(Fundamentalna) Fizika

Elementarnih !estica
Dan 10: Superstringovi kao teorija (vie nego) svega
i neke nove kosmoloke ideje
Tristan Hbsch
Prirodno-Matematiki Fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
Department of Physics and Astronomy
Howard University
Superstringovi i kosmologija
!"#$%&'#(%)#* ,%-%$./0 11 2'/%
Zato je kvantna gravitacija tako teka?
3(-*#4.2*
Prva (naivna?) predodba
! Sigma-modeli
3",'-0(-*#4.2*
Integracija po istorijama la Feynman & Hibbs
Ujedinjenje svih moguih Svetova
5.2* 632'(.#%7.-
2
Program za danas:
Superstringovi
Einstein-ove jednaine
3
Fundamentalni paradoks XX veka

1
2
g

R = T

. (8.6)
znae da prisustvo
materije zakrivljuje
prostor-vreme.
Stoga, za jednu esticu,
postoji klasa koord.
sistema gde ta estica
miruje
u koord. poetku
Superstringovi
Heisenberg-ove relacije neodredjenosti
4
Fundamentalni paradoks XX veka
x p
x

1
2
h

I pozicija i momenat
(tj. talasna duina) se
ne mogu odrediti
beskonano precizno!
Kanoniki
konjugovane
veliine
Univerzalna
Planck-ova
konstanta
Protivurenost?!
?????
Superstringovi
Gravitacija
Prisustvo materije
zakrivljuje prostor;
U takvom prostoru se
zna gde je k. poetak;
Ni k. poetak (ni estica)
se ne pomeraju
Kvantna fzika
Heisenberg-ove relacije
neodredjenosti vae;
I mesto i brzina kretanja
bilo kojeg objekta
se ne moe znati
savreno precizno!
5
Fundamentalni paradoks XX veka
A vrlo dobro znamo da Prorida jeste
i kvantna, i da ima gravitaciju!
I da je jedna jedina.
Superstringovi
U klasinoj mehanici
Opti problem 3 tela nije reiv
U Kvantnoj mehanici
Oprti problem 2 tela nije reiv
U klasinoj teoriji polja
Oprti problem 1 tela nije reiv
U kvantnoj teoriji polja
Oprti problem 0 tela nije reiv
6
Hmm...
Haos
Potencijali
Povratna sprega
Fluktuacije vakuma
d
i
g
r
e
s
i
j
a
Superstringovi
Zakljuak:
Takaste estice
su krive za sve.
I, onda?
Pa, valja nam koristiti
stringove umesto
takastih estica.
(Dinovski korakunapred!)
7
Hmm II
Don't Panic !
d
i
g
r
e
s
i
j
a

