nesvojstveni integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
2.10 Pojmovi u mehanici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
2.10.1 Moment inercije materijalne ravne figure . . . . . . . . 63
2.10.2 Elipsa inercije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
2.10.3 Moment inercije materijalne figure . . . . . . . . . . . 66
2.10.4 Težište materijalne ravne figure . . . . . . . . . . . . . 67
2.10.5 Težište materijalne figure u prostoru . . . . . . . . . . 68
3 Krivolinijski integrali 71
3.1 Krive u R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
n
3.2 Krivolinijski integral prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

3.2.1 Rimanova suma i geometrijska interpretacija
krivolinijskog integrala prvog reda . . . . . . . . . . . 83
3.3 Krivolinijski integral drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . 88
3.4 Grinova formula u ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
3.4.1 Slučaj višestruko povezanih oblasti . . . . . . . . . . . 97
3.4.2 Primena krivolinijskog integrala drugog reda na izra-
čunavane površine skupa u ravni . . . . . . . . . . . . 98
3.5 Nezavisnost integrala od putanje integracije . . . . . . . . . . 101
3.6 Mehanički smisao krivolinijskog integrala . . . . . . . . . . . 103
4 Površinski integrali 105

4.1 Površi u R3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
4.2 Prva kvadratna forma površi i površina površi . . . . . . . . 109
4.3 Površinski integrali prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
4.4 Površinski integrali drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
4.5 Teorija polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
4.6 Formula Gaus–Ostrogradskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
4.7 Formula Stoksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
5 Parametarski integrali 135

5.1 Funkcija gornje granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
5.2 Svojstveni parametarski integrali . . . . . . . . . . . . . . . . 136
5.3 Nesvojstveni parametarski integrali . . . . . . . . . . . . . . . 142
5.4 Gama funkcija (Ojlerov integral drugog reda) . . . . . . . . . 152
5.5 Beta funkcija (Ojlerov integral prvog reda) . . . . . . . . . . 154
Literatura 159
Glava 1
Prostor Rn
1.1 Vektorski prostor Rn

Skup realnih brojeva oznavačavamo sa R, a skup prirodnih brojeva označavamo
sa N. Ako je n ∈ N, onda je
Rn = R
| × ·{z
· · × R} = {x = (x1 , . . . , xn ) : x1 , . . . , xn ∈ R}.
n puta
Skup Rn je veoma važan u daljim razmatranjima, te ćemo opisaćemo njegova

algebarska i metrička svojstva.
Podsećamo na definiciju Abelove1 (komutativne) grupe i polja.
Definicija 1.1.1. Neka je ∗ binarna operacija na nepraznom skupu G,
odnosno ∗ : G × G → G. Ako je x, y ∈ G, piše se češće x ∗ y umesto
∗(x, y). Pretpostavimo da važe sledeća svojstva:
(1) (∀x, y, z ∈ G) x ∗ (y ∗ z) = (x ∗ y) ∗ z (asocijativnost);
(2) (∃e ∈ G)(∀x ∈ G) x ∗ e = e ∗ x = x (postojanje neutralnog elementa
e );
(3) (∀x ∈ G)(∃x1 ∈ G) x∗x1 = x1 ∗x = e (postojanje inverznog elementa
x1 za x );
(4) (∀x, y ∈ G) x ∗ y = y ∗ x (komutativnost).
Tada je (G, ∗) Abelova (komutativna) grupa, ili kraće G je Abelova grupa
(u odnosu na ∗). Elemenat e je neutralni elemenat za operaciju ∗, a x1 je
inverzni elemenat za x ∈ G.
Ako je skup G Abelova grupa, i pri tome je razmatrana operacija označena
sa +, tada je tradicionalno neutralni elemenat u odnosu na operaciju +
1
Niels Henrik Abel (1802-1829), norveški matematičar
1
2 GLAVA 1. PROSTOR RN
označen sa 0. Ako je x ∈ G, onda je suprotan elemenat od x u odnosu na

operaciju + označen sa −x. Ova konvencija se naziva aditivna notacija.
U mnogim slučajevima je prirodno sa · označiti operaciju na Abelovoj
grupi G. Tada je neutralni elemenat u odnosu na operaciju · označen sa 1.
Ako je x ∈ G, tada je suprotan elemenat od x u odnosu na · označen sa x−1 .
Definicija 1.1.2. Neka su na skupu F definisane operacije + i ·, tako da

važe sledeća svojstva:
(1) (F, +) je Abelova grupa;
(2) (F \ {0}) je polje;
(3) (∀x, y, z ∈ F) x · (y + z) = (x · y) + (x · z) (distributivnost operacije ·
u odnosu na operaciju +).
Tada je F polje u odnosu na navedene operacije.
Skup R je polje u odnosu na standardne operacije + i ·. Takod̄e, skup

kompleksnih brojeva C je polje u odnosu na uobičajene operacije.
Definicija 1.1.3. Neka je V neprazan skup na kome je definisana binarna

operacija +, tako da je (V, +) Abelova grupa. Označimo sa 0 neutralni
elemenat ove Abelove grupe. Neka je F skup realnih ili kompleksnih brojeva.
Neka je, osim toga, definisana funkcija p : F × V → V , u kraćem zapisu
p(λ, x) = λx za λ ∈ F i x ∈ V , koja ispunjava osobine:
(1) (∀λ, µ ∈ F)(∀x ∈ V ) (λ + µ)x = λx + µx;
(2) (∀λ ∈ F)(∀x, y ∈ V ) λ(x + y) = λx + λy;
(3) (∀λ, µ ∈ F)(∀x ∈ V ) (λµ)x = λ(µx);
(4) (∀x ∈ V ) 1x = x.
Tada je V vektorski prostor nad poljem F. Elementi vektorskog pros-
tora jesu vektori, a elementi polja F jesu skalari. Operacija + u skupu
V jeste sabiranje vektora. Neutralni elemenat 0 u skupu V u odnosu na
ovu operaciju jeste nula vektor. Operacije + i · u skupu F jesu sabiranje i
množenje skalara. Funkcija p(λ, x) = λx jeste množenje vektora skalarom.
Vektorski prostor nad poljem R naziva se realan vektorski prostor. Vek-
torski prostor nad poljem C je kompleksan vektorski prostor.
Nije teško dokazati sledeće tvrd̄enje.
Teorema 1.1.1. Ako je V vektorski prostor nad poljem F, tada važi:

(1) (∀x ∈ V ) 0x = 0;
(2) (∀λ ∈ F) λ0 = 0;
(3) (∀x ∈ V ) (−1)x = −x, gde je −x inverzni za x u odnosu na + u V .
1.1. VEKTORSKI PROSTOR RN 3
Neka je x = (x1 , . . . , xn ), y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn . Sabiranje je definisano

koordinatno, odnosno
x + y = (x1 + y1 , . . . , xn + yn ).
U odnosu na ovako definisanu operaciju + skup Rn je Abelova grupa, pri

čemu je nula-vektor 0 = (0, . . . , 0), a inverzni elemenat od x je −x =
(−x1 , . . . , −xn ).
Množenje skalarom je takod̄e definisano koordinatno. Ako je λ ∈ R, tada
je
λx = (λx1 , . . . , λxn ).
Teorema 1.1.2. Skup Rn je vektorski prostor nad poljem R.
Moguće je svaki vektor x = (x1 , . . . , xn ) ∈ Rn poistovetiti sa tačkom čije

su koordinate upravo date kao n-torka (x1 , . . . , xn ). U tom slučaju vektor
x interpretiramo kao vektor sa ”početkom“ u 0 = (0, · · · , 0) i ”krajem“ u
(x1 , . . . , xn ). Upravo opisana procedura jeste prelaz sa vektorskog prostora
Rn na afini prostor Rn . Smatramo da je procedura jasna, te ćemo o skupu
Rn ravnopravno govoriti kao o vektorskom prostoru (skupu vektora), i o
afinom prostoru (skupu tačaka).
U slučaju n = 2 ili n = 3, jednostavna je geometrijska interpretacija
prostora Rn .
Primer 1.1.1. (Slika 1) Neka je n = 2. Ako je x = (x1 , x2 ) ∈ R2 , tada

−→
x identifikujemo sa geometrijskim vektorom Ox. Ako je y = (y1 , y2 ) ∈ R2 ,
−→ −→
onda je očigledno x+y = Ox+Oy. Dužina vektora x−y je u stvari rastojanje
izmed̄u krajnjih tačaka vektora x i y. Primetimo sledeću konvenciju: prva
koordinata vektora x je na horizontalnoj osi, druga koordinata vektora x je
na vertikalnoj osi; mogli smo uzeti i obrnut redosled, ali ako prihatimo jedan
redosled osa, onda se toga nadalje i pridržavamo. Ova konvencija je u vezi
sa orijentacijom prostora R2 . Podsećamo da se ova orijentacija poklapa sa
orijentacijom trigonometrijske kružnice.
Slika 1.
Slika 2.
Primer 1.1.2. (Slika 2) Neka je n = 3. Sada uzimamo desnu orijentaciju,
kao na Slici 2. Preostali detalji geometrijske interpretacije poklapaju se sa
interpretacijom u prostoru R2 . U ovom slučaju treba obratiti pažnju na
redosled koordinatnih osa. Postoje dva osnovna redosleda (permutacije):
x1 , x2 , x3 , ili x2 , x1 , x3 . Ostali redosledi se mogu dobiti cikličnim rotiranjem
osa u prethodne dve premutacije. Ovaj redosled se, kao i u prethodnom
1.2. SKALARNI PROIZVOD 5
primeru, odnosi na orijentaciju prostora R3 . Koristićemo samo desnu ori-

jentaciju.
Analogno prethodnom razmatranju, skup Cn je vektorski prostor nad

poljem C, a operacije su definisane na isti način kao u prostoru Rn .
Navodimo druge primere, koji nemaju geometrijsku interpretaciju.
Primer 1.1.3. Skup C[a, b] realnih neprekidnih funkcija na segmentu [a, b]

je realan vektorski prostor. Za x, y ∈ C[a, b], λ ∈ R i t ∈ [a, b], sabiranje
funkcija i množenje skalarom definisno je uobičajeno:
(x ⊕ y)(t) = x(t) + y(t), (λ ⊙ x)(t) = λx(t).
1.2 Skalarni proizvod

Uvodimo pojam skalarnog proizvoda na realnim vektorskim prostorima.
Definicija 1.2.1. Neka je V vektorski prostor nad poljem realnih brojeva

R. Neka preslikavanje s : V × V → R ima sledeća svojstva:
(1) (∀x ∈ V ) s(x, x) ≥ 0;
(2) (∀x ∈ V ) (s(x, x) = 0 ⇐⇒ x = 0);
(3) (∀λ, µ ∈ R)(∀x, y, z ∈ V ) s(λx + µy, z) = λs(x, z) + µs(y, z);
(4) (∀x, y ∈ V ) s(x, y) = s(y, x).
Tada je funkcija s skalarni proizvod na vektorskom prostoru V .
Primer 1.2.1. Ako je x = (x1 , . . . , xn ) ∈ Rn i y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn , tada

je njihov skalarni proizvod definisan na sledeći način:
∑
n
⟨x, y⟩ = xi yi .
i=1
Lako je proveriti sve osobine skalarnog proizvodad. Za n = 2, 3 nije teško

utvrditi da se ova definicija skalarnog proizvoda poklapa sa poznatom defini-
cijim na skupu geometrijskih vektora u ravni ili prostoru.
Primer 1.2.2. U skupu C[a, b] skalarni prozivod se definiše na sledeći način:

∫ b
⟨f, g⟩ = f (t)g(t)dt
a
za sve funkcije f, g ∈ C[a, b].

Primer 1.2.3. Neka je p ∈ C[a, b] data nenegativna neprekidna funkcija.

Opštiji skalarni proizvod u skupu C[a, b] definisan je na sledeći način:
∫ b
⟨x, y⟩ = f (t)g(t)p(t)dt,
a
za svako f, g ∈ C[a, b]. Ako je p(t) = 1 za svako t ∈ [a, b], onda upravo
uvedeni skalarni proizvod postaje odgovarajući iz prethodnog primera.
Teorema 1.2.1. (Nejednakost Koši-Švarza-Bunjakovskog) Neka je (V, s)

unitaran prostor. Tada za svako x, y ∈ V važi
|⟨x, y⟩| ≤ ⟨x, x⟩1/2 ⟨y, y⟩1/2 .
Dokaz. Naka je x, y ∈ V . Za svako t ∈ R važi:
0 ≤ ⟨x − ty, x − ty⟩ = ⟨x, x⟩ − 2t⟨x, y⟩ + t2 ⟨y, y⟩.
Sa desne strane je nenegativna kvadratna funkcija po t, te je diskriminanta

ove kvadratne funkcije manja ili jednaka od nule, odnosno
⟨x, y⟩2 ≤ ⟨x, x⟩⟨y, y⟩.
Odavde sledi tvrd̄enje.
1.3 Norma u prostoru Rn

Postoji više normi u vektorskom prostoru. Navodimo definiciju proizvoljne
norme
Definicija 1.3.1. Neka je V vektorski prostor nad C ili nad R. Pret-

postavimo da funkcija ∥ · ∥ : V → R ima svojstva:
(1) (∀x ∈ V ) ∥x∥ ≥ 0;
(2) (∀x ∈ V ) (∥x∥ = 0 ⇐⇒ x = 0);
(3) (∀x ∈ V )(∀λ ∈ C ( ili λ ∈ R) ) ∥λx∥ = |λ|∥x∥;
(4) (∀x, y ∈ V ) ∥x + y∥ ≤ ∥x∥ + ∥y∥ (nejednakost trougla).
Tada je ∥ · ∥ norma na V . Ured̄en par (V, ∥ · ∥) jeste normiran prostor, ili
kraće V je normiran prostor.
Posebno je interesantna norma indukovana skalarnim proizvodom.

1.3. NORMA U PROSTORU RN 7
Teorema 1.3.1. Neka je V unitaran prostor, na kome je definisan skalarni

proizvod ⟨·, ·⟩. Definišemo funkciju ∥ · ∥ na skupu V na sledeći način:
√
∥x∥ = ⟨x, x⟩, x ∈ V.
Tada je ∥ · ∥ norma na unitarnom prostoru V .
Dokaz. Jedini problem je dokazati nejednakost trogla. Za proizvoljne x, y ∈

V , na osnovu nejednakosti Koši-Švarca-Bunjakovskog, važi
∥x + y∥2 = ⟨x + y, x + y⟩ = ⟨x, x⟩ + 2⟨x, y⟩ + ⟨y, y⟩ = (∥x∥ + ∥y∥)2 .
Iz prethodne nejednakosti sledi nejednakost trougla za normu definisanu

skalarnim proizvodom.
Primer 1.3.1. (Euklidkska norma) Imajući u vidu da je skalarni proizvod

u Rn definisan kao
∑
b
⟨x, y⟩ = x j yx , x = (x1 , . . . , xn ), y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn ,
j=1
proizilazi da je norma indukovana ovim skalarnim proizvodom odred̄ena kao

v
u∑
u n 2
∥x∥ = t xj .
j=1
Ova norma se naziva euklidska norma. Prostor Rn je euklidski prostor.
Primer 1.3.2. U prostoru Rn norma može biti uvedena na sledeće načine:

v
u n
u∑
∥x∥ = ∥x∥2 = t |xi |2 , Euklidova norma
i=1
∑
n
∥x∥1 = |xi |, ∥x∥∞ = max |xi |
1≤i≤n
i=1
Euklidova norma jeste intenzitet geometrijskog vektora u slučaju n = 1, 2, 3.
Primer 1.3.3. U skupu C[a, b] norma može biti definisana na sledeći način:
∥x∥ = max |x(t)|.

t∈[a,b]
Primer 1.3.4. Neka je dat skup C[a, b] sa ranije definisanim skalarnim

proizvodom. Tada je norma funkcje f ∈ C[a, b] data sa
√
∫ b
∥f ∥ = |f (t)|2 dt.
a
Norma, a samim tim i skalarni proizvod, na prirodan način odred̄uju

rastojanje u vektorskom prostoru.
Teorema 1.3.2. Ako je ∥ · ∥ norma na vektorskom prostoru V , onda je

rastojanje na skupu V , koje je indukovano normom, definisano kao
d(x, y) = ∥x − y∥, x, y ∈ V.
1.4 Metrički prostori

Pojam rastojanja izmed̄u elemenata nekog skupa je veoma važan u matem-
atici. Stoga detaljno razmatramo ovo pitanje. U jednom skupu se na više
načina može definisati rastojanje.
Definicija 1.4.1. Neka je X proizvoljan neprazan skup, i neka je d : X ×

X → R preslikavanje, tako da za svako x, y, z ∈ X važi
(1) d(x, y) ≥ 0;
(2) d(x, y) = d(y, x);
(3) d(x, y) = 0 ako i samo ako x = y;
(4) d(x, y) ≤ d(x, z) + d(z, y) (nejednakost trougla).
Tada je d metrika, ili rastojanje na skupu X. Ured̄en par (X, ρ) jeste
metrički prostor.
Jednostavnije, X je metrički prostor, i podrazumevamo da je na skupu
X definisana neka metrika.
Elementi metričkog prostora nazivaju se tačke. Ako je x, y ∈ X, tada je
broj d(x, y) rastojanje izmed̄u tačaka x i y.
Primer 1.4.1. (a) Na skupu realnih brojeva R metrika je definisana na

uobičajeni način: ako su x, y ∈ R, onda je d(x, y) = |x − y|.
(b) Neka je R2 = {(x1 , x2 ) : x1 , x2 ∈ R} skup svih ured̄enih parova
realnih brojeva, koji geometrijski interpretiramo kao ravan. Ako je x =
(x1 , x2 ) ∈ R2 i y = (y1 , y2 ) ∈ R2 , onda je njihovo Euklidovo rastojanje
odred̄eno sa √
d(x, y) = (x1 − y1 )2 + (x2 − y2 )2 .
1.4. METRIČKI PROSTORI 9
(c) Slično je i u trodimenzionalnom prostoru R3 . Ako je x = (x1 , x2 , x3 ) ∈

R3 i y = (y1 , y2 , y3 ) ∈ R3 , tada je Euklidovo rastojanje izmed̄u ovih tačaka
√
d(x, y) = (x1 − y1 )2 + (x2 − y2 )2 + (x3 − y3 )2 .
(d) Neka je Rn = {(x1 , . . . , xn ) : x1 , . . . , xn ∈ R} skup ured̄enih n-torki

realnih brojeva. Ako je x = (x1 , . . . , xn ) ∈ Rn i y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn , onda
je Euklidovo rastojanje izmed̄u tačaka x i y definisano kao:
( n )1/2
∑
d(x, y) = (xk − yk )2 .
k=1
Dokaz. Svojstva (1), (2) i (3) iz Definicije 1.4.1 je jednostavno proveriti, dok
je osobina (4) iste definicije posledica sledećeg tvrd̄enja:
Teorema 1.4.1. Ako su a1 , . . . , an , b1 , . . . bn proizvoljni realni brojevi, tada
važi ( n )1/2 ( n )1/2 ( n )1/2
∑ ∑ ∑
(ai + bi )2 ≤ a2i + 2
bi .
i=1 i=1 i=1
Ako je ai = xi − zi , bi = zi − yi (i = 1, . . . , n) u prethodnoj Teoremi

1.4.1, sledi da za x = (x1 , . . . , xn ), y = (y1 , . . . , yn ) i z = (z1 , . . . , zn ) važi:
( n )1/2 ( n )1/2 ( n )1/2
∑ ∑ ∑
d(x, y) = (xi − yi )2
≤ (xi − zi ) 2
+ (zi − yi ) 2
i=1 i=1 i=1

d(x, z) + d(z, y),
Ovim je dokazana nejednakost trougla za funkciju d .
Definicija 1.4.2. Prostor Rn sa rastojanjem iz Primera 1.4.1 naziva se
Euklidov prostor.
U skupu Rn mogu se definisati rastojanja i na neki drugi način, kao što
pokazuju sledeći primeri.
Primer 1.4.2. (a) Neka je x = (x1 , . . . , xn ) i y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn . Tada
su
∑n
d1 (x, y) = max |xi − yi |, d2 (x, y) = |xi − yi |
i=1,n
i=1
metrike na skupu Rn i važi
d(x, y)
≤ d1 (x, y) ≤ d(x, y) ≤ d2 (x, y) ≤ n · d1 (x, y),
n
gde je d Euklidovo rastojanje na Rn .

(b) Neka je B[0, 1] skup svih realnih funkcija koje su definisane i ograničene
na segmentu [0, 1]. Za proizvoljne funkcije x, y ∈ B[0, 1], funkcija d∞ defin-
isana je na sledeći način:
d∞ (x, y) = sup |x(t) − y(t)|.

t∈[0,1]
Očigledno, funkcija d ispunjava uslove (1)–(3) Definicije 1.4.1. Neposredno

iz definicije funkcije d sledi:
|x(t) − y(t)| ≤ ρ(x, y) za svako t ∈ [0, 1].
Na osnovu nejednakosti trougla za realne brojeve, za proizvoljne funkcije

x, y, z ∈ B[0, 1] i svako t ∈ [0, 1] važi sledeća procena:
|x(t) − y(t)| ≤ |x(t) − z(t)| + |z(t) − y(t)| ≤ d∞ (x, z) + d∞ (z, y).
Prema tome važi
d∞ (x, y) = sup |x(t) − y(t)| ≤ d∞ (x, z) + d∞ (z, y),

t∈[0,1]
što predstavlja nejednakost trougla za funkciju d∞ . Tačke ovog metričkog

prostora jesu ograničene realne funkcije na skupu [0, 1].
(c) Neka je C[a, b] skup svih realnih funkcija, koje su definisane i neprekidne
na segmentu [a, b]. Tada se u skupu C[a, b] metrika može definisati na sledeći
način:
d∞ (x, y) = max |x(t) − y(t)|,
t∈[a,b]
za svako x, y ∈ C[a, b].

(d) Skup kompleksnih brojeva označen je sa C. Svaki broj z ∈ C pred-
stavlja se kao z = x + iy, gde su x i y realni brojevi, x = Re z i y = Im z, a
i je imaginarna jedinica. Skup kompleksnih brojeva predstavljen je jednom
ravni, pri čemu važi z = x + iy = (x, y). Stoga je rastojanje u C definisano
na isti način kao u prostoru R2 . Ako je z = x + iy i w = u + iv, gde su
x, y, u, v ∈ R, tada je
√
d(z, w) = (x − u)2 + (y − v)2 .
Iz činjenice da je modul kompleksnog broja z = x + iy definisan kao |z| =

d(z, 0), sledi d(z, w) = |z − w|.
(e) U prostoru Cn ured̄enih n-torki kompleksnih brojeva definisana je

metrika na sledeći način. Ako je z = (z1 , . . . , zn ) ∈ Cn i w = (w1 , . . . , wn ) ∈
Cn , pri čemu je zi , wi ∈ C za svako i = 1, . . . , n, tada je
( n )1/2
∑
d(z, w) = |zi − wi | 2
.
i=1
Sada podrazumevamo da je konvergencija nizova u skupu R dobro poz-

nata. Na osnovu ovoga, definiše se konvergencija nizova u proizvoljnom
metričkom prostoru.
Definicija 1.4.3. Neka je (xn )n niz tačaka u metričkom prostoru X. Niz
(xn )n konvergira ka tački a ∈ X (u oznaci lim xn = a), ako brojni niz
n→∞
(d(xn , a))n konvergira ka 0, odnosno
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ d(xn , a) < ϵ).
Drugim rečima, lim xn = a ako i samo ako lim d(xn , a) = 0.

n→∞ n→∞
Ako je lim xn = a, tada je tačka a granična vrednost niza (xn )n .
n→∞
Ograničeni nizovi čine širu klasu od konvergentnih nizova u metričkom

prostoru.
Definicija 1.4.4. Niz tačaka (xn )n metričkog prostora X je ograničen, ako
postoje a ∈ X i broj C > 0, tako da za svako n ∈ N važi uslov d(xn , a) ≤ C.
Sledi nekoliko osnovnih tvrd̄enja koja se odnose na konvergentne i ograničene
nizove.
Teorema 1.4.2. Ako je niz (xn )n konvergentan u metričkom prostoru X,
onda je on i ograničen.
Dokaz. Neka je lim xn = a, odnosno lim d(xn , a) = 0. Niz (d(xn , a))n je
n→∞ n→∞
konvergentan niz realnih brojeva, te je ograničen. Stoga postoji neki broj
C > 0, tako da za svako n ∈ N važi d(a, xn ) ≤ C. Ovim je pokazana
ograničenost niza (xn )n u metričkom prostoru X.
Teorema 1.4.3. Niz (xn )n u metričkom prostoru X ne može konvergirati
dvema različitim tačkama.
Dokaz. Neka je lim xn = a i lim xn = b. Na osnovu nejednakosti trougla
n→∞ n→∞
važi
0 ≤ d(a, b) ≤ d(a, xn ) + d(xn , b).
Obzirom da nizovi d(a, xn ) i d(xn , b) teže ka 0 kada n → ∞, sledi da je

d(a, b) = 0, odnosno a = b.
Otvorena kugla poluprečnika r (r > 0) sa centrom u tački a metričkog
prostora X jeste skup
B(a; r) = {x ∈ X : d(x, a) < r}.
Kugla sa centrom u a ∈ R poluprečnika r > 0 na realnoj pravoj jeste

interval (a − r, a + r).
Ako je a = (a1 , a2 ) ∈ R2 , onda je
√
B(a; r) = {x = (x1 , x2 ) : (x1 − a1 )2 + (x2 − a2 )2 < r}
krug sa centrom u tački a poluprečnika r.

Kugla u R3 je kugla, ili lopta u uobičajenom smislu.
Koristeći pojam kugle u metričkom prostoru, moguće je dati još jednu
karakterizaciju konvergencije niza tačaka.
Teorema 1.4.4. Niz tačaka (xn )n metričkog prostora X konvergira ka tački

a ∈ X, ako i samo ako svaka kugla B(a; r) sadrži sve tačke niza (xn )n , osim
eventualno konačno mnogo tačaka tog niza.
Dokaz. Neka je lim xn = a i neka je B(a; r) proizvoljna kugla. Za dati broj

n→∞
r > 0 postoji n0 ∈ N, tako da za svako n ∈ N sa svojstvom n ≥ n0 važi
d(xn , a) < r. Proizilazi da kugla B(a; r) sadrži sve članove niza (xn )n≥n0 .
Obrnuto, pretpostavimo da svaka kugla B(a; ϵ) sadrži sve članove niza
(xn )n , osim eventualno neki konačan broj tačaka tog niza. Neka je ϵ > 0
proizvoljan broj i xn1 tačka sa najvećim indeksom niza (xn )n koja ne pripada
kugli B(a; ϵ). Sve ostale tačke moraju pripadati ovoj kugli, odnosno za svaki
prirodan broj n, ako je n > n1 , onda je d(xn , a) < ϵ. Sledi lim xn = a.
n→∞
Konvergencija niza tačaka prostora Rn ekvivalentna je konvergenciji svakog
niza koordinata.
Teorema 1.4.5. Niz tačaka (xm )m prostora Rn , pri čemu je xm = (xm m

1 , . . . , xn ),
konvergira ka tački a = (a1 , . . . , an ), ako i samo ako svaki koordinatni niz
(xm
i )m konvergira ka tački ai (i = 1, . . . , n).
Drugim rečima, lim xm = a ako i samo ako je lim xm = ai za svako
m→∞ m→∞ i
i = 1, . . . , n.
Dokaz. Dovoljno je dokazati tvrd̄enje u slučaju n = 2. U slučaju n ≥ 2

tehničke detalje dokaza prepuštamo čitaocu. Neka je lim xm = a, gde je
m→∞
xm = (xm m m
1 , x2 ) i a = (a1 , a2 ). Tada je lim d(x , a) = 0. Važi
m→∞
√
0 ≤ |xm
1 − a1 | ≤ 1 − a1 ) + (x2 − a2 ) = d(x , a) → 0, m → ∞.
(xm 2 m 2 m
Ovim je pokazano lim xm = a1 . Na potpuno isti način može se dokazati

m→∞ 1
m
lim x = a2 .
m→∞ 2
Sa druge strane, pretpostavimo da važi lim xm = a1 i lim xm = a2 .
m→∞ 1 m→∞ 2
Tada je
√
d(xm , a) = (xm1 − a1 ) + (x2 − a2 ) → 0 kada m → ∞,
2 m 2
odakle sledi lim xm = a.

m→∞
Neka je M podskup metričkog prostora X.
Tačka x0 ∈ M je unutrašnja tačka skupa M , ako postoji neka kugla
B(x0 ; r) ⊂ M . Skup svih unutrašnjih tačaka skupa M označen je sa int M ,
ili M ◦ . Iz definicije skupa unutrašnjih tačaka sledi int M ⊂ M . Skup M je
otvoren ako je int M = M .
Otvorena kugla u metričkom prostoru je otvoren skup. Naravno, interval
je otvoren skup u R, otvoren krug je otvoren skup u R2 , otvorena lopta je
otvoren skup u R3 . Obzirom da je int[a, b] = (a, b), skup [a, b] nije otvoren.
Tačka x0 ∈ X je rubna tačka skupa M ⊂ X, ako svaka kugla B(x0 ; r)
ima neprazan presek i sa skupom M i sa skupom X \ M . Skup svih rubnih
tačaka skupa M naziva se rub skupa M i označava sa ∂M , ili ∂M . Očigledno
važi int M ∩ ∂M = ∅.
Neka je a, b, c ∈ R, a < b < c i M = (a, b) ∪ {c}. Tada je ∂M = {a, b, c}.
Rub kruga u ravni jeste kružnica. Rub lopte u prostoru jeste sfera.
Svaka tačka skupa M mora biti ili unutrašnja, ili rubna (nikada i jedno
i drugo).
Tačka x0 ∈ X je tačka nagomilavanja skupa M ⊂ X, ako postoji niz
različitih tačaka (xn )n , xn ∈ M , tako da je lim xn = x0 . Skup svih tačaka
n→∞
nagomilavanja skupa M označen je sa acc M , ili M ′ . Sve tačke skupa M
koje nisu tačke nagomilavanja skupa M , jesu izolovane tačke skupa M . Skup
izolovanih tačaka skupa M označen je sa iso M . Očigledno važi iso M =
M \ acc M .
Neka je a, b, c ∈ R, a < b < c i M = (a, b) ∪ {c}. Tada je acc M = [a, b],
iso M = {c}.
Zatvorenje skupa M jeste skup cl M = M ∪ acc M . Često se zatvorenje
skupa M označava sa M . Skup M je zatvoren ako je M = cl M , odnosno
ako je acc M ⊂ M .
Skup M = [a, b] ∪ {c} (a, b, c, ∈ R, a < b < c) je zatvoren. Skup M1 =

(a, b) ∪ {c} nije ni otvoren ni zatvoren. Skup M2 = (a, b) je otvoren u R.
Prazan skup ∅ i ceo prostor X su jedini skupovi koji su istovremeno
otvoreni i zatvoreni u metričkom prostoru. Odnos izmed̄u otvorenih i zatvorenih
skupova dat je sledećom teoremom.
Teorema 1.4.6. Podskup M metričkog prostora X je otvoren, ako i samo

ako je skup X \ M zatvoren.
Dokaz. Neka je M otvoren podskup u X. Treba dokazati da je skup X \ M

zatvoren, odnosno acc(X \ M ) ⊂ X \ M . Neka je a ∈ acc(X \ M ). Tada
postoji niz različitih tačaka (xn )n , xn ∈ X \ M , tako da je lim xn = a.
n→∞
Pretpostavimo da je a ∈ / X \ M , odnosno a ∈ M . Postoji kugla B(a; r), za
koju važi a ∈ B(a; r) ⊂ M . Kugla B(a; r) sadrži sve tačke niza (xn )n , osim
eventualno konačan broj tih tačaka. Sledi da skup M sadrži sve tačke niza
(xn )n , osim eventualno neki konačan broj tih tačaka. Ovo je nemoguće, na
osnovu pretpostavke xn ∈ X \ M za svako n ∈ N. Zaključak je a ∈ X \ M ,
odnosno X \ M je zatvoren.
Neka je X \ M zatvoren skup i neka je a ∈ M proizvoljna tačka. Treba
dokazati da je a ∈ int M . Pretpostavimo da a nije unutrašnja tačka skupa
M , odnosno a ∈ ∂M . Tada svaka kugla B(a; r) ima neprazan presek sa
skupom M i sa skupom X \ M . Posmatrajmo kuglu poluprečnika ϵ1 = 1,
odnosno kuglu B(a; 1). Postoji tačka x1 ∈ X \ M , tako da je d(a, x1 ) < 1.
Neka je ϵ2 = d(a, x1 )/2. Kugla B(a; ϵ2 ) ima neprazan presek sa skupom
X \ M , te stoga postoji x2 ∈ X \ M tako da je d(a, x2 ) < ϵ2 < d(a, x1 ). Važi
x2 ̸= x1 . Neka je ϵ3 = d(a, x2 )/2. U kugli K(a; ϵ3 ) postoji neka tačka x3 ∈
X \M . Očigledno je x3 ̸= x2 i x3 ̸= x1 . Nastavljajući ovaj postupak, formira
se niz različitih tačaka (xn )n , xn ∈ X \ M , za koji važi lim d(a, xn ) = 0,
n→∞
odnosno lim xn = a. Ovim je pokazano a ∈ acc(X \ M )ıX \ M . Med̄utim,
n→∞
polazna pretpostavka je a ∈ M , što je nemoguće. Zaključak je da svaka
tačka a ∈ M mora biti unutrašnja tačka skupa M , odnosno M je otvoren
skup.
Glava 2
Integracija
2.1 Žordanova mera u Rn

U definiciji Rimanovog1 integrala funkcije jedne realne promenljive na seg-
mentu suštinski je iskorišćen pojam dužine (mere) intervala. U skupu R2
pojmu mere odgovara pojam površine, a u skupu R3 pojmu mere odgovara
pojam zapremine nekog skupa. Postoji više različitih mera na prostoru Rn ,
a izučavaćemo samo Žordanovu2 .
Neka je a, b ∈ R, a < b. Dužina intervala I = (a, b) (ili bilo kog intervala
[a, b), (a, b], [a, b]) jeste b − a. Dakle, jednodimenzionalna mera intervala I je
m1 (I) = b−a. Nebitno je da li krajnje tačke tačke a i b intervala I pripadaju
tom intervalu, ili ne. Time se prihvata činjenica da je dužina tačke jednaka
nuli (tj. mera jednoelemetnog skupa jednaka je nuli).
2.1.1 Mera pravougaonika u R2

Neka su a, b, c, d ∈ R, tako da važi a < b i c < d. Tada je ovim brojevima
odred̄en pravougaonik P u R2 sa koordinatama temena: A = (a, c), B =
(b, c), C = (b, d) i D = (a, d) (Slika 3). Pravougaonik P izražen preko
Dekartovog3 proizvoda jeste P = (a, b) × (c, d). Mera ovog pravougaonika
(površina, preciznije dvodimenzionalna mera) izračunava se na sledeći način
m2 (P ) = (b − a)(d − c).
1
Georg Friedrich Bernhard Riemann (1826-1866), nemački matematičar
2
Marie Ennemond Camille Jordan (1838-1922), francuski matematičar
3
René Descartes (latinski: Renatus Cartesius; 1596-1650), francuski matematičar i
filozof
15
16 GLAVA 2. INTEGRACIJA
Broj 2 u simbolu m2 označava dimenzuju prostora, odnosno naglašava da se

radi o prostoru R2 . Nije važno da li rubne stranice tog pravougaonika pri-
padaju pravougaoniku, ili ne. Ovim se usvaja činjenica da je dvodimenzion-
alna mera duži jednaka nuli. Specijalno, dvodimenzionalna mera tačke jed-
naka je nuli. Dakle, ako je P1 = [a, b]×[c, d], onda je m2 (P1 ) = (b−a)(d−c).
Takod̄e, ako je a = b i P2 = {a} × [c, d], onda je m2 (P2 ) = 0.
Slika 3.
Neka su sada P1 , . . . , Pn pravougaonici u R2 , sa svojstvom da je Pi ∩ Pj

(i ̸= j) ili prazan skup, ili neki deo rubova ovih pravougaonika. Drugim
rečima, Pi i Pj nemaju zajedničkih unutrašnjih tačaka. Prirodno je sada
definisati meru unije ovih pravougaonika kao zbir njihovih mera, odnosno
( )
∪
n ∑
n
m2 Pi = m2 (Pi ).
i=1 i=1
∪
n
Skupovi oblika E = Pi jesu elementarni skupovi (podrazumeva se da
i=1
različiti skupovi Pi i
Pj nemaju zajedničkih unutrašnjih tačaka).
Ako su P , Q pravougaonici koji imaju zajedničkih unutrašnjih tačaka,
tada je jednostavno proveriti da se skup P ∪ Q može prikazati kao unija
konačno mnogo pravougaonika koji uzajamno nemaju zajedničkih unutrašnjih
tačaka.
2.1. ŽORDANOVA MERA U RN 17
Analogno, ako su A i B dva elementarna skupa, tada je
A ∪ B = P1 ∪ · · · ∪ Pk ,
pri čemu su P1 , . . . Pk pravougaonici koji u parovima nemaju zajedničkih

unutrašnjih tačaka (Slika 4). Sledi da je A ∪ B elementaran skup. Slično,
A ∩ B i A \ B takod̄e jesu elementarni skupovi.
Slika 4.
Ako su A, B uzajamno disjunktni elementarni skupovi, onda je
m2 (A ∪ B) = m2 (A) ∪ m2 (B).
Ako su A i B elementarni skupovi i A ⊂ B, onda na osnovu disjunktne

unije B = A ∪ (B \ A) sledi da je m2 (B) = m2 (A) + m2 (B \ A). Dakle,
m2 (A) ≤ m2 (B).
2.1.2 Mera n-intervala u Rn

Analogna je situacija u prostoru Rn . Neka je a1 , . . . , an ∈ R i b1 , . . . , bn ∈ Rn ,
tako da je ai < bi za svako i = 1, . . . , n. Skup
∏
n
I= (ai , bi ) = (b1 − a1 ) × · · · × (bn − an )
i=1
je n-interval u Rn . Ako je n = 2, onda je I pravougaonik. Ako je n =

3, onda je I kvadar. Primetimo da su stranice n-intervala uvek paralelne
koordinatnim osama. n-dimenzionalna mera n-intervala I odred̄ena je sa
∏
n
mn (I) = (bi − ai ) = (b1 − a1 ) · . . . · (bn − an ).
i=1
Nije važno da li delovi hiper-ravni koje ograničavaju pravougaonik, pri-

padaju samom pravougaoniku, ili ne: veličina mn (I) se ne menja. Ako je J
neki (n − 1)-interval koji ograničava n-interval I, (dakle, J pripada hiper-
ravni dimenzije n − 1), tada je mn (J) = 0. Specijalno, n-dimenzionalna
mera jednoelementnog skupa jedaka je 0.
Primetimo da ako je J bilo koji (n − 1)-interval, onda J može biti pos-
matran kao degenerisani n-interval, odnosno aj = bj za neko j.
Ako su I1 , . . . , Ik n-intervali, koji nemaju zajedničkih unutrašnjih tačaka,
onda je
∪k
E= Ij
j=1
elementaran skup u Rn . Mera ovog elementarnog skupa E odred̄ena je sa
∑
n
mn (E) = mn (Ij ).
j=1
Ako su E, F elementarni skupovi, tada su E ∪ F , E ∩ F i E \ F takod̄e

elementarni skupovi. Naime, svaki od ovih skupova može biti prikazan kao
unija n-intervala, koji med̄usobno nemaju zajedničkih unutrašnjih tačaka.
Ako su E, F elementarni skupovi i E ∩ F = ∅, jednostavno je proveriti
da važi mn (E ∪ F ) = mn (E) ∪ mn (F ). Ova osobina se naziva konačna
aditivnost mere mn na familiji elementarnih skupova.
Ako su A, B elementarni skupovi i A ⊂ B, na osnovu disjunktne unije
B = A ∪ (B \ A) sledi mn (B) = mn (A) + mn (B \ A) ≥ mn (A). Ova osobina
se naziva monotonost mere na familiji elementarnih skupova.
2.1.3 Unutrašnja i spoljna mera

Potrebno je meru definisanu u prethodnoj sekciji, proširiti na opštiju famil-
iju podskupva od Rn . Neka je skup G ⊂ R2 ograničen . Tada postoje
elementarni skupovi koji su sadržani u G, i postoje elementarni skupovi koji
2.1. ŽORDANOVA MERA U RN 19
sadrže G. Neka je
min (G) = sup{m(A) : A ⊂ G i A je elementaran skup}

men (G) = inf{m(B) : G ⊂ B i B je elementaran skup}.
Obzirom da je G ograničen skup, sledi da su min (G) i men (G) realni nenega-
tivni brojevi.
Broj min (G) jeste unutrašnja mera, a broj men (G) jeste spoljna mera
skupa G. Očigledno, uvek važi min (G) ≤ men (G).
Definicija 2.1.1. Ograničen skup G ⊂ Rn je merljiv u Žordanovom smislu

ako i samo ako je min (G) = men (G). U tom slučaju broj mn (G) (= min (G) =
men (G)) jeste (n-dimenzionalna) Žordanova mera skupa G.
Koristićemo samo Žordanovu meru, te ubuduće umesto ”Žordanova mera“

pišemo ”mera“.
Za svaki merljiv skup G važi mn (G) ≥ 0. Dokazujemo nekoliko osnovnih
tvrd̄enja o merljivim skupovima i meri.
Teorema 2.1.1. Neka su A i B merljivi skupovi. Tada važi:

(1) Ako je A ⊂ B, onda je mn (A) ≤ mn (B) (monotonost mere);
(2) Ako je A ⊂ Rn otvoren skup, tada je mn (A) > 0;
(3) mn (A) = 0 ako i samo ako za svako ϵ > 0 postoji elementaran skup
F , tako da je A ⊂ F i mn (F ) < ϵ (karakterizacija skupa mere nula);
(4) Unija dva skupa mere nula jeste skup mere nula;
(5) Ograničen skup H ⊂ Rn je merljiv ako i samo ako je mn (∂H) = 0;
(6) Skupovi A ∪ B, A ∩ B i A \ B su merljivi;
(7) Ako je A ∩ B ⊂ ∂A ∩ ∂B, onda je mn (A ∪ B) = mn (A) + mn (B)
(konačna aditivnost mere);
(8) Ako je A ⊂ B, tada je mn (B \ A) = mn (B) − mn (A).
Dokaz. Sve navedene osobine očigledno važe za n-intervale i elementarne

skupove. Dokazujemo ove osobine za proizvoljne merljive skupove.
(1) Sledi na osnovu skupovne inkluzije elementarnih figura skupova upi-
sanih u A, a samim tim i u B.
(2) Ako je A otvoren i merljiv, onda za svako x ∈ A postoji neki otvoren
n-interval I, tako da je x ∈ I ⊂ A, te je mn (A) > 0.
(3) Sledi iz definicije infimuma.
(4) Sledi na osnovu svojstva (3).
(5)Neka je F proizvoljan otvoren elementaran skup, sadržan u H i neka
je G proizvoljan zatvoren elementaran skup koji sadrži H.
Očigledno važi ∂H ⊂ G\F , odnosno G\F je elementaran skup koji sadrži

∂H. Sa druge strane, ako je K proizvoljan elementaran skup koji sadrži ∂H,
onda postoje elementarni skupovi F i G, koji zadovoljavaju F ⊂ H ⊂ G i
G \ F = K.
Pretpostavimo da je H merljiv skup i neka je ϵ > 0 proizvoljno. Postoji
elementaran skup F ⊂ H tako da je m(H) ≥ m(F ) > m(H) − ϵ/2. Takod̄e
postoji elementaran skup G ⊃ H, tako da važi mn (H) ≤ mn (G) < mn (H)+
ϵ/2. Prema tome, men (∂H) ≤ mn (G) − mn (F ) < ϵ. Na osnovu svojstva (3)
sledi da je ∂H merljiv i njegova mera je jednaka nuli.
Sada pretpostavimo da je mn (∂H) = 0. Za ϵ > 0 postoje elementarni
skupovi F i G da važi F ⊂ H ⊂ G, ∂H ⊂ G \ F i mn (G) − mn (F ) < ϵ.
Tada je, na osnovu men (H) ≤ mn (G) i min (H) ≥ m(F ), ispunjeno men (H) −
min (H) < ϵ. Kako je ϵ > 0 proizvoljno, sledi da je H merljiv skup.
(6) Sledi na osnovu svojstava (4), (5), kao i jednostavnih skupovnih
inkluzija ∂(A ∪ B) ⊂ ∂A ∪ ∂B, ∂(A ∩ B) ⊂ ∂A ∪ ∂B i ∂(A \ B) ⊂ ∂A ∪ ∂B.
(7) Sledi na osnovu svojstava (5) i (6).
(8) Sledi na osnovu (7).
Navodimo primer ograničenog skupa koji nije merljiv.
Primer 2.1.1. Neka je Q1 skup svih tačaka skupa [0, 1] × [0, 1], čije su
koordinate racionalni brojevi. Skup Q1 ne sadrži ni jedan netrivijalan 2-
interval, već sadrži samo degenerisane intervale koji se svode na jednoele-
mentne skupove. Stoga je mi2 (Q1 ) = 0. Skup Q1 je gust u [0, 1] × [0, 1].
Stoga ne postoji manja elementarna figura od [0, 1] × [0, 1] koja sadrži Q1 .
Stoga je me2 (Q1 ) = 1. Dakle, skup Q1 nije merljiv.
2.2 Rimanov integral

2.2.1 Rimanova suma
Neka je ∥·∥ Euklidova4 norma u prostoru Rn , odnosno ako je x = (x1 , . . . , xn ) ∈
(n )1/2
∑
R , onda je ∥x∥ =
n |xi |2 . Ako je x, y ∈ Rn i y = (y1 , . . . , yn ), onda
i=1
je
( )1
∑
n 2
d(x, y) = ∥x − y∥ = (xi − yi )
2
i=1
Euklidovo rastojanje izmed̄u tačaka x i y.

