UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I
INFORMATIKU

BARNA AGNE

PARADOKSI U MATEMATICI
DIPLOMSKI RAD

NOVI SAD, 2012.

Predgovor

Kroz istoriju matematike, od antikih vremena do danas,

pojavljivali su se brojni problemi, kontradikcije i paradoksi, koji su
doveli do preispitivanja tada prevladajuih teorija, poticali traenje
novih reenja, te zaokupljajui misli tadanjih matematiara ostavili
svoj trag u istoriji matematike. Neki od njih su samo logiki trikovi,
neki su matematiki tane tvrdnje koje se intuitivno ine pogrenima,
a neki su ukazali na nepotpunosti u samim temeljima matematikih
teorija, zahtevajui vrlo kreativno razmiljanje.

Teorija skupova bila je stvorena radovima matematiara XIX

veka koji su hteli da razrade osnovne matematike analize, i prvi
radovi iz te oblasti su bili posveeni skupovima brojeva i skupovima
funkcija. Za oca teorije skupova se smatra Georg Cantor.
Cantorova teorija o beskonanim skupovima
predstavljala je fascinantan materijal i poetak velikih problema za
logiare. Reakcija Cantorovih savremenika su bile snazne. Niko nas
nee prognati iz raja koji je Cantor za nas stvorio, govorio je Hilbert.
Mnogi su se divili Cantorovoj apstrakcije, ali da li je to
matematika i da li objekti kojima sa govori zaista postoje? Ispostavilo
se da iz teorije skupova mogu da se izvedu zakljuci koji su oigledno
netani. Poeli su da se pojavljuju paradoksi. Najpoznatiji paradoks
otkrio je engleski filozof Bertrand Russell.

Te paradokse Gedel je kasnio opisao reima neverovatna je

injenica da je naa logika intuicija sama po sebi protivrena.

Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova krajem XIX veka

dovela je do naglog razvoja matematike logike, to je svakako uticalo
kako na modernu matematiku, tako i na logiku kao filozofsku
disciplinu.

Uopte paradoksom nazivamo tvrdnju ili grupu tvrdnji koje

vode do kontradikcije ili situacije koja je u suprotnosti sa intuicijom.

Uvodni deo ovog diplomskog rada obuhvata nastanak

paradoksa, definicije i najstarije paradokse.

Drugi deo sadri paradokse u teoriji skupova: Cantorova

otkria, Russellov paradoks, Richardov paradoks, Grellingov
paradoks, Curryjev paradoks.

Trei deo sadri izraze sa nejasnim granicama.: paradoks

gomile.

2
 etrvrti deo predstavlja nacrtane paradokse; Mauritz
Corneille Escher bio je jedan od najveih holandskih umetnika i
grafiara. Poznat je po svojim, najee matematikom inspirisanim
bakropisima, drvorezima i drugim tehnikama gde se bavio
oslikavanjem realno nemoguih konstrukcija, istraivanjem
beskonanosti i nedogleda, arhitekturom.

Na kraju naveden je zakljuak i literatura koja je koriena.

Zahvalna sam, prof. dr. Madaras-Silai Rozaliji, koja se brinula oko

izrade ovog rada, kao i predsedniku komisije, prof. dr. Sinii
Crvenkoviu i dr. Petru apiu.

Novi Sad, 2012. Barna Agne

Ne postoji grana matematike, koliko god bila apstraktna, da

jednog dana ne bi mogla biti primenjena u praksi.

Nikolaj Ivanovi Lobaevski

3
Sadraj:

1. Predgovor

2. Uvod
Definicija.
Zenonovi paradoksi.

3. Pradoksi u teoriji skupova...

Cantorov paradoks...
Burali-Fortijev paradoks..
Rusellov paradoks
Richardov paradoks.
Grellingov paradoks
Curryjev paradoks.
Bertrandov paradoks

4. Izrazi sa nejasnim granicama

Paradoks gomile

5. Escher-nacrtani paradoksi

6. Zakljuak..

7. Literatura..

8. Kratka biografija..

4
Uvod

Kada u obinom govoru kaemo da je neto paradoksalno,

podrazumevamo da je to neto neostvarivo ili da je nemogue.
Paradoks predstavlja rasuivanje koje nas obavezno dovodi do
protivrenosti, bez obzira koliko nam polazne pretpostavke izgledale
tane, a pravila rasuivanja ispravna.
Uenja antike filozofije su i danas inspirativne jer se u njima
postavljaju pitanja koja se kasnije povlae kroz itavu istoriju
filozofije do dananjih dana. Grci najpre stvaraju nauku o prirodi.
Grki svet je rano postao dovoljno bogat da se u njemu rode prve
filozofije.
Grki filozofi pokazuju jednu zajedniku sklonost koju danas
moemo opisati kao sklonost ka metafizici. Izmeu Heraklitovog
sveta u stalnoj promeni i pitagorejskog nepromenljivog sveta brojeva,
koji se spoznaje, oni kao model biraju ono to je manje promenljivo
jer im se ini da samo o njemu moemo imati pouzdana i trajna
saznanja.
Filozofi Elejske kole, koju je osnovao Parmenid, pretvorili su
ovu sklonost u precizan filozofski program. Parmenid kae da postoje
dva puta saznanja: put uma i put ulnog iskustva. Put ula kazuje nam
o svetu u kome ima puno razliitih stvari, koje se stalno menjaju i
kreu, ali je sve ono to moemo da vidimo po Parmenidu lano,
prividno i ne govori nam nita o onome to stvarno i bitno postoji.
Jedan njegov uenik je uzeo sebi zadatak da argumentima
potkrepi ove Parmenidove tvrdnje o prividnosti promena, kretanja i
mnotva.

Zenon je iveo oko 490-430 p.n.e, prvi je ukazao na paradoks

koji rui sam temelj logike naeg uma. Zenon je smiljao paradokse
koji su govorili da su pojmovi koje smo formulisali opisujui ulni
svet u sebi protivreni i relativni.

5
Najpoznatiji Zenonovi paradoksi:

Dihotomija: Kretanje je nemogue jer ono to je u pokretu mora

prvo prei pola puta pre nego to stigne do cilja. Zamislite stvar koja
treba da ide od take A do take B. Da bi dola do take B stvar prvo
mora doi do srednje take B1 koja je izmeu taka A i B. Ali, pre
nego to se ovo dovodi stvar mora doi do take B2 koja je izmeu A
i B1. Slino, pre nego to moe i to uraditi, mora prvo doi do take
B3 koja je izmeu A i B2, i tako dalje. Prema tome kretanje nikada ne
moe poeti.