Superstringovi
U teoriji stringova (fundamentalnih struna, niti,),
stringovi osciluju:
K. poetak, za koje se zna savreno tano gde je i kako se
(ne) kreeoznaava mesto centra mase.
Oscilacioni modovi koje interpretiramo kao estice nisu
u k. poetku a Heisenberg-ov princip za njih vai.
8
Razre!enje paradoksa
n=0 n=1 n=2 n=3
Superstringovi
U teoriji stringova (fundamentalnih struna, niti)
Kvantna kompleksnost fzikih procesa i parametara se
pojednostavljuje.
9
Stringovi "estice
3.1. Stringovi, uvod Fiat lum.
Osnovna je ideja vrlo jednostavna: ono sto smo dosad smatrali elementarnim cesticama,
odsada zamenimo predmetima koji su ,,rasireni u prostoru, konkretnije, petljama. Tako,
dok cestice ispisuju svoju ,,zivotnu liniju
24
kako vreme prolazi, string ispisuje cilindricnu
,,zivotnu povrs. Ako se cestica raspada u neke druge dve, njena zivotna linija ima bi-
furkaciju u zivotne linije proizvedenih cestica (videti sliku 6). Valja primetiti da ovo
proizvodi posebnu tacku u 1-dimenzionom prostoru (linija sa bifurkacijom) koji pred-
stavlja raspad cestice; kakva god koordinata (svojstveno vreme) da se izabere na ovom
1-dimenzionom prostoru, tacka bifurkacije ostaje jednoznacno odred
-
ena i posebna.
S druge strane, ako se string raspadne u dva stringa, njegova zivotna povrs se raz-
dvoji u dve, kao nogavice pantalona, ili vodovodni Y -razdelnik (videti sliku 6). Na tom
2-dimenzionom prostoru ne postoji specijalna tacka bifurkacije; cak, ne postoji ni speci-
jalan 1-dimenzioni potprostor koji bi predstavljao specijalno mesto bifurkacije. Vremensku
i prostornu koordinatu mozemo izabrati na neki odred
-
eni nacin, sto ce onda negde na
zivotnoj povrsini stringa odrediti mesto gde se string preklopi kao broj 8, i posle kojega
nastanu dva odvojena stringa. Med
-
utim, skoro svaki drugi izbor koordinata (prostora i
vremena) duz zivotne povrsi ce pomeriti tu ,,osmicu negde drugde. Posto pojedini izbor
koordinata nema nikakav svojstveni zicki smisao (koordinate same nisu merljive, jedino
razmaci), relativnost nam garantuje da nema nista zicko o ovoj ,,osmici gde nam se cini
da string trpi bifurkaciju.
Vreme
bifurkacija
cestica
zivotna linija
nije glatka
konacni rezultat raspada
dogad
-
aj raspada
pocetno stanje
nema bifurkacije
string (petlja)
zivotna povrs
je svuda glatka
Slika 6: jednostavni proces gde se jedna cestica (string) raspada na dvoje.
Druga potvrda ove razlike je da 1-dimenzioni prostor Y -oblika sa bifurkacijom nije
gladak, dok stringaski 2-dimenzioni prostor oblika pantalona jeste.
Bas zbog te glatkosti, doprinos virtuelnih stanja (cestica, stringova) u ova dva tipa
teorija je presudno razlicit. Setimo se da su virtuelna stanja ona cije je postojanje dozvol-
jeno u toku vremena propisanog Heisenberg-ovim principom neodred
-
enosti. To jest, ako
je karakteristicno vreme za proces kao sto je raspad na slici 6 t, relacije neodred
-
enosti
ogranicavaju preciznost merenja energije na E
1
2
/t: brzi procesi dozvoljavaju do-
voljno ,,prostora u energiji da se stvore i brzo uniste masivnije i masivnije cestice. Ove
24
P.p.: originalni izraz ,,world-line doslovno znaci ,,svetska linija. No, posto ta linija opisuje ,,zivotnu
istoriju cestice: gde je bila, kako brzo i kuda se kretala, itd., ,,zivotna linija se cini kao bolji opisni izraz.
18
Time se zaobilazi potreba za renormalizacijom,
i za superstring teorije se veruje da su konane.
Superstringovi
U teoriji stringova (fundamentalnih struna, niti)
Kvantna kompleksnost fzikih procesa i parametara se
pojednostavljuje.
10
Stringovi "estice
privremeno stvorene i brzo unistene cestice se zovu virtuelne. Takve virtuelne cestice inter-
aguju, sa ,,pocetnim i ,,krajnjim cesticama, bas kao obicne, samo sto je njihova interakcija
ogranicena na kratko vreme postojanja.
Slika 7 (na desnoj strani) prikazuje dve takve moguce interakcije sa virtualnim
cesticama. Na krajnje levoj strani, interagujuci samo sa ,,pocetnom cesticom pre nego
ce se raspasti, a prema sredini slike 7, interagujuci sa sve tri, ,,realne cestice. Prilicno je
jasno da su ove dve mogucnosti sustinski razlicite. Kako se ispostavi, ovaj prvi dijagram
doprinosi jednoj bezazlenoj redeniciji matematicke funkcije koja opisuje pocetnu cesticu.
Med
-
utim, drugi doprinosi redeniciji konstante raspada (za graf na levoj strani slike 6).
Sve bi bilo u redu da je ta redenicija konvergentna velicina; problem je u tome, sto nije.
Razlog za to se moze videti u cinjenici da velicina kruzne petlje po kojoj se virtuelna cestica
krece moze biti proizvoljno mala. Posto ne postoji nista da joj odredi velicinu, kontinu-
alno mnogo velicina je moguce i posto se virtuelna cestica ne moze opaziti, moramo sabrati
doprinos svih mogucih celicina; ova integracija tipicno proizvodi divergentan rezultat. U
kvantnim teorijama polja za elektro-slabe i jake interakcije (sa materijom), postoji nebro-
jeno mnogo takvih divergentnih doprinosa, ali oni se, srecom, svi med
-
usobno poniste. To
se, med
-
utim, ne dogad
-
a u tackastim teorijama kvantne gravitacije.
Ove dve
modikacije
su sasvim
razlicite
Prolaz virtuelne
cestica (stringa)
malom petljom
je dozvoljen
Heisenberg-ovim
principom neodred
-
enosti;
ona interaguje sa ulaznim
i izlaznim stanjima
Ove dve
modikacije
predstavljaju
isti proces, jer
se daju glatko
deformisati
jedna u drugu
Slika 7: Ne moze se spreciti da virtuelne cestice (stringovi) promene ,,osnovne
diagrame kao sto su oni na Slici 6; ovde su prikazane dve jednostavne modikacije
sa jednom petljom. Sve takve modikacije doprinose ukupnom procesu.
Zahvaljujuci glatkoci ,,patnalona dijagrama (na desnoj strani slike 6), njene string
korekcije sa jednom petljom su skicirane na desnoj strani slike 7. Trebalo bi da je jasno da se
zivotna povrs jednog dijagrama moze glatko razvuci da postane drugi. Posto takva (glatka)
razvlacenja samo predstavljaju drugi izbor koordinata na zivotnoj povrsi (a te koordinate
su nezicke, to jest, njih same nije moguce opaziti), dva dijagrama su u stvari jedan te
isti. Dijagram na krajnje desnoj strani slike 7 predstavlja redeniciju, sa jednom petljom,
matematicke funkcije koja opisuje pocetni string, i ocigledno se dogad
-
a pre interakcije
(raspada), pa ne menja konstantu raspada u dijagramu na desnoj strani slike 6. Isti
zakljucak onda vazi i za svaki drugi dijagram koji predstavlja isti potproces.
Ovaj prilicno intuitivni argument se dakako moze uciniti mnogo formalnijim i strozim,
posto postoji dobro denisani recnik za prevod
-
enje ovih dijagrama i slika u konkretne
racune, pa se intuitivni argumenti mogu potvrditi konkretnom matematikom.
19
Time se zaobilazi potreba za renormalizacijom,
i za superstring teorije se veruje da su konane.
Kvantna fzika
= minimizacija

