MATEMATIKI FAKULTET - BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE

NASTAVE MATEMATIKE 2
Tema:

Greke velikih matematiara

Student:
Jovanovi Iva 23203

Profesor:
Zoran Lui

Beograd
Jun 2008.

Sadraj
Greke ... 3
Aristotelova greka ....... 3
Greke u oblasti teorije brojeva ............ 3
Fermaov propust ........... 3
U suprotnom smeru obavezno (ne)vai .... 4
Ilustracija pogrenog zakljuivanja ...... 5
Mersenovi brojevi ................ 6
Savreni brojevi, ali samo parni ........... 6
Od 0 do 9 ..................................... 8
(Ne)reivi problem .. 9
Neka reenja se (ne) mogu zanemariti ........ 9
Brojevi iz mate ....... 10
Greke u oblasti teorije verovatnoe ... 11
Glava, pismo, glava ... pojavilo se STOP! .......... 11
Zanimljivi problemi praeni grekama ....... 13
Literatura ............................................... 16

In rebus mathematicis errores quam minimi non sunt contemnendi.1

Isac Newton (1704)
Matematika kao i svaka druga nauna oblast obiluje pogrenim zakljucima i tvrenjima.
Ovde nee biti navedene i opisane neke uobiajne i oekivane greke koje se javljaju pri
reavanju kako tekih tako i prostih matematikih problema. Bie rei o grekama, previdima i
omakama koje su nainili veliki matematiari, slavni: Abel (Niels Abel), Koi (Augustin Louis
Cauchy), Kejli (Artur Ceyley), Dekart (Ren Descartes), Ojler (Leonard Euler), Ferma (Pierre
Fermat), Gaus (Carl Friedrich Gauss), Lagran (Joseph Louis Lagrange), Lajbnic (Gattfried
Wilhelm Leibnic) i drugi. Svako ko radi ini i greske, posebno onaj ko radi sa novim
injenicama i razvija nove grane matematike.
injenica da su veliki matematiari pravili greke, izvodili pogrene hipoteze ili davali
netane dokaze, ni na koji nain ne utie na njihov doprinos matematici, na njihove zasluge i
slavu. Ove greke su se uglavnom javljale u procesu zasnivanja novih matematikih disciplina,
kao proizvod korienja mnogih zakljuaka, tvrenja i nedovoljno proverenih rezultata.
Matematiari su ulagali velike napore u traganje za novim rezultatima, reenjima ili dokazima
koristei skromne metode jer matematiki aparat nije bio dovoljno razvijen u to vreme. To
objanjava injenicu da su neke greke otkrivene ak vek ili dva nakon to su nainjene, dok su
neke otkrivene tek u savremeno dobo uz pomo raunara.
Kada razmatramo razlog pojave greke moramo uzeti u obzir jo neke injenice. Najpre, do
modernog vremena nije se smatralo neophodnim da se dokazi objavljuju zajedno sa rezultatima.
U srednjem veku bilo je ak uobiajno da se zavrni rezultati, reenja ili formule predstave bez
ikakvog prateeg dokaza ili metode izvoenja. Desavalo se da su autori krili svoje dokaze, jer
nisu zeleli da otkriju svoje metode. Razlog tome je bio strah da neko moda uvidi greku, ispravi
je i prepie sebi neiju zaslugu. Ova praksa se zadrala dugi niz godina. Poznati naunici Galileo
(Galilei), Hajgens (Christiaan Huygens) i ponekad Gaus su saoptavali neke od svojih rezultata
samo delimino, tj. u kratkim crtama, bez detalja ili dokaza. Autori novih teorema esto nisu ni
vodili rauna o svim detaljima u svojim dokazima. Deavalo se da autor, urednici ili neki drugi
autori poboljaju dokaz nakon jedne, dve ili vie decenija. Ponekad, greke koje su se
pojavljivale u radovima uglednih matematiara nisu bile uoene ni od strane drugih velikih
matematiara koji su koristili te radove i citirali delove u svojim radovima. Na taj nain neke
greke su se prenosile mnogo godina. Greku nainjenu u dokazu o nemogunosti kvadrature
kruga od strane kotskog matematiara Dejmsa Gregorija (James Gregory) iz 1668., preuzeo je
Njutn 1713., a zatim i Hajgens 1724. Greku u tom dokazu otkrio je Rauz Bol 1892., vie od 200
godina nakon to je nainjena.
Rei sluaj, mada podjednako vaan jeste pokuaj nekih matematiara da opovrgnu
originalna i ispravna tvrenja i njihove dokaze. Ovo se takoe smatra grekom. Takve greke,
odnosno osporavanja prouavao je matematiar M. Lecat u svojoj knjizi Erreurs de
Mathmaticiens.
Veliki je broj matematikih greaka. One se mogu nai u svim oblastima koje matematika
obuhvata.

Greke u matematikim problemima, ak i veoma male, nisu dozvoljene.