A-----B3-----B2-------------B1-----------------------------B

Ahil i kornjaa: U njemu on pokazuje da u nekoj trci izmeu

brzonogog Ahila i jedva pokretne kornjae, koja ima malu prednost na
startu, Ahil nikada ne moe stvarno da prestigne kornjau. Kada Ahil
dostigne polaznu taku sa koje je krenula kornjaa, ona je ve prela
na drugu taku. Rastojanje izmeu Ahila i kornjae e se neprestano
smanjivati, ali da ono nikada nee biti poniteno jer e kornjaa uvek
biti ispred Ahila za onoliko koliko je u meuvremenu prela od staze,
i tako u nedogled.

Pardoks strele: Dokazuje da strela koja leti u svakom pojedininom

trenutku zauzima odreeni poloaj u prostoru, to znai da miruje, a
nije razumno misliti da zbir mirovanja moe da bude kretanje. to
znai da je to privid ula, i da kretanje zapravo ne postoji.

Stadion: Ukazivao je na relativnost kretanja koja je i danas injenica

nauke. U njemu oveku koji je na koiji koja se mimoilazi sa drugom
koijom njeno kretanje izgleda sporije nego to izgleda gledaocu sa
tribina.

6
Predloena reenja za Ahila i kornjae
Zamislimo da Ahil tri protiv kornjae. Ahil se nalazi u taki
A, a kornjaa u taki K, na odreenom rastojanju ispred njega. Ahil
tri x puta bre, ali kada on stigne do take K, kornjaa e se za neko
rastojanje pomeriti u taki K1. Kada Ahil stigne u taku K1, kornjaa
e se odmai od njega u neku taku K2, itd. Odatle je zakljuak da e
kornjaa uvek imati prednost nad Ahilom, nebitno koliko mala ona
bila, to jest da Ahil nikada nee stii kornjau.

A _________K______K1_____K2___K3

Objanjenje za ovaj paradoks dao je Arhimed, pre 212. godine p. n. e,

korienjem beskonanog geometrijskog niza.
Beskonani geometrijski niz kovvergira ako i samo ako je apsolutna
vrednost kolinika njegovih susednih lanova manja od 1. U tom
sluaju se moe izraunati suma tog niza i ona ima konanu vrednost:

gde je a poetni lan niza, a q kolinik ( 0 < q < 1 ).

Paradoksi se mogu reiti pomou geometrijskih sekvenci ( nizova),

ali je jednostavnije koristiti Aristotelovo reenje, koje u obzir uzima
vreme ( a ne udaljenost kao u nizovima) koje je potrebno Ahilu da
sustigne kornjau.

U sluaju Ahila i kornjae zamislimo da kornjaa koja se kree

konstantnom brzinom v, ima prednost od d metara. Ahil tri brzinom
xv i da bi doao do take K1 treba mu d/xv vremena, dok kornjaa za
to vreme prelazi d/x. Da bi dostigao kornjau, Ahilu je potrebno :

Kako je ova konana vrednost, zakljuujemo da e Ahil dostii

kornjau.

7
Pradoksi u teoriji skupova

Teorija skupova bila je stvorena radovima matematiara XIX

veka koji su hteli da razrade osnovne matematike analize, i prvi
radovi iz te oblasti su bili posveeni skupovima brojeva i skupovima
funkcija. Za oca teorije skupova se smatra Georg Cantor.

Georg Cantor roen je u

Petrogradu, Rusija, 3. marta
1845, ali se sa 11 godina seli sa
porodicom u Frankfurt. Otac
odluuje da njegov sin mora
postati blistava zvezda na
tehnikom nebu, a Cantor je
eleo da studira matematiku.
Umro je u Haleu, Nemaka, 6.
januara 1918.
Bio je izuzetan nemaki
matematiar, utemeljiva teorije
skupova. Smatra se da je on otac
apstraktne teorije skupova, jer je
prvi poeo razmatrati skupove sa
proizvoljnim elementima.

Naknadnom analizom je zakljueno da je Cantor sve rezultate

izveo oslanjajui se na tri aksiome, koje nigde nije jasno formulisao i
precizirao. To su:

Aksioma jednakosti:
Dva skupa su jednaka ako i samo ako imaju iste elemente.

Aksioma apstrakcije:
Za svako svojstvo S, postoji skup X iji su elementi upravo oni koji
imaju svojstvo S.

Aksioma izbora:
Za svaku familiju {Xi: i I } nepraznih skupova, postoji bar jedna
funkcija izbora , to jest funkcija x : i UiI Xi, takva da za svako i I
vai x(i)Xi.

8
 Cantorova otkria iz tzv. Apstraktne teorije skupova u poetku
su se suoavala sa nepoverenjem i ak sa otvorenim protivljenjem
veine matematiara, dok su filozofi uglavnom bili nezainteresovani.
Tek se poetkom devedesetih godina teorija skupova poinje naglo i
iroko primenjivati u analizi i geometriji. 1896 Cantor sree prvi
paradoks u svojoj teoriji, ali ga ne publikuje. Godinu dana kasnije
Burali-Forti ponovo otkriva taj paradoks, publikuje ga i danas je on
poznat pod imenom Burali-Fortijev1 paradoks.

Burali-Fortijev paradoks (1897)

Po jednoj teoremi, dobro ureen skup W svih ordinala ima vei
ordinal od svih elemenata od W. No, to bi znailo da je W vei od
svih ordinala, pa i od samog sebe.

Dve godine kasnije Cantor otkriva slian paradoks u teoriji kardinala

( publikuje ga tek 1932).

Cantorov paradoks (1899)

Po Cantorovoj teoriji, partitivni skup nekog skupa ima kardinal vei
od kardinala samog skupa. Ako sa U obeleimo skup svih skupova,
tada P(U) ima vei kardinal od U, a to je nemogue jer P(U) U.

1901. Russell uoava slinu situaciju i konstruie novi paradoks,

mnogo elementarniji od Cantorovog jer ne zahteva ni podskupove ni
partitivne skupove.

Bertrand Russell ( u originalu

Bertrand Arthur Williem Russell) roen
je 18. maja 1872. Studirao je filozofiju i
logiku na univerzitetu Kembrid od
1890. godine. Pisao je popularne knjige
iz oblasti fizike, etike i obrazovanja za
laike. Sa drugom suprugom Dorom on
je osnovao eksperimentalnu kolu
Beacon Hill (u prevodu Svetionik na
bregu) 1927. godine. Od 1939.
predavao na univerzitetu Kalifornija u
Los Anelesu. Bio je dobitnik Nobelove
nagrade za knjievnost 1950. godine.