Superstringovi
Svaki sigma-model sadri:
Domenski prostor: X
Kodomenski (target) prostor: T
Preslikavanje: : X T
Funkcional Hamiltonovog dejstva, S[;X,T],
koje daje dinamiku preslikavanju , ograniava
S[;X,T] zavisi of geometrijskih svojstava X i T.
Particioni funkcional
Z[] = D[] exp{i(S[;X,T] + )/}
Corelatori u n-take = n-ti momenti Z[]:
G(x
1
,x
2
, x
n
):=
(x
1
)

(x
2
)

(x
n
)
Z[]
11
Kvantni sigma-model
Klasina fzika
= minimizacija
Superstringovi
Klasina mehanika estica
Domen:
1
, za (sopstveno) vreme,
Kodomen:
3
, za prostor
Preslikavanje: trajektorija estice = Slika(:
1

3
)
Funkcional: Hamilton-ovo dejstvo
Parametrizacija
1
(vreme)
Metrika u
3
(izbor generalisanih koordinata)
Izabrana dinamika (dejstvo)
12
Kvantni sigma-model
K
o
d
o
m
e
n
s
k
i

p
r
o
s
t
o
r

j
e

d
i
n
a
m
i
!
k
i

o
d
r
e
d
j
e
n
Superstringovi
Klasina mehanika esticakao teorija polja
Domen:
1
, za (sopstveno) vreme
Preslikavanje: r()
Funkcional: S[r; , g