G r e k e
Aristotelova greka

Jedan od najstarijih i najteih matematikih problema, iz geometrije, je popunjavanje

prostora spajanjem poliedara bez praznina ( pukotina ). Ovaj problem ima dugu i zanimljivu
istoriju koja vue korene od naroda starog veka i Platonove teorije materije.
Aristotel je prvi prouavao ovaj problem. On je tvrdio da i tetraedar, a ne samo kocka,
popunjava prostor. Ovo tvrenje je netano, mada je greka otkrivena mnogo posle Aristotela.

slika 1. pravilni tetraedar ne popunjava prostor u potpunosti

M. Senechal je prouavao problem popunjavanja prostora i pokazao da pravilni tetraedri ne
mogu da popune prostor bez pukotina. etiri strane tetraedra su jednakostranini trouglovi iz
ega sledi da je njihov diedarski ugao ( ugao izmeu susednih strana ) jednak arccos (1 / 3), ili
7032. Ako bi se pet tetraedara postavilo oko jedne ivice, pojavie se pukotina ija je
ugaona mera manja od , iz ega sledi da pravilni tetraedri ne popunjavaju prostor kada se
postave licem u lice. Ako bi ureenje bilo drugaije vrednost diedarskog ugao bi bila , a
tu pukotinu ponovo ne bi mogli da popunimo pravilnim tetraedrom.

Greke u oblasti teorije brojeva

Fermaov propust

Veliki francuski matematiar Pjer Ferma dao je neke od najznaasjnijih doprinosa

matematici u oblasti teorije brojeva. On je obogatio matematiku sa dosta novih teorema. Sve
njegove teoreme su do sada dokazane, tj. potvrene, ukljuujui i Fermaovu poslednju teoremu.
Ipak postoji jedan izuzetak, a to je Fermaova teorema o binarnim stepenima.

U pismu Kenelenu Digbiju 1658. godine, Ferma je dao pretpostavku da su brojevi oblika

Fn = 2 2

1,

danas poznati kao Fermaovi brojevi, prosti brojevi. F0 = 3, F1 = 5, F2 = 17, F 3 = 257,

F 4 = 65 537 i pretpostavka je tana za n = 0, 1, 2, 3, 4. Meutim, vajcarski matematiar Ojler je
1732. godine pokazao da za n = 5 Fermaova formula daje sledei rezultat:
F5 = 4 294 967 297 = 641 6 700 417,
to znai da F5 nije prost broj. Do sada nije pronaen nijedan novi Fermaov prost broj. Svi
dosadanji rezultati ukazuju na pretpostavku da je Fn sloen broj za n > 4.
Interesantna stvar vezana za Fermaov broj F5 tie se Zire Kolberna, oveka koji je
posedovao neverovatnu sposobnost da vrlo brzo rauna napamet. Kada su mu postavili pitanje
da li je Fermaov broj F5 = 4 294 967 297 prost, odgovorio je da nije jer ima delilac 641. Ovaj
ovek iako dajui tane odgovore nije umeo da objasni na koji nain je dobijao rezultate.
Maren Mersen je takoe tvrdio da Fermaovi brojevi uvek daju proste brojeve.
Nemaki matematiar Karl Fridrih Gaus je pokazao da se pravilni n tostrani poligon
moe konstruisati Euklidovim alatom, samo pomou estara i lenjira, ako i samo ako je broj n
oblika
n = 2m p1 p2 pk ,
gde je m nenegativan ceo broj a p1, . . . , pk razliiti Fermaovi prosti brojevi, ili je n = 2m (m > 1).
To znai da se pravilni poligoni sa 3, 5, 17, 257 i 65 537 stranica mogu konstruisati pomou
estara i lenjira. Ovo Gausovo otkrie povealo je opte interesovanje za Fermaove proste
brojeve. Gaus je u 19. godini konstruisao pravilan poligon sa 17 stranica. Postoji i veliki broj
Euklidovih konstrukcija poligona od 17 ( = F2) staranica. 1832. godine F. J. Rihelot iz
Keninsberga je prouavao konstrukciju pravilnog poligona od 257 stranica. Na
najkomplikovaniji sluaj, konstrukciju pravilnog poligona od 65 537 stranica, matematiar
Osvald Hermes je potroio deset godina svog ivata.
U suprotnm smer obavezno (ne)vai

1640. godine Pjer Ferma je otkrio, a Leonard Ojler je 1736. godine dokazao svojstvo
danas poznato kao Mala Fermaova teorema:
Ako je p prost broj i a proizvoljan prirodn broj, tada je ap a deljivo sa p.
Ovo dokazujemo na sledei nain. Neka je p prost broj. Za a = 1 tvrenje je tano.
Pretpostavimo da je p delilac broja ap a i dokaimo da je p takoe delilac broja
(a + 1)p (a +1). Korienjem binomne formule dobija se
p 1

(a + 1)p (a +1) = (ap a) +

a
k 1

p
k

pk

gde je svaki od binomnih koeficijenata


p
k

p ( p 1) ( p k 1)
k!

deljiv sa p ako je p prost broj i ako je 1 k p 1. I zaista ako je p prost broj, on nije delilac
broja k!. To znai da je broj p(p 1) (p k + 1) deljiv sa k!, odnosno da je n
k deljivo sa p.
p
S obzirom da je prvi sabirak a a deljiv sa p, uzimajui u obzir induktivnu pretpostavku sledi
da je (a + 1)p (a +1) takoe deljivo sa p. Dokaz Fermaove teoreme sledi na osnovu induktivne
pretpostavke.
L. E. Dickson tvrdi da je sluaj ove teoreme za a = 2 bio poznat Kinezima jo 500. godine
p.n.e., i da su oni predstavili obratno tvrenje:
Ako p deli 2p 2, tada je p prost broj.
Ovo tvrenje je 1680. godine ponovo otkrio i dokazao nemaki matematiar Gotfrid Lajbnic.
Meutim, D. Menke je utvrdio da obratno tvrenje nije tano, na primer kada je
p = 341 = 11 31, i takoe je tvrdio da postoji beskonano mnogo drugih vrednosti p za koje ne
vai.
Sloeni brojevi p koji dele ap a za svaki pozitivan ceo broj a, zovu se absolutno
pseudo prosti brojevi.