Bertrand Russell je napisao tri toma svoje autobiografije krajem 1960-

ih godina i preminuo je 2. februara 1970. u Velsu u svojoj 98. godini.

1
Cesare Burali-Forti, italijanski matematiar (1861-1931)

9
Russellov paradoks (1903)

Posmatrajmo skup S={ X: XX} tj. skup svih skupova koji nisu
elementi samog sebe. Da li je S element od S ili nije? Odgovor na to
pitanje je kontradiktoran, jer po definiciji skupa S,

S element od S <=>S nije element od S

Russell obavetava Fregea2 pismom o svom otkriu, i

publikuje paradoks 1903. godine. Istovremeno a nezavisno od
Russella, taj isti paradoks razmatra grupa matematiara, sa Zermelom3
na elu, u Gettingenu.

Russellov paradoks je bio pravi ok za one matematiare koji

su u to vreme bili okupirani problemima fundamenata. Tako,
Dedekindov esej (1888) o prirodi i smislu brojeva bazira teoriju
brojeva na relaciji pripadanja i koristi pojam skupa u Cantorovom
smislu. Zbog Russellovog paradoksa Dedekind4 je zaustavio neko
vreme publikovanje svog eseja. Jo neprijatnije se iznenadio Frege.
On je tada ba bio stavio poslednje crte na svoj glavni rad o formalnim
sistemima, kada mu je Russell pisao o svom otkriu. U prvim
reenicama apendiksa Frege priznaje da je Russellov paradoks
poljuljao fundamente njegovog rada. Takoe, vodei matematiar tog
vremena, Poincar5, koji je u poetku propagirao primenu teorije
skupova, posle Russellog otkria se jednostavno okrenuo protiv te
teorije.

Russellov paradoks nas podsea na priu o selu i brici. (vidi

na str. 12) No, pria o selu i brici ima jasno reenje: prosto, na
brica je samokontradiktoran, pa se jednostavno zakljuuje da takvo
selo ne moe da postoji. Meutim, u sluaju skupa S iz Russellovog
paradoksa nije uopte jasno zato on ne bi postojao i zato je on
samokontradiktoran? I ako jeste, koji jo skupovi nose u sebi slinu
kontradikciju?

Iako nije mogao da rei Russellov paradoks, sam Cantor nije ni

za trenutak izgubio veru u svojoj teoriju. injenica, da se i dalje ee
govori o paradoksima a ne o kontradikcijama, pokazuje da veina
matematiara, ipak, ne eli da bude izgnana iz raja u koji nas je
Cantor uveo.

2
Gottlob Frege, , nemaki matematiar (1848-1925)
3
Ernst Fridrich Ferdinand Zermelo, nemaki matematiar (1871-1953)
4
Julius Wilhelm Richard Dedekind, , nemaki matematiar (1831-1916)
5
Jules Henri Poincare, francuski matematiar (1854-1912)

10
 Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova krajem XIX veka
dovelo je do naglog razvoja matematike logike, to je svakako
uticalo kako na modernu matematiku, tako i na logiku kao filozofsku
disciplinu. Da pokaem kako i zato je Russellov paradoks toliko
uzdrmao osnove matematike i logike, navedimo nekoliko paradoksa,
koji imaju analognu strukturu kao Russellov paradoks, a formulisani
su u veoma jednostavnim terminima.

Paradoks laova:

Ovaj paradoks izveden je iz poznate konstrukcije kritskog filozofa

Epimenida6.

Ja sam Krianin, a svi Kriani lau.

Oigledna je kontradiktornost gornje izjave. Naime, ako ja jesam

Krianin onda zbog njihove laljivosti ja nisam Krianin. Ovaj je
paradoks moe iskazati i na razne druge naine, npr.

Ja laem sada. ili Ova izjava je lana.

Prema nekim istoriarima, ovaj paradoks je prvi formulisao Eubulid iz

Mileta (4.v.p.n.e.), koji ga je dao u obliku:

ovek kae da lae. Da li je to to govori istinito ili lano?

Kad neko kae Ja laem (i nita drugo), govori li on istinu ili lae?
Ako pretpostavimo da govori istinu, to znai da lae (jer to njegov
istiniti sud tvrdi), a ako pretpostavimo da lae, znai li to da govori
istinu (jer ako lae da lae znai da ne lae). Izrazi da lae ako govori
istinu, a da govori istinu ako lae. Drugim reima, obe pretpostavke, i
ona da govori istinu, i ona da lae, dovode do kontradikcije.

Da li je mogue da isti sud bude istovremeno istinit i neistinit?

Da li mogue pokazati da je navedeni sud ipak samo istinit ili samo
neistinit?

Nad ovim i slinim pitanjima razbijali su glavu mnogi antiki i

srednjovekovni logiari, a jedan grki logiar, kako pie na njegovom
nadgrobnom spomeniku, ak je i umro uzalud pokuavajui da rei
problem Laova (Putnie, ja sam Filipes, ubio me je argument onaj
Laljivi, i duboko nono razmiljenje).

6
Epimanides, grki filozof (VI/VII v.p.n.e.)

11
Paradoks brice

Bilo jednom jedno selo koje je imalo svog bricu. Brica je brijao tano
one ljude u selu koji se ne briju sami. Pitanje je da li se brica sam brije
ili ne?

No, sad vidimo da je zadana situacija nemogua

Ako se brica ne brije sam, prema pravilu se mora brijati, jer
je on taj koji brije mukarce koji se sami ne briju.
Ako se brije, prema pravilu, mora prestati, jer ne spada u
skup ljudi koji se briju sami.

Richardov paradoks (1905)

Richardov paradoks je, u stvari, karikatura Cantorovog dijagonalnog

postupka. Naime, posmatrajmo one realne brojeve izmeu 0 i 1 koji se
mogu okarakterisati reenicom konane duine. Jasno, ovakvih
brojeva ima prebrojivo mnogo. Poreajmo ih nekako u niz i neka je r
broj sa osobinom Na i-tom decimalnom mestu u zapisu broja r stoji
1, ako i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom mestu ima cifru
razliitu od 1; inae, (ako i-ti broj u tom nizu na i-tom decimalnom
mestu ima cifru 1) neka r na i-tom decimalnom mestu ima cifru 2.
Tada r istovremeno i mora biti na spisku a i ne moe biti na tom
spisku.

