163

ANALIZA
7 Granični procesi
7.1 Konvergencija nizova
1. Neka je X metrički prostor i neka je

an , n = 1, 2, . . .

niz tačaka u X. Niz (an ) u X konvergira tački a, a ∈ X ako je niz

rastojanja d(an , a) nula-niz

d(an , a) → 0, n → ∞.

Tačka a je granična vrednost ili limes niza (an ), što se zapisuje

an → a, n→∞ ili lim an = a.

n→∞

Prethodnoj definiciji se može dati i sledeći oblik: Niz (an ) konvergira

ka tački a ako svakoj ε-okolini Uε (a) tačke a odgovara prirodan broj n0
takav da za sve n ≥ n0 važi an ∈ Uε (a) (”skoro ceo” niz (an ) se nalazi u
svakoj okolini tačke a).
Za niz koji konvergira kažemo i da je to konvergentan niz.

Primer 1 Važi limn→∞ 21n = 0, jer ε-okolini Uε (0) = (−ε, ε) odgovara

prirodni broj n0 odred̄en sa

1 1 log 1ε
< ε ⇒ 2n > ⇒ n> = n0 .
2n ε log 2

Posmatrajmo niz tačaka u prostoru Rk

an = (xni ) = (xn1 , xn2 , . . . , xnk ), (n = 1, 2, . . .).

Ovom nizu tačka višedimenzionog prostora odgovara k nizova brojeva

(xn1 )n∈N , (xn2 )n∈N ,..., (xnk )n∈N ,

7. Granični procesi 164
to su nizovi koordinata koji odgovaraju nizu tačaka (an ). Postavlja se
pitanje odnosa med̄u konvegrencijom niza tačaka (an ) (u smislu metrike
datog prostora) i konvergencijom njihovih nizova koordinata (konvergen-
cijom po koordinatama).
U Rk je konvergencija niza tačaka

an = (xni )i=k
i=1 , n = 1, 2, . . .

graničnoj vrednosti a = (xi )i=k

i=1 ekvivalentna konvergenciji nizova i-tih
koordinata tačaka an i-toj koordinati, 1 ≤ i ≤ k, tačke a. Drugim
rečima, potreban i dovoljan uslov da je

(1) lim an = a,
n→∞
u smislu metrike u Rk

jeste da je

(2) lim xni = xi , za svako 1 ≤ i ≤ k .

n→∞

Zaista, iz (2) neposredno sledi limn→∞ d(an , a) = 0. Obrnuto, iz nejed-

nakosti |xni − xi | ≤ d(an , a) koje važe za svako i = 1, 2, . . . , k sledi da (1)
povlači (2).
Isti odnos konvergencije važi i u Cn .

Primer 2 Niz kompleksnih brojeva (zn ) = (xn + iyn ) ima graničnu

vrednost z0 = x0 + iy0 ako i samo ako xn → x0 i yn → y0 (n → ∞) .

Primer 3 Niz matrica (An ) = ([anij ]) konvergira matrici A = [aij ] ako

i samo ako anij → aij za svaki par indeksa i, j (n → ∞) .

Teorema 1 Svaki konvergentan niz (an ) je ograničen, tj. takav je skup

{an | n ≥ 1}.

Dokaz. Prema definiciji konvergencije, za proizvoljno ε > 0 je d(an , a) <

ε za sve n ≥ n0 tako da se skoro sve tačke skupa {an }, (tj. sve sem njih
konačno mnogo) nalaze u okolini Uε (a), gde je a granična vrednost datog
niza. Za dovoljno veliko r ležaće tada sve tačke skupa {an } u skupu
{x | d(x, a) ≤ r} koji je ograničen jer je njegov dijametar jednak 2r. 2
2. Zbog bogatije strukture skupa realnih brojeva u odnosu na prirodne
i racionalne brojeve, bogatija je i teorija realnih nizova.