F. Prot (Proth) je (oko 1876. godine) tvrdio da ukoliko je p prost broj, tada 2p 2 nije
deljivo sa p2 . M. Majerson je pronaao kontraprimer za prost broj p = 1093. Broj 21093 2 ima
330 cifara, pa nije neobino to je u 19. veku bilo nemogue nai kontraprimer.
Ilustracija pogrenog zakljuivanja

Ova interesantna stvar koja sledi ne smatra se direktno greskom. Takoe je vezana za
deljivost brojeva i nainio ju je, a zatim i ubrzo otklonio, Lajbnic. Razmatrajui brojeve oblika
nk n, Lajbnic je tvrdio da je za svaki prirodan broj n i za prve neparne brojeve k = 3, 5, 7, broj
n3 n deljiv sa 3, broj n5 n deljiv sa 5, broj n7 n deljiv sa 7. Uzimajui u obzir ove specijalne
sluajeve zakljuio je da je nk n deljivo sa k za svaki neparan broj k i proizvoljan prirodni broj
n. Ipak, vrlo brzo je otkrio da 29 2 = 510 nije deljivo sa 9.
Lajbnic je navodio ovaj primer kao ilustraciju pogrenog zakljuivanja posle nekoliko
sluajeva koji zadovoljavaju datu optu formulu, to je razlog zbog ega se navedena tvrdnja ne
mora smatrati pogrenom.

Nemaki matematiar Kristijan Goldbah (Christian Goldbach) 1742. godine je naao

slian problem Lajbnicovom problemu deljivosti nekog izraza. Kristijan Goldbah je tvrdio da je
svaki broj oblika
(a + b)p ap bp,
gde su a i b celi brojevi deljivi sa p ako i samo ako je p sloen broj. Goldbah je ovaj problem
predoio vajcarskom matematiaru Ojleru koji je ukazao na greku.
Ojler je naao sledei kontraprimer: za a = 1, b = 1, p = 35 = 5 7 dobija se broj

235 2 = 34 359 738 366 koji nije deljiv ni sa 5 ni sa 7. Ispostavilo se da je sledee tvrenje
tano:
Ako je p prost broj, tada je (a + b)p ap bp deljivo sa p.
Dokaz ovog trvrenja se izvodi matematikom indukcijom.
Mersenovi brojevi

Brojevi oblika Mp = 2p 1, gde je p pozitivan prost broj, zovu se Mersenovi brojevi.

Francuski matematiar Maren Mersen je tvrdio da ukoliko je 2p 1 prost broj, tada je i p takoe
prost broj. Greka je u tome da ovo tvrenje ne vai uvek i u obrnutom sluaju. Mersen je tvrdio
da za vrednosti p koje nisu vee od 257, broj 2p 1 je prost samo za vrednosti 2, 3, 5, 7, 13, 17,
19, 31, 67, 127 i 257. Francuski matematiar Eduard Lika je 200. godina nakon Mersenovog
otkria utvrdio da za p = 127 broj 2p 1 jeste prost, odnosno da je Mersenovo tvrenje tano.
2127 1 = 170 141 183 460 469 231 687 303 715 884 105 727
Greku, odnosno propust Mersen je napravio ne ubacivi brojeve 61, 89 i 107, za koje ovo
tvrenje vai. Takoe grekom je ukljuio brojeve 67 i 257.
I. M. Pervuin je 1883. godine otkrio da je broj 2 61 1 prost broj. Takoe jednu greku je
otrkio i Frenk Nilsen Koul 1903. godine dobivi da je
267 1 = 193 707 721 761 838 257 287,
to znai da broj 267 1 nije prost. Dva propusta otkrio je R. E. Pauers 1911. i 1914. godine, da su
brojevi 281 1 i 2107 1 prosti. M. Kretik (Kraitchik) je otkrio da broj 2257 1 nije prost.
Dosta posle Mersenovog otkria pronaeni su prosti brojevi p vei od 257 koji su takoe
zadovoljavaju tvrenje. Do danas su otkrivena 43. Mersenova broja, poslednji 43. po redu
nalazimo za p = 30 402 257. Broj 230402457 1 je najvei do sada prost broj koji ima 9 152 052
cifara.
Zanimljivo je da traganje za Mersenovim brojevima ujedno predstavlja traganje za
savrenim brojevima. Ako je 2p 1 prost broj tada je 2p-1 (2p 1) savren broj.
Formula 2p-1 (2p 1) pripada Euklidu i generie sve proste brojeve pod uslovom da je Mersenov
broj prost broj. Na osnovi najveeg Mersenovog broja dobijamo da je najvei, do sada naeni,
savreni broj 230402456 (230402457 1).
Savreni brojevi, ali samo parni

arl de Buvel je tvrdio da su svi brojevi dobijeni Euklidovom formulom 2p-1 (2p 1) za
p 39 savreni brojevi. P. A. Kataldi je pronaao 8 brojeva koji ne zadovoljavaju pomenuto
tvrenje, odnosno nisu savreni.
Do greke je dolo zbog ne uzimanja u obzir injenice da, Euklidova formula generie
savrene brojeve (sve parne) ako i samo ako je 2p 1 prost broj. Euklid je prvi dao dokaz u IX
Knjizi, Teorema 36. Mnogi matematiari su se bavili ovim tvrenjem i jedan od dokaza dao je
matematier Leonard Judin Dikson.