(r)] = d ||

r||
2
Izbor (parametrizacije svetske linije)
Izbor ||w||
2
= g
ij
w
i
w
j
= ww (skalarnog proizvoda)
Kodomen: prostor (dozvoljenih) vrednosti r().
Razlika izmedju ovog i prethodnog vidjenja je u tome da li je
kodomen zadat izvorno, ili kao prostor vrednosti r() koju
dozvoljava dinamika odredjena dejstvom S[r;]
13
Kvantni sigma-model
umesto samo vremena,
1
Superstringovi
Superstringovi
Domen:
g
, svetska povr Riemann-ova povr
Kodomen: X
1,(d1)
prostor vrednosti r().
Preslikavanje: X

(,) :
g
X
1,(d1)
Funkcional: S[X

; (,); g

(X)]=

(
a
X

)
ab
(
b
X

)
Zavisi od
topologije povri
g
i izbora (inverzne) metrike,
ab
na njoj
topologije kodomena X
1,(d1)
i izbora metrike, G

(X), na njemu
izbora dejstva S[r; (,), g

(r)]
koje biramo da bude supersimetrino.
14
Kvantni sigma-model
Superstringovi
Domen:
g
, svetska (Riemann-ova) povr
Geometrija (metrika)
g
se ne da opaziti
Moramo da sumiramo/integralimo po njoj
Genus (broj ruki), g, povri
g
se ne da opaziti
Moramo da sumiramo po njemu
Stoga: fziki merljive/opaljive veliine moraju da budu
oekivane vrednosti usrednjene po svim moguim
g
Deligne-Mumford univerzalna kriva & modularni prostor
Superstring teorija je defnisana kao suma po svim
string-petljama (genusima, g = 0, 1, 2,).
15
Kvantni sigma-model
p
e
r
t
u
r
b
a
t
i
v
n
o
Superstringovi
Dejstvo: S[X

; (, ); g

(X)]
U prvoj aproksimaciji, X

je harmonijsko preslikavanje
generalizuje geodezijske linije (= preslikavanje
1
u X
1,(d1)
)
simetrino u odnosu na opte transformacije (, ) (, )
! 1+1-dimenziona opta teorija relativnosti, na sv. povri
Konformno ekvivalentna
g
, daje istu fziku
S mora da bude ak konformno-simetrino
Treba i supersimetrija zbog stabilnosti vakuma
Stoga je klasina superstring teorija defnisana kao
super-konformna teorija polja na
g
.
16
Kvantni sigma-model
T
u

m
i

i
v
i
m
o
.
Superstringovi
Kodomen: X
1,(d1)
Mora (nekako) sadrati
1,3
, bar u prvoj aproksimaciji
Ili je X
1,(d1)
fbracija nad X
1,3

1,3
,
Extra dimenzije su kompaktne i male
Fibracija moe da bude trivijalna X
1,(d1)
= X
1,3
Y
0,6
ili netrivijalna: X
1,(d1)
je vektorski sveanj() nad X
1,3
.
gde onda moraju postojati kosmike strune: ! jezgra za stvaranje galaksija!
ili je X
1,3

1,3
potprostor u X
1,(d1)
: Brane-World slika
Sa lokalizovanom pravom materijom i interakcijama na X
1,3