Grellingov paradoks (1908)

U ovom paradoksu razmatra se tzv. samoprimenjivost rei.

Primetimo, naime, da neke rei imaju istu osobinu koju oznaavaju.Na
primer, re srpski je srpska re, vieslono je vieslona re,
apstraktno je apstraktna re, itd. Neke druge rei, pak, nemaju tu
osobinu, na primer: plavo, daleko,Nazovimo te rei heterogene.
Pitanje je, da li je re heterogeno heterogena ili ne?

ta su zajednike osobine svih ovih paradoksa? To je pre svega neka

vrsta samopozivanja; dalje kljuni pojam se definie pomou neke
totalnosti kome i on sam pripada i u svim paradoksima imamo neko
kruenje u argumentaciji.

12
 Curryjev paradoks je dobio ime po amerikom matematiaru
Haskell Brooks Curryju, koji je osim po kombinatornoj logici poznat i
po tome to su i dva programska jezika dobila po njemu ime Haskell
i Curry.

Curryjev paradoks

Ako je ova reenica istina, sve reenice su istine.

Curryjev paradoks se pojavljuje u naivnoj teoriji skupova i logici, a

dozvoljava izvod proizvoljne reenice iz reenice koja se poziva na
samu sebe.Logiari nisu se dogovorili da li takve reenice
nedozvoljene, ili su bezznaajne, ili su tane i otkrivaju probleme u
samom konceptu istine.

Bertrandov paradoks je problem iz verovatnoe, kojeg je

francuski matematiar Joseph Bertrand (1822.-1900.) predstavio u
svom delu Calcul des probabilits (1888) kao primer koji pokazuje da
verovatnoe ne moraju biti dobro odreene ako metoda kojom
generiemo nije jasno zadana.

Bertrandov paradoks

Kolika je verovatnoa da duina sluajno odabrane tetive kruga bude

vea od stranice jednakostraninog trougla upisanog u krug.

Izaberimo taku T na krunici i upiemo u krug

jednakostranian trougao TUV s vrhom u T. Nakon toga izaberemo
drugu taku T na krunici i povuemo tetivu TT. Za take T takve da
TT see stranicu UV tetiva je dua od stranice trougla. Kako je
duina luka UV jednaka jednoj treini obima krunice, verovatnoa da
je sluajno odabrana tetiva dua od stranice upisanog trougla je 1/3.

13
Drugo reenje

Izaberimo bilo koju taku unutar kruga kao sredite tetive. Ako taka
pripada unutar trougla upisanog u krug, duina tetive je vea od
stranice trougla. Kako je radijus upisane krunice r2 jednak polovini
radijusa opisane krunice,r1, povrina upisane krunice je jednaka
etvrtini povrine zadatog kruga. Dakle, traena verovatnoa je .

Kada su se paradoksi ovog tipa pojavili i u teoriji skupova,

matematiari tog vremena su razliito reagovali. Neki su se brzo trgli
posle prvog oka, zakljuivi da su svi ti paradoksi vetaki i da na
polja pravih matematikih istraivanja ovi paradoksi ne utiu direktno.
No, drugi su se ozbiljno zabrinuli, pre svega zato to se paradoks javio
u osnovama matematike. Takoe, sama logika je dovedena u pitanje.
Teko je povui granicu izmeu matematike i logike pa ako ve
moramo praviti restrikcije u primeni logike u matematici, onda je
bolje te restrikcije formulisati eksplicitno, nego zamuriti i nadati se
da valjda nee doi do haosa.

14
Izbegavanje paradoksa ili podele meu matematiarima

Analiza paradoksa u naivnoj teoriji skupova je dovela

poetkom XX veka do razliitih planova za njihovo odstranjivanje.
Napomenimo, da u to vreme nije bilo jasno, ta bi mogla biti baza za
eliminaciju Russellovog paradoksa. Osetila se potreba za skretanjem
od uobiajenog miljenja kako u logici tako i u matematici, ali nije
bilo jasno gde uiniti to skretanje.
Sutinski se u modernoj matematici razlikuju tri matematika
pravca: formalizam, intuicionizam i logicizam.

FORMALIZAM.

U najkraem, formalizam tei zasnivanju potpunih

aksiomatskih sistema. Tendencija potie jo od Euklida, a osniva
modernog pravca je Hilbert7.
Ugao posmatranja matematikih problema je sledei: postoje
sintaksa i sematika. Jedan formalista se ne bavi mnogo pitanjem
sadraja i istinosti u logikom i filozofskom smislu.Hilbert je
nameravao da stvori precizan i detaljan matematiki jezik koji e
omoguiti formalizaciju ak i samog ina matematikog dokazivanja.
Hilbert je zakljuio da mogu postojati dokazi o egzistenciji nekog
objekta koji se ne mogu sprovesti u konanom broju koraka. Meutim,
ukoliko bi takav dokaz naruio konvencije matematikog izvoenja i
dokazivanja, takvu greku bismo mogli pronai na sasvim konaan i
izvodljiv nain.Zakljuuje se po principu iskljuenja treeg (tj. stav
ili jeste taan ili nije taan, formalno: p ili ne p) da su navedeni dokazi
korektni jer nisu nekorektni. Iz ovakvog pristupa onda imamo (it.
Novija Filozofija Matematike).

Moramo ispitivati ne tvrdnje, ve metode dokazivanja.

Klasinu matematiku moramo gledati kao kombinatornu igru
osnovnim simbolima i moramo finitnim kombinatornim sredstvima
ustanoviti do kojih nas kombinacija osnovnih simbola dovode metode
konstrukcije ili dokazi.

Jo jedna vana crta formalizma jeste da pravi razliku izmeu

pojmova istinito i smisleno. Ovo je na neki nain distinkcija izmeu
logikog i formalnog jer npr. i 1+1=2 i 1+1=1 jesu (formalno)
smisleni iskazi, gde je prvi taan, a drugi nije, dok 1++1= ili =+1+1
nisu smisleni, pa se ne moe ni govoriti o istinosti tih iskaza, odnosno
formalnih zapisa.