dokaz. Oznaimo sa (p) sumu svih delilaca broja p ukluujui i njega samog. Po
definiciji znamo da je broj p savren ako je jednak zbiru svih svojih delilaca razliitih od njega
samog. Sledi da je onda (p) = 2p. Ako pretpostavimo da je 2n 1 prost broj i da je p = 2n-1 (2n
1), tada je:
(p) = (2n-1 (2n 1))
= (2n-1) (2n 1)
= (1 + 2 + + 2n-1)2n
= 2 2n-1 (2n 1)
= 2p.
Sledi, p je savren broj.
Obrnuto, pretpostavimo da je za n > 1 i za m = 2n 1, broj 2n-1m savren. S obzirom da je
n
2 m = (2n-1m) = (2n 1) (m), sledi da je (m) = m + m/(2n 1) = m + 1. To znai da su 1 i m
jedini delioci broja m, odnosno da je m = 2n 1 prost broj. Na ovaj nain je dokazan suprotan
smer tvrenja.
Interesantno je da do sada nije otkriven nijedan neparan savreni broj, pa prema tome
matematiari veruju da su svi savreni brojevi iskljuivo parni. Pojavljuju se razne pretpostavke
vezane za neparan savreni broj. Jednu pretpostavku je dao britanski matematiar Dejms
Dozef Silvester, da ukoliko neparan savreni broj postoji on mora da ima najmanje est
razliitih prostih inilaca. Ova pretpostavka je dokazana, ali broj jo uvek nije naen.

Rene Dekart je takoe napravio jednu greku vezanu za dobijanje savrenih brojeva. On
je tvrdio da su svi brojevi oblika ps2 savreni brojevi ukoliko je p prost broj. Dekart je dao
sledei primer za koji je smatrao da zadovoljava njegovo tvrenje; p = 22021, s = 3 7 11 13
onda je ps2 = 198 585 576 189. Ali nije uoio da p nije prost broj, tj. p = 61 292. Ovu greku je
primetio L. E. Dickson.

Jo neke od greaka koje su se pojavile vezane za Mersenove brojeve bile su sledee.

Leonard Ojler je tvrdio da je Mersenov broj 2 p 1 prost broj za p = 41 i p = 47. C. B.
Vintajm je uoio da je broj 247 1 deljiv brojem 2351, a G. Plana da je 241 1 deljiv brojem
13 367. G. Plana je takoe tvrdio da broj 2 53 1 nema inioce manje od 50 003, ali je A.
erarden pronaao manji delilac, 6361.
Francuski matematiar Nikolo Tartalja je zakljuio da sume:
1 + 2 + 4, 1 +2 + 4 + 8, 1 +2 + 4 + 8 + 16, 1 +2 + 4 + 8 + 16 + 32, . . .
koje su ustvari Mersenovi brojevi 2p 1, naizmenino predstavljaju proste i sloene brojeve.
Vrlo brzo dolazimo do zakljuka da je ovo tvrenje pogreno. Brojevi u nizu idu redom 7 (prost
broj), 15 (sloen broj), 31 (prost broj), 63 (sloen broj), 127 (prost broj), 255 (sloen broj),
sledei lan je 29 1 = 511 = 3 7 2 ponovo sloen broj, a trebao je da se pojavi prost broj.
Greku u Tartaljanovom tvrenju je otkrio L. E. Dickson.

Ojler je napravio nekoliko greaka pokuavajui da nae proste brojeve pomou

eksplicitnih formula. On je pretpostavio da formula n 2 + n + 41 daje proste brojeve, meutim
vrlo brzo je doao do zakljuka da formula ne vai za n > 39. Za n = 40 vrednost formule je
1681 = 41 2 . Broj koji smo dobili nije prost broj.
Ojler je dao jo tri formule pomou kojih se nalaze prosti brojevi. Utvreno je da ni te
formule kao i prethodna nisu korektne, jer postoje vrednosti za koje se dobijaju sloeni brojevi.
Formula 232n2 + 1 generie 76 prostih brojeva, 2n2 + 29 generie 29 prostih brojeva i formula
n2 79n + 1001 generie bar 80 prostih brojeva.
Od 0 do 9

Don Hil je u svojoj knjizi Arithmetic both Theory and Practice napisao da je broj 11826
jedini broj iji je kvadrat devetocifreni broj napisan svim cifarama od 1 do 9. Leonard Dikson je
ukazao na grku pronaavi jo brojeva koj poseduju ovu osobinu. Vrlo jednostavan kompjutrski
program reava ovaj problem, tj. nalazi brojeve koji imaju ovu osobinu.
Primer nekih takvih brojeva:
A

A2

11826

139854276

12363

152843769

12543

157326848

14676

215384976

15681

245893761

18072

326597184

19023

361874529

20316

412739856

Interesantan problem vezan za brojeve, postavljen je u 19. veku. Problem se sastojao u

nalaenju dva pozitivna racionalna broja iji e zbir kubova biti 6. Francuski matematiar
Adrien Mari Leandr je dao dokaz iz koga sledi da je nemogue nai brojeve koji e reavati
problem. Nekoliko godina kasnije britanski matematiar Henri Djudeni, koji se bavio
sastavljanjem matematikih zagonetki, oborio je Leandrov dokaz i dao jednostavno reenje:
17

21

37

21

Djudeni je takoe pronaao dva racionalna broja iji zbir kubova daje vrednost 9. Ti brojevi su:
415280564497

348671682660

676702467503

348671682660

9.

Za izraunavanje Djudeni nije koristio raunar.