1,3
,
Mogue je objasniti hijerarhiju energija: M
Pl
/M
W
! 10
17
Tako klasina superstring teorija dozvoljava sve prethodno
poznate kosmologije
plus tutu i tma novih, pa i neoekivanih.
17
Kvantni sigma-model
Calabi-Yau
kompaktifkacija
A la Nordstrm-Ka#u$a-Klein
Parcijalna kompaktifikacija prostor-vremena
18
1914: uunnai Noiustim,
(iana Einstein-ova konkuiencija)
1919: Theouoi F.E. Kaluza
1926: 0scai Klein
Nase piostoi-vieme je potpiostoi
veceg (S-uimenzionog!):
Netiicki tenzoi je
ds
2
= g
ij
dx
i
dx
j
, gue !, " = u,,4
se iazlaze: ( g
!"
, g
!4
, g
44
)
g
04
igia ulogu #,
g
i4
igia ulogu A
i
,
.u elektiomagnetizmu!
Einstein-ove !"#$%&#'( Naxwell-ove
.ako je $
4
zamotano u kiug:
x
1
x
2
x
3
x
4
x
4
x
4
x
4
Torusi & levo-desno asimetrija
19
Za iazliku ou ostalih teoiijskih mouela, stiingovi imaju svetsku
povisinu i abelovsku Loientz-ovu giupu, Spin(1,1).
i kaiakteiisticne leveuesne kooiuinate i funkcije.
1984, B. uioss, }. Baivey, E. Naitinec i R. Rohm:
X
L
!
, za ! = 0, , 9: ostaju "iavne i beskonacne"
X
L
!
, za ! = 10, , 25: toius sa SO(32) ili E
8
!E
8
koienskom iesetkom
X
R
!
, za ! = 0, , 9: ostaju "iavne i beskonacne"
X
R
!
, za ! = 10, , 25: zamenjeno sa S2 feimiona
Nema tahiona: zbog supeisimetiije.
Stanja bez mase:
{G
!"
, B
!"
, # | $
!
%
, &
%
} i { A
!
a
| !
a
}
B. Fiieuan: kvantna stabilnost gaiantuje ua ova polja pioizvoue
N = 1 supei%&'(!)'*!"+ u 1u-uimenzionom piostoi-viemenu
Supeisimetiicnu SO(32) ili E
8
!E
8
kalibiacionu simetiiju
Parcijalna kompaktifikacija prostor-vremena
Calabi-Yau Manifolds & Bundles
20
1984, P. Canuelas
+ B. Reine u 11-uimenzionoj supeigiavitaciji
+ u. Boiowitz, A. Stiomingei i E. Witten u 1u-u supeistiingovima
Znamo ua o
,,
{G
!"
, B
!"
, , A
!
a
} = - (G
!"
,B
!"
,,A
!
a
| $
!
%
,&
%
,!
a
)
Posto 0|feimionska polja|0= u,
.zahtevamo ua je 0| - (G
!"
,B
!"
,,A
!
a
| $
!
%
,&
%
,!
a
) |0= u
.sto uaje uslove na o
,,
{G
!"
, B
!"
, #, A
!
a
}
= -
!
%
(G
!"
,B
!"
,,A
!
a
)$
!
%
+ -
%
(G
!"
,B
!"
,,A
!
a
)&
%
+ -
a
(G
!"
,B
!"
,,A
!
a
)!
a
:

1,S
piostoi-vieme Ninkowskog + N=1 supeisimetiija
SO(26)!U(1) ili E
6
!E
8
kalibiaciona simetiija
.ako
1,9
heteiotskog stiinga zamenimo sa
1,S
!Y
.gue je Y Calabi-Yau (Ricci-iavan) piostoi.
Svetska povis: Ricci-iavnost Y = potiianje anomalije tiaga
/!&'01! -2&3!41!5
6 7280 9*41-4&31': ;!32)&!"'
(/
2,1
, /
1,1
)
(!", !"#)
Parcijalna kompaktifikacija prostor-vremena
ima geometrijski smisao nejedno-
znanosti u prostoru opservabli
nad Hilbertovim prostorom.
Superstringovi
Fazni prostor klasine teorije polja na svetskoj povri
ima Poisson-ove zagrade
dozvoljava polarizaciju (), koja organizuje
(X) je multiplikativni operator, a (P) = i

X
, itd.
Poisson-ove zagrade klasinih observabli {A, B}
PB
treba da se preslikaju u komutatore [(A), (B)]
kao i rezultati (vrednosi tih binarnih izraza) istih.
Medjutim, u optem sluaju,
[(A), (B)] ({A, B})
[(A), (B)] ({A, B}) = anomalija
21
Kvantni sigma-model
Superstringovi
Potiranje raznih animalija
! d = 26 bez supersimetrije, d = 10 sa supersimetrijom
Nad X
1,9
, kalibraciona grupa (i vektorski sveanj) E
8
E
8
Kompaktifkacijom X
1,9
X
1,3
X
0,6
E
8
E
8
E
6
( SU(3)) E
8
A E
6
! SO(10) ! SU(5) ! je dovoljno velika
i sadri dovoljno materije i kalibracionih bozona
za realan Svet:
248 (78,1)!(27,3)!(27*,3*)!(1,8)
22
Kvantni sigma-model
Kalibracioni
bozoni
familija
fermiona
anti-familija
fermiona
neutralni
fermioni
???
Superstringovi
Feynman-Hibbs-ova konstrukcija
Talasna funkcija
f
(X(t))=D[X()] e
iS[X;;X]

