ARHPELA3GUA3

RAD
KARTA ISTREBLJIVACKIH RADNIH LOGORA
TAJMIR
NOVA ŽEMLJA

Am đerma
Mončegorsk o.
KOLA Dudinka Noriljsk
Vorkuta
Narjan-Mar
Solo ve ć kal
ostrva Igarka
gArhangelsk «Сч тгтЧ / III ž j Jff Saiehard

Knjaž-Pogost A ' I IfT^ ^Tura

____ / J \ w s s ^ > v «Д
^ ■ ^ K ro n š ta fN ^ g ^ 'Но
Kargopolj
J U ^ o t l a s ' - 1де~д,Л ■Fjjf

фA
LENJINGRAD Novgorod Ф Potma
Ф о Stara Rusa J ||i
L i a ° slag l Molotousk P e rm J ) Ц ' 11 f f 111 С foTobolsk
RIGA Kirov, b. NižRji Novgorod)*»SVERDLO'/SK '
J lJj iVolokolam skо
Ivanovo lOGORKI ___ f . _ _ ^ -+ -0 + ~

Kamišin

Krasnodar
Astrahan

TBILISI
TAŠKENT.

oSamarkand
 Aleksandar Solženjicin
A R H IP E L A G G U L A G
3
 Biblioteka
SVEDOČANSTVA

Urednik
JOVICA AĆIN

Preveo
VID A K R A JK O V IĆ

Glavni i odgovorni urednik

DRAGAN LAKIĆEVIĆ
 ALEKSANDAR SOLŽENJICIN

ARHIPELAG
GULAG
1918-1956.
POKUŠAJ KNJIŽEVNOG ISTRAŽIVANJA

V—
VI—
VII

RAD • BEOGRAD
 N aslov izvornika

Александр Солженицын
А РХ И П Е Л А Г ГУЛАГ
1918-1956
Опыт художественного исследования
in СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ, 5-7
Вермонт • Париж • 1980

Y M C A -PR E SS
11, rue de la M ontagne-Ste-G enevieve, 75005 Pariš

World © 1 9 7 4 -1 9 8 0 by The Russian Social Fund for Persecuted

Persons and their Families

Recenzenti
DRAGAN LAKIĆEVIĆ
IVAN LOVRENOVIĆ
JOVICA AĆIN
U progonstvu, u K ok-Tereku, 1955.
 D EO PETI

ROBIJA

Stvorimo od Sibira robijaša i robijaških okova

Sibir sovjetski, socijalistički
Staljin
 G lav a 1

NA PROPAST OSUĐENI

Revolucija uobičajava da bude brza u velikodušnosti. Žuri da se

mnogo čega odrekne. Na prim er, reči robija. A to je dobra, teška reč. Nije
to nekakvo nedonošče poput doma za prinudni rad* ni neki pekmezavi
ITL. Reč »robija«** spušta se sa sudskog podijuma kao giljotina koja je
u prvi mah otkazala, i već u samoj dvorani prebija osuđeniku kičmu,
oduzima mu svaku nadu. Reč »robijaši« tako je strašna da drugi zatvore­
nici, ne-robijaši, govore među sobom: eto što su ti pravi dželati! (K uka­
vičko i spasonosno osećanje čoveka da zamišlja sebe ne najgorim i ne
u najgorem položaju. Na robijašima su brojevi: znači, oni su okoreli
zlikovci! D ok ja i ti, mi se ne moram o plašiti da će ih na nas metnuti!
Pričekajte malo, doći će red i na vas!)
Staljin je mnogo voleo stare reči; on je shvatao da se države stolećima
mogu držati na njima. Bez ikakve proleterske potrebe, on je ponovo
kalemio na brzinu sasečene: »oficir«, »general«, »direktor«, »vrhovni«.
I - dvadeset šest godina otkako je februarska revolucija ukinula robiju
Staljin ju je ponovo uveo. To se desilo 1943. godine, onda kada je Staljin
osetio da su mu kola, po svemu sudeći, krenula uzbrdo. Prvi građanski
plodovi^ staljingradske narodne pobede bili su: D ekret о militarizaciji
železničkih pruga (da deca i žene potpadnu pod vojne sudove) i, posle
jednog dana, 17. aprila, D ekret о uvođenju robije i vešala. (Vešala su, isto
tako, dobra starinska ustanova. Nije to nekakvo tam o »puf« pištoljem; ona
rastežu smrt i omogućavaju da se ona u detaljima pokaže velikom mnoštvu
ljudi.) Sve sledeće pobede dogonile su na robiju i na vešala na propast
osuđene dopune - najpre s Kubana i s D ona, zatim iz U krajine s leve
obale,*** od Kurska, O rela, Smolenska. Za armijom su išli ratni sudovi:
jedne javno vešali na licu mesta, druge upućivali u novostvorene robijaške
logorske punktove.
Prvi takav bio je, očigledno, na oknu br. 17 V orkute (uskoro za njim
u N onljsku i u Džeskazganu). Cilj je bio skoro otvoren: robijaše je trebalo

* U originalu: D O P R (od дом принудительны х р абот).

** U originalu: каторга.
*** Dnjepra.

9
 ubiti. O tvorena gasna kom ora, samo - po tradiciji Gulaga - razvučena
u vrem enu da bi se osuđeni duže pomučio i pre smrti malo naradio.
Naseljeni su u uobičajenim za sever »šatorima« veličine 7 x 20 m etara.
Obloženi daskam a i zasuti pilotinom , ti šatori su postajali neka vrsta
barake. Takav »šator« bio je predviđen za 80 ljudi kad je bio snabdeven
»vagonetima«, odnosno 100 ako su bili s neprekinutim ležajevima. A robi­
jaša - po 200.
Ali, to nije bilo nabijanje, nego samo razumno iskorišćavanje pro­
stora. Z a robijaše je bio određen dvanaestočasovni radni dan u dve smene,
bez praznika: uvek je stotina bila na radu a druga stotina u baraci.
Na radu ih je u obruču držala straža s psima, tukao ih svako ко je hteo,
bodrili ih autom atim a. Na putu, njihov stroj su mogli prošiti plotunom iz
autom ata; niko vojnike nije pitao za poginule. Lako je i poizdalje bilo
razlikovati iznurenu kolonu robijaša od običnih zatvorenika - tako su se
izgubljeno, s takvom mukom vukli.
Njihovih dvanaest radnih sati su do maksimuma korišćeni. (Na ruč­
nom bušenju kam ena za temelje na polarnoj vejavici mogli su se, tokom tih
dvanaest sati, ugrejati samo jednom deset m inuta.) A dvanaest sati odmora
su upotrebljavani što je moguće besmislenije. Na račun tih dvanaest sati,
oni su vođeni iz zone u zonu, postrojavani, pretresani. U zoni za boravak
odm ah su uvođeni u neprovetravani »šator« - baraku bez prozora - i tu
zatvarani. Zimi se tu širio smrdljivi, memljivi, ukisli vazduh, na kojem
nepriviknut čovek nije mogao izdržati ni dva minuta. Robijašima je zona za
boravak bila još manje pristupačna od radne. Nikada nisu smeli ući ni
u toalet, ni u trpezariju, ni u am bulantu. Z a sve je bila kibla, odnosno
»korito«. Eto kakva nam se u godinama 1943-44. rodila Staljinova robija:
spoj najgoreg iz logora s najgorim iz zatvora.
Carska robija, po svedočenju Č ehova, bila je daleko manje inventivna. Iz A leksan-
drovskog zatvora (na Sahalinu) robijaši ne sam o da su i danju i noću m ogli izlaziti u dvorište
i toalete (kible ovde nisu ni korišćene) nego i tokom celog dana u - grad! Tako da je pravi
sm isao reči »katorga«* - da su veslači privezani uz vesla - jedino Staljin shvatio.

Na tih dvanaest časova odmora dolazilo je i jutarnje i večernje

prebrojavanje robijaša, ne obično prebrojavanje brojnog stanja, kao kod
zekova, već detaljna, poimenična prozivka, pri kojoj je svaki od sto robijaša
dva puta dnevno m orao bez zapinjanja izviknuti svoj broj, svoje ogavno
prezim e, ime i ime po ocu, godinu i mesto rođenja, član po kojem je
osuđen, dužinu kazne, od koga je osuđen i vreme isticanja kazne, dok su
ostalih devedeset devet dvaput dnevno morali sve to slušati i mučiti se. U to
isto dvanaest sati odm ora ulazile su i dve podele hrane: izdavanje zdela kroz
korito i njihovo vraćanje kroz korito. Niko od robijaša nije mogao raditi
u kuhinji, niko raznositi lonce sa hranom . Svu poslugu su sačinjavali

* R eč каторга dolazi od grčke reči »katergon«, galija. Robijaši su osuđivani na izdržavanje

kazne kao vezani veslači.

10
 kriminalci, i što su oni drskije, nepoštednije krali proklete robijaše, što su
bolje ziveh, to su robijaški gospodari bili zadovoljniji: i ovde, kao i drugde
interesi NKVD i kriminalaca su se poklapali kad je trebalo da ispašta
Pedeset Osmi.
Ali kako spiskovi nisu smeli ostaviti za istoriju da su robijaši moreni
jos i glađu, om su na spisku imali jadne i uz to triput okradene »rudarske«
i »nagradne« dodatke. I sve to obavljalo se uz dugu proceduru preko korita
uz izvikivanje imena i razm enu zdela za kupone. I kada bi na kraju čovek
mogao da padne na ležaj i usni, opet se otvaralo korito, opet se izvikivala
im ena i počinjalo izdavanje istih onih kupona za sledeći dan (obični zekovi
se nisu bar gnjavili s kuponim a, njih je dobijao i kuhinji predavao brigadir).
Na taj način, od dvanaest sati »slobodnog vremena« na jedvite jade
ako bi ostalo četiri mirna za san.
I još to, razum e se, što robijašima nije ništa plaćano, što nisu imali
pravo da dobijaju pošiljke, ni pisma (iz njihovih pošašavelih glava što su
zujale trebalo je da se izbriše bivša sloboda i da u nejasnoj polarnoj noći
ostanu jedino rad i barake).
Svemu tom e robijaši su se teško mogli opreti i brzo su izumirali.
Prva vorkutska azbuka (28 slova, uza svako numeracija od jedan do
hiljadu), 28000 prvih vorkutskih robijaša, sva je otišla pod zemlju za samo
jednu godinu.
Čudo veliko da se u tome nije uspelo za m esec.1
U Noriljsku, u kobaltnoj fabrici br. 25 u zonu za rudu dolazila je
kompozicija: robijaši su da prekrate muke skakali pod voz. Oko 25 ljudi je,
iz očaja, uteklo u tundru. Otkriveni su iz aviona, pobijeni, a zatim njihovi
leševi naslagani na zbornom mestu.
Na oknu br. 2 vorkutskog rudnika bio je ženski robijaški punkt. Žene
su imale brojeve na leđima i na marami za glavu. Radile su na svim
podzem nim radovim a i —šta da se kaže! —prebacivale norme! }
No, ja već čujem kako mi moji sugrađani i savremenici viču: dosta1
0 kom e se vi usuđujete da nam govorite? Da! Držali su ih da bi ih uništili
- i pravilno! To su bili izdajnici, nemački policajci i burgmestri!* Tako im
1 treba! Da vam ih nešto nije žao? (U tom slučaju, kako znamo, kritika
izlazi iz okvira književnosti i podleže O rganim a.) A žene robijašice - to su
nem acke poleguše, vrište mi ženski glasovi. (Ne preuveličavam: to su naše
zene nazvale druge naše žene polegušama.**)

1 Č eh ov je na vaskohkom robijaškom Sahalinu zatekao - šta m islite, koliko? - 5905 ljudi za niih
b. bilo dovoljno , 6 slova azbuke. Skoro je tolik, bio naš Ekibastuz, a Spask - daleko, daleko veći. Samo
!f i »Sahalin« »frašna, a u stvari - ništa strašno, tek jedno naše logorsko odeljenje! U sam om Steplaim
bilo je 12 tohkift, a logora veličine Steplaga - d eset. Pa sada izračunajte koliko je to Sahalina
N a Sahalinu ženskih robijaških radova uopšte nije bilo (Č eh ov).
* I policija i burgmestri (predsednici opština sela i manjih m esta) bili su građani s okupiranih
teritorija, m estani. ^
** U originalu: подстилки (slam arice).

11
 Najlakše bi mi bilo odgovoriti onako kako je sada to ušlo u modu radi
razobličavanja kulta ličnosti. Ispričati о nekoliko izuzetnih slanja na robiju.
(Na prim er, о one tri komsomolke-dobrovoljke što su se prepale da s lakih
bom bardera bace bom be na cilj, pa ih izručile na čisto polje i zdrave i vesele
se vratile i raportirale da su obavile zadatak. No, kasnije, jednu od njih
je počela da muči komsomolska savest i ona je sve ispričala sekretarici
komsomola svoje vazduhoplovne jedinice, a ova, naravno, Specijalnom
odeljenju, i trim a devojkama je odalamljeno po dvadeset godina robije.)
Uzviknuti: eto kakve poštene sovjetske ljude je Staljinova samovolja podvr­
gavala kazni! I nakon toga negodovati ne zbog same samovolje nego zbog
kobnih grešaka prem a komsomolcima i komunistima, koje su danas na
najbolji način ispravljene.
M eđutim , bilo bi ružno ne pokrenuti pitanje u svoj njegovoj širini
i dubini.
Najpre о ženam a - о ženama koje su danas, kao što je poznato,
oslobođene starih stega. Istina, ne dvostrukog posla, nego crkvenog braka,
jarm a društvenog prezira i raznih Kabaniha.* Ali, šta se to zbiva? Z ar im mi
nismo priprem ili goru Kabanihu kad im slobodnu vlast nad njihovim
sopstvenim telom i ličnošću uračunavamo u antipatriotizam i krivičnu
radnju? Z ar nije sva svetska (pre Staljina) književnost veličala slobodu
ljubavi, ljubavi koja ne mari za nacionalne granice, za volju generala
i diplom ata? A mi za to imamo Staljinov aršin: bez dekreta Prezidijuma
Vrhovnog sovjeta ne prilazi drugom polu. Tvoje telo, pre svega, pripada
Otadžbini.
Pre svega, koliko je njima bilo godina onda kada su prilazile - ne
u boju, u postelji - neprijatelju? Ne više od dvadeset pet, trideset u kraj­
njem slučaju. Što će reći da su od prvih dečjih utisaka vaspitane posle
O ktobra, u sovjetskim školama i u sovjetskoj ideologiji! Ne ispada li da smo
se rasrdili na plodove svog rada? Jednim je devojkama zapalo u dušu ono
što smo petnaest godina neum orno galamili: nikakve otadžbine nema,
otadžbina je reakcionarna izmišljotina. Drugima je dozlogrdio bljutavi
puritanizam naših konferencija, dem onstracija, filmova bez poljubaca,
plesova bez približavanja tela. Treće je pokorila ljubaznost, galantnost, one
sitnice spoljašnjeg izgleda muškaraca i udvaranja kojima mladiće naših
petoletki i oficire Frunzeove armije niko nije obučavao. Četvrte su bile
prosto gladne - da, gladne do gole gladi, nisu imale šta da prezalogaje.
A pete, možda, nisu našle drugi način da spasu sebe ili svoje, da se od njih
ne rastanu.
U gradu Starodubu (brjanska oblast) gde sam se našao odmah posle
odstupanja neprijatelja, pričali su mi da je tu dugo vremena bio mađarski
garnizon, za odbranu grada od partizana. Zatim je došlo naređenje da se on
prebaci - i desetine žena iz mesta, bez stida i zazora, došle su na stanicu

* Lik grube i tiranske gospodarice i m aćehe iz drame O luja O strovskoga.

12
i opraštajući se od okupatora tako ridale kako (po recima jednog obućara-
-spadala) »ni svoje muževe nisu u rat ispraćale«.
Ratni sud je stigao u Starodub neki dan kasnije. Sigurno je da dostave
nije prenebregao. Sigurno da je neke od starodupskih plačulja poslao na
okno b r.2 vorkutskog rudnika.
A čija je to krivica? Čija? Tih žena? Ili naša, svih nas, sugrađani
i savremenici? Kakvi smo to mi bili kada su nam žene pošle okupatoru?
Nije li to jedan od mnogih dugova koje mi plaćamo, plaćamo i sada i dugo
ćemo još plaćati za naš na brzinu izabrani, užurbano i u zbrci, bez osvrtanja
na žrtve, bez pogleda u budućnost, pređeni komunistički put?
Sve te žene i devojke trebalo je, možda, izvrgnuti moralnoj osudi (ali
- čuti i njih), možda i surovo predati ru g lu ... M eđutim - za to ih slati na
robiju, u polarnu kom oru smrti?!
Pa, to ih je Staljin poslao! Berija!
O prostite, ne! Oni koji su ih poslali, i onam o ih čuvali i dokrajčivali
sada sede u društvenim savetima penzionera i dalje dušebrižniče nad našim
moralom. A svi mi ostali? Kad čujemo: »nemačke poleguše«, mi s odobra­
vanjem klimamo. To što i danas te žene smatramo krivima daleko je za nas
opasnije negoli ono zbog čega su one svojevremeno bile iza brave.
- U redu, ali bar muškarci su onam o otišli ispravno?! To su izdajnici
domovine i klasni izdajnici.
Moglo bi se i tom e izvrdati. Navesti (što je i tačno) da glavni
prestupnici, naravno, nisu sedeli i čekali naše ratne sudove i vešala. Oni su
žurili koliko su mogli na Zapad, i mnogi i otišli. A naša kaznena istraga
popunjavala zadate brojke jaganjcima (ovde su dostave suseda bile od
velike pomoći): kod ovoga su zbog nečega Nemci stanovali — otkuda ta
ljubav? Onaj je na svojim saonam a vozio seno Nemcima - direktna saradnja
s neprijateljem .3
O vako bi se mogla smanjiti oštrina prigovora, i opet sve svaliti na kult
ličnosti: bilo je padova, oni su sada ispravljeni. Sve je u najboljem redu.
Počeli smo, pa da i nastavimo.
A nastavnici? Oni koje je naša armija, u paničnom bekstvu, napustila
sve sa školam a i učenicima, nekoga za godinu, nekoga za dve, nekoga za tri.
Intendanti su bili glupi, generali loši —šta onda da rade nastavnici? Da uče
ili ne uče našu decu? A šta deca - ne ona koja su ulazila u petnaestu, koja su
mogla poći u zaradu ili u partizane, nego ona mala - šta ona da rade? Da li
da uče ili da dve, tri godine rastu kao telad i tako iskupe greške Vrhovnog
G lavnokom andujućeg? Nek mi se uši smrznu kad mi tata šubaru nije dao,
nije li ta k o ? . . .
Takvo pitanje se nekako nije postavljalo ni u Danskoj, ni u Norveškoj,
ni u Belgiji, ni u Francuskoj. O nam o se nije smatralo da narod koji su

3 D a , pravičnosti radi, ne zaboravim o: od 1 946, ovakvim a su ponekad obnavljana suđenja, i 20

godina K T R (robijaškog rada) zam enjivano im je na 10 godina ITL.

13
nerazum ni upravljači olako predali u nemačku vlast, ili je kapitulirao zbog
teških okolnosti, m ora sada prestati da živi. Onamo su radile i škole,
i železnice, i mesne vlasti.
M ora da je kod nekoga (kod njih, razume se!) pam et bila izokrenuta
za 180 stepeni. Jer, kod nas su učitelji dobijali podm etnuta pisma od
partizana: »Ne sme se držati nastava. Jednoga dana ćete za to polagati
račune!« Stao je i rad na železnici: saradnja s neprijateljem! A tek mesna
vlast: nečuvena, najteža izdaja.
Svako zna da dete koje je prekinulo sa školom, može kasnije i da joj se
ne vrati. I šta onda — ako se Genijalni Strateg svih vremena i naroda
okliznuo - šta onda da čini trava - da u m eđuvremenu raste, ili ne raste? Šta
deca - da uče, ili ne uče?
N aravno, za učenje će se morati nečim platiti. Iz škole će se morati
izneti brkati portreti i, možda, uneti oni s brčićima. Jelka će se kititi ne za
Novu godinu nego za Božić, a direktor će morati, tim povodom (i još,
možda, povodom nekoje godišnjice Rajha, umesto O ktobra), održati govor
u slavu novog prekrasnog života, ma koliko on, u stvari, bio nikakav.
Pravo reći, ranije se moralo mnogo više govoriti protiv savesti i lagati
deci, zato što je imalo vrem ena da laž sazri i da prožme programe u cepid-
lačkoj razradi m etodičara i školskih inspektora. Na svakom času, imalo to
veze ili nem alo, bilo da mu je predm et anatomija crva ili veznici za
uvođenje podređene rečenice glavnoj, obavezan si bio da okačiš Boga (pa
i kad sam u njega veruješ), da ne propustiš nijednu priliku da opevaš naše
bezgranične slobode (pa i kad si neispavan, zato što si svu noć osluškivao da
neko ne zakuca na vrata), da dok naglas čitaš Turgenjeva ili palicom vodiš
po D njepru, obavezno prokuneš nekadašnje siromaštvo i opevaš sadašnje
izobilje (pa iako su naočigled i tebi i deci, i mnogo pre rata, odumirala cela
sela, a deca u gradovima dobijala na kartu trista grama hleba).
I ništa od toga nije sm atrano zločinom, ni u odnosu na istinu, ni
u odnosu na decu, ni u odnosu na Duh Sveti.
Sada pak, tokom privrem enog neučvršćenog režima okupatora mnogo
manje se moralo lagati, ali prem a drugoj strani, prem a drugoj - eto u čemu
je stvar! Z ato su glas O tadžbine i olovka ilegalnog rejonskog kom iteta
zabranjivali maternji jezik, geografiju, aritmetiku i prirodne nauke. Dvade­
set godina robije za takav rad!
Sugrađani! Klimajte glavama! Eno kako ih, uz pomoć pasa, vode
u baraku s kiblom. M etnite ih pod prokletu gomilu: oni su vam decu učili!
N o, sugrađani (a naročito penzioneri privilegovanih ustanova, sve
neki grmalji koji su u penziju otišli s četrdeset pet) prilaze mi s pesnicama:
koga to ja branim? Burgm estre? Staroste? Policaje? Dragomane? Sve neki
ološ i prodane duše!
E onda, spustimo se, spustimo još niže. Premnogo smo šume iskrčili
gledajući na ljude kao na palice. Ionako će nas budućnost naterati da
porazmislimo о uzrocima.

14
zaborave izgladnjivačke logore - i da bez odlaganja pođu u partizane,
u ilegalnost, i da ne žaleći život brane Domovinu. (Air, m i se nismo morali
promeniti! I niko im nije davao nadu da ćemo, kad se budem o vratili,
postupati s njima drukčije, a ne da ih opet kinjimo, progonimo, bacamo
u zatvore i stre ljamo!)
Pri takvom stanju stvari postavlja se pitanje: čemu se treba više čuditi,
da li tom e da se dolasku Nemaca obradovalo toliko mnogo ljudi, ili toliko
malo? (A Nemci su, ponekad, morali i da sude - dostavljačima iz sovjetskog
vrem ena, na prim er — kao ono kad je streljan đakon kijevske crkve
Sv. Nikole na Obali, a to nisu pojedinačni slučajevi.)
A vernici? D vadeset godina zaredom progonili smo veru i zatvarali
crkve. Došli su Nemci - crkve su počele da se otvaraju. (Naši su se ustezali
da ih odm ah zatvaraju za Nemcima.) U Rostovu na D onu, na prim er,
svečanost otvaranja crkava izazvala je masovno likovanje, veliko okupljanje
naroda. A narod je za to trebalo da proklinje Nemce, je li tako?
U istom tom Rostovu bio je, u prvim danima rata, uhapšen inženjer
A leksandar Petrovič M .-V ., i umro u istražnoj ćeliji. Njegova žena je
nekoliko meseci drhtala čekajući da sama bude uhapšena i tek je, kad su
Nemci došli, mirno legla: »Ovoga puta ću se bar ispavati!« Da ona nije
m orala moliti da joj se vrate dželati?
U maju 1943, za nemačke okupacije, u Vinici, u parku koji izlazi na
Ulicu Podlesna (što ga je, početkom 1939, Gradski savet bio ogradio
visokom ogradom i proglasio »zabranjenom zonom Narodnog komesarijata
odbrane«), slučajno je početo raskopavanje već slabo prim etnih, bogato
zatravljenih grobova - i nađeno ih je 39 takvih zajedničkih, površine 3 x 4
i dubine 3,5 m etra. U svakoj grobnici nailazio je najpre sloj gornje odeće
ubijenih, pa leševi nasloženi po sistemu »noge-glava«. Svima su ruke bile
svezane užadima, svi ubijeni iz malokalibarskih pištolja u potiljak. Ubijeni
su, očigledno, u zatvoru, a zatim noću iznošeni da budu sahranjeni. Na
osnovu dokum enata koji su kod nekih nađeni, identifikovani su i neki od
onih koji su 1938. bili osuđeni »na dvadeset godina bez prava dopisivanja«.
Evo jedne od scena raskopavanja: stanovnici Vinice su došli da vide ili
prepoznaju svoje ( s l.l) . Nova raskopavanja - novi pronalasci. U junu je
počelo raskopavanje blizu pravoslavnog groblja, kod bolnice Pirogova,
i otkriveno još 42 groba. Zatim je došao na red Park kulture i odmora
»Gorki«: ispod mesta za atrakcije, »sobe smeha«,* platoa za igru i ples
nađeno je još 14 masovnih grobnica. Ukupno: u 35 grobova - 9439 leševa.
To samo u Vinici, gde je slučajno došlo do otkrića. A koliko ih je utajenih
u drugim gradovima? Da li je stanovništvo koje je videlo te leševe trebalo
da trči u partizane?
Zašto ne bi bilo moguće, zašto nedozvoljeno da - isto kao što nas boli
kad neko gazi nas ili nešto nama sveto - boli i one koje m i gazimo? Zašto ne

* S ogledalim a koja izobličavaju lik.