(Ne)reivi problem

Nijedan problem u istoriji matematike nije privukao toliku panju kao to je Fermaova
poslednja teorema. Smatra se da su ova teorema odnosno njeni dokazi pobrojali najvie greaka
u istoriji matematike. Fermaova poslednja teorema nije dobila korektan dokaz preko 300.
godina. Ovaj problem je postavio Pjer Ferma u 17. veku, a reio ga je u 20. veku (1995. godine)
Endru Vajls. Fermaov dokaz se nikada nije pojavio. Ojler je dokazao teoremu za n = 3, Leandr
za n = 5, Dirihle za n = 14, a Lame i Lebeg za n = 7. Ernst Kumer je dokazao ovu teoremu za
celu klasu prostih brojeva poznatih pod imenom regularni prosti brojevi. On je za svoj dokaz za
n 100 dobio nagradu od Francuske akademije nauka i 1858. godine je objavio kompletno
reenje Fermaove poslednje teoreme. Ipak, taj dokaz je sadrao greku koju je naao Dirihle.
Kumerov rad i nagrada od 100 000 maraka koju je raspisao nemac Paul Volfskel za dokaz
Fermaove poslednje teoreme inspirisali su matematiare. Tada se pojavilo preko 1000 pogrenih
dokaza, to od strane matematiara amatera, to od strane velikih i slavnih. ak i uz pomo
raunara Fermaov problem je dokazan kao taan sam za n od 3 do 4 000 000.

Jedna od prvih ena koja je dala znaajan doprinos matematici bila je Sofi ermen,
francuska matematiarka. Ona je dokazala tanost Fermaove poslednje teoreme x n y n z n , za
sluaj kada su x, y, z razliiti prosti brojevi i n prost broj manji od 100. U svom pismu Gausu ona
je tvrdila da, ako su x, y i n celi brojevi i suma x n y n je oblika f 2 ng 2 , gde su f i g celi
brojevi, tada suma x + y mora biti istog oblika tj. x y a 2 nb 2 za neke cele brojeve a i b.
Gaus je odgovorio da je to tvrenje pogreno i za primer dao:
moe biti da je 1511 + 811 = f 2 ng 2 , ali je 15 + 8 a 2 11b 2 .
Neka reenja se (ne) mogu zanemariti

Negativni brojevi do modernog doba nisu bili u potpunosti shvaeni i prihvaeni kao
danas. Veliki matematiari su esto zanemarivali negativne brojeve, smatrajui da je dolo do
greke tokom rauna i da je to razlog zbog ega se takav broj pojavio. Britanski matematiar
Ogastes De Morgan je smatrao da se negativan broj pojavljuje kao reenje onih problema koji su
pogreno postavljeni. Sledei primer ilustruje to njegovo zapaanje.
Otac ima 56 godina, a njegov sin 29. Kada e otac biti dva puta stariji od sina?
De Morgan reavanjem jednaine 56 + x = 2(29 + x) dobija da je x = 2. Ovaj rezultat je prema
njegovom miljenju apsurdan. Ako zamenimo x sa x dobiemo jednainu 56 x = 2(29 x),
njenim reavanjem dolazimo do reenja x = 2. Reenje nam govori da je otac pre dve godine, tj.
kada je imao 54 godine, bio duplo starij od sina. Prvo reenje znai pre dve godine se dogodilo
dupliranje, a drugo treba oduzeti 2 godine da bi se dobilo.... De Morgan insistira na tome da
je pogreno postavljanje problema dovelo do negativnog reenja. Smatrao je da je besmisleno
razmatrati brojeve manje od 0.

Brojevi iz mate
9

Kompleksni brojevi su takoe dugo ignorisani i predstavljali su misteriju matematiarima

18. veka. Ojler je pokuao da shvati ta zaista predstavljaju kompleksni brojevi. Nazvao ih je
nemoguim ili imaginarnim brojevima, jer je smatrao da postoje samo u mati. U svojoj knjizi
Vollstndige Anleitung zur Algebra (Kompletan uvod u Algebru), Ojler je napravo greku u radu
sa kompleksnim brojevima. Sledei da je a b ab , dobio je da je 1 4 4 2 . Ovaj
2
princip raunanja nije korektan. Tano je 1 4 i 2i 2i 2 2 , jer je i 2 1 1 .

Don Valis je prvi matematiar koji je pokuao da pronikne u sutinu kompleksnih

brojeva i njihovu geometrijsku interpretaciju. Njegova osnovna ideja moe se objasniti pomou
slike2.

slika2. Valisova predstava imaginarne jedinice

Jedinini krug sa centrom u O see x-osu u taki A dajui odseak +1 i u taki B dajui odseak
1. Presek kruga i y-ose daje taku C koja predstavlja imaginarni broj. Poznato je da normala
povuena iz OC na prenik kruga iz take koja lei na krunici predstavlja geometrijsku sredinu
odseaka OB i OA , na osnovu toga dobijamo da je OC OB OA . Dalje sledi da je
OC 1 1 1 . Zaista danas taka C predstavlja imaginarnu jedinicu i 1 , ipak
Valis je pogreio. On je posmatrao OC kao geometrijsku sredinu odseaka koji lee na
preniku, pri emu je jedan pozitivan a drugi negativan. Meutim, teorema o normali i
segmentima primenjiva je samo za sluaj kada su segmenti pozitivni.