4
Euklid iz Aleksandrije, Eυκλειδηζ (oko 325. p.n.e. - 265. p.n.e.), grčki matematičar
2.2. RIMANOV INTEGRAL 21
Neka je G merljiv (prema tome i ograničen) skup u Rn . Neka su G1 , . . . , Gk

∪
k
merljivi i uzajamno disjunktni skupovi, za koje važi G = Gi . Tada se
i=1
familija skupova P = {G1 , . . . , Gk } naziva razbijanje (podela) skupa G. Neka
je diam(Gi ) dijametar skupa Gi , odnosno
diam(Gi ) = sup{d(u, v) : u, v ∈ Gi }, i = 1, . . . , k.
Najveći od tih dijametara naziva se dijametar razbijanja P skupa G, odnosno

d(P) = max{diam(G1 ), . . . , diam(Gk )}.
Jednostavno je uočiti da za svaki merljiv skup G postoji neko razbijanje
P.
Neka su T P = {G1 , . . . , Gk } i T P ′ = {E1 , . . . , El } dva razbijanja merljivog
skupa G ⊂ Rn . Razbijanje P ′ je finije od razbijanja P, u oznaci P ′ ≻ P,
ako za svako Ej ∈ P ′ postoji Gs ∈ T P, tako da je Ej ⊂ Gs .
Ako su P = {G1 , . . . , Gk } i P ′ = {E1 , . . . , El } dva razbijanja merljivog
skupa G, tada postoji razbijanje P ∩ P ′ , koje je finije i od P i od P ′ . Razbi-
janje P ∩ P ′ je definisano kao
P ∩ P ′ = {Gs ∩ Ej : s = 1, . . . , k, j = 1, . . . , l}.
Ako je P proizvoljno razbijanje merljivog skupa G ⊂ Rn , uvek postoji

finije razbijanje P ′ istog skupa G. Ako je, recimo, P = {G1 , . . . , Gk }, onda
se može posmatrati razbijanje Pj = {Gj1 , . . . , Gjk } svakog skupa Gj , te je
P ′ = {Gij }i,j razbijanje skupa G, sa osobinom P ′ ≻ P.
Ako je P = {G1 , . . . , Gk } razbijanje merljivog skupa G, i ako je P ′ =
{E1 , . . . , El } razbijanje merljivog skupa E, tada je
P ∪ P ′ = {G1 , . . . , Gk , E1 , . . . , El }
razbijanje merljivog skupa G ∪ E.

Neka je f : G → R realna funkcija, i neka je ξi ∈ Gi proizvoljna tačka za
svako i = 1, 2, . . . , k. Koristimo oznaku ξ = (ξ1 , . . . , ξk ). Suma
∑
k
σ(f, G, P, ξ) = f (ξi ) · mn (Gi ) (2.1)
i=1
je Rimanova integralna suma funkcije f na skupu G, koja odgovara podeli

P i izboru tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξk ).
Činjenica da se svaka podela P merljivog skupa G može učiniti finijom,
omogućava uvod̄enje sledeće definicije.
Definicija 2.2.1. (Rimanov integral funkcije na skupu) Neka je G merljiv

skup u Rn , i neka je f : G∫ → R funkcija. Broj I je Rimanov integral funkcije
f na skupu G, u oznaci f , ako za svako ϵ > 0 postoji δϵ > 0, tako da za
G
svako razbijanje P = {G1 , . . . , Gk } skupa G, koje ima svojstvo d(P) < δ, i
za svaki izbor tačaka ξ1 ∈ G1 , . . . , ξk ∈ Gk važi
|I − σ(f, G, P, ξ)| < ϵ.
∫
Ako postoji integral f , onda je funkcija f integrabilna na skupu G (u
G
Rimanovom smislu).
Razmatraćemo samo Rimanov integral funkcija, te pišemo ”integral“
umesto ”Rimanov integral“.
Formulišemo očigledan ekvivalenat uslova integrabilnosti funkcije na mer-
ljivom skupu.
Teorema 2.2.1. Neka je G merljiv skup u Rn i neka je f : G → R funkcija.
Rimanov integral I funkcije f na skupu G je granična vrednost
∫
I = f = lim σ(f, G, P, ξ),
d(T )→0
G
ukoliko ova granična vrednost postoji nezavisno od razbijanja P skupa G i

nezavisno od izbora tačaka ξ.
Skup svih realnih funkcija, koje su integrabilne na merljivom skupu G ⊂
Rn , označava se sa R(G).
2.2.2 Darbuove sume

Neka je G merljiv skup u Rn , i neka je P = {G1 , . . . , Gk } razbijanje skupa
G. Neka je f : G → R ograničena funkcija.
Posmatramo infimum i supremum funkcije f na svakom skupu Gi :
mi = inf f (x) i Mi = sup f (x),
x∈Gi x∈Gi
za svako i = 1, 2, . . . , k. Funkcija f je ograničena, te je mi ∈ R i Mi ∈ R za

svako i.
Donja i gornja Darbuova5 suma definisane su, redom:
∑
k ∑
k
s(f, G, P) = mi · mn (Gi ) i S(f, G, P) = Mi · mn (Gi ).
i=1 i=1
5
Jean-Gaston Darboux (1842–1917), francuski matematičar
Neka je σ(f, G, P, ξ) jedna Rimanova suma funkcije f na skupu G u odnosu

na istu podelu P. Tada očigledno važe nejednakosti:
s(f, G, P) ≤ σ(f, G, P, ξ) ≤ S(f, G, P). (2.2)
Neka je P ′ = {G′1 , . . . , G′l } razbijanje skupa G sa svojstvom da za svako

j ∈ {1, . . . , l} postoji neko i ∈ {1, . . . , k} tako da je G′j ⊂ Gi , odnosno neka
je podela P ′ finija od podele P. Na osnovu G′j ⊂ Gi sledi da važi
mi ≤ m′j ≤ Mj′ ≤ Mi .
Neka je, jednostavnosti radi, Gi = G′1 ∪ · · · ∪ G′s , s ≤ l. Tada je

∑
s
′
s(f, Gi , P ) = m′t · mn (G′t ),
t=1
∑
l ∑
k
′
s(f, G, P ) = m′t · mn (G′t ) = s(f, Gi , P ′ ).
t=1 i=1
Iz G′t ⊂ Gi za svako t ∈ {1, . . . , s}, sledi da je m′t ≥ mi za svako t ∈

{1, . . . , s}. Stoga je
∑
s ∑
s
′
s(f, Gi , P ) = m′t · mn (G′t ) ≥ mi mn (G′t ) = mi · mn (Gi ).
t=1 t=1
Sledi
∑
n ∑
n
′
s(f, G, P ) = sT ′ (f, Gi ) ≥ mi · mn (Gi ) = s(f, G, P ′ ).
i=1 i=1
Za gornje Darubove sume, pod uslovom P ′ ≻ P, može se analogno

pokazati suprotna nejednakost:
S(f, G, P ′ ) ≤ S(f, G, P).

Dakle, dokazali smo sledeći rezultat.
Teorema 2.2.2. Neka je G merljiv podskup od Rn , neka je f : G → R
ograničena funkcija, i neka su P i P ′ dva razbijanja skupa G, tako da je
P ′ ≻ P. Tada za svaki izbor tačaka ξ (svaka tačka ξi pripada odgovarajućim
elementu Gi razbijanja P ′ )važi:
s(f, G, P) ≤ s(f, G, P ′ ) ≤ σ(f, G, P, ξ) ≤ S(f, G, P ′ ) ≤ S(f, G, P). (2.3)

Definicija 2.2.2. Broj If = sup s(f, G, P), gde je supremum uzet po svim
P
razbijanjima P skupa G, naziva se donji integral funkcije f na skupu G.
Broj I f = inf S(f, G, P), gde je infimum uzet po svim razbijanjima skupa
P
P, naziva se gornji integral funkcije f na skupu G.
Na osnovu nejednakosti (2.3), sledi da važi
If ≤ I f .
Dokazaćemo osnovnu teoremu, kojom su odred̄eni ekvivalentni uslovi

integrabilnosti funkcije na nekom merljivom skupu.
Teorema 2.2.3. Neka je funkcija f ograničena na merljivom skupu G ⊂ Rn .

Tada su sledeća tvrd̄enja ekvivalentna:
(1) If = I f ;
(2) Za svako ϵ > 0 postoji razbijanje T skupa G, tako da važi ST (f, G) −
sT (f, G) < ϵ;
(3) Za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da za svako razbijanje T skupa G
dijametra manjeg od δ, ∫važi ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ;
(4) Postoji integral f = I.
G
Ako važi bilo koje od prethodnih tvrd̄enja, onda je I = If = I f .
Dokaz. (1) =⇒ (2): Neka je ϵ > 0. Donji integral If je supremum donjih

Darbuovih suma. Stoga za ϵ > 0 postoji neka podela T1 , tako da za odgo-
varajuću donju Darbuovu sumu važi sT1 (f, G) > If − 2ϵ . Gornji integral I f
je infimum gornjih Darbuovih suma. Prema tome, za ϵ > 0 postoji podela
T2 sa svojstvom ST2 (f, G) < I f + 2ϵ . Postoji podela T , koja je finija od
podela T1 i T2 (na primer, T = T1 ∩ T2 ). Tada je
ϵ ϵ
If − < sT1 (f, G) ≤ sT (f, G) ≤ If ≤ I f ≤ ST (f, G) ≤ ST2 (f, G) < I f + .
2 2
Na osnovu pretpostavke If = I f , sledi da važi ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ.

(2) =⇒ (1): Tvrd̄enje sledi na osnovu očiglednih nejednakosti sT (f, G) ≤
If ≤ I f ≤ ST (f, G). ∫
(4) =⇒ (3): Pretpostavimo da postoji integral I = f . Neka je ϵ > 0.
G
Tada postoji broj δ > 0, tako da za svaku podelu T skupa G dijametra
manjeg od δ, važi
ϵ ϵ
I − ≤ σT (f, G, ξ) < I + ,
2 2
nezavisno od izbora tačaka ξi ∈ Gi . U prethodnim nejednakostima se može

uzeti, jedan za drugim, supremum ili infimum sume σT (f, G, ξ) po svim
ξi ∈ Gi . Odatle neposredno sledi
ϵ ϵ
I− ≤ sT (f, G) ≤ ST (f, G) ≤ I + ,
2 2
a samim tim i ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ.
(3) =⇒ (2): Ova implikacija je trivijalna.
(3) =⇒ (4): Iz pretpostavke da važi tvrd̄enje (3) sledi da važe tvrd̄enja
(1) i (2). Neka je ϵ > 0. Tada postoji δ > 0, tako da za svako razbi-
janje T skupa G dijametra manjeg od δ važi ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ. Za
proizvoljan izbor tačaka ξi ∈ Gi važi sT (f, G) ≤ σT (f, G, ξ) ≤ ST (f, G).
Takod̄e važi i sT (f, G) ≤ If = I f ≤ ST (f, G). Prema tome, sledi da važi
|If − σT (f, G, ξ)| < ϵ, za svaku podelu T sa osobinom da je dijametar podele
T manji od δ i za proizvoljan izbor tačaka ξi ∈∫ Gi . Sledi da je If jednak
integralu funkcije f na skupu G, odnosno If = G f .
⋆ (2) =⇒ (3): Ova implikacija je najinteresantnija. Neka je funkcija
f ograničena konstantom M na skupu G, odnosno za svako x ∈ G neka je
|f (x)| ≤ M . Neka je ϵ > 0. Iz činjenice da važi tvrd̄enje (2) sledi da postoji
razbijanje T = {G1 , . . . , Gk } skupa G sa svojstvom ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ.
Neka je ni = inf f (x) i Ni = sup f (x), i = 1, . . . , k. Na osnovu merljivosti
x∈Gi x∈Gi
skupova Gi sledi da je mera njihovog ruba jednaka nuli, odnsono mn (∂Gi ) =
∪
k
0 za svako i = 1, . . . , k. Neka je Γ = ∂Gi . Tada je mn (Γ) = 0. Postoji
i=1
elementaran skup σ, sa svojstvima Γ ⊂ σ i mn (σ) < 2M ϵ
. Ne gubeći od
opštosti može se pretpostaviti da je σ otvoren skup. Postoji otvoren skup
σ ′ sa svojstvima: Γ ⊂ σ ′ ⊂ σ i ∂σ ′ ∩ ∂σ = ∅. Tada je mn (σ ′ ) < 2M ϵ
′
i δ = inf{d(x, y) : x ∈ ∂σ , y ∈ ∂σ} > 0. Neka je T1 = {F1 , . . . , Fl }
proizvoljno razbijanje skupa G dijametra d sa svojstvom d < δ. Tada je
∑
l
ST1 (f, G) − sT1 (f, G) = (Mi − mi ) · m(Fi ),
i=1
pri čemu je mi = inf f (x) i Mi = sup f (x), za svako i = 1, . . . , l. Neka su

x∈Fi x∈Fi
I i J podskupovi skupa {1, . . . , l} sa svojstvima: i ∈ I ako i samo ako Fi
ima neprazan presek sa Γ, a j ∈ J ako i samo ako Fj ∩ Γ = ∅. Ako je i ∈ I,
tada važi Fi ⊂ σ. Stoga je
∑ ∑
(Mi − mi ) · m(Fi ) ≤ 2M m(Fi ) < ϵ.
i∈I i∈I
Ako je j ∈ J, tada Fj ∩ Γ = ∅ i po konstrukciji skupa Γ sledi da mora biti

Fj ⊂ Gi za neko i. Sve takve skupove obeležimo sa G1 , . . . , Gt . Takod̄e neka
je F1 , . . . , Fs1 ⊂ G1 ,. . . ,Fst−1 , . . . , Fst ⊂ Gs . Tada važi
∑ ∑
s ∑
si
(Mj − mj ) · m(Fj ) = (Mj − mj ) · m(Fj )
j∈J i=1 j=si−1
∑
s ∑
si ∑
s
≤ (Ni − ni ) m(Fj ) ≤ (Ni − mi ) · m(Gi ) < ϵ.
i=1 j=si−1 i=1
Na kraju,
∑ ∑
ST1 (f, G) − sT1 (f, G) = (Mi − mi ) · m(Fi ) + (Mj − mj ) · m(Fj ) < 2ϵ.
i∈I j∈J
Time je dokazano tvrd̄enje (3).
2.2.3 Oznake i terminologija

Ako je G merljiv skup u R2 i f ∈ R(G), onda je česta oznaka
∫ ∫∫ ∫∫
f= f= f (x, y) dx dy.
G G G
∫∫
Integral f naziva se dvostruki integral funkcije f na skupu G.
G
Ako je G merljiv skup u R3 i f ∈ R(G), onda je
∫ ∫∫∫ ∫∫∫
f= f= f (x, y, z) dx dy dz.
G G G
∫∫∫
Integral f je trostruki integral funkcije f na skupu G.
G
Konačno, ako je G merljiv skup u Rn i f ∈ R(G), onda je
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
f = · · · f = · · · f (x1 , . . . , xn ) dx1 · · · dxn .
G
| {zG} | {zG}
n puta n puta
∫ ∫
Integral · · · f je n-integral funkcije f na skupu G.
G
2.3. KLASE INTEGRABILNIH FUNKCIJA 27
2.3 Klase integrabilnih funkcija

Neka je G ⊂ Rn proizvoljan merljiv skup. Nisu sve funkcije, koje su defin-
isane na skupu G, obavezno integrabilne na skupu G. Sa druge strane, ako
je G ⊂ Rn proizvoljan merljiv skup i ako je g(x) =∫ 0 za svako x ∈ G, tada
je g(ξi ) = 0 za svaku tačku ξi ∈ Gi . Stoga važi g(x) dx = 0. Sledi da
G
je nula-funkcija integrabilna na svakom merljivom skupu i njen integral na
tom skupu je jednak nuli.
Skup intergabilnih funkcija, pod odred̄enim uslovima, sadrži sve nepre-
kidne funkcije. Preciznije, važi sledeća teorema.
Teorema 2.3.1. Ako je realna funkcija f definisana i neprekidna na zatvorenom

i merljivom skupu G u Rn , tada je funkcija f integrabilna na G.
Dokaz. Skup G je merljiv i stoga je ograničen. Sledi da je G kompaktan skup.

Prema Kantorovoj6 teoremi, funkcija f je ravnomerno neprekidna na skupu
G. Neka je ϵ > 0. Na osnovu ravnomerne neprekidnosti funkcije f sledi
da postoji broj δ > 0, tako da za svake dve tačke x1 , x2 ∈ G sa svojstvom
d(x1 , x2 ) < δ važi |f (x1 ) − f (x2 )| < mnϵ(G) . Neka je T = {G1 , . . . , Gk }
proizvoljno razbijanje skupa G dijametra manjeg od δ. Imajuću u vidu
standardne oznake mi i mi , sledi da važi
Mi − mi = sup f (x) − inf f (x) = sup f (x) + sup (−f (x))

x∈Gi x∈Gi x∈Gi x∈Gi
ϵ
= sup (f (x1 ) − f (x2 )) ≤ sup |f (x1 ) − f (x2 )| ≤ .
x1 ,x2 ∈Gi x1 ,x2 ∈Gi mn (G)
Za odgovarajuće Darbuove sume funkcije f na skupu G,

∫ ispunjeno je ST (f, G)−
sT (f, G) < ϵ. Prema Teoremi 2.2.3, postoji integral f .
G
Ako je G ⊂ Rn , tada je skup realnih i neprekidnih funkcija na G označen
sa C(G). Na osnovu prethodne teoreme, ako je G merljiv i zatvoren (tj. G
je merljiv kompakt), onda je C(G) ⊂ R(G).
Teorema 2.3.2. Neka je realna funkcija f definisana i ograničena na mer-

ljivom i zatvorenom skupu G ⊂ Rn , takva da je mera skupa tačaka prekida
funkcije f jednaka nuli. Tada je funkcija f integrabilna na skupu G.
Dokaz. Neka je M = sup |f (x)| < ∞, neka je E skup tačaka prekida funkcije
x∈G
f u skupu G, i neka je ϵ > 0. Na osnovu m(E) = 0, sledi da postoji otvoren
6
Georg Ferdinand Ludwig Philipp Cantor (1845-1918), nemački matematičar
elementaran skup F , tako da je E ⊂ F i m(F ) < 4M ϵ

. Skup G\F je zatvoren
i merljiv. Na osnovu Teoreme 2.3.1 funkcija f je integrabilna na skupu G\F .
Prema tome, postoji razbijanje T = {G1 , . . . , Gk } skupa G \ F , za koje važi
ϵ
ST (f, G \ F ) − sT (f, G \ F ) < .
2
Neka je Gk+1 = G ∩ F . Tada je T1 = T ∪ {Gk+1 } razbijanje skupa G i važi
m(Gk+1 ) ≤ m(F ) < 4M
ϵ
. Stoga, uz prirodne oznake Mi i mi , važi
ST1 (f, G) − sT1 (f, G) ≤

∑
k
≤ (Mk+1 − mk+1 ) · m(Gk+1 ) + (Mi − mi ) · m(Gi )
i=1
ϵ ϵ
≤ 2M + = ϵ.
4M 2
Na osnovu Teoreme 2.2.3 (2) sledi da je funkcija f integrabilna na skupu
G.
2.4 Svojstva Rimanovog integrala

Dokazujemo osnovna svojstva Rimanovog integrala. Neka je G merljiv skup
u Rn , i neka je f : G → R funkcija definisana na G.
∫
(1) Ako je mn (G) = 0, onda je f = 0.
G ∫
Dokaz. Na osnovu mn (G) = 0 sledi σT (f, G, ξ) = 0, te je i f = 0.
G
∫
(2) 1 = mn (G), pri čemu je 1 konstanta funkcija x 7→ 1 za svako x ∈ G.
G
Dokaz. Za proizvoljno razbijanje T merljivog skupa G važi
(m )
∑
m ∪
σT (f, G, ξ) = 1 · mn (Gi ) = mn Gi = mn (G).
i=1 i=1
∫∫
Posledica 2.4.1. Ako je G merljiv skup u R2 , onda je dx dy = m2 (G).
∫∫∫ G
Ako je V merljiv skup u R3 , onda je dx dy dz = m3 (V ).
V
(3) Ako∫je f (x) ≥ 0 za svako x ∈ G, i ako je f integrabilna funkcija na

G, onda je f ≥ 0.
G
2.4. SVOJSTVA RIMANOVOG INTEGRALA 29
Dokaz sledi na osnovu nejednakosti
∑
n
σT (f, G, ξ) = f (ξi ) · m(Gi ) ≥ 0
i=1
i definicije Rimanovog integrala.

(4) Ako su f i g integrabilne funkcije na G, i ako je α, β ∈ R, onda je
funkcija αf + βg integrabilna na G i važi
∫ ∫ ∫
(αf + βg) = α f + β g.
G G G
Dokaz ovog tvrd̄enja sledi na osnovu jednakosti
σT (αf + βg, G, ξ) = α · σT (f, G, ξ) + β · σT (f, G, ξ).
(5) Ako su f i g ∫integrabilne

∫ funkcije na G, i ako za svako x ∈ G važi
f (x) ≤ g(x), tada je f ≤ g.
G G
Dokaz sledi neposredno na osnovu (3) i (4), imajući u vidu da je g−f ≥ 0
na G.
(6) Neka su A i B merljivi skupovi u Rn , A ⊂ B, i neka je f ograničena
i integrabilna funkcija na B. Tada je f integrabilna funkcija na A.
Dokaz. Skup C = B \ A je merljiv. Svako razbijanje skupova A i C
indukuje jedno razbijanje skupa B. Obrnuto, svako razbijanje skupa B
može se učiniti finijijm, tako da je to razbijanje unija razbijanja skupa A i
razbijanja skupa C. Stoga, neka je T razbijanje skupa B, koje se sastoji od
razbijanja T1 skupa A i razbijanja T2 skupa C. Važi očigledna nejednakost:
0 ≤ ST1 (f, A) − sT1 (f, A) ≤ ST (f, B) − sT (f, B).
Neka je ϵ > 0. Kako je f ∈ R(B), sledi da postoji razbijanje T skupa B

tako da je ST (f, B) − sT (f, B) < ϵ. Prema prethodnom, T = T1 ∪ T2 , pri
čemu je T1 razbijanje skupa A, dok je T2 razbijanje skupa B \ A. Sledi da
je ST1 (f, A) − sT1 (f, A) < ϵ, te je f ∈ R(A).
(7) Neka je G0 ⊂ G i mn (G0 ) = 0. Funkcija f je integrabilna
∫ ∫na G ako
i samo ako je f integrabilna na G \ G0 ; u tom slučaju je f = f.
G G\G0
Dokaz. Svako razbijanje skupova G0 i G \ G0 dovodi do razbijanja skupa
G. Obrnuto, ako je T razbijanje skupa G, onda postoje razbijanja: T1 skupa
G \ G0 i T2 skupa G1 , tako da T1 ∪ T2 jeste finije razbijanje of T . Dakle,
bez gubljenja opštosti, posmatramo razbijanje T = T1 ∪ T2 , pri čemu je T1

razbijanje skupa G\G0 , a T2 je razbijanje skupa G0 . Kako je σT (f, G0 , ξ) = 0
za svaki izbor tačaka ξ, sledi da je σT (f, G, ξ) = σT (f, G \ G0 , ξ). Odvade
sledi rezultat, prelaskom na graničnu vrednost kada d(T ) → 0.
(8) Neka su A i B merljivi skupovi u Rn sa svojstvima: mn (A ∩ B) = 0,
A ∪ B = G, i neka je funkcija f ograničena na skupu G. Tada je funkcija f
integrabilna na skupu G, ako i samo ako je f integrabilna na skupovima A
i B. U tom slučaju važi jednakost
∫ ∫ ∫
f = f + f. (2.4)
G A B
Dokaz. Svako razbijanje skupova A i B proizvodi razbijanje skupa G.

Sa druge strane, svako razbijanje skupa G može se učiniti finijim tako, da
su skupovi novog razbijanja sadržani i u polaznom razbijanju skupa A i u
polaznom razbijanju skupa skupa B. Činjenica mn (A ∩ B) = 0 garantuje
da je integral na skupu G bilo koje integrabilne funkcije jednak integralu te
iste funkcije na skupu G \ (A ∩ B). Prema tome, posmatramo razbijanje T
skupa G koje indukuje razbijanje T1 skupa A i razbijanje T2 skupa B, pri
čemu zanemarujemo skup A ∩ B. Sledi očigledna jednakost
σT (f, G) = σT1 (f, A) + σT2 (f, B). (2.5)
∫ ∫ ∫
Ukoliko postoje integrali f i f , tada postoji i integral f , te sledi
A B A∪B
tražena jednakost integrala (2.4).
Obrnuto, iz ograničenosti i integrabilnosti funkcije f na skupu G, sledi
integrabilnost funkcije f na skupovima A i B.
(9) Ako su f i g ograničene i integrabilne funkcije na merljivom skupu
G ⊂ Rn , tada je i f g integrabilna na skupu G.
Dokaz. Obzirom da su funkcije f i g ograničene na skupu G, postoji neki
broj L > 0, tako da za svako x ∈ G važi |f (x)| ≤ L i |g(x)| ≤ L. Neka je
ϵ > 0 proizvoljan broj. Na osnovu ograničenosti i integrabilnosti funkcija f
i g na skupu G, sledi da postoji razbijanje T = {G1 , . . . , Gl } skupa G, tako
da važi
∑
l
ϵ
ST (f, G) − sT (f, G) = (Mi − mi ) · m(Gi ) < i
2L
i=1
∑
l
ϵ
ST (g, G) − sT (g, G) = (Ni − ni ) · m(Gi ) < .
2L
i=1
2.4. SVOJSTVA RIMANOVOG INTEGRALA 31
Pri tome koristimo oznake:
Mi = sup f (x), mi = inf f (x),

x∈Gi x∈Gi
Ni = sup g(x), ni = inf g(x),

x∈Gi x∈Gi
Ki = sup f (x)g(x), ki = inf f (x)g(x).

x∈Gi x∈Gi
Na osnovu osobina supremuma i infimuma, važi sledeća procena:
Ki − ki = sup |f g| − inf |f g| ≤ sup |f | · sup |g| − inf |f | · inf |g|

Gi Gi Gi Gi Gi Gi
= Mi Ni − mi ni = Mi Ni − mi Ni + mi Ni − mi ni
= Ni (Mi − mi ) + mi (Ni − ni ) ≤ L[(Mi − mi ) + (Ni − ni )].
Na osnovu poslednje nejednakosti, sledi da važi:
∑
l
ST (f g, G) − sT (f g, G) = (Ki − ki ) · m(Gi )
i=1
≤ L [(ST (f, G) − sT (f, G)) + ST (g, G) − sT (g, G))] < ϵ.
Prema tome, funkcija f g je integrabilna na skupu G.

(10) Ako je funkcija f ograničena i integrabilna na G, onda je funkcija
|f | takod̄e integrabilna na G i važi

∫ ∫

f ≤ |f |.

G G
Dokaz. Neka je ϵ > 0. Na osnovu ograničenosti i integrabilnosti funkcije

f na skupu G, postoji podela T = {G1 , . . . , Gl } skupa G, tako da važi
nejednakost
∑
l
ST (f, G) − sT (f, G) = (Mi − mi ) · m(Gi ) < ϵ.
i=1
Koristimo oznake
Mi = sup f (x), mi = inf f (x),

x∈Gi x∈Gi
Ni = sup |f (x)|, ni = inf |f (x)|.

x∈Gi x∈Gi

Na osnovu nejednakosti |f (x)| − |f (y)| ≤ |f (x) − f (y)|, sledi nejednakost
Ni − ni ≤ |Mi − mi |, za svako i = 1, . . . , l. Na osnovu ove nejednakosti
proizilazi procena
ST (|f |, G) − sT (|f |, G) ≤ ST (f, G) − sT (f, G) < ϵ.
Prema tome, funkcija |f | je integrabilna na skupu G.

∑
t ∑t
Neka su sada σT1 (f, G, ξ) = f (ξi ) · mn (Gi ) i σT2 (f, G, ξ) = |f (ξi )| ·
i=1 ∫ ∫ i=1
m(Gi ) Rimanove sume za integrale f i |f | redom. Na osnovu očigledne
G G
nejednakosti |σT1 (f, G, ξ)| ≤ σT2 (|f |, G, ξ), sledi odgovarajuća nejednakost
integrala.
(11) (Teorema o srednjoj vrednosti interala) Neka je G merljiv skup u
Rn , f, g : G → R integrabilne funkcije, m ≤ f (x) ≤ M za svako x ∈ G, i
g(x) ≥ 0 za svako x ∈ G. Tada postoji tačka λ ∈ [m, M ], tako da je
∫ ∫
f g = λ g.
G G
Ako je uz to G povezan i kompaktan skup, i ako je f neprekidna funkcija

na G, tada postoje tačke ν, ξ ∈ G tako da je
∫ ∫ ∫
1
f g = f (ν) g i f (ξ) = f.
mn (G)
G G G
Dokaz.
∫ ∫ osnovu ∫0 ≤ g i m ∫≤ f ≤ M , sledi mg ≤ f g ≤ M g, te je
Na
m g ≤ f g ≤ M g. Ako je g = 0, onda λ može biti bilo koji realan
G G ∫ G G
broj. Ako je g > 0, tada na osnovu prethodne procene važi
G
∫
fg
λ= ∫ G
∈ [m, M ].
g
G
2.5. GEOMETRIJSKI I FIZIČKI SMISAO INTEGRALA 33
Ako je G povezan i kompaktan skup i f neprekidna funkcija na G, tada

f dostiže svoj minimum i maksimum na G. Stoga se može uzeti
m = min f (x), M = max f (x).
x∈G x∈G
Na osnovu povezanosti skupa G sledi da postoji ν ∈ G sa svojstvom f (ν) =

λ ∈ [m, M ].
Poslednja jednakost sledi ako se posmatra funkcija g(x) = x za svako
x ∈ G.
2.5 Geometrijski i fizički smisao integrala

Dokazujemo sledeće tvrd̄enje, koje je relevantno za geometrijsko shvatanje
integrala.
Teorema 2.5.1. Neka je G ⊂ Rn merljiv skup, i neka je funkcija f ograničena
i integrabilna na skupu G. Tada grafik funkcije f , odnosno skup
Γr (f ) = {(x, f (x)) : x ∈ G} ⊂ Rn+1,
jeste merljiv u Rn+1 i njegova mera jeste nula, odnosno mn+1 (Γr (f )) = 0.
Dokaz. ⋆ Neka je k ∈ N. U prostoru Rn (koji sadrži G) posmatramo
hiper-ravni koje su normalne na svaku koordinatnu osu (dakle, paralelne
svim preostalim koordinatnim osama) i tu osu seku u tački 21k · l, pri čemu
je l ∈ Z. Na taj način se dobija 21k -mreža prostora Rn .
Dakle, ako je k = 1, onda postoji familija hiper-ravni, tako da je odred̄ena
potfamilija tih ravni normalna na jednu koordinatnu osu i tu osu pomenuta
potfamiliha hiper-ravni seče u tačkama: 0, 1, −1, 2, −2, . . . .
Ako je k = 2, onda hiper-ravni seku koordinatnu osu (onu osu kojoj su
hiper-ravani normalne) u tačkama 0, 12 , − 12 , 1, −1, 32 , − 23 , 2, −2, . . . .
Dakle, 12 -mreža je finija od 1-mreže, 14 -mreža je finija od 12 -mreže, i tako
redom.
Za svako k ∈ N posmatramo n-intervale odred̄ene 21k -mrežnom, koji su
sadržani u G. Neka su to skupovi {E1k , E2k , . . . , Elkk }. Tada je
∪
lk
F = k
Eik ⊂ G,
i=1
te je i
∑
lk
mn (F k ) = mn (Eik ) ≤ mn (G).
i=1
Skup G je merljiv, te je
lim mn (F k ) = min (G) = mn (G).

k→∞
Neka je ϵ > 0. Postoji k ∈ N, tako da je
mn (G) − ϵ < mn (F k ) ≤ mn (G).
Posmatrajmo sada skup G kao podskup prostora Rn+1 . Svaki skup Eik
je n-interval, ali je to istovremeno degenerisani n + 1-interval, koji ima 2k
temena, i temena su označena sa T1 , . . . , T2k . Neka je ξi ∈ Eik . Kroz svako
teme posmatramo pravu paralelnu dodatoj osi, koja je n + 1 po redu (tj.
prava je paralelna koordinatnoj osi koja ne pripada polaznom prostoru Rn ).
Posmatramo duži na toj pravoj, koje polaza od temena Tj , a završavaju,
redom, u tačkama sa vrednostima mj , f (ξj ), Mj . Ako je k dovoljno veliki
broj, onda su mj , f (ξj ), Mj istog znaka (osim ako je f (ξj ) = 0, ali ovaj
specijalan slučaj ne predstavlja suštinksu prepreku u razmatranju). Neka
je, na primer mj , f (ξj ), Mj > 0.
Posmatrajmo (n + 1)-intervale
Kj = Ejk × (0, mj ), Lj = Ejk × [0, Mj ].
Tada je
mn+1 (Kj ) = mn (Ejk ) · mj , mn+1 (Lj ) = mn (Ejk ) · Mj .
Grafik funkcije f na skupu Ej je sadržan u skupu Lj \ Kj . Stoga je grafik

∪
lk
funkcije f na skupu F k sadržan u skupu (Kj \ Lj ).
j=1
Važi  
∪
lk ∑
kl
mn+1  (Kj \ Lj ) = (Mj − mj )mn (Ejk ).
j=1 j=1
Poslednja suma je razlika gornje i donje Darbuove sume funkcije f na skupu

F k . Funkcija f je integrabilna na G, pa je integrabilna i na F k .
Stoga postoji novi broj k ∈ N (veći od prethodnog k), tako da je
∑
kl
(Mj − mj )mn (Ejk ) < ϵ.
j=1
Sada je
S(f, G) − s(f, G) = S(f, F k ) − s(f, F k ) + S(f, G \ F k ) − s(f, G \ F k ).

2.5. GEOMETRIJSKI I FIZIČKI SMISAO INTEGRALA 35
Funkcija f je ograničena, te je |f | ≤ N na skupu G. Dakle, za unapred

zadani broj ϵ > 0 postoji broj k ∈ N (odnosno, postoji mreža 21k koja
indukuje razbijanje skupa G), tako da je
S(f, G) − s(f, G) ≤ ϵ + N ϵ.
Imamo u vidu da je grafik funkcije f sadržan u (n + 1)-intervalima čija je
(n + 1)-mera manja od ϵ + 2M ϵ.
Sledi da je mn+1 (Γr (f )) = 0.
2.5.1 Interpretacija dvostrukog integrala

Razmotrimo dvostruki integral. Neka je G merljiv skup u R2 , i neka je
f : G → R nenegativna, ograničena i integrabilna funkcija. Unutrašnjost
skupa G označimo sa G◦ , a rub skupa G označimo sa ∂G. Iz merljivosti
skupa G sledi da je m2 (∂G) = 0. Stoga je
∫∫ ∫∫
f= f.
G G◦
Grafik Γr (f ) = {(x, y, z) : (x, y) ∈ G, z = f (x, y)} je grafik površi u R3 .