0
(X(t
0
))
zadovoljava Schrdinger-ovu jednainu za koju se
Hamiltonijan H da izvesti (iterativno) iz dejstva S[X;;X].
Taj H defnie novo jedno dejstvo, S = (PdX HdX
0
) i
sledei nivo sigma-modela, gde je:
X
1,(d1)
domen
talasna funkcija je uronjavanje
S je dinamiki funkcional za
prostor moguih vrednosti je kodomenski prostor
Iterativno izvodjenje H i S defnie
perturbativno defnisani sigma-model 2. nivoa
X
1,3
kao prostor-vreme u kome mi ivimo.
23
Kvantni sigma-model
Superstringovi
24
2-slojni sigma-model
{
g
;X(,);X
1,(d1)
;S[X

;
ab
;G

]}
{X
1,(d1)
;(X

);F;S[;G

;e,m
e
,m
u
,m
d
,]}
super-konformni -model = teorija polja na svetskoj povri
supersimetrian -model = teorija polja realnom svetu
{
g
;X(,);X
1,(d1)
;S[X

;
ab
;G

]}
{X
1,(d1)
;(X

);F;S[;G

;e,m
e
,m
u
,m
d
,]}
super-konformni -model = teorija polja na svetskoj povri
supersimetrian -model = teorija polja realnom svetu
Modularni prostori, ?
3
???
Akteri
Arena
Pre teorije relativnosti:
Fundamentalna fzika je opisivala estice i polja koja su se
prostirala kroz prostor, dok vreme tee nezavisno.
Specijalnom teorijom relativnosti je:
Prostor ujedinjen sa vremenom u prostor-vreme.
Optom teorijom relativnosti:
Prisustvo materije zakrivljuje prostor-vreme,
koji onda utie na to kako estice i polja interaguju.
25
Privremeni zaklju"ak
Superstringovi
Akordi oscilacija fundamentalnih stringova
Teorija stringova (fundamentalnih struna, niti)
Moe da se razume kao viestruka, hijerarhijska struktura
teorija polja.
Najosnovniji nivo ima:
Prostor-vreme = svetska povr;
dinamika u toj svetskoj povri generie sve ostalo
Oscilacioni stepeni slobode stringova opisuju:
estice i polja,
ali i prostor-vreme
i njihova dinamika
26
Sekundarni, efektivni,
rezultuju"i epifenomen
Privremeni zaklju"ak
Superstringovi
27
0zmimo E8E8 heteiotski stiing mouel, cije je piostoi-vieme
paicijalno kompaktifikovano u
1,9

1,3
Y
vec stanuaiunom Noiustim-
Kaluza-Klein metouom analize:
/
2,1
gen. Stanuaiunog Nouela
/
1,1
ogl. Stanuaiunog Nouela
+ uim <
1
(Y, EnuT
Y
) "junk"
E, ali:
(n, w; R) (w, n; %#'
2
c
2
/R) dualnost
Sa sest iealne kompaktne uimenzije,
ima mnogo nacina za uualizaciju.
(mc
2
)
2
=
n
2
h
2
c
2
R
2
+
w
2
R
2

2
h
2
c
2
+
2

N
L
+ N
R
2

(n = 3,w = 0)
(n = 0,w = 1)
Ogledalska Simetrija
Calabi-Yau prostori postoje u parovima
28
0zmimo E8E8 heteiotski stiing mouel, cije je piostoi-vieme
paicijalno kompaktifikovano u
1,9

1,3
Y
vec stanuaiunom Noiustim-
Kaluza-Klein metouom analize:
/
2,1
gen. Stanuaiunog Nouela
/
1,1
ogl. Stanuaiunog Nouela
+ uim <
1
(Y, EnuT
Y
) "junk"
E, ali:
(n, w; R) (w, n; %#'
2
c
2
/R) dualnost
Sa sest iealne kompaktne uimenzije,
ima mnogo nacina za uualizaciju.
(mc
2
)
2
=
n
2
h
2
c
2
R
2
+
w
2
R
2