Pri korienju beskonanih redova matematiari 18. i 19. veka nisu vodili rauna o
uslovima koji moraju biti zadovoljeni da bi se neto primenilo u reavanju problema. Oni su
esto primenjivali nemogue i nedopustive ideje na divergentne redove to je dovelo do velikog
broja greaka i nekorektnih zakljuaka.
Lajbnic i irolamo Sakeri su zajedno diskutovali da li je mogue da suma alternirajueg
beskonanog reda 1 1 + 1 1 + 1 1 + 1 . . .moe imati vrednost 1/2.

Ako bi u geometrijskom redu

1
1 x x 2 x 3 x 4 , x imalo vrednost 1 dobili bi sumu
1 x

1/2. Ovaj rezultat nije taan jer razvoj vai samo za

< 1.

10

Ojler je takoe napravio nekoliko greaka u ovoj oblasti. Za konstrukciju sledeeg

dokaza koristio je geometrijski red 1 x x 2 x 3 x 4 za x 1. Uzimajui u obzir injenicu
da je

x
x

0 , Ojler je kombinujui dva reda:

1 x x 1
x
1
1 1
x
x x2 x3 i

1 2 ,
1 x
x 1 1 1/ x
x x

doao do pogrenog zakljuka da je

1 1
1 x x2 x3 0 .
2
x
x

Takoe je napravio greku tvrdei da ja 1 3 + 5 7 + = 0. Ovu njegovu tvrdnju osporio je

jedino Nikolas II Bernuli.
Matematiari su 150 godina besmisleno manipulisali beskonanim redovima. Jakob
Bernuli je 1696. godine doao do zakljuka da kada se
dobie se da je 1 1 + 1 =

1
razvije u red 1 x x 2 x 3 ,
1 x

1
za x = 1. Ovu tvrdnju su neki matematiari prihvatili i
2

potvrdili kao tanu koristei Teoriju verovatnoe. Preureivanjem lanova divergentnog reda
lako se dokazivalo da je 1 = 0 ili

1
= 0. Abel je smatrao da su divergentni redovi delo avola.
2

Koi je dao pretpostavku da divergentni redovi nemaju sumu. Abel i Koi su zajedno sa Gausom
postavili strogo sistematsku primenu beskonanih redova i zasnovali teoriju konvergencije.

Greke u oblasti teorije verovatnoe

Glava, pismo, glava...pojavilo se, STOP!

Sve do 1933. godine kada je istaknuti ruski matematiar Andrej Nikolajevi Kolmogorov
objavio svoju monografiju Grundbegriffe der Wahrscheinlichkeitsrechnung i time utemeljio
Teoriju verovatnoe na strogo aksiomatskom pristupu, bio je korien koncept
jednakoverovatnih elementarnih dogaaja. Ovaj princip je davao zadovoljavajua reenja u
mnogim praktinim problemima, ali je takoe dovodio do mnogih paradoksa i neuspeha koji su
proisticali iz neprihvatljive injenice da je verovatnoa definisana sama po sebi u stvari preko
jednakoverovatnih elementarnih dogaaja. ak i veliki matematiari su pravili greke reavajui
probleme iz Teorije verovatnoe korienjem jednakoverovatnih dogaaja. Sledea dva primera
predstavljaju nepravilno rasuivanje francuskog matematiara ana le Ron Dalambera u igri
bacanja novia.
Primer 1. Treba nai verovatnou dogaaja da se pri dva bacanja novia (na primer) glava
pojavi bar jednom.

Dalamber je razlikovao tri sluaja:

Prvi sluaj: pismo, pismo,
Drugi sluaj: pismo, glava,

11

Trei sluaj: glava se pojavila u prvom bacanju.

U treem sluaju Dalamber je smatrao da nema potrebe za drugim bacanjem, jer nije bitan ishod
s obzirom da se glava ve pojavila. Tako da je prema Dalamberu ukupan broj moguih ishoda 3,
pri tome su drugi i trei sluaj povoljni, odakle sledi da je eljena verovatnoa 2/3.
Ovaj nain razmiljana nije ispravan. Greku, da tri sluaja nisu jednako verovatna, je
uoio francuski matematiar ozef Bertran. Da bi se dobili jednakoverovatni dogaaji
neophodno je razloiti trei sluaj na dva ishoda: glava-glava i glava-pismo. Sada imamo etiri
jednakoverovatna ishoda, od kojih su tri povoljna iz ega sledi da je verovatnoa dobijanja glave
bar jednom 3/4. Do istog zakljuka dolazimo razmatrajui sluaj bacanja dva novia
istovremeno, ukoliko traimo verovatnou da se bar na jednom od novia dobije glava. U ovom
primeru treba razmotriti etiri razliita sluaja:
pismo, pismo pismo, glava glava, pismo glava, glava.
Primer 2. Ovaj primer se odnosi na pogrene zakljike koji se donose usled neispravnog
rasuivanja o dogaajima sa jednakom verovatnoom.
Pretpostavimo da se pri bacanju novia glava pjavi nekoliko puta u nizu (uzastopno).
Mnogi veruju da je verovatnoa pojavljivanja pisma u sledeem bacanju vea od verovatnoe
ponovnog pojavljivanja glave. Dalamber je bio takvog miljenja, dok je Ojler smatrao da je
takvo razmiljanje apsurdno. Postavlja se pitanje, kako je mogue da prethodni rezultati bacanja
mogu uticati na bacanja koje ce tek uslediti!? Nezavisno od prethodnih bacanja, pojava pisma ili
glave podjednako je verovatna u svakom narednom bacanju. Ukoliko je novi ispravan
verovatnoa pojavljivanja pisma ili glave u svakom od narednih bacanja uvek e biti 1/2,
nezavisno od prethodnih dogaaja.
Ameriki matematiar je razmatrao slian primer sa kockom, i u svojoj knjizi New
Mathematical Diversions from Scientific American kae:
Sve vrste glupih sistema za igranje ruleta i drugih igara na sreu se baziraju na pogrenom
uverenju da to se neki dogaaj vie puta desio, to je manje verovatno da se ponovo dogodi.
Vojnici u Prvom svetskom ratu su mislili da e biti bezbednije ako se sakriju u tek nastalu rupu
od granete, nego da se sakriju u neku od starijih rupa jer su mislili da je manje verovatno da e
granata eksplodirati dva puta za kratko vreme na istom mestu! ... Ovo verovanje je
neosnovano.
U igrama bacanja novia ili kocke strogo se pretpostavlja da je novi, odnosno kocka,
fer, tj. da je homogenog sastava i da nije kontrolisan skrivenim magnetom ili neto slino. Ako
se desi da se dobije glava u prvih devet bacanja, postoji razlog za sumnju da je novi
asimetrian. Verovatnoa da se glava pojavi deset puta uzastopno je 1/2 10 = 1/1024, to je gotovo
nemogu dogaaj. Logika nas tera da verujemo da je verovatnoa da se glava pojavi i u
narednom jedanaestom bacanju vea od 1/2.