2 A rhipelag G ulag, 3 17
. Streljani u Vinici (str. 17)
bi bilo moguće, zašto nedozvoljeno da oni koje mi uništavamo imaju pravo
da nas mrze? Ili možda ne, nemaju prava? Oni su dužni da umiru sa
zahvalnošću na usnama?
Mi tim policajima i burgmestrima pripisujemo nekakvu iskonsku,
skoro urođenu pakost; pakost smo, m eđutim , posejali u njima mi, to je naš
»proizvodni škart«. Kako je ono Krilenko govorio? »Po našem viđenju,
svaki zločin je proizvod određenog društvenog uređenja.«5 Vašeg uređenja,
drugovi! M orate pamtiti svoje sopstveno Učenje!
Ne zaboravimo ni da je među onim našim sugrađanima koji su na nas
išli s mačem i protiv nas držali govore bilo i potpuno nesebičnih, onih
kojima nikakvo bogatstvo nije bilo oduzeto (jer ništa nisu ni imali), koji niti
su lično bili u logorima, niti ко iz njihove porodice, ali koji su se već odavno
gušili od celog našeg sistema, od prezira prem a pojedinačnoj sudbini, od
progona zbog ubeđenja, od one pesme što tera šegu s nama:
»gde tako slobodno diše čovek«,
od onih bogomoljačkih klanjanja Vođi, od onih trzanja olovkom: potpis za
zajam (brže!), od aplauza koji prelaze u ovacije! M ožemo li mi dopustiti da
su se ti ljudi - ljudi normalni - gušili u našem smrdljivom vazduhu? (U
istrazi, otac Fjodor Florja optuživan je zato što se usuđivao da Rumunima
govori о staljinističkim poganlucima. A on: »A šta sam drugo о vama
mogao reći? Sto znao, to i govorio. Sta je bilo, to i rekao.« D ok mi to ovako
razumemo: laži, krivo se kuni, u smrt idi - sve samo da nam a bude od
koristi! Ma čini mi se da to više nije materijalizam, nije li tako?)
Desilo se da smo ja i moja žena, mladi profesori-početnici, u septem ­
bru 1941, uoči mog odlaska u armiju, u radničkom naselju Morozovsku
(sledeće godine su ga zauzeli Nemci) imali stančić koji je izlazio na isto
dvorište na koje i stan druga dva podstanara - bračnog para bez dece
Bronevickih. Inženjer Nikolaj Gerasimovič Bronevicki, šezdesetogodiš-
njak, bio je intelektualac čehovljevskog tipa, vrlo pristupačan, tih, pam e­
tan. Sve mi se nekako čini, sada kad nastojim da se setim njegovog
izduženog lica, da na njemu vidim cvikere, iako je sasvim moguće da ih on
nikada nije ni imao. Još tiša i blaža bila je njegova žena - uvela, kose boje
lana pripijene uz glavu, dvadeset pet godina mlađa od muža, ali po
postupcim a i ne baš mlada. Oni su nam bili dragi, verovatno i mi njima,
čemu je mogla doprineti i zajednička odbojnost prem a gramzivoj porodici
našeg gazde.
Običavali smo da u večerima učetvoro sedimo na stepeništu doksata.
Bile su tihe, tople večeri obasjane mesečinom, koje još nije razdirala huka
aviona i eksplozija bombi, ali se uznem irenost od nemačke najezde navla­
čila na nas kao ono kad se nevidljivi ali sparni oblaci na mlečnom nebu
navlače preko malog, bespomoćnog Meseca. Svakoga dana na stanici su se

5 Krilenko: Z a p e t godina, str. 337.

2* 19
 zaustavljale sve nove i nove kompozicije što su išle prem a Staljingradu.
Begunci bi ispraznili na pijaci naselja sve glasine, sve strahove, jednako kao
i svoje džepove, iz kojih su tako mahnito iskakale stotinarke,* i zatim
nestajali. Nabrajali su predate gradove, о kojima je, inače, Informacioni
biro, plašeći se da narodu kaže istinu, još dugo nakon toga ćutao. (Za te
gradove Bronevicki je govorio ne »predali« već »zauzeli«.)
Sedeli bismo na stepenicam a i razgovarali. Nas dvoje mladih bili smo
prepuni života i uznem irenosti zbog njega, ali u suštini ništa pametnije od
onoga što je pisalo u novinama nismo njemu mogli reći. Stoga nam je bilo
lako s Bronevickima: govorili smo sve što smo mislili, i nismo ni zapažali
razliku između naših i njihovih poimanja.
A oni m ora da su s velikim čuđenjem u nama videli dva prim erka
mladih telaca. Tridesete godine samo što su bile za nam a, a mi - kao da
nismo ni živeli u njima. Bronevicki bi nas pitali po čemu pamtimo 37. i 38.
godinu. Po čemu bi - zaboga? Po univerzitetskoj biblioteci, po ispitima, po
veselim sportskim pohodim a, igrankama, amaterskoj aktivnosti, pa i po
ljubavi, valjda, godine su nam bile za ljubav. A profesori, jesu li trpani? Da,
da - dva-tri možda. Zamenili su ih docenti. A studenti, jesu li oni trpani?
Setili smo se. - D a, da, odvedeno je nekoliko iz starijih godina. - P a ? ...
—Pa, ništa. Mi smo i dalje plesali. - A od rodbine vam niko, niko n ije ...
diran? - Ne, n e -e . ..
Nastojim da se toga potpuno tačno prisetim. Sve je bilo ovako, ma
koliko to izgledalo strašno. Tim strašnije što ja nisam bio od onih mladih
koji se samo sportom bave i samo igraju, a ni od manijaka zaljubljenih
u svoju nauku i formule. Politika me je jako interesovala, već od desete
godine. Još kao balavac nisam verovao Višinskom i bio sam zaprepašćen
lažju čuvenih sudskih procesa,** ali me ništa nije podsticalo da nastavim, da
povezem te sićušne moskovske procese (oni su se tada činili grandioznima)
s ogromnim točkom koji se valjao i prštio preko zemlje (broj njegovih
žrtava nekako se nije zapažao). Ja sam detinjstvo proveo u redovima za
hleb, za mleko, za prekrupu (meso mi tada nismo očima videli), ali nisam
mogao povezati da nestašica hleba znači da je selo razoreno, ni zašto je ono
razoreno. Naim e, imali smo drugu formulu: »privremene poteškoće«.
U našem velikom gradu, svake noći je odvođeno, odvođeno i odvođeno, ali
ja noću nisam bio na ulici. A porodice uhapšenih nisu, u toku dana, vešale
crne barjake, niti su mi kolege govorile о svojim odvedenim očevima.
U m eđuvrem enu, u novinama sve je izgledalo veselo i vedro.
A mlad čovek bi da sve bude lepo.
Sada shvatam zašto je Bronevickima bilo opasno da nam ma šta
pričaju. Svejedno, stari inženjer, koji je bio pretrpeo jedan od najsilnijih

* Rubalja.
** P ro cesa Z in o v jev u iK a m en jev u (1 9 3 6 ), R a d ek u iP ja ta k o v u ( 1 9 3 7 ) ,B u h arin u iR ik ovu (1 9 3 8 )
i drugim partijskim i vojnim visokim ličnostim a.

20
 udara G PU , ponešto nam je i priotkrivao. On je izgubio zdravlje po
zatvorim a, preneo preko glave ne jedno trpanje i ne jedan logor, ali nam je,
sa strastvenim zanosom, ispričao samo о ranom Džeskazganu - о vodi
zatrovanoj bakrom , о zatrovanom vazduhu, о ubistvima, о tom e koliko je
bilo jalovo pisati žalbe u Moskvu. I sama reč Džes-kaz-gan drala je kožu
kao kakvo rende, isto onoliko koliko i mučne epizode iz njega. (Pa šta? Taj
Džes-kaz-gan je bar malčice potresao naša shvatanja? Razume se, ne. Jer,
to nije tu, pored nas. To se ne dešava s nama. To se nikome ne može
preneti. Lakše je i ne misliti na to. Najlakše —zaboraviti.)
Tam o, u Džeskazganu, kada je Bronevicki postao slobodnjak, došla
mu je, tada još devojka, njegova sadašnja žena. Tamo su i sklopili brak,
u senci bodljikave žice. A početkom rata neobjašnjivo kako našli su se na
slobodi, u M orozovsku, s »pokvarenim« ličnim kartam a, naravno. On je
radio u nekoj, ко zna kakvoj, građevinskoj kancelariji, a ona kao knjigo­
vođa.
Kasnije sam ja otišao u armiju, moja žena napustila Morozovsk.
Naselje okupirano. Pa oslobođeno. U jednom pismu na front žena mi piše:
»Možeš li zamisliti, govori se da je za vreme nemačke okupacije Bronevicki
bio burgm ester u Morozovsku! Kakav gadluk!« I ja sam bio poražen
i pomislio sam: »Kakav nitkovluk!«
M eđutim , prošlo je još nekoliko godina. Negde na zatvorskom mrač­
nom ležaju setih se Bronevickoga. I — više u sebi ne nađoh dečačke
brzopletosti da ga osudim. Njega su bespravno lišavali posla, davali mu
nedostojan posao, zatočavali, mučili, tukli, morili, pljuvali mu u lice.
- A on? On je bio dužan da veruje da je sve to napredno i da su njegov
život, telesni i duhovni, i životi njegovih bliskih, i prignječeni život celog
naroda bez ikakve vrednosti?
Kroz nabačeni nam pram en magle »kulta ličnosti« i kroz naslage
vrem ena u kojima smo se menjali (na prelazu iz sloja u sloj, zrak se lomi
i odbija) sada vidimo i sebe i tridesete godine ne na onom mestu i ne
u onom vidu gde smo i kakvi smo, i mi i one, u stvari, bili. Obogotvorenje
Staljina i vera bez sumnje i bez kraja u sve uopšte nisu bili neko opštena-
rodno raspoloženje već samo raspoloženje Partije, Komsomola, gradske
školske om ladine, inteligencije što je došla na smenu (postavljena na mesto
uništenih i rasejanih), pa zatim dela gradskog malograđanstva (radničke
klase),6 kod koga se zvučnici* nisu isključivali od zvona Spaske kule u ranu
zoru do Internacionale u ponoć. Glas Levitana** postao je glas njegove
savesti. (Kažem »dela«, jer proizvodni dekreti о »dvadeset m inuta zakaš­
njenja« i о vezanosti za fabriku nisu mogli sabrati mnogo pristalica.) Bila je,
ipak, izvesna gradska manjina, nekoji milion u svakom slučaju, koja je, kad

6 U pravo od 30-tih godina radnička klasa je i postala glavni stub našeg m alograđanstva, sva se
uključila u njega.
* Sam o zvučnici, radio-prijem nici su bili i retki i privilegija.
** R adio-spiker na glasu u on o vrem e.

21
je god smela, istrzala utikač iz zvučnika, i na svakoj strani svake novine
videla suštu laž, prosutu duž stubaca, te za koju je dan izbora bio dan patnje
i uniženja. Z a tu m anjinu, naša diktatura nije bila ni proleterska, ni
narodna, ni (ко se dobro sećao prvobitnog značenja reči) sovjetska,* nego
uzurpirana diktatura komunističke manjine, koja je vrlo ličila krdu.
Čovek je skoro lišen sposobnosti spoznaje bez emocija i pristrasnosti.
U onom što je jednom video kao ružno on skoro da sam sebe ne može
prisiliti da vidi nešto lepo. Nije sve od početka do kraja u našem životu bilo
odvratno, niti je svaka reč u novinama bila laž, ali je ova - u tor sterana
i žbirima opsađena - manjina život zemlje primala u celosti kao laž.
Podsetim o da onda nije bilo stranih emisija na ruskom jeziku (a i radio-
-prijemnika zanem arajuće malo), da je naš stanovnik informacije mogao
dobiti j e d i n o iz naših novina i sa zvaničnog radija, a upravo njih su
Bronevicki i njima slični iskusili kao nasrtljivu i neprohodnu laž ili kuka­
vičko prikrivanje. I sve što je pisano о inostranstvu - i ono kako će zapadni
svet nepovratno propasti 1930. godine, i ono о izdaji zapadnih socijalista,
i ono kako je sva Španija protiv Franka (a 1942. о izdajničkom poduhvatu
N ehrua da oslobodi Indiju - jer je to slabilo savezničku Britansku Imperiju)
- sve se pokazalo kao laž. Propaganda, prežvakavana do iznemoglosti,
zasnovana na mržnji po sistemu »ko nije s nama, taj je protiv nas«, nikada
nije pravila razliku između stavova Marije Spiridonove i Nikolaja II, Leona
Bluma i H itlera, engleskog parlam enta i nemačkog Rajhstaga. Kako je
onda fantastične na izgled priče о lomačama knjiga na nemačkim trgovima
i о vaskrsavanju nekakve drevne tevtonske zveri (ne zaboravimo da je
0 zverstvu Tevtonaca dovoljno laži prosula i carska propaganda u prvom
svetskom ratu) Bronevicki mogao isključiti i odvojiti kao istinu i u nemač-
kom nacizmu (ispsovanom skoro istim - to jest, najgrubljim izrazima, kao
ranije Poenkare, Pilsudski i engleski konzervativci) prepoznati isto onakvog
četvoronošca kao onaj koji je već ćetvrt veka na javi i po živom mesu davio,
trovao i do krvi grebao njega lično i A rhipelag, i ruski grad i rusko selo?
1 sva ona silna novinska salta о hitlerovcima - te prijateljski susreti naših
i njihovih simpatičnih graničara u mrskoj Poljskoj,** te sav onaj talas
novinarskih simpatija prem a tim odvažnim borcima protiv anglo-francuskih
bankara, te Hitlerovi govori od reči do reči preko cele stranice Pravde, da bi
jednog lepog ju tra (drugog ratnog) grunuli naslovi kako sva Evropa stenje
i cvili pod njihovom petom - samo su potvrđivali prevrtljivost novinarske
laži i nikako nisu mogli razuveriti Bronevickoga da igde na zemlji mogu biti
dželati ravni našima koje je on, zaista, dobro znao. Mogli ste mu sada,

* R eč »sovjet« je prevod grčke reči »sym boule«, koja znači većanje. U smislu dem okratskog
oblika učestvovanja u vlasti većanjem , prvi put je upotrebljena ok o 1905. G od in e 1 917, sovjetim a su
nazivana šira tela vlasti na svim stepenim a koja su im ala svu vlast, i zakonodavnu i izvršnu, i bila
sastavljena o d izabranih predstavnika, deputata. O vakva suština sovjetske vlasti je zaboravljena
u Sovjetskom Savezu još od prvih dvadesetih godina; ostalo je sam o im e.
** Sovjeti i N em ci su dobili zajedničku granicu nakon obostrane okupacije Poljske, 1939. godine.

22
s ciljem da ga razuverite, poturati pod nos informativni bilten Bi-Bi-Sija
- najviše što biste postigli bilo bi da je H itler samo druga opasnost za
Rusiju, no ne prva, nikako, sve dok postoji Staljin. M eđutim, Bi-Bi-Si mu
nije slao bilten; Informacioni biro je i na sam dan rođenja uživao isto
onoliko poverenja koliko i TASS; glasine koje su pronosili evakuisani nisu
isto tako bile iz prve ruke (ne iz Nemačke, ne s okupiranih teritorija - s tih
strana živi svedok se još nije pojavljivao). Iz prve ruke imao je samo logor
u D žeskazganu, i trideset sedmu, i glad trideset druge, i raskulačivanje,
i rastur crkve. Tako su s približavanjem nem ačke armije Bronevicki (i
desetine hiljada njemu sličnih) osećali da dolazi njihov čas - jedini, nepo­
novljivi, što mu se već dvadeset godina nisu mogli nadati i što samo jednom
i može čoveka dopasti, imajući u vidu svu kratkoću ljudskog veka u poređe-
nju sa sporim kretanjem istorije —čas kada će on (oni) moći da reknu da se
ne slažu sa svim što se ispodešavalo, što je natvoreno, što je profućkano, što
je pogaženo širom zemlje, i na neki još nepoznat i nejasan način poslužiti
zemlji u sam rtnom ropcu, poslužiti vaskrsu nekakvog, bog sveti zna kak­
vog, ruskog društvenog bića. D a, Bronevicki je sve bio zapamtio, i ništa
nije bio oprostio. I njemu vlast što je Rusiju satrla, dovela je do prosjačkog
štapa, do m oralnog izrođavanja i, evo, sada, do strahovitoga vojnog poraza
nikako nije mogla biti rođena. Gušio se gledajući na takve telce kao ja, kao
mi, nem oćan da nas razuveri. Čekao je n e k o g a , bilo koga, samo ко bi
smenio Staljinovu vlast! (Ovo je ona poznata psihološka prom ena polova:
sve drugo, samo ne ovo odvratno naše! Z ar se može zamisliti da na svetu
ima neko gori od naših? Uzgred budi rečeno, to je donski kraj, u njemu je
polovina stanovništva ovako čekala N emce.) Tako je Bronevicki, celog
života apolitično biće, u sedmoj deceniji odlučio da upadne u politiku.
Pristao je da stane na čelo morozovske gradske u p rav e. ..
A tu je, pretpostavljam , uskoro uvideo u šta se zaglibio: za došljake,
Rusija je bila još manje važna i još mrskija nego za one što su bili otišli.
V ukodlaku su bili potrebni samo ruski sokovi - telo, ma ga i ne bilo. Novi
burgm ester nije imao da stoji na čelu ruskog društva, već na čelu pomagača
nem ačke policije. Ali, nasađen jednom na kolac, morao je - kako god mu
bilo - da se vrti. Oslobodivši se od jednih dželata - da pomaže drugima. I on
je patriotsku ideju koju je zamišljao kao antipod sovjetskoj odjednom video
stopljenu sa sovjetskom: na neobjašnjiv način, ona je od trezvene manjine,
koja ju je čuvala, prešla kao kroz sito kod obalvanjene većine.* To što je
ona bila izvrtana ruglu, što se zbog nje išlo na stratište - to je bilo
zaboravljeno, i ona je već, eto, postajala stablo tuđe voćke.
M ora da se on (oni) tada našao u jezivom škripcu. Klanac se sklopio,
njemu kao izlaz ostalo - smrt, ili put za robiju.

* N aim e, videći da klasne parole ne m ogu doći do srca ljudi, vlast je pozvala narod na
patriotskoj osn ovi i radi bolje m obilizacije pomirila se s Pravoslavnom crkvom.

23
 Razum e se, u izdaji se nisu našli samo takvi kao Bronevicki. Razume
se, na tu gozbu posle kuge sjatili su se i gavranovi koji traže vlast i krv. Ali
- gde se ovi i ne sjate? Takvi su i u NKVD oberučke primani. Kao
Mamulov, i A ntonov iz D udinke, i onaj Pojsujšapka - ima li od njih gorih
dželata? A takvi desetinam a godina caruju i stostruko zlostavljaju narod.
A videli smo i čuvara Tkača (deo III, glava 20)* - e, on je dospeo i tamo
i ovamo.
Pošto smo završili о gradu, nemojmo ispustiti ni selo. Današnji naši
liberali mnogo vole da prekorevaju selo za političku nezainteresovanost
i konzervativizam. M eđutim, predratno selo je čitavo, ili zamalo pa čitavo,
bilo trezveno, neuporedivo trezvenije od grada; ono ni najmanje nije uzelo
učešća u obogotvorenju Staljina (kao ni, dabom e, svetske revolucije). Ono
je jednostavno bilo ostalo zdrave pam eti i nije zaboravljalo kako mu je
zemlja bila obećana pa uzeta; kako je živelo, jelo i oblačilo se pre kolhoza
a kako za vreme kolhoza; kako su mu iz dvorišta izveli tele, ovcu, a bogme
i kokošku; kako su crkve bile ismejane i opoganjene. U ono vreme radio još
nije unjkao po seljačkim kućam a, a novine - pitanje je da li je u svakom selu
bio po jedan pismenjak da ih čita, i svi ti Čang-Colini, M akdonaldi ili Hitleri
bili su za rusko selo nekakve tam o belosvetske nikom potrebne trice
i kučine.
U jednom selu, u rjazanjskoj oblasti, okupili se, 3. jula 1941, mužići kod
kovačnice i slušali sa zvučnika Staljinov govor. I tek što je dotle čelični**
i na suzu ruskog seljaka neumoljivi baćuška izgubljeno i poluplačljivo
izustio: »Braćo i sestre!...« jedan mužik je crnoj papirnoj guši skresao:
- Aha! E , evo ti ga na! - I pokazao zvučniku onaj grubi gest drag
Rusima kada se levom rukom »poseče« desna u laktu i ovom se odmahne.
A mužići svi u grohot.
A ko bismo se po svim selima i kod svih očevidaca raspitali, saznali
bismo deset hiljada takvih ako ne i malo žešćih slučajeva.
E to kakvo je, u početku rata, bilo raspoloženje ruskog sela, a to znači
i rezervista što su ispijali poslednje polulitrenjače na stanicama duž železnič-
kih pruga i u prašini plesali sa svojima. Pa se sručio još i poraz što ga Rusi
nisu zapamtili, a ogrom na seoska prostranstva, sve tamo do obe prestonice
i do Volge, i mnogi milioni Rusa, na brzinu ispali ispod vlasti kolhoza.
I - dosta je više da se lažemo i ulepšavamo istoriju! Ispalo je da republike
žele jedino nezavisnost, selo - jedino da se oslobodi kolhoza, radnici
- jedino da se oslobode feudalnih dekreta! I da došljaci nisu bili onako
ograničeni i uobraženi, da za Veliku Nemačku nisu zadržali podesnu
državnu kolhoznu administraciju, da su izbili sebi iz glave gnusnu ideju da
Rusiju pretvore u koloniju, ne bi se nacionalna ideja okrenula tuda gde je
od početka davljena i lako bi nam se moglo desiti da dvadeset petu godiš­

* I о ostalim a u ovoj glavi, а о M am ulovu i u glavi 4.

** N ekadašnji ilegalni nadim ak »Staljin« načinjen je od reči »сталь«, čelik.

24
njicu ruskog komunizma i ne proslavimo. (Pašće nekad nekom e u deo da
i о partizanim a nešto rekne, о tom e kako im okupirani seljaci nisu pristupali
s najboljim nam eram a, kako su se, u početku, naoružavali protiv partizana
da bi od njih odbranili svoje žito i stoku.)
Ко se seća velikog ishoda stanovništva sa Severnog Kavkaza u januaru
1943? К о će mu naći sličan prim er u svetskoj istoriji? Da stanovništvo,
a posebno seosko, masovno odlazi s potučenim neprijateljem , s tuđinima,
samo da ne ostane pod svojim pobednicima? Povorke zaprežnih vozila,
povorke, povorke - po ljutoj januarskoj zimi i mećavi!
Eto gde leže socijalni koreni za one stotine hiljada dobrovoljaca što
su, i pored sve Hitlerove nakaznosti, obukli u očaju uniformu neprijatelja.
Sada nam dolazi trenutak da kažemo nešto više о v l a s o v c i m a .
U prvom delu ove knjige čitalac još nije bio priprem ljen da proguta
svu istinu (svu ne znam ni ja, о njima će se objaviti specijalna istraživanja,
za mene je ova tem a samo uzgredna).Tam o, u početku, dok nije s nama
prošao sav logorski put, čitaocu je bilo dato samo upozorenje, poziv da se
zamisli. Sada, posle svih etapa, etapnih zatvora, seča šume, logorskih
pom ijara, čitalac će se možda lakše složiti. U prvom delu govorio sam
0 onim vlasovcima koji su oružje uzeli iz očaja, od gladi nemačkih logora,
od bezizlaznosti. (U ostalom , i tu bi se valjalo zamisliti: naime, Nemci su
ruske zarobljenike počeli koristiti samo za neratne zadatke i pozadinsku
ispomoć armiji, a to je, izgleda, bio najbolji izlaz za one što su se samo
spasavali - zašto su uzimali oružje i išli prsa u prsa na Crvenu armiju?)
Sada se više ne može odlagati, moram o govoriti i о onima kojima je
1 do četrdeset prve samo jedno bilo na umu: uzeti oružje i t u ć i te crvene
kom esare, čekiste i kolektivizatore? Sećate li se Lenjina: »Ugnjetavana
klasa koja ne teži da ima oružje, da nauči da njime rukuje, zaslužuje samo
da se s njom postupa kao s robovim a.«7 Tako je, eto, na naš ponos,
sovjetsko-nem ački rat pokazao da mi i nismo baš onakvi robovi kakve su
nas s prezirom predstavljale sve liberalne istorijske studije. Nisu robovi oni
koji potežu sablju da baćuški Staljinu odrube glavu. (Kao što nisu robovi ni
oni koji su se s n a š e strane, u crvenoarmejskim šinjelima, onako prsili
- ovaj nimalo prost oblik kratke slobode bilo je sociološki nemoguće
predvideti.)
Ti ljudi koji su preneli preko grbače dvadeset četiri godine komuni­
stičke sreće već 1941. godine su znali ono što još niko na svetu nije znao: da
na čitavoj planeti i u čitavoj istoriji ne postoji zlobnijeg, krvavijeg, a u isto
vreme lukavijeg i spretnijeg režima od boljševičkog, onog koji je sam sebe
krstio »sovjetski«. D a se ni po broju žrtava, ni po tome kako pušta korene
u širinu i dubinu, ni po nam eri na dugi život, ni po unificiranom totalita­
rizmu koji prožim a celo društvo, s njim ne može porediti nijedan režim na
svetu, pa ni režim njegovog đaka H itlera koji je, u ono vreme, bio potpuno

7 Ленин: С обр. сон ., t .3 0 , str. 153.

25
zaslepio Zapad. I evo, čas je došao: ovim ljudima je ponuđeno oružje - zar
su oni bili dužni da se uzdrže, da puste boljševizmu da preživi smrtnu uru,
da se ponovo učvrsti za surovo ugnjetavanje, i tek onda da otpočnu borbu
(koja ni do dan-danas nigde u svetu nije počela)? Ne, prirodno je bilo
ponoviti m etodu samog boljševizma: onako kako se on bio uvrteo, u prvom
svetskom ratu, u oslabljeno telo Rusije, i njega na isti način tući u sličnom
trenutku, u drugom.
Naša nevoljkost da ratujem o pokazala se još u sovjetsko-finskom ratu
1939. godine. Ovo raspoloženje pokušao je da iskoristi B .G . Bažanov,*
bivši bliski Staljinov saradnik: okrenuti zarobljene crvenoarmejce, pod
kom andom ruskih oficira iz emigracije, protiv sovjetskog fronta - ne bitke
radi, već radi propagande. Pokušaj se s neočekivanom kapitulacijom Finske
izjalovio.
Kad je počeo sovjetsko-nemački rat - deset godina nakon istrebilačke
kolektivizacije, osam godina nakon velikog ukrajinskog pom ora ( š e s t
m i l i o n a m r t v i h , * * što Evropa nije ni zapazila, četiri godine nakon
dem onskog divljanja N KVD, godinu nakon nam etanja okova čuvenim
proizvodnim dekretima,*** a sve to uz prisustvo petnaestomilionskih
logora i sa živom uspomenom celog sredovečnog stanovništva na život pre
revolucije - prirodni nagon naroda bio je: osloboditi se i odahnuti, prirodno
osećanje - odvratnost prem a svojoj vlasti. I nije »iznenadni napad« ni
»brojna prem oć u avijaciji i tenkovima« (uzgred budi rečeno, RKKA****
je, po svim numeričkim pokazateljim a, bila jača) onako lako zatvarao kata­
strofalne obruče od po 300 hiljada (Bjelostok, Smolensk) i 650 hiljada
(Brjansk, Kijev) naoružanih ljudi, ni rasturao cele frontove, ni terao armiju
u onako strmoglavo i duboko povlačenje kakvo Rusija, za svih hiljadu
godina svog postojanja, a sigurno i nijedna zemlja ni u jednom ratu, nije
zapam tila - već munjevita paraliza ništavne vlasti od koje su podanici
ustuknuli kao od leša na užetu. (Rejonske i gradske komitete oduvalo dok
izbrojiš do pet, a i Staljinu zamalo dah oduzelo.) A 1941, taj potres je
mogao sve dokrajčiti (u decembru 1941, 60 od 150 miliona sovjfetskih
stanovnika već se nalazilo van Staljinove vlasti). Nije Staljinov dekret (br.
0019 od 16. jula 1941) zabadava udario na sva zvona: »Na svim [!]
frontovima ima mnogobrojnih [!] elem enata koji čak prebegavaju neprijate-

* Boris B ažanov, Staljinov sekretar i sekretar najviših partijskih i državnih tela. U tek ao preko
Irana 1 9 2 8 . godine.
** O d gladi, 1 9 3 3 .godine.
*** D ekreti: od 2 7 . maja 1940 (davanje širokih ovlašćenja proizvodnim rukovodiocim a); od
2 6 .juna (zabrana napuštanja preduzeća); od 1 0 .jula (loš kvalitet proizvoda kvalifikuje se kao zločin
protiv države i kažnjava se s 10 godina zatvora); 1 7 .jula (zabrana radnicima MTS da svojevoljno
napuštaju preduzeće); 2. oktobra (stvaranje »radnih rezervi«, to jest uzim anje d ece na rad, pod vidom
šk olovan ja), i od 19. oktobra (pravo na prem eštanje s jed nog radnog m esta na drugo, iz jed nog m esta
u drugo inženjera, službenika i kvalifikovanih radnika).
**** Crvena armija se do 1 946. zvanično nazivala Radničko-seljačka crvena armija (Рабоче-
-Крестьянская Красная армия).