7
David Hilbert, nemaki matematiar (1862-1943)

15
INTUICIZAM

Zajednika odlika svih do sada navedenih naina reavanja

problema zasnivanja matematike jeste nastojanje da se paradoksi
izbegnu sa to manje bola i da se sauvaju svi postojei rezultati
Cantorove teorije skupova. Za razliku od toga, intuicionistiki pristup
uklanja paradokse tako to radikalno menja logiku i time dovodi u
pitanje itave grane klasine matematike. Ideje intuicionizma prvi put
su glasno izrekli Kronecker i njegovi saradnici (1870-1880).
Kronecker je iao ak dotle da tu teoriju (a na alost i samog Cantora)
smatra ludom i suvie divljom, jednom reu, zaista neprimerenom
matematici. Nov podstrek su dobili 1904. godine, kada je dokazana
teorema o dobrom ureenju, tako da je 1907. Brouwer8 eksplicitno
definisao teze intuicionizma, dok Heyting9 daje aksiome te teorije
1930. godine.Osnovna odlika intuicionista jeste to oni ne priznaju
univerzalni karakter nekih osnovnih zakona logike i tvrde da se
postojanje u matematici poklapa se konstruktibilnou. Na primer, po
intuicionistikom rezonu, zakon o iskljuenju treeg ( P ili ne P)
dodue vai za konane skupove, ali nema nikakvog opravdanja
preneti ga na beskonane skupove. Takoe, intuicionisti ne priznaju
tzv. indirektne dokaze: tvrenje nije istina da za svako x vai P(x)
ne dokazuje postojanje objekta x sa osobinom P(x). Ovakvo
rezonovanje, po njima, moe biti samo povod za traenje
konstruitivnog dokaza. Drugim reima, intuicionisti e priznati
postojanje dotinog objekta x samo ako imamo nain za njegovu
konstrukciju.

LOGICIZAM

Logicisti su smatrali da je matematika deo logike i da za

popravljanje osnova matematike pre svega treba intervenisati u
logici.
U okviru logistikog pristupa izdvojimo Russellovu optu teoriju
klasa (tzv. teorija tipova). U toj teoriji Russell je ograniavao formule
koje koristimo: naime, svakom objektu je dodelio nenegativan ceo
broj (tip objekta) i formula xY ima smisla samo ako je tip od Y za
jedan vei od tipa x. U tako dobijenoj teoriji se zaista ne javljaju
uoeni paradoksi, no, strogim prihvatanjem teorije tipova mnogi
rezultati teorije skupova postaju nepotrebno sloeni. Ta teorija
skupova se kasnije nazvala New Foundation (NF), ali zbog svojih
udnih osobina (na primer nesaglasnosti sa Aksiomom izbora), ta
teorija nikad nije postala opte prihvaena.

8
Luitzen Egbertus Jan Brouwer, holandski matematiar (1881-1966)
9
Arend Heyting, holandski logiar i matematiar (1898-1980)

16
Izrazi sa nejasnim granicama: paradoks gomile

Sorites paradoks: uvod

Zamislimo dva oveka, od kojih je jedan za 1 mm vii od

drugog. Prirodna pretpostavka je da su obojica visoki. Ako je
jedan od njih recimo 195 cm, a drugi nii od njega za 1 mm, tada
su obojica visoki. Ako je jedan od njih 155 cm, a drugi za 1
milimetar nii od njega, tada su obojica niski u prvom primeru.
Prividno sasvim nekodljiva i nedvosmislena pretpostavka meutim
dovodi do paradoksalne konkluzije, da su svi visoki ili niski u
drugom primeru. Posmatrajmo seriju smanjenja visine koja kree
od 195 cm, gde je susedni lan uvek 1mm nii. Jedan ovek od
195 cm je jasno visok. Prema naoj pretpostavci, visokim se smatra
i svaka osoba koja je 194,9 cm visoka, tada su visoki i oni koji su
od njih 1 mm nii. Tok razmiljanja se moe nastaviti, i uskoro
emo stii do apsurdne tvrdnje, da su i ljudi od 155 cm visoki
znai stvarno su svi visoki, to nije u skladu sa poetnom
pretpostavkom.

Drugi slian primer:

Osoba koja ima 1000 dlaka kose, nije elava.

Ako osoba koja ima 1000 dlaka kose nije elava, onda nije ni ta
osoba koja ima 999 dlaka.

Ovaj tok razmiljanja se moe nastaviti i stiiemo do apsurdne

izjave da osoba koja ima 1 dlaku kose takoe nije elava.
Jedan slian tok razmiljanja su poznavali ve i stari Grci, takve
vrste paradoksa nazivamo na osnovu grke rei soros (gomila)
sorites paradoksi.

Originalni Sorites je sledei:

Ako od jedne gomile peska oduzmemo jedno zrno peska,

tada to to ostaje, jo uvek sa pravom moe smatrati gomilom
peska, jer u sutini oduzimanje jednog jedinog zrna peska ne menja
gomilu. Ako u dve grupe zrna peska odstupanje meu zrnima
samo jedno, tada su obe ili nijedna gomile. Ova na privid potpuno
nekodljiva i u svemu neprotivurena pretpostavka dovodi do
paradoksa, da je bilo koja ukupnost gomila, ak i ona koja se
sastoji od jednog zrna.

Kljuni pojam u oba sluaja je malo nejasan, drugaije

reeno nema jasne granice; takvi su visoki, elavi i gomila.
Kod rei takve vrste e uvek postojati granini sluajevi, kod kojih
nismo sigurni u to, da li se ta re moe koristiti, ak ni ako su nam
na raspolaganju sve informacije, koje bi inae bile dovoljne za
raiavanje stvari.

17
Moe se desiti, da smo sa neijom visinom u milimetre upoznati
ipak ne moemo da odluimo da li je dotina osoba visoka.
Moemo posmatrati ukupnost zrna peska, moe se desiti ak i to da
tano znamo broj zrna peska ali to da li je gomila ili nije ipak ne
moemo rei.

Danas smo svedoci pojavljivanja alternativnog aspekta,

prema kojem je postojanje pojmova sa nejasnim granicama
specijalni oblik neznanja. Prema ovom aspektu, epistemolokoj teoriji
i u graninim sluajevima ima injenica, ak i ako e injenice pred
nama ostati zauvek nepoznate.
Ako se oslanjamo na stanovite epistemoloke teorije
(prema kojoj nejasnoa znai nedostatak u naem znanju) ili na
stanovite klasine semantike (prema kojoj nejasnoa znai
nedostatak jasnih granica), na predmet moramo svakako da
razlikujemo od relativnosti i dvosmislenosti, i do kraja moramo
imati pred oima, da je re o optoj pojavi, koja se esto javlja.