Posmatrajmo cilindar V odred̄en skupom G, skupom Γr (f ), čije su izvodnice
paralelne z-osi, i sve izvodnice prolaze kroz ∂G. Na ovaj način je ograničen
skup u prostoru R3 . Na osnovu prethodne teoreme, m3 (Γr (f )) = 0. Takod̄e
je m3 (G) = 0, jer je G ograničen i degenerisan skup u R3 .
Procenimo meru cilindarske površi, označene sa K. Kako je m2 (∂G) =
0, skup ∂G je pokriven elementarnim 2-intervalima čija je ukupna mera
proizvoljno mala (tj. može se učiniti manjom od bilo kog unapred zadanog
broja ϵ > 0). Stoga je cilindarska površ K sadržana u uniji konačno mnogo
3-intervala, čija se ukupna trodimenzionalna mera može učiniti proizvoljno
malom. Stoga je m3 (K) = 0.
Dakle, m3 (V ) ne zavisi od trodimenzionalnih mera skupova G, Γr (f ), K.
Posmatrajmo proizvoljnu 21k -mrežu prostora R2 , koja indukuje razbijanje
T skupa G. Donje i gornje Darbuove sume funkcije f na skupu G, induko-
vane razbijanjem T , sada čine trodimenzionalne mere cilindara upisanih u
V , i cilindara opisanih oko V .
Funkcija f je integrabilna na G, te je
∫∫
f = m3 (V ).
G
∫∫
Ukoliko bi funkcija f bila negativna na G, onda bi bilo f = −m3 (V ).
G
2.5.2 Interpretacija trostrukog integrala

Trostruki integral ima jednostavnu fizičku interpretaciju. Neka je G merljiv
skup u R3 , koji je model nekog tela u prostoru. Pretpostavimo da je f
nenegativna, ograničena i integrabilna funkcija na G, koju smatramo funkci-
jom raspodele gustine tela G. Posmatramo razbijanje T = {G1 , . . . , Gm }
skupa G, koje je dovoljno fino, odnosno dovoljno malog dijametra, da se
funkcija raspodele gustine f u skupu (telu) Gi neznatno razlikuje od kon-
stante. Tada je za svako ξi ∈ Gi veličina f (ξi ) · m(Gi ) približno jednaka
masi tela Gi . Prema tome, Rimanova suma σT (f, G) približno je jednaka
masi tela G. Očigledno, greška u računu se smanjuje ukoliko se smanjuje i
dijametar podele T .
Dakle, ∫∫∫
pod pretpostavkom da je funkcija f raspodela gustine tela G,
sledi da je f masa tela G.
G
2.6 Specifičnosti integrala u Rn za n ≥ 2

Rimanov integral funkcije f na skupu G je prirodno uopštenje integrala na
[a, b]. Definicija integrala, kako smo do sada pokazali, zahteva uvod̄enje
pojma mere u Rn . Bogatija geometrijska struktura prostora Rn u odnosu
na R donosi izvesne specifične osobine integrala, koje se ne zasnivaju samo
na različitoj interpretaciji mere.
∫b
U slučaju integrala f (x) dx funkcije jedne promenljive, u samoj defini-
a
ciji je sadržan uslov ograničenosti funkcije f . U suprotnom radi se o nesvoj-
stvenom integralu, koji se posebno razmatra.
Med̄utim, ako je G merljiv skup u Rn , n ≥ 2, i f ∈ R(G), onda funkcija
f ne mora biti obavezno ograničena.
Primer 2.6.1. Neka je G = [0, 1] × {0} segment u R2 . Očigledno, m2 (G) =

0. Bilo koja realna funkcija f sa domenom G, mora biti integrabilna na G.
Na primer, neka je za svako y ∈ R:
{
1
x, x ∈ (0, 1],
f (x, y) =
0, x = 0.
∫∫
Funkcija f očigledno nije ograničena, ali je f = 0 (Slika 5).
G
2.6. SPECIFIČNOSTI INTEGRALA U RN ZA N ≥ 2 37
O
1
Slika 5.
Definicija 2.6.1. Merljiv skup G ⊂ Rn je jednostavan, ako za svako ϵ > 0

postoji razbijanje T skupa G, tako da je d(T ) < ϵ i da je svaki skup iz T
pozitivne n-dimenzionalne mere.
Skup G u Primeru 2.6.1 nije jednostavan, jer za bilo koju podelu T skupa
G, svaki element iz G ima dvodimenzionalnu meru jedanku nuli.
Sa druge strane, mnogi skupovi zaista jesu jednostavni.
Teorema 2.6.1. Ako je G otvoren i merljiv skup u Rn , onda je G jednos-

tavan skup.
Dokaz. ⋆ Neka je G otvoren merljiv skup, i neka je ϵ > 0. Posmatrajmo

1
-mrežu prostora Rn . Ako je Ejk jedan n-interval odred̄en ovom mrežom,
2k √
onda je njegov dijametar d(Ejk ) = 2n2k . Postoji k ∈ N tako da je d(Ejk ) < ϵ.
Za ovako odabrano k, posmatrajmo razbijanje T = {Ejk ∩ G : j} skupa G,
pri čemu posmatramo samo neprazne skupove Ejk ∩ G.
Pretpostavimo da postoji neki Ejk ∩ G, tako da je mn (Ejk ∩ G) = 0.
Tada skup Ejk ∩ G ne sadrži ni jedan otvoreni n-interval. Stoga G ima
prazan presek sa (Ejk )◦ . Prema tome, G seče samo rub skupa Ejk u nekoj
tački x. Ako bi x bila unutrašnja tačka skupa G, onda bi skup G sekao
unutrašnost skupa Ejk , što je nemoguće. Dakle, x ∈ ∂G. Poslednja činjenica
je nemoguća, jer je G otvoren, pa G ne sadrži ni jednu svoju rubnu tačku.
Sledi da je mn (Ejk ∩ G) > 0 za svaki skup Ejk ∩ G.
Ako je G merljiv podskup od Rn , i ako je skup G jednostavan, onda je
i skup G jednostavan. Stoga su i zatvorenja otvorenih merljivih skupova
takod̄e jednostavni skupovi.
Teorema 2.6.2. Ako je G merljiv i jednostavan skup u Rn , i ako je f ∈

R(G), onda je f ograničena na G.
Dokaz. Pretpostavimo da je f neograničena na G. Za proizvoljno δ >

0 postoji razbijanje T = {G1 , . . . , Gk } skupa G, tako da je d(T ) < δ i
m(Gj ) > 0 za svako j = 1, . . . , k. Funkcija f nije ograničena na bar jednom
elementu iz T , recimo f nije ograničena na G1 . Posmatrajmo proizvoljne
tačke ξj ∈ Gj za j = 1, . . . , k, i odgovarajuću Rimanovu sumu
∑
k
σT (f, G, ξ) = f (ξ1 )mn (G1 ) + f (ξj )mn (Gj ).
j=2
Fiksirajmo vrednosti ξ2 , . . . , ξk . Tada za svako M > 0 možemo odabrati

tačku ξ1 ∈ G1 , tako da je |σT (f, G, ξ)| ≥ M . Ovo je u suprotnosti sa
pretpostavkom f ∈ R(G).
Sledi da je f ograničena na G.
2.7 Izračunavanje integrala

Integrale funkcija na merljivivm skupovima iz Rn izračunavamo najčešće
njihovim svodjenjem na ponovljene integrale.
2.7.1 Slučaj prostora R2

Dokazaćemo najpre osnovne rezultate u prostoru R2 .
Teorema 2.7.1. Pretpostavimo da važi:

(1) Funkcija (x, y) 7→ f (x, y) je integrabilna u pravougaoniku Π = {(x, y) :
a ≤ x ≤ b, c ≤ y ≤ d};
∫d
(2) Za svako x ∈ [a, b] postoji integral f (x, y) dy.
c
∫d
Tada integral x 7→ f (x, y) dy definiše integrabilnu funkciju po x na
c
segmentu [a, b] i važi
 
∫∫ ∫b ∫d ∫b ∫d
f (x, y) dx dx =  f (x, y) dy  dx ≡ dx f (x, y) dy.
Π a c a c
Dokaz. Odaberimo tačke c = y0 < y1 < y2 < · · · < yn = d i a = x0 < x1 <

x2 < · · · < xm = b sa svojstvom yi − yi−1 = h za svako i i xj − xj−1 ≤ h
za svako j. Odaberimo proizvoljne tačke αj ∈ [xj−1 , xj ] i βi ∈ [yi−1 , yi ]. Na
ovaj način postigli smo razbijanje segmenata [c, d] i [a, b], kao i razbijanje
2.7. IZRAČUNAVANJE INTEGRALA 39
pravougaonika Π manjim pravougaonicima sa temenima u tačkama (xj , yi ).

Za proizvoljno x ∈ [a, b] važi da je
∑
n ∑
n
sh (x) = f (x, βi )(yi − yi−1 ) = f (x, βi )h
i=1 i=1
∫d
Rimanova suma integrala f (x, y) dy. Takod̄e,
c
∑
n ∑
m
σh = f (αj , βi )(xi − xi−1 )(yj − yj−1 )
i=1 j=1
∑n ∑ m
= f (αj , βi )(xi − xi−1 )h
i=1 j=1
∫∫
je Rimanova suma koja odgovara integralu f (x, y) dx dy. Posmatrajmo
Π
∫b
Rimanovu sumu integrala sh (x) dx, koja je jednaka
a
∑
m
Sh = sh (αj )(xj − xj−1 ) = σh .
j=1
Zbog uslova xj − xj−1 ≤ h za svako j, sledi da ako dijametar podele skupa

Π teži nuli, onda teže nuli i dijametri podele segmenata [c, d] i [a, b], a ova
činjenica se jednostavno opisuje kao h → 0. Na osnovu jednakosti dvojne i
ponovljene granične vrednosti funkcija dve promenljive, proizilazi i jednakost
integrala:  
∫∫ ∫b ∫d
f (x, y) dx dy =  f (x, y) dy  dx.
Π a c
Time je teorema dokazana.
∫∫
Primer 2.7.1. Izračunati xy dx dy, gde je Π = [0, 1] × [2, 3].
Π
Rešenje. Funkcija (x, y) 7→ f (x, y) = xy je neprekidna, te stoga i integra-

bilna na skupu Π. Na osnovu Teoreme 2.7.1, sledi
∫∫ ∫1 ∫3
5
xy dx dy = x dx y dy = .
4
Π 0 2
Definicija 2.7.1. Neka su φ i ψ neprekidne funkcije na segmentu [a, b] i za

svako x ∈ [a, b] neka važi φ(x) ≤ ψ(x). Skup
Ω = {(x, y) : φ(x) ≤ y ≤ ψ(x), a ≤ x ≤ b}
jeste elementaran skup u odnosu na y-osu (Slika 6).
Slika 6.
Teorema 2.7.2. Skup Ω u prethodnoj Definiciji 2.7.1 je merljiv u R2 .
Dokaz. Neka je I duž u ravni koja spaja tačke (a, φ(a)) i (a, ψ(a)). Neka je
J duž koja spaja tačke (b, φ(b)) i (b, ψ(b)). Tada je rub skupa Ω
∂Ω = I ∪ J ∪ Γr (φ) ∪ Γr (ψ),
gde je Γr (φ) grafik funkcije φ, a Γr (ψ) grafk funkcije ψ. Grafik integrabilne
funkcije, a samim tim i neprekidne funkcije, ima dvodimenzionalnu meru
jednaku nuli. Dakle, m2 (∂Ω) = 0, odakle proizilazi da je skup Ω merljiv u
R2 .
Teorema 2.7.3. Neka je Ω elementaran skup u odnosu na y-osu, odred̄en
Definicijom 2.7.1. Neka je (x, y) 7→ f (x, y) integrabilna funkcija na skupu
∫
ψ(x)
Ω, pri čemu za svako x ∈ [a, b] postoji integral f (x, y) dy. Tada važi
φ(x)
sledeća formula
∫∫ ∫b ∫
ψ(x)
f (x, y) dx dy = dx f (x, y) dy.

Ω a φ(x)
Dokaz. Funkcije φ i ψ su neprekidne na segmentu [a, b] i dostižu, redom,

svoj minimum i maksimum na ovom segmentu. Neka je
c = min φ(x), d = max ψ(x).
x∈[a,b] x∈[a,b]
Očigledno je Ω ⊂ Π = [a, b] × [c, d]. Skup Ω je merljiv, pa je i skup Π \ Ω

takod̄e merljiv. Neka je funkcija F definisana na skupu Π sledeći način:
{
f (x, y), (x, y) ∈ Ω,
F (x, y) =
0, (x, y) ∈ Π \ Ω.
Sledi
∫∫ ∫∫ ∫∫
F (x, y) dx dy = F (x, y) dx dy + F (x, y) dx dy
Π Ω Π\Ω
∫∫
= f (x, y) dx dy.
Ω
Prema Teoremi 2.7.1, proizilazi da važi

∫∫ ∫b ∫d
f (x, y) dx dy = dx F (x, y) dy
Ω a c
 
∫b ∫
φ(x) ∫
ψ(x) ∫d
 
= dx  0 dy + f (x, y) dy + 0 dy 
a c φ(x) ψ(x)
∫b ∫
ψ(x)
= dx f (x, y) dy.
a φ(x)

∫∫
Primer 2.7.2. Izračunati integral x2 dx dy na skupu G = {(x, y) : −1 ≤
G
x ≤ 1, x2 ≤ y ≤ 1} (Slika 7).
Slika 7.
Rešenje. Na osnovu Teoreme 2.7.3, važi:
∫∫ ∫1 ∫1 ∫1
4
2
x dx dy = dx 2
x dy = x2 (1 − x2 ) dx = .
15
G −1 x2 −1
∫∫ kružnicama x + y = 4 i x −
Primer 2.7.3. Neka je G skup ograničen 2 2 2
2
2x+y = 0. Prikazati dvostruki integral f (x, y) dx dy kao dva uzastopna
G
integrala (Slika 8).
Slika 8.
Rešenje. Skup G je unija tri elemtarna skupa u odnosu na y-osu:
√ √
Ω1 = {(x, y) : −2 ≤ x ≤ 0, − 4 − x2 ≤ y ≤ 4 − x2 }
√ √
Ω2 = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ 2, − 4 − x2 ≤ y ≤ − 2x − x2 },
√ √
Ω3 = {(x, y) : 0 ≤ x ≤ 2, 2x − x2 ≤ y ≤ 4 − x2 }.
Prema Teoremi 2.7.3 sledi

√ √
∫∫ ∫0 ∫4−x2 ∫2 − ∫2x−x2
f (x, y) dx dy = dx f (x, y) dy + dx f (x, y) dy

√ √
G −2 − 4−x2 0 − 4−x2
√
∫2 ∫4−x2
+ dx f (x, y) dy.
√
0 2x−x2
Slika 9.
Primer 2.7.4. Izračunati integral (Slika 9)
∫π/2 ∫π/2
sin x
I= dy dx.
x
0 y
∫
Rešenje. Poznato je da neodred̄eni integral sinx x dx ne može biti izračunat
sin x
u konačnom obliku. Važi lim = 1, odakle sledi da je funkcija (x, y) 7→
x→0 x
sin x
ograničena i neprekidna na posmatranom skupu
x
{ π π} { π }
G = (x, y) : 0 ≤ y ≤ , y ≤ x ≤ = (x, y) : 0 ≤ x ≤ , 0 ≤ y ≤ x .
2 2 2
Prema Teoremi 2.7.3, važi:
∫π/2 ∫π/2 ∫∫ ∫π/2 ∫x

sin x sin x sin x
I= dy dx = dx dy = dx dy
x x x
0 y G 0 0
 
∫π/2 ∫x ∫π/2
sin x 
= dy  dx = sin x dx = 1.
x
0 0 0
2.7.2 Slučaj prostora Rn , n ≥ 3

Nije teško dokazati rezultat analogan Teoremi 2.7.1 u prostoru veće dimen-
zije.
∏
k ∏
m
Teorema 2.7.4. Neka su G = (bi − ai ) i K = (di − ci ) pravougaonici,
i=1 j=1
redom, u Rk i Rm . Neka je funkcija f∫ integrabilna na pravougaoniku G × K.
Ako za svako x ∈ G postoji integral f (x, y) dy, tada važi formula
K
∫ ∫ ∫
f (x, y) dx dy = dx f (x, y) dy.
G×K G K
Definicija 2.7.2. Neka je G merljiv skup u Rn i neka su φ, ψ : G → R

neprekidne funkcije sa svojstvom φ(x) ≤ ψ(x) za svako x = (x1 , . . . , xn ) ∈
G. Skup
Ω = {(x1 , . . . , xn , xn+1 ) : x ∈ G, φ(x) ≤ xn+1 ≤ ψ(x)} ⊂ Rn+1
jeste elementaran skup u odnosu na osu xn+1 .

Teorema 2.7.5. Elementaran skup Ω, odred̄en Definicijom 2.7.2 je merljiv
u prostoru Rn+1 .
Teorema 2.7.6. Neka je Ω merljiv i elementaran skup u odnosu na osu
xn+1 , opisan u 2.21 Definiciji. Neka je (x, xn+1 ) 7→ f (x, xn+1 ) integrabilna
∫
ψ(x)
funkcija na Ω i neka za svako x ∈ G postoji interal f (x, xn+1 ) dxn+1 .
φ(x)
Tada važi formula
∫ ∫ ∫
ψ(x)
f (x, xn+1 ) dx dxn+1 = dx f (x, xn+1 ) dxn+1 .

Ω G φ(x)
∫∫∫
Primer 2.7.5. Izračunati trostruki integral I = xyz dx dy dz ako je
G
skup G = [0, 1] × [2, 3] × [4, 5].
Rešenje. Prema Teoremi 2.7.5 važi
∫1 ∫3 ∫5
45
I= x dx y dy z dz = .
8
0 2 4
∫∫∫
Primer 2.7.6. Izračunati trostruki integral I = z dx dy dz na skupu
Ω
Ω ograničenom ravnima x + y + z = 1, x = 0, y = 0, z = 0 (Slika 2.7.2).
2.8. SMENA PROMENLJIVIH 45
Rešenje. Skup Ω prikazan je na sledeći način:

Ω = {(x, y, z) : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1 − x, 0 ≤ z ≤ 1 − x − y}.
Ω je elementaran u odnosu na z-osu. Neka je G skup u ravni ograničen
pravama x + y = 1, x = 0 i y = 0. Skup G je elementaran u odnosu na
y-osu. Prema Teoremi 2.7.5 važi
∫∫∫ ∫∫ ∫
1−x−y ∫∫
1
z dx dy dz = dx dy z dz = (1 − x − y)2 dx dy
2
Ω G 0 G
∫1 ∫
1−x ∫1 ∫
1−x
1 1
= dx (1 − x − y) dy =
2
dx t2 dt
2 2
0 0 0 0
1
= .
24
2.8 Smena promenljivih

U opštem slučaju, potrebno je integral neke funkcije izračunati na skupu
koji nije elementaran u odnosu na neku koordinatnu osu. Stoga se uvodi
smena promenljivih.
Skup G (G ⊂ Rn ) je povezan ako za svake dve tačke A, B ∈ G, postoji
neprekidno preslikavanje γ : [a, b] → G sa svojstvom da je γ(a) = A i
γ(b) = B. Otvoren i povezan skup jeste oblast. Ako je G oblast, onda je G
zatvorenje oblasti G.
Posmatramo preslikavanja definisana na oblastima u Rn . Neka je G ⊂ Rn
oblast i neka su definisane funkcije
(ξ1 , . . . , ξn ) 7→ φ1 (ξ1 , . . . , ξn ), . . . , φn (ξ1 , . . . , ξn )
za ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) ∈ G. Tada je φ(ξ) = (φ1 (ξ1 , . . . , ξn ), . . . , φn (ξ1 , . . . , ξn )) ∈

D, gde je D neki novi skup u Rn . Preciznije, D je slika skupa G koordinatnim
preslikavanjima φ1 , . . . , φn . Zahteva se da svi parcijalni izvodi prvog reda
∂φi
(i, j = 1, . . . , n) budu neprekidne funkcije na G. Takod̄e, pretpostavlja
∂ξj
se da je jakobijan7 ovog koordinatnog preslikavanja različit od nule, odnosno

∂φ1 ∂φ1
···
∂ξ ∂φn
D(φ1 , . . . , φn ) . 1 .. ̸= 0
J= = .. ··· .
D(ξ1 , . . . , ξn ) ∂φ
n · · · ∂φn

∂ξ1 ∂ξn
za svako (ξ1 , . . . , ξn ) ∈ G.
Tada je preslikavanje φ = (φ1 , . . . , φn ) : G → Rn regularnoa (ili dopustiva
transformacija odnosno smena). Preslikavanje φ je bijektivno iz G na D.
Osim toga, φ je otvoreno preslikavanje, odnosno φ(G) = D, pri čemu je D
oblast (videti dogovarajuće rezultate iz predmeta Matematička analiza 3).
Formulišemo bez dokaza tvrd̄enje, koje ilustruje ulogu jakobijana pres-
likavanja.
Teorema 2.8.1. Neka je φ : G → Rn regularno preslikavanje, pri čemu je

G oblast u Rn . Neka je Π n-dimenzionalna ”kocka“ u G stranice h, kojoj
pripada tačka M i neka je Π′ = φ(Π). Tada je Π′ merljiv skup u Rn i
mn (Π′ ) mn (Π′ )
lim = lim = |J(M )|
h→0 mn (Π) h→0 hn
i ova konverencija je ravnomerna po M . Ovde je sa J(M ) označena vrednost

jakobijana preslikavanja φ u tački M .
Sada dokazujemo važnu teoremu o smeni promenljivih u višestrukom

integralu.
Teorema 2.8.2. Neka je G merljiva oblast u prostoru promenljivih ξ1 , . . . , ξn ,

a D neka je merljiva oblast u prostoru promenljivih x1 , . . . , xn . Neka je
φ = (φ1 , . . . , φn ) : G → D regularno preslikavanje, odnosno
x1 = φ1 (ξ1 , . . . , ξn ), . . . , xn = φn (ξ1 , . . . , ξn ),
D(φ1 , . . . , φn )
J= ̸= 0, (ξ1 , . . . , ξn ) ∈ G.
D(ξ1 , . . . , ξn )
7
Carl Gustav Jacob Jacobi (1804-1851), nemački matematičar
Ako je (x1 , . . . , xn ) 7→ f (x1 , . . . , xn ) neprekidna funkcija na skupu D, onda

važi jednakost
∫
f (x1 , . . . , xn ) dx1 · · · dxn = (2.6)
D
∫
= f (x1 (ξ1 , . . . , ξn ), . . . , xn (ξ1 , . . . , ξn ))|J| (2.7)
G
dξ1 · · · dξn . (2.8)
Dokaz. Poznato je da je kompozicija neprekidnih funkcija takod̄e neprekidna

funkcija. Oblasti D i G su merljive, prema tome i ograničene. Skupovi G i D
su kompaktni. Neprekidne funkcije na kompaktnim skupovima jesu integra-
bilne. Stoga oba integrala u (2.6) postoje. Dokazujemo njihovu jednakost.
Funkcija f je neprekidna na kompaktnom skupu D, te je stoga ograničena
na D. Postoji broj L > 0, tako da za svako x ∈ D važi |f (x)| ≤ L. Jakobijan
J je neprekidno preslikavanje na kompaktu G. Stoga postoji broj K, tako
da za svako ξ ∈ G važi |J(ξ)| ≤ K.
Posmatra se podela prostora Rn promenljivih ξ1 , . . . , ξn pravama paralel-
nim koordinatnim osama, pri čemu su susedne paralelne prave uvek na rasto-
janju h. Sve kocke koje imaju neprazan presek sa G označimo sa G1 , . . . , Gl .
Skup {1, . . . , l} podelimo na dva disjunktna skupa I i J na sledeći način:
i ∈ I ako ∪
i samo ako Gi ∩ ∂G = ∅; j ∈ J ako i samo ako Gj ∩ ∂G ̸= ∅. Sada
je ∂G ⊂ Gj .
j∈J
Neka je Di = φ(Gi ), pri čemu je φ = (φ1 , . . . , φn ). Na osnovu Teoreme
2.8.1 postoje tačke Mi ∈ Gi , i ∈ I, tako da važi
mn (Di ) = |J(Mi )|mn (Gi ) + ϵ(h)mn (Gi ),
pri čemu je lim ϵ(h) = 0 ravnomerno po Mi ∈ Gi . Neka je Ni = φ(Mi ) ∈ Di ,

h→0
i ∈ I.
Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Na osnovu činjenice
( mn)(∂G) = 0 sledi
∪ ϵ
da se h može odabrati dovoljno malo, tako da je mn Gj < 4LK . Tada
j∈J
je

∑ ϵ
f (Ni )|J(Mi )| · mn (Gi ) < . (2.9)

j∈J 4
Očigledno važi
∑ ∑ ∑
f (Ni )mn (Di ) = f (Ni )|J(Mi )|mn (Gi ) + f (Ni )ϵ(h)mn (Gi ),
i∈I i∈I i∈I
(2.10)
Obzirom da je konvergencija ϵ(h) → 0 kada h → 0 ravnomerna po Mi , sledi
da postoji dovoljno malo h, tako da je ispunjeno |ϵ(h)| < 4L·m(G)
ϵ
. Prema
tome,
∑
ϵ ϵ
f (Ni )ϵ(h)m n (G i ≤L
) mn (G) = . (2.11)
4L · mn (G) 4
i∈I
Na osnovu integrabilnosti funkcije f na skupu D sledi da postoji dovoljno
mali broj h, sa svojstvom

∫
∑l
ϵ
f (x) dx − f (Ni ) · mn (Di ) < . (2.12)

i=1 4
D
∑
l
Suma f (Ni )|J(Mi )| · mn (Gi ) je Rimanova suma koja odgovara inte-
i=1
gralu ∫
f (φ(ξ))|J(ξ)| dξ. (2.13)
G
Preslikavanje φ : G → D je regularno, specijalno i neprekidno, te je

ograničeno. Postoji broj S > 0, tako da za svako ξ ∈ G važi |φ(ξ)| ≤
√
S. Skupovi {G1 , . . . , Gl } čine razbijanje skupa G dijametra h n (u n-
dimenzionalnom prostoru). Prema tome, dijametar razbijanja {Gi } teži
nuli ako i samo ako h → 0. I familija {D1 , . . . , Dl } čini rabijanje skupa D
√
dijametra ne većeg od Sh n. Prema tome, ako h → 0, onda i dijametar
razbijanja {Di } teži nuli. Inverzno preslikavanje φ−1 : D → G je takodje
regularno (i neprekidno). Prema tome, ako dijametar razbijanja {Di } teži
nuli, onda i h → 0.
Regularno preslikavanje φ : G → D je otvoreno, odnosno slika tačke
skupa G u tačke skupa D. Obzirom da je i inverzno preslikavanje regularno
(samim tim i otvoreno), sledi
∪ da φ preslikava rub skupa G na rubn skupa D.
√
Prema tome, skup E = Dj sadrži rub skupa D i m(E) ≤ M hn ( n)n .
j∈J
Za dato ϵ > 0 postoji dovoljno malo h, tako da važi m(E) ≤ ϵ
4L . Sada je

∑ ϵ
f (Nj ) · m(Dj ) < . (2.14)
4
j∈J
Sada dolazimo do procene:

∫
∑ l

f dx − f (Ni )|J(Mi )| · mn (Gi ) ≤

i=1
D

∫
∑ l

≤ f dx − f (Ni )mn (Di ) +
i=1
D
l
∑ ∑ l

+ f (Ni )mn (Di ) − f (Ni )|J(Mi )|mn (Gi )

i=1 i=1

∫ ∑
l

≤ f dx − f (Mi )m(Di ) +
i=1
D

∑ ∑

+ f (Ni )m(Di ) − f (Ni )|J(Mi )|mn (Gi )

i∈I i∈I

∑ ∑

+ f (Nj )mn (Dj ) + f (Nj )|J(Mj )|mn (Gj )
j∈J j∈J
ϵ ϵ ϵ ϵ
≤ + + + =ϵ
4 4 4 4
Pri tome, prva apsolutna vrednost je manja od 4ϵ na osnovu (2.12), druga
apsolutna vrednost je manja od 4ϵ na osnovu formule (2.10) i nejednakosti
(2.11). Treća apsolutna vrednost je manja od 4ϵ na osnovu nejednakosti
(2.14). Četvrta apsolutna vrednost je manja od 4ϵ na osnovu nejednakosti
(2.9).
Sada, imajući u vidu Rimanovu sumu integrala u (2.13), sledi tražena
jednakost integrala
∫ ∫
f dx = f (φ(ξ))|J(ξ)| dξ.
D G
Prethodna teorema ima primene u mnogim konkretnim slučajevima.
2.8.1 Polarna smena u ravni

Dobro je poznato da svaka tačka P = (x, y) ̸= (0, 0) u ravni na jedinstven
način može biti prikazana korišćenjem polarnog radijusa i polarnog ugla.
−−→
Polarni radijus je intenzitet vektora OP , a polarni ugao je ugao koji pozitivni
−−→
deo x-ose zaklapa sa vektorom OP , počev od pozitivnog dela x-ose suprotno
kretanju kazaljke na časovniku (Slika 10).
Slika 10.
U ovom slučaju za svaku tačku (x, y) ̸= (0, 0) postoje jedinstveni brojevi

r > 0 i 0 ≤ φ < 2π, tako da važi
x = r cos φ, y = r sin φ.
Naravno, ako je x = y = 0, onda je r = 0, a φ može biti bilo koji ugao.

Inverzne transformacije jesu
√ y
r= x2 + y 2 , φ = arctg .
x
Jakobijan uvedenog preslikavanja jeste

cos φ −r sin φ

J = = r.
sin φ r cos φ
Očigledno je J ̸= 0 zbog uslova r > 0.

Slika 11.
Ako je skup G cela ravan sa izuzetkom koordinatnog početka, analizi-
ramo šta je skup D, odnosno domen promenljivih r i φ. Očigledno, r-osa
pripada skupu G, ali ne i ostali deo ruba (Slika 11). Ovaj nedostatak neće
biti presudan prilikom izračunavanja višestrukih integrala. Razlog leži u
činjenici da je površina tačke ili duži jednaka nuli.
Primer 2.8.1. Ispitati koju oblast u prostoru promenljivih r i φ polarna
smena preslikava na krug G : x2 + y 2 ≤ R2 . Koristeći ovu smenu, izračunati
integral ∫∫
I= (x2 + y 2 ) dx dy.
G
Rešenje. U nejednakosti x + y2 ≤
2 R, kojom je odred̄ena unutrašnost kruga
zamenimo promenljive x i y preko r i φ. Proizilazi r2 ≤ R2 . Pri tome za
promenljivu φ nema nikakvih ograničenja, odnosno uslovi koji opisuju skup
G u ovom primeru jesu 0 < r ≤ R i 0 ≤ φ < 2π. Drugim rečima, važi
D = {(r, φ) : 0 < r ≤ R, 0 ≤ φ < 2π}. Sada, koristeći Teoremu 2.8.2 o
smeni promenljivih, proizilazi da važi
∫∫ ∫2π ∫R
1
I= 2 2 2 2
(r cos φ + r sin φ)r dr dφ = dφ r2 · r dr = R4 π.
2
D 0 0
U ovom primeru ignorisan je centar kruga, u koju se ne slika ni jedna tačka
skupa D, zbog uslova r > 0. Med̄utim, to u ovom slučaju nije od pre-
sudnog značaja za računanje integrala. Naime, integral posmatrane funkcije
(x, y) 7→ f (x, y) = x2 + y 2 na skupu G može se izračunati kao zbir inte-

grala na skupu G1 i na skupu G2 . Pri tome G1 neka sadrži samo centar
kruga, odnosno G1 = {(0, 0)}, a G2 = G \ G1 . Kako je mera skupa G1
jednaka nuli, to će i integral funkcije po tom skupu biti jednak nuli, i do-
voljno je posmatrati integral funkcije f na skupu G2 . Sada je slika skupa
D = {(r, φ) : 0 < r ≤ R, 0 ≤ φ < 2π} polarnom smenom jednaka skupu
G2 . Kao što se vidi, izuzeće skupa G1 ne utiče na vrednost integrala. Ova
”nedorečenost“ koristi se u svim narednim primerima bez posebnog obra-
zloženja.
2.8.2 Uopštena polarna smena

Uopštene polarne koordinate se koriste kada je polazni domen integracije
elipsa, a ne krug. Posmatra se preslikavanje
x = ar cos φ, y = br sin φ, 0 ≤ φ < 2π, r > 0,
gde su a, b neke konstante različite od nule. Tada je jakobijan preslikavanja

a cos φ −ar sin φ
J = = abr ̸= 0.
b sin φ br cos φ
Geometrijska interpretacija ove transforamcije slična je interpretaciji polarne

smene. Naime, ako su date vrednosti za x i y, pri čemu je (x, y) ̸= (0, 0),
onda su jedinstveni r i φ odred̄eni na sledeći način:
√
x2 y 2 ya
r= + 2 > 0, φ = arctg ∈ [0, 2π).
a2 b xb
Obrnuto, ako su poznate vrednosti r > 0 i φ ∈ [0, 2π), onda je formulama

x = ar cos φ, y = br sin φ odred̄ena jedinstvena tačka ravni sa izuzetkom
koordinatnog početka. Kao i u slučaju polarnih koordinata, izuzeće koordi-
natnog početka neće predstavljati poteškoće u izračunavanju integrala.
U izvesnim specijalnim slučajevima koristi se uopštena polarna smena
x = arα cosβ φ, y = brα sinβ φ, φ ∈ [0, 2π), r > 0 (a, b, α, β ̸= 0).
∫∫ √ x2 y2
Primer 2.8.2. Izračunati integral I = a2
+ b2
dx dy, gde je skup G
G
x2 y2
unutrašnjost elipse, odnosno G : a2
+ b2
≤ 1, a, b > 0.
Rešenje. Uvodimo uopštene polarne koordinate
x = ar cos φ, y = br sin φ, r > 0, φ ∈ [0, 2π).
Zamenom promenljvih r i φ u nejednakost koja odred̄uje unutrašnjost elipse,

sledi r2 ≤ 1. Obzirom da ne postoje ograničenja za promenljvu φ, domen
D promenljivih r i φ dat je na sledeći način:
D = {(r, φ) : 0 ≤ φ < 2π, 0 < r ≤ 1}.
Sada je traženi integral
∫2π ∫1
2
I= dφ r · abrdr = abπ.
3
0 0
Primer
√ √2.8.3. Izračunati površinu figure u ravni, koja je ograničena krivom
4
x y
+ 4 = 1 i pravama x = 0, y = 0, pri čemu je a, b > 0 (Slika 12).
a b
Slika 12.
Rešenje. Uvodimo uopštenu polarnu smenu
x = ar4 cos8 φ, y = br4 sin8 φ, φ ∈ [0, 2π), r > 0.
Jakobijan uvedene smene je J = 32abr7 cos7 φ sin7 φ. Iz činjenice a, b > 0

sledi da mora biti x > 0 i y > 0, te se nameće uslov φ ∈ (0, π/2). Za-
menom uopštenih polarnih koordinata u jednačinu krive koja odred̄uje rub
skupa, dobija se jednačina r = 1. Prema tome, domen promenljive r je
interval (0, 1). U ovom domenu promenljivih r i φ jakobijan preslikavanja

je pozitivan. Prema tome, tražena površina jednaka je sledećem integralu:
∫π/2 ∫1
ab
I = 32ab cos φ sin φ dφ r7 dr = .
7 7
70
0 0
2.8.3 Cilindrična smena u trostrukom integralu
Cilindrične koordinate u prostoru R3 predstavljaju neposredno uopštenje

polarnih koordinata. Preciznije, u ravni promenljivih x, y uvodi se polarna
smena, a promenljiva z ostaje nepromenjena:
x = r cos φ, y = r sin φ, z = ξ,
pri čemu je
0 ≤ φ < 2π, r > 0, ξ ∈ R.
Lako utvrd̄ujemo da je za ovako uzet domen promenljive (r, φ, ξ) jakobijan

preslikavanja dat na sledeći način:

cos φ −r sin φ 0

J = sin φ r cos φ 0 = r > 0.
0 0 1
Geometrijska interpretacija ovih smena je sledeća. Neka je P tačka u trodi-

menzionalnom prostoru sa koordinatama (x, y, z), neka je P ′ ortogonalna
projekcija tačke P na ravan xOy. Tada je ξ jednako z koordinati tačke P , r
je rastojanje tačke P ′ od koordinatnog početka, a φ je ugao meren od pozi-
−−→
tivnog dela x-ose do vektora OP ′ , suprotno kretanju kazaljke na časovniku
(Slika 13).
Slika 13.
Moguće je uvesti uopštenu cilindričnu smenu
x = ar cos φ, y = br sin φ, z = ξ, r > 0, φ ∈ [0, 2π), ξ ∈ R,
za proizvoljne a, b ̸= 0. Tada je jakobijan preslikavanja J = abr.

U izvesnim slučajevima uvodi se smena oblika
x = arα cosβ φ, y = brα sinβ φ, z = ξ, r > 0, φ ∈ [0, 2π), ξ ∈ R (a, b, α, β ̸= 0).
Primer 2.8.4. Naći zapreminu tela G, čija je granica data jednačinom

(x2 + y 2 + z 2 )2 = x2 + y 2 (Slika 14).
Slika 14.
Rešenje. Uvodimo cilindrične koordinate.

√ Koristeći činjenicu r > 0, proizilazi
da važi r2 + ξ 2 = r, odnosno ξ = ± r(1 − r). Veličina r(1 − r) mora biti
nenegativna, odakle sledi 0 < r ≤ 1. Za φ nema nikakvih ograničenja, te
je 0 ≤ φ < 2π. Sada je očigledno
√ da skup čija je granica data navedenom
jednačinom, dobijamo za |ξ| ≤ r(1 − r). Stoga važi
√
∫2π ∫1 ∫
r(1−r)
m3 (G) = dφ dr r dξ
0 0
√
− r(1−r)
∫1 √
π2
= 4π r −r2 + r dr = .
4
0
√
Poslednji integral se može rešiti, na primer, Ojlerovom smenom −r2 + r =
2 i t ∈ [0, +∞).
1
tr, odakle sledi r = 1+t
Primer 2.8.5. Odrediti zapreminu tela ograničenog površima z = x2 + y 2 ,

x2 + y 2 = x, x2 + y 2 = 2x i z = 0 (Slika 15).
Slika 15.
Rešenje. Uvodimo cilindričnu smenu x = r cos φ, y = r sin φ, z = ξ, pri

čemu je r > 0, ξ ∈ R i φ ∈ (−π/2, π/2). Zamenom cilindričnih koordinata u
jednačine površi, dolazimo do sledećih jednačina u polarnom obliku: ξ = r2 ,
r = cos φ, r = 2 cos φ, ξ = 0. Iz prve i poslednje jednačine proizilaze granice
promenljive ξ: ξ ∈ (0, r2 ). Iz druge (kao i treće) jednačine, iz uslova r > 0
sledi uslov φ ∈ (−π/2, π/2). Na kraju, iz druge i treće jednačine proizilazi
uslov za promenljivu r: r ∈ (cos φ, 2 cos φ). Prema tome, tražena zapremina
jednaka je integralu
∫π/2 2∫
cos φ ∫r2
45π
I= dφ r dr dξ = .
32
−π/2 cos φ 0
x2
Primer 2.8.6. Izračunati zapreminu tela koje je ograničeno površima +
a2
y2 z2 x2 y2 z
2
+ 2
= 1 i 2
+ 2
= , pri tome se ima u vidu deo u unutrašnjosti
b c a b c
paraboloida (a, b, c > 0) (Slika 16).
Slika 16.
Rešenje. Uvodimo uopštenu cilindričnu smenu: x = ar cos φ, y = br sin φ,
z = cξ, pri čemu je r > 0, φ ∈ (0, 2π) i ξ ∈ R. Jakobijan ovako uve-
denog preslikavanja jeste J = abcr. Skup koji je u unutrašnjosti elipsoida i
paraboloida, dat je sistemom nejednačina u cilindričnom obliku: r2 + ξ 2 ≤ 1
i r2 ≤ ξ. Zbog poslednje nejednačine mora biti ξ ≥ 0, a zbog prve ne-
( √ je ξ) ≤ 1. Neka je ξ ∈ (0, 1). Tada
jednačine ( je√
ξ ≤) 1 − ξ 2 ako i samo ako je
ξ ∈ 0, 5−1 . Prema tome, ako je ξ ∈ 0, 5−1 , onda je r ∈ (0, ξ). Ako
(√ 2
) 2
je ξ ∈ 2 , 1 , onda je r ∈ (0, 1 − ξ ). Za φ nema nikakvih ograničenja.