26
Iju [!] i pri prvom susretu s njim bacaju oružje.« (Iz obruča u Bjelostoku,
početkom jula 1941, od 340 hiljada zarobljenika 20 hiljada ih je prebeglo
neprijatelju!) Položaj je za Staljina bio tako očajan d aje on, u oktobru 1941,
telegrafski predložio Cerčilu da na sovjetsku teritoriju iskrca 25-3 0 engle­
skih divizija! Koji je komunista bio više pao duhom!
Evo duha tog vremena: 22. avgusta 1941, kom andant 436. streljačkog
puka, major Kononov otvoreno je objavio svom puku da prelazi kod
Nemaca da bi se pripojio oslobodilačkoj armiji za svrgavanje Staljina
i pozvao one koji žele da mu se pridruže. Ne samo da nije naišao na otpor
nego je i s a v p u k pošao za njim! Za samo tri nedelje Kononov je na
o n o j strani stvorio dobrovoljački kozački puk (on je bio donski Kozak).
K ada je stigao u zarobljenički logor kod Mogiljova, radi vrbovanja dobro­
voljaca, od 5000 onamošnjih zarobljenika 4000 odm ah je izrazilo želju da
mu se priključi, ali on nije mogao da ih uzme. U logoru kod Tilzita, iste
godine, polovina sovjetskih ratnih zarobljenika - 12 hiljada - potpisali su
izjavu da je došlo vreme da se r a t p r e t v o r i u g r a đ a n s k i .
Nismo mi zaboravili ni opštenarodni pokret Brjanskog Lokota: stvara­
nje, još i pre dolaska Nemaca i nezavisno od njih, ruske autonomne
sam ouprave, stabilne prosperitetne oblasti od osam rejona i s više od milion
stanovnika. Traženja Lokoćana su sasvim izričita: ruska nacionalna vlada,
ruska sam ouprava u svim zauzetim krajevima, deklaracija о nezavisnosti
Rusije u granicama iz 1938. i stvaranje oslobodilačke armije pod ruskom
kom andom .
S hlebom i solju dočekivale su Nemce i donske stanice.* Ovi ljudi nisu
bili zaboravili kako su ih komunisti klali: sve muškarce od 16 do 65 godina.
U avgustu 1941, kod Luge je lenjingradski student medicine Martinov-
ski stvorio partizanski odred, kojeg su većinom sačinjavali sovjetski stu­
denti, s ciljem oslobođenja od komunizma. U septem bru 1941, kod Por-
hova isto takav studentski odred od lenjingradskih (vasiljeostrvskih) stude­
nata i vojnika u obruču formirao je nedavni aspirant iz Lenjingrada Rut-
čenko. Ali, Nemci su njegov odred odvukli da opslužuje nemačke jedinice.
Stanovništvu SSSR, do 1941, samo po sebi se nametalo: dolazak
strane armije znači svrgavanje komunističkog režima, nikakvog drugog
smisla taj dolazak za nas nije mogao da ima. Iščekivali smo politički
program , oslobođenje od boljševizma.
Z ar smo i mogli - kroz gustu maglu sovjetske propagande i debeli zid
hitlerovske armije - poverovati da su saveznici ušli u rat ne za slobodu
uopšte, već samo za svoju zapadnoevropsku slobodu, samo protiv nacizma,
samo da što više iskoriste sovjetsku vojsku, a preko toga - ništa? Z ar nije
bilo prirodno da mislimo da su naši saveznici verni samom načelu slobode,
da nas neće ostaviti pod još gorom tiranijom ?. . . Istina, ti isti saveznici, za
koje smo u prvom svetskom ratu ginuli, i tada su ostavili našu armiju

* K ozačka sela.

27
 u porazu i požurili da se što pre vrate svojem blagostanju. No, iskustvo je
bilo previše surovo da bismo ga mogli prihvatiti srcem.
O pravdano naučivši da n i u č e m u ne verujemo sovjetskoj propa­
gandi, mi. razum e se, nismo verovali ni u sve te basne što su nam servirane
0 želji nacista da Rusiju pretvore u koloniju a nas u - nemačke robove.
Takvu glupost bilo je nemoguće zamisliti u glavama XX veka, nemoguće
u nju poverovati, ne iskusivši je na sopstvenoj koži. Još 1942. godine ruska
formacija u Osintorfu privlačila je više dobrovoljaca nego što je mogla
prihvatiti u toku obrazovanja; u smolenskom kraju i u Belorusiji, za
sam oodbranu seoskog stanovništva od partizana, kojima je rukovodila
M oskva, stvorena je »narodna milicija« od s t о h i l j a d a dobrovoljaca (iz
straha, Nemci su je zabranili). Štaviše, još i u proleće 1943. opšte oduševlje­
nje dočekuje Vlasova svuda prilikom dva njegova obilaska Smolenska
1 Pskova. Još uvek je stanovništvo iščekivalo: kada ćemo imati nezavisnu
vladu i nezavisnu armiju. Ja imam svedočanstvo iz rejona Požerevic,
pskovska oblast, kako se seosko stanovništvo sa simpatijama odnosilo
prem a tamošnjoj vlasovskoj jedinici - jedinici koja nije pljačkala, nije živela
u razvratu, koja je nosila staru rusku uniform u, pomagala u berbi, pa je
prihvatana kao ruska nekolhozna vlast. Dolazili su ljudi i iz grada da se
u nju upišu kao dobrovoljci (onako kako su se upisivali i u Lokotu kod
V oskobojnikova). Treba malo pomisliti: šta ih je na to gonilo? Oni nisu
dolazili iz zarobljeničkog logora! Ali, Nemci su vlasovcima zabranjivali da
se popunjavaju (neka se ljudi upisuju u policaje). Još u m artu 1943,
u zarobljeničkom logoru kod H arkova, kružili su leci о (tada tobožnjem)
vlasovskom pokretu - i 730 o f i c i r a potpisuju izjavu о stupanju u rusku
oslobodilačku armiju, a ti oficiri su imali iskustvo od pune dve godine rata,
mnogi od njih bili heroji staljingradske bitke, među njima i kom andanti
divizije, komesari pukova! D odajm o još da je logor bio sit, nije ih gladni
očaj mogao goniti da se potpisuju. (Samo, karakteristično za nemačku
tupost: od 730 upisanih 722 nikada do kraja rata nije bilo pušteno iz logora
i stavljeno u dejstvo.) Čak i 1943, desetine hiljada ruskih begunaca se celim
kolonam a vuklo iz sovjetskih krajeva za Nemcima u odstupanju - samo da
ne ostanu pod komunizmom.
Uzimam na sebe odgovornost da kažem: naš narod bio bi ništa, bio bi
narod neizlečivih slugu, da je u ovom ratu ispustio priliku da se m akar i iz
daleka lati puške protiv staljinske vlade, da m akar zam ahne na Oca ro­
đenoga, da ga zaspe psovkama. Nemci su imali svoju zaveru generala.
A mi? Naši generalski vrhovi su bili (i do danas ostali) ništavni, razvraćeni
partijskom ideologijom i koristoljubljem i nisu u sebi sačuvali nacionalni
duh, kako to biva u drugim zemljama. I samo su m a 1i l j u d i , vojnici,
seljaci, Kozaci, zamahnuli i udarili. Sve sami mali ljudi, sa zanemarljivim
brojem bivših plemića iz emigracije ili ljudi iz bogatih slojeva ili inteligen-
cije. I da je tom pokretu samo bilo dozvoljeno da se slobodno razmahne,
onako kako je bio krenuo prvih nedelja rata, on bi postao - po širini i dubini
28
zahvaćenih slojeva, po podršci stanovništva, po kozačkom učešću, po duhu
rasprave s velikašima-zlikovcima, po stihijnosti pregnuća i istovremeno
slabosti njegovog rukovodstva - novi Pugačovljev ustanak. U svakom
slučaju, taj pokret je bio daleko više narodni, pokret običnog naroda, nego
celi takozvani »oslobodilački pokret« od početka XX veka do februara
1917, s njegovim nazovinarodnim ciljevima i njegovim oktobarskim plo­
dom. No, nije mu bilo suđeno da se proširi, već da umre sa žigom: izdaja
svete nam Domovine!
Mi smo izgubili smisao za sociološko objašnjenje događaja, ono je još
jedan naš hokus-pokus: kako nam se kad sviđa. A šta s prijateljskim
paktom s R ibentropom i H itlerom ? A šepurenje M olotova i Vorošilova
uoči rata? Pa zatim - nečuvena nesposobnost, nepriprem ljenost, neumeš-
nost (i kukavičko bekstvo vlade iz Moskve), i po pola miliona vojnika
ostavljenih u okruženjim a - t o n i j e i z d a j a D o m o v i n e ? To nije
imalo velike posledice? Zašto t e izdajnike tako brižno čuvamo u Ulici
Granovskoga?
O , koliko, koliko bi bila dugačka klupa na koju bi seli: s v i dželati
i s v i izdajnici našeg naroda kada bismo ih, od n a j. .. do n a j. . . , posadili na
nju!
No, na nezgodna pitanja kod nas se ne odgovara. Preko njih se ćutke
prelazi. U m esto odgovora, čujte šta će nam zagalamiti:
- Ali - princip! Šta s principom? Im a li pravo jedan Rus, da bi
postigao svoje političke ciljeve, neka mu se i čine ispravnima, da se osloni
na nem ački im perijalizam ?!. . . I to u trenutku bespoštednog rata s njim?
To je, istina, ključno pitanje. Možeš li se za ciljeve koji ti izgledaju
plem eniti koristiti podrškom nemačkog imperijalizma koji je u ratu s R u­
sijom?
D anas će svi jednodušno povikati: Ne! Ne! Ne!
A odakle onda nemački eksteritorijalni vagon od Švajcarske do Šved­
ske sa svraćanjem (kako danas saznajemo) u Berlin? O nda je sva štam pa,
od menjševika do kadeta, takođe vikala: »Ne! Ne!« A boljševici su objasnili
da može, da je čak smešno prekorevati ih zbog toga. A i ne radi se samo
0 jednom vagonu. A koliko su, u leto 1918, boljševici izvezli vagona iz
Rusije, sad s poljoprivrednim proizvodima, sad sa zlatom, a sve - Vilhelmu
u žvale! P r e t v o r i t i r a t u g r a đ a n s к i - to je predložio Lenjin, pre
vlasovaca.
- Ali - c i l j e v i , kakvi su bili ciljevi?!
Jer, ono onda je bio Vilhelm, kajzer, kajzerče! To nije isto što i Hitler!
1 - zar je u Rusiji i bilo vlade? Nekakva p riv rem en a...
U ostalom , zar nismo, u jedno vreme, u ratnoj razdraženosti, i о kaj-
zeru pisali te »ljuti«, te »krvožedni«, а о kajzerovim vojnicima prosipali
dreku da oni bebam a razbijaju glave о kamen. Ali, ostavimo kajzera.

29
Privrem ena vlada? O na nije imala Čeku, nije pucala u potiljak, nije gonila
u logore, u kolhoze nije ugonila, nije oduzimala volju za život. Privrem ena,
da, ali staljinistička - ne!
Svakom loncu njegov poklopac.

* * *

Već 1945. godine - ne što je nekoga zabolela duša što robijaške

azbuke izumiru, već prosto što se rat završavao, zadavanje onolikog straha
više nije bilo potrebno, novi se policaji nisu više mogli rađati, bila je
potrebna nova radna snaga, dok su ljudi na robiji uludo umirali - robijaške
barake su prestale biti zatvorske ćelije, vrata su u toku dana otvarana, kible
su iznete u klozete, robijaši su dobili pravo da u am bulantu idu na svojim
nogam a, a u trpezariju ih gone kasom, da se malo razvedre. Kriminalci koji
su okradali robijaše su smenjeni, posluga uzeta od robijaša. Zatim im je
dozvoljeno da pišu kući, dva puta godišnje.
U godinama 1946-47, granica između robije i logora počela se prilično
brisati: inženjerska vlast, politički nepism ena, počela je (bar što se tiče
V orkute) dobre stručnjake da prevodi s robije u obične logore, gde je
robijašu od robije ostajao samo broj, a nekvalifikovanu radnu snagu da
prebacuje iz ITL-punktova u logorske punktove, da ih popune.
Nerazum ni privrednici bi tako i izopačili Staljinovu veliku ideju
о vaskrsavanju robije da 1948. godine Staljinu ne pade na pam et nova ideja
о razlučivanju urođenika Gulaga - о izdvajanju socijalno-bliskih krimina­
laca i bitovika od socijalno-neizlečivog Pedeset Osmog.
Sve to je bio deo još šireg plana Učvršćenja Pozadine (iz naziva se vidi
da se Staljin priprem ao za bliski rat). Behu stvoreni specijalni logori8 sa
specijalnim režimom — nešto blaži od ranije robije, ali stroži od običnih
logora.
D a bi ih istakli kao nešto posebno, namisliše da im imena ne daju po
mestu, nego bajnovito pesnička. Behu osnovani: Gorlag (rudnički logor)
u Noriljsku, Borlag (obalski) na Kolimi, Minlag (rudni) na Inti, Rečlag na
Pečori, D ubrovlag i Luglag u Kazahstanu, Kamišlag u kemerovskoj
oblasti.*
Po popravno-radnim logorima počeše da se vuku crne glasine da će
Pedeset Osmi biti poslat u specijalne, na istrebljenje. (Naravno, ni žrtvama
nije padalo na pam et da bi za to bila potrebna neka tamo nova presuda.)
Uzavre u U R Č -im ay i u operčekističkim odeljenjima. Sastavljani su
nekakvi tajanstveni spiskovi i nošeni nekuda na usaglašavanje. Zatim
počeše pristajati dugačke crvene kompozicije, pristizati vodovi straže čilih

8 U p o red i s godinom 1921: logori specijalne nam ene.

9 Službam a za evidenciju i raspored.
* O stala im ena odgovaraju on om e kako bism o ih mi razum eli; Kam išlag, prem a камыш , trska.

30
 crvenoepoletaša s autom atim a, psima i čekićima - i narodni neprijatelji,
prozvani iz spiskova, neizbežno i neumoljivo behu izvučeni iz baraka što su
im bile postale domovi, i poterani na daleku etapu.
No, sav Pedeset Osmi nije bio uzet. Logoraši su se tek kasnije, pošto
su uporedili ко je od njihovih poznanika otišao, domislili: s bitovicima su
ostali »čisti« 5 8 -1 0 , to jest prosta antisovjetska agitacija, što znači agitacija
pojedinačna, koja nije ni prem a kome usm erena, ni s kim povezana,
agitacija onako, iz samožrtvovanja. (Pa, iako je bilo nemoguće i zamisliti
takve agitatore, milioni njih su bili registrovani i ostavljeni na starim
gulagovskim ostrvim a.) A ko su, pak, agitatori bili udvoje ili utroje, ako su
imali iole sklonosti da se međusobno poveravaju i slušaju, ili dozivaju, ili da
stvore kakav hor, oni su imali i privesak, 58-11, »grupnu tačku«, i sada su,
kao mogući kvasac antisovjetskih organizacija, odlazili u specijalne logore.
N ema potrebe naglašavati da su onam o odlazili i izdajnici Domovine (58-1-
a i -b), buržoaski nacionalisti i separatisti (58-2), agenti svetske buržoazije
(58-4), špijuni (58-6), diverzanti (58-7), teroristi (5 8 -8 ), štetočinci (58-9)
i privredni saboteri (58-14). Ovamo je bilo pravo mesto za nemačke
zarobljenike (Minlag) i Japance (Ozjorlag), koje su nameravali da drže
i posle 1948. godine.
Zauzvrat, u logorima ITL su ostajali nedostavljači (58-12) i pomagači
neprijatelja (58-3). O brnuto - robijaši koji su bili zatvoreni za to isto
pomaganje neprijatelju - oni su sada odlazili u specijalne zajedno s osta­
lima.
Razlučivanje je imalo još i dublji smisao nego što smo mi to pokazali.
Prem a nekim još nejasnim kriterijima, u ITL su ostajale negde »dvadeset
petogodišnjakinje« - izdajnice (Unžlag), negde i čitavi logorski punktovi od
samog Pedeset Osmog, uključujući i vlasovce i policaje - ne kao specijalni
logori, oni nisu imali brojeve, ali sa surovim režimom (kao Krasna Glinka
na zavoju Volge kod Samare; logor Tuim u rejonu Šira u Hakasiji; logor
kod Južno-Sahalinska). Ti logori su ionako bili teški, ništa lakši od speci­
jalnih.
A da se jednom učinjeno Veliko Razlučivanje Arhipelaga ne bi opet
zbrkalo i logori pomešali, četrdeset devete bi ustanovljeno da svaki novoo-
brađeni urođenik dobije u zatvorskom dosijeu, osim odluke о kazni,
i odluku (oblasnog GB i tužilaštva) о tome u kojim će logorima taj zečić biti
stalno držan.

Tako, slično zrnu što umire da bi dalo biljku, zrno Staljinove robije
izraste u specijalne logore.
Crvene kompozicije povezoše po dijagonalama Domovine i A rhipe­
laga novi kontingent.
A na Inti se dosetiše i jednostavno pregnaše svoje stado iz jedne kapije
u drugu.

31
 Čehov se žalio da mi nem amo »pravne definicije - šta je robija i čemu
služi«.
Tako je, eto, to bilo u prosvećenom XIX veku! U sredini pećinskog
dvadesetog, mi nismo ni imali potrebe da išta razumevamo i definišemo.
Odlučio Babajko da će tako biti i - gotova definicija.
A mi samo klimamo, nam a je sve jasno.
 G lav a 2

DAŠAK REVOLUCIJE

U početku moje kazne, utučen njenim beskrajem a dotučen prvim

susretom sa svetom A rhipelaga, nisam mogao ni pomisliti da će mi se duša
istiha okrepiti, da ću se, i sam nesvestan toga, početi uspinjati na vrh
A rhipelaga, kao na kakav havajski M aun-Loa, i da ću jednoga dana
odozgo, sa svom vedrinom duše, posm atrati njegova prostranstva i pri tome
me još privlačiti njegovo »more« svojim bleštavim ljeskanjem.
Sredinu kazne sam proveo na jednom zlatnom ostrvcetu,* gde su
zatvorenici hranjeni i pojeni, grejani i držani u čistom. D a se to iskupi nije
mnogo trebalo, osim da dvanaest sati sediš za pisaćim stolom i ugađaš
vlastima.
N o, ja sam odjednom izgubio volju da se pošto-poto držim za to
blago!. . . Napipavao sam već novi smisao zatvorskog življenja. Osvrćući se
za sobom, spoznavao sam koliko su sada bili kukavni saveti onog logoraša
iz K rasne Presnje što je sprovođen po »specijalnom nalogu«, da se »ni po
koju cenu ne dopadne na opšte«. Cena koju smo plaćali ispadala je mnogo
veća od onoga što smo dobijali.
Zatvor je kod mene oslobodio sposobnost za pisanje, i ja sam se sada
sve vreme predavao toj strasti, dok sam obavezni posao drsko prestao da
obavljam. Uspraviti se - to mi je postalo vrednije od ovdašnjeg kajmaka
i šećera.
Tako nas nekolicinu i »uspraviše« - na etapu u specijalni logor.
Dugo su nas vozali do tam o, puna tri meseca (to bi na konjima u XIX
veku išlo brže). Toliko dugo smo voženi da mi je to putovanje postalo
nekako kao period moga života u kojem sam, čini mi se, promenio karakter
i pogled na svet.
Naš put ispade čio, veseo, m nogostruko osmišljen. Osećali smo u lice
dah sve jačeg i svežijeg povetarca - dah robije i slobode. Sa svih strana su
iskrsavali ljudi i događaji koji su nas ubeđivali da je istina na našoj strani
- na našoj! Na našoj! A ne na strani naših sudija i tamničara!
D obro nam znane Butirke dočekaše nas bolnim ženskim krikom sa
prozora, verovatno prozora samice: »Spašavajte! U pomoć! Ubijaju! U bi­
jaju!« I vapaj se zagrcnu u čuvarevoj šaki.
* T o jest, u šaraški.

3 A rhipelag G ulag, 3 33
 Na butirskoj »stanici« pomešaše nas s novajlijama iz ture 1949.
godine. Svi oni su imali smešne kazne: ne obične desetke, već 25 godina.
Kada bi na mnogim prozivkama morali odgovoriti kolika im je dužina
kazne i kada im ističe: ».. .oktobra hiljadu devetsto sedamdeset četvrte«,
» ...fe b ru a ra hiljadu devetsto sedam deset pete« - to je ličilo više na
šegačenje.
Toliko ležati - to se činilo nemogućim. Ostajalo je jedino: nabavljati
m akaze, kidati žice.
U pravo te dvadeset petogodišnje kazne stvarale su novi kvalitet
u svetu zatvora. Vlast je po nam a bila ispraznila svoje šaržere. Sada su reč
imali zatvorenici - reč slobodnu, bez ustručavanja i straha, onu reč za koju
celog života nismo znali a bez koje nem a dogovora i zbijanja redova.
Već smo sedeli u zatvoreničkom vagonu kada iz staničnog zvučnika,
na Kazanjskoj stanici,* saznadosmo za početak korejskog rata. Iako su još
prvoga dana do podne bili probili dobro utvrđenu liniju Južnokorejaca
i prodrli deset kilom etara u dubinu, Severnokorejci su tvrdili da su bili
napadnuti. I poslednji glupak koji je okusio front mogao je lako znati da je
napadač upravo onaj koji je prvoga dana napredovao.
Ovaj korejski rat uzbudi i nas. Pobunjenici, mi smo tražili buru.** Jer
bez nje, jer bez bure, bili smo osuđeni na lagano um iranje!. ..
Iza Rjazanja crven sunčev izlazak sunu tako kroz rupe što su na
»vagonzaku« služile kao prozori da je mladi stražar u hodniku prem a našoj
rešetki žm irkao od svetlosti. Straža je bila kao i svaka druga: nabila nas
u kupe po petnaestak, hranila haringom; istina, davala nam je vode
i izvodila po nuždi ujutru i uveče, te se nismo imali oko čega s njom svađati,
da se jedan od njih, pre bi se reklo neobazrivo, a ne iz pakosti, ne izlanu put
nas: narodni neprijatelji.
Istog trena nasta uzbuna. Iz našeg i susednog kupea počeše ga
zasipati:
- Mi smo narodni neprijatelji! - A zašto u kolhozu nem a šta da se
jede?
- Ti si sam sa sela, vidi ti se po faci, a sigurno ćeš ostati preko roka, da
služiš kao pas na lancu, nećeš se vratiti da oreš zemlju!
- A ko smo mi neprijatelji, zašto se crne marice prefarbavaju? Zašto
nas otvoreno ne vozite?
- E , moj sinko! Moja dvojica, k ’o to ti, nisu se vratila iz rata, a ja
- neprijatelj, a?
Ništa slično odavno već nije prolazilo kroz naše rešetke! Izvikivane su
same najprostije stvari, odviše očigledne da bi se mogle opovrgnuti.