Sorites-paradoksi: izbori

U ovoj taki emo izbliza posmatrati specijalni oblik sorites-

argumentacije, a na kraju analize pokuaemo da se snalazimo
meu moguim reenjima.

Posmatrajmo na jednom primeru, kako se u argumentaciji tipa

sorites pojavljuje tolerancija u izrazima sa nejasnim granicama.

(1) Jedna ukupnost od 10 000 zrna je gomila

(2) Ako je ukupnost koja se sastoji od 10 000 zrna gomila tada

je ista od 9 999 zrna isto gomila

(3) Ako je ukupnost od 9 999 zrna gomila, tada je ona od 9 998

takoe gomila.

..

(10 000) Ako je ukupnost od 2 zrna gomila, tada je gomila i ona

od 1 zrna.

Nastavljajui tok razmiljanja stiemo do toga, da je ukupnost o

jednog ili pak 0 zrna takoe gomila, a to ve ne moemo
prihvatiti.

18
Odbacivanje premisa: epistemoloka teorija

Prema epistemolokoj teoriji meu gomilama i ne-gomilama

granina linija je jasna, tako postoji manji n broj, da gomila koja
broji n zrna vie nije gomila, usled ega je tano, ako je
ukupnost koja se sastoji od n zrna gomila, onda je i ona gomila
koja se sastoji od n-1 zrna.

Kako bi mogli imati jasne granice izrazi kao to su gomila,

odnosno visok. Ako te granice postoje, gde se povlae, ako je
sasvim jasno da to nije mogue. 10 000 pozitivnih ekstenzija zrna je
istina za ove gomile jedna mogua gomila - jaanje gomile:
dimenzija linije nije istinita, a iznad pozitiva nije ni neistinita
negativna ekstenzija. Negativna ekstenzija 0 zrna na to je gomila
neistinita.

Odbacivanje argumentacije: stepeni istine

Saetak ispitivanja. Od moguih reenja paradoksa laljivca (sorites

paradoks) u obzir smo uzeli tri: prihvatamo kranji zahtev paradoksa,
odbacivanje argumentacije, nekih argumenata.

Odbacivanje premise

Pretpostavimo da gomila zrna peska poinju da se smatraju

graninim sluajevima gomile kod oko 100 zrna. Pogledajmo dole
navedeni kondicionalni:

Ako je ovaj skup koji se sastoji od 95 zrna peska, tada je isti koji
se sastoji od 94 zrna peska takoe gomila.

Ancetedent:

Ovaj skup koji se sastoji od 95 zrna peska je gomila.

Konsekvent:

Ovaj skup koji se sastoji od 94 zrna peska je gomila.

Moramo dati objanjenje za to, kako moemo sa priblino

tanim premisama da doemo do sasvim lane konkluzije.
Prema teoriji stepena istinitosti, ako je zakljuak konkluzije oblika
p (p => q ) => q moe imati manji sadraj istine od sadraja istine
oba premisa. Kondicioniranje koje se odnosi na gore raspravljane
gomile koje se sastoje od 95, odnosno 94 zrna veoma blizu istini,
stepen istinitosti se moe utvrditi kao 0.99. Kaemo da je stepen
istinitosti antecedenta 0.96, a konsekventa 0.95 tj. manji od
antecedenta, kao kod stepena istinitosti kondicioniranja, a od njih
se dobija primenom modusa ponensa. Ako dozvolimo samo iste
oseaje istinitosti, tada je vanost modusa ponensa nesumnjiv, na

19
osnovu premisa sa 1 vrednou ne moemo dobiti konkluziju
manje vrednosti istinitosti, meutim ako istina moe imati i
unutranje stepene, tada modus ponens moe rezultirati
isparavanjem istine.
Jedan jedini takav korak ne znai veliki gubitak, meutim, ako to
esto koristimo - a u sluaju soritesovog paradoksa to radimo
rezervoar se moe ak i isprazniti. Modus ponens je samo tada
vaea formula zakljuivanja, ako se ne primeni suvie mnogo
puta jedan za drugim.

Logika rasplinutih skupova

Logika nejasnih skupova (na engleskom jeziku: fuzzy logic) je

jedna od logikih semantika sa vie vrednosti. U sutini pod
nazivom fuzzy logika govorimo o celoj porodici teorija, koje imaju
mnogostruku primenu, prvenstvenu u informatiti, ali nalazi svoju
primenu i u semantici nauke o jezicima i logike, u matematinoj
logici i u teoriji verovatnoe.

Fuzzy krug razmiljanja

Filozofski fuzzy krug razmiljanja se vraa do stoika. Oni su

bili ti, koji su prvi ukazali na to, da se ne mogu jasno odrediti
granice sadraja istinitosti naih prirodnih pojmova. Njihov
klasian primer je bila gomila, ili soritesov paradoks.
Nejasne granice oblasti istinitosti naih pojmova je sa
matematikog aspekta prvo ispitivao Lotfi A. Zadeh, profesor
raunarske tehnike na Berkley (SAD) univerzitetu, i to 1965. godine.
On je dao i izraz fuzzy logika (engleski: fuzzy= rasplinuto,
nejasno ). On je to tako modelisao, da je uz svaku loginu izjavu na
neki nain dodelio vrednost koja spada u jedan [0,1] zatvoreni
interval. Prvobitno je definisao samo pojam fuzzy skupova,
odnosno njegovih karakteristinih funkcija, pojam fuzzy funkcija.
Napominjemo, da fuzzy logika ne dotie pitanja baze matematike,
poto su propozicionalni i predikatne logike fuzzy modela takoe
na tlu teorije o skupovima, kao i sistem teorije modela odnosno
semantiki sistem algebre. S druge strane i aspekti su jedna vrsta
modeliranja nejasnosti pojmova, povrh toga jo i sa realistikog
(platonskog) aspekta. Naime na razumljiv nain pretpostavlja, da
je nejasna definicija pojmova prirodno svojstvo pojmova, i njihova
srazmera je jasno odreena.

20
Primene

Primena fuzzy logike se moe nai u tehnici automatizacije, u

pogonima, u lekarskoj tehnici, u zabavnoj elektronici, u industriji
automobila itd. Fuzzy logika je najee tada korisna, ako ne
stoji na raspolaganje mogunost opisivanja odreenog
matematikog problema, odnosno isti se ne bi ili bi mogao izraditi
jedino uz ogroman troak, ali je data svakodnevna verbalna,
tekstualna formulacija. U takvim sluajevima na tekuem jeziku,
odnosno u normalnom ljudskom razgovoru, od formulisanih
reenica i pravila uz pomo fuzzy logike moemo dobiti takvu
matematiku formulaciju, opis, koji se kasnije moe primenjivati i
na raunarima.