5−1 2
Prema tome, tražena zapremina jednaka je sledećem integralu:

√ 
5−1
∫ ∫ ∫ ∫ ∫
ξ 1−ξ 2
2π 2 1
 
I = abc dφ  dξ r dr + dξ r dr

√
0 0 0 5−1 0
 
2
√
5−1
∫2 ∫1
 
= abcπ 
 ξ 2 dξ + (1 − ξ 2 )2 dξ 

√
0 5−1
2
4
= abcπ.
15
Time smo došli do kraja rešenja.
2.8.4 Sferna smena u trostrukom integralu

Mnogi trostruki integrali izračunavaju se uvod̄enjem sferne smene. Neka je
x = r cos φ sin ψ, y = r sin φ sin ψ, z = r cos ψ,

r > 0, 0 ≤ φ < 2π, 0 < ψ < π.
Jakobijan ove smene je

cos φ sin ψ −r sin φ sin ψ r cos φ cos ψ

J = sin φ sin ψ r cos φ sin ψ r sin φ cos ψ = −r2 sin ψ ̸= 0.
cos ψ 0 −r sin ψ
Prema tome, |J| = r2 sin ψ. Geometrijsko tumačenje ove smene je sledeće.

Ako je P tačka u prostoru R3 sa koordinatama (x, y, z), neka je P ′ ortog-
onalna projekcija tačke P na Oxy ravan. Tada je r rastojanje tačke P od
koordinatnog početka O, φ je ugao u ravni Oxy meren počev od pozitivnog
−−→
dela x-ose do vektora OP ′ suprotno kretanju kazaljke na časovniku, a ψ je
−−→
ugao koji vektor OP zaklapa sa pozitivnim delom z-ose, meren počev od
pozitivnog dela z-ose.
√ x + y + z ≤ a , ako je raspodela
Primer 2.8.7. Izračunati masu kugle 2 2 2 2
2 2 2
gustine data funkcijom f (x, y, z) = x + y + z .
Dokaz. Ako je skup na kome se vrši integracija – kugla, onda je to karakter-

ističan primer potrebe za uvod̄enjem sfernih koordinata. U ovom primeru
prelaskom na sferne koordinate sledi da je funkcija raspodele gustine
f (x(r, φ, ψ), y(r, φ, ψ), z(r, φ, ψ)) = r.
Zamenom sfernih koordinata u nejedančinu koja u Dekartovim koordinatama

odred̄uje kuglu, sledi da je nejednačina koja u sfernim koordinatama opisuje
kuglu, data kao r2 ≤ a2 , odnosno r ≤ a. Pri tome nema nikakvih dodatnih
ograničenja za φ i ψ. Stoga se masa tela računa na sledeći način:
∫2π ∫π ∫a
I= dφ dψ r3 sin ψdr = a4 π.
0 0 0
2.9 Nesvojstveni integrali

Od interesa je razmatrati nesvojstvene integrale. Integral može biti nesvo-
jstven u dva slučaja. Moguće je da domen integracije jeste neograničen skup,
ili je funkcija neograničena u okolini neke tačke ruba domena.
Neka je G oblast u Rm , m ≥ 2. Niz otvorenih i izmerljivih skupova (Gn )n
∪
∞
je monotoni pokrivač otvorenog skupa G, ako je G = Gk i Gn ⊂ Gn+1
k=1
za svako n ∈ N.
Definicija 2.9.1. Neka je f funkcija definisana na otvorenom skupu G,
tako da je f integrabilna na svakom merljivom (prema tome i ograničenom)
podskupu od G. Ako postoji granična vrednost
∫
lim f (x) dx = I
n→∞
Gn
za svaki monotoni pokrivač (Gn )n skupa G, onda je I nesvojstven višestruki

integral funkcije f na skupu G, u oznaci
∫ ∫
I = f ≡ f (x) dx.
G G
Važno je uočiti da uvedena definicija važi samo u slučaju m ≥ 2.

Naime, Definicija 2.9.1 na pravoj ne poklapa se sa ranijim pojmom nesvo-
jstvenog integrala funkcije jedne promenljive, već je specijalnija. Razlog
leži u činjenici da je monotoni pokrivač u Definiciji 2.9.1 proizvoljan, dok u
slučaju funkcija jedne promenljive to nije bio slučaj. Na primer, za funkcije
jedne promenljive posmatrana je granična vrednost oblika
∫
+∞ ∫n
f (x) dx = lim f (x) dx (2.15)
n→+∞
a a
i radi se o specijalnom monotonom pokrivanju intervala (a, +∞) skupovima

oblika Gn = (a, n), n ∈ N.
Ovo je suštinska razlika u integraciji funkcija više promenljivih u odnosu
na integraciju funkcija jedne promenljive.
Navodimo i primer kojim ilustrujemo prethodna razmatranja.
∫
+∞
Primer 2.9.1. Pokazati da je integral f (x) dx, gde je
0
(−1)n+1
f (x) = , x ∈ [n − 1, n), n ∈ N,
n
2.9. NESVOJSTVENI INTEGRALI 61
konvergentan integral u nesvojstvenom smislu na pravoj (odnosno u smislu

granične vrednosti (2.15) ), ali nije konvergentan u smislu Definicije 2.9.1.
Rešenje. Prema Košijevom kriterijumu, navedeni integral kovergira u smislu

∑ (−1)n+1
granične vrednosti (2.15), ako i samo ako konvergira red n . Nar-
avno, pomenuti red je uslovno konvergentan, i stoga integral postoji u smislu
granične vrednosti (2.15).
Sa druge strane, prema Rimanovoj teoremi, postoji neki raspored članova
∑ (−1)n+1
reda
∑ n , tako da je suma novog reda jednaka +∞. Neka je to red
an sa novim rasporedom članova. Ovom redu odgovara novi monotoni
pokričac skupa (0, +∞). Računajući graničnu vrednost integrala po novom
monotonom pokrivaču, sledi da je vrednost integrala u smislu 2.41 Definicije
jednaka +∞. Prema tome, funkcija nije integrabilna u smislu Definicije
2.9.1.
U ovom primeru eventualno prihvatanje mogućih graničnih vrednosti
+∞ ili −∞ nije od posebnog značaja, stoga što promena monotonog pokrivača
dovodi do promene granične vrednosti.
Sledeći važan rezultat je očekivan i posledica je proizvoljnog izbora mo-
notonog pokrivača otvorenog skupa G.
Teorema 2.9.1. Funkcija f je integrabilna na otvorenom skupu G ⊂ Rm ,

m ≥ 2, ako i samo ako je |f | integrabilna na G.
Teorema 2.9.1 je suštinski različita od odgovarajućeg rezultata za inte-

grale funkcija jedne promenljive. U slučaju nesvojstvenog integrala funkcije
jedne promenljive, iz apsolutne konvergencije integrala sledi obična konver-
gencija ovog integrala, dok obrnuto ne važi.
Na kraju, navodimo očekivano tvrd̄enje za nenegativne funkcije.
Teorema 2.9.2. Ako je f nenegativna funkcija na otvorenom skupu ∫ G⊂

R , tada za svaki monotoni pokrivač (Gn )n skupa G postoji lim
m f (x) dx
n→∞
Gn
kao konačan broj, ili je ova granična vrednost jednaka +∞.
Primer 2.9.2. Ispitati konvergenciju i odrediti vrednost integrala

∫∫
e−(x +y ) dx dy.
2 2
I=
R2
Rešenje. Funkcija f (x, y) = e−(x +y ) je nenegativna i stoga je integral

2 2
konvergentan, ili je njegova vrednost +∞. Skupovi Gn = {(x, y) : x2 + y 2 <

n2 } čine monotoni pokrivač ravni R2 . Sledi da važi (korišćenjem smene

x = r cos φ, y = r sin φ)
∫∫ ∫2π ∫n
−(x2 +y 2 )
re−r dr = π(1 − e−n )
2 2
In = e dx dy = dφ
Gn 0 0
i
I = lim In = π.
n→∞
Prema tome, polazni integral je konvergentan i njegova vrednost je jednaka

π.
∫
+∞ √
e−x dx =
2
Primer 2.9.3. Dokazati da važi π (Gausov integral8 ; Ojler9 -
−∞
Puasonov10 integral).
Rešenje. Neka je Fn = (−n, n) × (−n, n) monotoni pokrivač skupa R2 .

Prema prethodnom primeru je
∫∫ ∫+n ∫+n
−(x2 +y 2 ) −x2
dx e−y dy
2
π = lim e dx dy = lim e
n→∞ n→∞
Fn −n −n
 +n 2
∫
= lim  e−x dx .
2
n→∞
−n
∫
+∞ √
e−x dx =
2
Prema tome, π.
−∞
2.10 Pojmovi u mehanici

⋆
U ovoj sekciji povezujemo integrale i razne pojmove u mehanici.
8
Johann Carl Friedrich Gauss (1777-1855), nemački matematičar i fizičar
9
Leonhard Euler (1707-1783), švajcerski matematičar i fizičar
10
Siméon Denis Poisson (1781-1840), francuski matematičar, geometar i fizičar
2.10. POJMOVI U MEHANICI 63
2.10.1 Moment inercije materijalne ravne figure

Neka je M materijalna tačka mase m i neka je O proizvoljna tačka prostora.
Moment inercije materijalne tačke M u odnosu na tačku O jeste veličina
I = mr2 , gde je r rastojanje izmed̄u tačaka O i M .
Ako je dat sistem materijalnih tačaka M1 , . . . , Mn , čije su mase redom
jednake m1 , . . . , mn , onda je moment inercije ovog sistema materijalnih
∑n
tačaka jednak I = mi ri2 , gde je ri rastojanje tačke Mi od tačke O.
i=1
Neka je G materijalna ravna figura pozitivne mase. Smatramo da je
figura u ravni Oxz. Neka je funkcija (x, y) 7→ f (x, y) gustine raspodele
mase ravne figure G. Funkcija f je nenegativna i neprekidna na G. Neka je
T = {G1 , . . . , Gn } proizvoljno razbijanje skupa G i neka su Mi = (xi , yi ) ∈
Gi proizvoljne tačke. Elementaran moment inercije na delu Gi u odnosu
na koordinatni početak O jeste proizvod kvadrata rastojanja tačke Mi od
koordinatnog početka i mase tela Gi . Masa tela Gi jednaka je proizvodu gus-
tine i površine (degenerisane dvodimenzionalne zapremine). Prema tome,
∆Ii = (x2i + yi2 )f (xi , yi ) · m2 (Gi ). Po analogiji sa sistemom od konačno
mnogo materijalnih tačaka, moment inercije tela G u odnosu na koordinatni
početak približno je jednak sumi
∑
n
(x2i + yi2 )f (xi , yi ) · m2 (Gi ).
i=1
Odstupanje od tačnog momenta inercije je utoliko manje ukoliko je dijametar

podele manji. Obzirom da je prethodna suma u stvari Rimanova suma
funkcije (x, y) 7→ (x2 + y 2 )f (x, y) na skupu G, sledi da je moment inercije
tela G u odnosu na koordinatni početak jednak
∫∫
IO = (x2 + y 2 )f (x, y) dx dy.
G
Moment inercije u odnosu na koordinatni početak naziva se i polarni moment

inercije.
Analogno se može definisati moment inercije materijalne ravne figure u
odnosu na bilo koju koordinatnu osu. Tada se koristi kvadrat rastojanja od
te koordinatne ose. Integrali
∫∫ ∫∫
2
Ix = y f (x, y) dx dy i Iy = x2 f (x, y) dx dy
G G
jesu momenti inercije ravne figure G u odnosu na x- i y-koordinatne ose

redom.
Primer 2.10.1. Naći moment inercije ravne materijalne figure G u odnosu

na obe ose i koordinatni početak, ako je G ograničena krivama y 2 = x − 1,
x = 2 i y = 0, u delu ravni y ≥ 0, a gustina raspodele mase data je funkcijom
f (x, y) = y.
Rešenje. Presek krivih koje ograničavaju oblast G jesu tačke A(1, 0), B(2, 0)
i C(2, 1). Momenti inercije tela G u odnosu na koordinantne ose jesu
∫1 ∫2 ∫1 ∫2
2 17 3 1
Iy = y dy x dx = , Ix = y dy dx = ,
24 12
0 y 2 +1 0 y 2 +1
a moment inercije u odnosu na koordinantni početak jeste

19
IO = Ix + Iy = .
24
2.10.2 Elipsa inercije

Neka je G ravno telo u koordinatnoj ravni Oxy, čija je gustina raspodele
mase data nenegativnom neprekidnom funkcijom (x, y) 7→ f (x, y) na skupu
G. Neka je ℓ prava koja prolazi kroz koordinatni početak i zaklapa ugao φ
sa pozitivnim delom x-ose. Tada je jednačina prave ℓ data kao y = x tg φ,
odnosno
x sin φ − y cos φ = 0.
Neka je M (x, y) proizvoljna tačka ravni. Lako se proverava da je rastojanje
tačke M od prave ℓ jednako
r = |x sin φ − y cos φ|.
Moment inercije tela G u odnosu na pravu ℓ jednak je

∫∫
Iℓ = (x sin φ − y cos φ)2 f (x, y) dx dy
G
∫∫ ∫∫
= sin φ2
x f (x, y) dx dy − 2 sin φ cos φ
2
xyf (x, y) dx dy
G G
∫∫
+ cos2 φ y 2 f (x, y) dx dy
G
= Iy sin φ − 2Ixy sin φ cos φ + Ix cos2 φ,
2
∫∫
uz prirodnu oznaku Ixy = xyf (x, y) dx dy. Veličina Iℓ definisana je in-
G
tegralom nenegativne funkcije, te je Iℓ > 0 (osim u ekstremnim slučajevima
koji sada nisu od interesa). Stoga se prethodna formula može zapisati u
obliku
( ) ( )( ) ( )
cos φ 2 sin φ cos φ sin φ 2
1 = Ix √ − 2Ixy √ √ + Iy √ . (2.16)
Iℓ Iℓ Iℓ Iℓ
Uočimo na pravoj ℓ tačku A(x, y), koja je na rastojanju od O jednakom
1
√ . Položaj tačke A uslovljen je pravom ℓ, odnosno uslovljen je uglom
Iℓ
φ. Tražimo geometrijsko mesto svih takvih tačaka A u zavisnosti od ugla
φ. Drugim rečima, rotiramo pravu ℓ oko koordinatnog početka i pratimo
kretanje tačke A. Očigledno, koordinate (x, y) tačke A zadovoljavaju uslove:
cos φ sin φ
x= √ , y= √ .
Iℓ Iℓ
Na osnovu jednakosti 2.16 sledi rezultat
1 = x2 Ix − 2xyIxy + y 2 Iy . (2.17)
Veličine Ix , Iy i Ixy ne zavise od ugla φ, već samo koordinate (x, y) taǩce

A. Prema tome geometrijsko mesto svih tačaka A(x, y), koje se dobija
promenom ugla φ, jeste kriva drugog reda, čija je jednačina data formu-
lom 2.17.Formulom
∫∫
⟨s, t⟩ = s(x, y)t(x, y)f (x, y) dx dy
G
definisan je skalarni proizvod u skupu C(G) svih neprekidnih funkcija na

kompatu G. Na osnovu nejednakosti Koši11 -Bunjakovskog12 -Švarca13 :
|⟨s, t⟩| ≤ ∥s∥ · ∥t∥,
pri čemu je (videti 1.32 Primer iz prve glave)

 1
∫∫ 2
∥s∥ =  (s(x, y)) f (x, y) dx dy  .

2
G
11
Augustin-Louis Cauchy (1789-1857), francuski matematičar
12
Viktor Yakovych Bunyakovsky (1804-1889), ukrajinsko-ruski matematičar)
13
Karl Hermann Amandus Schwarz (1843-1921), nemački matematičar
Na osnovu ove nejednakosti sledi procena

2   
∫ ∫ ∫∫ ∫∫

xyf (x, y) dx dy ≤ x2 f (x, y) dx dy  y 2 f (x, y) dx dy ,

G G G
koja se kraće može zapisaiti

Ix Iy − Ixy
2
> 0.
Prema tome, diskrimanta krive (2.49.2) je pozitivna i ta kriva je elipsa.
Kriva (2.49.2) je elipsa inercije materijalnog ravnog tela G.
2.10.3 Moment inercije materijalne figure

Neka je M (x, y, z) tačka u prostoru mase m. Tada su momenti inercije tačke
M u odnosu na sve tri koordinatne ose i koordinatni početak dati formulama:
Ix = (y 2 + z 2 )m, Iy = (x2 + z 2 )m, Iz = (x2 + y 2 )m,
IO = (x2 + y 2 + z 2 )m.
Neka je dat konačan sistem tačaka M1 (x1 , y1 , z1 ), . . . , Mn (xn , yn , zn ), čije
su mase redom m1 , . . . , mn . Kvadrati njihovih rastojanja od, na primer, ose
Ox jesu y12 + z12 , . . . , yn2 + zn2 . Tada je moment inercije ovog sistema tačaka
u odnosu na x-osu jednak
∑
n
Ix = (yi2 + zi2 )mi .
i=1
Neka je telo G predstavljena kao merljiva oblast u prostoru. Gustina

raspodele tela G data je funkcijom f (x, y, z) koja je nenegativna i neprekidna
na G. Po analogiji sa ranijim razmatranjima, momenti inercije oblasti G u
odnosu na koordinatne ose i kordinatni početak jesu redom:
∫∫∫
Ix = (y 2 + z 2 )f (x, y, z) dx dy dz,
∫G
∫∫
Iy = (x2 + z 2 )f (x, y, z) dx dy dz
∫G
∫∫
Iz = (x2 + y 2 )f (x, y, z) dx dy dz
∫G
∫∫
IO = (x2 + y 2 + z 2 )f (x, y, z) dx dy dz.
G
Primer 2.10.2. Dato je telo oblika valjka visine 2h, poluprečnika osnove
R, konstantne gustine c. Izračunati moment inercije valjka u odnosu na osu
valjka, kao i na pravu koja polovi osu valjka i normalna je na nju.
Rešenje. Jednostavnosti radi, neka je središte valjka koordinatni početak, a

osa valjka neka je na z-osi. Sada treba izračunati moment inercije valjka u
odnosu na z-osu i u odnosu na bilo koju pravu u ravni Oxy, koja prolazi
kroz koordinatni početak: na primer u odnosu na x-osu. Tada je
∫∫∫
Iz = c (x2 + y 2 ) dx dy dz.
G
Uvedimo cilindrične koordinate: z = r cos φ, y = r sin φ, z = ξ. Tada je

domen novih promenljivih r ∈ (0, R), ξ ∈ (−h, h) i φ ∈ (0, 2π). Stoga je
∫2π ∫h ∫R
Iz = c dφ dξ r3 dr = πchR4 .
0 −h 0
Takod̄e je
∫2π ∫R ∫h
Ix = c dφ r dr (r2 sin2 φ + ξ 2 ) dξ
0 0 −h
( )
2 2h2 R2
= cπhR + .
3 2
2.10.4 Težište materijalne ravne figure

Neka je dat konačan sistem tačaka Pi (xi , yi ), čije su mase jednake mi , i =
1, . . . , n. Tada težište T (xt , yt ) ovog sistema tačaka ima sledeće koordinate:
∑
n ∑
n
xi mi yi mi
i=1 i=1
xt = , yt = .
∑n ∑n
mi mi
i=1 i=1
Neka je G ravna figura, odnosno merljiva oblast u R2 , i neka je data

gustina raspodele mase tela G funkcijom f (x, y), koja je nenegativna i
neprekidna na G. Neka je T = {G1 , . . . , Gn } razbijanje skupa G i neka
su Mi (xi , yi ) ∈ Gi proizvoljne tačke. Tada su približne koordinate težista

T (xt , yt ) tela G date na sledeći način:
∑
n ∑
n
xi f (xi , yi ) · m(Gi ) yi f (xi , yi ) · m(Gi )
i=1 i=1
xt ∼ , yt ∼ .
∑n ∑n
f (xi , yi ) · m(Gi ) f (xi , yi ) · m(Gi )
i=1 i=1
Prelaskom na graničnu vrednost kada dijametar podele teži nuli, sledi da su

koordinate težišta precizno:
∫∫ ∫∫
xf (x, y) dx dy yf (x, y) dx dy
xt = ∫∫
G
, yt = G
∫∫ .
f (x, y) dx dy f (x, y) dx dy
G G
Izrazi ∫∫ ∫∫
My = xf (x, y) dx dy, Mx = yf (x, y) dx dy
G G
nazivaju se statički momenti ravne figure G u odnosu na ose Oy i Ox redom.

Veličina ∫∫
f (x, y) dx dy
G
je, naravno, masa ravnog tela G.
Primer 2.10.3. Izračunati koordinate težišta tela oblika četvrtine elipse

2
x2
a2
+ yb2 = 1, x ≥ 0, y ≥ 0, ako je gustina raspodele mase data sa f (x, y) = 1.
Rešenje. Prema ranije datim formulama, važi

√
b
a2 −x2
∫a a ∫
dx x dy
0 0 4a 4b
xt = √ = i yt = .
b
a2 −x2 3π 3π
∫a a ∫
dx dy
0 0
2.10.5 Težište materijalne figure u prostoru

Neka je telo u prostoru predstavljeno kao oblast G u R3 . Gustina raspodele
mase tela G data je nenegativnom i neprekidnom funkcijom f (x, y, z) na
skupu G. Tada su koordinate težišta tela T (xt , yt , zt ) date formulama

∫∫∫ ∫∫∫
xf (x, y, z) dx dy dz yf (x, y, z) dx dy dz
xt = ∫∫∫
G
, yt = ∫∫∫ G
f (x, y, z) dx dy dz f (x, y, z) dx dy dz
G G
∫∫∫
zf (x, y, z) dx dy dz
zt = ∫∫∫
G
.
f (x, y, z) dx dy dz
G
Izrazi
∫∫∫ ∫∫∫
Myz = xf (x, y, z) dx dy dz, Mxz = yf (x, y, z) dx dy dz,
∫G
∫∫ G
Mxy = zf (x, y, z) dx dy dz
G
nazivaju se statički momenti ravne figure G u odnosu na ravni Oyz, Oxz i

Oxy redom.
Primer 2.10.4. Dato je telo oblika polulopte G poluprečnika R i konstantne

gustine c. Odrediti težište tela G.
Rešenje. Bez gubljenja

√ opštosti, pretpostavimo da je telo G ograničeno
polusferom z = R2 − x2 − y 2 i Oxy ravni. Očigledno su poznate koordi-
nate xt = 0 i yt = 0. Prelaskom na sferne koordinate: x = r cos φ sin ψ,
y = R sin φ sin ψ, z = r cos ψ, uz uslove r ∈ (0, R), φ ∈ (0, 2π), ψ ∈ (0, π/2),
sledi da važi
∫
2π ∫R ∫
π/2
dφ r3 dr sin ψ cos ψ dψ
0 0 0 3
zt = 2 3 = R.
3 R π 8

Glava 3
Krivolinijski integrali
3.1 Krive u Rn
Kriva u prostoru Rn je neprekidno preslikavanje γ : [a, b] → Rn , pri čemu je
a, b ∈ R i a < b.
Skup γ ∗ = {γ(t) : t ∈ [a, b]} je grafik krive γ.
Imamo u vidu da je neprekidna slika kompaktnog skupa uvek kompaktan
skup, [a, b] je kompakt u R i γ je neprekidno preslikavanje na [a, b]. Stoga
proizilazi da je γ ∗ kompaktan skup u Rn .
Ako je γ : [a, b] → Rn kriva, tada postoje koordinatne funkcije x1 , . . . , xn :
[a, b] → Rn , tako da za svako t ∈ [a, b] važi γ(t) = (x1 (t), . . . , xn (t)). Ko-
risti se i oznaka γ = (x1 , . . . , xn ). Podsećamo da je neprekidnost funkcije γ
na [a, b] ekvivalentna neprekidnosti svih koordinatnih funkcija x1 , . . . , xn na
[a, b].
Kriva γ je uvek orijentisama u smislu rasta parametra. Dakle, za svako
t1 , t2 ∈ [a, b] i t1 < t2 , važi da je kriva γ orijentisana od tačke γ(t1 ) ka tački
γ(t2 ). Specijalno, γ(a) je početak krive γ, dok je γ(b) kraj krive γ, i kriva γ
je orijentisana od tačke γ(a) ka tački γ(b).
Ako postoje tačke t1 , t2 ∈ [a, b], tako da je t1 ̸= t2 i γ(t1 ) = γ(t2 ) = T ,
onda je T tačka samopreseka krive γ. Izuzetno, ako je γ(a) = γ(b) = T ,
onda je T istovremeno početak i kraj krive γ, ali nije tačka samopreseka.
Ako je γ(a) = γ(b), onda je γ zatvorena kriva.
Kriva γ je prosta, ako ova kriva nema tačaka samopreseka.
Neka je P : a = t1 < t1 < · · · < tk = b proizvoljna podela segmenta
[a, b]. Tada je
∑k
ℓ(γP ) = ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥
j=1
71
72 GLAVA 3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
dužina poligonalne linije γP čija su temena γ(t0 ), γ(t1 ), . . . , γ(tk ) u skupu γ ∗ ,

i ova temena su odred̄ena podelom P. U upotrebi je termin: poligonalna
linija γP je upisana u krivu γ. Neka je d(P) = max |tj − tj−1 | dijametar
j
podele P.
Ako podeli P pridružimo nekoliko podeonih tačaka, dobijamo finiju podelu
P ′ , u oznaci P ′ ≻ P. Očidgledno je d(P) ≥ d(P ′ ). Finijoj podeli odgovara
nova poligonalna linija γP ′ , čija je dužina ℓ(γP ′ ). Na osnovu očigledne ge-
ometrijske nejednakosti trougla, sledi da je ℓ(γP ) ≤ ℓ(γP ′ ) (videti Sliku 17).
Slika 17.
Dakle, finije podele segmenta [a, b] proizvode poligonalne linije veće dužine,
koje su upisane u krivu γ.
Kriva γ je rektificijabilna (odnosno, kriva γ ima dužinu), ako postoji
pozitivan broj M tako da je
∑
k
∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ ≤ M
j=1
za sve podele P : a = t0 < t1 < · · · < tk = b segmenta [a, b]. Ako je γ

rektificijabilna kriva, onda je
∑
k
ℓ(γ) = sup ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥
P j=1
dužina krive γ, pri čemu je supremum uzet po svim podelama P segmenta

[a, b].
Rektificijabilne krive se nazivaju još i krive ograničene varijacije, pri
čemu je totalna varijacija krive (na segmentu [a, b]) upravo jednaka dužini
te krive.
Ako je γ rektificijabilna kriva, imajući u vidu da su dužine poligonalnih
linija nenegeativne, dolazimo do jednakosti:
∑
k ∑
k
lim ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ = sup ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥.
d(P)→0
j=1 P j=1
3.1. KRIVE U RN 73
Pri tome,
∑
k
lim ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ = A ∈ R,
d(P)→0
j=1
ako i samo ako za svako ϵ > 0 postoji δ > 0, tako da za svaku podelu P
segmenta [a, b] važi implikacija

k
∑

d(P) < δ =⇒ ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ − A < ϵ.
j=1
Kriva (funkcija) γ = (x1 , . . . , xn ) je diferencijabilna, ako i samo ako

su sve koordinatne funkcije x1 , . . . , xn diferencijabilne. U tom slučaju je
γ ′ = (x′1 , . . . , x′n ). Ako je γ ′ (t) ̸= 0 za neko t ∈ [a, b], onda je γ ′ (t) je
tangenta krive γ u tački γ(t).
Kriva (funkcija) γ je neprekidno diferencijabilna, ako i samo ako γ ′ pos-
toji i γ ′ je neprekidna funkcija. Ekvivalentno, γ je neprekdino diferencija-
bilna ako i samo ako su sve funkcije x1 , . . . , xn neprekidno diferencijabilne.
Kriva γ je glatka, ako je γ ′ neprekidna funkcija na [a, b] i γ ′ (t) ̸= 0 za
svako t ∈ [a, b]. Imajući u vidu da je γ ′ (t) ̸= 0 vektor tangente krive γ u
tački γ(t), proizilazi da je kriva γ je glatka, ako i samo ako je vektor tangente
krive γ različit od nula-vektra u svakoj tački, i osim toga ”kretanje vektora
tangente“ je neprekidno.
Ekvivalentno, γ = (x1 , . . . , xn ) je glatka kriva, ako i samo ako su sve
funkcije x1 , . . . , xn neprekidno diferencijabilne na [a, b], i pri tome je
√
′
∥γ (t)∥ = (x′1 (t))1 + · · · + (x′n (t))2 ̸= 0, za svako t ∈ [a, b].
( )
∫b ∫b ∫b
Ako je γ = (x1 , . . . , xn ) kriva, tada je po definiciji γ(t)dt = x1 (t)dt, · · · , xn (tdt .
a a a
Svi integrali postoje, jer su po pretpostavci funkcije x1 , . . . , xn neprekidne
na [a, b].
Teorema 3.1.1. Neka je γ : [a, b] → Rn neprekidno diferencijabilna funkcija.

Tada važi formula Njutn-Lajbnica:
∫b
γ ′ (t)dt = γ(b) − γ(a).
a
Dokaz. Neka je γ = (x1 , . . . , xn ). Primenimo odgovarajuću teoremu za

skalarne funkcija x1 , . . . , xn , koje su neprekidno diferencijabilne na [a, b]:
 b 
∫b ∫ ∫b
γ ′ (t)dt =  x′1 (t)td, . . . , x′n (t)dt
a a a
( )
= x1 (b) − x1 (a), . . . , xn (b) − xn (a) = γ(b) − γ(a).
Dokazujemo sledeću teoremu o integralima krivih (vektorskih funkcija

skalarnog argumenta).
Teorema 3.1.2. Neka je γ : [a, b] → Rn neprekidno preslikavaje. Tada je

t 7→ ∥γ(t)∥ realna integrabilna funkcija na [a, b] i pri time je
b
∫ ∫b

γ(t)dt ≤ ∥γ(t)∥dt.

a a
Dokaz. Neka je γ = (x1 , . . . , xn ). Sve funkcije γ, x1 , . . . , xn su neprekidne

na [a, b]. Funkcija
√ x 7→ ∥x∥ je neprekidna na Rn . Stoga je i funkcija t 7→
∥γ(t)∥ = (x1 (t))2 + · · · + (xn (t))2 neprekidna na [a, b]. Dakle, postoji
∫b ∫b ∫b
∥γ(t)∥dt. Neka je y = γ(t)dt ∈ Rn i yi = xi (t)dt, j = 1, . . . , n. Tada je
a a a
y = (y1 , . . . , yn ). Važi
∑
n ∑
n ∫b ∫b (∑
n
)
∥y∥ = 2
yi2 = yi xi (t)dt = yi xi (t) dt.
i=1 i=1 a a i=1
Na osnovu nejednakosti Koši-Švarca-Bunjakovskog, sledi da je za svako t ∈

[a, b] ispunjeno:
( )1/2 ( )1/2
∑
n ∑
n ∑
n
yi xi (t) ≤ yi2 (xi (t)) 2
= ∥y∥∥γ(t)∥.
i=1 i=1 i=1
Integralimo poslednju nejednakost po t na segmentu [a, b]:
∫ b (∑
n
) ∫b
∥y∥ =
2
yi xi (t) dt ≤ ∥y∥ ∥γ(t)∥dt.
a i=1 a
3.1. KRIVE U RN 75
Ako je y = 0, tražena nejednakost sledi trivijalno, Ako je y ̸= 0, onda je

b
∫ ∫b

γ(t)dt = ∥y∥ ≤ ∥γ(t)∥dt.

a a
Rezultat ove teoreme trivijalno važi i pod opštijom pretpostavkom, da

su sve funkcije x1 , . . . , xn Riman integrabilne na segmentu [a, b].
Koristeći prethodno dokazanu nejednakost dokazujemo teoremu o rekti-
ficijabilnosti glatke krive.
Teorema 3.1.3. Neka je γ : [a, b] → Rn glatka kriva. Tada je γ rektificija-
bilna kriva i njena dužina je
∫b ∫b √
′
ℓ(γ) = ∥γ (t)∥dt = (x′1 (t))2 + · · · + (x′n (t))2 dt.
a a
Dokaz. Neka je P : a = t0 < t1 · · · < tk = b proizvoljna podela segmenta

[a, b]. Na osnovu neprekidnosti funkcija x′1 , . . . , x′n sledi da važi:
∫tj ∫tj
′
∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ = ∥ γ (t)dt∥ ≤ ∥γ ′ (t)∥dt.
tj−1 tj−1
Sumiranjem svih nejednakosti za j = 1, . . . , k, sledi da je

∑
k ∫ b
∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ ≤ ∥γ ′ (t)∥dt.
j=1 a
Na kraju, posmatramo supremum leve strane nejednakosti po svim pode-

lama P segmenta [a, b]:
∫b
ℓ(γ) ≤ ∥γ ′ (t)∥dt.
a
Potrebno je dokazati suprotnu nejednakost. Funkcija γ ′ je neprekidna
na [a, b], te je ova funkcija ravnomerno neprekidna na [a, b]. Neka je ϵ > 0.
Postoji δ > 0, tako da za svako s, t ∈ [a, b], ako je |s − t| < δ, onda je
∥γ ′ (s) − γ ′ (t)∥ < ϵ. Neka je P : a = t1 < t1 < · · · < tk = b podela segmenta
[a, b], tako da je ti −tj−1 < δ za svako j = 1, . . . , k. Stoga, ako je t ∈ [tj−1 , tj ],
onda je i ∥γ ′ (t) − γ ′ (tj ∥ < ϵ, odnosno
∥γ ′ (t)∥ ≤ ∥γ ′ (tj )∥ + ϵ.
Sada je
∫tj ∫tj
∥γ ′ (t)∥dt ≤ (∥γ ′ (tj )∥ + ϵ)dt = (∥γ ′ (tj )∥ + ϵ)(tj − tj−1 )
tj−1 tj−1

∫tj

= (γ ′ (t) + γ ′ (tj ) − γ ′ (t))dt + ϵ(tj − tj−1 )

tj−1

∫tj ∫tj

′ ′ ′
≤ γ (t)dt + (γ (tj ) − γ (t))dt + ϵ(tj − tj−1 )

tj−1 tj−1
∫tj
≤ ∥γ(tj−1 ) − γ(tj )∥ + ∥γ ′ (tj ) − γ ′ (t)∥dt + ϵ(tj − tj−1 )
tj−1
≤ ∥γ(tj−1 ) − γ(tj )∥ + 2ϵ(tj − tj−1 ).
Saberemo sve prethodne nejednakosti za j = 1, . . . , k:
∫b ∑
k
∥γ ′ (t)∥dt ≤ ∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ + 2ϵ(b − a).
a j=1
Leva strana nejednakosti je konstantan broj, dok desna strana zavisi od

podele P i broja ϵ > 0. Dakle, posmatramo prvo infimum desne strane po
svim ϵ > 0, a zatim posmatramo supremum po svim podelama P segmenta
[a, b]. Sledi tražena nejednakost
∫b
∥γ ′ (t)∥dt ≤ ℓ(γ).
a
Uzimajući u obzir da smo pokazali i obrnutu nejednakost, teorema je dokazana.
Kriva γ je deo po deo glatka, ako postoji podela P : a = s1 < s1 < · · · <
sm = b segmenta [a, b], tako da je kriva γ glatka na svakom od segmenata
[sj−1 , sj ], j = 1, . . . , m. U ovom slučaju leva tangenta krive γ u tački sj na
segmentu [sj−1 , sj ] ne mora biti jednaka desnoj tangenti krive γ u tački sj na
segmentu [sj , sj+1 ]. Dakle, jedine tačke koje remete neprekidnost kretanja
tangente γ ′ jesu s1 , . . . , sm−1 .
Deo po deo glatka kriva naziva se putanja.
Ako je γ prosta zatvorena putanja u ravni, tada je γ kontura u ravni.
3.1. KRIVE U RN 77
Teorema 3.1.4. Ako je γ deo po deo glatka kriva u Rn , tada je γ rektifici-

jabilna. Takod̄e
∫b ∫b √
′
ℓ(γ) = ∥γ (t)∥dt = (x′1 (t))2 + · · · + (x′n (t))2 dt,
a a
pri čemu zanemarujemo konačno mnogo tačaka sj u kojima ne postoji γ ′ (sj ).
Dokaz. Neka je a = s0 < s1 < · · · < sm = b, tako da je γ glatka na svakom

segmentu [sj−1 , sj ]. Tada je γ rektificijabilna na [sj−1 , sj ]. Jednostavno
sledi da je dužina krive γ (na segmentu [a, b]) jednaka zbiru dužina krive γ
na svakom od segmenata [sj−1 , sj ]. Formula za izračunavanje dužine krive
∫b m ∫
∑ sj
sledi na osnovu ∥γ ′ (t)∥dt = ∥γ ′ (t)∥dt.
a j=1 sj−1
Definicija 3.1.1. Neka je a, b, c, d ∈ R tako da je a < b i c < d. Preslikavanje

µ : [a, b] → [c, d] je difeomorfizam, ako je µ strogo monotona bijekcija, i pri
tome su µ i µ−1 neprekidno diferencijabilne funkcije.
Definicija 3.1.2. Neka su γ1 : [a, b] → Rn i γ2 : [c, d] → Rn dve putanje.

Putanje γ1 i γ2 su medjusobno ekvivalentne i iste orijentacije, ako postoji
strogo rastući difeomorfizam µ : [a, b] → [c, d], tako da je γ1 = γ2 ◦ µ. U tom
slučaju koristimo oznaku γ1 ≡ γ2 .
Sledeće tvrd̄enje je očigledno.
Teorema 3.1.5. Ako je γ1 ≡ γ2 , onda je γ1∗ = γ2∗ .
Teorema 3.1.6. Relacija ≡ je relacija ekvivalencije na skupu svih putanja

u Rn .
Dokaz. Neka su γ1 : [a, b] → Rn , γ2 : [c, d) → Rn i γ3 : [e, f ] → Rn putanje.

Identičko preslikavanje id : [a, b] → [a, b] je strogo rastući difeomorfizam,
te na osnovu γ1 = γ1 ◦ id sledi γ1 ≡ γ1 , odnosno ≃ je refleksivna relacija.
Neka je γ1 ≡ γ2 i neka je µ : [a, b] → [c, d] strogo rastući difeomorfizam
tako da važi γ1 = γ2 ◦ µ. Tada je µ−1 : [c, d] → [a, b] takod̄e strogo rastući
difeomorfizam i γ2 = γ1 ◦ µ−1 . Sledi da je γ2 ≡ γ1 . Time dokazujemo
simetričnost relacije ≡.
Neka je γ1 ≡ γ2 , γ2 ≡ γ3 , i neka su µ : [a, b] → [c, d], ν : [c, d] → [e, f ]
strogo rastući difeomorfizmi, tako da je γ1 = γ2 ◦ µ i γ2 = γ3 ◦ ν. Tada je
ν ◦ µ : [a, b] → [e, f ] strogo rastući difeomorfizam i γ1 = γ3 ◦ (ν ◦ µ). Sledi
γ1 ≡ γ3 . Time je dokazana tranzitivnost relacije ≡.
Ako su [a, b] i [c, d] dva netrivijalna segmenta realne prave (a < b i c < d),
tada postoji strogo rastući difeomorfizam µ : [a, b] → [c, d]. Jednostavno je
proveriti da linearni preslikavanje µ(t) = b−a d−c
t + c − a b−a
d−c
ispunjava tražene
uslove.
Definicija 3.1.3. Neka su γ1 [a, b] → Rn i γ2 : [c, d] → Rn dve putanje, i
neka je µ : [a, b] → [c, d] strogo opadajući difeomorfizam. Ako je γ1 = γ2 ◦ µ,
tada su γ1 i γ2 ekvivalentne i suprotnih orijentacija. Oznaka je γ1 ≡ −γ2 .
Teorema 3.1.7. Neka su γ1 : [a, b] → Rn , γ2 : [c, d] → Rn i γ3 : [e, f ] → Rn
putanje.
(1) Ako je γ1 ≡ −γ2 , tada je γ2 ≡ −γ1 ;
(2) Ako je γ1 ≡ −γ2 i γ2 ≡ −γ3 , tada je γ1 ≡ γ3 .
Dokaz. (1) Neka je γ1 ≡ −γ2 i neka je µ : [a, b] → [c, d] strogo opadajući
difeomorfizam tako da važi γ1 = γ2 ◦ µ. Tada je µ−1 : [c, d] → [a, b] strogo
opadajući difeomorfizam i važi γ2 = γ1 ◦ µ−1 . Stoga je γ2 ≡ −γ1 .
(2) Neka je, uz uslove (1), ν : [c, d] → [e, f ] strogo opadajući difeomor-
fizam tako da je γ2 = γ3 ◦ ν. Tada je ν ◦ µ : [a, b] → [e, f ] strogo rastući
difeomorfizam i važi γ1 = γ3 ◦ (ν ◦ µ). Stoga je γ1 ≡ γ3 .
Neka je γ1 : [a, b] → Rn putanja. Posmatramo preslikavanje µ : [a, b] →
[a, b] definisano sa µ(t) = a+b−t. Tada je µ strogo opadajući difeomorfizam.
Ako je γ2 : [a, b] → Rn putanja definisana kao γ2 (t) = γ1 (s + b − t) = γ1 ◦ µ,
tada je γ2 ≡ −γ1 .
Na kraju, često se koristi ”sabiranje“ putanja koje se ”nastavljaju“. Neka
su γ1 : [a, b] → Rn i γ2 : [c, d] → Rn dve putanje, tako da je γ1 (b) = γ2 (c).
Neka je e > b. Postoji strogo rastući difeomorfizam µ : [b, e] → [c, d]. Neka
je γ3 : [b, e] → Rn putanja odred̄ena kao γ3 (t) = γ2 (µ(t). Tada je γ3 ≡ γ2 .
Definišemo putanju γ : [a, e] → Rn na sledeći način:
{
γ1 (t), t ∈ [a, b],
γ(t) =
γ3 (t) = γ2 (µ(t)), t ∈ [b, e].
Tada je putanja γ jednaka zbiru putanja γ1 i γ2 , u oznaci γ = γ1 + γ2 (vidi

Sliku 18).
Slika 18.
3.2. KRIVOLINIJSKI INTEGRAL PRVOG REDA 79
Na kraju formulišemo Žordanovu teoremu o prostim zatvorenim krivama

u ravni.
Teorema 3.1.8. (Žordan) Neka je γ prosta zatvorena kriva u ravni R2 .