* U M oskvi.
** A luzije na L jerm ontovljeve stihove iz pesm e Jedro:
A on o večn o traži bure,
K ao da bure daju mir!
 U pomoć zbunjenom momčetu dođe vodnik, jedan od onih što su
ostali preko vojne obaveze, ali nikoga u strogu ćeliju ne odvuče, nikoga ne
zapisa, samo pokuša da pomogne svom vojniku da odbije napad. U tome
naslutismo znak novog vrem ena - crno ti »novo vreme« usred 1950. godine!
- znak onih novih odnosa u logorskom svetu što su se rađali s novim
kaznam a i s novim političkim logorima.
Naš spor krenu da prima oblik prave borbe dokazima. Momci su nas
zagledali i više se ne usudiše da nas nazovu neprijateljima. Pokušaše da nas
napadnu nečim iz novina, sa časova političkog vaspitanja, ali su osećali
- srcem, ne glavom - da su te fraze prazne i lažne.
- G ledajte, momci! Samo pogledajte kroz prozor! - dobaci im neko
s naše strane. - Vidite li do čega ste doveli Rusiju?!
A tam o preko prozora vukla se takva truloslama, naherena, očeru­
pana, osiromašena zemlja (to je duž pruge za Ruzajovku, kuda stranci ne
prolaze) da bi Batu, da ju je video tako utabanu, odustao od pohoda na nju.
Na mirnoj stanici Torbejevo prođe peronom starac u opancima od
like. N eka stara seljanka zaustavi se prem a našem prozoru, čiji okvir bejaše
spušten, i ostade da kroz rešetku prozora i unutrašnju rešetku pregrade
dugo i nepokretno gleda na nas nabijene na gornjoj polici. Posmatrala nas
je onim večitim pogledom kojim je naš narod uvek gledao na »nesrećnike«.
Niz obraze joj je klizila pokoja suza. Stajala je onako smežurana i gledala
kao da joj je među nam a bio sin. - Strina, ne sme se gledati - reče joj dosta
uljudno stražar. O na ni glavu ne okrenu. A pored nje je stajala devojčica od
oko deset godina, s belim pantljikam a u kosi. Devojčica nas je motrila vrlo
strogo, čak i tužno, što je odudaralo od njenih godina, široko otvorivši oči
i ne trepćući. Tako nas je posm atrala da mi se čini da nas je zanavek
snimila. Voz lagano krenu, starica podiže crne prste i pobožno, bez žurbe,
prekrsti nas.
A na nekoj drugoj stanici, devojka u haljini na bobice bez mnogo
straha i zazora priđe pravo uz naš prozor i živo poče da se raspituje po kojim
smo članovima i na koliko. - »Odlazi!« - dreknu na nju stražar s platforme.
- »A šta ako neću! I ja sam od njih! Evo ti ova kutija cigareta, daj je
momcima!« i uze kutiju iz torbice. (Mi se već dosetismo: neka koja je
odležala. Koliko ih je koje sada lutaju kao slobodne građanke a koje su
prošle školu Arhipelaga!) - »Udalji se, da te ne uhapsim!« - izlete iz vagona
zam enik kom andira straže. O na ošinu prezrivo pogledom njegovu figuru
aktiviranog grmalja: - »Idi ti, znaš, u k . . . , p . .. jedna!« - Osokoli i nas:
»G onite ih u k . . . , drugari!« I dostojanstveno se udalji.
E to tako smo putovali, i ne mislim da se straža osećala narodnom.
Putovali smo, i sve više se u nama potpaljivalo uverenje da smo u pravu, da
je sva Rusija s nam a i da se bliži vreme da se okonča, da se dokonča taj
poredak.
U etapnom zatvoru u Kujbiševu, gde smo se više od jednog meseca
sunčali, videsmo isto tako čudna čuda. Iz prozora susedne ćelije najednom
3* 35
se razlegoše histerični očajnički krici kriminalaca (kod njih je i vapaj nekako
odvratno drečav): »Pomagajte! Spašavajte! Fašisti nas biju! Fašisti!«
Čudo neviđeno! »Fašisti« da biju kriminalce? Ranije je uvek bilo
obrnuto.
Ali, uskoro se ćelije nanovo formiraju i mi saznajemo da čuda još uvek
nema. Još uvek samo prva lasta: Pavel Baranjuk. G rudi kao žrvanj, ruke
- medveđe šape, uvek spremne i za prijateljski stisak i za udarac, on - crn,
s orlovskim nosom, više sličan Gruzijcu nego Ukrajincu. Oficir s fronta, na
protivtenkovskom mitraljezu izdržao dvoboj s tri »meseršmita«; bio kandi-
dovan za orden heroja, odbijen od strane Specijalnog odeljenja; upućen
u disciplinski bataljon - vratio se s odlikovanjem; sada - desetka, »dečja
kazna« za novo vreme.
Kriminalce je dobro pročitao još na putu iz novograd-volinskog
zatvora i već imao prilike da se tuče s njima. A ovde se to ovako desilo. On
je sedeo na gornjem ležaju i mirno igrao šah. Cela ćelija bila je Pedeset
Osmi, ali je administracija ubacila naknadno dva kriminalca. Pušeći
nem arno »belomor«, Fiksati se uputio da za sebe očisti zakonito mesto na
gornjem ležaju do prozora i našalio se: »Znao sam, opet su nas stavili kod
bandita!« Naivni Velijev, koji još nije znao kako treba s kriminalcima, hteo
je da ga malo ispravi: »A ne, Pedeset Osmi. A ti?« —»A ja sam proneveri-
telj, učen čovek!« Steravši dvojicu odozgo, kriminalci su bacili svoje vreće
na »zakonita« mesta i pošli po ćeliji da pregledaju tuđe i traže svađu.
A Pedeset Osmi - ništa: oni su i dalje oni stari, oni se pokoravaju. Šezdeset
m uškaraca čekalo je pokorno da kriminalci dohvate i njihove prtljage
i opljačkaju ih. Im a u toj drskosti kriminalca nekakvog magijskog dejstva
koje otupljuje volju za otporom . (Tu je i ubeđenost da je vlast uvek na
njihovoj strani.) Baranjuk je, kao, produžio da pom era figure, ali već je
kolutao svojim ogromnim strašnim očima i smišljao kako da se tuče. Kada
se jedan kriminalac zaustavio pred njim, on je nogom što mu je visila
s ležaja a na njoj bila i cipela, dobro zam ahnuo i odalamio ga po njuški,
skočio, dohvatio podeblji drveni poklopac s kible i udarcem po glavi
onesvestio drugog kriminalca. Nastavio je da ih jednog za drugim bije onim
poklopcem , sve dok poklopac nije otišao u komade. A ukrštene letve što su
povezivale daske poklopca bile su od pune četvorke! Kriminalci su postali
za žaljenje, ali ne može se osporiti da u njihovoj kuknjavi nije bilo i hum ora,
nisu propustili da i u sopstvenom jadu ne vide smešnu stranu: »Šta radiš!
Biješ krstom!«, »Vidiš kakva si snaga, a čoveka vređaš!« M eđutim, znajući
ih ко su i šta, Baranjuk je nastavio da ih tuče, i tada je jedan od njih skočio
na prozor i zavikao: »U pomoć! Fašisti biju!«
Kriminalci mu to nisu zaboravili. Nekoliko puta zatim su mu pretili:
»Smrdiš na lešinu! Naći ćemo se mi ponovo u etapi!« Ali ga ipak više nisu
napadali.
I sa kučkam a je uskoro kod naših suseda došlo do sukoba. Bejasmo na
šetnji, kombinovanoj s izlaskom po nuždi, čuvarka je bila poslala jednu

36
kučku da istera naše iz klozeta, ali kučkina bahatost (jer je isterivao
»političke«) naljuti mladog, nervoznog, tek osuđenog Volođu Geršunija:
on stade da odguruje kučku od sebe, a ovaj ga jednim udarcem obori.
Ranije bi to Pedeset Osmi i progutao, ali ovoga puta M aksim -A zerbejdža-
nac (koji je ubio svog predsednika kolhoza) gađa kučku kam enom , Bara-
njuk ga odalami pesnicom po čeljusti; kučka Baranjuka udari nožem
(pomoćnici čuvara idu s noževima, to je kod nas obična stvar) i pobeže da
traži zaštitu kod straže, a Baranjuk nagnu za njim. Tada nas sve brzo
uteraše u ćeliju, dođoše zatvorski oficiri da pronađu krivca i da nam zadaju
strah novim kaznam a za banditizam (emvedeovce uvek boli duša za svoje
rođene kučke). Baranjuk, zakrvavljenih očiju, ustade sam: »Ja sam tu
đubrad bio, i biću ih dok sam živ!« Zatvorski kum nas upozori da se mi
kontrarevolucionari nemamo čime ponositi i da je bolje da držimo jezik za
zubima. Tada skoči Volođa G eršuni, ne prezimenjak već rođeni bratanac
G eršunija rukovodioca udarne grupe esera,* zatvoren kao učenik desetog
razreda, jedva izišao iz dečaka. - »Prestanite da nas nazivate kontrarevolu-
cionarima!« - viknu kumu glasom petlića. - »Gotovo je s tim. Sada smo mi
opet re-vo-lu-cionari! Ali, protiv sovjetske vlasti!«
Srce da ti zaigra od radosti! Dočekali smo! Kum se samo mršti, nabira
čelo, m ora sve da proguta. U strogu ćeliju nikoga ne odvode, oficiri-
-tamničari su se neslavno pokupili.
Znači, i o v a k o se može živeti u zatvoru? Zube pokazivati? Biti se?
Glasno govoriti ono što ti je na srcu? A tolike godine smo ružno trpeli! Udri
onoga ко plače! Mi smo plakali - zato su nas i tukli.
Sada, u tim novim legendarnim logorima kuda nas voze, u kojima se
nose brojevi kao kod nacista, ali u kojima će, konačno, biti samo politički,
očišćeni od prestupničke ljage - možda će tamo početi takav život? Crno-
manjasti Volođa G eršuni, tam nobledog izoštrenog lica, kaže, s puno nade:
»Kada stignemo u logor, videćemo s k i m ć e m o . « Smešni dečko! D a on
ozbiljno ne misli da će onam o naći žive raspre partija i nijansi, diskusije,
program e, ilegalne sastanke? Sa kim? - kao da možemo da biramo! Kao da
za nas nisu rešili sastavljači republičkih planova za hapšenje i sastavljači
etapa.
U našoj dugačkoj, predugačkoj ćeliji - bivšoj konjušnici, u kojoj su
umesto dvoja jasala duž zidova postavljena dva niza dvospratnih ležajeva,
a između njih stubići od krivih stabala podupiru oronuli krov da se ne
strovali; duž jednog dugačkog zida prozori tipični za konjušnice, da puste
onoliko svetlosti koliko je potrebno da se vidi da bi se seno u jaslama
položilo (i još zagrađeni brnjicama) - u toj našoj ćeliji ima oko sto dvadeset
ljudi. Koga sve nema! Više od polovine su iz baltičkih republika, neobrazo­
vani, obični mužići: u baltičkim republikam a sada ide druga čistka, trpaju
u zatvore i gone u progonstvo sve one koji neće, ili se sumnja da neće

* Čiji zadatak je b io vršenje atentata.

37
dobrovoljno u kolhoze. Zatim dosta Zapadnih Ukrajinaca-ounovaca' i onih
koji su ovima dali jednom da prenoće ili ih jednom nahranili. Zatim iz
Ruske Federacije, ali manje novaka, više ponavljača. I, naravno, jedan broj
stranaca.
Sve nas voze u iste logore (u Steplag - saznajemo od rukovodioca
radova). Posm atram one s kojima me sudbina sastavila i nastojim da se
zamislim nad njima.

M eni posebno za srce prianjaju Estonci i Litvanci. Iako delim s njima

istu sudbinu, mene je pred njima stid, kao da sam ih ja pozatvarao.
Neiskvareni, radni, verni datoj reči, pitomi - zašto su oni ugurani za mlivo
pod te iste proklete kamenove? Nikoga nisu dirali, živeli su mirno, sređeno,
moralnije od nas - a krivi zato što su nam pod rukom i što su se isprečili
između nas i mora.
»Čoveka je stid što je Rus!« - uzviknuo je H ercen onda kada smo
davili Poljsku.* Stidim se pred ovim nesvađalačkim bespomoćnim naro­
dima.
Što se Letonaca tiče, moj odnos prem a njima je složeniji. Njih prati
neko prokletstvo. Jer, oni su sami posejali ovo seme.**
A Ukrajinci? Ima tome davno da ne kažemo »ukrajinski nacionalisti«
nego samo »banderovci«, a ova je reč prešla toliko u psovku da niko i ne
pomišlja da joj uđe u suštinu. (Kažemo još »banditi«, po starom našem
pravilu da sve one koji nas ubijaju, počev sve tamo od tambovske seljačke
pobune 1921. godine, zovemo »banditima«, a sve one koji po svetu za nas
ubijaju - »partizanima«.)
Suština je u tom e da smo nekada, u kijevsko vreme naše istorije, mi
bili jedan narod, ali smo se otada razlučili, i vekovima posle naši jezici, naši
običaji i naše istorije išli su svako na svoju stranu. Takozvano »ujedinje­
nje«*** bio je vrlo težak, m akar i od strane nekih možda iskren pokušaj da
povratim o ranije bratstvo. M eđutim, mi smo od tog vrem ena loše straćili
puna tri veka. U Rusiji se nije našlo takvih javnih ličnosti koje bi se
zamislile kako da ponovo zbratime Ukrajince i Ruse, kako da zaleče ranu
m eđu njima. (D a nje, rane, nije bilo, ne bi se u proleće 1917. obrazovali
ukrajinski kom iteti i kasnije Rada. Uostalom , u februarskoj revoluciji, oni
su tražili samo federaciju, niko na odvajanje nije mislio, ovaj teški raskol
dolazi od komunističkog vrem ena.)
Z a boljševike, do dolaska na vlast, tu nije bilo problem a. U Pravdi, od
7. juna 1917, Lenjin je pisao da boljševici U krajinu smatraju kao teritoriju

1 Organizacija ukrajinskih nacionalista.

* K ada je ugušen poljski ustanak, 1 8 6 3 .godine.
** Č esto su na istorijskim raskršćima bili udarna snaga boljševika.
*** A k t B ogd an a H m eljnickoga, vođ e ukrajinskog ustanka protiv Poljske, proklam ovan 1654.
i delim ično ostvaren 1 6 6 7 , nakon rusko-poljskog rata.

38
»osvojenu od strane ruskog cara i kapitalista«. Ovo je napisano kada je već
postojala C entralna rada*. A 2 .novem bra 1917. usvojena je Deklaracija
0 pravima naroda Rusije. Nisu se valjda šalili, nisu lagali kada su izjavili da
narodi Rusije imaju pravo na sam oopredeljenje sve do otcepljenja? Pola
godine kasnije sovjetska vlada moli kajzerovu Nemačku da pomogne Rusiji
oko zaključenja mira i određivanja granica s Ukrajinom , a 14.juna 1918.
godine Lenjin potpisuje s hetm anom Skoropadskim mir u tom smislu.
- Samim tim on je pokazao da se bio potpuno pomirio s odvajanjem
U krajine od Rusije, čak i pod uslovom da U krajina bude monarhija!
Ali, gle čuda! Samo što Nemci behu poraženi od A ntante (što nije
moglo imati uticaja na naš načelni odnos prem a Ukrajini!), pa za njima
1 hetm an, a boljševici obretoše više snage od Petljure, boljševici istoga časa
pređoše granicu koju su sami bili priznali i svojoj jednokrvnoj braći namet-
nuše vlast. Istina, i petnaest-dvadeset godina nakon toga oni su uporno
udarali na žicu ukrajinske move** i uveravali braću da su potpuno nezavisni
i da se mogu odeliti kad god im bude milo. Samo, čim oni krajem rata
zaželeše da to urade, mi ih proglasismo »banderovcima«, počesmo ih
hvatati, mučiti, streljati i slati u logore. (A »banderovci« su, kao i »petlju-
rovci«, uvek oni isti Ukrajinci koji ne vole tuđu vlast. Videvši da im ni
H itler ne daje obećanu slobodu, oni su poveli borbu i protiv njega i tokom
celog rata se borili, ali mi о tome ćutimo, to nam je neugodna tem a, kao
i varšavski ustanak 1944. godine.)
Zašto nas toliko razdražuje ukrajinski nacionalizam, želja naše braće
da govore i uče decu, i firme pišu na svojoj movi? Čak je i Mihail Bulgakov
(u Beloj gardi) popustio pod pogrešnim osećanjem о ovom pitanju. Kad se
već nismo slili do kraja, kad smo u ponečemu različiti (dosta je da to oni kao
manjina osećaju!) - činjenica vrlo neprijatna, ali kad je već tako, kad je
vreme propušteno, a ono je propušteno najviše 30-tih i 40-tih godina; kad su
se stvari zaoštrile, a one se nisu zaoštrile za vreme careva nego u komuni­
stičko vreme! - kad je, velim, tako, zašto nas njihova želja da se odvoje
toliko razdražuje? D a nam nije slučajno žao odeskih plaža, čerkaskog voća?
Meni je teško i da pišem о tome: ukrajinsko i rusko sliveni su u meni
u krvi, u srcu, u mislima. M eđutim, meni je veliko iskustvo druženja
s Ukrajincim a u logorima otkrilo koliko je njima teško na duši. Naše
pokolenje će morati neizostavno okajati grehe starijih.
Lupnuti nogom i kriknuti: to je moje! - jeste najjednostavniji put.
Neizm erno teže je reći: kome se živi - neka živi! Koliko god bilo čudno, ali
se nisu obistinila predskazanja Avangardnog Učenja da nacionalizam iz­

* Centralna rada (skupština) konstituisana je u aprilu 1917. N ezavisnost Ukrajine proklam o-

vana je 2 0 . novem bra 1 9 17. R adu su raspustili N em ci 2 8. aprila 1919. U m eđuvrem enu, 11. decem bra
1 9 1 7 , p ošto su boljševici u Centralnoj radi pretrpeli neuspeh, u H arkovu je Ukrajina proglašena
sovjetskom republikom , pa je u januaru 1918. došlo do ratnog stanja izm eđu grupe u Harkovu
i C entralne rade u Kijevu.
** Jezika, reči.

39
umire. On se u veku atom a i kibernetike zbog nečega i rascvetao. I dolazi
čas da mi, sviđalo nam se to ili ne, isplaćujemo sve račune samoopredelje-
nja, nezavisnosti - sami da isplaćujemo, da ne čekamo da nas peku na vatri,
bacaju u vodu i odrubljuju nam glave. D a smo velika nacija - to treba da
dokazujem o ne ogromnom teritorijom , ne brojem naroda-štićenika, nego
veličinom postupaka. I dubinom brazde u zemlji što će nam ostati pošto se
odvoje oni koji ne budu želeli da ostanu s nama.
S U krajinom će biti neobično mučno. Ali valja nam znati njihovo
današnje usijanje. Kad to nismo vekovima uspeli, sada nam je palo u deo da
pokažem o trezvenost. Mi moram o ostaviti njima samima - federalistima ili
separatistim a, ко koga ubedi - da rešavaju о sebi. Ne učiniti ustupak ravno
je ludosti i surovosti. Ukoliko mekši, trpeljiviji, ukoliko spremniji na
razjašnjavanje budem o danas, utoliko će biti više nade za vaspostavljanje
jedinstva u budućnosti.
Ostavimo ih da žive, da okušaju. Sami će oni brzo uvideti da otceplje-
nje ne rešava sve problem e.2

* * *

Mi ne znamo zašto dugo živimo u ovoj ćeliji-konjušnici, nikako da nas

pošalju u naš Steplag. Ma i ne žuri nam se: ovde nam je lepo, onamo može
samo gore biti.
Ne ostavljaju nas bez vesti. Svakoga dana donose nam nekakav listić,
polovine običnog form ata, koji ja moram da čitam naglas za celu ćeliju, i ja
ga čitam izražajno, a i imam šta da »izrazim«.
Baš tih dana navršava se deset godina od oslobođenja Estonije,
Letonije i Litvanije. Neki razumeju ruski, prevode drugima (za to vreme
pravim pauzu), a ovi zavijaju, bukvalno zavijaju, sa svih ležajeva, donjih
i gornjih, slušajući kakva je u njihovim zemljama prvi put u istoriji nastala
sloboda i kakav procvat. Za svakim od ovih pribaltičkih ljudi (a njih je
u ovom etapnom zatvoru dobra trećina) ostao je razoren dom; dobro ako je
ostala i porodica, ako i ona nije pošla s nekom drugom etapom put ovoga
istog Sibira.
Z atvor najviše, ipak, uzbuđuju saopštenja iz Koreje. Staljinov blickrig
onde se izjalovio. Dobrovoljci Ujedinjenih nacija su se već siatili. Za nas
logoraše Koreja je Španija trećeg svetskog rata. (O na je sigurno i za Staljina

2 Z b og toga što je u različitim oblastim a Ukrajine različit odnos onih koji se smatraju Rusima
i onih koji se drže za U krajince, i onih koji se nigde ne svrstavaju, biće m nogo teškoća. M ožda će
u svakoj oblasti m orati biti organizovan plebiscit, a zatim imati pažljiv odnos prema svima koji bi izrazili
želju da se presele i stvoriti im olakšice. Nije sva Ukrajina u današnjim njenim formalnim granicama
i stvarno Ukrajina. A Krim, njega je sam o H ruščov upisao u Ukrajinu, bez m nogo veze s m ozgom .
A Karpatska (C rvena) Rusija? N ek a se Ukrajinci na njoj provere: hoće li, oni koji traže pravdu za sebe,
biti pravični prem a Karpatskim Rusima?

40
 bila generalna proba.) Osobito nas oduševljavaju ti vojnici OUN: kakav
steg? Ко se pod tim stegom neće okupiti! Praoblik budućeg ujedinjenog
čovečanstva!
Nama je toliko teško da se ne možemo izdići iznad naše sopstvene
mučnine. U nam a je presahla svaka plem enitost, više ne možemo pristati da
um rem o a da za to vreme svi oni koji sada, zarad svog blagostanja,
ravnodušno posm atraju našu propast, nastave da žive. Ne, mi tražimo buru!
Začudiće se neko: kakvo cinično, kakvo strašno stanje umova? I vi
ste, znači, mogli da ne pomišljate na nesreću koju bi rat doneo celoj
ogromnoj slobodi? - A sloboda, da li je ona mislila na nas? - Vi ste, znači,
bili takvi: vi ste mogli da želite svetski rat? - A kad su svim tim ljudima
davane kazne do sredine sedamdesetih godina, šta je njima preostajalo osim
da žele svetski rat?
I ja sam se sada čudim kadgod se setim naših ondašnjih pogubnih
praznih nadanja. Sveopšte nuklearno uništenje nije izlaz ni za koga. Pa i ne
samo nuklearno: svaka ratna situacija služi jedino kao opravdanje unutraš­
nje tiranije, samo pooštrava tiraniju. No, moja priča bi bila lažna ako ne bih
rekao istinu, ono što smo toga leta osećali.
O nako kako je pokolenje Rom ena Rolana u mladosti živelo pod
stalnom morom u iščekivanju rata, tako je naše pokolenje zatvorenika
živelo pod morom toga što nem a rata - to je jedina prava istina о nastroje-
nosti specijalnih političkih logora. Eto do čega su nas bili doveli. Svetski rat
mogao nam je doneti ili samo m om entanu smrt (vatrom sa stražarskih kula,
otrovom u hlebu i bacilima, kako su to radili Nemci) ili - slobodu. U oba
slučaja izbavljenje bi došlo daleko brže od isteka kazne 1975. godine.
Na ovo je i računao Peća P-v. Peća P-v bio je u našoj ćeliji poslednji
živi čovek iz Evrope. O dm ah nakon rata sve ćelije su bile krcate tih Rusaka
što su se bili vratili iz Evrope. No, ко je tada došao, odavno je bio
u logorima ili pod zemljom, ostali su se zarekli da nam više ne dolaze
- a ovaj, odakle sada ovaj? On se dobrovoljno vratio u otadžbinu u novem­
bru 1949, onda kada se normalni ljudi nisu više vraćali.
R at ga je zatekao kod H arkova kao učenika zanatske škole, u koju je
bio nasilno mobilisan. Nemci su te dečake, isto tako nasilno, odveli
u Nem ačku, gde je on i proboravio do kraja rata kao ostarbajter i gde se
stvorila njegova psihologija: treba nastojati da lako živiš, ne da radiš, kako
nas još od detinjstva prim oravaju. Na Zapadu, koristeći evropsku lakover-
nost i blaga ograničenja na granici, P-v je prebacivao francuska vozila
u Italiju, italijanska u Francusku, i prodavao ih po nižim cenama. U Francu­
skoj mu se, na kraju, ušlo u trag i bio je uhapšen. Tada je on uputio pismo
sovjetskoj ambasadi: želi da se vrati u domovinu. Ovako je kontao:
u francuskom zatvoru moraće ležati do poslednjeg dana a kazna mu može
biti i deset godina; u Sovjetskom Savezu, pak, za izdaju domovine dobiće
25, ali prve kapi trećeg rata već padaju: za tri godine Sovjetskog Saveza više
nem a, bolje mu je u sovjetskom zatvoru. Drugovi iz ambasade su se odmah

41
javili i prihvatili Peću kao rođeno dete. Francuske vlasti su jedva čekale da
se ratosiljaju jednog lopova.3 U ambasadi se takvih kao on i sličnih nakupilo
tridesetak duša. Prebačeni su sa svim udobnostim a brodom u M urmansk,
pušteni da malo pošetaju po gradu i svi, jedan po jedan, u toku 24 časa
ponovo pohvatani.
Sada nam Peča služi u ćeliji kao zapadna štam pa (podrobno je čitao
proces K ravčenku*), pozorište (vešto je izvodio zapadnu muziku usnama
i obrazima) i film (prepričavao je i gestovima izvodio zapadne filmove).
Kakva sloboda u kujbiševskom etapnom! Ćelije se, s vremena na
vrem e, sastaju u zajedničkom dvorištu. S etapam a koje progone dvorištem
možeš da razgovaraš ispod brnjica. Kad odlazimo u klozet, možemo prići
i otvorenim (s rešetkam a, istina, ali bez brnjica) prozorima barake za
porodice, u kojoj su bile smeštene žene i mnogo dece (na putu za progon­
stvo, iz istih baltičkih zemalja i Zapadne U krajine). A između ćelija-
-konjušnica je uzan otvor, naš »telefon«, na kojem je od jutra do večeri
s obe strane poneki ljubitelj novosti.
Sve ove slobode nas još više podbadaju, još čvršće osećamo zemlju
pod nogam a, dok pod nogama naših stražara počinje, izgleda, da gori.
I šetajući po dvorištu, zabacujemo glave prem a sparnom , beličastom jul-
skom nebu. Ne bismo se ni najmanje začudili ni prepali ako bi se tamo gore
navukao kakav klin inostranih bom bardera. Život nam ionako ni pet para
ne vredi.
Oni što se ukrštaju s nam a iz etapnog zatvora u Karabasu donose
glasine da se tam o već lepe leci: »Dosta smo trpeli!« Mi potpaljujemo jedan
drugoga ovakvim raspoloženjima. Kada nas, nas oznojeno i usključalo
meso, budu ubacivali u crnu maricu, mi ćemo iz pozadine dovikivati
čuvarima: »Pričekajte samo, gadovi jedni! Vas će Trum an srediti! Ima da
vam baci atom sku bombu na glavu!« A čuvari neće smeti ni da zucnu. Naš
pritisak i naša istina, kako smo je osećali, bili su sve jači, i to se i na njih
prenosilo. Toliko smo bili željni pravde da nam nije bilo žao da bomba
zajedno s našim dželatima sprži i nas. Bili smo u onom krajnjem stanju
očaja kada čovek nem a šta da izgubi.
Ко о ovome ne govori, nije rekao celu istinu о Arhipelagu 50-tih
godina.
Omska kazniona - čiji je stanovnik bio i Dostojevski - nije nekakav
tam o od dasaka na brzinu skrpljeni gulagovski etapni zatvor, nego Katari-

3 Priča se da je francuska statistika pokazala da je izm eđu dva rata najniži procenat delinkvencije
m eđu nacionalnim em igrantskim grupama im ala ruska em igracija. Suprotno o vom e, posle drugog
svetskog rata najviši procenat od svih nacionalnih grupa im ala je - ruska grupa, sovjetski građani što su
se našli u Francuskoj.
* V iktor A ndrejevič K ravčenko, službenik jedne sovjetske privredne m isije u A m erici, zatražio
je 1 9 4 4 . azil u toj zem lji. D v e godine kasnije, 1 9 4 6 , pojavila se njegova knjiga I ch oose freed o m (Izabrao
sam slo b o d u ), u kojoj je napao sovjetski društveni poredak. Francuski kom unistički dnevnik L es lettres
frangaises o k lev etao je K ravčenka i n jegovog izdavača da on nije autor knjige, zbog čega je došlo do
procesa na zahtev K ravčenka, u januaru 1 9 4 9 , u Parizu. Proces je pokazao postojanje logora u SSSR.
nina teška tamnica, naročito njeni podrumi. Bolju dekoraciju za film od tog
podrum a nećeš naći. K vadratni prozorčić je, u stvari, otvor kosog bunara
što izlazi na površinu zemlje. Imajući u vidu da taj bunar ima tri m etra
dužine, lako je zamisliti kakvi su to zidovi. Ćelija nema ni tavanice, svodovi
se spuštaju kao neka gromada. Jedan zid vlaži: na njega dolazi voda iz
tem elja i ona kaplje na pod. U jutru i uveče ovde je mrak, kad je napolju
sunce - polum rak. Pacova nem a, ali sve ti se čini da zaudara na njih. I mada
su svodovi toliko nisko - na mestima ih možeš rukom dosegnuti - tamničari
su našli načina da i ovde sagrade dvospratne ležajeve, donji ležaj je u visini
članka na nozi, tek što nije po podu.
Ova kazniona je m orala, reklo bi se, ugušiti ona nejasna buntovnička
predosećanja koja su u nama rasla u našem javaš-zatvoru u Kujbiševu.
D aleko od toga! Uveče, pod petnaestovatnom lampicom, ne jačom od
sveće, ćelavi starac oštrog lica, Drozdov, ktitor odeske katedralne crkve,
staje u dnu našeg prozora-bunara i slabašnim glasom no s osećanjem života
na izmaku pevuši staru revolucionarnu pesmu:
K’o crna izdaja, k ’o duša tirana
Crne su noćce jesenje.
Crnji od tih noći iz magle izranja
Zatvor - grozno priviđenje!*
On peva samo za nas, ali i kad bi iz sveg glasa vikao, niko ga napolju
ne bi čuo. D ok peva, oštra jabučica mu šeta pod sparušenom kožom na
grlu. O n peva i podrhtava, uspomene na nekoliko desetleća ruskog života
ga prožim aju, i njegovo uzbuđenje se prenosi i na nas:
M rtvo je unutra - al’ zatvor grob nije,
Čuj, stražaru, - budno motri!