21
Mauritz Corneille Escher i paradoksi

M. C. Escher, roen je u Leuvardenu 1898. Svoja prva

saznanja o crtanju dobio je u srednjoj koli od F. V. van der Hagena,
koji ga je nauio tehnici rezanja linoleuma. Od 1919. do 1922.
studirao je grafiku tehniku kod S. Jeserun de Meskita, ija je snana
linost uticala na Escherov dalji umetniki razvoj. Escher je tokom
svog ivota, napravio 448 litografija, drvoreza i preko 2000 crtea.
Pored toga to je grafiki umetnik Escher je ilustrovao mnoge knjige,
dizajnirao tapiserije, potanske marke. 1922. je otiao u Italiju i 1924.
se nastanio u Rimu. Tokom svog desetogodinjeg boravka u Italiji bio
je na vie studijskih putovanja. Italiju naputa 1934., provodi dve
godine u vajcarskoj i pet u Briselu, a zatim se nastanjuje u Barnu
(Holandija), gde umire 27. marta 1972. godine.

Escher je bio jedan od najveih holandskih umetnika,

grafiara. Poznat je po svojim, najee matematikom inspirisanim
bakropisima, drvorezima i drugim tehnikama gde se bavio
oslikavanjem realno nemoguih konstrukcija, istraivanjem
beskonanosti i nedogleda, arhitekturom

Ono to je on radio, danas, uz pomo raznih pomagala,

kompjuterskih efekata i slinih trikova, ne bi bilo toliko impozantno,
ali u njegovo vreme, je zaista bilo neto prvi put vieno.

22
Vodopad (1961)

Sastavljen je od kvadratnih greda koje se oslanjaju jedna na

drugu pod pravim uglom. Ukoliko sledimo razliite delove ove
konstrukcije, jedan po jedan, nismo u stanju da otkrijemo nikakve
greke na njoj. Ipak celina je nemogua, jer se iznenada pojavljuju
promene u tumaenju rastojanja izmeu oko i objekta. Nemogui
trougao je tri puta uklopljen u ovu sliku. Voda koja pada odrava
mlinski toak u pokretu i posledino tee du iskoenog kanala,
izmeu dve kule, krivudajui nadole ka taki gde vodopad iznova
zapoinje svoj tok. Vodenian jednostavno treba da doda puno vedro
vode s vremena na vreme da bi nadoknadio gubitak usled isparavanja.
Dve kule su iste visine a ipak je ona desno za sprat nia od leve.

23
Ruke koje crtaju (1948)
- litografija -

List papira za osnovu privren je penadlama za crtanje.

Desna ruka je zauzeta skiciranjem manetne koulje. U toj taki rad je
nedovren, ali je malo dalje udesno ve iscrtan leva ruka, koja se
pojavljuje iz rukava tako detaljna da upravo naputa ravnu povrinu i
u svom obrtu skicira manetu iz koje se pojavljuje desna ruka,
potpuno oivljena.

Kap rose

Ovaj list sone biljke bio je u stvari dugaak oko jednog ina.
Na njemu lei kapljica rose koja prikazuje odsjaj prozora i
istovremeno slui kao soivo koje uveliava strukturu ila lista.
Staromodno oblikovana vazduna rupa beliastog odsjaja uhvaena je
u zamku izmeu lista i kapljice rose.

24
Spirale

etiri spiralne trake spajaju se u formu zakrivljenog creva koji

se kao torus koji se suava vraa gde je i zapoelo, prodire u sebe i
poinje svoj drugi krug.

Sunce i mesec

Tema ovog duboreza je kontrast izmeu dana i noi. Dan je

kada sunce sija u centru, kada sunce isijava ute i crvene zrake.
Nasuprot ovoj pozadini stoji etrnaest tamno plavih ptica. Kada ih
oslobodimo funkcije objekata i smatramo ih za pozadinu, onda se
pojavljuje etrnaest svetlo obojenih ptica nasuprot nonom nebu, sa
mladim mesecom u centru i sa zvezdama, planeta i kometom.

25
Labudovi (1956)
- graviranje drveta -

Klizae refleksije lee u zatvorenom krugu koji je oblikovan

kao poloeni leei broj osam.

Tri sveta (1955)

- litografija -

Slika jezera u umi ine tri elementa: jesenje lie koje ukazuje
na povrinu vode koja se povlai, odsjaj tri drveta u pozadini i u
prvom planu riba vidljiva kroz bistru vodu.

26
Grafika galerija (1956)
- litografija -

Kao varijacija na temu grafike Balkon, odnosno na temu

uveanja samog centra, imamo irenje koje se u smeru kazaljke na
satu, zakrivljuje oko praznog centra. Prolazimo kroz vrata dole desno
ka izlobenoj galeriji gde su gravure na zidovima. Najpre prolazimo
kraj posmatraa, ije su ruke na leima, i onda u donjem levom uglu
sreemo mladia koji je etiri puta vei od njega. ak je i njegova
glava uveana u odnosu na ruke. On posmatra poslednju gravura u
seriji na zidu zagledajui njene detalje, brod, vodu i kue u pozadini.
Zatim se njegovo oko kree dalje sa leva na desno ka jo irim
blokovima kua. ena kroz otvoreni prozor posmatra kosi krov koji
pokriva izlobenu galeriju. Ovo nas vraa tamo gde smo zapoeli na
krug. Deak vidi sve ove stvari kao dvodimenzionalne detalje grafike
koju prouava. Ukoliko njegovo oko istrai povrinu u veoj meri
videe sebe kao deo gravire.

Nebo i voda (1938)

U centralnoj horizontalnoj traci nalaze se ptice i ribe koje

odgovaraju jedne drugima. Letenje nas asocira na nebo i stoga je za
svaku od crnih ptica nebo na kome leti oblikovano od etiri bele ribe
koje je okruuju. Slino, plivanje nas podesea na vodu i zato etiri
crne ptice koje okruuju ribu postaju voda u kojoj ona pliva.

27
Bara (1952)
- drvorez -

Veernje nebo bez oblaka reflektuje se u bari koju je nedavni

pljusak nainio na umskoj stazi. Tragovi motornih kola, dva bicikla i
dva peaka otisnuti su na vlanom tlu.