Tada postoje uzajamno disjunktne oblasti G0γ i G∞
γ , tako da važi:
(1) G0γ ∩ G∞
γ = ∅;
(2) G0γ je ograničena oblast, G∞
γ je neograničena oblast u R ;
2
(3) ∂G0γ = ∂G∞ ∗

γ =γ ;
(4) R2 = G0γ ∪ G∞ ∗
γ ∪γ .
Dokaz ove teoreme prevazilazi okvire rukopisa iz matematičke analize na

uobičajenom nivou. Žordanova teorema može biti dokazana, izmed̄u osta-
log, korišćenjem Brauerove teoreme o fiksnoj tački, ili metodama algebarske
topologije.
Skup G0γ je ograničena oblast odred̄ena konturom γ, ili kontura γ ograničava
oblast G0γ . Sa druge strane, G∞
γ je neograničena oblast odred̄ena konturom
γ.
Intuitivno, kontura γ je orijentisana pozitivno, ako pri obilastku konture
γ u smeru orijentacije, oblast G0γ ostaje sa leve strane konture.
Precizna definicija pozitivne orijentacije konture uvodi se primenom ho-
motopije: kružnica γ1 (t) = (cos t, sin t), t ∈ [0, 2π] neprekidnom transforma-
cijom u ravni R2 može biti prevedena u krivu γ. Pri tome, pozitivna ori-
jentacija kružnice (u smeru rasta parametra t) postaje pozitivna orijentacija
konture γ. Ovakva nepekidna transformacija je homotopna ekvivalencija, i
izučava se detaljno u okviru topologije.
Ako je γ kontura u ravni, onda je njena pozitivna orijenacija označena
sa γ + , dok je negativna orijentacija označena sa γ − .
3.2 Krivolinijski integral prvog reda
Definicija 3.2.1. Neka je γ = (x1 , . . . , xn ) : [a, b] → Rn putanja, i neka je

f : γ ∗ → R funkcija. Ako je funkcija (f ◦ γ) · ∥γ ′ ∥ integrabilna u Rimanovom
smislu na [a, b], tada je funkcija f integrabilna na γ, i krivolinijski integral
prvog reda funkcije f po putanji γ definisan je kao
∫ ∫ ∫b
f= f ds = (f ◦ γ)(t) ∥γ ′ (t)∥ dt
γ γ a
∫b √
= f (x1 (t), . . . , xn (t)) (x′1 (t))2 + · · · (x′n (t))2 dt.
a
U prethodnoj formuli javalju se izvodi x′j , koji su neprekidne funkcije

svuda na [a, b], osim evenutalno u konačno mnogo tačaka. Tačke u ko-
jima izvodi x′j ne postoje, jednostavno zanemarimo u prethodnoj defini-
ciji krivolinijskog integrala prvog reda. Jasno je da zanemarivanje konačno
mnogo tačaka ne utiče na vrednost integrala.
Na primer, ako je funkcija∫f neprekidna na γ ∗ osim eventualno u konačno
mnogo tačaka, onda postoji f .
γ
Teorema 3.2.1. Neka su γ1 : [a, b] → Rn i γ2 : [c, d] → Rn dve putanje,

tako da je γ1 ≡ γ2 , ili γ1 ≡ −γ2 . Ako je f : γ1∗ → R funkcija koja je
integrabilna na γ1 , tada je f integrabilna i na γ2 i
∫ ∫
f = f.
γ1 γ2
Dokaz. Neka je γ1 = γ2 ◦ µ, pri čemu je µ : [a, b] → [c, d] strogo rastući

difeomorfizam. Tada je µ′ ≥ 0 na [a, b]. Važi:
∫ ∫b ∫b
f= f (γ1 (t))∥γ1′ (t)∥dt = f (γ2 (µ(t)))∥γ2′ (µ(t))µ′ (t)∥dt
γ1 a a
∫b
= f (γ2 (µ(t)))∥γ2′ (µ(t))∥µ′ (t)dt
a
∫d ∫
= f (γ2 (s))∥γ2′ (s)∥ds = f.
c γ2
Pretpostavimo sada da je µ strogo opadajući difeomorfizam. Tada je

µ′ ≤ 0 na [a, b], i stoga je
∫ ∫b ∫b
f= f (γ1 (t))∥γ1′ (t)∥dt = f (γ2 (µ(t)))∥γ2′ (µ(t))µ′ (t)∥dt
γ1 a a
∫b
= f (γ2 (µ(t)))∥γ2′ (µ(t))∥(−µ′ (t))dt
a
∫c ∫
=− f (γ2 (s))∥γ2′ (s)∥ds = f.
d γ2

Formulišemo sledeće očigledno svojstvo krivolinijskih integrala.
Teorema 3.2.2. Krivolinijski integral prvog reda je linearan u odnosu na

funkciju. Drugim rečima, ako su f i g integrabilne funkcije na putanji γ
u Rn , i ako je α, β ∈ R, tada je αf + βg takod̄e integrabilna na γ, i važi
formula ∫ ∫ ∫
(αf + βg)ds = α f ds + β gds.
γ γ γ
Dokaz. Sledi na osnovu

∫ ∫ ∫b ∫b
′
α f +β g=α f (γ(t)∥γ (t)∥dt + β g(γ(t)∥γ ′ (t)∥dt
γ γ a a
∫b ∫
′
= (αf (γ(t)) + βg(γ(t))∥γ (t)∥dt = (αf + βg).
a γ
Na kraju, formulišemo tvrd̄enje o aditivnosti integrala u odnosu na

putanju integracije.
Teorema 3.2.3. Neka je funkcija f integrabilna na putanjama γ1 i γ2 u

Rn . Tada je f integrabilna i na putanji γ1 + γ2 , pri čemu važi formula
∫ ∫ ∫
f = f + f.
γ1 +γ2 γ1 γ2
Dokaz. Neka su γ1 : [a, b] → Rn i γ2 : [c, d] → Rn putanje. Neka je e > b.

Postoji rastući difeomorfizam µ : [b, e] → [c, d] tako da je γ2′ : [b, e] → Rn
odred̄ena sa γ3 = γ2 ◦ µ. Tada je γ3 ≡ γ2 . Neka je f integrabilna na γ1 i
na γ2 . Tada je f integrabilna na γ3 . Neka je γ = γ1 + γ2 (videti odeljak o
zbiru putanja). Tada je γ|[a,b] = γ1 i γ|[b,e] = γ3 . Važi:
∫ ∫ ∫ ∫ ∫b ∫e
f+ f = f+ f= (f (γ1 (t))∥γ1′ (t)∥dt + (f (γ3 (t))∥γ3′ (t)∥dt
γ1 γ2 γ1 γ3 a b
∫b ∫e
= (f (γ(t))∥γ ′ (t)∥dt + (f (γ(t))∥γ ′ (t)∥dt
a b
∫e ∫
= (f (γ(t))∥γ ′ (t)∥dt = f.
a γ1 +γ2
Time je tvrd̄enje dokazano.

∫ ∫
Teorema 3.2.4. Neka je γ putanja u Rn . Tada je 1= ds = ℓ(γ).
γ γ
Dokaz. Sledi na osnovu definicije krivolinijskog interala prvog reda, kao i

dokazane formule za izračunavanje dužine putanje:
∫ ∫b
1= ∥γ ′ (t)∥dt = ℓ(γ).
γ a
Primer 3.2.1. Izračunati dužinu kružnice poluprečnika r > 0.
Dokaz. Dovoljno je posmatrati kružnicu u ravni poluprečnika r sa centrom u

kooridnatnom početku. Parametarske jednačine ove kručnice su x = r cos t,
y = r sin t, t ∈ [0, 2π]. Prema dokazanoj formuli, dužina kružnice je
∫2π √
ℓ= r2 sin2 t + r2 cos2 tdt = 2rπ.
0
3.2.1 Rimanova suma i geometrijska interpretacija

krivolinijskog integrala prvog reda
Razmatramo krivolinijski integral prvog reda kao graničnu vrednost odgo-
varajućih Rimanovih suma.
Pretpostavimo da je γ = (x1 , . . . , xn ) : [a, b] → Rn putanja, i neka je
f : γ ∗ → R funkcija integrabilna na γ. Neka je a = t0 < t1 < · · · <
tk = b proizvoljno razbijanje segmenta [a, b], i neka su ηj ∈ [tj−1 , tj ] (j =
1, . . . , k) proizvoljne tačke u tim segmentima. Označimo sa ℓj dužina putanje
γ izmed̄u tačaka γ(tj−1 ) i γ(tj ). Ova dužina postoji, jer je po pretpostavci
γ putanja u Rn , a samim tim postoji ℓ(γ). Primetimo da je ξj = γ(ηj ) na
pomenutom delu putanje γ izmed̄u γ(tj−1 ) i γ(tj ). Neka je ξ = (ξ1 , . . . , ξk ).
Posmatrajmo integralnu sumu
∑
k
S(f, γ, P, ξ) = f (ξj )ℓj . (3.1)
j=1
Imajući u vidu da je dužina ℓk približno jednaka

√
∥γ(tj ) − γ(tj−1 )∥ = (x1 (tj ) − x1 (tj−1 ))2 + · · · + (xn (tj ) − xn (tj−1 ))2 ,
sledi da je
∑k √
S(f, γ, P, ξ)≈ f (γ(ηj )) (x1 (tj ) − x1 (tj−1 ))2 + · · · + (xn (tj ) − xn (tj−1 ))2
j=1
√( )2 ( )2
∑
k
∆x1 ∆xn
= f (γ(ηj )) + ··· + ·(tj − tj−1 ),
tj − tj−1 tj − tj−1
j=1
pri čemu je ∆xi = xi (tj ) − xi (tj−1 ) za i = 1, . . . , n. Greška u aproksimaciji

se smanjuje ukoliko je d(P) → 0.
Sledi da je ∫
lim S(f, γ, P, ξ) = f,
d(P)→0
γ
pri čemu ova granična vrednost postoji nezavisno od podele P i nezavisno

od izbora tačaka ξ.
Na osnovu svega izloženog, do krivolinijskog integrala prvog reda funkcije
f po putanji γ, može se doći razmatranjem graničnih vrednosti odgovarajućih
Rimanovih suma (3.1).
U cilju dobijanja geometrijske interpretacije krivolinijskog integrala pr-

vog reda, neka je γ : [a, b] → R2 , pri čemu je R2 prostor promenljivih x i y.
Neka je z = f (x, y) neprekidna funkcija definisana na γ ∗ . Pretpostavimo da
je f ≥ 0 na γ ∗ i da je f integrabilna na γ. Tada je Rimanova suma (3.1)
jednaka približno površini cilindarske površi C u prostoru R3 promenljivih
x, y, z, pri čemu je cilindarska površ odred̄ena na sledeći način: generatrisa
površi C je putanja γ, izvodnice površi C su paralelne z-osi, dok je ”gornja
granica“ površi C grafik krive f ◦ γ (videti Sliku 19).
Slika 19.
∫
Specijalno, ako je f = 1 na γ ∗ , onda je integral ds = ℓ(γ) jednak dužini
γ
krive γ, a ovaj zaključak smo izveli i ranije.
∫
Primer 3.2.2. Izračunati integral y 2 |x|ds, ako je kriva γ polovina kružnice
γ
x2 + y 2 = 1, y ≥ 0.
Rešenje. U ovom zadatku, kao i u svim narednim zadacima, ako se posebno
ne naglasi, treba uzek uzimati takvu parametarsku reprezentaciju krive, da
je posmatrani grafik krive opisan tačno jednom.
Na primer, krug x2 +y 2 = 1 može biti opisan prametarskim jednačinama
x = cos t, y = sin t, t ∈ [0, 2π], kao i jednačinama x = cos t, y = sin t,
t ∈ [0, 4π]. Prvom reprezentacijom svaka tačka grafika opisana je tačno

jednom, osim tačke (1, 0) koja je i početak i kraj krive, te je stoga opisana
dva puta. U drugom slučaju je svaka tačka grafika krive opisana po dva puta,
a početna odnosno krajnja tačka je opisana tri puta. Prva reperezentacija
daje prostu krivu γ, a druga daje krivu γ1 , koja ima tačke samopreseka.
Ako se drugačije ne zahteva, pod kružnicom se podrazumeva prosta kriva,
data prvom reprezentacijom.
Vratimo se sada konkretnom problemu. Polukružnica u ovom zadatku
opisana je parametrskim jednačinama: x = cos t, y = sin t, t ∈ [0, π]. Sada
je traženi integral
∫ ∫π
I= y |x|ds =
2
sin2 t| cos t|dt.
γ 0
Funkcija cos t menja znak na segmentu [0, π], i stoga se ovaj segment deli
na dva dela. Prethodni integral postaje:
∫π/2 ∫π
2
I= sin t cos t dt −
2
sin2 t cos t dt = .
3
0 π/2
2 2
Primer 3.2.3. Neka je dat deo eliptičkog cilindra x5 + y9 = 1, y ≥ 0, z ≥ 0,
i neka je data ravan z = y. Naći površinu dela cilindra izmed̄u ravni Oxy i
ravni z = y (Slika 20).
x2 y2
Rešenje. Neka je γ presek cilindra sa ravni xOy, odnosno deo elipse 5 + 9 =
1, y ≥ 0. Treba izračunati integral
∫
I = yds.
γ
√
Parametarske jednačine dela elipse jesu x = 5 cos t, y = 3 sin t, t ∈ [0, π].
Površina traženog dela cilindra jeste je
∫π √
I= 3 sin t 5 sin2 t + 9 cos2 t dt.
0
Smenom cos t = u proizilazi da važi
∫−1√ ∫1 √
15
I = −3 4u2 + 5 du = 6 4u2 + 5 du = 9 + ln 5.
4
1 0
Slika 20.
∫
Primer 3.2.4. Izračunati krivolinijski integral prvog reda xy ds, ako je γ
γ
data kao presek sfere x2 + y 2 + z 2 = 2 i ravni x + y + z = 0.
Rešenje. Iz jednačine ravni neposredno sledi z = −x − y. Zamenom ovog

izraza u jednačinu sfere, dolazimo do jednačine
x2 + xy + y 2 = 1. (3.2)
Dobijena kriva je kružnica u ravni x + y + z = 0.

Dokazaćemo da svaka kriva drugog reda oblika
Ax2 + 2Bxy + Cy 2 = D (3.3)
gde je B ̸= 0, ima ekvivalentan oblik
λ(y − αx)2 + µ(y − βx)2 = D, (3.4)
pri čemu je αβ = −1. Slučaj B = 0 je samo kada je kriva već u elementarnom

obliku.
Jednostavnim upored̄ivanjem koeficijenata dolazi se do sistema jednačina
λα2 + µβ 2 − A = 0
λα + µβ + B = 0
λ + µ − C = 0.
Poslednji sistem jednačina se može shvatiti kao homogeni sistem jednačina sa

netrivijalnim rešenjem (λ, µ, −1), odakle sledi da determinanta tog sistema
mora biti jednaka nuli, odnosno
2
α β 2 A

α β −B = 0.

1 1 C
Prva kolona se pomnoži sa −1 i doda drugoj koloni, te se dobija

2
α β 2 − α 2 A

α β − α −B = 0.

1 0 C
Uslov αβ = −1 garantuje α ̸= β, te se druga kolona podeli sa β − α i dobija

se 2
α α + β A

α 1 −B = 0.

1 0 C
Druga kolona se pomnoži sa −α i doda prvoj, pri čemu se uzima u obzir
αβ = −1. Dobija se jednačina

1 α + β A

0 1 −B = 0.

1 0 C
C −A
Poslednja jednačina daje uslov α + β = , uz pretpostavku B ̸= 0.
B
Zajedno sa pretpostavkom αβ = −1, dolazi se do vrednosti za α i β. Zatim
se jednostavno odred̄uju λ i µ.
U ovom konkretnom slučaju (3.2) je A = C = 1 i B = 21 . Stoga je
α + β = 0, što zajedno sa αβ = −1 daje α = 1,β = −1. Zatim sledi λ = 14 i
µ = 34 . Ekvivalentan oblik krive (3.2) je
( )2 (√ )2
y−x 3
+ (y + x) = 1.
2 2
Stoga se uvodi smena promenljivih

√ √
y−x 3 3
u= , v= y + x, w = z,
2 2 2
a inverzne transformacije su
√ √
v − 3u 3u + v 2
x= √ , y= √ , z = √ w.
3 3 3
Kružnica u novim koordinatama je data sistemom jednačina:
u2 + v 2 = 1, w = −v.
Stoga se uvode cilindrične koordinate, u kojima je jednačina kručnice data

sa:
u = cos φ, v = sin φ, w = − sin φ, φ ∈ [0, 2π].
Vraćanjem na polazne koordinate x, y i z, sledi da je jednačina kružnice:
√ √
sin φ − 3 cos φ 3 cos φ + sin φ 2
x= √ , y = √ , z = − √ sin φ,
3 3 3
φ ∈ [0, 2π].
Polazni integral je
∫ ∫2π √
1
I= xy ds = (sin2 φ − 3 cos2 φ) (x′φ )2 + (yφ′ )2 + (zφ′ )2 dφ
3
γ 0
√ ∫2π √
2 2π 2
= (sin φ − 3 cos φ) dφ = −
2 2
.
3 3
0
3.3 Krivolinijski integral drugog reda

U ovoj lekciji definišemo krivolinijski integral koji zavisi od orijentacije
putanje. Neka je G oblast u R3 . Vektorsko polje je svako preslikavanje
iz G u R3 . Ako ovo preslikavanje označimo sa F : G → R3 , onda postoje
koordinatne funkcije P, Q, R : G → R, tako da važi F = (P, Q, R).
3.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRAL DRUGOG REDA 89
Vektorsko polje F je ravno, ako postoji koordinatni sitetm u R3 u odnosu

na koji je R = 0. Specijalno, ako postoji koordinanti sistem u R3 tako da je
Q = 0 i R = 0, onda polje F = (P, 0, 0) jeste skalarno polje.
Podsetimo da je polje F je neprekidno, ako i samo ako je F neprekidna
funkcija, odnosno ako i samo ako su realne funkcije P, Q, R neprekidne. Polje
F je diferencijabilno, ako i samo ako su funkcije P, Q, R diferencijabilne.
Polje F je neprekidno diferencijabilno, ako i samo ako su funkcije P, Q, R
neprekidno diferencijabilne.
Neka je γ : [a, b] → R3 putanja u R3 , pri čemu je A = γ(a) početak, γ,
a B = γ(b) kraj putanje γ. Putanja γ orijentisana od tačke A ka tački B.
Ako je γ = (x, y, z), onda je γ ′ = (x′ , y ′ , z ′ ) i dγ = γ ′ (t)dt = ( dx, dy, dz).
Skalarni proizvod vektora F i dγ jeste:
F · dγ = ⟨F, dγ⟩ = P dx + Q dy + R dz.
Krivolinijski integral drugog reda neprekidnog vektorskog polja F po ori-
jentisanoj putanji γ (od tačke A ka tački B), definisan je kao
∫ ∫ ∫
F ≡ ⟨F, γ⟩ ≡ P dx + Q dy + R dz
γ γ γ
∫b ∫b
:= ⟨(F ◦ γ)(t), dγ(t)⟩ ≡ ⟨(F ◦ γ)(t), γ ′ (t)⟩dt
a a
∫b
≡ [P (x(t), y(t), z(t))x′ (t) + Q(x(t), y(t), z(t))y ′ (t)
a
+ R(x(t), y(t), z(t))z ′ (t)]dt.
Integral na desnoj strani je odred̄eni integral neprekidne funkcije jedne realne
promenljive, te stoga krivolinijski integral drugog reda neprekidnog polja F
po putanji γ uvek postoji. I u ovom slučaju zanemarujemo tačke u kojima
izvodi x′ , y ′ , z ′ ne postoje.
Integral može biti definisan i opštije. Naime, dovoljno je pretpostaviti
da postoje Rimanovi integrali funkcija P · x′ , Q · y ′ i R · z ′ na [a, b]. U tom
slučaju je F integrabilno vektorsko polje po orijentisanoj putanji γ.
Teorema 3.3.1. Ako su γ1 i γ2 ekvivalentne putanje iste orijentacije, odnosno
γ1 ≡ γ2 , i ako je F integrabilno polje na γ1 , tada je F integrabilno i na γ2 ,
pri čemu važi ∫ ∫
F= F.
γ1 γ2
Dokaz. Neka su γ1 : [a, b] → R3 i γ2 : [c, d] → R3 putanje, i neka je µ :

[a, b] → [c, d] strogo rastući difeomorfizam (tj. µ′ ≥ 0) tako da je γ1 = γ2 ◦ µ.
Neka je F vektorsko polje integrabilno na γ1∗ . Tada je, korišćenjem smene
s = µ(t):
∫ ∫b ∫b
F= ⟨(F ◦ γ1 )(t), γ1′ (t)⟩dt = ⟨(F(γ2 (µ(t))), (γ2′ (µ(t))µ′ (t)⟩dt
γ1 a a
∫d ∫
= ⟨F(γ2 (s)), γ2′ (s)⟩ds = F.
c γ2
Teorema 3.3.2. Ako su γ1 i γ2 ekvivalentne putanje suprotnih orijentacija,

odnosno ako je γ1 ≡ −γ2 , i ako je vektorsko polje F integrabilno na γ1 , onda
je F integrabilno na γ2 i važi
∫ ∫
F=− F.
γ1 γ2
Dokaz. Neka su date putanje γ1 : [a, b] → R3 , γ2 : [c, d] → R3 , i neka je

µ : [a, b] → [c, d] opadajući difeomorfizam (µ′ ≤ 0) tako da je γ1 = γ2 ◦ µ.
Neka je F vektorsko polje definisano na γ1∗ . Tada je
∫ ∫b ∫b
F= ⟨(F(γ1 (t)), γ1′ (t)⟩dt = ⟨(F(γ2 (µ(t))), (γ2′ (µ(t))⟩µ′ (t)dt
γ1 a a
∫d ∫
=− ⟨F(γ2 (s)), γ2′ (s))⟩ds =− F.
c γ2
Posledica 3.3.1. Krivolinijski integral drugog reda menja znak ukoliko se

promeni orijendtacije putanje.
Formulišemo sledeći jednostavan rezultat, koji se može dokazati analogno

odgovarajućem rezultatu za krivolinijske integrale drugog reda.
3.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRAL DRUGOG REDA 91
Teorema 3.3.3. Ako su γ1 i γ2 orijentisane putanje koje se mogu nastaviti

u smislu orijentacije, i ako je vektorsko polje F integrabilno na γ1 i γ2 , tada
je vektorsko polje F integrabilno na γ1 + γ2 i važi
∫ ∫ ∫
F = F + F.
γ1 +γ2 γ1 γ2
Ako su vektorska polja F i G integrabilna na orijenitsanoj putanji γ, i

ako je α, β ∈ R, tada je αF + βG polje integrabilno na putanji γ i važi
∫ ∫ ∫
αF + βG = α F + β G.
γ γ γ
Drugim rečima, krivolinijski integral drugog reda je aditivan u odnosu na
krivu i linearan u odnosu na vektorsko polje.
Na kraju, navodimo primere koji ilustruju prezentovane rezultate.
∫
Primer 3.3.1. Izračunati y dx − x dy, gde je kriva γ suma kružnog luka
γ
x2 + y 2 = 1 od tačke A(1, 0) do tačke B(0, 1) i duži od B do A (Slika 21).
A
Slika 21.
Rešenje. Jednačina orijentisanog luka AB jeste x = cos t, y = sin t, t ∈
[0, π/2]. Sada je
∫ ∫π/2
π
I1 = y dx − x dy = [− sin2 t − cos2 t]dt = − .
2
γ1 0
Jednačina orijentisane duži BA jeste x + y = 1, odnosno x = t, y = 1 − t,

t ∈ [0, 1]. Stoga je
∫ ∫1
I2 = y dx − x dy = [(1 − t) − t(−1)]dt = 1.
γ2 0
Na kraju, traženi integral je I = I1 + I2 = − π2 + 1.

∫
Primer 3.3.2. Izračunati integral y 2 dx + z 2 dy + x2 dz, gde je γ Vivian-
γ
ijeva1 kriva (Slika 22): x2 + y 2 + z 2 = a2 , x2 + y 2 = ax, z ≥ 0, pozitivno
orijentisana, posmatrana odozgo.
( )2 2
Rešenje. Ekvivalentan oblik jednačina cilindra je x − a2 + y 2 = a4 .
Uvodimo cilindrične koordinate x = a2 + r cos φ, y = r sin φ, z = ξ. Sada
jednačina cilindra u novim koordinatama glasi r = a/2. Zamenom ovih
2 2
uslova u jednačinu sfrere, dobijamo a2 cos φ + ξ 2 = a2 . Na osnovu uslova
ξ ≥ 0, jednačina krive jeste
a a a a √
x = + cos φ, y = sin φ, z = √ 1 − cos φ, φ ∈ [0, 2π].
2 2 2 2
Iz činjenice da je z rastuća funkcija po φ ∈ [0, π] i opadajuća funkcija po
φ ∈ [π, 2π], sledi da je orijentacija krive upravo ona tražena: pri rastu
parametra φ gornji deo sfere ostaje sa leve strane krive. Sada je traženi
integral jednak:
∫2π ∫2π
a3 a3
I=− 3
sin φ dφ + (1 − cos φ) cos φ dφ
8 4
0 0
∫2π
a3 sin φ
+ √ (1 + cos φ)2 √ dφ.
8 2 1 − cos φ
0
Jednostavnom smenom φ = ψ + π, uz korišćenje jednakosti sin(ψ + π) =

− sin ψ i cos(ψ+π) = − cos ψ, prvi i treći integral se redom svode na integrale
∫π ∫π
− sin ψ
− 3
sin ψ dψ i (1 − cos ψ)2 √ dψ.
1 + cos ψ
−π −π
Oba integrala su jednaka nuli, iz razloga što je domen integracije simetričan

u odnosu na koordinatni početak, a funkcije koje se integrale jesu neparne.
Stoga je
∫2π
a3 a3 π
I= (1 − cos φ) cos φ dφ = − .
4 4
0
1
Vincenzo Viviani (1622-1703), italijanski matematičar
3.4. GRINOVA FORMULA U RAVNI 93
Slika 22.
3.4 Grinova formula u ravni
Oblast V u ravni R2 je prosto povezana, ako za svaku konturu γ u skupu

V važi G0γ ⊂ V . Ekvivalentno, V je prosto povezana oblast, ako je svaka
kontura u V homotopno ekvivalentna tački u V . Ako oblast V nije prosto
povezana, onda je oblast V višestruko povezana.
Neka je γ + pozitivno orijentisana kontura u ravni R, koja ograničava
oblast G0γ . Dokazaćemo vezu izmed̄u krivolinijskih integrala drugog reda
vektorskog polja F po konturi, i dvostrukog integrala odred̄ene funkcije po
oblasti G0γ .
Oblast V u R2 je elementarna u odnosu na koordinatne ose, ako postoje
deo po deo neprekidno diferencijabilne funkcije f, g : [a, b] → R i h, k :
[c, d] → R, tako da je f < g na [a, b], kao i h < k na [c, d], i pri tome je (Slika
23):
V = {(x, y) ∈ R2 : x ∈ [a, b], f (x) < y < g(x)}

= {(x, y) ∈ R2 : y ∈ [c, d], h(y) < x < k(y)}.
g
d
C
D
k G h
A
c B
f
a b
Slika 23.
Teorema 3.4.1. (Grinova formula) Neka je V prosto povezana oblast u R2 ,
i neka je F = (P, Q) : V → R2 neprekidno diferencijabilno vektorsko polje.
Ako je γ + pozitivno orijentisana kontura u V , tako da je G0γ elementarna
oblast u odnosu na koordinatne ose, tada je G0γ merljiv skup u R2 i
∫ ∫ ∫∫ [ ]
∂Q(x, y) ∂P (x, y)
F ≡ P dx + Qdz = − dx dy.
∂x ∂y
γ+ γ+ G0γ
Dokaz. Polje F = (P, Q) je neprekidno diferencijabilno,

∫ ∫ te su funkcije P, Q
neprekidno diferencijabilne u V . Stoga postoji F = P dx + Qdy.
γ γ
Neka je G0γ elementarna oblast u odnosu na koordinatne ose. Oblast V je
prosto povezana, te je G0γ ⊂ V . Koristimo oznake iz definicije elementarne
oblasti u odnosu na koordinatne ose, kao i Sliku 23. Uočimo tačke A(a, f (a)),
B(b, f (b)), C(b, g(b)) i D(a, g(a)). Parametarska jednačina putanje y = f (x)
jeste x = t, y = f (t), t ∈ [a, b]. Očigledno, kriva f je prosta putanja,
orijentisana od tačke A ka tački B, i grafik ove krive je f ∗ . Kriva g je putanja
od tačke D ka tački C i njen grafik je g ∗ . Neka je g1 (x) = g(a + b − x).
Tada je kriva g1 putanja od tačke C ka tački D, i važi g1∗ = g ∗ . Posmatramo
orijentisanu duž BC od tačke B ka tački C, kao i orijentisanu duž DA od
tačke D ka tački A. Podrazumevamo da su posmatrane duži proste putanje.
Tada je γ = f + BC + g1 + DA, kao i ∂G0γ = γ ∗ .
Funkcije f i g su neprekidne na [a, b], te su njihovi grafici mere 0 u R2 .
Duži BC i DA su takod̄e mere 0 u R2 . Sledi da je m2 (γ ∗ ) = 0, te je skup
G0γ merljiv u R2 . Funkcije P i Q su neprekidno diferencijabilne u skupu V
∫∫ [ ∂Q(x,y) ∂P (x,y) ]
i G0γ ⊂ V . Stoga postoji dvostruki integral ∂x − ∂y dxdy.
G0γ
Sada je
∫∫ ∫b ∫
g(x) ∫b
∂P ∂P
dx dy = dx dy = [P (x, g(x)) − P (x, f (x))] dx
∂y ∂y
G0γ a f (x) a
∫ ∫
=− P dx − P dx.
−g f
Na duži DA je x = a, odakle sledi dx = 0. Takod̄e, na duži BC je x = b i

dx = 0. Znači, ∫ ∫
P dx = 0, P dx = 0.
DA BC
Stoga je
∫∫
∂P ∫ ∫ ∫ ∫
dx dy = − P dx − P dx − P dx − P dx (3.5)
∂y AB BC CD DA
G
∫
= − P dx. (3.6)
γ+
Slično se dobija
∫ ∫∫
∂Q
Q dy = dx dy. (3.7)
∂x
γ+ G
Sabiranjem poslednje dve jednakosti sledi tvrd̄enje teoreme.

Teorema može biti dokazana i u opštijem slučaju.
Teorema 3.4.2. Neka je V prosto povezana oblast u R2 , i neka je F =

(P, Q) : V → R2 neprekidno diferencijabilno vektorsko polje. Neka je γ
kontura u V , tako da postoje oblasti G1 , . . . , Gk sa sledećim svojstvima:
(1) Oblasti G1 , . . . , Gk su elementarne u odnosu na kooridnatne ose;
(2) Gi ∩ Gj = ∅ za i ̸= j;
(3) G0γ = G1 ∪ · · · ∪ Gk .
Tada je skup G0γ merljiv u R2 i važi Grinova formula:
∫ ∫ ∫∫ [ ]
∂Q(x, y) ∂P (x, y)
F≡ P dx + Qdz = − dx dy.
∂x ∂y
γ+ γ+ G0γ
Dokaz. Prema uslovima teoreme, svaki skup Gj je merljiv, stoga su merljvii

skupovi Gj , merljiv je skup G0γ , te je na kraju merljiv i skup G0γ . Svaki
skup Gj je elementaran, te je ∂Gj rub neke konture γj . Stoga može biti
primenjena Grinova formila na konturu γj i skup Gj , odnosno
∫ ∫∫ [ ]
∂Q(x, y) ∂P (x, y)
P dx + Qdz = − dx dy.
∂x ∂y
γj+ Gj
Kako je m2 (∂Gj ) = 0, sledi da je
∫∫ [ ] k ∫∫ [
∑ ]
∂Q(x, y) ∂P (x, y) ∂Q(x, y) ∂P (x, y)
− dxdy = − dxdy.
∂x ∂y ∂x ∂y
j=1 G
G0γ j
Sa druge strane,
k ∫
∑ ∫
P dx + Qdy = P dx + Qdy.
j=1 +
γj γ+
Naime, u poslednjoj sumi se očigledno javlja integracija po γ + . Ako se,

recimo, oblasti Gi i Gj dodiriju po putanji α, onda je α orijentisana u
jednom smeru u odnosu na Gi , i u suprotnom smeru u∫ odnosu
∫ na Gj . Stoga
se u poslednjoj sumi krivolinijskih integrala javi zbir + = 0. Dakle, svi
α −α
integrali po zajedničkim putanjama za Gi i Gj se anuliraju (Slika 24).
G1
G2
Slika 24.
3.4.1 Slučaj višestruko povezanih oblasti

Grinova formula za prosto povezane oblasti može se proširiti na slučaj više-
struko povezanih oblasti.
Naime, neka je Γ = γ+γ1 +· · ·+γk cikl, pri čemu su γ, γ1 , . . . γk konture u
R . Pretpostavimo da je Γ jednostavan cikl, odnosno sve konture γ1 , . . . , γk
2
nalaze se unuta konture γ, i svaka kontura γi je van svake konture γj (Slika

25).
G1 G2
B
A
G3
Slika 25.
Neka je G oblast koja je unutar konture γ i van svih kontura γj . Tada
su G0γj ”šupljine“ u oblasti G. Dakle, ∂G0γj = γj∗ za svako j, i ∂G = γ ∗ ∪
γ1∗ ∪ · · · ∪ γk∗ = Γ∗ . Pretpostavimo da su konture γ, γ1 , . . . , γk orijentisane
pozitivno u odnosu na oblast G. Tada je Γ+ = γ + + γ1− + · · · + γk− .
Jednostavno je ”podeliti“ oblast G dužima (razrezima), tako da je G
unija ovih duži i uzajamno disjunktnih prosto povezanih oblasti Gl . Rub
oblasti Gl je grafik neke konture Γl . Uvedimo dodatnu pretpostavku da se
na oblast Gl može primeniti Teorema 3.4.2. Neka je F = (P, Q) vektorsko
polje, koje je neprekidno diferencijabilno u nekoj okolini oblasti
∫ G. Tada
se na svaku oblast Gl može primeniti Grinova formula: P dx + Qdy =
[
∫∫ ∂Q ∂P ] Γl
∂x − ∂y dxdy.
Gl
∫∫ ∑ ∫∫
Tada je, očigledno, = l .
G Gl
∫ ∑ ∫
Takod̄e je i = l . Naime, u poslenjoj sumi krivolinijskih inte-
Γ Γl
grala javlja se integracija po Γ. Primetimo da svaka duž (recimo AB) koja
ograničava različite skupove Gl i Gt , ima jednu pozitivnu orijentaciju za skup
Gl , i suprotnu pozitivnu orijentaciju za skup∫ Gt . ∫ Prema tome, poslednja
suma krivolinijskih integrala sadrži sabirak + = 0. Dakle, anuliraju
AB BA
se svi integrali osim po ciklu Γ.
3.4.2 Primena krivolinijskog integrala drugog reda na izra-

čunavane površine skupa u ravni
Neka je G oblast u R2 ograničena pozitivno orijentisanim ciklom Γ, tako da
se na skup G i cikl γ može primeniti Grinova formula. Uočimo neprekidno
diferencijabilno vektorsko polje F = (P, Q) na skupu G, za koje važi Q(x, y) =
x i P (x, y) = −y. Na osnovu Grinove formule sledi:
∫ ∫∫
1
−y dx + x dy = dx dy = m2 (G).
2
γ+ G
Ovim je pokazano da se površina merljive oblasti G, na koju se primenjuje

Grinova formila, može izračunati po formuli
∫
1
m2 (G) = −y dx + x dy.
2
∂G+
Primer 3.4.1. Naći površinu skupa ograničenog lemniskatom (x2 + y 2 )2 =

a2 (x2 − y 2 ) (Slika 26).
Slika 26.
-a a
Rešenje. Tražimo jednačinu lemniskate u polarnom obliku: x = r cos t,

y = r sin t, r > 0, t ∈ [0, 2π]. Jednačina lemniskate jeste r2 = a2 cos 2t.
Kako je r2 > 0, sledi da mora biti |t| < π4 ili 3π 5π
4 < t < 4 . Prema tome,
parametarske jednačine lemniskate jesu
√ √
x = ±a cos 2t cos t, y = ±a cos 2t sin t,
π π 3π 5π
− < t < , ili <t< .
4 4 4 4
Kako je cos t > 0 za svako t ∈ (−π/4, π/4), sledi da je jednačinama

√ √ ( π π)
x = a cos 2t cos t, y = a cos 2t sin t, t ∈ − , (3.8)
4 4
odred̄en deo lemniskate u desnoj poluravni (x ≥ 0). Obzirom da je x(t+π) =
−x(t) i y(t + π) = −y(t) sledi da je lemniskata simetrična u odnosu na
koordinatni početak. Na osnovu činjenice x(−t) = x(t) i y(−t) = −y(t)
sledi da je lemniskata simetrična u odnosu na x-osu.
Da bi izračunali površinu unije dve oblasti ograničenih lemniskatom
(jedna je u levoj, a druga je u desnoj poluravni), dovoljno je izračunati
površinu dela oblasti u prvom kvadrantu (x ≥ 0, y ≥ 0). Površina unije tih
oblasti je ∫
P =2 −y dx + x dy,
γ
gde je γ = γ1 +γ2 , γ1 je deo x-ose od (0, 0) do (a, 0), a γ2 je deo lemniskate od

tačke (a, 0) do tačke (0, 0) u prvom kvadrantu. Obzirom da je uvek x, y ≥ 0,
sledi da je t ∈ (0, π/4). Parametarske jednačine krive γ1 su
x = t, y = 0, t ∈ [0, a],
∫
te je dy = y ′ dt = 0 i I1 = −y dx + x dy = 0. Kriva γ2 odred̄ena je
γ1
( )
navedenim parametarskim jednačinama (3.8) za t ∈ 0, π4 (naime, x je
opadajuća funkcija po t). Takod̄e je
−a sin t a cos t
x′ = √ (3 cos2 − sin2 t), y′ = √ (cos2 t − 3 sin2 t).
cos 2t cos 2t
Na kraju važi
∫ ∫π/4
I2 = 2 −y dx + x dy = 2a (cos4 t − sin4 t)dt = a2 .
2
γ2 0
Prema tome, površina unije dveju oblasti ograničenih lemniskatom jednaka

a2 .
Primer 3.4.2. Naći površinu skupa ograničenog Dekartovim listom (Slika

27)
3at 3at2
x= , y = , 0 ≤ t < +∞.
1 + t3 1 + t3
1.5
1.0
0.5
Slika 27. 0.5 1.0 1.5
Rešenje. Data putanja x = x(t), y = y(t), t ∈ [α, β] je simetrična u odnosu

na pravu y = x ako i samo ako za svako t1 ∈ [α, β] postoji t2 ∈ [α, β] tako da
važi x(t1 ) + x(t2 ) = y(t1 ) + y(t2 ). Očigledno, u ovom slučaju to postižemo
izborom t1 ∈ (0, 1] i t2 = t−1 1 ∈ [1, +∞). Stoga se možemo ograničiti na
izračunavanje površine polovine lista, za koji je 0 < t ≤ 1. Druga kriva,
koja ograničava polovinu Dekartoovg lista, jeste γ1 : y = x, x ∈ (0, 3a/2).
Važi jednakost
( y)
x dy − y dx = (x2 + y 2 )d arctg .
x
y
Koristeći činjenicu = t, sledi da važi
x
9a2 t2 (1 + t2 ) ( y)
x dy − y dx = d arctg
(1 + t3 )2 x
2 2
( )
9a t 1
= dt = −3a d2
.
(1 + t3 )2 1 + t3
Sada je polovina površine Dekartovog lista jednaka
∫ ∫1 ( )
1 3a2 1 3a2
m(G) = −y dx + x dy = − d = ,
2 2 1 + t3 4
γ 0
∫
jer je −y dx + x dy = 0 za γ1 : y = x, x ∈ (0, 3a/2). Na kraju, površina
γ1
3a2
ograničena Dekartovim listom je 2 .
3.5. NEZAVISNOST INTEGRALA OD PUTANJE INTEGRACIJE 101
3.5 Nezavisnost krivolinijskog integrala

drugog reda od putanje integracije
(slučaj u ravni)
Neka je u oblasti G ⊂ R2 dato neprekidno vektorsko polje F = (P, Q). Polje
F je potencijalno, ako postoji neprekidno diferencijabilna funkcija U (x, y)
na skupu G, tako da je
dU (x, y) = P (x, y) dx + Q(x, y) dy.
U tom slučaju je skalarno polje U potencijal vektorskog polja F.
∫ t ∈ [a, b], putanja u oblasti G. Interesuje nas kada
Neka je γ = γ(t),
vrednost integrala P dx + Q dy ne zavisi od putanje integracije, već samo
γ
od početne i krajnje tačaka te krive. Odgovor na ovo pitanje daje sledeća
teorema.
Teorema 3.5.1. Neka je G oblast u R2 i neka je F = (P, Q) neprekidno
vektorsko
∫ polje u oblasti G. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:
(1) P dx + Qdy = 0 za proizvoljnu poligonalnu konturu L u oblasti G.
∫
L
(2) P dx + Q dy ne zavisi od poligonalne putanje ℓ koja spaja tačku A
ℓ
i tačku B, već samo od tačaka A i B.
(3) Polje
∫ F = (P, Q) je potencijalno.
(4) P dx + Qdy = 0 za svaku konturu Γ u G.
Γ
Ako važi bilo koje prethodno tvrd̄enje i ako je U potencijal vektorskog
polja F = (P, Q), tada važi
∫
P dx + Q dy = U (B) − U (A), (3.9)
γ
pri čemu je γ putaja u oblasti G, tako da je A početak, a B kraj krive γ.