2
h
2
c
2
+
2

N
L
+ N
R
2

Koiisteci CY S-piostoi Z,
supeistiing mouel ima
/
2,1
gen. Stanuaiunog Nouela
/
1,1
ogl. Stanuaiunog Nouela
+ uim <
1
(Z, EnuT
Z
) "junk"
B
. u
i
e
e
n
e
&
R
. P
le
s
s
e
i
Ogledalska Simetrija
Calabi-Yau prostori postoje u parovima
29
0tkuu to. Natematicaii nisu veiovali, ali fizicaii iacunaju. (1991)
P. Canuelas, X. ue la 0ssa, P. uieen i L. Paikes su iziacunali
"tezak" iacun (ouieujenu Yukawa spiegu) za jeunu (t-)familiju
CY S-piostoia Y kao stepeni ieu
0vo uaje intenzitet te ouieujene inteiakcije za !"#$% mouel u
ovoj 1-paiameteiskij familiji.
Ali: n
k
iacunaju bioj uionjavanja P
1
(S
2
- stiing instantona)
stepena k u CY S-piostoiu Y.
k = 2 iezultat je bio poznat u "klas. enumei. algebaiskoj geom."
P
r
e
p
o
z
n
a
j
e
t
e

?
5 +

k=1
n
k
k
3
e
2ikt
1 e
2ikt
= 5 +2875 e
2it
+. . .

t :=
5
2i
(
log(5)
1

0
()

m=1
(5m)!
(m!)
5
(5)
5m

(0)
(1 + 5m)
(0)
(1 + m)

)
Ogledalska Simetrija
Calabi-Yau prostori postoje u parovima
30
Iziacunavanje inteiakcija za "!"" (stanuaiuni feimioni) je lako.
Iziacunavanje inteiakcija za "!"#" (ogleualski feimioni) je tesko.
Calabi-Yau prostori postoje u parovima
Ogledalska Simetrija
Exactly computable
Exactly computable Hard to compute
Hard to compute
M W
ogledalska dualnost
Pomalo, kao integralni transform.
31
Funuamentalni iazlog za postojanje uualnosti u kvantnim
teoiijama, pa i (supei)stiing teoiijama:
Posto je skup kvantnih opseivabli (meiljivih velicina) "pomeien"
ou "mentalnih kaiikatuia" koje koiistimo za uefiniciju mouela
.vilo iazlicite "mentalne kaiikatuie" mogu ua upute na
istovetne konacne (meiljive) iezultate.
String teorije
Dualnosti
= Kvantne string opservable Kvantne string opservable
Hilbert-ov prostor H [
X
X] Hilbert-ov prostor H
0
[
X
0
X
0
]
Particioni funkcional
R
D[X] e
iS[X]/ h
Particioni funkcional
R
D[X
0
] e
iS[X
0
]/ h
Hamilton-ovo dejstvo
S[X] =
R

L(X,
.
X, ) za
X
X
Hamilton-ovo dejstvo
S[X
0
] =
R

L(X
0
,
.
X
0
, ) za
X
0
X
0
Tristan Hbsch
Department of Physics and Astronomy
Howard University, Washington DC, USA
Department of Physics, Faculty of Natural Sciences
University of Novi Sad, Serbia
Je li Realnost Matrica?
Tristan Hbsch
Department of Physics and Astronomy
Howard University, Washington DC, USA
Department of Physics, Faculty of Natural Sciences
University of Novi Sad, Serbia
Je li Matrica Realnost?
Neto poput flma
Tristan Hbsch
Department of Physics and Astronomy
Howard University, Washington DC, USA
Department of Physics, Faculty of Natural Sciences
University of Novi Sad, Serbia
Je li Realnost Matrica?
Hvala na pa"nji
Tristan Hubsch
Prirodno-Matematiki Fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
Department of Physics and Astronomy
Howard University
http://homepage.mac.com/thubsch/
http://physics1.howard.edu/~thubsch/