U takvoj tamnici, pa takva pesma!4 Sve je u skladu. U skladu s onim

što čeka naše zatvoreničko pokolenje.
Zatim mi, u toj žutoj polutam i, hladnoći i memli, ležerno na spavanje.
E , kad bi nam sad neko roman odštampao?
I širi se glas Ivana Aleksejeviča Spaskoga, nešto kao zbirni glas svih
junaka Dostojevskoga. Taj glas se kida, guši, nikad nije miran, čini se da će
svakog časa preći u plač, krik bola. I najprimitivniji rom an, kakav je Crvena
madona Breško-Breškovskoga, kada ga izlaže ovaj glas pun vere, patnje
i mržnje, zvuči kao ep о Rolandu. Bila ona istina ili čista izmišljotina, priča
о V iktoru V oronjinu, njegovom munjevitom pohodu od sto pedeset kilo­
m etara prem a Toledu i skidanju opsade oko tvrđave A lkazar urezuje se
u naše pam ćenje kao neka epopeja.

4 Šteta što Š ostak ovičp rek om p on ovan ja Jedanaeste .н т /о ш /е nije čuo ovu pesm u o v d e . Tada,
ili bi je ostavio na m iru, ili bi izrazio njen savrem eni, a ne mrtvi sm isao.
* Ovi i naredni stihovi su iz p esm e Slušaj, što su je revolucionari X IX i X X veka rado pevali.
P esm a je objavljena 1864 (autor I. G oljc-M iler) i bila 60-tih godina X IX v. jedna od najpopularnijih.

43
 A rom an, i to dobar, mogla bi biti i sama biografija Spaskoga. Kao
mladić bio je učesnik ledenog pohoda*. Ratovao je u toku čitavog građan­
skog rata. Em igrirao u Italiju. Završio u inostranstvu rusku baletsku školu,
kod Karsavine, izgleda, a kod neke ruske grofice učio umetničko stolarstvo.
(Nas u logoru je prosto zapanjio kad je sebi načinio minijaturni muzički
instrum ent i kad bi šefovima pravio tako fin laki nameštaj harmoničnih
zaobljenih linija da su oni prosto zevali od čuda. Istina, radio bi na jednom
stočiću po čitav mesec.) S baletom gostovao po Evropi. Bio snimatelj
italijanskih filmskih novosti za vreme španskog građanskog rata. U činu
m ajora italijanske armije, pod nešto izmenjenim imenom, Đovani Paski,
kom andovao bataljonom , a u leto 1942. opet došao na Don. Njegov
bataljon je tu uskoro upao u okruženje, koliko god da su Rusi tada
uglavnom odstupali. Spaski je mislio da se bije do kraja, ali su mladići
Italijani stali da plaču, njima se nije umiralo. M ajor Paski se pokolebao
i izvesio belu zastavu. Ništa mu nije smetalo i da se ubije, ali ga je golicala
mogućnost da bar malo vidi sovjetskog čoveka. Prošao bi kao običan
zarobljenik i za četiri godine bio bi u Italiji, ali njegova ruska duša nije
izdržala, stupio je u razgovor s oficirima koji su ga zarobili. Kobna greška!
A ko si po kakvoj nesreći Rus, neka ti to niko ne zna, koliko ni za opaku
bolest, inače teško tebi! Najpre je proveo jednu godinu u Lubjanki. Pa tri
godine u internacionalnom logoru u Harkovu (Spanci, Italijani, Japanci
- da, bio je i jedan Japanac). Iako je već bio odležao četiri godine (koje mu
nisu uzeli u obzir), dobio je još dvadeset pet. Kakvih dvadeset pet!
- u robijaškom logoru se brzo skapava.
Na putu nas prihvata zatvor u Omsku, pa zatvor u Pavlodaru. Zatvori,
zato što u tim gradovima - ozbiljan nedostatak! - nije bilo specijalizovanih
etapnih zatvora. U Pavlodaru se čak - о sramote! - nije našlo ni crne
m arice, pa su nas od železničke stanice do zatvora, kroz mnoge četvrti,
gonili u koloni, nimalo se ne snebivajući pred stanovništvom, onako kako
se to radilo do revolucije i prvih deset godina posle nje. U četvrtima kojima
smo prolazili još nije bilo ni trotoara ni kanalizacije. Prizemne kućice su
jedva virile iz sivog peska. Pravi grad počinjao je upravo od jednospratne
zgrade zatvora.
Za XX vek ovaj zatvor nije ulivao užas nego spokojstvo, nije izazivao
strah, nego smeh. Prostrano mirno dvorište, po kojem tu i tamo mršavi
struk trave, razdeljeno, kao od igre, reklo bi se, niskom ogradom na neku
vrstu kutija za šetnju. Prozori ćelija na prvom spratu zaštićeni su retkom
rešetkom , brnjica nem a, osloni se samo na donju ivicu i do mile volje
posmatraj okolinu! Pravo dole, između zatvorskog zida i spoljne ograde,
vukući svoj lanac, protrči s vrem ena na vreme ogroman pas, kojeg je nešto
uznem irilo, i jednom -dvaput krupno lane. On uopšte nije zatvorski, nije

* P od »ledenim p ohodom « im a se u vidu odstupanje belih sa zbegom prem a stepam a pod

pritiskom crvenih, u januaru 1918. godine.

44
strašan, nije na ljude dresiran, on je žuto-beo, runjav, neka pasmina
domaćeg psa (ima u Kazahstanu jedna takva) i, izgleda, dobrano mator.
Liči na dobrodušne stare logorske čuvare što su ovamo prekomandovani iz
vojske i koji uopšte ne skrivaju koliko im ta pseća stražarska služba teško
pada.
O dm ah preko zida vidi se ulica i dućan s pivom, i svi koji tuda prolaze
ili tu stoje —ili donose hranu u zatvor, ili su je već predali i sada čekaju da im
se vrate sudovi. A dalje - četvrti i četvrti međusobno sličnih prizemljuša, pa
zavoj Irtiša, pa čak i preko njega - prostranstva što pucaju unedogled.
N eka žustra devojka, tek što su joj na stražari vratili korpu pošto je
nekom e bila donela nešto, podiže glavu, vidi nas u prozoru i naše mahanje,
ali se čini nevešta. Pristojnim korakom , kao na ceremoniji, zalazi za pivski
dućan, da je ne vide sa stražare, i ovde se najednom preobražava: polaže
korpu na zemlju, maše nam, maše visoko s obe ruke, smeje se. Zatim
kažiprstom brzo »piše«, stavlja nam na znanje: »Pišite, pišite!«, pa trzajem
u 1йки: »Bacite, bacite!«, pa prem a gradu: »Odneću, odneću!« I na kraju
širi ruke: »Šta još? Čime da vam pomognem? Prijatelji!«
To je tako iskreno, tako od srca, tako daleko od naše slobode
s brnjicom, od našeg zamađijanog građanina! U čemu je stvar? Dolazi takvo
vreme? Ili je to tako u Kazahstanu? Jer, ovde su polovina - prognani. ..
D raga neustrašiva devojko! Kako si ti brzo prošla, kako brzo savla­
dala nauku о životu u blizini zatvora! Kakva sreća (nisam siguran da nam se
u krajičku oka ne taji i suza) što vas još ima, takvih kao ti! . .. Primi naše
poklone, o, bezimena! A h, kad bi ceo naš narod bio takav - zatvori bi
opusteli, zaglavili bi se kleti zupčanici!
Im am o, naravno, u našim vatiranim jaknam a parče grafita. I parče
papira. Možemo odbiti i komadić m altera, privezati koncem ceduljicu za
njega i lako je onam o dobaciti. Samo, u Pavlodar nemamo zaista šta da
poručujem o, ni da šta u njemu tražimo! Z ato joj se samo klanjamo
i mašemo joj u znak pozdrava i zahvalnosti.
Voze nas u pustinju. U skoro ćemo se čak i neprivlačnog Pavlodara,
koji više liči na selo, sećati kao blistave prestonice.
Sada nas preuzima straža iz Steplaga (ali, na našu sreću, ne džeskaz-
ganskog logorskog odeljenja: mi smo tokom celog puta preklinjali sudbinu
da nas ne baci u rudnike bakra). Po nas dolaze kamioni s nadodatim
stranicam a karoserije i s rešetkam a u njenom prednjem delu, koje štite
autom atičare od nas kao od kakvih zveri. Nabijaju nas s podvijenim
nogam a na podu karoserije, okrenute suprotno od smera kretanja, i u ovak­
vom položaju nas osam sati ljuljaju i truskaju po džombama. Automatičari
sede na krovu kabine i sve vreme drže nam u leđa uperene cevi automata.
U kabinam a su poručnici, vodnici, a u kabini našeg kam iona jedna
oficiruša s devojčicom od oko šest godina. Kada zastanemo, devojčica

45
iskoči, trči po travi, bere cveće, dovikuje mami. Njoj ni najmanje ne
sm etaju ni autom ati, ni psi, ni ružne uhapšeničke glave što štrče iznad
stranica, naš strašni svet njoj ne pomračuje radost od livada i cveća, ona ni
iz radoznalosti nijednom na nas ne pogledne. . . Setio sam se sinčića starijeg
vodnika specijalnog zatvora u Zagorsku. Njegova omiljena igra bila je da
dva dečaka iz susedstva natera da stave ruke na leđa (ponekad bi im ih
i svezao) i idu tako putem , a on sa štapom u ruci ide naporedo s njima
- sprovodi ih.
Što očevi iz zbilje - deca iz š a le ...
Presecam o Irtiš. Dugo se vozimo vodoplavnim livadama, zatim vrlo
ravnom stepom . Na kratkim zastancima, pošto se slegnu vihori svetlosive
prašine što je dižu točkovi, zapahne nas dah Irtiša, svežina stepske večeri,
opori miris pelena. Pod gustim slojem prašine gledamo nazad (glavu ne
smemo okretati), ćutimo (razgovarati ne smemo) i mislimo na logor u koji
idem o, s nekim komplikovanim, neruskim imenom. Pročitali smo ga
(naopačke) s gornje police zatvoreničkog vagona: Ekibastuz, ali niko ne zna
gde se on nalazi na karti, jedino se potpukovnik Oleg Ivanov seća da je to
rudnik uglja. Zam išljamo, štaviše, da je to negde nedaleko od kineske
granice (i neki se raduju tom e, oni još nisu imali vrem ena da shvate da je
Kina nešto još gore od nas). Kapetan fregate Burkovski (novajlija, dvade­
set petogodišnjak, on se prem a svima nam a još drži divlje: on je komunista
i greškom zatvoren dok su oko njega sve sami neprijatelji naroda; mene
prihvata samo zato što sam ja bivši sovjetski oficir i što nisam zarobljavan)
podseća me na zaboravljenu lekciju s fakulteta: uoči jesenje ravnodnevice
povucimo po zemlji poludnevnu liniju a 23 septem bra oduzmimo visinu
kulminacije Sunca od broja 90 - i eto naše geografske širine. D obra uteha,
iako dužinu ne možemo da saznamo.
Voze nas i voze. Smrklo se. Sada je nebo crno, s krupnim zvezdama:
jasno je da nas voze na jugo-jugozapad.
U svetlosti farova vozila što idu za nam a igraju se pramenovi oblaka
prašine, koji se dižu svuda po putu, ali se vide samo prem a farovima.
N astaje neka čudna fatamorgana: sav svet je crn, sav svet se njiše, jedino
sijaju te čestice prašine, kovitlaju se i crtaju nam opake slike onoga što nas
čeka.
Na koji kraj sveta, u kakvu nas to rupu voze? G de nam je to suđeno da
izvodimo našu revoluciju?
Podavijene noge su nam natekle, više kao da nisu naše. Tek oko pola
noći prilazimo logoru, koji je ograđen visokim zidom od pobodenih stubova
i osvetljen - usred mračne stepe i uz mračno radničko naselje jakim
električnim osvetljenjem stražare i lampama oko zone.
Pošto nas još jednom prozivaju po dosijeima - ». . . m arta hiljadu
devetsto sedam deset pete« - uvode nas za to četvrt veka što nas čeka preko
duple visoke-visoke kapije.

46
 Logor spava, ali svi prozori svih baraka su jarko osvetljeni, čovek bi
rekao da iza njih kipti od života. Noćno osvetljenje - znači, zatvorski režim.
V rata baraka su spolja zaključana teškim katancim a, vidimo ih kako vise.
Na svetlim pravougaonicim a prozora crne se rešetke.
Pomoćnik m agacionera koji izlazi sav je išaran krpicama s brojevima.
Jesi li čitao u štampi da su na ljudima u fašističkim logorima bili
brojevi?
 G lav a 3

LANCI, LANCI.

Ali, naša zagrejanost, naša iščekivanja od budućnosti brzo su splašnja-

vala. Povetarac prom ena ćarlijao je samo na prom ajam a — u etapnim
zatvorima. O vde, iza visokih ograda specijalnih logora, njega nema. Pa
iako su u njima isključivo politički, na stubovima nema ni pom ena od letaka
koji bi pozivali na pobunu.
Priča se da su kovači u Minlagu odbili da kuju rešetke za prozore na
barakam a. N eka im je, još neznanima, slava! Bili su ljudi! Pobacani su
u bur. Rešetke za Minlag skovane su u Kotlasu. Kovače niko nije podržao.
Specijalni logori počinjali su od one iste nemušte i poslušne pokornosti
na koju su tri desetleća vaspitavani popravno-radni logori.
E tape, sterane s polarnog severa, nisu imale prilike da se poraduju
zlatnom kazahstanskom suncu. One su na stanici N ovorudno iz crvenih
vagona istresane na crvenkastu zemlju. Bio je to onaj džeskazganski bakar
čije vađenje nijedna pluća ne izdrže duže od četiri meseca. Ovde orni čuvari
pokažu na prvima što se о nešto ogreše svoje novo oruđe: lisice, koje u ITL
nisu upotrebljavane. Blistave poniklovane lisice, puštene u masovnu proiz­
vodnju u Sovjetskom Savezu za tridesetogodišnjicu oktobarske revolucije (a
izrađivali ih u nekoj fabrici sedobrki radnici, junaci-proleteri naše lepe
književnosti, nisu valjda Staljin i Berija). Te lisice su se isticale time što su
se mogle vrlo jako zategnuti: imale su m etalnu nazubljenu pločicu. Pošto bi
ih nam etnuo, stražar bi, da bi bilo još bolnije, nastavio da ih zateže na svom
kolenu hvatajući zub više u bravi. Tako su se lisice od sigurnosne sprave
koja otežava pokrete pretvorile u oruđe za mučenje: gnječile su šake,
izazivale oštar bol koji ne prestaje, ostajući satima na uvek na leđima
izvrnutim rukam a. Bio je razrađen i specijalni postupak stezanja lisica oko
četiri prsta, što je izazivalo veliki bol u zglobovima.
U Berlagu lisice su korišćene sa svom usrdnošću, za svaku sitnicu, čak
i zato što pred čuvarom nisi skinuo kapu. Namakli bi lisice (s rukama
pozadi) i kažnjenog ostavili pored stražare. Ruke bi natekle, postale mrtve,
odrasli ljudi su plakali: »G rađanine šefe, neću nikad više, skinite mi lisice!«
(Slavan je bio poredak u tome Berlagu: ne samo da se po komandi išlo
u trpezariju nego se po komandi i stolu prilazilo, po komandi sedalo, po
kom andi spuštala kašika u čorbuljak, po komandi ustajalo i izlazilo.)

48
 Lako je nekom e bilo šarnuti perom: »Stvoriti specijalne logore!
Predlog režima dostaviti do tada i tada!« A drugi, a trudbenici-poznavaoci
nauke о zatvorima (i poznavaoci duše, i poznavaoci logorskog života)
moraju tačku po tačku mozgati šta da se još uvrne da bi više dosadilo, čime
da se još natovari da pre šatre, čime još otežati ionako težak život
urođenika-zeka. Ta životinja je još na samom pragu iz ITL u specijalne
logore m orala da oseti strogost i težinu - ali je pre toga to neko morao
izučiti do sitnica!
D a su m ere obezbeđenja pojačane, о tome ne valja ni govoriti. U svim
specijalnim logorima dodatno su učvršćene ograde, zategnute nove bodlji­
kave žice i još Brunoove spirale razasute po predzoni. Putem kojim prolaze
kolone argata, na svim raskrsnicama i zavojima, unapred su postavljeni
mitraljezi i za njima zalegali mitraljesci.
U svakom logoru bio je po jedan kam eni zatvor - bur.1 S onih što su
bacani u bur obavezno su svlačene vatirane jakne: mučenje hladnoćom bila
je važna odlika bura. No i svaka baraka je bila zatvor, svi prozori su bili
okovani rešetkam a, kible unošene za noć a vrata zaključavana. Još je
u svakoj zoni bila jedna ili dve disciplinske barake s pojačanom stražom, sa
zasebnom malom zonom u zoni; one su zaključavane odmah posle dolaska
logoraša s rada, onako kako se radilo u početku robije. (Ove su barake
upravo odgovarale buru, ali mi smo ih zvali režimke.)
Zatim je potpuno otvoreno pozajmljeno dragoceno iskustvo hitlero­
vaca s brojevima: ime zatvorenika, njegovu ličnost, njegovo »ja« zameniti
brojkom , tako da se kažnjenici jedan od drugog ne razlikuju zbirom
ljudskih osobenosti, nego samo jedinicom manje ili više u jednoličnom
redu. I ova m era može postati tlačiteljska, samo ako se dosledno sprovede.
A to je i pokušavano. Svaki novodošli, pošto bi u specijalnom odeljenju
logora »odsvirao na klaviru« (to jest, pošto bi ostavio otiske prstiju, onako
kako se to radilo u zatvorima, ali ne i u ITL), dobio bi daščicu na kanapu,
koju je m orao da obesi sebi о vrat. Na daščici je bio ispisan njegov broj, na
prim er Щ-262 (u Ozjorlagu je bilo i slovo Ы , nije bilo dosta azbuke!*; a tada
ga je snimao fotograf specijalnog odeljenja. (Sve te fotografije se negde
čuvaju! M ora da ćemo ih jednoga dana i videti!)
Daščica mu je potom skidana s vrata (nije, pobogu, pas) a umesto nje
uručivane mu četiri (u nekim logorima tri) bele krpice veličine 8 x 1 5
centim etara, koje je on bio dužan da prišije sebi na propisanim mestima, na
svuda istim, no obično na leđima, grudima, kapi i još na nozi ili ruci (si. 2 ).2

1 Ja ću ga i dalje nazivati B U R [u prevodu malim slovim a], onako kako sm o ga po navici iz ITL
nastavili i o v d e nazivati, uprkos tom e što to ne odgovara potpuno istini - ovde je to bilo upravo logorski
zatvor.
2 O va fotografija načinjena je tek u progonstvu, ali su i jakna i brojevi oni pravi, logorski, kao
i postupak kod pretresa. Ja sam sve vrem e u Ekibastuzu im ao broj щ -232, sam o m ije poslednjih m eseci
bilo naređeno da ga zam enim sa щ -262. O ve sam brojeve izneo tajno iz Ekibastuza i sada ih čuvam.
* S lovo щ je 2 6. slovo ruske azbuke, ы - 2 8. i njime norm alno ne počinju reči, te se i ne piše kao
v elik o , osim u rečnicim a za označavanje stranih pojm ova.

4 Arhipelag Gulag, 3 49
 *■

Na vatiranoj odeći, na određenim mestima, unapred bi se otvorio prorez

- u logorskim krojačnicama bili su posebni krojači za paranje novih komada
odeće, da na tkanini iz fabrike izrezuju pravougaonike - i tu bi ostala gola
vata. To se radilo da zek u bekstvu ne bi mogao otkinuti broj i izdavati se za
slobodnog. U nekim drugim logorima radilo se prostije: broj se obeležavao
hlorom .
Čuvarima je bilo naređeno da logoraše pozivaju isključivo po broje­
vima, da о imenima ne vode računa i da ih ne pam te. Bilo bi to zaista jezivo
da su oni izdržavali, ali - nisu (Rus nije Nemac): već prve godine počeli su
da greše i neke zovu po imenu; kasnije je to uzelo maha. Da bi se čuvarima
olakšao posao, na »vagonetu« bi se, na svakom mestu za spavanje, prikačila
daščica od šperploče s brojem spavača. Tako je čuvar, i ne videći broj na
spavaču, uvek mogao da ga pozove, a u njegovom odsustvu da sazna na
čijem ležaju je prekršaj učinjen. Čuvari su mogli vršiti i ovakvu korisnu
delatnost: tiho bi otključali katanac i ušunjali se u sobu pred ustajanje
i zapisali brojeve onih što su ustali pre vremena, ili bi grunuli u sobu odmah
posle ustajanja i zapisali one što još nisu ustali. U oba slučaja mogli su na
licu mesta izreći kaznu zatvora, no u specijalnim logorima radije se tražilo
pismeno objašnjenje - i to kad je imati pernicu i mastilo bilo zabranjeno
i kad se do papira nije dolazilo! Sistem pismenih objašnjenja, sistem
dosadan, odvratan, koji je dušu na pamuk vadio, bio je, moramo priznati,
dobar neki pronalazak, ako uzmemo u obzir da je badavadžija i vremena za
»objašnjavanja« bilo napretek. Ti nisi tek prosto kažnjavan, nego je od tebe
još i traženo da crno na belo objasniš: zašto ti je ležaj loše prostrt, kako si
dozvolio da se na tvom ležaju naheri daščica s brojem , zašto ti se zabrljao
broj na jakni, zašto ga nisi na vreme doveo u red, zašto si se našao
s cigaretom u sobi, zašto nisi skinuo kapu pred čuvarom .3 Odgovoriti na
tako dubokoum na pitanja bilo je pismenima čak teže nego nepismenima.
A odbiti da se objašnjenje napiše značilo je dobiti težu kaznu! Objašnjenje
bi bilo napisano - uredno i čitko, iz uvaženja prema Radnicima disciplin­
skog režima - i predavano na ruke čuvara barake da bi bilo razm otreno od
strane Pom oćnika kom andira režima ili samog Komandira, i na njemu, isto
tako u pismenoj formi, odm erena kazna.
Brojeve je trebalo pisati ispred imena i u brigadnim spiskovima - da
zam ene ime? - ali je, ipak, neuputno bilo izostaviti ime: u svakom slučaju,
ime i prezime su siguran rep, njima je čovek zauvek označen, a broj - šta?
- duneš - p u !- i nem a ga! Drugo bi bilo kad bi se brojevi urezali ili utisnuli
vrelim žigom, ali do toga se još nije bilo došlo. A moglo se, kao od šale,
nismo bili od toga daleko.
T eror brojeva je rasplinjavalo još i to što mi nismo bili u samicama, što
nismo isključivo saobraćali sa čuvarima, već i jedan s drugim. A između

3 D o roševič se na Sahalinu z a č u d i o što zatvorenici skidaju kapu pred upravnikom zatvora.

A mi sm o je m orali skinuti kad bism o se sreli i s najobičnijim čuvarom.

50
sebe ne samo da se nikada nismo po brojevima oslovljavali nego ih nismo ni
zapazali (ma koliko to izgledalo nemoguće da se bele krpe, koje na crnoj
podlozi prosto dreče, ne zapaze), toliko ih nismo zapažali da ni najbližim
prijateljim a i drugovima iz brigade nikada nismo znali brojeve, dovoljno je
bilo da svoj zapamtimo. Kad bismo se okupili na zbor za izlazak na rad ili za
prozivku, od brojeva bi se prosto zašarenilo - prave logaritamske tablice,
no to je zapažalo samo nevino oko. (M eđu mangupima bilo je i udvorica
koje su se starale da svoje brojeve prišiju uredno, pa i kaćiperno, podvrćući
ih na ivicama sitnim šavom da lepše stoje. Nikada bez ulizica! Ja i moji
prijatelji, naprotiv, nastojali smo da nam brojevi stoje koliko je moguće
ružnije.)
Režim specijalnih logora bio je sračunat na punu tajnost: na to da se
odavde niko nikome neće požaliti, da se niko nikada neće osloboditi, da se
niko neće iščupati. (Njihovim gospodarima ni lekcije Aušvica i Katina nisu
bile od vajde.) Z ato su prvi specijalni logori bili logori s batinam a. Najčešće
njih nisu nosili čuvari (oni su imali lisice!) nego njihova poverljiva lica među
robijašima - kom andanti i brigadiri, koji su mogli tući do mile volje
i s punim odobrenjem vlasti. U Džeskazganu, uoči zbora pred vratima
barake, stali bi rukovodioci radova s batinam a i na stari način vikali: »Izlazi
svi do poslednjega!« (Čitalac je odavno shvatio da poslednji i kad bi se
našao, isto kao i da ga nije bilo.4) Zbog toga se vlast malo brinula ako bi se,
recimo, zimska etapa iz K arabasa u Spask - 200 ljudi - smrzla na putu,
a preživeli napunili sve šatore i prolaze am bulante, živi se raspadali teško
vonjajući a doktor Kolesnikov morao am putirati desetine ruku, nogu
i noseva.3 Tajnost je bila tako sigurna da su po zlu čuveni kom andir režima
kapetan Vorobjov i njegovi pomoćnici zatvorenu mađarsku balerinu kaznili
najpre strogom ćelijom, zatim lisicama, pa je u lisicama silovali.
Režim je bio zamišljen tako da polako prožme sve sitnice. Zabranji­
valo se, na prim er, da se imaju bilo čije fotografije, ne samo svoje
(bekstvo!), nego i svojih bliskih. Oduzimane su i uništavane. Starešina
jedne ženske barake u Spasku, starija žena, učiteljica, bila je stavila na
stočić sličicu Čajkovskoga: čuvar ju je oduzeo, a njoj dao tri dana i noći
zatvora. - »Ali, to je slika Čajkovskoga!« - »Ne znam čija je, no žene
u logoru ne smeju imati muške portrete.« U Kengiru je bilo dozvoljeno da
se u paketim a prim a prekrupa (zašto da ne?), ali je bilo zabranjeno da se
ona kuva i ako bi zek naumio da je skuva negde između dve cigle, čuvar bi
lonče prevrnuo nogom a krivca naterao da vatru gasi rukama. (Istina,

4 U Spasku je 1 9 49. n ešto ipak puklo. Brigadiri su bili pozvani u »štab«, gde im je naređeno da
p olože batine. R ečen o im je da se unapred njima ne služe.
5 Ovaj doktor K olesnikov bio je jedan od »eksperata« koji su ne m nogo pre toga potpisali lažne
nalaze K atinske kom isije (da on e poljske oficire, tob ože, nism o mi p ob ili). Zato ga je i stigla pravična
kazna Proviđenja - strpan je ovd e. Proviđenja, to u redu, ali zašto ga je vlast kaznila? D a se što ne
izbrblja. M avar više nije bio potreban.