Dokaz. (1) =⇒ (2): Neka su A i B dve proizvoljne tačke oblasti G, ℓ1 i ℓ2
neka su poligonalne putanje u oblasti G, čiji je početak tačka A, a kraj tačka
B. Pretpostavimo da ove putanje nemaju tačke preseka. Tada poligonalna
putanja
∫ L = ℓ1 + ℓ−
2 jeste poligonalna kontura u ravni. Prema pretpostavci,
P dx + Q dy = 0, odnosno
L
∫ ∫
P dx + Qdy = P dx + Qdy.
ℓ1 ℓ2
Ako ove poligonalne putanje imaju zajedničkih tačaka, onda one imaju
konačno mnogo zajedničkih tačaka. Jednostavno je dokazati tvrd̄enje i u
ovom slučaju.
(2) =⇒ (3): Neka su (x0 , y0 ), (x, y) ∈ G proizvoljne tačke, i neka je ℓ
proizvoljna poligonalna
∫ putanja u G koja spaja ove dve tačke. Definišemo
funkciju U (x, y) = P dx + Q dy. Funkcija U zavisi od izbora tačak (x0 , y0 )
ℓ
i (x, y), ali, po pretpostavci, ne zavisi od izbora poligonalne putanje ℓ.
Dokazaćemo da je U potencijal polja F = (P, Q). Pretpostavimo da je
rastojanje izmed̄u tačaka (x, y) i (x + ∆x, y) malo, tako da se ove dve tačke
mogu spojiti jednom duži T koja pripada skupu G. Tada, na osnovu adi-
tivnosti integrala u odnosu na putanju integracije, važi
∫
U (x + ∆x, y) − U (x, y) 1
= P dx + Q dy.
∆x ∆x
T
Duž T je paralelna y-osi, pa je na njoj dy = 0. Prema tome, važi

∫
x+∆x
U (x + ∆x, y) − U (x, y) 1
= P (t, y)dt.
∆x ∆x
x
Funkcija P je neprekidna, te prema Teoremi o srednjoj vrednosti integrala,

1
∫
x+∆x
postoji broj ξ izmed̄u x i x + ∆x, tako da važi ∆x P (t, y)dt = P (ξ, y).
x
Prelaskom na graničnu vrednost kada ∆x → 0, proizilazi da važi
∂U (x, y) U (x + ∆x, y) − U (x, y)
= lim = P (x, y).
∂x ∆x→0 ∆x
∂U (x, y)
Analogno se dokazuje = Q(x, y). Samim tim, U je potencijal polja
∂y
F.
(3) =⇒ (4): Neka je dU = P dx + Q dy, pri čemu su P i Q neprekidne
funkcije. Neka je Γ proizvoljna kontura u G, čija je parametarska jednačina
data sa x = x(t), y = y(t), t ∈ [a, b]. Tada je
∫ ∫b
P dx + Q dy = [P (x(t), y(t))x′ (t) + Q(x(t), y(t))y ′ (t)]dt
Γ a
∫b
= d(U (x(t), y(t)) = U (x(b), y(b)) − U (x(a), y(a)) = 0.
a
3.6. MEHANIČKI SMISAO KRIVOLINIJSKOG INTEGRALA 103
(4) =⇒ (1): Ova implikacija je trivijalna.

Tvrd̄enje (3.9) sledi na osnovu poslednje formule, pri čemu umesto kon-
ture Γ razmatramo proizvoljnu putanju γ.
Teorema 3.5.2. Neka je oblast G prosto povezana i neka je F = (P, Q)

neprekidno diferencijabilno polje u oblasti G. Tada je polje F potencijalno
ako i samo ako važi
∂P (x, y) ∂Q(x, y)
= za svako (x, y) ∈ G. (3.10)
∂y ∂x
Dokaz. Ako je polje potencijalno i dU = P dx + Q dy, na osnovu neprekidne
diferencijabilnosti funkcija P i Q sledi
∂Q ∂2U ∂2U ∂P
= = = .
∂x ∂x∂y ∂y∂x ∂y
U ovom delu dokaza se ne korsiti prosta povezanost oblasti G.
Obrnuto, neka važi (3.10) i neka je γ proizvoljna kontura u G. Tada
kontura γ ograničava oblast G1 . Obzirom da je G prosto povezana oblast,
važi G1 ⊂ G. Primenom Grinove formule na oblast G1 , sledi
∫ ∫∫ ( )
∂Q ∂P
P dx + Q dy = − dx dy = 0.
∂x ∂y
γ G1
Prema prethodnoj teoremi sledi da je polje F potencijalno.
3.6 Mehanički smisao krivolinijskog integrala dru-

gog reda (rad sile)
Neka materijalna tačka M pod dejstvom konstantne sile F pred̄e put ∆s.
Obzirom da je sila konstanta, materijalna tačka se kreće po duži, koja je
→
− →
−
paralelna jediničnom vektoru l . Tada je rad sile F jednak A = ⟨F, l ⟩∆s.
U opštem slučaju, neka je sila promenljiva, odnosno dato je neprekidno
vektorsko polje F = (P, Q, R) u oblasti G, G ⊂ R3 . Neka je trajektorija
kretanja materijalne tačke data putanjom γ = γ(t), t ∈ [a, b] u oblasti G.
Podelimo segment [a, b] tačkama (ti )i : a = t0 < t1 < · · · < tn = b. Neka je
ℓj dužinu putanje of tačke γ(tj−1 ) do γ(tj ). Neka se materijalna tačka kreće
od γ(tj−1 ) do γ(tj ) i neka je u isto vreme vektorsko polje aproksimirano kon-
stanom silom F(x(tj ), y(tj ), z(tj )). Tada je pred̄eni put ℓj približno jednak
pred̄enom putu po tangenti i stoga je rad na ovom delu putanje približno
jednak Aj ≈ ⟨F(x(tj ), y(tj ), z(tj )), γ ′ (tj )⟩∆tj , gde je ∆tj = tj − tj−1 . Sada
je rad sile (vektorskog polja) F približno jednak
∑
n
A≈ ⟨F(x(tj ), y(tj ), z(tj ), γ ′ (tj )⟩∆tj .
j=1
Aproksimacija je tačnija, ukoliko je dijametar podele segmenta [a, b] manji.

Stoga je rad sile F duž konture γ dat kao krivolinijski integral drugog reda:
∫ ∫b
A= ⟨F, dγ⟩ = ⟨F(x(t), y(t), z(t)), γ ′ (t)⟩dt.
γ a
γ
Primer 3.6.1. Naći rad sile F = − , gde je γ = (x, y, z), pri čemu se
|γ|3
tačka kreće po putanji γAB koja spaja tačke A i B, i pri tome putanja ne
prolazi kroz koordinatni početak.
Rešenje. Kriva γ data je jednačinom γ = γ(t), t ∈ [a, b]. Na osnovu

prethodne formule, rad sile se izračunava na sledeći način:
∫ ∫b
⟨(x, y, z), (x′ , y ′ z ′ )⟩
A= ⟨F, dγ⟩ = − dt
(x2 + y 2 + z 2 )3/2
γAB a
∫b
xx′ + yy ′ + zz ′
=− dt
(x2 + y 2 + z 2 )3/2
a
Ako se kraće označi u2 = x2 + y 2 + z 2 , tada je
∫b ∫b ( )
u du 1 1 1 1 1
A=− = d = − = − .
u3 u u(b) u(a) |γ(b)| |γ(a)|
a a
Glava 4
Površinski integrali
4.1 Površi u R3
Definicija 4.1.1. Površ u R3 je neprekidno preslikavanje S : G → R3 , pri
čemu je G ograničena oblast u R2 . Promenljive u i v jesu parametri površi
S.
Skup S∗ = {S(u, v) : (u, v) ∈ G} je slika (grafik) površi S.
Površ S : G → R3 , je neprekidno diferencijabilna, ako su koordinatne
funkcije (u, v) 7→ x(u, v), (u, v) 7→ y(u, v) i (u, v) 7→ z(u, v) neprekidno
diferencijabilne funkcije.
Ako je G ograničena oblast u R2 , (u, v) ∈ G, i ako je D = (x, y) : G → R

neprekidno diferencijabilno preslikavanje, tada je Jakobijan preslikavanja D
definisan kao ∂x ∂x

J(D) = ∂u
∂y
∂v
∂y .
∂u ∂v
Očigledno je J(D) : G → R neprekidno preslikavanje.
Definicija 4.1.2. Neka je G oblast u R2 , i neka je D : G → R neprekidno

diferencijabilno preslikavanje. Preslikavanje D je regularno, ako je J(D) ̸= 0
na G.
Teorema 4.1.1. Ako je G oblast u R2 , i ako je D : G → R2 regularno

preslikavanje, tada je D(G) otvoren skup u R2 .
Definicija 4.1.3. Ako je D : G → D(G) regularno preslikavanjnje, koje je

invertibilno, i ako je D−1 : D(G) → G takod̄e regularno preslikavanje, tada
je D regularan difeomorfizam (iz G na D(G)).
105
106 GLAVA 4. POVRŠINSKI INTEGRALI
Definicija 4.1.4. Neka su G1 , G2 ograničene oblasti u R2 , i neka su S1 :

G1 → R2 i S2 : G2 → R2 neprekidno diferencijabilne površi. Površi S1
i S2 su ekvivalentne, u oznaci S1 ∼ S2 , ako postoji obostrano regularan
difeomorfizam D : G1 → G2 , tako da je S1 = S2 ◦ D.
Teorema 4.1.2. Relacija ∼ je relacija ekvivalencije u skupu svih površi
prostora R3 . Ako je S1 ∼ S2 , onda je S∗1 = S∗2 .
Definicija 4.1.5. (uprošćena definicija) Neka je G ograničena oblast u R2
i neka je S : G →∩
R3 površ. Skup ρS = S(∂G) je prividni rub površi S.
Skup rS = ρS1 je rub površi S, pri čemu je presek uzet po svim
S1 ∼S
površima S1 koje su ekvivalentne površi S.
Definicija 4.1.6. Skup S◦ = S∗ \ rS je unutrašnost površi.
Primer 4.1.1. Neka je je površ S odred̄ena jednačinama
x = R cos u sin v, y = R sin u sin v, z = R cos v,
pri čemu je
(u, v) ∈ G = [0, 2π] × [0, π],
odnosno S(u, v) = (x(u, v), y(u, v), z(u, v)). Tada je S sfera poluprečnika R
sa centrom u koordinatnom početku.
Tačka A = S(0, 0) = (0, 0, 1) ima svojstvo A ∈ ρS. Med̄utim, ako se
posmatra ekvivalentna površ S1 data kao
x = R cos u sin v, y = R sin u sin v, z = R cos v,
pri čemu je
(u, v) ∈ G1 = [−π, π] × [−π/2, π/2],
tada A ∈
/ ρS1 .
Dakle, A nije rubna tačka površi S, te je A ∈ S◦ .
Lako je utvrditi da površ S nema rubnih tačaka.
Pretpostavimo da je G ograničena oblast u R2 , i neka je S : G → R3
neprekidno diferencijailna površ. Neka je (u0 , v0 ) ∈ G proizvoljna tačka.
Ako fiksiramo samo jednu koordinatu, recimo koordinatu v0 , tada funckija
u 7→ S(u, v0 ), u ∈ [a, b], predstavlja krivu (putanju) na površi S. Slično,
v 7→ S(u0 , v), v ∈ [c, d], predstavlja takod̄e krivu (putanju) na površi S.
Obe ove krive prolaze kroz tačku M0 = S(u0 , v0 ). Ove krive se nazivaju
koordinatne linije površi. Tangentni vektori ovih krivih u tački M0 jesu
Su (u0 , v0 ) i Sv (u0 , v0 ).
4.1. POVRŠI U R3 107
Definicija 4.1.7. Tačka M0 = S(u0 , v0 ) je neosobena tačka površi S, ako

su tangentni vektori Su (u0 , v0 ) i Sv (u0 , v0 ) nekolinearni. Ako su pomenuti
tangentni vektori kolinearni, onda je M0 osobena tačka površi.
Neka je ρ : [a, b] → G neprekidno diferenciajbilno preslikavanje, odnosno

kriva (putanja) u skupu G. Tada je t 7→ S(ρ(t)), t ∈ [a, b], neprekidno difer-
encijabilno preslikavanje (kao kompozicija neprekidno diferencijabilnih pres-
likavanja), kojim je odred̄ena kriva Γ na površi S, odnosno Γ(t) = S(ρ(t)),
t ∈ [a, b].
Ako postoji t0 ∈ [a, b] tako da je ρ(t0 ) = (u0 , v0 ), tada je Γ kriva na
površi S kroz tačku M0 .
Tangenta krive Γ u tački M0 jeste dΓ(t0 ) = Γt (t0 )dt. Diferencijal vek-
torske funkcije Γ u tački t0 jeste
dΓ = Su (u0 , v0 )du(t0 )+Sv (u0 , v0 )dv(t0 ) = Su (u0 , v0 )u′ (t0 )dt+Sv (u0 , v0 )v ′ (t0 )dt
. Primetimo da važi invarijantnost forme diferencijala prvog reda u odnosu

na smenu promenljivih.
Dakle, vektor Γt (t0 ) jeste linearna kombinacija vektora Su (u0 , v0 ) i Sv (u0 , v0 ),
ako je ako je M0 neosobena tačka površi S.
Definicija 4.1.8. Ravan T kroz tačku M0 površi S je tangentna ravan površi

S, ako tangentni vektor svake krive na površi, koja prolazi kroz tačku M0 ,
pripada ravni T .
Ako je M0 neosobena tačka površi S, tada se svaki tangentni vektor bilo

koje krive na površi S kroz tačku M0 , može prikazati kao linearna kombi-
nacija vektora Su (u0 , v0 ) i Sv (u0 , v0 ). Prema tome, Su (u0 , v0 ) i Sv (u0 , v0 )
su dva linearno nezavisna vektora tangentne ravni T u neosobenoj tački
M0 površi S. Normala ravni T data je kao vektorski proizvod tangentnih
vektora koordinatnih linija, odnosno

i j k

N = Su × Sv = xu yu zu .

x v yv z v
Vekor N je vektor normale površi S u tački M0 .

Jednačina ravni T data je sa (r − r0 ) · N = 0, odnosno
(r − r0 ) · (ru × rv ) = [r − r0 , ru , rv ] = 0,
gde je sa r označen radijus vektor proizvoljne tačke na ravni, a r0 = S(M0 ).

Drugi zapis jednačine ravni jeste

x − x0 y − y0 z − z0

xu yu zu = 0.

xv yv zv
Površ S može biti data ekslicitno, na primer z = f (x, y), (x, y) ∈ G.

Ovako zadate površi se svode na prethodni slučaj očiglednom smenom x = u,
y = v, z = f (u, v). Ako je funkcija (x, y) 7→ f (x, y) neprekidno diferencija-
bilna, onda je vektor normale površi

i j k

N = 1 0 fx .
0 1 fy
Jednačina tangente ravni data je sa

x − x0 y − y0 z − z0

1 0 fx = 0.

0 1 fy
Površ može biti zadana i implicitno, jednačinom
F (x, y, z) = 0.
Ako prethodna jednačina imlplicitno odred̄uje z kao funkciju od x i y,

odnosno z = f (x, y), i ako je F (x, y, z) neprekidno diferencijabilna funkcija,
dobro je poznato da važi
Fx Fy
fx = − , fy = − .
Fz Fz
Lako je proveriti da je tangentna ravan data jednačinom:
(x − x0 )Fx + (y − y0 )Fy + (z − z0 )Fz = 0.
Definicija 4.1.9. Prava L, koja prolazi kroz tačku M0 površi S i pri tom
je normalna na tangentnu ravan površi u tački M0 , jeste normala površi S
u tački M0 .
Vektor paralelnosti normale L jeste N. Prema tome, jednačina normale
L jeste:
x − x0 y − y0 z − z0
= = .
yu zu xu zu xu yu
−
yv zv xv z v xv yv
4.2. PRVA KVADRATNA FORMA POVRŠI I POVRŠINA POVRŠI 109
Ako je površ data eksplicitno x = u, y = v i z = f (u, v), tada je jednačina

normale L:
x − x0 y − y0 z − z0
= = .
fx fy −1
Konačno, ako je površ data implicitno jednačinom F (x, y, z) = 0, tada
je jednačina normale L
x − x0 y − y0 z − z0
= = .
Fx Fy Fz
Definicija 4.1.10. Neprekidno diferencijabilna površ je glatka, ako nema

osobenih tačaka.
Neka je G ograničena oblast u R2 , i neka je S : G → R3 površ. Pret-

postavimo da postoje olasti G1 , . . . , Gn sa sledećim osobinama:
∪
(1) G = nj=1 Gj ;
(2) Gi ∩ Gj = ∅ za i ̸= j.
Za svako j ∈ {1, . . . , n} neka je Sj restrikcija od S na Gj , odnosno
Sj (u, v) = S(u, v) za (u, v) ∈ Gj . Tada je Sj deo površi S. Familija
{S1 , . . . , Sn } je razbijanje površi S.
Definicija 4.1.11. Neka je, pod prethodno opisanim uslovima, S neprekidno

preslikavanje na G, i S neprekidno diferencijabilno preslikavanje na svakom
skupu Gj , j = 1, . . . , n. Tada je S deo po deo glatka površ.
Pod uslovima prethodne definicije, glatkost površi je eventualno narušena

u tačkama ∂Gj , j = 1, . . . , n.
4.2 Prva kvadratna forma površi i površina površi

U ovoj lekciji pretpostavljamo da je G ograničena oblast u R2 . Neka je
S : G → R3 glatka površ, i M = S(u, v) neka je jedna tačka na površi
S. Koristeći oznake iz prethodne lekcije, izračunavamo intenzitet vektora
dS = Su du + Sv dv:
|dS|2 = dS · dS = Su · Su du2 + 2Su · Sv dudv + Š · Sv dv 2 ,
ili, uz oznake E = Su · Su , F = Su · Sv , G = Sv · Sv ,
|dS|2 = Edu2 + 2F dudv + Gdv 2 . (4.1)

Koeficijenti E, F, G se izračunavaju na sledeći način:
E = (xu )2 + (yu )2 + (zu )2 ,

F = xu xv + yu yv + zu zv ,
G = (xv )2 + (yv )2 + (zv )2 .
Definicija 4.2.1. Ako je S glatka površ, onda je izraz (4.1) prva kvadratna
(fundamentalna) forma površi S.
Pokazaćemo kako se računa površina površi. Podelimo ravan R2 , kojoj

pripada skup G, pravama paralelnim koordinatnim osama promenljvih u i v.
Neka je rastojanje izmed̄u susednih pravih jednako h. Pretpostavimo da je
G merljiva oblast, odnosno postoji m2 (G). Tačka A ∈ G neka je presek dve
med̄usobno normalne prave i neka je M = S(A). Uočimo tangentne vektore
Su i Sv u tački M . Tada površini jednog kvadrata u skupu G približno
odgovara površina jednog krivolinijskog kvadrata na površi (za glatke površi
ovo je dobra aproksimacija površine). Ako je A = (u0 , v0 ), onda su ostale
tačke kvadrata u ravni date kao B = (u0 + h, v0 ), C = (u0 + h, v0 + h) i D =
(u0 , v0 +h). Pored uvedene oznake M = S(A), neka je N = S(B), P = S(C)
i Q = S(D). Posmatramo Tejlorove razvoje funckija jedne promenljive:
x(u, v0 ) = x(u0 , v0 ) + xu (u0 , v0 )h + o(h),

a slično i za funkcije y(u, v0 ) i z(u, v0 ). Kraće, u vektorskom obliku zapisano,
važi
S(u, v0 ) = S(u0 , v0 ) + Su (u0 , v0 )h + o(h).
Takod̄e je
S(u0 , v) = S(u0 , v0 ) + Sv (u0 , v0 )h + o(h).
Krivolijinskom kvadratu M N P Q pridružimo paralelogram u tangentnoj ravni,
odred̄en vektorima Su h i Sv h. Tada je površina krivolinijskog kvadrata pri-
bližno jednaka površini paralelograma, odnosno
∆ = |Su h × Sv h|P = |Su × Sv |P h2 = |Su × Sv |P m2 (E),
pri čemu je sa E označen kvadrat ABCD. Ako su kvadrati unutar skupa

G označeni sa Ei , i = 1, . . . , n, tada je površina svih krivolinijskih kvadrata
na površi S približno jednaka
∑
n ∑
n
∆i = |Su × Sv |Pi m2 (Ei ).
i=1 i=1
4.2. PRVA KVADRATNA FORMA POVRŠI I POVRŠINA POVRŠI 111
Granična vrednost ove sume kada h → 0, jednaka je površini površi S. Na

osnovu definicije dvostrukog Rimanovog integrala funkcije dve promenljive
po skupu G, sledi da važi
∑
n ∑
n ∫∫
m(S) = lim ∆i = lim |Su × Sv |Pi m2 (Ei ) = |Su × Sv |dudv.
h→0 h→0
i=1 i=1 G
Sada treba pronaći pogodniji oblik za izračunavanje |Su × Sv |Pi .

Neka je φ ugao koji zaklapaju vektori Su i Sv u tački Pi . Tada je dobro
poznato da važi
|Su × Sv | = |Su ||Sv | sin φ, Su · Sv = |Su ||Sv | cos φ,
odakle sledi
|Su × Sv |2 = |Su |2 |Sv |2 − (Su · Sv )2 = EG − F 2 .
Prema tome, površina površi S data je formulom

∫∫ √
m(S) = EG − F 2 du dv.
G
Specijalno, ako je površ data eksplicitno, z = f (x, y), tada je

∫∫ √
m(S) = 1 + fx2 + fy2 dx dy.
G
Nastavljamo sa proučavanjem glatkih površi. Vektor normale glatke

površi S, čija je reprezentacija data sa S = S(u, v), (u, v) ∈ G, jeste
N = Su × Sv . Neka je n jedinični vektor normale, odnosno
Su × Sv
n= .
|Su × Sv |
Definicija 4.2.2. Ako je jedinični vektor normale glatke površi neprekidna

funkcija parametara u i v, onda je taj vektor orijentacija glatke površi.
Ako je površ S glatka i ima tačaka samopreseka, onda u tim tačkama

površ S ima po dve normale i time je narušena neprekidnost vektora normale
u zavisnosti od parametara površi.
Sa druge strane, ako je n orijentacija neke površi, moše se odabrati i
druga orijentacija −n.
Definicija 4.2.3. Glatka površ je orijentisana, ako je na toj površi izabrana

jedna od mogućih dveju orijentacija.
Definicija 4.2.4. Tačka M0 = S(u0 , v0 ) površi S je konusna tačka, ako

je funkcija S neprekidno diferencijabilna u prstenu P ((u0 , v0 ); 0, R), ali ova
funkcija nije neprekidno diferencijabilma u disku D((u0 , v0 ); R).
Primer 4.2.1. Konus je dat jednačinom z 2 = √ x2 +y 2 , gde je, na primer, x2 +

y 2 ≤ 1. Površ konusa jeste skup S∗ = {(x, y, x2 + y 2 ) : (x, y) ∈ D(0; 1)},
gde je D(0; 1) jedinični disk u ravni sa centrom u koordinatnom
( početku.
)
Tangentni vektori koordinatnih linija dati su sa Sx = 1, 0, √ 2x 2 i Sy =
x +y
( )
0, 1, √ 2y 2 za svako (x, y) ∈ D(0; 1) \ {(0, 0)}. Vektori normale u tim
x +y
tačkama jesu

i j k

√ x x y
N = Sx × Sy = 1 0
x2 +y 2 = − √ i− √ j + k.
0 1 √ y x2 + y 2 x2 + y 2
x2 +y 2
√
Očigledno važi |N| = 2. Prema tome, svaka tačka površi S, osim vrha
konusa, jeste neosobena tačka, dok je vrh konusa konusna tačka površi S.
Takod̄e je jedinični
( vektor normale jedne od
) mogućih orijentacija površi S
dat kao n = −√ x
, − √ y2 2 , √12 .
2(x2 +y 2 ) 2(x +y )
U mnogim primenama koriste se površi sa konačno mnogo konusnih

tačaka. Na primer, neka su S(ui , vi ), i = 1, . . . , k, sve konusne tačke površi
S, i neka je površ S glatka u svim ostalim tačkama, odnosno glatka u skupu
G1 = G \ {(u1 , v1 ), . . . , (uk , vk )}. Svaka neprekidna jedinična normala površi
na skupu G1 jeste orijentacija površi S.
Ukoliko se na površi može izabrati jedna od dveju orijentacija, onda je
površ dvostrana. Ukoliko se to ne može uraditi, površ je jednostrana.
Primer površi koja se ne može orijentisati jeste Mebijusova traka. Neka je
pravougaonik Π u prostoru sa temenima redom A, B, C i D. Pretpostavimo
da je pravougaonik Π transformisan u prostoru, tako da se teme A poklopi
sa temenom C, a teme B se poklopi sa temenom D. Tako dobijena površ
u prostoru jeste Mebijusova traka. Lako je proveriti da je ovako dobijena
površ jednostrana.
Postoje površi koje imaju rub, a takod̄e postoje površi koje nemaju rub.
Rub površi u primenama biće uvek kontura. Od posebnog je interesa je ori-
4.3. POVRŠINSKI INTEGRALI PRVOG REDA 113
jentisati rub orijentisane površi, glatke u unutrašnjosti, sa izuzatkom even-

tualno konačno mnogo konusnih tačaka.
Neka je rub oblasti G grafik neke konture γ = γ(t), t ∈ [a, b]. Pret-
postavimo da je kontura γ orijentisana pozitivno u odnosu na oblast G,
odnosno prilikom kretanja po konturi u smeru rasta parametra, oblast G os-
taje sa leve strane. Neka je S glatka površ sa rubom, sa izuzetkom konačno
mnogo konusnih tačaka. U ovom slučaju rub površi S jeste grafik deo po
deo glatke krive Γ(t) = S(γ(t)), t ∈ [a, b]. Takod̄e pretpostavimo da se površ
S može orijentisati izborom neprekidnog jediničnog vektora normale.
Rub Γ površi S jeste orijentisan saglasno izboru vektora normale površi
S, ako pri kretanju krivom Γ u smeru rasta parametra, orijentisana strana
površi S ostaje sa leve strane.
Postupak orijentacije površi i ruba može se shvatiti i obrnuto: kriva γ je
pozitivno orijentisana u odnosu na oblast G, kriva Γ = S ◦ γ je orijentisana
saglasno orijentaciji krive γ, a na površi S izabrana je orijentacija n =
Su (t) × Sv (t)
.
|Su (t) × Sv (t)|
4.3 Površinski integrali prvog reda

Neka je G ograničena ∪ merljiva oblast u R2 , i neka je S : G → R3 glatka
površ. Neka je G = ki=1 Gi razbijanje skupa G na pravama paralelnim
koordinatnim osama, a Si = S|Gi , i = 1, . . . , k, neka su odgovarajući delovi
površi S. Neka su ξi ∈ Si proizvoljne tačke, a m(Si ) površine delova površi
Si , i = 1, . . . , k.
Na kraju pretpostavimo da je data funkcija f : S∗ → R.
Posmatrajmo sumu
∑
k
f (ξ i )m(Si ). (4.2)
i=1
Ranije je pokazano kako se izračunava površina površi na osnovu prve kvadratne

forme. Stoga nije teško proveriti da je upravo napisana suma (4.2) zapravo
Rimanova integralna suma dvostrukog integrala
∫∫ √ ∫∫ ∫∫
f (x(u, v), y(u, v), z(u, v)) EG − F 2 du dv = f≡ f dS (4.3)
G S S
gde su E, F, G koeficijenti prve kvadratne forme površi S. Dodatna pret-

postavka, naravno, jeste da pomenuti integral postoji.
Integral (4.3) jeste površinski integral prvog reda funkcije f (x, y, z) po

površi S. Ako navedeni integral postoji, onda je realna funkcija f integra-
bilna na S.
Na primer, ako je f neprekidna funkcija na S, tada je f integrabilna na
S. Naime, u ovom slučaju integralimo neprekidnu funkciju na kompaktnom
merljivom skupu G.
Ne gubimo od opštosti ako pretpostavimo da je S deo po deo glatka. Na
taj način izvodi, koji se javljaju u koeficijentima E, F, G neće biti definisani
na nekom skupu u ravni, a mera ovog skupa je nula. Ova pretpostavka ne
utiče na vrednost integrala.
Svojstva površinskog integrala prvog reda analogna su svojstvima krivolin-
ijksog integrala prvog reda. Preciznije, površinski integral prvog reda ne
zavisi od parametarske reprezentacije površi S, a takod̄e ne zavisi od ori-
jentacije površi.
∫∫ dS
Primer 4.3.1. Izračunati površinski integral prvog reda (1+z)2
, ako je S
S
polusfera x2 + y 2 + z 2 = 1, z ≥ 0.
Rešenje. Jednačina gornje polusfere u sfernim koordinatama je
x = cos φ sin ψ, y = sin φ sin ψ, z = cos ψ, φ ∈ [0, 2π), ψ ∈ [0, π/2].
Koeficijenti prve kvadratne forme ove površi jesu
E = (xφ )2 + (yφ )2 + (zφ )2 = sin2 ψ, F = xφ xψ + yφ yψ + zφ zψ = 0,

G = (xψ )2 + (yψ )2 + (zψ )2 = 1.
Prema tome, traženi integral jeste:
∫2π ∫π/2
sin ψ
I= dφ dψ = π.
(1 + cos ψ)2
0 0
∫∫
Primer 4.3.2. Izračunati površinski integral prvog reda I = (xy + yz +
√ S
zx)dS, gde je S deo konusa z = 2 2
x + y , koji je ograničen cilindrom
x2 + y 2 = 2x.
Rešenje. Uvodimo cilindrične koordinate:
x = r cos φ, y = r sin φ, z = ξ, φ ∈ [−π, π), r > 0, ξ ∈ R.

4.4. POVRŠINSKI INTEGRALI DRUGOG REDA 115
Jednačina konusa u cilindričnim koordinatama je ξ = r. Unutrašnjost cilin-

dra dobija se na osnovu nejednačine x2 + y 2 ≤ 2x, odakle sledi r ≤ 2 cos φ i
φ ∈ (−π/2, π/2). Parametarske jednačine površi jesu
x = r cos φ, y = r sin φ, z = r, φ ∈ (−π/2, π/2), r ∈ (0, 2 cos φ).
Koeficijenti prve kvadratne forme ove površi su
E = (xr )2 + (yr )2 + (zr )2 = 2, F = xr xφ + yr yφ + zr zφ = 0,
G = (xφ )2 + (yφ )2 + (zφ )2 = r2 .
Traženi integral je jednak
cos φ ( )
√ ∫
π/2 2∫
3 1
I= 2 dφ r sin 2φ + sin φ + cos φ dr
2
−π/2 0
√ ∫π/2 √ ∫π/2
=4 2 sin φ cos5 φ dφ + 4 2 sin φ cos4 φ dφ
−π/2 −π/2
√ ∫
π/2
+4 2 cos5 φ dφ.
−π/2
Prva dva integrala su jednaka nuli, jer se integrale neparne funkcije na

segmentu
√ simetričnom u odnosu na koordinatni početak. Prema tome,
64 2
I= .
15
4.4 Površinski integrali drugog reda

U ovoj lekciji definišemo integrale koji zavise od orinetacije površi.
Neka je G ograničena i merljiva oblast u R2 . Neka je površ S : G →
R deo po deo glatka i orijentisana nekim vektorom normale n. Ovako
3
orijentisana površ označava +

∪k se sa S . Kao u prethodnom delu, posmatra se
razbijanje oblasti G = i=1 Gi i odgovarajući delovi površi Sj = S|Gj . Neka
su date proizvoljne tačke ξ i ∈ Si , i = 1, . . . , k. Sa ∠(n, k) oznvačava se ugao
koji vektor normale n zaklapa sa pozitivnim delom z-ose. Neka je funkcija
f : S∗ → R definisana S. Posmatra se suma
∑
k
f (ξ i ) cos ∠(n, k) m(Si ).
i=1
Prethodna suma je Rimanova integralna suma koja odovara integralu

∫∫ √
P (x(u, v), y(u, v), z(u, v)) cos ∠(n, k) EG − F 2 du dv =
D
∫∫
= f cos ∠(n, k) dS,
S
u slučaju da ovaj integral postoji. Ukoliko navedeni integral postoji, funkcija

f je integrabilna na S u odnosu na z-osu.
Koristimo oznaku
∫∫ ∫∫
f dx dy = f cos ∠(n, k) dS
S+ S
i ovaj integral jeste površinski integral drugog reda (u odnosu na z-osu)

funkcije f (x, y, z) po orijentisanoj površi S + .
Ako je f neprekidna funkcija na S∗ , onda navedeni dvojni integrla pos-
toji, jer je funckija koja se integrali neprekidna na merljivom i kompaktnom
skupu G, sa izuzetkom, eventualno, nekog skupa koji je mere nula.
Ovako definisan integral ne zavisi od parametarske reprezentacije površi
S. Na osnovu očigledne jednakosti
cos ∠(−n, k) = − cos ∠(n, k),
sledi da površinski integral menja znak ako se promeni orijentacija površi.
Neka je S − površ orijentisana vektorom −n. Tada važi
∫∫ ∫∫
f dx dy = − f dx dy.
S− S+
Analogno se definišu integrali u odnosu na preostale ose:

∫∫ ∫∫
f dy dz = f cos ∠(n, i) dS,
S+ S
∫∫ ∫∫
f dz dx = f cos ∠(n, j) dS.
S+ S
Neka je a = (P, Q, R) neprekidno vektorsko polje definisano na deo po

deo glatkoj i orijentisanoj površi S, odnosno funkcije P , Q i R su definisane
i neprekidne na S∗ . Tada je
∫∫ ∫∫ ∫∫ ∫∫
a= P dy dz + Q dz dx + R dx dy.
S+ S+ S+ S+
Potrebno je naći efikasan način za izračunavanje kosinusa uglova koje nor-

mala n zaklapa sa pozitivnim smerovima koordinatnih osa. Kako je n je-
dinični vektor normale, odnosno
Su × Sv
n= ,
|Su × Sv |
onda važi

i j k
n·k Su × Sv k
cos ∠(n, k) = = ·k= xu yu zu
|n||k| |Su × Sv | |Su × Sv |
xv yv zv

1 xu yu
= = √ 1 ·
D(x, y)
.

|Su × Sv | v x y v
EG − F 2 D(u, v)
Nedostatak ove formule je u tome što zamena mesta promenljvim u i
v dovodi do promene znaka poslednje determinante. Stoga se zahteva da
ugao izmed̄u vektora n i k pripada segmentu [0, π/2], čime se obezbed̄uje
cos ∠(n, k) ≥ 0. Prema tome, uz uslov ∠(n, k) ∈ [0, π/2], važi formula

1 D(x, y)
cos ∠(n, k) = √ · .
EG − F 2 D(u, v)
Konačno, važe formule
∫∫ ∫∫
D(x, y)
R dx dy =
R dudv, ∠(n, k) ∈ [0, π/2].
D(u, v)
S+ G
Analogno
∫∫
∫∫
D(y, z)
P dy dz = P dudv, ∠(n, i) ∈ [0, π/2],
D(u, v)
S+ G
∫∫ ∫∫
D(x, z)
Q dz dx = Q dudv, ∠(n, j) ∈ [0, π/2].
D(u, v)
S+ G
∫∫
Primer 4.4.1. Izračunati površinski integral z dx dy + y dz dx + x dy dz,
S+
gde je S spoljašnja strana sfere x2 + y 2 + z 2 = R2 .
Rešenje. Uvod̄enjem sfernih koordinata lako se utvrd̄uje da su parametarske
jednačine sfere date kao
x = R cos φ sin ψ, y = R sin φ sin ψ, z = R cos ψ,
φ ∈ [0, 2π], ψ ∈ [0, π].
∫∫
Neka je I1 = z dx dy. Prema pretpostavci zadatka, orijentisana je spoljna
S+
strane sfere. Ukoliko se neka tačka nalazi na gornjoj polusferi (z ≥ 0), tada
vektor normale sfere u toj tački zaklapa oštar ugao (odnosno najviše π/2) sa
pozitivnim smerom z-ose. Ukoliko se tačka nalazi na donjoj poluferi, tada
vektor normale sfere u posmatranoj tački zaklapa tup ugao sa pozitivinim
smerom z-ose. Prema tome,
∫∫ ∫∫
I1 = z dx dy − z dx dy,
S+
1 S−
2
−
pri čemu je S+
1 gornja polusfera orijentisana spolja, a S2 je donja polusfera
orijentisana unutra. Gornja polusfera se dobija iz parametarskih jednačina
sfere za ψ ∈ [0, π/2], a donja polusfera se dobija za ψ ∈ [π/2, π]. Važi

D(x, y) R2

D(φ, ψ) = 2 | sin 2ψ|.
Ako je ψ ∈ [0, π/2], tada je sin 2ψ > 0 i važi
∫∫ ∫2π ∫π/2
2
I11 = z dx dy = dφ R3 sin ψ cos2 ψ dψ = R3 π.
3
S1+ 0 0
Ako je ψ ∈ (π/2, π), tada je sin 2ψ < 0 i

∫∫ ∫2π ∫π
2
I12 = − z dx dy = − dφ R3 cos2 ψ(− sin ψ) dψ = R3 π.
3
S2− 0 π/2
4
Prema tome I1 = R3 π. U ovom zadatku promenljive x, y i z mogu
3
promeniti mesta, uzimajući ubzir i podintegralnu funkciju i domen inte-
gracije. Prema tome, svi preostali integrali jednaki su integralu I1 :
∫∫ ∫∫
4
y dx dz = x dy dz = I1 = R3 π.
3
S+ S+
Konačan rezultat jeste I = 4R3 π.