Teorema 2 (Bolzano-Weierstrass) Svaki ograničen beskonačan skup

u R ima bar jednu tačku nagomilavanja.
7. Granični procesi 165
Neka je (an ) niz tačaka u R. Ako svakom (ma koliko velikom) realnom
broju M odgovara prirodan broj n0 takav da

n ≥ n0 ⇒ an > M,

kažemo da (an ) divergira ka +∞ i pišemo an → +∞ kad n → ∞ ili

limn→∞ an = +∞.
Simetrično značenje ima simbol an → −∞.
Niz tačaka (an ) u R monotono raste odnosno stvarno (striktno)
raste ako je redom an ≤ an+1 i an < an+1 za sve n ∈ N .
Simetrično se definiše niz koji monotono opada ili stvarno opada.

Teorema 3 Monotono rastući niz (an ) ili konvergira ka sup{an } ili di-
vergira ka +∞. Niz (an ) konvergira ako je ograničen s desne strane, a
divergira ako to nije.

Simetričan iskaz važi za monotono opadajuće nizove.

Tačka a je adherentna vrednost niza (an ) ako je a ili tačka nagomila-
vanja skupa {an }, ili postoji delimičan niz (ank ), k = 1, 2, . . . niza (an )
takav da je ank = a za svako k. (Za svaki striktno rastući niz prirodnih
brojeva n1 < n2 < · · · niz (ank ) je delimičan niz (podniz) niza (an ).)

Teorema 4 (Bolcano-Vajerštras) Svaki ograničen niz realnih brojeva

ima bar jednu adherentnu vrednost.

U proširenom skupu reanih brojeva R̄ = R ∪ {−∞, +∞} adherentne

vrednosti mogu biti i tačke +∞ i −∞.
Neka je (an ) niz realnih brojeva i neka je Ā(an ) skup adherentnih
vrednosti niza (an ). Limes inferior i limes superior niza (an ) definišu
se sa
lim inf an = inf Ā(an ), lim sup an = sup Ā(an ).
n→∞ n→∞

Iz ove definicije sledi da je

lim sup an = +∞ ( lim inf an = −∞ )

ako i samo ako niz (an ) nije ograničen s desne (leve) strane.
Limes superior je i sam jedna adherenta vrednost niza (an ), što znači
da je lim sup an u stvari max Ā(an ). Simetrično je lim inf an = min Ā(an ).
Očigledno je lim inf an ≤ lim sup an za svaki niz (an ). Niz (an ) je
konvergentan jedino ako je lim inf an = lim sup an = a, gde je a (konačan)
broj. Slično, niz (an ) divergira ka +∞ (−∞) ako i samo ako je a = +∞
(−∞).
7. Granični procesi 166
7.2 Banahov stav o nepokretnoj tački
1. Niz (an ) je Košijev (Cauchy) niz ako svakom ε > 0 odgovara
prirodan broj n0 takav da

m > n ≥ n0 ⇒ d(am , an ) < ε.

Teorema 5 Svaki konvergentan niz je Košijev niz.

Obrnuti stav nije tačan.

Metrički prostor je kompletan ako u njemu svaki Košijev niz kon-
vergira.
Na primer, prostori Rn i C[a, b] su kompletni, dok prostor C2 [a, b],
neprekidnih, dva puta diferencijabilnih funkcija, to nije.
2. Neka je f : X → X, gde je X metrički prostor. Tačke x ∈ X
takve da je f (x) = x nazivaju se nepokretne tačke preslikavanja f .
Preslikavanje f može, ali ne mora, da ima nepokretne tačke, a ako ih
ima, njih može biti jedna ili više.
Preslikavanje f : X → X je kontrakcija ako postoji pozitivan broj
q < 1 takav da je
d[f (x1 ), f (x2 )] ≤ qd(x1 , x2 ).