4*
51
kasnije je sagrađena šupica za kuvanje, no i ona je kroz dva meseca
porušena i na to mesto dovedene oficirske svinje i konj opera Beljajeva.)
Ipak, uvodeći razne disciplinske novine, domaćini nisu zaboravljali ni
najbolja dostignuća ITL. U Ozjorlagu upravnik jednog logorskog punkta,
kapetan Mišin, vezao bi one koji odbijaju da iziđu na rad za saone i tako ih
odvlačio na rad.
U opšte uzevši, režim je ispao tako zadovoljavajući da su bivši robijaši,
robijaši od samog početka, sada držani pod jednakim uslovima, u zajednič­
kim zonam a, samo što su imali druga slova na našivcima s brojem. (I što bi,
kad bi nedostajalo mesta u barakam a, dobijali za boravak šupe i konjuš-
nice.)
Tako su specijalni logori, iako zvanično nisu nazvani robija, postali
njeni zakoniti naslednici i stopili se s njome.
A li, da bi logoraši dobro prihvatili režim, njega je trebalo potkrepiti
još i pravilnim radom i pravilnom ishranom.
Z a specijalni logor birao se najteži posao što se mogao naći u okolini.
Kako je tačno zapazio Čehov, »u društvu i delom u književnosti ukorenilo
se mišljenje da najteži i najniži posao može biti samo u rudniku; kad bi
u Ruskim ženama Njekrasovljev junak lovio ribu ili sekao šumu, mnogi
čitaoci bi ostali nezadovoljni«. (Samo, zašto о seči šume tako sa omalovaža­
vanjem, A ntone Pavloviču? Seča, bogme, nije za potcenjivanje.) Prvi
punktovi Steplaga, iz kojih je on i nastao, svi su bili na eksploataciji rude
bakra (1. i 2. punkt - Rudnik, 3. - Kengir, 4. - Džeskazgan). Bušenje
— suvo: prašina od jalovine izaziva brzu silikozu i tuberkulozu.6 Oboleli
logoraši upućuju se u čuveni Spask (kod Karagande) - »svesavezni dom
invalida« specijalnih logora - da tamo umru.
О Spasku bi valjalo i posebno.
U Spask su slani invalidi, potpuni invalidi, od kojih su se odricali
njihovi matični logori. Ali, čudo veliko! Čim bi prešli preko lekovite međe
Spaska, invalidi bi odm ah postali punovažni argati. Za pukovnika Čečeva,
načelnika celokupnog Steplaga, spaski punkt je bio jedan od najomiljenijih.
Kad bi doleteo iz Karagande avionom i pošto bi mu na stražari očistili
čizme, ovaj zli zdepak bi prošao po zoni i pogledao ко mu to još ne radi.
Voleo je da kaže: »U ćelom Spasku ima samo jedan invalid - jedan bez obe
noge. Ali i taj obavlja jedan lak posao - on je posilni.« Jednonogi su svi
korišćeni na sedećim poslovima: tucanje šodera, sortiranje ljusaka. Ni
štake, ni jednorukost nisu u Spasku oslobađali od rada. Evo jednog izuma
Čečeva: četvoro jednorukih - dvoje s desnom, dvoje s levom - nose
nosiljku. A evo izuma njegovog logora: ručno okretanje mašine-radilice
u mehaničkim radionicam a kad nem a struje. Upravo taj Čečev je mnogo

6 Po za k o n u iz 1866. god in e, poslovi štetni po zdravlje nisu se sm eli davati zatvorenicim a, č a k ni

kad su oni to sami želeli.

52
voleo da ima »svoga profesora«, on je biofizičaru Čiževskome dozvolio da
u Spasku načini »laboratoriju« (s praznim stolovima). Ali kada je Ciževski
od poslednjih otpadaka načinio masku protiv silikoze za džeskazganske
argate, Čečev nije dozvolio njenu proizvodnju. I bez maski rade, šta tu ima
da se mudruje! Kontingent ljudstva treba da je u stalnom obnavljanju.
Krajem 1948, u Spasku je bilo oko 15 hiljada zekova oba pola. Bila je
to ogrom na ograda, njeni stubovi su se peli na bregove, padali u doline,
kule na uglovima nisu mogle videti jedna drugu. Postepeno su obavljana
unutrašnja ograđivanja: zekovi su podizali zidove i razdvajali žensku,
radnu, čisto invalidsku zonu (ovako je otežavano njihovo međusobno
povezivanje a olakšavan posao domaćinima). Šest hiljada ljudi odlazilo je
na rad na nasipu 12 kilom etara odatle. Kako su ipak bili invalidi, do onamo
su išli dva sata i dva se vraćali. D odajm o na to dvanaestosatni radni dan.
(R etko ко je izdržavao dva meseca.) Sledeći veliki rad bili su kamenolomi,
koji su se nalazili u samim zonama (na sopstvenom ostrvu sopstvena ruda!),
u ženskoj i muškoj. U muškoj zoni kam enolom je bio na brdu. Ovde bi se,
posle znaka za počinak, kamen razbijao amonalom, da bi u toku dana
invalidi odvaljene stene razbijali maljevima. U ženskoj zoni amonal nije
upotrebljavan, već bi se žene do eksploatacionog sloja spuštale kram po­
vima, a zatim kam en drobile velikim maljicama. Maljice su im se, naravno,
razglavljivale i ispadale i držalja im se lomila: da se nasade trebalo ih je slati
u drugu zonu. Ništa zato - od svake žene traženo je da ispuni norm u od 0,9
kubnih m etara dnevno, a pošto je one nisu mogle ispuniti, dugo vremena su
dobijale disciplinsko sledovanje od 400 grama, sve dok ih muškarci nisu
naučili da, pre nego što će ga predati, kamen dovlače sa starih gomila na
nove. Podsetim o da ne samo da su oni bili invalidi i da su radili bez ijedne
mašine nego i da je sve to obavljano po surovoj stepskoj zimi (i do 30-35°
ispod nule na vetru) i još u letnjoj odeći, pošto onima koji ne rade, to jest
invalidima, ne pripada topla odeća za zimu. Estonka P-r se seća, kako je po
takvom mrazu i skoro gola, radila s ogromnim maljem na kam enu. Koliko
je sve to koristilo postaće jasnije ako kažemo da se kamen iz ženskog
kam enolom a neznano zašto pokazao nepodesan za gradnju pa je izvesnog
dana izvesni šef naredio da žene sav kam en što su ga vadile za godinu dana
vrate nazad, zaspu zemljom i tu podignu park (do parka, razume se, došlo
nije). U muškoj zoni, kamen je bio dobar; njegovo doprem anje na mesto
gradnje izvođeno je ovako: posle prozivke, sav stroj (oko 8000 odjednom,
svi koji su toga dana ostajali živi) bio bi poteran uz brdo, a nazad se niko
nije smeo vratiti bez kam ena. U dane odm ora, ovakva šetnja invalida
obavljana je dva puta dnevno - ujutru i uveče.
Zatim dolaze ovakvi poslovi: samoograđivanje, izgradnja naselja za
logorare* i stražu (stam bene zgrade, klub, kupatilo, škola), rad u polju
i bašti.

* T o jest, uprava i drugi što upravljaju logorom .

53
 Proizvod bašte je isto tako odlazio slobodnima. Za zekove je ostajalo
samo lišće od šećerne repe: njega bi dovezli kamionima, trpali na gomile
blizu kuhinje, gde bi trulilo i džibrilo se i odakle su ga radnici iz kuhinje
vilama zahvatali i nosili u kazane. (Ovo po nečemu podseća na hranjenje
domaćih životinja? . . . ) Od toga lišća kuvan je obavezni čorbuljak, koji je
začinjavan s jednom kutlačicom kaše dnevno. Evo sličice iz spaskih bašta:
oko sto pedeset zekova baca se, po dogovoru, u isti mah, na jednu takvu
baštu, zaleže i pase povrće s leja. Straža dotrčava i tuče ih štapovima, ali oni
ne prestaju da brste.
Invalidi koji nisu izlazili na rad dobijali su po 550 grama, a oni koji su
izlazili - po 650.
I još nešto: Spask nije znao za lekove (ко da ih i nabavi za toliku rulju,
koja će, ionako, krepati) ni za posteljno rublje. U nekim barakam a,
»vagoneti« su se mogli pom erati jedan uz drugi, a na spojene daske legalo je
ne više po dvojica, na njima su se nabijali po četvorica.
A h da, da ne zaboravim, bila je još jedna vrsta rada. Svakog dana bi
110-120 ljudi izlazilo na kopanje grobova. Dva »studebekera« sa strani­
cama od rešetaka vozila su leševe, čije su ruke i noge izlazile i padale
mlitavo kroz rešetke. Čak i u letnje, manje teške mesece 1949.godine
umiralo je po 6 0 -7 0 ljudi dnevno, dok ih je zimi umiralo i po stotinu (to su
brojali Estonci koji su radili u mrtvačnici).
(U drugim specijalnim logorima smrtnost nije bila takva: u njima se
bolje hranilo, iako i više radilo, jer u njima nisu bili invalidi. Ostavimo
čitaocu da sam izvede računicu.)
Sve ovo dešavalo se 1949 (hiljadu devetsto četrdeset devete) godine
- trideset i dve godine od oktobarske revolucije, četiri godine od kraja rata
i njegovih surovih zahteva, tri godine od završetka nirnberškog procesa, na
kojem je celo čovečanstvo saznalo za užase fašističkih logora i s olakšanjem
odahnulo: »To se više neće p o n oviti!«.. .7

Ovom režimu dodajmo i to da si, došavši u specijalni logor, skoro

kidao vezu sa slobodom, sa ženom , koja čeka na tebe i tvoja pisma,
s decom , za koju si postao samo legenda. (Dva pisma godišnje, no ni ona
- a ti si u njih uneo sve najlepše i najvažnije što si poslednjih meseci imao
- nisu otpravljana. Ко da se usudi da proverava cenzorice-saradnice MGB.
O ne su sebi često olakšavale posao tako što bi jedan deo pisama spalile
kako ih ne bi morale proveravati. A što tvoje pismo nije stiglo, za to se uvek

7 Ja kao da gledam uznem irene čitaoce, zato žurim da ih uspokojim: svi ovi - i Č ečev, i M išin,
i V orob jov, i čuvar N ovgorod ov - svi odlično žive. Č ečev u Karagandi, kao general u penziji. N ikom e
od njih nije su đ en o, niti će biti. A zašto i da im se sudi? Zar oni nisu sam o izvršavali naređenja? Oni se
ne m ogu porediti s nacistim a koji su sam o izvršavali naređenja. A ako su n ešto radili i m imo naređenja,
to je bilo sam o iz čistote id eološk ih ubeđenja, potpuno iskreno, prosto iz neznanja da je Berija,
»Staljinov verni saborac«, b io istovrem eno i agent m eđunarodnog imperijalizma.

54
može okriviti pošta. U Spasku su jednom bili pozvani logoraši da poprave
peć u cenzuri, i oni su u njoj našli stotine neposlatih i još nespaljenih pisama
- cenzorice zaboravile da ih potpale. Takva je, eto, bila situacija u specijal­
nim logorima: pećari su se još i plašili da govore о tome prijateljima, iz
straha da ih gebeovci na brzinu ne sre d e . .. Ove cenzorice M GB, koje su da
bi njima bilo lakše, spaljivale dušu sužanja - da li su one bile humanije od
esesovki koje su od kože i kose ubijenih pravile kolekcije?) А о posetam a
rodbine u specijalnim logorima nije se smelo ni pominjati - adresa logora
bila je šifrovana i nikome nije bilo dozvoljeno da uđe u njega. ,
D odajm o tom e još i da se hemingvejevsko pitanje imati ili nemati
u specijalnim logorima nije skoro ni postavljalo, da je ono bilo rešeno od
samog njihovog stvaranja u korist nemati. Nemati novca i ne dobijati
mesečnu platu (u ITL se nekoji sitniš još i mogao zaraditi, ovde ni kopejka).
N em ati drugi par obuće i odeće, ništa da se baci pod sebe, da se ogrne, ništa
čime ćeš se utopliti. Donje rublje (a kakvo rublje - Hemingvejeva
sirotinja teško da bi ga pristala obući) menjano je dva puta mesečno, odeća
i obuća dva puta godišnje, arakčejevski kristalno jasno. (Nešto kasnije - ne
od prvog dana osnivanja logora - bila je ustanovljena večna, što će reći do
dana »oslobođenja«, ostava za čuvanje stvari, i ne predati u nju neki odevni
kom ad sm atralo se ozbiljnim prekršajem: spremao si se, znači, za bekstvo,
a za to sledi zatvor, istraga.) Nemati nikakvu hranu u noćnom stočiću
(stajati ujutru u redu pred magacinom za hranu da ono što od nje imaš
predaš; uveče - da ga uzmeš; tako si i ono pola sata ujutru i pola uveče što si
imao slobodno za razmišljanje ovako uspešno ispunjavao). Nemati ništa
napisano, nem ati mastila, mastiljave olovke, bojica, nem ati čiste hartije
više od jedne školske sveske. Na kraju, nem ati ni knjiga. (U Spasku su lične
knjige oduzimane na ulasku u logor. Kod nas se u početku moglo imati
knjiga - dve, ali je u jedno vreme stiglo m udro naređenje: prijaviti u KVČ
sve lične knjige, udariti na naslovnoj stranici štambilj »Steplag. Logorski
punkt b r . ..«; sve knjige bez štambilja će ubuduće biti oduzete kao nezako­
nite; knjige, pak, sa štambiljem smatraće se svojinom biblioteke i neće više
pripadati vlasniku.)
N apom enim o još i da su u specijalnim logorima pretresi bili češći
i dosledniji (svakoga dana po dva vrlo stroga, na izlazu i na ulazu (si. 2);
planski pretresi baraka s podizanjem podova, trganjem rešetaka za pepeo
u pećima, lomljenjem dasaka pod pragom; pa masovni pretresi svakoga
pojedinačno, kao u zatvoru (uz svlačenje, prepipavanje, paranje postava
i odbijanje donova); pa povrem eno spaljivanje, do korena, trave u zoni
- »da se u travi ne bi skrivalo oružje«; pa korišćenje izlaznih dana za
poslove domaćinstva u logoru.
Pošto smo sve to nabrojali, nećemo se sigurno začuditi da nošenje
brojeva ni izdaleka nije moglo biti najosetljiviji i najuvredljiviji način za
unižavanje dostojanstva logoraša. Kada Ivan Denisovič kaže: »Brojevi, oni
nem aju težinu,« to uopšte nije zato što je on izgubio dostojanstvo (što su mu

55
prebacivali gordi kritičari, oni koji brojeve sami nisu nosili a to znači ni
gladovali), to je jednostavno zdravi razum. Brojevi nam nisu bili teški ni
psihološki, ni m oralno (kako su to očekivali gospodari Gulaga), već iz
praktičnih razloga: pod pretnjom zatvora morali smo slobodno vreme
trošiti na prišivanje otrgnutih krajeva, na obnavljanje cifara kod um etnika,
a kada bi nam se našivke na poslu otkinule, morali smo tražiti nove krpice
i sve menjati.
O ne za koje su brojevi stvarno bili najpakleniji od svih izuma u logoru
bile su revnosne pripadnice nekih sekti. Takve su bile u ženskom logorskom
odeljenju blizu stanice Suslovo (Kamišlag), u kojem je čitava jedna trećina
žena ležala zbog religije. Jer je upravo ovo predviđala Apokalipsa (13: 16):
» .. .te im udari žig na desnoj ruci njihovoj
ili na čelima njihovim.«
Stoga su ove žene odbijale da nose brojeve, žig Satanin! Nisu pristajale ni
da se (istom Satani) potpisuju za državnu odeću. Logorska administracija
(načelnik U prave general Grigorjev, upravnik zasebnog logorskog punkta
m ajor Boguš) pokazala je dostojnu čvrstinu: naredila je da se one svuku do
donjeg rublja i izuju (čuvarke-komsomolke su sve to radile) da bi ove
fanatične lude studen naterala da prišiju brojeve. No, žene su i po mrazu
išle po zoni bose i u košuljama, radije nego da predaju dušu Satani!
I - administracija je pred tim duhom (reakcionarnim , nego šta, mi se
prosvećeni ne bismo bunili ovoliko protiv brojeva!) morala kapitulirati
i pripadnicam a sekti vratiti njihovu odeću, i one su je obukle bez brojeva!
(Jelena Ivanovna Usova je svih svojih deset godina provela tako, odeća
i rublje su joj se već raspadali, ali knjigovodstvo joj bez potpisa nije moglo
ništa izdati!)
Još nečim su nam brojevi bili teški - time što ih je onako krupne,
straža i izdaleka mogla lako pročitati. Straža nas je uvek gledala s daljine,
odm erene za »gotovs« i paljbu autom atičara, nikoga od nas naravno nije
znala po im enu, niti bi nas onako jednolično odevene mogla prepoznati da
nismo imali brojeve. A ovako, stražari su mogli videti ко u koloni razgo­
vara, ко izlazi iz svoje petorke, ili ne drži ruke na leđima, ili podiže nešto sa
zemlje, i bilo je dovoljno da kom andir straže raportira u logoru da bi
vinovnik bio bačen u zatvor.
Straža je bila još jedna sila koja je uterivala strah u kosti. Ta regularna
vojska, te »crvene epolete«, ti naši sinci s autom atim a bili su mračna
nerazum na sila koja о nam a ništa nije znala i nikada se s nam a nije
objašnjavala. O d nas prem a njima preleteti ništa nije moglo, a od njih
prem a nam a - dreka, lavež pasa, škljocanje zatvarača i kuršumi. I uvek su
u pravu bili oni, a ne mi.
U Ekibastuzu, prilikom jedne opravke balasta pod šinama, pri čemu
nije bilo označene linije već samo obruč straže, neki zek je u dozvoljenom
krugu pošao nekoliko koraka da iz bluze koju je bio bacio sa sebe uzme svoj

56
hleb. Vojnik je podigao oružje uz obraz i - ubio ga. I bio, naravno, u pravu.
I mogao dobiti samo pohvalu. I nije se, naravno, ni do danas pokajao. A mi
nismo ničim pokazali naše gnušanje. Niti smo, razume se, igde pisali. (A
i da jesm o - ко bi našu žalbu pustio dalje?)
D evetnaestog januara 1951. godine naša kolona od oko 500 ljudi
prilazila je objektu A R M (auto-rem ontne radionice). S jedne strane je
zona, te s nje nem a vojnika. Čekali smo da nas puste kroz kapiju. Iznenada
se logoraš Maloj (on je, u stvari, visok i krupan mom ak), bez reči, odvoji od
kolone i nekako zamišljeno pođe prem a komandiru straže. Imali smo utisak
da nije pri sebi i da ne zna šta radi. Nije podigao ruku, nije učinio nijedan
preteći gest, samo je rasejano išao. Komandir straže, neki gadan oficirski
kicoš, prepade se i poče odstupati pred M alojem, krešteći nešto nerazum ­
ljivo, nesposoban ni da se za pištolj uhvati. Na Maloja brzo skoči vojnik-
-autom atičar i s nekoliko koraka sasu mu plotun u grudi i trbuh, i sam
lagano odstupajući. Maloj pre nego što će pasti nastavi još korak-dva; tamo
gde ga na leđima bejahu pogodila nevidljiva zrna iz jakne vidljivo ispadahu
pram enovi vate. No, iako je Maloj već bio pao, a mi se, sva naša kolona,
nismo ni s mesta bili pomerili, kom andir izviknu - toliko se bio prepao
- kom andu: »Pali!«, i sa svih strana zaštektaše automati i zafijuka nam nad
samim glavama, zatrešta mitraljez odranije postavljen na položaj, i mnogo-
glasno, ко će histeričnije, zavikaše na nas: »Lezi! Lezi! Lezi!« I rafal poče
da se sve niže spušta, da kosi po žicama ograde. Mi, pet stotina nas, ne
bacismo se na vojnike, ne zgazismo ih - mi popadasmo ničice i ovako,
s glavom u snegu, u sram otnom bespomoćnom položaju, u to jutro svetoga
Jovana Krstitelja, više od četvrt sata ostasmo da ležimo kao ovce. Jer, sve
su nas kao od šale mogli pom latiti, i da nikome za to ne odgovaraju:
pokušaj pobune!
E to takvi smo mi prve dve godine specijalnih logora bili robovi, tako
izgubljeni od straha. О tom e vremenu dovoljno je rečeno u Ivanu Deniso-
viču.
Kako je do toga došlo? Zašto se to mnogohiljadno stado Pedeset
Osmog, političkih, da kažemo - đavo bi ga znao koliko smo bili politički, no
svejedno, sada kada smo bili odvojeni, izlučeni, na jednom mestu okup­
ljeni, sada valjda političkih? - zašto se ponašalo ovako pokorno, ovako
kukavički?
Ti logori nisu ni mogli drukčije početi. I tlačeni i tlačitelji dolazili su iz
ITL pa su i jedni i drugi nosili brem e desetleća - jedni ropske, drugi
gospodarske tradicije. Način života i način razmišljanja prenosio se sa živim
ljudima, koji su ih jedan kod drugoga podržavali i podgrejavali, jer je iz
jednog logora dolazilo po nekoliko stotina ljudi. Oni su na novo mesto
donosili svima zajedničko i od svih utuvljeno uverenje da je u logorskom
svetu čovek čoveku - pacov i ljudožder i da drugo ne može biti. Donosili su
sa sobom zainteresovanost isključivo za svoju sudbinu a savršenu ravnoduš­
nost za zajedničku. Dolazili su spremni da stupe u bespoštednu borbu da se

57
dočepaju brigadirstva, toplih mangupskih mesta u kuhinji, na rezanju
hleba, u magacinima, u računovodstvu i u KVC.
Kada u novo mesto ide usamljeni pojedinac, on se u svojim računima
da se onam o snađe može osloniti jedino na slučajnu sreću i na svoju
bezočnost. A li, kada se u dugovremenoj etapi od dve, tri ili četiri nedelje
voze u istom vagonu, kupaju u istim etapnim zatvorima, idu u istom stroju
oni koji imaju veliko iskustvo hvatanja u kost, koji znaju i kako se barata
pesnicom, i kako se ulaguje vlastima, i kako se ujeda ispodmuklo, i kako se
zanosi levo, odvrće od argata, kada se zajedno etapira već uigrana klapa
mangupa - prirodno je da se ti ljudi neće predavati slobodoumnim m ašta­
njima, već će složno prenositi štafetu ropstva, dogovarati se kako da
u novom logoru osvoje ključna mesta i kako da mangupe iz drugih logora
istisnu. U isto to vrem e, argati, taj neprosvećeni, sa svojom crnom kvrga­
vom sudbinom pomireni narod, dogovaraju se kako da na novom mestu
sastave bolju brigadu i da padnu kod snalažljivijeg brigadira.
Svi ti ljudi su nepovratno bili zaboravili ne samo da je svako od njih
čovek i da u sebi nosi božju vatru što mu otvara mogućnost za bolju sudbinu
nego su bili zaboravili i da bi trebalo da se usprave, da je najprostiji oblik
slobode pravo čoveka jednako kao i vazduh, da su svi oni takozvani
politički i da su sada, eto, među svojima.
Istina, među njima je, ipak, bio izvestan broj kriminalaca: upinjući se
da svoje miljenike zadrže od čestih bekstava (član 82 Krivičnog zakonika je
za bekstvo davao samo dve godine i lopovi su već imali po desetine i stotine
godina po novim kaznam a - zašto ne bežati kad te niko ne zaustavlja?),
vlasti su odlučile da im za bekstvo prišivaju član 5 8 -1 4 , to jest privrednu
sabotažu.
Takvih kriminalaca je u specijalne logore uopšte rečeno dolazilo vrlo
malo, u svakoj etapi po šačica, ali sasvim dovoljno da se, u skladu sa svojim
zakonom , vladaju silnički i bezočno, da postaju kom andanti s močugama
(kao ona dva A zerbejdžanca u Spasku što su kasnije bila zaklana), da
pomažu mangupima da na novim ostrvima Arhipelaga razviju isti onaj
sramni i posrani barjak ropskih radno-istrebljivačkih logora*.
Ekibastuski logor bio je osnovan godinu dana pre našeg dolaska,
1949, i u njemu je sve bilo ustrojeno po ugledu na prošlost, onakvu kakvu su
je doneli u glavama logoraši i logorske vlasti. Postojao je kom andant,
pomoćnik kom andanta i starešine baraka, koji su, ко prijavama ко pesni­
cama, zlostavljali svoje podanike. Postojala je zasebna baraka mangupa,
u kojoj se na »vagonetima« i za čajem između prijatelja rešavala sudbina
čitavih objekata i brigada. Postojale su (zahvaljujući naročitoj konstrukciji
finskih baraka) odvojene kabine u svakoj baraci, posednute, zavisno od
položaja, od jednog ili dvojice privilegovanih zekova. I rukovodioci radova

* U originalu: »истребительно-трудовы х лагерей «, što po prvim slovim a odgovara kratici

ITL.