No i dan (1938)
- drvorez -

Siva pravougaona polja razvijaju se nagore u siluete belih i

crnih ptica, crne lete ulevo a bele udesno, u dve suprotne grupe. Na
levoj strani ptice lete zajedno i stapaju se oblikovajui nebo i pejza.
Na desnoj strani crne ptice se utapaju u no. Noni i dnevni pejza su
slike u ogledalu jedan drugoga, spojene uz pomo sivih polja iz kojih,
jo jednom, izranjaju ptice.

28
Penjanje i silaenje (1960)
- litografija -

Beskrajne stepenice su glavni motiv ove slike. Unutranje

pravougaono dvorite oivieno je zgradom koja je pokrivena
beskrajnim stepenitem. Stanovnici ovog kvarta se pojavljuju kao
svetenici, pripadnici neke nepoznate sekte. Moda je njihova ritualna
dunost da se svakog dana po nekoliko sati penju ovim stepenicama.
Izgleda im je dozvoljeno da kad se umore idu nadole umesto nagore.
Ipak oba pravca jednako su beskorisna. Dva neposluna pojedinca
odbijaju da uestvuju u vebi. `

Kua stepenica

Sada se dalje razvija koncept relativiteta. Uveden je zabavan

element, koji se pojavljuje u vezi sa razmatranjem pravilnog deljenja
povrina. Cela gornja polovina grafike je slika u ogledalu donje.
Najvii krak stepenica, po kome smotuljak puzi na dole, sa leva na
desno je odslikan jo dva puta, jednom u sredini i zatim ponovo u
donjem delu. Na stepenicama u gornjem desnom uglu, razlika izmeu
silaznog i uzlaznog je uklonjena, jer se dva reda ivotinja kreu
uporedo ali ipak jedan ide nagore a drugi nadole.

29
Staza (1957) ivotni cilj (1966)
- drvorez -

Zmije (1969) Konveksni i nekonveksni (1955)

Galerija slika Simetrija

30
Literatura

R. M. Sainsbury, Paradoxonok, Typotex Kiad, Budapest, 2002.

Michael Clark, Paradoxes from A to Z, Routledge, London, 2002.

S. G. Simpson, Mathematical Logic, The Pensilvania State University,

2005.

Z. ili, Novija filozofija matematike, Nolit, Beograd,1987.

M.Vukovi, Matematika logika 1., Sveuilite u Zagrebu, Zagreb,

2006.

Stephen F. Barker, Filozofija matematike, Nolit, Beograd, 1973.

N.Okii, Teorija skupova-skripta, Univerzitet u Tuzli, Tuzla, 2010.

http://www.mcescher.com

http://en.wikipedia.org

31
Zakljuak

Tema paradoksa u matematici je veoma zanimljiva i moe se

na pogodan nain ukljuiti u nastavu matematike u osnovnoj i srednjoj
koli, jer pokazuje lepotu matematike.Podstie razvoj logikog
miljenja i sposobnost reavanja problema, jer u velikoj meri
doprinosi misaonoj aktivizaciji uenika. Budi interesovanje uenika
prema predmetu matematike, jer primena ovakvih paradoksa
zadovoljava didaktiki princip zanimljivosti u nastavi matematike.

32
 Kratka biografija

Zovem se Barna Agne, roena sam 13.02.1985. godine u

Senti, gde sam zavrila osnovnu kolu sa odlinim rezultatom i
Vukovom diplomom. Gogine 2004. maturirala sam u Senti u
gimnaziji, iste godine upisala sam se na Departman za matematiku i
informatiku Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu, smer
profesor matematike. Od poetka apsolventskog staa radim kao
privatna nastavnica sa uenicima iz osnovne i srednje kole.Trenutno
radim u O Stevan Sremac u Senti, kao nastavnica matematike, i na
tom mestu sam godinu i po dana.

Barna Agne, 2012.

33
 UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO - MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR

Identifikacioni broj:

IBR

Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija

TD

Tip zapisa: Tekstualni tampani materijal

TZ

Vrsta rada: Diplomski rad

VR

Autor: Barna Agne

AU

Mentor: dr Rozalija Madaras-Silai

MN

Naslov rada: Paradoksi u matematici

MR

Jezik publikacije: Srpski (latinica)

JP

Jezik izvoda: s / en

JI

Zemlja publikovanja: Republika Srbija

ZP

Ue geografsko podruje: Vojvodina

UGP

Godina: 2012

GO

34
Izdava: Autorski reprint

IZ

Mesto i adresa: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4

MA

Fiziki opis rada: (4, 35,8.0,)

(broj poglavlja/ strana/ lit. citata/ tabela/ slika/ grafika/ priloga)

FO

Nauna oblast: Matematika

NO

Nauna disciplina: osnova matematike, matematika logika.

ND

Kljune rei: paradoksi, teorija skupova,

PO

UDK:

uva se:

Vana napomena:

VN

Izvod:

IZ

Datum prihvatanja teme od strane NN vea: 30.05.2012.

DP

Datum odbrane: 15.06.2012.

DO

lanovi komisije:

KO

Predsednik: dr. Sinia Crvenkovi

lan: dr. Petar api

Mentor: dr Rozalija Madaras-Silai, redovni profesor Prirodno-matematikog

fakulteta u Novom Sadu

35
 UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF SCIENCE
KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:

ANO

Identification umber:

INO

Document type: Monograph type

DT

Type of record: Printed text

TR

Contents Code: Graduation thesis

CC

Author: Barna Agnes

AU

Mentor: dr Rozlia Sz. Madarsz

MN

Title: Paradoxes in mathematics

XI

Language of text: Serbian (Latin)

LT

Language of abstract: s/en

LA

Country of publication: Republic of Serbia

CP

Locality of publication: Vojvodina

LP

Publication year: 2012

PY

Publisher: Author's reprint

36
PU

Publ. place: Novi Sad, Trg D. Obradovia 4

PP

Physical description:

PD

Scientific field: Mathematics

SF

Scientific discipline: Set theory

Key words: paradox

UC:

Holding data:

HD

Note:

Abstract:
AB

Accepted by the Scientific Board on: 30.06.2012.

Defended: 15.06.2012.

Thesis defend board:

President dr. Sinia Crvenkovi

Member: dr. Petar api

Mentor: Dr Rozlia Sz. Madarsz, full profesor, Faculty of

Science, Novi Sad

37