∫∫
Primer 4.4.2. Izračunati integral yz dx dy + xz dy dz + xy dx dz, ako je
S+
S+ spoljna strana tela ograničenog površima x2 + y 2 = R2 , x = 0, y = 0,
z = 0, z = a, R, a > 0.
Rešenje. Površ S se može prikazati kao unija S = S1 + S2 + S3 + S4 + S5 ,

pri čemu je S1 deo površi koji pripada cilindru, S2 je deo koji pripada ravni
z = 0, S3 je deo koji pripada ravni z = a, S4 je deo koji pripada razni x = 0
i S5 je deo koji pripada ravni y = 0.
Parametarske jednačine površi S1 jesu
x = R cos φ, y = R sin φ, z = ξ, φ ∈ [0, π/2], ξ ∈ [0, a].
Normala, kojom je orijentisana spoljna strana cilindra uvek je normalna na
D(x, y)
z-osu. Stoga je = 0. Takod̄e je
D(φ, ξ)

D(x, z)
= R sin φ, D(y, z) = R cos φ.
D(φ, ξ) D(φ, ξ)
Sada je
∫∫
1 1
I1 = yz dx dy + xz dy dzxy dx dz = R2 a2 π + aR3 .
8 3
S+
1
∫∫
Površ S2 leži u ravni z = 0, te je dz = 0 i yz dx dy + xz dy dz +
S+
2
xy dx dz = 0. ∫∫
Površ S3 leži u ravni z = a, a > 0, te je dz = 0 i yz dx dy + xz dy dz +
S+
∫∫ 3
xy dx dz = a y dx dy. Parametarske jednačine površi S3 jesu
S3+
x = r cos φ, y = r sin φ, z = a, φ ∈ [0, π/2], r ∈ [0, R].

D(x, y)
Sada je = r. Normala na S+ zaklapa ugao 0 sa pozitivnim smerom
D(r, φ) 3
z-ose, te je
∫∫ ∫π/2 ∫R
1
a y dx dy = a sin φdφ r2 dr = aR3 .
3
S+ 0 0
3
∫∫
Površ S4 leži u ravni x = 0, te je i dx = 0. Prema tome, yz dx dy +
S+
∫∫ 4
xz dy dz + xy dx dz = 0. Analogno, yz dx dy + xz dy dz + xy dx dz = 0.
S+
5
Na kraju, traženi integral jednak je sumi svih prethodnih integrala: I =
2 3 1 2 2
aR + a R π.
3 8
4.5 Teorija polja

Skalarno polje je funkcija U (x1 , . . . , xn ), koja je definisana u nekoj oblasti
G, G ⊂ Rn . Skalrano polje je, dakle, preslikavanje U : G → R, gde je G
oblast u Rn .
Ako je G ⊂ R3 oblast i P , Q i R funkcije definisane u oblasti G, tada
je a = (P, Q, R) vektorsko polje definisano u oblasti G. Vektorsko polje je,
dakle, preslikavanje a : G → R3 , gde je G oblast u R3 .
Svakom skalarnom polju U pridružuje se gradijent, odnosno vektor
grad U = Ux i + Uy j + Uz k.
Gradijent skalarnog polja ne zavisi od koordinatnog sistema i pokazuje pravac

najbržeg rasta skalarnog polja U . Ako je ⃗l vektor koji zaklapa redom uglove
α, β, γ sa vektorima i, j, k, tada je izvod diferenijcabilne funkcije U u pravcu
vektora ⃗l odred̄en kao
∂U
= Ux cos α + Uy cos β + Uz cos γ = ⃗l · grad U.
⃗
∂l
Kako je ⃗l jedinični vektor, onda je ∂U⃗ projekcija vektora grad U na pravac

∂l
vektora ⃗l. Ova veličina je utoliko veća ukoliko je ugao koji grad U zaklapa
sa ⃗l manji.
Definicija 4.5.1. Neka je vektorsko polje a definisano u oblasti G ⊂ R3 .

Ako u oblasti G postoji neprekidno diferencijabilno skalarno polje U tako
da važi
a = grad U,
tada je U potencijal vektorskog polja a. U tom slučaju, ako je a = (P, Q, R),
onda važi
P = Ux , Q = Uy , R = Uz .
Ekvivalentno, U je potencijal vektorskog polja a = (P, Q, R) ako je dU =
P dx + Q dy + R dz.
Definicija 4.5.2. Neka je a = (P, Q, R) neprekidno diferencijabilno vek-

torsko polje, definisano u oblasti G. Veličina
∂P ∂Q ∂R
div a = + +
∂x ∂y ∂z
jeste divergencija vektorskog polja a.

4.5. TEORIJA POLJA 121
Simoblički operator ∇ definisan je kao

( )
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
∇= i+ j+ k= , , ,
∂x ∂y ∂z ∂x ∂y ∂z
a skraćeno se piše
div a = ∇ · a.
Definicija 4.5.3. Ako je a = (P, Q, R) neprekidno diferencijabilno vek-

torsko polje, definisano u oblasti G ⊂ R3 , onda vektor definisan kao

i j k
∂
∂
rot a = ∇ × a = ∂x ∂y ∂z
∂
P Q R
jeste rotor vektorskog polja a.
Definicija 4.5.4. Neka je γ deo po deo glatka kriva zatvorena kriva (kon-
tura) u oblasti G ⊂ R3 i neka je neprekidno vektorsko polje a = (P, Q, R)
definisano u oblasti G. Ako postoji krivolinijski integral
∫
P dx + Q dy + R dz,
γ
onda vrednost tog krivolinijskog integrala jeste cirkulacija vektorskog polja

a duž konture γ.
Ako je dr = ( dx, dy, dz), onda je
∫ ∫
P dx + Q dy + R dz = a · dr
γ γ
∫
= (P cos α + Q cos β + R cos γ) ds
γ
∫
= a · t ds,
γ
gde je t = (cos α, cos β, cos γ) jedinični vektor tangente krive γ. Prema tome,
važi ∫ ∫
P dx + Q dy + R dz = |a| cos ∠(a, t) ds.
γ γ
Dokazaćemo kasnije da je vektorsko polje je potencijalno u oblasti G,

ako je cirkulacija tog polja po ma kojoj konturi γ u G jednaka nuli.
Definicija 4.5.5. Neka je vektorsko polje a definisano i neprekidno u oblasti

G ⊂ R3 i neka je S deo po deo glatka zatvorena površ u oblasti G. Neka je
n jedinični vektor normale koji odred̄uje orijentaciju površi S. Integral
∫∫
a · n dS
S
naziva se protok ili fluks vektorskog polja a po površi S.

Uz oznaku dS = ndS, važi
∫∫ ∫∫ ∫∫
a · n dS = a dS = (P cos α + Q cos β + R cos γ) dS.
S S S
Definicija 4.5.6. Vektorsko polje a je solenoidno u oblasti G ako je protok

tog polja po ma kojoj deo po deo glatkoj zatvorenoj površi u G jednak nuli.
4.6 Formula Gaus–Ostrogradskog

Neka je G merljiva oblast u R2 . Na skupu G neka su definisane deo po
deo glatke površi: S1 = {r1 = r1 (u, v) : (u, v) ∈ G} i S2 = {r2 =
r2 (u, v) : (u, v) ∈ G}. Pretpostavimo da za svako (u, v) ∈ G važi: r1 (u, v) =
(x(u, v), y(u, v), z1 (u, v)) i r2 (u, v) = r2 (x(u, v), y(u, v), z2 (u.v)) i z1 (u, v) ≤
z2 (u, v). Time je obezbed̄eno da se površ S1 i S2 nalaze jedna ispod druge.
Na taj način je moguće formirati nepravilan ”cilindar“, ’čije su ”baze“ površi
S1 i S2 , a izvodnice su paralelne z-osi. Omotač cilindra je površ koju
označavamo sa S3 . Dobijena površ S = S1 + S2 + S3 je elementarna površ
u odnosu na z-osu, a ”cilindar“ je elementarna oblast u odnosu na z-osu.
Površ S neka je orijentisana spolja (u odnosu na cilindar). Analogno se
mogu razmatrati površi elementarne u odnosu na bilo koju osu.
Teorema 4.6.1. (Gaus–Ostrogradski) Neka su funkcije P , Q i R definisane

∂Q
i neprekidne zajedno sa parcijalnim izvodima ∂P ∂R
∂z , ∂y i ∂z u zatvorenju G
oblasti G ⊂ R3 . Pretpostavimo da se oblast G može prikazati kao unija
elementarnih oblasti u odnosu na sve tri ose. Neka je S + rub oblasti G
4.6. FORMULA GAUS–OSTROGRADSKOG 123
orijentisan spolja u odnosu na G. Tada važi formula

∫∫∫ ( ) ∫∫
∂P ∂Q ∂R
+ + dx dy dz = P dy dz + Q dz dx + R dx dy
∂x ∂y ∂z
G S +
∫∫
= (P cos α + Q cos β + R cos γ)dS.
S
Drugim rečima, ako je a = (P, Q, R) vektorsko polje, tada važi

∫∫∫ ∫∫
div a dx dy dz = a dS.
G S
Prema tome, trojni integral divergencije vektorskog polja a u merljivoj oblasti

G jednak je protoku tog polja kroz rub oblasti G (koja je deo po deo glatka
površ).
Dokaz. Teoremu dokazujemo u slučaju kada je G elementarna oblast u
odnosu na sve tri ose. Neka je skup G elementaran u odnosu na z-osu.
Tada postoje površi S1 i S2 , tako da je S1 ”ispod“ S2 . Omotač cilindra
je površ S3 . Neka je D projekcija površi S1 (i S2 ) na Oxy ravan. Postoje
neprekidno diferencijabilne funkcije φ1 (x, y) i φ2 (x, y) na skupu D, tako da
je Si = {(x, y, φi (x, y)) : (x, y) ∈ D}, i = 1, 2, pri čemu je φ1 (x, y) < φ2 (x, y)
za svako (x, y) ∈ D. Svaka normala na površ S3 je normala na z osu i stoga
je ∫∫
R dx dy = 0.
S3+
Sada važi
∫∫∫ ∫∫ φ2∫(x,y)
∂R ∂R
dx dy dz = dx dy dz
∂z ∂z
G D φ1 (x,y)
∫∫ ∫∫
= R(x, y, φ2 (x, y)) dx dy − R(x, y, φ1 (x, y)) dx dy
∫D∫ ∫∫ ∫D∫
= R dx dy + R dx dy + R dx dy,
S2+ S1+ S3+
odnosno ∫∫∫ ∫∫
∂R
dx dy dz = R dx dy.
∂z
G S+
Koristeći elementarnost u odnosu na preostale dve ose, lako se pokazuje da

važi ∫∫∫ ∫∫
∂Q
dx dy dz = Q dz dx
∂y
G S+
i ∫∫∫ ∫∫
∂P
dx dy dz = P dx dy.
∂x
G S+
Sabiranjem ovih jednakosti dobija se tražena formula.
Ako je oblast G unija konačno mnogo oblasti elementarnih u odnosu na
sve tri koordinatne ose, onda treba primeniti upravo pokazanu formulu na
sve elementarne oblasti, a na kraju sabrati dobijene integrale.
Formula Gausa–Ostrogradskog može biti dokazana i za oblasti opštije
od unije elementarnih oblasti. Teoremu navodimo bez dokaza.
Teorema 4.6.2. (Gaus–Ostrogradski) Neka je vektorsko polje a = (P, Q, R)
∂Q ∂R
neprekidno zajedno sa izvodima ∂P ∂x , ∂y , ∂z u zatvorenju G neke oblasti G ⊂
R3 . Neka je rub oblasti G spolja orijentisana deo po deo glatka zatvorena
površ S. Tada važi formula
∫∫∫ ∫∫
div a dx dy dz = adS.
S
∫∫
Primer 4.6.1. Izračunati integral I = −x2 z dy dz +y dz dx+2 dx dy, ako
S+
je S + spolja orijentisan omotač skupa G, G je deo elipsoida 4x2 +y 2 +4z 2 = 4
u prvom oktantu.
Rešenje. Prema formuli Gaus–Ostrogradskog, važi
∫∫∫
I= (−2xz + 1) dx dy dz.
G
( y )2
Deo elipsoida je dat sa: x2 + 2 + z 2 = 22 , x, y, z ≥ 0. Uvodimo uopštenu
sfernu smenu:
x = r cos φ sin ψ, y = 2r sin φ sin ψ, z = r cos ψ,
φ ∈ (0, π/2), ψ ∈ (0, π/2), r ∈ (0, 1), |J| = 2r2 sin ψ.
Traženi integral jednak je
∫π/2 ∫π/2 ∫1
π 4
I = 2 dφ dψ (−2r2 cos φ sin ψ cos ψ + 1)r2 sin ψdr = − .
3 15
0 0 0
∫∫
Primer 4.6.2. Izračunati integral (y − z) dy dz + (z − x) dx dz + (x −
S+
y) dx dy, gde je S + spoljna strana konusa x2 + y 2 = z 2 , 0 ≤ z ≤ h.
Rešenje. Dati konus nije rub ni jednog skupa u R3 . Stoga, zatvorimo ovaj
konus delom ravni z = h, koja je unutar konusa. Deo ravni označimo sa S1 ,
a dobijeni skup u R3 (kupu) označimo sa G. Tada je S2 = S + S1 rub skupa
G. Prema formuli Gaus–Ostrogradskog, važi
∫∫
(y − z) dy dz + (z − x) dx dz + (x − y) dx dy =
S2+
∫∫∫
= (Px + Qy + Rz ) dx dy dz = 0.
G
Prema tome,
∫∫
I= (y − z) dy dz + (z − x) dx dz + (x − y) dx dy
S+
∫∫
=− (y − z) dy dz + (z − x) dx dz + (x − y) dx dy.
S1+
Poslednji integral se izračunava po definiciji. Na površi S1 je z = h, odakle

sledi dz = 0 i ∫
I = − (x − y) dx dy.
S1+
Parametarske jednačine površi S1 su
x = r cos φ, y = r sin φ, z = h, r ∈ (0, h), φ ∈ (0, 2π).
Sledi
D(x, y)

D(r, φ) = r
i
∫2π ∫h
I=− dφ r2 (cos φ − sin φ)dr = 0.
0 0
Merljiva oblast G ⊂ R3 je dopustiva, ako se u njoj može primeniti for-

mula Gaus-Ostrogradskog za proizvoljno neprekidno diferencijabilno vek-
torsko polje na skupu G. Neka je G dopustiva oblast u R3 i rub oblasti
G je S = rG je deo po deo glatka površ. Posmatra se vektorsko polje
a = (x, y, z) na skupu G. Na osnovu formule Gausa–Ostrogradskog sledi
formula za izračunavanje zapremine oblasti G:
∫∫
1
m(G) = x dy dz + y dz dx + z dx dy. (4.4)
3
S
Neka su f i g ograničene i integrabilne funkcije na merljivom skupu G,

tako da je A ≤ f (x) ≤ B i g(x) ≥ 0 za svako x ∈ G. Tada očigledno važe
nejednakosti: ∫ ∫ ∫
A gdx ≤ f gdx ≤ B gdx.
G G G
Postoji neki broj C ∈ [A, B] tako da važi

∫ ∫
f gdx = C g dx.
G G
U slučaju kada je f neprekidna funkcija na prosto povezanom kompaktu G,

tada f dostiže svoj minimum i maksimu na G. Postoje tačke x1 , x2 ∈ G,
tako da je
A = min f (x) = f (x1 ), B = max f (x) = f (x2 ).

x∈G x∈G
Obzirom da je G prosto povezan, sledi da postoji kontura γ: x = x(t),

t ∈ [a, b], tako da je x(a) = A, x(b) = B i γ ⊂ G. Iz neprekidnosti realne
funkcije t 7→ f (x(t)) na segmentu [a, b] i A ≤ C ≤ B, sledi da postoji tačka
t0 ∈ [a, b], tako da je f (x(t0 )) = C. Ako je x(t0 ) = ξ0 , onda važi
∫ ∫
f gdx = f (ξ0 ) gdx. (4.5)
G G
Poslednji rezultat se naziva teorema o srednjoj vrednosti za višestruke inte-

grale.
Neka je sada G dopustiva oblast u R3 i a neprekidno diferencijabilno
vektorsko polje u G. Neka je M0 ∈ G. Tada postoji kugla sa centrom u
M0 poluprečnika d, koja je sadržana u skupu G. Rub kugle Kd je spolja
orijentisana sfera Sd . Prema teoremi o srednjoj vrednosti za integrale, sledi

da postoji neka tačka M ∈ Kd tako da važi
∫∫
a · dS
Sd
div a(M ) = .
m(Kd )
Ako d → 0, zbog neprekidnosti funkcije polja a sledi

∫∫
a · dS
Sd
div a(M0 ) = lim . (4.6)
d→0 m(Kd )
U prethodnoj formuli se umesto kugle Kd može uzeti bilo koja dopustiva

oblast D, sa svojstvom M0 ∈ D ⊂ G i dijametar oblasti D teži nuli:
∫∫
a · dS
rD
div a(M0 ) = lim . (4.7)
diam(D)→0 m(D)
Na ovaj način se pokazuje da je pojam divergencije vektorskog polja moguće

uvesti pomoću graničnih vrednosti oblika (4.7).
Oblast G je zapreminski prosto povezana, ako za svaku deo po deo glatku
površ S bez ruba, koja je sadržana u G, sledi da je i oblast D, koju ograničava
površ S, sadržana u G, odnsono D ⊂ G. Na primer, oblast koja se nalazi
izmed̄u dve koncentrične sfere nije zapreminski jednostruko povezana.
Teorema 4.6.3. Neka je vektorsko polje a neprekidno diferencijabilno u

zapreminski jednostruko povezanoj oblasti G. Polje a je solenoidno, ako i
samo ako div a(M ) = 0 za svako M ∈ G.
Dokaz. Neka je polje a solenoidno, odnosno protok vektorskog polja a po

ma kojoj deo po deo glatkoj zatvorenoj površi S (S ⊂ G) jeste nula. Neka
je M0 ∈ G proizvoljna tačka, neka je Kd kugla sa centrom u M0 i Kd ⊂ G.
Prema fomruli (4.6) sledi da je div(M0 ) = 0. U ovom delu se ne pretpostavlja
zapreminksa povezanost oglasti G.
Neka je div M = 0 za svako M ∈ G. Neka je S proizvoljna deo po deo
glatka zatvorena površ u G. Tada površ S ograničava oblast D. Oblast
je G zapreminski jednostruko povezana, te je D ⊂ G. Primenom formule
Gaus–Ostrogradskog na oblast D i površ S sledi da je protok polja a kroz
površ S jendak nuli. Prema tome, polje a je solenoidno.
4.7 Formula Stoksa

Neka je D merljiva oblast u R2 promenljivih u i v. Rub oblasti D je
pozitivno orijentisana (u odnosu na D) kontura γ: u = u(t), v = v(t),
t ∈ [a, b]. Na skupu D definisana je neprekidno diferencijabilna (ili deo po
deo glatka) površ S = {r = r(u, v) : (u, v) ∈ D}. Rub površi S je kontura
Γ: x = x(u(t), v(t)), y = y(u(t), v(t)), t ∈ [a, b], koja je orijentisana sa-
glasno orijentaciji krive γ. Površ S je orijentisana saglasno orijentaciji krive
×rv
γ, odnosno jedinični vektor normale površi je n = |rruu ×rv|
. Vektorsko polje
a = (P, Q, R) neka je neprekidno diferencijabilno na površi S.
Teorema 4.7.1. (Stoks) Pod prethodno navednim uslovima, važi formula
∫ ∫∫
a · dr = rot a dS,
Γ+ S
odnosno cirkulacija vektorskog polja a duž konture Γ jednaka je protoku tog

polja kroz ma koju do po deo glatku površ S, čiji je rub kriva γ, a površ je
orijentisana saglasno orijentaciji krive Γ.
Drugim rečima, važi

∫ ∫ ∫ cos α cos β cos γ
∂
P dx + Q dy + R dz = ∂ ∂
∂x ∂y ∂z dS,
P Q R
Γ+ S
gde su α, β, γ uglovi koje vektor normale n zaklapa sa pozitivnim delovima

x, y i z koordinatnih osa.
Dokaz. Podsećamo da je γ pozitivno orijentisana kontura koja ograničava
oblast D. Tada da važi
∫
P dx =
Γ+
∫b
= P [x(u(t), v(t)), y(u(t), v(t)), z(u(t), v(t))]x′t (u(t), v(t))dt
a
∫b
= P · (xu ut + xv vt ) dt
∫a
= P · (xu du + xv dv).
γ+
4.7. FORMULA STOKSA 129
Primenom Grinove formule na poslednji izraz, sledi

∫ ∫ [ ( ) ( )]
∂ ∂x ∂ ∂x
P dx = P − P dudv
∂u ∂v ∂v ∂u
γ+ D
∫
= [(Px xu + Py yu + Pz zu ) xv
D
+P xuv − (Px xv + Py yv + Pz zv ) xu − P xvu ] dudv
∫∫ [ ]
D(z, x) D(x, y)
= Pz − Py dudv
D(u, v) D(u, v)
∫D∫ ∫∫
= Pz dz dx − Py dx dy
S + S+
∫ ∫
= (Pz cos β − Py cos γ) dS.
S
Analogno se dokazuju formule
∫ ∫∫
Q dy = (Qx cos γ − Qz cos α) dS
Γ+ S
∫ ∫∫
R dz = (Ry cos α − Rx cos β) dS.
γ+ S
Sabiranjem polsednje tri jednakosti dobija se traženi rezultat.

Primer 4.7.1. Data je sfera x2 + y 2 + z 2 = 1 i paraboloid z = x2 + y 2 .
Presek sfere i paraboloida je kontura γ. Dato je vektorsko polje a = (y, x2 , z).
Proveriti formulu Stoksa.
Rešenje. Uvodimo cinlindrične koordinate:
x = r cos φ, y = r sin φ, z = ξ, r > 0, φ ∈ (0, 2π), ξ ∈ R.
Zbog uslova z ≥ 0 sledi ξ ≥ 0. U novim kordinatama jednačina sfere je
r2 + ξ 2 = 1, a jednačina elipsoida je r2 = ξ.
Kontura γ je presek sfere i paraboloida, odakle sledi da se ξ za konturu
√ kao poziitvno rešenje jednačine ξ + ξ − 1 = 0. Prema tome,
γ dobija 2
5−1
ξ= . Parametarske jednačine konture γ su
2
√√ √√ √
5−1 5−1 5−1
x= cos φ, y = sin φ, z = , φ ∈ [0, 2π].
2 2 2
√
5−1
Sledi da je γ kružica u ravni z = , pozitivno orijentisana posmatrana
2
odozgo. Stoga je
∫
I1 = y dx + x2 dy + z dz
γ+
√ ∫2π (√ )3/2 ∫2π
5−1 5 − 1
= (− sin2 φ)dφ + cos3 φdφ
2 2
0 0
√
5−1
= −π .
2
Neka je S1 deo paraboloida koji je unutar sfere. Orijentisana je gornja
strana paraboloida, kako bi bila u skladu sa orijentacijojm konture γ. Sada
je
cos α cos β cos γ
∂
∂
∂z = (2x − 1) cos γ.
∂
∂x ∂y
y x2 z
Parametarske jednačine površi S1 jesu
 √ 
√
5−1 
x = r cos φ, y = r sin φ, z = r2 , φ ∈ [0, 2π], r ∈ 0, .
2
Prema tome,

∫ ∫ cos α cos β cos γ ∫∫
∂
I2 = ∂ ∂
dS = (2x − 1) cos γ dS.
∂x ∂y ∂z
y x 2 z
S1 S1
Važi
D(x, y)

cos γ = = r.
D(r, φ)
Sada je √√
5−1
∫2π ∫ 2 √
5−1
I2 = dφ r(2r cos φ − 1)dr = −π .
2
0 0
Neka je S3 deo sfere unutar paraboloida. Orijentisana je gornja strana
sfere, kako bi bila u skladu sa orijentacijom krive γ + . Parametarske jednačine
površi S2 jesu:
x = cos φ sin ψ, y = sin φ sin ψ, z = cos ψ, φ ∈ [0, 2π], ψ ∈ [0, ψ0 ],
gde je ψ0 ∈ [0, π/2] takav broj sa svojstvom sin2 ψ0 = cos ψ0 . Broj ψ0 se

dobija iz uslova preseka sfere i paraboloida. Sada je

D(x, y)
cos γ = = sin ψ cos ψ.
D(φ, ψ)
Važi
∫ ∫ cos α cos β cos γ
∂
I3 = ∂ ∂
∂x ∂y ∂z dS
y x2 z
S
∫ 3∫
= (2x − 1) cos γdS
S3
∫2π ∫ψ0
= dφ (2 cos φ sin ψ − 1) sin ψ cos ψ dψ
0 0
= −π sin2 ψ0 = −π cos ψ0 .
Uslov sin2 ψ0 = cos ψ0 je ispunjen ako√i samo ako važi cos2 ψ0 +cos ψ0 −1 = 0,
5−1
odnosno ako i samo ako je cos ψ0 = . Na kraju,
2
√
5−1
I3 = −π .
2
Važi I1 = I2 = I3 , čime je pokazano da važi formula Stoksa.
∫
Primer 4.7.2. Izračunati integral I = (y − z) dx + (z − x) dy + (x − y) dz,
γ
ako je γ presek cilindra x2 + y 2 = 1 i ravni x + z = 1, orijentisana pozitivno
posmatrano sa pozitivnog dela x-ose.
Rešenje. Uvod̄enjem cilindričnih koordinata, lako se proverava da je jednačina

krive, sa traženom orijentacijom, data kao
x = r cos φ, y = r sin φ, z = 1 − r cos φ, φ ∈ (0, 2π), r ∈ (0, 1).
Važi
cos α cos β cos γ
∂
∂
= −2(cos α + cos β + cos γ).
∂
∂x ∂y ∂z
y − z z − x x − y
Pri tome je
cos α = cos γ = r, cos β = 0.
Prema Stoksovoj formuli, važi
∫ ∫2π ∫1
I = (−2) (cos α + cos β + cos γ)dS = −2 dφ 2rdr = −4π.
S 0 0
Neka je u oblasti G ⊂ R3 definisano neprekidno diferencijabilno vek-

torsko polje a, neka je M0 ∈ G i neka je n jedinični vektor. Ravan π neka
sadrži M0 i normalna je na n. U ravni π neka je S merljiva oblast koja
sadrži M0 , S ⊂ G, tako da je rub oblasti S u ravni π kontura γ. Pret-
postavimo da je γ orijentisana pozitivno u odnosu na onu stranu oblasti S
koja je orijentisana vektorom n. Na osnovu Stoksove formule važi
∫ ∫∫
a · dr = (rot a · n)dS.
γ+ S
Primenom formule o srednjoj vrednosti integrala, sledi da važi

∫∫
(rot a · n)dS = (rot a · n)(M ) · m(S),
S
gde je S ∈ M i m(S) je površina oblasti S. Prelaskom na graničnu vrednost

kada dijametar oblasti S teži nuli i koristeći neprekidnost funkcije rot a · n,
sledi formula ∫
a · dr
γ+
rotn a(M0 ) = lim . (4.8)
diam(S)→0 m(S)
Ovde je rot a · n = rotn a projekcija rotora vektorskog polja a na jedinični
vektor n. Prethodna formula omogućava definiciju rotora vektorskog polja
preko granične vrednosti oblika (4.8).
Površ S je dopustiva, ako je rub površi S neka kontura, tako da se za
proizvoljno neprekidno diferencijabilno vektorsko polje na površi S može pri-
meniti Stoksova formula. Oblast G ⊂ R3 je površinski jednostruko povezana,
ako za svaku konturu γ ⊂ G postoji dopustiva površ S tako da je S ⊂ G i
rS = γ. Na primer, torus nije jednostruko površinski povezana oblast. Može
se pokazati da je svaka konveksna oblast površinski jednostruko povezana.
Teorema 4.7.2. Neka je vektorsko polje a neprekidno diferencijabilno u

površinski jednostruko povezanoj oblasti G ⊂ R3 . Tada su sledeća tvrd̄enja
ekvivalentna:
∫
(1) a · dr = 0 za svaku konturu γ sadržanu u G.
γ+
(2) Polje a je potencijalno, odnosno postoji potencijal U (x, y, z) polja a
.U tom slučaju je ∫
adr = U (B) − U (A),
(AB)
gde je (AB) bilo koja kriva u G koja spaja A i B.

(3) rotν a(M ) = 0 za svaku tačku M ∈ G, odnosno polje a je bezvrtložno.
Dokaz. Ekvivalencija tvrd̄enja (1) i (2) dokazuje se na potpuno isti način

kao u dvodimenzionalnom slučaju. Implikacija (1) =⇒ (3) sledi na osnovu
formule (4.8). Implikacija (3) =⇒ (1) sledi na osnovu Stoksove formule.
Glava 5
Parametarski integrali
5.1 Funkcija gornje granice

Neka je data funkcija f : [a, b] → R. Definišemo funkciju gornje granice
integrala na sledeći način:
∫x
F (x) = f (t)dt,
a
za one vrednosti x ∈ [a, b] za koje postoji prethodni integral. Dokazujemo

važan rezultat o neprekidnosti i diferencijabilnosti funkcije F .
Teorema 5.1.1. (1) Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], onda je funkcija
F neprekidna na [a, b].
(2) Ako je funkcija f neprekidna na [a, b], onda je funkcija F diferenci-
jabilna na [a, b] i F ′ (x) = f (x) za svako x ∈ [a, b].
Dokaz. (1) Pretpostavimo da je f integrabilna na [a, b]. Tada je funkcija

f ograničena na [a, b], te postoji M > 0, tako da za svako t ∈ [a, b] važi
|f (t)| ≤ M . Neka je x ∈ [a, b], i neka je ∆x realan broj, tako da je x + ∆x ∈
[a, b]. Tada je
x+∆x x+∆x
∫ ∫x ∫

|F (x + ∆x) − F (x)| = f (t)dt − f (t)dt = f (t)dt

a a x
x+∆x x+∆x
∫ ∫

≤ |f (t)|dt ≤ M dt = M · |∆x| .

x x
135
136 GLAVA 5. PARAMETARSKI INTEGRALI
Sledi lim f (x + ∆x) = f (x), te je funkcija f neprekidna u tački x. Kako

∆x→0
je x ∈ [a, b] proizvoljna tačka, proizilazi da je f neprekidna na [a, b].
(2) Pretpostavimo da je f neprekidna, samim tim i integrabilna na [a, b].
Neka je x ∈ [a, b], i neka je ∆x realan broj tako da je x + ∆x ∈ [a, b]. Neka je
ϵ > 0 proizvoljan broj. Na osnovu neprekidnosti funkcije f u tački x, sledi
da postoji δ > 0, tako da ako je |t − x| < δ, odna je |f (t) − f (x)| < ϵ. Neka
je, dakle, |∆x| < δ. Tada je

∫
x+∆x ∫
x+∆x
F (x + ∆x) − F (x) 1 1
− f (x) = f (t)dt − f (x)dt
∆x ∆x ∆x
x x
x+∆x
∫
1
≤ |f (t) − f (x)|dt ≤ ϵ.
|∆x|
x
Proizilazi da je funkcija F diferencijabilna u tački x, kao i F ′ (x) = f (x).
5.2 Svojstveni parametarski integrali

Neka je X ⊂ Rn , i neka je Y ⊂ Rm . Funkcija f : X × Y → R je funkcija
dve promenljive, i to x ∈ X i y ∈ Y . Pretpostavimo da je∫X merljiv skup
u Rn , i pretpostavimo da za svako y ∈ Y postoji integral f (x, y)dx. Pri
X
tome, izraz dx u prethodnon integralu označava da se integrali u domenu
promenljive x = (x1 , . . . , xn ), odnosno dx ≡ dx1 · · · dxn . Tada prethodni
integral jeste funkcija promenljive y, odnosno
∫
I(y) = f (x, y)dx (5.1)
X
je svojstveni parametarski integral, pri čemu je, naravno, y ∈ Y parametar.

U mnogim primenama parametarskih integrala, od interesa je pronaći
način za izračunavanje granične vrednost, izvoda ili integrala nekog para-
metarskog integrala. Preciznije, potrebno je utvrditi pod kojim uslovima in-
tegral može zameniti mesto sa graničnom vrednošću, izvodom ili integralom
funkcije.
Prvo razmatramo graničnu vrednost funkcije F definisane formulom (5.1).
Neka je y0 je tačka nagomilavanja skupa Y . Funkcija (x, y) 7→ f (x, y) je
definisana na skupu X × Y , a funkcija x 7→ φ(x) neka je definisana na skupu
X.
5.2. SVOJSTVENI PARAMETARSKI INTEGRALI 137
Funkcija f (x, y) ravnomerno konvergira ka funkciji φ(x) na skupu X (ili

po x ∈ X) kada y → y0 , ako:
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(∀y ∈ Y )(∥y − y0 ∥ < δ =⇒ |f (x, y) − φ(x)| < ϵ.
x∈X
Oznaka je f (x, y) ⇒ φ(x), y → y0 .
x∈X
Ako je f (x, y) ⇒ φ(x), y → y0 , onda je lim f (x, y) = φ(x) za svako
y→y0
x ∈ X. Obrnuta implikacija ne važi u opštem slučaju.
Teorema 5.2.1. Neka je X ⊂ Rn merljiv skup, Y ⊂ ∫ R , i neka je funkcija

m
f : X × Y takva, da za svako y ∈ Y postoji integral f (x, y)dx. Neka je y0

X
tačka nagomilavanja skupa Y . Ako funkcija f (x, y) ravnomerno konvergira
ka funkciji φ(x) po x ∈ X kada y → y0 , tada je φ(x) integrabilna funkcija
na skupu X i važi
∫ ∫ ∫
lim f (x, y)dx = lim f (x, y)dx = φ(x)dx.
y→y0 y→y0
X X X
Dokaz. Skup X je merljiv, te je mn (X) < ∞. Neka je ϵ > 0. Na osnovu

x∈X
f (x, y) ⇒ φ(x) kada y → y0 , sledi da postoji δ > 0, tako da za svako
x ∈ X i svako y ∈ Y važi implikacija:
ϵ
∥y − y0 ∥ < δ =⇒ |f (x, y) − φ(x)| < .
3 · mn (X)
Neka je stoga y ∈ Y i ∥y − y0 ∥ < δ.

∫
Postoji integral f (x, y)dx. Stoga postoji podela T = {Gj }kj=1 skupa
X
X, tako da se gornja i donja Darbuova suma funkcije f (u odnosu na podelu
T , kao i u odnosu na odabranu tačku y) razlikuju za manje od 3ϵ . Neka je
(za već odabrano y ∈ Y ) i svako j ∈ {1, . . . , k}:
mφ φ f f
j = inf φ(x), Mj = sup φ(x), mj = inf f (x, y), Mj = sup f (x, y).
x∈X x∈X x∈X x∈X
∑
k
U skladu sa uvedenim oznakama, važi (Mjf − mfj )mn (Gj ) < 3ϵ .
j=1
Procenjujemo razliku gornje i donje Darbuove sume funkcije φ u odnosu

na podelu T :

∑ ∑ ∑
k k k
(M − m )mn (Gj ) ≤
φ φ
|M φ
− M f
|m (G ) + (Mjf − mfj )mn (Gj )
j j j j n j
j=1 j=1 j=1
∑
k
+ |mfj − mφ
j |mn (Gj )
j=1
ϵ ∑ k
ϵ ϵ ∑ k
≤ mn (Gj ) + + mn (Gj ) = ϵ.
3 · mn (X) 3 3 · mn (X)
j=1 j=1
Na taj način je dokazana integrabilnost funkcije φ na skupu X.

Još jednom, neka je y ∈ Y i ∥y − y0 ∥ < δ. Tada važi procena

∫ ∫ ∫

f (x, y)dx − φ(x)dx ≤ |f (x, y) − φ(x)| dx ≤ ϵ .
3

X X X
Time je dokazano tvrd̄enje teoreme.

U nekim situacijama korisno je primeniti Teoremu Dinija1 za utvrd̄ivanje
ravnomerne konvergencije niza funkcija.
Teorema 5.2.2. (Dini) Neka je K kompaktan skup u Rm , neka je (fn )n niz
realnih neprekidnih funkcija koje su definisane na K, i neka je f : K → R
takod̄e realna neprekidna funkcija na K. Pretpostavimo da važe sledeća dva
uslova:
(1) fn (x) ≤ fn+1 (x) za svako x ∈ K i svako n ∈ N;
(2) lim fn (x) = f (x) za svako x ∈ K.
n→∞
x∈K
Tada je fn ⇒ f kada n → ∞.
Dokaz. Neka je ϵ > 0, i za svako n ∈ N neka je gn = f − fn . Funkcije fn i f
su neprekidne, te su i funkcije gn neprekidne. Skup E = (−epsilon, +ϵ) je
otvoren u R, pa je skup Fn = gn−1 (E) = {x ∈ K : f (x) − fn (x) < ϵ} otvoren
u Rm . Niz (fn )n je rastući, te je niz (gn )n opadajući. Prema tome, mora
biti Fn ⊂ Fn+1 . Na osnovu lim fn (x) = f (x) za svako x ∈ K, sledi da je
n→∞
∪
∞
K ⊂ Fn . Skup K je kompaktan, pa proizilazi da prethodno otvoreno
n=1
pokrivanje skupa K može biti svedeno na konačno pokrivanje. Dakle, K ⊂
1
Ulisse Dini (1845-1918), italijanski matematičar
F1 ∪ · · · ∪ Fl = Fl . Neka je sada n ≥ l i x ∈ K. Tada je x ∈ Fl i

x∈K
f (x) − fn (x) < ϵ. Time je dokazano fn ⇒ f .
Teorema Dinija može biti dokazana analogno u slučaju opadajućeg niza
funkcija.
Dokazujemo rezultat o neprekidnosti funkcije F .
Teorema 5.2.3. Neka je X ⊂ Rn kompaktan i merljiv, i neka je Y ⊂ Rm
kompaktan skup. Ako je funkcija (x, y) 7→ f (x, y) neprekidna na X × Y ,
tada funkcija F postoji i ona je ravnomerno neprekidna na Y .
Dokaz. Za svako y ∈ Y funkcija x 7→ f (x, y) je neprekidna na kompak-
tnom i merljivom skupu X, te je ova funkcija integrabilna na X. Stoga
postoji funkcija F . Prema pretpostavkama teoreme, skup X × Y mora
biti kompaktan. Funkcija f je neprekidna na kompaktu X × Y , te je
funkcija f ravnomerno neprekidna na ovom skupu. Skup X je merljiv, te je
mn (X) < ∞. Neka je ϵ > 0. Postoji δ > 0, tako da za svako x ∈ X i svako
y1 , y2 ∈ Y važi implikacija:
ϵ
d(x, y1 ) − d(x, y2 ) < δ =⇒ |f (x, y1 ) − f (x, y2 )| < .
mn (X)
Imajući u vidu osobine Eukolidove metrike u Rn+m , prethodna implikacija

je ekvivalentna sledećoj:
∥y1 − y2 ∥ < δ =⇒ |f (x, y1 ) − f (x, y2 )| < ϵ.
Neka je stoga ∥y1 − y2 ∥ < δ. Tada je

∫ ∫

|F (y1 ) − F (y2 )| = f (x, y1 ) − f (x, y2 )dx ≤ |f (x, y1 ) − f (x, y2 )|dx

X X
ϵ
≤ .
mn (X)
Time je dokazana ravnomerna neprekidnost funkcije F na skupu Y .
Jednostavno je dokazati rezultat za integraljenje svojstvenog parametar-
skog integrala.
Teorema 5.2.4. Ako je funkcija f (x, y) neprekidna na skupu K = X × Y ,
gde su X ⊂ Rn i Y ⊂ Rm merljivi i kompaktni skupovi, onda je
∫ ∫ ∫ ∫
dy f (x, y)dx = dx f (x, y)dy.
Y X X Y
Dokaz. Pod uslovima teoreme, skup K je merljiv i kompaktan u Rn+m .