58
 tukli su po vratu, i brigadiri po gubici, i čuvari kamdžijama. I našli se
bezobrazni kuvari moćnih čeljusti. I svim magacinima zavladali Kavkasci.
A dužnosti šefova gradilišta dokopala se grupa probisveta koji su se svi
proglasili za inženjere. A doušnici bez prestanka i bez smetnje nosili svoje
dostave u operativno odeljenje. I samo godinu ranije počevši od šatora,
logor je već imao kam eni zatvor, prem da još nedovršen, ali zato jako
opterećen: red na njega m orao se čekati, i s pismenim rešenjem, i po mesec-
-dva - bezakonje, šta drugo da se kaže! Red za zatvor! (Imao sam i ja
rešenje za njega, ali red ipak nisam dočekao.)
Istina, tokom te prve godine već se gasila zvezda kriminalaca (bolje
rečeno kučaka, pošto su prihvatali logorske funkcije). Već se osećalo da
gube mah - nisu više imali kriminalnog podm latka, nikoga da trči oko njih
i ugađa im. Nešto im nije išlo. K om andant M ageran, kada ga je komandir
disciplinskog režima predstavljao postrojenom logoru, još se mučio da
gleda m rko i bodro. No, neuverenost je već vladala njime, i njegova zvezda
je uskoro neslavno potam nela.
Našu etapu, kao i svaku novu, dočeka nasilje od prvog kupanja
u prihvatnom kupatilu. Radnici kupatila, brice i rukovodioci radova držali
su se napregnuto i udruženo nasrtali na svakog onog koji bi pokušao koliko
da da stidljivu zam erku zbog pocepanog rublja, zbog hladne vode ili zbog
postupka kod parenja. Oni kao da su tako nešto jedva čekali: učas bi se po
nekolicina njih, kao čopor pasa, dalo u dreku, sračunato mnogo glasniju
nego što bi situacija nalagala: »Nije vam ovo kujbiševski etapni!«, sve
podnoseći žrtvi pod nos svoje uhranjene pesnice. (Ovaj postupak je psiholo­
ški vrlo efikasan. Goli čovek je deset puta nemoćniji protiv obučenog. Kada
se tako nova etapa isprepada na prvom kupanju, ona će i u daljem
logorskom životu ostati kao oduzeta.)
V olođa G eršuni, isti onaj učenik koji je računao da će u logoru, čim
razvidi situaciju, tražiti »s kim će«, prvoga dana bi određen da učvršćuje
logor - da kopa jamu pod stubom za osvetljenje. Kako je bio slab, on
norm u nije ispunio. Pomoćnik rukovodioca snabdevanja materijalom Batu-
rin, kučka i on, i on prim irena, ali još ne sa sasvim podvijenim repom ,
nazove ga »piratom« i udari po licu. Geršuni baci ćuskiju i odmaknu se od
jam e. Pođe u kom andaturu i stavi tamo do znanja: »Zatvorite me ako
hoćete, ali na rad neću sve dok vaši pirati (njega je, nenaviknutog, ono
»pirat« bilo posebno uvredilo) budu tukli. Zatvora nije lišen, u dva navrata
odležao je 18 dana (to se radi ovako: prvo se da pet ili deset dana, pa te kad
ti kazna istekne ne oslobode, čekaju da počneš da protestuješ i psuješ i onda
ti »po zakonu« odrežu novu kaznu zatvora.) Posle zatvora dobio je za
neobuzdano ponašanje još dva meseca bura, to jest da leži u istoj ćeliji, ali
da izlazi na rad na fabriku kreča a topli čorbuljak i hleb da dobija onako
kako norm u ispuni. Videći da sve dublje tone u nesreću, Geršuni je
pokušao da se spase pomoću am bulante, ne znajući još ко je njena šefica
Dubinska. Računao je da će ako pokaže svoje ravne tabane biti oslobođen

59
od dugog pešačenja do krečane. No, u am bulantu ga nisu hteli ni odvesti,
ekibastuski bur nem a potrebe za am bulantnim pregledima. Da bi se, ipak,
nekako izborio da ga upute onam o, a kako mu je glava bila puna priča
0 tom e kako treba protestovati, Geršuni je, umesto da iziđe na zbor za
izlazak na rad, ostao na ležaju u gaćicama. Čuvari »Polundra« (bivši
m ornar, došao iz psihičke bolnice) i Konencov svuku ga s ležaja i onako
u gaćicama odvuku prem a zbornom mestu. Oni ga vukli a on se rukama
hvatao za kam enje što je bilo doneto za zidanje i ležalo rastureno na
njihovom putu, da bi se nekako uhvatio i odupro. Već je i pristajao da pođe
1 vikao: »Pustite me da obučem pantalone!«, no oni ga nisu puštali. Na
stražari, zadržavajući sav stroj, četiri hiljade ljudi, ovaj slabašni dečko je
vikao: »Gestapovci! Fašisti!« i borio se da mu ne stave lisice. I pored svega,
Polundra i Konencov su mu sagnuli glavu do zemlje, nam etnuli mu lisice
i počeli ga ćuškati pred sobom. Ni njih, ni kom andira disciplinskog režima,
poručnika M ačehovskoga, nije mučilo - to je zbog nečega mučilo samo
G eršunija - kako će on go u gaćicama proći duž čitavoga radničkog naselja.
I on je odbio da pođe. Pored njega je stajao neki prćonosi stražar-vodič
pasa. V olođa se seća kako mu je ovaj jedva čujno dobacio: »Šta praviš
kijam et, stani u stroj! Ostaćeš kod vatre, nećeš valjda raditi.« I zadržavao
čvrsto psa da mu se ne istrgne i skoči Volođi za grlo. Pas je naime video da
se taj klinac protivi plavim epoletam a. Volođu su vratili sa zbora u bur.
Lisice su mu sve bolnije stezale ruke na leđima, čuvar Kozak ga držao za
grlo i muvao kolenom u slabine. Zatim su ga bacili na pod i neko
profesionalno znalački predložio: »Udrite ga dok se ne u .. .re!« I bili su ga
čizmama, pogađali i u slepoočnicu, sve dok nije izgubio svest. Drugog dana
pozvao ga je operativni delegat i počeo mu ispredati delo zbog terorističke
nam ere: ono kad su ga vukli, hvatao se za kamenje - zašto?
Drugi put se isto ovako usprotivi da iziđe na zborno mesto Tverdo-
hleb, i još objavi štrajk glađu: odbija da radi za Satanu! Ni najmanje ne
hajući za njegovo gladovanje i štrajkovanje, njega su povukli na silu, no iz
obične barake, tako da je Tverdohleb uspeo da se domogne prozora
i polomi stakla. Stakla su oštro zazvečala duž cele linije,* i ta zveka bila je
kao neka zlokobna muzika koja je pratila prebrojavanje koje su obavljali
rukovodioci radova i čuvari.
Muzika uz mučnu, jednoličnu melodiju naših dana, nedelja, meseca,
godina.
Nikakve svetlosti nije se naziralo, u daljini. Nju nije ni predviđao plan
M VD onda kada su stvarani ovi logori.
Nas oko dvadeset pet novodošlih, Ukrajinaca najviše, zbismo se
u jednu brigadu i uspesmo da se dogovorimo s rukovodiocima radova da
nam brigadira odrede između nas, onog Pavla Baranjuka. Brigada ispade
m irna, radna (Zapadne Ukrajince, samo što odvojene od još nekolektivizi-

* Linija: centralna staza i prostor duž zone.

60
rane zemlje, nije trebalo terati da rade; naprotiv, ponekad ih je trebalo
zadržavati!)^.Radismo koji dan kao nekvalifikovani, no uskoro se kod nas
nađoše majstori zidari, a i drugi se odlučiše da se priuče tome zanatu, i tako
postadosm o zidarska brigada. Zidanje krenu odlično. Vlast to zapazi i skide
nas sa gradnje kuća za slobodne i ostavi u zoni. Brigadiru pokazaše gomilu
kam enja do bura - isto ono kamenje što se za njega Geršuni hvatao
- i obećaše da će novo stizati blagovremeno iz kam enoloma. I objasniše
nam da je bur zasad tek polovina bura. Mi treba da dozidamo drugu
polovinu. To je naš zadatak.
Tako mi, na našu sram otu, počesmo zidati zatvor za same sebe.
Tekli su dani duge sušne jeseni - celog septem bra i prve polovine
oktobra ne pade ni kapi kiše. Jutra su tiha, a zatim se podigne vetar, sve jači
do podne, pa se opet koncem dana stiša. K atkad on ne prestaje: cvili, srce
nam para, podseća nas da smo u toj ravnoj stepi koja nam u dušu uvlači
zebnju i nemir. Mi je vidimo odmah sa skela bura: ni naselje s prvim
fabričkim zgradam a, ni vojničko naselje za stražu, a još manje naša žičana
ograda, ne mogu nam zakloniti beskrajno, savršeno ravno prostranstvo
stepe, u kojem se nazire jedino red novooljuštenih telefonskih stubova na
severoistoku prem a Pavlodaru, prostranstvo koje ubija svaku nadu. S vre­
m ena na vrem e, iznenada nahrupi silan vetar, donese nam svu sibirsku
hladnoću, natera nas da obučemo jakne, zaspe nas, ošine po licu krupnim
peskom i kamenčićima što ih pom ete po stepi. Nema mi druge, najbolje je
da navedem pesmu što sam je sastavio onih dana dok smo zidali naš bur.

Z ID A R

Evo - ja sam zidar. Kako veli pesnik*,

Tamnicu zidam od kam ena leđnoga.
No - okolo grada nema. Zona. Bodljikave žice.
V etar šiba. Pusta stepa. Neće proći srećnik
D a me upita: zidaš - za koga?
U čistom nebu jastreb lebdi i klikće.
Malo nam: kuršumi, psi, bodljikave žice,
Treba nam još - u tamnici tamnice.
O dm ereno radim. U ruci mi mistrija.
Rad me i samog polako zanosi.
Zid je naševelj, veli major-delija,
Prvi ćemo, veli, mi mu biti gosti.
Kad bi samo to! Reč jedna neoprezna -
U dosijeu mi recka, prava morija:
Po prijavi - špijuni rade, sve se zna -

* O snovni m otiv p esm e je isti kao u istoim enoj pesm i Valerija Brjusova, nastaloj 1906. godine,
pa su i aluzije u početku u vezi s m otivim a te pesm e.

61
 D va imena povezana: drug moj i ja.
Dozivajuć se, biju i klešu vešti čekići.
Zid do zida, zidovi unakrst - rastu rupe
Pod nama i skelama: buduće ćelije reže,
Nečijih bliskih muka zindan zija.
Dimimo krdžu, zbijamo šalu: kad će se ići
Na večeru, na ono jada hleba i prekrupe?
A ove naše sa maticom samo cesta veže,
I još na stubovima telefonske žice.
Bože, kakvi smo mi slabići!
Bože, kakve smo mi kukavice!

Kukavice! Robovi! I ne zato što smo plašeći se pretnji majora Maksi-

menka kam enje kako treba ukrštali i betona koliko treba metali, sve da bi
budući sužnji zid teže probijali. Već zato što smo, kao brigada koja gradi
zatvor, bez obzira što norm u nismo postizali, dobijali repete: mi to nismo
bacali majoru u lice, mi smo to jeli. A naš drug Volođa Geršuni već je ležao
u sagrađenom krilu zatvora. I Ivan Spaski, bez ikakve krivice, za neku
nepoznatu recku u dosijeu, već bio u disciplinskoj baraci. I mnogima od nas
predstojao je taj isti bur, te iste ćelije koje smo tako brižljivo i tako čvrsto
zidali. U isto vrem e, dok smo mi gradili zatvor, dok smo trčali s malterom
i kam enjem , jednoga dana u stepi odjeknuše pucnji. Uskoro stražari logora,
nedaleko od nas, priđe crna marica (prava, gradska, data na raspolaganje
jedinici straže, samo što na stranam a nije imala natpis »Pijte sovjetski
šampanjac!«, nam enjen za punoglavce). Iz marice izbaciše četvoricu pre­
mlaćenih, krvavih ljudi, od kojih dvojica posrtahu. Jednoga povukoše.
A samo prvi, Ivan Vorobjov, koračaše gordo i pun mržnje.
Begunce provedoše nam a ispod nogu, ispod naših skela, i uvedoše
u desno, gotovo krilo bura.
A mi - mi nastavismo da zid am o ...
Bekstvo! Kakva smelost očajnika! Bez civilnog odela, bez hrane,
praznih ruku - proći kroz ogradu koju brane kuršumi i uteći u beskrajnu
golu bezvodnu stepu! To čak nije smelost, to je drskost, izazov sudbini,
način gordog samoubistva. I eto, na takav otpor su sposobni najjači
i najsmeliji među nama!
A mi - nastavljamo da zidamo.
I da prosuđujem o. Ovo je već drugo bekstvo u toku meseca. Ni ono
prvo nije uspelo, samo - ono je bilo dosta glupo. Vasilij Brjuhin (zvani
»Bljuher«), inženjer M utjanov i još jedan bivši poljski oficir iskopali su
u mehaničkoj radionici, gde su radili, jamu od m etra dubine i sakrili se
u njoj s rezervom hrane. Naivno su računali da će uveče, kao što je to uvek
bivalo, straža biti povučena s radne zone i da će oni umaći. Ali na zboru za
odlazak s rada ispostavilo se da nema trojice a žica okolo je zdrava, i straža
nekoliko dana nije skidana. Za to vreme iznad njih su prolazili ljudi

62
i dovodili psa; oni su, da om etu psa, pod otvor za vazduh postavljali vatu
natopljenu benzinom. Tri dana su sedeli ne razgovarajući, ne mrdajući, sa
zgrčenim isprepletenim nogama i rukam a - trojica u jednom kubnom
metru! I na kraju - više nisu mogli, izišli su.
Dolaze u zonu brigade i pričaju kako je bežala grupa Vorobjova:
pokidala žice kamionom.
Prolazi još jedna nedelja. Mi zidamo. Već se sasvim jasno nazire drugo
krilo bura - biće to udobne male stroge ćelije, pa samice, pa mali tamburi,
mi smo na malom prostoru ugradili već toliko kamena; njega dovoze
i dovoze s kam enoloma: kamen je džabe, ruke i tamo i ovde džabe, državni
je samo cement.
Prolazi nedelja - dosta vrem ena da četiri hiljade Ekibastuzaca razmisli
i zaključi da je bekstvo bezumlje, da ništa ne nudi i ne daje. Ali, jednog, isto
onakvog sunčanog dana, u stepi opet prasak. Bekstvo! Pa to je neka
epidemija! O pet juri crna marica i dovozi dvojicu (treći je na licu mesta
ubijen). Tu dvojicu - Batanova i jednog sasvim sićušnog, mladog - provode
krvave pored nas, pod našim skelama, u gotovo krilo da bi ih tamo i dalje
tukli i bacili ih nage na goli kam en bez hleba i vode. Ti, robe, šta ti osećaš
dok gledaš te jadnike kojima meso visi a oni ostaju gordi? Možda se podlo
raduješ što uhvaćen, prem laćen, smrti predat - nisi ti, već neko drugi?
»Brže, brže, m ora se što pre završavati levo krilo!«, viče nam trbuljati
major M aksimenko.
Mi - zidamo. Mi ćemo doveče imati dodatak kaše.
M alter nosi kapetan fregate Burkovski. Sve što se radi - radi se za
domovinu.
Uveče čujemo: i Batanov se kamionom probijao. Kamion je onespo­
sobljen vatrom iz oružja.
E, sada ste valjda shvatili, vi robovi, da je bekstvo puko samoubistvo,
da dalje od jednog kilom etra niko neće umaći, da je vaša sudbina: raditi
i krepati?!
Nije prošlo ni pet dana - pucnje niko nije čuo, ali nebo kao da je sač
a po njemu neko bije ogromnom ćuskijom - velika novost: bekstvo! Novo
bekstvo! Ovoga puta - uspešno!
Bekstvo od 17. septem bra je tako čisto izvedeno da se na večernjoj
prozivci ništa ne zapaža, čuvarima su svi računi ispravni. Tek ujutru,
osam naestoga, počinje nešto da im ne štima, zbor za izlazak se izostavlja,
počinje opšta provera. Nekoliko takvih na liniji, zatim provera po bara­
kam a, zatim po brigadam a, zatim prozivka po spiskovima, jer eto, naši psi-
-čuvari umeju brojati samo novac u kasi. Svaki put se dobij a različit
rezultat. D o sada ne znaju ni koliko ih je uteklo. Ко je utekao, kada, kuda,
kako?
I ponedeljak se bliži kraju a nama ručak ne izdaju (i kuvare iz kuhinje
su isterali na liniju, broje i njih), no mi se nimalo ne ljutimo, mi se
radujem o. Svako srećno bekstvo velika je radost za zatvorenike. Koliko

63
god posle toga divljala straža, koliko god se pooštravao režim, mi se uopšte
ne ljutim o, nam a je to slavlje! Mi idemo gordo uzdignute glave. Mi smo
mudriji od vas, gospodo psi! Mi smo utekli! (I gledajući šefovima u oči, mi
u sebi mislimo: samo da ih ne uhvate, samo da ih ne uhvate!)
Uz to, ni na rad nas ne izvode. Ponedeljak nam prolazi kao drugi
praznik. (D obro je što momci nisu mdnuli u subotu! Znaju oni da je greh
logorašu pokvariti nedelju!)
Ali, ко su oni? Koji su to?
U ponedeljak veče širi se glas: Georgij Teno i Koljka Ždanok.
Naš zatvor raste. Mi smo već postavili veze nad vratima, već zatvorili
odozgo male prozorčiće, već ostavljamo gnezda za rogove.
Tri dana od bekstva. Sedam. D eset. Petnaest.
Ništa se ne čuje!
U tekli su!
 G lav a 4

ZAŠTO SMO TRPELI?

Jedan od mojih čitalaca je obrazovani istoričar-marksist. Pošto je

u svojoj mekoj fotelji prelistao do onog mesta gde mi zidamo bur, on skida
naočare i nečim pljosnatim, nečim nalik lenjiru, lupka po stranici i klima
glavom:
- D a, da, ja tome verujem. A ovamo dašak nekakve njihove revolu­
cije! Vidi ti đavola jednih! Kakva mi vaša revolucija! Za to je potrebna
istorijska zakonitost. A vas su odabrali, nekoliko hiljada takozvanih »poli­
tičkih« - pa šta? Lišeni ljudskog lika, dostojanstva, porodice, slobode,
odeće, hleba —a šta ste učinili? Zašto niste ustali?
- Hleb smo odrađivali. Vidiš - zatvor gradili.
- To je u redu. I trebalo je da gradite. Sve to je za narod. To je jedino
ispravno rešenje. Ali, dragi moji, nemojte se onda nazivati revoluciona­
rima! Z a revoluciju se mora biti povezan s jedinom naprednom k la so m ...
- A zar nismo svi mi tada bili radnici?...
- To ne igra nikakvu ulogu. Objektivno, to je samo zanovetanje.
Zakonitost - razum ete li vi šta je to?
Pa, sve mi se čini i da razumem. Razum em, časna reč. Razumem da
ako mnogomilionski logori žive četrdeset godina da je to istorijska nužnost.
Previše je miliona i previše godina da bi se sve moglo objasniti Staljinovim
hirovima i Berijinim podlostima i naivnim poverenjem partije na vlasti, koja
je pod stalnom svetlošću Avangardnog Učenja. Samo, ja ovu zakonitost
neću koristiti protiv mog protivnika u diskusiji. Jer, on će mi se tek ljubazno
osm ehnuti i reći da sada nije reč о tom e, da se ja udaljavam od glavnoga.
On vidi da sam se ja zbunio, da imam lošu predstavu о istorijskoj
zakonitosti i objašnjava mi:
- Vidiš, revolucionari su uzeli i pomeli carizam. Prosto i jednostavno.
A šta misliš, da je car Nikolica pokušao da ovako pozatvara revolucionare?
Da je pokušao da im okači brojeve? D a je p o k u ša o ...
- Tačno. On nije pokušao. Nije pokušao, i baš zato će ostati oni koji
će pokušati posle njega.
- Ali, on nije ni mogao! Znaš šta znači: nije mogao!
Neka i tako bude: ne nije hteo - nije mogao.

5 Arhipelag Gulag, 3
65
 Prem a opšteprihvaćenoj kadetskoj (ja već i ne kažem socijalističkoj)
interpretaciji, celokupna ruska istorija je neprestano smenjivanje tiranija.
Tiranija T atara. Tiranija moskovskih kneževa. Petsto godina istočnjačkog
despotizma, odomaćenog i dobro ukorenjenog kod nas otvorenog ropstva.
(Ni zemaljskih sabora nije bilo, ni seoske opštine, ni slobodnih Kozaka, ni
slobodnih seljaka na Severu.*) Bio to Ivan Grozni, ili Aleksej Premilostivi,
ili P etar Surovi, ili K atarina od V elura, ili čak Aleksandar II - svi su carevi,
sve do februarske revolucije, biva, znali samo za jedno: da gaze. Da gaze
svoje podanike kao bube, kao gusenice. Režim je pritiskao podanike,
pobune i ustanci su surovo ugušivani.
- Stani malo, stani! Gušeni jesu, ali gušeni uz popust; gušeni jesu, ali
ne kako mi to s našom tehnologijom zamišljamo. Uzmimo za prim er obične
vojnike koji su stajali u dekabrističkim četvornim redovima: petoga dana
s u s v i d o p o s l e d n j e g a p u š t e n i. (Pa uporedi: u Berlinu 1953,
u Budim pešti 1956, u Novočerkasku 1962 - streljanja vojnika, ne zato što su
se pobunili, već zato što su odbili da pucaju u nenaoružanu gomilu.) A od
pobunjenih oficira kažnjeni su samo petorica - može li se tako nešto
zamisliti u sovjetsko vreme? Kod nas teško da bi ijedan ostao živ!
I ni Puškinu, ni Ljerm ontovu, nisu izricane kazne za njihovu drsku
literaturu, Tolstoja za otvoreno podrivanje države niko nije ni prstom
takao. »Gde bi ti bio 14. decem bra u Petrogradu?« - upitao je Puškina
Nikolaj I. A Puškin njemu iskreno: »Na Senatskom trgu.« I za ovo b io ...
pušten da ide kući. A mi koji smo na svojoj koži osetili mašineriju sudskog
sistem a, pa i naši dragi prijatelji - javni tužioci, mi odlično znamo šta je
zasluživao ovaj Puškinov odgovor: član 58, tačka 2, oružani ustanak;
u najpogodnijem tum ačenju: u vezi s članom 19 (nam era), pa ako ne
streljanje, a ono ništa manje od desetke. Kod nas su i Puškini dobijali
kazne, odlazili u logore i umirali (a Gumiljov nije ni kretao, s njim su računi
sređeni u podrum u).
. Krimski rat, najsrećniji od svih za Rusiju, nije doneo samo oslobođe­
nje seljaka i A leksandrove reform e, već se istovremeno s njima rodilo
i moćno javno mnenje.
Još se spolja gnojila, pa čak se i širila sibirska robija, rađala se neka
vrsta etapnih zatvora, gonjene etape, zasedali sudovi. Ali, šta se to zbiva?
Sudovi zasedaju, sudovi većaju - a V era Zasulič, Vera koja je pucala u šefa
prestoničke policije(!) - oslobođena!. .. (Ova neozbiljnost s kojom je
oslobođena V. Zasulič prostrla se do neozbiljnosti s kojom je izgrađena
lenjingradska Velika kuća - na istom tom m e stu ...) A Vera Zasulič nije
sama kupovala revolver s kojim će pucati na Trepova - on joj je kupljen, pa

* Zem aljski sabori: oblik sam ouprave (postojali do 1613. god in e). Seoska opština: vrlo stari
oblik n eposredne seosk e sam ouprave, održao se do oktobarske revolucije, delom i do kolektivizacije
sela. Slobodni Kozaci: seljaci na D on u , u Zaporožju i Kubanu. poreklom prebegli seljaci iz centralne
R usije, im ali su vlastitu zem lju, sam oupravu i nisu poznavali oblik km etstva. Severni seljaci nikad nisu
bili u km etskom od n osu , bili su najslobodniji od svih ruskih seljaka.

66
menjan za veći kalibar, za na medvede, a sud nije ni m akar pitanje postavio:
а ко ga je kupio, a gde je taj čovek? Ovakav saučesnik se po ruskim
zakonima nije sm atrao za zločinca. (Po sovjetskima, on bi odmah dobio
sm rtnik.)
Sedam atentata izvršeno je na A leksandra II (atentat K arakozova1, pa
Solovjova, pa onaj kod A leksandrovska, pa kod Kurska, pa Halturinova
bom ba, pa Tetjorkina mina, i na kraju atentat Grinevickoga). Aleksandar
II se kretao unezvereno (bez obezbeđenja, ne zaboravimo) po Petrogradu,
»kao progonjena zver« (svedoči nam Lav Tolstoj, koji se s njim sreo na
jednom privatnom stepeništu2). I šta? On je razorio i prognao pola Petro-
grada, kao ono posle ubistva Kirova? - Šta je vama? To mu ni na kraj
pam eti nije moglo pasti! Primenio profilaktički masovni teror? Opšti teror,
kao ono 1918? Uzeo ta o c e ? -T a d a se za taj pojam nije ni znalo. Pozatvarao
sumnjive? - Kako to ? !. . . Pogubio hiljade? - Pogubio, da - pet ljudi. A za
sve to vreme osuđeno tri stotine. (A da je samo jedan takav pokušaj bio na
Staljina, koliko bi nas to miliona duša koštalo?)
Godine 1891, piše boljševik Oljminski, on je u Krstovima bio jedini
politički. Pošto je prebačen u Moskvu, opet jedini i u Taganki. Tek se
u Butirkam a uoči etape skupilo nekoliko n jih !... (I četvrt veka kasnije
februarska revolucija je zatekla u odeskom zatvorskom zamku - 7 politič­
kih, u Mogiljovu - trojicu.)
Sa svakom godinom širenja prosvete i slobodne književnosti raslo je
i nevidljivo ali za careve strašno javno mnenje, a oni nisu mogli ni dizgine
zategnuti niti se za grivu uhvatiti, i Nikolaju II nije ništa drugo preostajalo
do da se uhvati za sapi i rep.
On nije imao hrabrosti za delanje. Ni on, ni svi njegovi vlastodršci nisu
više imali odlučnosti da se bore za vlast. Oni više nisu pritiskali, samo bi
ovlaš naprli pa popustili. I stalno se obazirali i osluškivali: a šta će reći javno
mnenje?
Nikolaj II je zabranio obaveštajnu agenturu u vojnim jedinicama
smatrajući je za uvredu armije. (I zato niko od vlasti nije znao kakva se
u armiji vodi propaganda.) A da prate revolucionare upućivani su samo
priglupi agenti i korišćena samo njihova oskudna obaveštenja, zato što se
vlada sm atrala vezana zakonima i nije mogla (kao u sovjetsko vreme)
jednostavno pohapsiti sve sumnjive odreda, ne mareći da li krivice ima ili
nema.
Uzmimo za prim er M iljukova, istog onog lidera kadeta koji se i posle
trideset godina sovjetske vlasti ponosio što je dao »Signal za revoluciju« (1.
novem bra 1916) - »glupost ili izdaja?«. Njegov ispad 1900. godine je sasvim

1 U zgred budi rečen o, K arakozov je im ao brata. - Brat onoga koji je pucao na cara - vagnite na
našoj vagi! - dob io je ovu kaznu: »Naređuje mu se da ubuduće nosi prezim e Vladim irov.«
2 Л е в Т олст ой в воспом инаниях соврем ен ни ков [L a v T olstoj и sećanjim a savrem en ika],
G IH L , 1 9 5 5 , t . l , str. 180.

5* 67
bezazlen: kao profesor, on je u govoru na studentskom zboru (profesor na
studentskom zboru!) razvio misao (među slušaocima je i student Savinkov)
da će dinamika revolucionarnog pokreta, s obzirom na nepopustljivost
vlasti, neizbežno dovesti do terora. Ali to nije podstrekavanje, je li tako?
I ne namere koje vo d e. . . ? To je samo obična bolećivost radikalnih liberala
u odnosu na teror (dok se on ne okrene protiv njih). Zato je Miljukov
priveden u D PZ u Ulici drvoreda. (U njegovom stanu je zaplenjen i nacrt
novog ustava.) U zatvor mu je odmah predato cveće, poslastice, hrana,
mnogo toga, od simpatizera. I naravno, on može doći do bilo koje knjige iz
Javne biblioteke. K ratka istraga, i upravo za vreme nje, upravo student
ubija ministra prosvete (dva meseca posle onog zbora), ali to se ni najmanje
ne uzima kao otežavajuća okolnost za Miljukova. On će presudu čekati na
slobodi, samo ne u Petrogradu. Ali, gde će živeti? Pa, s one strane stanice
U deljna, to se više ne sm atra Petrogradom . U Petrogradu je skoro svaki
dan, čas u »Književnom fondu«, čas u redakciji Ruskog bogatstva. U m eđu­
vrem enu je dobio odobrenje i da putuje u . .. Englesku. Na kraju, odluka:
6 meseci u Krstovima. (Ni ovde nikada nije ostajao bez narcisa i knjiga iz
Javne biblioteke.) No, ležao je samo tri meseca: na molbu Ključevskoga
(»potreban je za nauku«), car ga je oslobodio. (I toga cara će Miljukov
posle nazvati »starim despotom« i klevetnički ga optužiti za izdaju Rusije.)
I uskoro mu je opet dozvoljeno da ide u Evropu i Am eriku - da onamo
priprem a javno mnenje protiv ruske vlade.
Jedan od mračnih duhova februarske revolucije Gimer-Suhanov »pro-
teran« je iz Petrograda u proleće 1914, tako da je i dalje pod svojim
sopstvenim imenom služio u M inistarstvu poljoprivrede (da i ne pominjemo
da je često noćio u svojoj kući).
Kako je 1907. ubijen načelnik Glavne zatvorske uprave Maksimovski?
U prava se nalazila u istoj zgradi s privatnim stanovima i skoro i da nije
imala obezbeđenja. Uveče, u neslužbeno vreme, Maksimovski je lakoverno
primio ženu koja je tražila prijem - i ona ga je ubila.
Kada je načelnik departm ana policije Lopuhin odao revolucionarima
tajnu Azefa*, u Krivičnom zakoniku se čak nije našao član po kojem će mu
se suditi, režim nije čak bio zaštićen od odavanja državne tajne. (Ipak se
odlučilo da mu se sudi po nekom analognom članu, i zlatni advokatski
glasovi su dugo potom blatili taj proces kao »sramotu carskog režima«. Po
mišljenju liberala, Lopuhin se nije imao za šta izvoditi na sud.)
Vlast je upravo svojom kukavičkom polovičnošću samo razdraživala
i razjarivala protivnike.
Junaci onog vrem ena očekivali su tako malo teškoća od zatvorskog
režima da je Bogrov, on koji se nije pokolebao da ubije Stolipina, mozak
i slavu Rusije, kada su mu nadenuli lisice, glasno uzviknuo: »Boli me!«

* A z e f, Jevno F išeljevič, jedan od eserskih lidera, a u stvari provokator, razobličen je 1908. go­
dine.