Teorema 6 (Banach) Kontrakcija f kompletnog metričkog prostora X

u samog sebe ima jednu i samo jednu nepokretnu tačku.

7.3 Neprekidnost
1. Neka su (X, dX ) i (Y, dY ) dva metrička prostora. Ako ne može doći
do zabune, oba rastojanja dX i dY označićemo jednostavno sa d.
Funkcija f : X → Y je neprekidna u tački a ako svakom ε > 0
odgovara broj δ > 0 takav da

(3) d(x, a) < δ ⇒ d[f (x), f (a)] < ε.

Kako iz (3) sledi f [Uδ (a)] ⊆ Uε (f (a)), a time i

f −1 [Uε (f (a))] ⊇ f −1 [f (Uδ (a)] ⊇ Uδ (a),

to su ovoj definiciji ekvivalentne sledeće dve:

Funkcija f je neprekidna u tački a ako svakoj okolini Uε tačke f (a) u
Y odgovara okolina Uδ tačke a u X, takva da je

f (Uδ ) ⊆ Uε .
7. Granični procesi 167
−1
Funkcija f je neprekidna u tački a ako je inverzna slika f (Uε ) svake
okoline Uε tačke f (a) u Y jedna okolina Uδ tačke a u X.
Funkcija f je neprekidna na skupu A ako je neprekidna u svakoj
njegovoj tački.
Neka f preslikava A ⊆ X u Y i neka je a tačka nagomilavanja skupa
A. Tačka b ∈ Y je granična vrednost (ili limes) od f kad x kroz
skup A teži ka a, ako svakom ε > 0 odgovara broj δ > 0 takav da

x ∈ A, d(a, x) < δ ⇒ d(b, f (x)) < ε,

ili, ekvivalentno, ako svakoj okolini Uε tačke b u Y odgovara okolina Uδ

tačke a u X tako da je f (Uδ ∩ A) ⊆ Uε .
Simbolički pišemo f (x) → b kada x → a (x ∈ A), ili

lim f (x) = b, x → a, x ∈ A.

Posebno, ako postoji okolina tačke a koja, izuzimajući eventualno

samu tačku a, čitava leži u A, tada jednostavno govorimo o graničnoj
vrednosti u tački a i pišemo

lim f (x).
x→a

Jasno je da ako f ima graničnu vrednost kad x → a kroz skup A, da

će je ona imati i kad x → a kroz skup B ⊆ A. To ne mora biti tačno ako
je B ⊃ A.

Primer 4 Neka f : R2 → R i f (x, y) = xy/(x2 + y 2 ) . Ova funkcija

ima graničnu vrednost 0 kad (x, y) → (0, 0) duž pozitivnog dela x-ose,
ali ne i kada se kreće kroz poluravan x > 0 .
Zaista, za y = kx (k ∈ Z) imamo

kx2 k
f (x, kx) = = ,
(1 + k 2 )x2 k2 + 1
te granična vrednost zavisi od k .