Jedan od prvih problema u teoriji verovatnoe je izuavanje verovatnoe dobijanja

odreenog zbira poena pri bacanju nekoliko kockica za igru. Ako se bacaju dve kockice postoji
36 mogunosti: (1, 1), (1, 2), . . . , (1, 6), (2, 1), . . . ,(6, 6).
Minimalan zbir je 2, a maksimalan 12. Lajbnic je prouavao ovaj problem i doao do zakljuka:
anse za dobijanje zbira 11 i 12 su jednake, dok je verovatnoa da se pojavi zbir 7 tri puta vea
nego u sluaju 11 i 12. Lajbnic je ovde napravio greku, jer postoji samo jedan povoljan
dogaaj (6, 6) da se pojavi zbir 12, dva povoljna dogaaja (5, 6) i (6, 5) da se pojavi 11, i est
povoljnih dogaaja (1, 6), (2, 5), (3, 4), (4, 3), (5, 2) i (6, 1) da se pojavi zbir 7. Broj svih

12

moguih dogaaja je 36, pa e odgovarajue verovatnoe biti p12 = 1/36, p11 = 2/36 = 1/18 i
p 7 = 6/36 = 1/6. Ove vrednosti pokazuju da je Lajbnic bio u pravu samo za verovatnou
dobijanja zbira 7 u odnosu na verovatnocu pojavljivanja zbira 11. Lajbnicovu greku je otkrio I.
Todhanter.

Zanimljivi problemi praeni grekama

Leonardo iz Pize, poznatiji kao Fibonai, se bavio sakupljanjem problema iz rekreativne i

finansijske matematike. Reavavajui opte poznati problem o lavu i jami, koji glasi:
Jama je duboka 50 stopa. Lav se popne 1/7 stope svakog dana i zatim sklizne 1/9 stope svake
noi. Koliko e mu dana biti potrebno da izae iz jame?,
Fibonai je napravo greku. Krenuo je od broja 63 koji je deljiv i sa 7 i sa 9. Izraunao je da e
se lav za 63 dana popeti 9 stopa i skliznuti 7 stopa, sto bi znailo da lav napreduje 2/63 stope
svakoga dana. Koristei proporciju izraunao je da e lavu biti potrebno 50 2 63 1575
dana da se popne 50 stopa i stigne do vrha jame. Odgovor je pogrean, jer e lavov preeni put
na kraju 1575. dana biti 8/63 od 50 stopa, to znai da e lav sledeeg nana stii do vrha. Kada
jednom stigne do vrha, on sledee noi nee skliznuti jer je izaao.

Latinski kvadrat reda n sastoji se od n razliitih simbola, ureenih u obliku kvadratne eme
tako da se svaki simbol pojavljuje samo jednom u svakoj vrsti i samo jednom u svakoj koloni.
To jest svaka vrsta i kolona predstavljaju jednu permutaciju od n simbola. Leonard Ojler je u
nekom od svojih radova pisao o ovoj vrsti maginih kvadrata. Dobili su ime latinski kvadrat jer
je Ojler koristio latinska slova za simbole koje je trebalo rasporediti.
Naredne slike su primeri latinskih kvadrata. Prvi kvadrat u nizu je etvrtog reda sainjen
od latininih slova a, b, c, d, drugi kvadrat je takoe latinski kvadrat etvrtog reda ispunjen sa
etiri grka slova. Trei kvadrat u nizu ispinjen je parovima u kojima je svako latinino slovo
kombinovano jednom i samo jednom sa grkim slovom. Kvadrat dobijen takvom kombinacijom
zove se Ojlerov kvadrat ili grko-latinski kvadrat. Za dva kvadrata od kojih je nastao
kombinovani kvadrat kae se da su ortogonalni kvadrati. Inae grko-latinski kvadrati su nali
primenu u kreiranju eksperimenata u biologiji, medicini, marketingu itd.
b
d
c
a

a
c
d
b

d
b
a
c

c
a
b
d

Grko-latinski kvadrati

b a d c
d c b a

c d a b
a b c d

Ojler je poznavao grko-latinske kvadrate reda 3, 4, 5. Pitao se ta je sa kvadratima reda

6, i taj problem je razmatrao kroz sledei primer;