Prema
∫∫ Fubinijevoj teoremi, oba posmatrana integrala su jednaka integralu
f (x, y)dxdy.
K
Na kraju, ispitujemo uslove diferencijabilnosti svojstvenog parametarskog
integrala.
Teorema 5.2.5. Neka je X merljiv kompakt u Rn , neka je Y = [c, d] ⊂ R,
i neka je data neprekidna funkcija f : X × Y → R, tako da je parcijalni
izvod ∂f ∂y
(x,y)
neprekidan na skupu K = X × Y . Tada je funkcija F (y) =
∫
f (x, y)dx neprekidno diferencijabilna po y ∈ [c, d], i pri tome je
X
∫ ∫
d ∂f (x, y)
F ′ (y) = f (x, y)dx = dx, y ∈ [c, d].
dy ∂y
X X
Dokaz. Neka je y ∈ [c, d] proizvoljna tačka. Primenimo prethodnu teoremu

na funkciju ∂f
∂y na merljivom kompaktu K1 = X × [c, y]. Sada važi
∫y ∫ ∫ ∫y
∂f (x, η) ∂f (x, η)
dη dx = dx dη (5.2)
∂y ∂y
c X X c
∫
= f (x, y)dx − C1 , (5.3)
X
∫ ∂f
gde je C1 = f (x, c)dx. Skup K je kompaktan, a funkcija ∂y je neprekidna
X
∂f
na K. Stoga je ∂y ravnomerno neprekidna na K. Prema tome, funkcija
∫
∂f (x, η)
φ(η) = dx
∂y
X
je (ravnomerno) neprekidna po η ∈ [c, d]. Sledi

∫y ∫
d ∂f (x, η)
φ(η)dη = φ(y) = dx.
dy ∂y
c X
Sada formula (5.3) postaje

∫y ∫
φ(η)dη + C1 = f (x, y)dx.
c X
Na kraju, važi
∫ ∫y ∫
d d ∂f (x, η)
f (x, y)dx = φ(η)dη = φ(y) = dx.
dy dy ∂y
X c X
Sledeći rezultat je posebno interesantan za primene.

Teorema 5.2.6. Neka su f (x, y) i ∂f ∂y (x,y)
neprekidne funkcije na skupu
[a, b] × [c, d]. Neka su α(y) i β(y) diferencijabine funkcije na [c, d]. Tada je
funkcija
∫
β(y)
F (y) = f (x, y)dx

α(y)
diferencijabilna na [c, d] i pri tome važi formula
∫
β(y)
′ ∂f (x, y)
F (y) = dx + β ′ (y)f (β(y), y) − α′ (y)f (α(y), y).
∂y
α(y)
Specijalno, ako su α i β neprekidno diferencijabilne, onda je i F neprekidno

diferencijabilna.
Dokaz. Neka je y, y + ∆y ∈ [c, d]. Tada je
 
∫
β(y+∆y) ∫
β(y)
F (y + ∆y) − F (y) 1  
=  f (x, y + ∆y)dx − f (x, y)dx
∆y ∆y
α(y+∆y) α(y
∫
β(y) ∫
β(y+∆y)
f (x, y + ∆y) − f (x, y) 1
= dx + f (x, y + ∆y)dx
∆y ∆y
α(y) β(y)
∫
α(y+∆y)
1
− f (x, y + ∆y)dx.
∆y
α(y)
Funkcije f i ∂f
∂y su neprekidne, te na osnovu Lagranžove teoreme o sred-
njoj vrednosti sledi da postoji tačka ξ1 izmed̄u y i y + ∆y, tako da je
f (x, y + ∆y) − f (x, y) ∂f (x, ξ1 )
= .
∆y ∂y
∂f (x,y)
Funkcija ∂y je neprekidna, pa je onda
∫
β(y) ∫
f (x, y + ∆y) − f (x, y) β(y)
∂f (x, y)
lim dx = dx.
∆y→0 ∆y α(y) ∂y
α(y)
Funkcija f je neprekidna, pa na osnovu Teoreme o srednjoj vrednosti za

integrale, postoji ξ2 izmed̄u β(y) i β(y + ∆y), tako da važi
∫
β(y+∆y)
1 β(y + ∆y) − β(y)
f (x, y + ∆y)dx = f (ξ2 , y) .
∆y ∆y
β(y)
Funkcija β je neprekidna, te ξ2 → β(y) kada ∆y → 0. Funkcija f je

neprekidna, a funkcija β je diferencijabilna, i stoga je
∫
β(y+∆y)
1
lim f (x, y + ∆y)dx = β ′ (y)f (β(y), y)).
∆y→0 ∆y
β(y)
Analogno,
∫
α(y+∆y)
1
lim f (x, y + ∆y)dx = α′ (y)f (α(y), y)).
∆y→0 ∆y
α(y)
5.3 Nesvojstveni parametarski integrali

Prametarski integral je nesvojstven, ako je domen integracije neograničen
skup, ili je funkcija neograničena u okolini neke tačke domena integracije.
Jednostavnosti radi, pretpostavljamo da su promenljive x i y realne, odnosno
njihovi domeni jesu intervali na realnoj pravoj.
Neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) −∞ < a < b ≤ +∞;
(2) funkcija f (x, y) definisana je na skupu tačka (x, y), gde je x ∈ [a, b),
a y ∈ Y (Y ⊂ R) je neki skup parametara;
(3) Za svako ξ ∈ [a, b) i svako y ∈ Y postoji Rimanov integral
∫ξ
f (x, y)dx;
a
5.3. NESVOJSTVENI PARAMETARSKI INTEGRALI 143
∫b
(4) Za svako y ∈ Y integral f (x, y)dx konvergira kao nesvojstveni
a
integral, odnosno za svako y ∈ Y je definisana funkcija
∫b ∫ξ
F (y) ≡ f (x, y)dx = lim f (x, y)dx.
ξ→b−0
a a
∫b
Ako su ispunjeni svi uslovi (1)–)4), tada nesvojstveni integral F (y) = f (x, y)
a
konvergira na skupu Y . Pri tome je tačka b nesvojstvena (singularna) tačka
tog integrala.
∫b
Definicija 5.3.1. Pretpostavimo da nesvojstveni integral f (x, y)dx kon-
a
vergira na skupu Y . Nesvojstveni integral konvergira ravnomerno po para-
metru y ∈ Y , ako za svako ϵ > 0 postoji neko b′ ∈ [a, b), tako da za svako
ξ ∈ [b′ , b) i svako y ∈ Y važi

∫b

f (x, y)dx < ϵ.

ξ
U definiciji obične konvergencije nesvojstvenog integrala tačka b′ se bira

u zavisnosti od prethodno odabrane tačke y ∈ Y . Prema tome, kada je u
pitanju obična konvergencija nesvojstvenog integrala, onda važi
 b 
∫b ∫ ∫ξ
lim f (x, y)dy = lim  f (x, y)dx − f (x, y)dx = 0.
ξ→b−0 ξ→b−0
ξ a a
Sa druge strane, u definicije ravnomerne konvergencije nesvojstvenog inte-

grala zahteva se postojanje tačke b′ nezavisno od izbora tačke y ∈ Y . Stoga,
iz ravnomerne konvergencije nesvojstvenog integrala sledi obična konvergen-
cija tog integrala. Obrnuto tvrd̄enje u opštem slučaju ne važi.
Ako su i tačka a i tačka b nesvojstvene tačke integrala F (y), i ako pri
tome nema drugih nesvojstvenih tačaka na intervalu (a, b), onda se ispiti-
∫b
vanje obične i ravnomerne konvergencije integrala f (x, y)dx svodi na is-
a
∫c ∫d
tovremeno ispitivanje konvergencije dva integrala f (x, y)dx i f (x, y)dx,
a c
gde je a < c < b.
Primer 5.3.1. Dokazati da integral

∫
+∞
e−x cos xy dx
0
konvergira ravnomerno po parametru y ∈ (−∞, +∞).

Dokaz. Za proizvoljan broj ϵ > 0 neka je b′ = ln 2ϵ . Neka su ξ ∈ [b′ , +∞) i
y ∈ R proizvoljni. Tada je

∫ ∫
+∞
+∞
−x ′ ϵ
e cos xy dy ≤ e−x dx = e−ξ ≤ e−b = < ϵ.
2
ξ ξ
Time je tvrd̄enje dokazano.

∫b
Ako integral f (x, y)dx konvergira na skupu Y , ali ne konvergira rav-
a
∫b
nomerno po parametru y ∈ Y , onda integral f (x, y)dx konvergira nerav-
a
nomerno po parametru y ∈ Y . U tom slučaju postoji neko ϵ > 0, tako da za
svako b′ ∈ [a, b) postoje ξ ∈ [b′ , b) i y ∈ Y , za koje važi nejednakost

∫b

f (x, y)dx ≥ ϵ.

ξ
∫
+∞
Primer 5.3.2. Dokazati da integral I(y) = ye−xy dx konvergira nerav-
0
nomerno po parametru y ∈ [0, +∞).
Dokaz. Očigledno je I(0) = 0. Ako je y > 0, korišćenjem smene xy = t
proizilazi da je I(y) = 1. Odavde sledi konvergencija integrala I(y) na
skupu [0, +∞). Dokazaćemo da konvergencija nije ravnomerna. Neka je
ϵ = e−1 . Za svako b′ ∈ (0 + ∞) neka je ξ = b′ i y = 1/b′ i
∫
+∞ ∫
+∞ ∫
+∞ ∫
+∞
−xy −xy −t 1
ye dx = ye dx = e dt = e−t dt = .
e
ξ b′ b′ y 1
Sledi da integral I(y) ne konvergira ravnomerno po parametru y na skupu

[0, +∞).
Dokazujemo Vajerštrasov2 kriterijuma za utvrd̄ivanje ravnomerne kon-

vergencije nesvojstvenog integrala.
Teorema 5.3.1. (Vajerštras) Pretpsotavimo da su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) Za svako y ∈ Y i svako b′ ∈ (a, b) funkcija f (x, y) integrabilna po
x ∈ [a, b′ ];
(2) Postoji funkcija φ : [a, b) → R takva da za svako y ∈ Y i svako
x ∈ [a, b) važi nejednakost |f (x, y)| ≤ φ(x);
∫b
(3) Nesvojstveni integral φ(x)dx konvergira.
a
∫b
Tada integral f (x, y)dx konvergira ravnomerno po parametru y ∈ Y .
a
∫b
Dokaz. Na osnovu konvergencije integrala φ(x)dx sledi da za svako ϵ > 0
a
postoji neki broj b′ ∈ [a, b), takav da za svako ξ ∈ [b′ , b) važi nejednakost
∫b
0 ≤ φ(x)dx < ϵ. Za svako ξ ∈ [b′ , b) i svako y ∈ Y važi nejednakost
ξ

∫ b ∫b ∫b

f (x, y)dx ≤ |f (x, y)|dx ≤ φ(x)dx < ϵ.

ξ ξ ξ
∫b
Ovim je pokazana ravnomerna konvergencija integrala f (x, y)dx po parametru
a
y ∈Y.
Primer 5.3.3. Dokazati da integral
∫
+∞
cos xy
dx
1 + x2
0
konvergira ravnomerno po parametru y ∈ (−∞, +∞).
| cos xy| ∫
+∞
Dokaz. Na osnovu nejednakosti 1+x2
≤ 1
1+x2
i identiteta dx
1+x2
= π
2,
0
prema kriterijumu Vajerštrasa polazni integral konvergira ravnomerno po
parametru y ∈ (−∞, +∞).
2
Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (1815-1897), nemački matematičar

(1) Funkcija f (x, y) je neprekidna na skupu [a, b) × [c, d];
∫b
(2) Integral f (x, y)dx konvergira ravnomerno po parametru y ∈ [c, d].
a
∫b
Tada f (x, y)dx jeste neprekidna funkcija parametra y ∈ [c, d].
a
Dokaz. Neka je ϵ > 0 proizvoljan. Na osnovu ravnomerne konvergencije

∫b
integrala f (x, y)dx po y ∈ [c, d], sledi da postoji b′ ∈ [a, b) takav da za
a
svako y ∈ [c, d] važi nejednakost
b
∫

f (x, y)dx < ϵ .
2
′
b
∫b′
Integral f (x, y)dx je svojstven, i stoga je ovaj integral neprekidna funkcija
a
parametra y na [c, d]. Neka je y0 ∈ [c, d]. Postoji δ > 0 takav da za svako
y ∈ [c, d] za koje je |y − y0 | < δ, važi
b′
∫ ∫b′

f (x, y)dx − f (x, y0 )dx < ϵ .
2

a a
Za svako y ∈ [c, d] za koje je |y − y0 | < δ sledi da važi

b b′
∫ ∫b ∫ ∫b′

f (x, y)dx − f (x, y0 )dx ≤ f (x, y)dx − f (x, y0 )dx

a a a a
b b
∫ ∫

+ f (x, y)dx + f (x, y0 )dx < ϵ.

′ ′
b b
∫b
Stoga, integral f (x, y)dx je neprekidna funkcija parametra y u proizvoljnoj
a
tački y0 ∈ [c, d].
Sada dokazujemo teoremu o integrabilnosti nesvojstvenog parametarskog
integrala.

(1) Funkcija f (x, y) je neprekidna na skupu [a, b) × [c, d];
∫b
(2) Integral f (x, y)dx konvergira ravnomerno po parametru y ∈ [c, d].
a
Tada važi formula
∫d ∫b ∫b ∫d
c a a c
∫b
Dokaz. Integral f (x, y)dx je ravnomerno konvergentan po parametru y ∈
a
[c, d], te je ovim integralom definisana neprekidna funkcija po y ∈ [c, d].
∫d ∫b
Stoga postoji integral dy f (x, y)dx. Na osnovu ravnomerne konvergencije
c a
∫b
integrala f (x, y)dx po y ∈ [c, d], za svako ϵ > 0 postoji neko b′ ∈ [a, b) tako
a
da za svako ξ ∈ (b′ , b) i svako y ∈ [c, d] važi nejednakost

∫ b

ϵ
f (x, y)dx < .
d−c
ξ
Na osnovu Fubinijeve teoreme o promeni redosleda integracije za svojstvene
integrale, važi jednakost
∫d ∫ξ ∫ξ ∫d
c a a c
Važi sledeća procena:
d d

∫ ∫b ∫d ∫ξ ∫ ∫b

dy f (x, y)dx − dy f (x, y)dx = dy f (x, y)dx

c a c a c ξ
 
∫d ∫b
∫d
  ϵ
≤  f (x, y)dx dy < dy = ϵ.
d−c
c ξ c
Odavde sledi
∫ξ ∫d ∫b ∫d
lim dx f (x, y)dy = dx f (x, y)dy.
ξ→b−0
a c a c

Dokazaćemo teoremu o diferencijabilnosti nesvojstvenog parametarskog
integrala.
(1) Funkcije f (x, y) i ∂f ∂y
(x,y)
su neprekidne na skupu [a, b) × [c, d];
∫b (x,y)
(2) Integral ∂f ∂y dx konvergira ravnomerno po parametru y ∈ [c, d];
a
∫b
(3) Za svako y ∈ [c, d] nesvojstveni integral f (x, y) dx konvergira za.
a
∫b
Tada je F (y) = f (x, y)dx neprekidno diferencijabilna funkcija po promenljivoj
a
y ∈ [c, d] i važi
∫b ∫b
d ∂f (x, y)
f (x, y)dx = dx.
dy ∂y
a a
Dokaz. Za proizvoljno y ∈ [c, d] posmatrajmo ravnomerno konvergentan

∫b (x,η)
integral ∂f ∂η dx po parametru η ∈ [c, y]. Prema prethodnoj teoremi o
a
integraciji ravnomerno konvergentnog integrala po parametru η, sledi da
važi
∫y ∫b ∫b ∫y ∫b
∂f (x, η) ∂f (x, η)
dη dx = dx dη = f (x, y)dx + C1 , (5.4)
∂η ∂η
c a a c a
∫b ∫b ∂f (x,η)
gde je C1 = − f (x, c)dx. Integral φ(η) = ∂η dx je ravnomerno kon-
a a
vergentan i definiše neprekidnu funkciju φ(η) na [c, y]. Tada je na osnovu
∫y
osobine svojstvenog integrala φ(η)dη neprekidno diferencijabilna funkcija
c
po y na [c, d]. Tada je i druga strana jednakosti (5.4), odnosno integral
∫b
f (x, y)dx neprekidno diferencijabilna funkcija po y na [c, d]. Sada, difer-
a
enciranjem jednakosti (5.4) po y, sledi tvrd̄enje teoreme.
Primer 5.3.4. Izračunati integrale Laplasa
∫
+∞ ∫
+∞
cos ax x sin ax
I1 (a) = dx, I2 (a) = dx, a ∈ R.
1 + x2 1 + x2
0 0
Rešenje. Izračunaćemo integral I1 (a). Važi očigledna formula
∫
+∞
1
e−y(1+x ) dy.
2
=
1 + x2
0
Stoga je
∫
+∞ ∫
+∞
e−y(1+x ) cos ax dy.

2
I1 (a) = dx
0 0
Posmatra se pomoćna funkcija
∫
+∞ ∫
+∞
e−y−(b+y)x cos ax dy,

2
L(a, b) = dx b > 0. (5.5)
0 0
Podintegralna funkcija f (x, y) = e−y−(b+y)x cos ax je neprekidna za x, y ∈

2
[0, +∞). Na osnovu nejednakosti

−y−(b+y)x2
≤ min{e−y , e−bx },
2
e
a prema Vajerštrasovom kriterijumu, integrali
∫
+∞ ∫
+∞
e−y−(b+y)x cos ax dy, e−y−(b+y)x cos ax dx

2 2
0 0
su ravnomerno konvergentni (prvi ravnomerno konvergentan po x, a drugi

po y). Na osnovu nejednakosti
∫
+∞ ∫
+∞
∫
+∞ ∫
+∞
−y−bx2 −yx2 ) −bx2
dx e cos ax dx ≤ e dx e−y dy,
0 0 0 0
sledi da je integral, kojim je definisana funkcija L(a, b) konvergentan. Prema

tome, moguće je promeniti redosled integracije u (5.5) i dobija se
L(a, b) = (5.6)
∫
+∞ ∫
+∞ ∫ −y
+∞ ∫
+∞
e−y dy e−(b+y)x cos ax dx = √eb+y dy e−t cos √b+y
2 2 at
= dt. (5.7)
0 0 0 0
∫
+∞
e−x cos cx dx. Tada funkcija J(c) zadovoljava difer-
2
Neka je J(c) =
0 √
encijalnu jednačinu J ′ (c) + 2c J(c) = 0, te je J(c) = π −c2 /4
2 e . Sada, iz (5.6)
sledi
∫
+∞ ( ) ∫
+∞
1 a −y √
e−(a /(4t )+t ) dt.
2 2 2
L(a, b) = √ J √ e dy = πek
b+y b+y √
0 k
Integral
∫
+∞
2 cos ax
e−bx dx
1 + x2
0
je ravnomerno konvergentan po b ≥ 0, stoga je L(a, b) neprekidna funkcija

po b. Prema tome, važi
∫
+∞
√
e−(a /(4t )+t ) dt.
2 2 2
I1 (a) = lim L(a, b) = π
b→0+
0
Preostaje da se izračuna integral

∫
+∞
e−(y +µ /y ) dy.
2 2 2
K(µ) =
0
Funkcija µ 7→ K(µ) je parna, pa je dovoljno odrediti ovu funkciju za µ > 0.

Funkcija K(µ)√zadovoljava diferencijalnu jednačinu K ′ (µ) = −2K(µ), pa je
stoga K(µ) = 2π e−2µ . Konačno,
( )
√ |a| π
I1 (a) = πK = e−|a| , a ∈ R.
2 2
Dokazujemo Abelov3 i Dirilleov4 kriterijum za utvrd̄ivanje ravnomerne

konvergencije nesvojstvenih parametarskih integrala.
Teorema 5.3.5. (Abel) Pretpostavimo da važi:
∫
+∞
(1) Integral f (x, y)dx ravnomerno konvergira po y ∈ Y ;
a
3
Niels Henrik Abel (1802-1829), norveški matematičar
4
Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet (1805-1859), nemački matematičar
(2) Funkcija g(x, y) je monotona po x;

(3) Postoji L > tako da za svako x ∈ (a, +∞) i svako y ∈ Y važi
|g(x, y)| ≤ L.
∫
+∞
Tada je integral f (x, y)g(x, y) dx ravnomerno konvergentan po y ∈ Y .
0
Dokaz.
Teorema 5.3.6. (Dirihle) Pretpostavimo da je ispunjeno:

broj L > 0 tako da za svako y ∈ Y i svako t ≥ a važi
t (1) Postoji
∫
f (x, y)dx ≤ L;

a
(2) Funkcija g(x, y) je monotona po x;
y∈Y
(3) g(x, y) ⇒ 0 kada x → +∞.
∫
+∞
Tada integral f (x, y)g(x, y)dx konvergira ravnomerno po y ∈ Y .
a
∫
+∞
sin x
Primer 5.3.5. Izračunati Dirihleov integral x dx.
0
∫
+∞ ∫
+∞
sin αx −kx
Rešenje. Neka je I = sin αx
x dx iJ = x e dx, k ≥ 0. Podinte-
0 0
gralna funkcija integrala J, kao i njen parcijalni izvod po α, jesu neprekidne
funkcije po x ≥ 0 i α ≥ 0. Integral J je ravnomerno konvrgentan na osnovu
Abelovog kriterijuma. Izvodni integral od J po α je ravnomerno konvergen-
tan na osnovu Vajerštrasovog kriterijuma. Prema tome,
∫
+∞
dJ k
= e−kx cos αxdx = .
dα α2 + k2
0
Integracijom po α proizilazi da važi J = arctg αk + C. Ovde je C = 0, što

se lako proverava za α = 0. Integral J ravnomerno konvergira po k ≥ 0.
Prema tome, J je neprekidna funkcija po k. Sledi I = lim J. Za α > 0 je
k→0+
α π
I = lim J = lim arctg = .
k→0+ k→0+ k 2
Za α = 1 dobija se vrednost Dirihleovog integrala I = π2 .

5.4 Gama funkcija (Ojlerov integral drugog reda)

Gama funkcija Ojlera, u oznaci Γ(x), definisana je kao nesvojstveni param-
etarski integral sa dve nesvojstvene tačke na sledeći način:
∫
+∞
Γ(x) = tx−1 e−t dt, x > 0. (5.8)

0
Nesvojstvene tačke su t = 0 (funkcija je neograničena u okolini ove tačke za

svako x > 0) i t = +∞.
Predstavimo ovaj integral kao sumu dva integrala na sledeći način:
∫1 ∫
+∞
x−1 −t
Γ(x) = t e dt + tx−1 e−t dt.
0 1
Pokazaćemo da oba ova integrala konvergiraju ravnomerno po parametru

x na svakom ograničenom segmentu [a, b], gde je 0 < a < b < +∞.
Neka je 0 < a < 1, b > 1 i x ∈ [a, b]. Tada je 0 ≤ tx−1 ≤ ta−1 za
∫1
0 ≤ t ≤ 1 i ta−1 dt = a−1 . Prema Vajerštrasovom kriterijumu, integral
0
∫1
tx−1 e−t dt ravnomerno konvergira po parametru x ∈ [a, b].
0
∫
+∞
Analogno, ako je t ≥ 1, onda je 0 ≤ tx−1 e−t ≤ tb−1 e−t i tb−1 e−t dt kon-
1
vergira (ovo je lako proveriti uzastopnom primenom parcijalne integracije).
∫ x−1 −t
+∞
Na osnovu Vajerštrasovog kriterijuma, sledi da je integral t e dx
1
ravnomerno konvergentan po parametru x ∈ [a, b]. Ovim je pokazano
da je gama funkcija definisana ravnomerno konvergentnim integralom po
parametru x na svakom segmentu [a, b] za koji važi 0 < a < b < +∞.
Funkcija f (x, t) = tx−1 e−t je neprekidna za t > 0 i x > 0, te na osnovu
ranijih rezultata gama funkcija x 7→ Γ(x) je neprekidna po x na svakom
segmentu [a, b]ı[0, +∞). Prema tome, Γ(x) je neprekidna funkcija za svako
x > 0.
Ako je x > 0, onda je funkcija Γ(x) neprekidno diferencijabilna, pri čemu
važi
∫1 ∫
+∞ ∫
+∞
′ x−1 −t x−1 −t
Γ (x) = t e ln t dt + t e ln t dt = tx−1 ln t e−t dt.
0 1 0
5.4. GAMA FUNKCIJA (OJLEROV INTEGRAL DRUGOG REDA) 153
Diferenciranje pod znakom integrala je dopušteno jer oba integrala u prethod-

noj formuli ravnomerno konvergiraju po x ∈ [a, b]. Indukcijom se pokazuje
da za x > 0 funkcija x 7→ Γ(x) jeste beskonačno puta diferencijabilna, pre-
ciznije
∫
+∞
(n)
Γ (x) = tx−1 e−t (ln t)n dt, n = 0, 1, 2, . . .
0
Važi Γ(1) = Γ(2) = 1, te na osnovu Rolove teoreme sledi da postoji neko

ξ ∈ [1, 2] tako da je Γ′ (ξ) = 0. Takod̄e je Γ′′ (x) > 0 za svako x > 0. Stoga
je x 7→ Γ(x) funkcija konveksna prema gore sa jedinstvenim pozitivnim
minimumom.
Nije teško pokazati da formula kojom je definisana gama funkcija ima
smisla i za kompleksne brojeve z za koje je Re z > 0. Prema tome, Γ(z) je
regularna funkcija kompleksne promenljive z u desnoj poluravni. Detaljnije
o funkcijama kompleksne promenljive u narednoj glavi.
Parcijalnom integracijom u = tx−1 , dv = e−t dt, proizilazi formula
∫
+∞
Γ(x + 1) = tx e−t dt = x · Γ(x). (5.9)

0
Ovo je osnovno funkcionalno svojstvo gama funkcije. Specijalno, ako je n

prirodan broj, onda je
Γ(n + 1) = n · Γ(n) = · · · = n! .
Iz formule (5.9) sledi da važi
Γ(x + 1)
Γ(x) = → +∞ kada x → 0 + .
x
Stoga je y-osa vertikalna asimptota gama funkcije. Takod̄e Γ(x) → +∞
kada x → +∞.
Uvod̄enjem smene t = − ln z u formulu (5.8), sledi da važi
∫1 ( )x−1
1
Γ(x) = ln dz.
z
0
Niz funkcija fn (z) = n(1 − z 1/n ) monotono raste i ravnomerno konvergira

funkciji f (z) = − ln z na svakom intervalu sadržanom u skupu (0, 1). Prema
tome važi
∫1 ( ) ∫1
1 x−1
ln dz = lim nx−1 (1 − z 1/n )x−1 dx. (5.10)
z n→∞
0 0
5.5 Beta funkcija (Ojlerov integral prvog reda)

Beta funkcija definisana je kao integral koji zavisi od dva parametra:
∫1
B(x, y) = tx−1 (1 − t)y−1 dt. (5.11)
0
Ovaj integral ima dve nesvojstvene tačke, t = 0 i t = 1. Naime, funkcija

f (x, y) = tx−1 (1 − t)y−1 je neograničena u okolini bilo koje od ovih dveju
tačaka. Ako je
∫1/2 ∫1
B(x, y) = t (1 − t) dt +
x−1 y−1
tx−1 (1 − t)y−1 dt,
0 1/2
lako je proveriti da prvi integral konvegira za x > 0, a drugi za y > 0. Prema

tome, beta funkcija je definisana za x > 0 i y > 0.
Jednostavno je dokazati ravnomernu konvergenciju integrala
∫1/2
tx−1 ln t dt
0
za x ≥ x1 > 0. Takod̄e, integral

∫1
tx−1 (1 − t)y−1 ln(1 − t)dt
1/2
je ravnomerno konvergentan za y ≥ y1 > 0 i svako x > 0. Na osnovu

prethodnog sledi da je beta funkcija diferencijabilna za x > 0 i y > 0 i važi
formula
∫1
∂ n+m B
= tx−1 (1 − t)y−1 lnn t lnm (1 − t)dt, n, m = 0, 1, 2, . . .
∂xn ∂y m
0
5.5. BETA FUNKCIJA (OJLEROV INTEGRAL PRVOG REDA) 155
Korišćenjem smene τ = 1 − t u (5.11), sledi da je B(x, y) = B(y, x).

Važi formula
∫
+∞ ∫1
ux−1 ux−1 + uy−1
B(x, y) = du = du.
(1 + u)x+y (1 + u)x+y
0 0
Prva formula proizilazi iz definicije beta funkcije i smene t = u/(1 −

u). Da bi pokazali drugu formulu, treba dobijeni integral razdvojiti na dva
integrala, prvi na segmentu [0, 1], a drugi na segmentu [1, +∞). Kod drugog
integrala primeniti smenu v = 1/u.
Iz prethodne formule za x + y = 1 sledi
∫
+∞
ux−1 π
B(x, 1 − x) = du = .
1+u sin πx
0
Specijalno, B(1/2, 1/2) = π.

Primenom parcijalne integracije na (5.11) sledi da važi
∫1 ∫1
1 y−1
B(x, y) = (1 − t) y−1 x
d(t ) = (1 − x)y−2 tx dt
a x
0 0
∫1
y−1
= tx−1 (t − 1 + 1)(1 − t)y−2 dt
x
0
y−1 y−1
= B(x, y − 1) − B(x, y).
x x
Prema tome, važi rekurenta relacija
y−1
B(x, y) = B(x, y − 1), y > 1.
x+y−1
Analogno, važi i formula

x−1
B(x, y) = B(x − 1, y), x > 1.
x+y−1
Ako je n ∈ N, na osnovu prethodnog, važi

n−1 n−2 1
B(x, n) = ··· B(x, 1).
x+n−1x+n−2 x+1
Obzirom da je B(x, 1) = x1 , onda je
1 · 2 · · · (n − 1)
B(x, n) = .
x(x + 1) · · · (x + n − 1)
Specijalno, ako je m ∈ N, tada je
(m − 1)!(n − 1)!
B(m, n) = .
(m + n − 1)!
Uvod̄enjem smene z = y n u integralu (5.10), sledi formula
∫1
Γ(x) = lim n x
y n−1 (1 − y)x−1 dx = lim nx B(n, a).
n→∞ n→∞
0
Zamenom vrednosti za beta funkciju, sledi formula Gaus-Ojlera
(n − 1)!
Γ(x) = lim nx .
n→∞ x(x + 1) · · · (x + n − 1)
Iz Gaus-Ojlerove formule sledi formula

1 1
Γ(x)Γ(1 − x) = lim ,
x n→∞ (1 − x /1 )(1 − x /2 ) · · · (1 − x2 /(n − 1)2 )
1 2 2 2
ili, za x ∈ (0, 1):
1 ∏
+∞
1 π
Γ(x)Γ(1 − x) = ( )= .
x 2 sin πx
n=1 1 − n2
x
Poslednja formula naziva se formula dopune.

U integralu (5.8) uvede se smena t = sz, gde je s > 0. Tada se dobija
jednakost
∫
+∞
Γ(x)
= z x−1 e−sz dz.
sx
0
U ovoj formuli zameni se x sa x + y, a s se zameni sa s + 1. Tada se dobija

jednakost
∫+∞
Γ(x + y)
= z x+y−1 e−(1+s)z dz.
(1 + s)x+y
0
5.5. BETA FUNKCIJA (OJLEROV INTEGRAL PRVOG REDA) 157
Poslednja jednakost se pomnoži sa sx−1 i integrali po s u granicama od 0

do +∞. Dobija se jednakost
∫
+∞ ∫
+∞ ∫
+∞
sx−1 ds
Γ(x + y) = z x−1
dz z x+y−1 e−(1+s)z dz.
(1 + s)x+y
0 0 0
Na kraju, sledi
∫
+∞ ∫
+∞
x+y−1 −z
G(x + y)B(x, y) = z e dz sx−1 e−sz dz
0 0
∫
+∞
Γ(x)
= z x+y−1 e−y dz
za
0
∫
+∞
= Γ(x) z y−1 e−z dz = Γ(x)Γ(y).

0
Prema tome, veza izmed̄u beta i gama funkcije jeste:

Γ(x)Γ(y)
B(x, y) = . (5.12)
Γ(x + y)
Primer 5.5.1. Dokazati da važe formule
( ) ( ) √
1 1 1 π
B(x, x) = 2x−1 B ,x i Γ(x)Γ x + = 2x−1 Γ(2x).
2 2 2 2
Rešenje. Važi sledeća očigledna jednakost
∫1 ( ( )2 )x−1 ∫1/2( ( )2 )x−1
1 1 1 1
B(x, x) = − −t dt = 2 − −t dt
4 2 4 2
0 0
√
Uvod̄enjem smene 1
2 − t = s/2, sledi
∫1 ( )
1 −1/2 1 1
B(x, x) = s (1 − s) x−1
ds = B ,x .
22x−1 22x−1 2
0
Koristeći Γ(1/2) = π i formulu (5.19.1), sledi da važi

( ) √
1 π
Γ(x)Γ x + = 2x−1 Γ(2x).
2 2
Poslednja formula naziva se formula Lagranža.
∫
+∞
y 2 dy
Primer 5.5.2. Izračunati integral I = 1+y 4
.
0
Rešenje. Smenom y 4 = t proizilazi da važi
∫
+∞ ( )
1 t−1/4 1 3 3
I= dt = B ,
4 1+t 4 4 4
0
( ) ( )
1 3 3 1 π π
= Γ ·Γ 1− = = √ .
4 4 4 4 sin(π/4) 2 2
Literatura
[1] D. Adnad̄ević, Z. Kadelburg, Matematička analiza, Tom I, II, Zavod

za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.
[2] T. M. Apostol, Mathematical Analysis, Addison Wesley Publ. Co.,
London, 1974.
[3] M. Ašić, J. Vukmirović, Zbirka zadataka iz analize II, Naučna knjiga,
Beograd, 1975.
[4] K. R. Davidson, A. P. Donsig, Real analysis with real applications,
Prentice Hall, New Jersey, 2002.
[5] B. N. Demidovič, Sbornik zadač i upraznenii po matematičeskomu
analizu, Nauka, Moskva, 1977.
[6] R. Dimitrijević, Analiza realnih funkcija više promenljivih, Niš, 1999.
[7] R. Dimitrijević, J. Manojlović, Analiza realnih funkcija više
promenljivih: zbirka zadataka, Niš, 2004.
[8] D. S. D̄ord̄ević, Matematika II za studente fizike, prvi deo, Univerzitet
u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Niš, 2004.
[9] G. M. Fihtengolc, Kurs differencialnogo i integralnogo isčislenia,
Tom I, II, III, Nauka, Moskva, 1966.
[10] V. A. Ilin, V. A. Sadovničii, B. H. Sendov, Matematičeskii analiz,
Nauka, Moskva, 1979.
[11] L. D. Kudrjavcev, Kurs matematičeskogo analiza, Tom I, II, Višaja
škola, Moskva, 1981.
[12] I. I. Ljaško, A. K. Bojarčuk, Ja. G. Gai, G. P. Golovač, Spravočnoe
posobie po matematičeskomu analizu, Tom I, II, Viša škola, Kiev,
1979.
159
160 LITERATURA
[13] I. I. Ljaško, V. F. Emeljanov, A. K. Bojarčuk, Osnovi klassičeskogo

i sovremennogo matematičeskogo analiza, Viša škola, Kiev, 1988.
[14] S. Mardešić, Matematička analiza u n-dimenzionalnom realnom pros-

toru, Prvi dio, Školska knjiga, Zagreb, 1974.
[15] P. Miličić, M. Ušćumlić, Zbirka zadataka iz više matematike II,

Grad̄evinska knjiga, Beograd, 1971.
[16] S. M. Nikolskii, Kurs matematičeskogo analiza, Tom I, II, Nauka,

Moskva, 1975.
[17] D. Perišić, S. Pilipović, M. Stojanović, Funkcije više promenljivih.

Diferencijalni i integralni račun, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno
matematički fakultet, 1997.
[18] W. Rudin, Principles of mathematical analysis, McGrow-Hill, Inc.,

New York, 1976.
[19] Ter-Krikorov, M. I. Šabunin, Kurs matematičeskogo analiza, Nauka,

Moskva, 1988.
[20] V. A. Zorič, Matematičeskii analiz, Tom I, II, Nauka, Moskva, 1984.

MA4

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MA4

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Integracija funkcija

Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet

February 18, 2016

Predavanja su namenjena studentima, koji polažu ispit iz predmeta Mate-

Tekst nije kompletan, i konstantno se radi na poboljšanju materijala

2.8.3 Cilindrična smena u trostrukom integralu . . . . . . . 54

3.2 Krivolinijski integral prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

4 Površinski integrali 105

5 Parametarski integrali 135

1.1 Vektorski prostor Rn

Skup Rn je veoma važan u daljim razmatranjima, te ćemo opisaćemo njegova

označen sa 0. Ako je x ∈ G, onda je suprotan elemenat od x u odnosu na

Definicija 1.1.2. Neka su na skupu F deﬁnisane operacije + i ·, tako da

Skup R je polje u odnosu na standardne operacije + i ·. Takod̄e, skup

Definicija 1.1.3. Neka je V neprazan skup na kome je deﬁnisana binarna

Nije teško dokazati sledeće tvrd̄enje.

Teorema 1.1.1. Ako je V vektorski prostor nad poljem F, tada važi:

Neka je x = (x1 , . . . , xn ), y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn . Sabiranje je deﬁnisano

U odnosu na ovako deﬁnisanu operaciju + skup Rn je Abelova grupa, pri

Teorema 1.1.2. Skup Rn je vektorski prostor nad poljem R.

Moguće je svaki vektor x = (x1 , . . . , xn ) ∈ Rn poistovetiti sa tačkom čije

Primer 1.1.1. (Slika 1) Neka je n = 2. Ako je x = (x1 , x2 ) ∈ R2 , tada

primeru, odnosi na orijentaciju prostora R3 . Koristićemo samo desnu ori-

Analogno prethodnom razmatranju, skup Cn je vektorski prostor nad

Primer 1.1.3. Skup C[a, b] realnih neprekidnih funkcija na segmentu [a, b]

(x ⊕ y)(t) = x(t) + y(t), (λ ⊙ x)(t) = λx(t).

1.2 Skalarni proizvod

Definicija 1.2.1. Neka je V vektorski prostor nad poljem realnih brojeva

Primer 1.2.1. Ako je x = (x1 , . . . , xn ) ∈ Rn i y = (y1 , . . . , yn ) ∈ Rn , tada

Lako je proveriti sve osobine skalarnog proizvodad. Za n = 2, 3 nije teško

Primer 1.2.2. U skupu C[a, b] skalarni prozivod se deﬁniše na sledeći način:

za sve funkcije f, g ∈ C[a, b].

Primer 1.2.3. Neka je p ∈ C[a, b] data nenegativna neprekidna funkcija.

Teorema 1.2.1. (Nejednakost Koši-Švarza-Bunjakovskog) Neka je (V, s)

|⟨x, y⟩| ≤ ⟨x, x⟩1/2 ⟨y, y⟩1/2 .

Dokaz. Naka je x, y ∈ V . Za svako t ∈ R važi:

0 ≤ ⟨x − ty, x − ty⟩ = ⟨x, x⟩ − 2t⟨x, y⟩ + t2 ⟨y, y⟩.

Sa desne strane je nenegativna kvadratna funkcija po t, te je diskriminanta

⟨x, y⟩2 ≤ ⟨x, x⟩⟨y, y⟩.

Odavde sledi tvrd̄enje.

1.3 Norma u prostoru Rn

Definicija 1.3.1. Neka je V vektorski prostor nad C ili nad R. Pret-

Posebno je interesantna norma indukovana skalarnim proizvodom.

Teorema 1.3.1. Neka je V unitaran prostor, na kome je deﬁnisan skalarni

Tada je ∥ · ∥ norma na unitarnom prostoru V .

Dokaz. Jedini problem je dokazati nejednakost trogla. Za proizvoljne x, y ∈

∥x + y∥2 = ⟨x + y, x + y⟩ = ⟨x, x⟩ + 2⟨x, y⟩ + ⟨y, y⟩ = (∥x∥ + ∥y∥)2 .

Iz prethodne nejednakosti sledi nejednakost trougla za normu deﬁnisanu

Primer 1.3.1. (Euklidkska norma) Imajući u vidu da je skalarni proizvod

proizilazi da je norma indukovana ovim skalarnim proizvodom odred̄ena kao

Ova norma se naziva euklidska norma. Prostor Rn je euklidski prostor.

Primer 1.3.2. U prostoru Rn norma može biti uvedena na sledeće načine:

Euklidova norma jeste intenzitet geometrijskog vektora u slučaju n = 1, 2, 3.

∥x∥ = max |x(t)|.

Primer 1.3.4. Neka je dat skup C[a, b] sa ranije deﬁnisanim skalarnim

Norma, a samim tim i skalarni proizvod, na prirodan način odred̄uju

Teorema 1.3.2. Ako je ∥ · ∥ norma na vektorskom prostoru V , onda je

1.4 Metrički prostori

Definicija 1.4.1. Neka je X proizvoljan neprazan skup, i neka je d : X ×

Primer 1.4.1. (a) Na skupu realnih brojeva R metrika je deﬁnisana na

(c) Slično je i u trodimenzionalnom prostoru R3 . Ako je x = (x1 , x2 , x3 ) ∈

(d) Neka je Rn = {(x1 , . . . , xn ) : x1 , . . . , xn ∈ R} skup ured̄enih n-torki

Ako je ai = xi − zi , bi = zi − yi (i = 1, . . . , n) u prethodnoj Teoremi

i=1 i=1 i=1