Primetimo da egzistencija granične vrednosti u nekoj tački ne za-

hteva da je funkcija u njoj i definisana. Ako je to ipak slučaj i ako
lim f (x) = f (a) (x → a, x ∈ A), kažemo da je funkcija f kroz skup A
neprekidna u tački a; u protivnom ona kroz skup A ima prekid u a.
Korišćenje termina ”neprekidnost” i u ovom slučaju lako je opravdati.
Naime, ako postoji okolina tačke a koja čitava leži u A, tada se u tački
a ”neprekidnost kroz skup A” i neprekidnost u smislu gornje definicije
poklapaju.
7. Granični procesi 168
2. U posebnom slučaju, ako f preslikava R u Y i ako za A uzmemo skup
{x | a < x < a + δ}, gde je δ > 0 proizvoljno, graničnu vrednost od f
kad x → a prolazeći kroz A nazivamo desna granična vrednost od f
u tački a, i označavamo je sa f (a + 0) = lim f (x) (x → a+ ). Simetrično
značenje ima leva granična vrednost f (a − 0) = lim f (x) (x → a− ).
U ovom posebnom slučaju f ima graničnu vrednost u tački a ako i samo
ako je f (a + 0) = f (a − 0). U slučaju kada je f (a − 0) ̸= f (a + 0) kažemo
da f ima prekid prve vrste u tački a. Ako bar jedna od graničnih
vrednosti f (a − 0) i f (a + 0) ne postoji, kažemo da f ima prekid druge
vrste u a.
Neka funkcija f : X → Y nije definisana u tački a ali postoji lim f (x)
kad x → a. Tada možemo proširiti funkciju f na skup X ∪ {a}, tako što
ćemo uzeti da je
f (a) = lim f (x), x → a.
Ovako dobijeno proširenje (ekstenzija) funkcije f biće funkcija neprekidna
u tački a.
3. Neka je f : D → R, D ⊆ R. Ako je

lim[f (x) − (ax + b)] = 0, x → ∞, a, b ∈ R,

onda se prava y = ax + b naziva kosa asimptota funkcije f . Parametri

a i b odred̄uju se iz jednakosti

f (x)
a = lim i b = lim[f (x) − ax] , x → ∞.
x
Neka f (x) → ∞ kad x → a, tada se prava x = a naziva vertikalna
asimptota funkcije f .
Ako f (x) → b kad x → ∞, onda se prava y = b naziva horizontalna
asimptota funkcije f .

Primer 5 Funkcija f (x) = (x + 1)/(x − 1) ima horizontalnu asimptotu

y = 1 i vertikalnu asimptotu x = 1 , jer je

f (x) x+1 x+1

a = lim = lim =0, b = lim f (x) = lim =1,
x→∞ x x(x − 1) x→∞ x−1
x+1
lim f (x) = lim =∞.
x→1 x−1
7. Granični procesi 169
7.4 Infinitezimale
1. Funkcija f : D → R (D ⊆ R) je beskonačno mala veličina ili
infinitezimala kad x → a ∈ R̄, ako je limx→a f (x) = 0.
Recipročna vrednost beskonačno male veličine je beskonačno velika
veličina.
Neka je lim f (x) = b, b ∈ R, x → a, tada je u(x) = f (x) − b infinitez-
imala kad x → a. Kako se funkcija f može napisati u obliku f = b + u,
zaključujemo da se funkcija koja ima konačnu graničnu vrednost može
predstaviti kao zbir konstante (jednake graničnoj vrednosti) i jedne in-
finitezimale.
Važi i obrnuto, tj. ako je funkciju f moguće predstaviti kao zbir
konstante i infinitezimale, tada je ta konstanta granična vrednost za f .

Teorema 7 Zbir konačnog broja infinitezimala je infinitezimala.

Dokaz. Neka ui (x) → 0 kad x → a ∈ R̄, 1 ≤ i ≤ n. Tada za

proizvoljno ε > 0 važi |ui (x)| < nε , 1 ≤ i ≤ n, te važi

|w(x)| = |u1 (x) + u2 (x) + · · · + un (x)| ≤

ε
≤ |u1 (x)| + |u2 (x)| + · · · + |un (x)| < n = ε.
n
Znači i w(x) → 0 kad x → a. 2

Teorema 8 Proizvod konačnog broja infinitezimala je infinitezimala.