13

Da li je mogue rasporediti 36 oficira od kojih svaki ima jedan od 6 razliitih inova i

pripada jednom od 6 razliitih pukova, u kvadratnu formaciju 6 6, tako da svaka vrsta i
kolona sadri tano jednog oficira svakog ranga iz svakog puka?
Ovaj problem poznat je kao Ojlerov problem oficira.
Ojler je pokazao da problem n 2 oficira, koji je ekvivalentan formiranju grko-latinskog
kvadrata reda n, moe uvek da se rei ako je n neparno ili deljivo sa 4. On je takoe tvrdio da
latinsko-grki kvadrati reda 6, 10, 14, odnosno svi kvadrati iji je red oblika n = 4k + 2, ne mogu
biti konstruisani. Ova pretpostavka je poznata pod imenom Ojlerova hipoteza. Nekoliko
matematiara dalo je dokaz Ojlerove hipoteze, ali je u svakom naena greka.
Francuski matematiar Gaston Tari dokazao je sluaj kada je n = 6, a za taj dokaz koristio
je metod olovke-i-papira. Sluaj n = 10 kao i dokaz opte formula n = 4k + 2, morali su da
saekaju pojavu raunara. Sa pojavom raunara Ojlerova hipoteza je oborena, jer za sve
vrednosti n = 4k + 2 moe se formirati grko-latinski kvadrat. Na slici 3. prikazan je primer
Parkerovog grko-latinskog kvadrata korienjem cifara od 0 do 9, gde svaka leva cifra pripada
prvom latinskom kvadratu a desna cifra drugom latinskom kvadratu.
00
86
95
59

47
11
80
96

18
57
22
81

76
28
67
33

29
79
38
07

93
39
71
48

85
94
49
72

34
45
56
60

61
02
13
24

52
63
04
15

73 69 90 82 44 17 58 01 35 26
68 74 09 91 83 55 27 12 46 30
37 08 75 19 92 84 66 23 50 41
14 25 36 40 51 62 03 77 88 99
21 32 43 54 65 06 10 89 97 78
42 53 64 05 16 20 31 98 79 87
slika 3. Parkerov grko-latinski kvadrat 10. reda

Jedan od najuvenijih problema bio je i Problem etiri boje. Ovaj problem okupirao je
panji kako istaknutih matematiara, tako i amatera dugi niz godina. Formulacija ovog problema
je vrlo jednostavna, to se ne bi moglo rei i za dokaz.
Da li su etiri boje dovoljne da se oboji mapa u ravni na takav nain da susedne oblasti
(to jest, one koje deli zajednika granina linija, a ne samo taka) budu obojena razliitim
bojama.
Problem je nastao 1852. godine, student Frensis Gatri je poskuao da ga rei, ali
bezuspeno. Njegov brat Frederik Gatri prosledio je ovaj problem svom profesoru De Morganu.
De Morgan je objavio hipotezu i nekoliko matematiara je radilo na reavanju ovog problema.
1879. godine Alfred Kempe je objavio svoj dokaz u matematikom asopisu American Jurnal of
Mathematics. U dokazu je korien metod Kempeovih lanaca. Godinu dana posle objavljivanja
Kempeovog dokaza, Piter Tejt je objavio dva rada koja su sadrala dokaz teoreme etiri boje.

14

Deceniju kasnije teorema o etiri boje ponovo postaje hipoteza. Persi Don Hivud je
objavio rad u kome ukazuje na nekorektnosti u Kempeovom dokazu, dok je nedostatak u
Tejtovom dokazu pronaao Peterson 1891. godine.
Iako je i Kempeov i Tejtov dokaz sadrao greku, sadrao je i neke dobre ideje koje su
mogle da pomognu pri ponovnom pokuaju dokazivanja. Korienje Teorije grafova omoguilo
je napredak u reavanju problema etiri boje. Hipoteza o etiri boje dokazana je za neke
specijalne sluajeve koji se odnose na mape sa konkretnim brojem oblasti koje treba obojiti.
1922. godine Frenklin je pokazao da se proizvoljna mapa sa manje ili tano 25 oblasti moe
obojiti sa etiri boje. 1926. godine Rejnolds je dokazao isto za 27 oblasti, 1940. godine Vin je
dokazao za 35 oblasti, a 1976. godine Majer za 95 oblasti.
Finalni korak u reavanju problema etiri boje napravio je H. Hi. On je razvio dva vana
pojma, svodljivost (reducibility) i pranjenje (discharging). 1976. godine Kent Apel i Volfang
Hejken su primenili Hiovu ideju i metodu svodljivosti koristei Kempeove lance za reavanje
problema etiri boje. Pomou raunara su ispitali sve mogue graf-konfiguracije, ima ih 1476.
Reenje ovog problema u okviru dva rada objavljeno je u knjigama Evry planar map is four
colorable, Parth I Discharging i Evry planar map is four colorable, Parth II Reducibility.
Vremenom je algoritam za reavanje problema etiri boje poboljan. Teorema etiri boje je
prva znaajna teorema koja je dokazana korienjen raunara. Danas se naeni dokaz smatra
potpuno kompletnim i zadovoljavajuim, uprkos tome da se za njega koristi raunar pa je
nemogue ivriti analitiku proveru. 1997. godine etiri matematiara N. Robertson, D. P.
Sanders, T. Sejmor i R. Tomas su dala novo reenje koje je sadralo dosta detalja iz reenja
Apela i Hejkena, ali je bilo runo proverljivo.

Literatura

15

1. Matematiki vremeplov
prilozi za istoriju matematike
Autori: Miodrag Petkovi
Ljiljana Petkovi
Novi Sad 2006. godine

16