Dokaz. Neka ui (x) → 0 kad x → a ∈ R̄, 1 ≤ i ≤ n. Tada za

proizvoljno ε > 0 važi
√
|ui (x)| < n ε, 1 ≤ i ≤ n,

te imamo

|w(x)| = |u1 (x)u2 (x) · · · un (x)| = |u1 (x)||u2 (x)| · · · |un (x)|
√ √ √
< n ε n ε · · · n ε = ε.
Znači i w(x) → 0 kad x → a. 2

Teorema 9 Proizvod ograničene funkcije i infinitezimale je infinitezi-

mala.
7. Granični procesi 170
Dokaz. Neka je |f (x)| < M u okolini tačke a ∈ R̄ i u(x) → 0 kad
x → a, tada za svako ε > 0 važi |u(x)| < Mε , te je
ε
|f (x)u(x)| = |f (x)||u(x)| < M = ε.
M
Stoga u(x)f (x) → 0 kad x → a. 2

Teorema 10 Količnik infinitezimale i funkcije koja nije infinitezmala

jeste infinitezimala.

Dokaz. Neka je u infinitezmala, a f neka nije infinitezimala. Tada je

f beskonačno velika veličina ili ograničena funkcija, te je funkcija 1/f in-
fintezimala ili ograničena funkcija. Sada, na osnovu prethodnih stavova,
zaključujemo da je u/f infinitezimala. 2
2. Za upored̄ivanje dve infintezimale posmatra se granična vrednost nji-
hovog količnika.
Veličina u je infinitezimala višeg reda od v, nižeg reda od v i istog
reda sa v, u zavisnosti od toga da li je respektivno


 0,
u(x)
lim = ±∞,
v(x) 
a ∈ R, a ̸= 0.

Ako je a = 1, tada su infintezimale u i v ekvivalentne i pišemo u ∼ v.

U prvom slučaju se kaže i da u brže teži nuli nego v.
Nula se smatra infinitezimalom koja se ne poredi sa drugim infinitezi-
malama.
Ako su u i v ekvivalentne infinitezimale, tada je njihova razlika infinite-
zimala višeg reda i od u i od v. Obrnuto, ako se dve infinitezimale u i v
razlikuju za infinitezimalu višeg reda i od u i od v, onda su one ekviva-
lentne. Zaista, neka je u ∼ v, tj. lim u(x)
v(x)
= 1, tada je
( )
u(x) − v(x) u(x)
lim = lim − 1 = 1 − 1 = 0.
v(x) v(x)

Obrnuto, neka je lim u(x)−v(x)

v(x)
= 0, tada je
( )
u(x) u(x) u(x)
0 = lim − 1 = lim − 1, tj. lim =1
v(x) v(x) v(x)

pa je u ∼ v.
7. Granični procesi 171
Teorema 11 Granična vrednost količnika infinitezimala se ne menja
ako se one zamene sa ekvivalnetnim infinitezimalama.

Dokaz. Neka je û ∼ u i v̂ ∼ v, tada je

û(x) û(x) u(x) v(x)

lim = lim
v̂(x) u(x) v(x) v̂(x)
û(x) u(x) v(x) u(x)
= lim lim lim = lim . 2
u(x) v(x) v̂(x) v(x)

3. Neka funkcije u i v teže istoj graničnoj vrednosti A kad x → a, tj.

neka je lim u(x) = lim v(x) = A, x → a. Tada je lim[u(x) − v(x)] =
lim u(x) − lim v(x) = A − A = 0, x → a, tj. u(x) − v(x) = h(x) → 0,
x → a.
Prema tome, ako u oklini tačke a zamenimo funkciju v funkcijom
u koja teži istoj graničnoj vrednosti u a, onda je apsolutna greška
h(x) infinitezimala. Med̄utim, kvalitet aproksimacije se ocenjuje ne po
apsolutnoj već po relativnoj grešci h(x)/u(x). To znači da se u oklini
tačke a može uzeti da je v(x) ≈ u(x), ako je relativna greška dovoljno
mala.
Ako je A ̸= 0, tada je

h(x) u(x) − v(x) v(x) A

lim = lim = 1 − lim = 1 − = 0, x → a,
u(x) u(x) u(x) A

tj. relativna greška je infinitezimala.

Med̄utim, ako je A = 0, relativna greška ne mora biti infinitezimala,
osim ako su u i v ekvivalentne infinitezimale.