68
 Koliko je zatvorski režim bio blag, može se suditi po planu za bekstvo
kijevskog anarhiste Justina Žuka 1907. godine (koje nije obavljeno samo
zbog prijave, očigledno Bogrova): za vreme pauze suda (politički proces!),
Zuk (terorist, izići će u klozet u dvorištu, kuda (čak ni poizdalje) straža
neće, razum e se(!), poći. A tamo će ga čekati zavežljaj s građanskim
odelom i sprava kojom će se osloboditi od okova (može se ovo u dvorištu
suda!).
Vlasti su progonile revolucionare tam an onoliko koliko je bilo
dovoljno da se oni upoznaju u zatvorima, da se okale, da se stvori oreol oko
njihovih glava. Mi danas, koji imamo pravi aršin za merenje razm era,
možemo smelo tvrditi da carska vlada nije progonila revolucionare, već ih
je, na svoju propast, mazila. N eodlučnost, slabost carske vlade uočljivi su
svakome ко je okusio na sebi sudski sistem što nikad ne može omanuti.
Pogledajmo pažljivije bar dobro nam znanu Lenjinovu biografiju.
U proleće 1887, njegov rođeni brat je pogubljen zbog atentata na A leksan­
dra III.3 Kao i brat Karakozova, i on je brat careubice. Pa šta? Iste te
godine, u jesen, Vladimir Uljanov upisuje se na Im peratorski kazanjski
univerzitet, i to - na prava! Čudno, zar ne?
Tačno je, iste te godine Vladimir Uljanov je isključen s Univerziteta.
Ali - za organizaciju protiv vladinog studentskog zbora. To jest, mlađi brat
careubice podbada studente na neposlušnost! Šta bi on dobio kod nas?
Streljanje, to bezuslovno (a ostali po dvadeset pet i po deset!). Njega
- isključuju s Univerziteta. Kakva surovost! I uz to, progone ga. . . Na
Sahalin?4 Ne, na porodično imanje Kokuškino, gde on ionako ide leti. On
želi da radi - biće mu omogućeno: obarače šumu u tajgi? Ne, baviće se
pravničkom praksom u Samari i, istovremeno, učestvovati u radu ilegalnih
kružoka. A zatim polagati ispite za vanredne studije na Petrogradskom
univerzitetu. (A gde su upitnici? Šta radi Specijalno odeljenje?)
I evo kroz nekoliko godina ovaj najmlađi revolucionar je uhapšen zato
što je u prestonici stvorio »Savez borbe za oslobođenje«,* ništa manje, što
je u više navrata držao radnicima govore »kojima je pozivao na pobunu«,
što je pisao letke. M učen, moren glađu? Ne, dobio režim koji odgovara
umnom radu. U petrogradskom istražnom zatvoru, u kojem je ležao godinu
dana i gde su mu doturane desetine potrebnih knjiga, napisao je veći deo

3 Pri tom je , uzgred da k ažem o, u toku sudske istrage ustanovljeno da je A n a U ljanova dobila iz
Vilna šifrovan telegram : »sestra opasno b olesn a«, što je značilo: »ide oružje«. A n a se nije nimalo
začudila, m ada u V ilnu nikakve sestre nije im ala, već je telegram , nejasno zašto, predala Aleksandru.
Jasno je da je ona saučesnica, kod nas bi joj desetka bila zagarantovana. A ona čak ni na odgovornost
nije pozvana! Po istom delu ustanovljeno je da je druga jedna A na (Serdjukova), učiteljica iz
Jekaterinodara, iz prve ruke znala da se priprema atentat na cara, ali je ćutala. Šta bi kod nas bilo
s njom ? Streljanje. A ona dobila - dve g o d in e ...
4 U zgred da kažem o: na Sahalinu je bilo političkih zatvorenika. N o , kako to da na njemu nije
bilo nijednog iole p ozn atog boljševika (pa ni m enjševika)?
* »Savez borbe za oslob ođ en je radničke klase« nastao je 1 895. i začetak je m arksističkog
organizovanja u Rusiji.

69
Razvitka kapitalizma u Rusiji, a osim toga slao - legalno, preko tužilaštva!
- E konom ske studije u marksistički časopis Nova reč. U zatvoru je za svoj
novac dobijao dijetalni ručak, mleko, m ineralnu vodu iz apoteke, tri puta
nedeljno pakete od kuće. (Ovako je i Trocki u Petropavlovskoj tvrđavi
mogao ispisivati prvi projekt perm anentne revolucije.)
Ali - kasnije je streljan po presudi Trojke? Ne, nije dobio čak ni
zatvor, samo je prognan. U Jakutiju, doživotno? Ne, u divni minusinski
kraj, na tri godine. O nam o ga sprovode s lisicama na rukam a? U vagon-
zaku? O , ne! On putuje kao slobodni građanin, pre toga može tri dana
slobodno prošetati po Petrogradu, pa po Moskvi - treba mu da ostavi
instrukcije za konspiraciju, da uspostavi veze, da se posavetuje s revoluci­
onarim a koji ostaju. I u progonstvo može putovati na svoj račun, to jest
zajedno sa slobodnim putnicima. Tako, Lenjin nije video nijedne etape,
nijednog etapnog zatvora, ni na putu za Sibir, ni iz Sibira. Zatim u Krasno-
jarsku treba da poradi mesec-dva u biblioteci, da bi završio Razvitak
kapitalizma, i ova knjiga, napisana u progonstvu, pojavljuje se bez ikakve
sm etnje od strane cenzure (izmerite našim aršinom!). Samo, od čega on živi
u tom dalekom selu, gde neće naći posao? Prosta stvar - zatražio je da ga
država izdržava, a ona mu daje više nego što mu je potrebno (iako mu je
i m ajka dovoljno imućna i šalje mu sve što on zatraži). Boljih uslova od onih
što ih je Lenjin imao u tom svom jedinom progonstvu nije moglo biti.
S jedinstvenom jevtinoćom - zdrava hrana, mesa koliko želi (ovan za
nedelju), m leko, povrće, neograničen lov (kako je kerom nezadovoljan,
nam eravaju, bez imalo šale, da mu jednog pošalju iz Petrograda; u lovu ga
ujedaju komarči, on naručuje glaze rukavice). Izlečio se od želudačnih
i drugih bolesti iz mladih dana, brzo se popunio. Nikakve obaveze, nikakve
radne dužnosti, nikakvog obaveznog posla; čak se ni njegova žena i tašta ne
naprežu: za dve i po rublje mesečno jedna petnaestogodišnja seljančica
obavlja sve teške poslove u porodici. Lenjin nema potrebe ni perom da
zarađuje, on ne prihvata predlog iz Petrograda da piše za honorar, on piše
i izdaje samo ono što mu može stvoriti publicističko ime.
Izdržao je progonstvo (a mogao je bez teškoća »uteći«, ali nije, iz
opreznosti). O no mu je automatski produženo? Pretvoreno u večito?
Kako? - to bi bilo protivzakonito. Dozvoljeno mu je da živi u Pskovu, bez
prava odlaska u prestonicu. On odlazi u Rigu, u Smolensk. Niko ga ne
prati. O nda sa svojim prijateljem (M artovom) odnosi punu korpu ilegalne
literature u prestonicu, i to .pravo preko Carskog Sela,* gde je kontrola
posebno jaka (nadmudrili je on i M artov). U Petrogradu ga hvataju.
D oduše, k o rp a više nije kod njega, ali jeste neizazvano pismo hemijskim
mastilom, u kojem je plan pokretanja Iskre, no žandarme** takve brige ne

* R ezidencija cara.
** Žandarm i su , od Nikolaja I, tajna policija.

70
more: uhapšenik im je već tri nedelje u ćeliji, a pismo u njihovim rukama
- i neizazvano.
I kako se završava ta samovlasna ekskurzija iz Pskova? Sa dvadeset
godina robije, kao kod nas? Ne, s tek tri nedelje zatvora! Posle ćega ga
ostavljaju potpuno na miru, može putovati po Rusiji, priprem ati centre za
rasturanje Pravde; kasnije i u inostranstvo - da se stara oko njenog
izdavanja. (»Policija ne nalazi smetnje« da mu izda pasoš!)
Pa i to je ništa! O n će i iz emigracije poslati u Rusiju članak о Marksu
za enciklopediju Granat,* i članak će biti objavljen." Pa i ne samo taj.
Na kraju, on iz austrougarskog m estanceta, uz samu rusku granicu,
vodi podrivački rad, a niko ne šalje tajno momke da ga kidnapuju i živog
dovedu. A to bi bilo tako lako.
E to kako je na prim eru bilo kojeg socijaldemokrate (a naročito na
prim eru Staljina, kad u vezi s njim ne bi bilo dodatnih sumnji**) lako
pokazati kako su caristički progoni bili slabi i neodlučni. Kod Kamenjeva
je, prilikom pretresa 1904, zaplenjena »kompromitujuća prepiska«. Na
saslušanju on ne daje izjave. I tačka. Njega progone u . .. mesto prebivanja
njegovih roditelja.
D oduše, eseri su mnogo žešće gonjeni. Ali, kako to —žešće? Z ar su
krim inalna dela G eršunija (uhapšenog 1903) i Savinkova (1906) mala? Oni
su rukovodili ubistvima najznačajnijih ličnosti Imperije. A opet - nisu
pogubljeni. A M ariju Spiridonovu, koja je iz neposredne blizine upucala
ništa manje nego državnog savetnika (i još se u njenu zaštitu uzbunilo
evropsko javno m nenje), nisu se usudili da pogube, upućena je na robiju.6
A zamislite da je umiritelja (opet!) tambovskog ustanka*** ubila neka
sedam naestogodišnja gimnazijalka - koliko bi hiljada gimnazijalaca i inteli­
gencije u talasu crvenog terora »u odgovor« bilo odmah, bez suđenja,
postreljano!
Z a pobunu u bazi vojne flote (Sveaborg), koja se završila pogibijom
nekoliko stotina nevinih vojnika - 8 streljanih, 800 osuđenih na vremenske
kazne. (O d njih je nekoliko oslobodila februarska revolucija, iz legendar­
nog robijaškog Z erentuja, gde se, u trenutku revolucije, našlo svega 22
politička robijaša.)
A kako su studenti kažnjavani (za veliku demonstraciju u Petrogradu
1901. godine) seća se Ivanov-Razumnik: u petrogradskom zatvoru pravi

5 Zam islite: Velika sovjetska en ciklopedija objavljuje članak о Berđajevu!

6 O slob od ila ju je februarska revolucija. A li zato je Č eka, od 1 9 1 8 , nekoliko puta hapsi. N ašla se
u igri dugogodišnjeg »velikog pasijansa« socijalista, boravila u progonstvim a u Sam arkandu, T aškentu,
U fi. Trag joj se dalje gubi, negde je ubijena (u O relu, kako se čuje). N a Zapadu je objavljena knjiga
о Spiridonovoj, u njoj su fotografije: isti oni goropadni revolucionari u skromnoj sovjetskoj odeći
u sam arkandskom progonstvu; a što sada ne ju r e? . . .
* Гранат: ruska enciklopedija (1 9 1 0 -1 9 4 8 ) u 58 tom ova. Predrevolucionarni period joj je doneo
velik u slavu.
** D a je n ek o vrem e sarađivao s tajnom policijom .
*** T uhačevskoga.

71
studentski piknik - smeh, horske pesme, slobodno šetanje iz ćelije u ćeliju.
Ivanov-Razum nik je čak bio toliko drzak da od upravnika zatvora traži
dozvolu da ide na predstavu Hudožestvenog teatra u gostima - propadala
čoveku karta! Osuđen je na »progonstvo«, po svom izboru u Simferopolj,
odakle je s rancem na leđima obišao celi Krim.
A rijadna Tirkova о tom istom vremenu piše: »Mi smo bili pod
istragom , režim nije bio strog.« Oficiri policije davali su im da biraju obroke
iz »Dodona«, najboljeg restorana. Po svedočenju uvek radoznalog Bur-
ceva, »petrogradski zatvori bili su mnogo humaniji od evropskih«.
Leonida A ndrejeva su za pisanje apela moskovskim radnicima da
podignu oružani ustanak (!) i svrgnu (!) sam održavlje. .. držali u ćeliji
čitavih petnaest dana! (Njemu se i samome to činilo nekako malo, pa je
popridavao: tri nedelje.) Evo zapisa iz dnevnika iz tih dana:7
»Samica! Ništa, nije tako loše. Nameštam postelju, primičem tabure,
lam pu, stavljam cigarete, k ru šk u ... Čitam, jedem krušku - sve kao kod
kuće.« - »Milostivi gospodine, a, milostivi gospodine!« - zove ga kroz
»korito« čuvar. Knjiga puno. Ceduljice iz susednih ćelija.
U opšte uzev, A ndrejev priznaje da mu je, što se tiče smeštaja i hrane,
život u ćeliji bio bolji nego kao studentu na slobodi.
U to vreme, G orki je u Tvrđavi Trubeckoga napisao Decu sunca.
Posle oseke revolucije 1905-1907. godine, mnogi njeni aktivisti, neki
Djačkov-Tarasov i A na Rak, nisu čekali da budu uhapšeni, već su jedno­
stavno odlazili preko granice, a posle Februara vraćali se kao heroji da
uređuju novi život. Mnoge stotine takvih.
Boljševička vrhuška izdala je о sebi dosta bestidnu reklamu pod vidom
41. tom a enciklopedije Granat: Politički rukovodioci SSSR i oktobarske
revolucije. Autobiografije i biografije. Bilo koju od njih da čitaš, bićeš, kad
to izmeriš našim merilima, iznenađen koliko je za njih revolucionarna
aktivnost bila malo kažnjiva. I naročito - koliko su im uslovi života
u zatvoru bili povoljni. Za Krasina: »Izdržavanja kazne u Taganki uvek se
sećao s posebnim zadovoljstvom. Nakon prvih saslušanja žandarmi su ga
ostavili na miru (a zašto?) i on je sve slobodno vreme sužnja posvetio
upornom radu: učio je nemački, pročitao u originalu skoro sva Šilerova
i G eteova dela, upoznao se sa Šopenhauerom i Kantom , proučio Milovu
logiku, V untovu psihologiju« itd. Z a progonstvo Krasin bira Irkutsk, glavni
i najkulturniji grad Sibira.
R adek, u varšavskom zatvoru 1906: »Boravio pola godine, to vreme
proveo izvrsno, učeći ruski jezik,* čitajući Lenjina, Plehanova, M arksa,
u zatvoru napisao prvi član ak . . . i bio mnogo ponosan kada je dobio (u
zatvoru!) broj časopisa Kauckoga sa svojim člankom.«

7 Prem a knjizi V . L. A ndrejeva D etin jstvo (Д ет ст в о ), Советский писатель, 1966.

* R adek je bio Poljak.

72
 Ili, obrnuto, Semaško: »Zatvor (Moskva, 1895) pao mu je neobično
teško«; posle tri meseca boravka u zatvoru prognan na tri g odine. .. u svoj
rodni grad Jelec!
Loš glas о »užasnoj ruskoj Bastilji« stvarali su na Zapadu upravo ljudi
koji bi omekšali u zatvoru, s ciljem da se osvete carizmu, kao Parvus svojim
do kraja ulepšanim i sentimentalnim uspomenama.
Istu ovu liniju možemo pratiti i na malim ličnostima, u hiljadama
pojedinačnih biografija.
Evo ja imam pri ruci jednu enciklopediju, doduše i na nesreću,
književnu, pa još i staru (1932. godine), sa »greškama«. Pre no te »greške«
neko ne izbriše, uzimam, nasumce, slovo K.
Karpenko-K ari. Kao sekretar gradske policije (!) u Jelisavetgradu
snabdevao revolucionare pasošima! (Ili, da prevedemo na naš današnji
jezik: radnik pasoškog odeljenja snabdevao pasošima ilegalnu organiza­
ciju!) Z a to je obešen? Ne, prognan na 5 (pet) godina, na svoj sopstveni
salaš. To jest, na svoju daću. Postao pisac.
Kirilov V. T. Učestvovao u revolucionarnom pokretu crnomorskih
m ornara. Streljan? Večita robija? Ne, tri godine progonstva u Ust-Sisolj-
sku. Postao pisac.
K asatkin I. M. Izdržavajući kaznu zatvora, pisao priče, i novine ih
objavljivale! (A kod nas se takav, ni pošto izdrži kaznu, ne može objavlji­
vati.)
Karpovu Jevtihiju posle dva (!) progonstva povereno je rukovođenje
Carskim aleksandrinskim pozorištem i Pozorištem Suvorina. (Mi mu, prvo,
ne bismo odobrili boravak u prestonici, a drugo, specijalno odeljenje* pri
Pozorištu ga ne bi primilo ni za suflera.)
Kržižanovski se u punom jeku stolipinske reakcije vratio iz progonstva
i (uvek kao član CK) nesm etano nastavio inženjersku profesiju. (Kod nas bi
bio presrećan kad bi se zaposlio kao bravar u nekoj MTS!)
M ada Krilenko nije upao u ovu Književnu enciklopediju, moramo se,
kad smo na slovu K, setiti i njega. Tokom celog svog revolucionarnog
izgaranja, on je tri puta »srećno izbegao hapšenje«8, a hapšen je šest puta
i odležao s v e g a 14 meseci.
G odine 1907 (godina reakcije), optužen za agitaciju u vojsci i učešće
u ilegalnoj organizaciji u vojsci, a vojni okružni sud ga oslobodio! Godine
1915, »za izbegavanje vojne obaveze« (a on je oficir, i zemlja je u ratu!),
ovaj budući glavnokomandujući i ubica drugog glavnokomandujućeg**
kažnjen je tako što je upućen u jedinicu na fro n tu , koja uopšte nije disciplinska
jedinica. (O vako je carska vlada mislila da će pobediti Nemce, i istovre­
m eno ugušiti revo lu ciju ...) A doći će vreme kada će se punih 15 godina

8 O vd e, i n iže, na osn ovu njegove autobiografije u Enciklopedijskom rečniku R uskog bibliograf­

skog instituta Granat, t . 4 1 , d eo 1, s tr .2 3 7 -2 4 5 .
* Pri pozorištu, produžetak Javne bezbednosti u ustanovam a.
** G enerala D u honina.

73
osuđenici vući u tolikim procesima u senci njegovih nepodrezanih tužilačkih
krila, da bi na kraju dobili svako svoj m etak u potiljak.
Z a vreme te iste »stolipinske reakcije«, gubernator kutajske gubernije
V. A. Staroseljski, koji je revolucionare neposredno snabdevao pasošima
i oružjem , otkrivao im planove policije i vladine vojske, prošao je s nešto
oko dve nedelje zatvora.9
A ko bi trebalo prevesti na naš jezik: ко bi to uopšte i mogao da
zamisli?
U najvećem jeku »reakcije« legalno izlazi boljševički filozofski i dru-
štveno-politički časopis Misao*. A »reakcionarni« Putokazi** otvoreno
pišu: »preživelo samovlašće«, »zlo despotizma i ropstva«. I —ništa, samo vi
nastavite, može to kod nas!
Kakva je samo nepodnošljiva okrutnost vladala u ono vreme! Jedan
retušer fotografija s Jalte, V. K. Janovski, nacrtao je streljanje m ornara
s »Očakova«*** i izložio u svojoj vitrini (kao kad bi sada, recimo, neko na
Kuznjeckom mostu**** izložio slike koje predstavljaju novočerkaski
pokolj*****). I šta je gradonačelnik Jalte učinio? Bio je, zbog blizine
Livadije******, posebno strog: prvo, izdirao se na Janovskoga, drugo,
uništio je - ne fotografsku radnju Janovskoga i ne crtež - kopiju crteža.
(Reći će neko: vešt je bio taj Janovski! Podsetimo: ali ni gradonačelnik nije
naredio da se vitrina razbije na njegove oči.) Treće, Janovski je bio teško
kažnjen: živeće i dalje u Jalti, samo se više neće smeti pojavljivati na ulici
- kad prolazi carska familija!
Burcev je u em igrantskom časopisu izvrtao ruglu sve do intimnog
života cara. Kad se vratio u domovinu (1914, u vreme patriotskog zanosa),
on je - streljan? N epuna godina zatvora s olakšicama za pisanje i dobijanje
knjiga.
A A bram Goc je u vreme tog rata bio prognanik u Irkutsku i t u ...
izdavao list s cimervaldskom orijentacijom, to jest protiv rata.
Revolucionarna sekira je mogla šeći kako je htela. I sekira je dosekla
do panja.
M eđutim , Šljapnikov, lider »radničke opozicije«, stari metalac, upu­
ćen je u svoje prvo progonstvo (u A strahan), »bez prava opštenja s radni­
cima«, čak i bez prava da radi u svom zanatu, kako je tražio.
M enjševik Zurabov, kada je u Drugoj državnoj dumi načinio skandal
(oblatio rusku arm iju), nije čak ni isteran sa sednice. Zauzvrat, njegov sin
od 1927. godine nije izlazio iz logora. Pa sad poredite ta dva vremena.

9 D rug gubernator, čas. N o v i svet, 1 9 6 6 , b r.2 .

* М ы сл ь.
** Вехи.
*** B rod C rnom orske flote na kojem je 1905. godine u Sevastopolju izbila pobuna, pod rukovod­
stvom kom andanta Šmita.
**** U lica u centru M oskve.
***** D ogađaj se d esio 1 962. V ideti u VII delu, 3 . glava.
****** G d e je car im ao rezidenciju.

74
 Kada bude, kako se kaže, »represiran« Tuhačevski, ne samo da će mu
sva porodica biti rasturena i pozatvarana (da to što mu je ćerka isterana
s fakulteta i ne pom injem o), već će mu biti uhapšena i dva brata sa ženama,
i četiri sestre s muževima, a svi nećaci i nećake razbacani po dečjim
domovima pod novim prezimenima - Tomaševiči, Rostovi itd. Žena će mu
biti streljana u jednom kazahstanskom logoru, majka će prositi milostinju
na astrahanskim ulicama i tu um reti.10 A to se može reći i za rođake stotina
drugih ubijenih poznatih ličnosti. Eto šta znači progoniti.
Glavna osobenost progona (neprogona) u carsko vreme bila je, ako
hoćete, upravo ova: rodbina revolucionara uopšte nije stradala. Natalija
Sedova (žena Trockoga), kada joj je muž (1907) već bio osuđen kao
politički prestupnik, vraća se bez ikakve smetnje u Rusiju. Bilo koji član
porodice Uljanovih (koji su i sami, skoro svi, svako u svoje vreme bili
hapšeni), u bilo kojem trenutku neom etano dobija dozvolu za izlazak iz
zemlje. K ada je Lenjin, zbog poziva na oružani ustanak, postao »prestupnik
zakona koji se traži«, njegova sestra A na mu je legalno i redovno slala
novac u Pariz, na njegov račun u »Lionskom kreditu«. I Lenjinova majka,
i m ajka K rupske, do kraja života dobijale su visoke državne penzije za
građansko-generalski, odnosno za oficirski čin svojih muževa: bilo je nem o­
guće i pomisliti da bi ih neko mogao kinjiti.
Eto u kakvim je uslovima nastalo kod Tolstoja ubeđenje da, tobože,
nisu nužne političke slobode, da je dovoljno moralno usavršavanje.
D a, tako je - sloboda onome ко je ima ne treba. I nama je lako da se
s tim saglasimo: na kraju krajeva, suština nije u političkoj slobodi. Cilj
čovečanstva nije prazna politička sloboda. Čak ne ni srećno nađeno poli­
tičko uređenje društva. Samo, to je za posle svega - a šta za početak? Sta na
prvom koraku? Jasna Poljana je u to vreme bila otvoreni klub misli. A da je
bila stavljena u obruč, kao lenjingradski stan A hm atove, kada je svaki njen
posetilac legitimisan, a da je pritisak bio onakav kao na nas u vreme
Staljina, kada se trojica nisu smela sastati pod istim krovom - e, tada bi
i Tolstoj tražio političke slobode.
U najstrašnije vreme »Stolipinovog terora« liberalna Rusija na prvoj
stranici nesm etano objavljuje krupnim naslovima: »Pet pogubljenih!...
D vadeset pogubljenih u Hersonu!« Tolstoj rida, Tolstoj govori da je živeti
nem oguće, da čovek ništa užasnije ne m ože zamisliti. 11
Evo zbira već pom enutog članka iz Prošlosti: 950 pogubljenih za šest
m eseci.12
Uzmimo taj broj Prošlosti. O bratim o pažnju da je on izišao u naj­
oštrijem m om entu (februar 1907) osmomesečne Stolipinove »ratne pravde«

10 N avodim ovaj prim er zbog n jegove rodbine, nevine rodbine. Što se njega tiče, on sada ulazi
u novi kult, koji ja uopšte ne nam eravam da podržavam . On je požnjeo što je posejao onda kada je
rukovodio ugušivanjem kronštatskog ustanka i tam bovskog seljačkog ustanka.
11 L a v T olstoj u sećanjim a savrem enika, t .2 , s tr .2 3 2 , 2 3 3 .
12 Č asopis P rošlost, b r .2 , od 14.feb r. 1907.

75
(19. avgust 1906-19. april 1907. godine) i da je izveštaj sastavljen prema
podacima koje su objavile ruske a ne strane telegrafske agencije. Kao da su,
recimo, u Moskvi 1937. novine objavljivale spiskove streljanih i da j e izišao
zbirni bilten, a N KVD, kao kakav vegetarijanac, samo žmirkao.
Kao drugo, taj osmomesečni period »ratne pravde«, koji je prvi
i poslednji takav u Rusiji, nije mogao biti produžen, jer Državna duma,
koju mi toliko kvalifikujemo kao »pokornu« i »bez vlasti«, takvu pravdu
nije odobrila (Stolipin se, štaviše, nije ni usudio da je iznosi na debatu pred
D um om ).
Kao treće, za opravdanje za tu »ratnu pravdu« isticano je da je
u poslednje pola godine došlo do »nebrojenih ubistava policijskih činovnika
iz političkih pobuda«, do mnogih napada na službena lica,13 do poplave po
celoj zemlji političko-kriminalnih i jednostavno kriminalnih pljački, ubi­
stava, terora, sve do eksplozije na A potekarskom ostrvu*, te da »ako
država ne bi pružila otpor terorističkim aktima, nestao bi i sam njen
državotvorni smisao«. I tako, Stolipinovo ministarstvo, ozlojeđeno i uvre-
đeno sporošću porotnih sudova s njihovim beskrajnim debatovanjima oko
okolnosti pod kojima su dela izvršena, s njihovom moćnom a ničim ograni­
čenom advokaturom (nisu to neki tamo naši oblasni sudovi i okružni vojni
sudovi što rade na telefonski poziv), otima se da pomoću maloglagoljivih
prekih sudova obuzda revolucionare (a među njima i prave razbojnike, one
što pucaju u prozore vozova, što za tri ili pet kopejki ubijaju mirne
građane). (U ostalom , postoje i ograničenja: preki sud može biti ustanovljen
samo u mestu u kojem je proglašeno ratno, odnosno vanredno stanje; može
raditi samo na osnovu svežih, ne starijih od 24 časa tragova zločina i pri
očiglednosti krivičnog dela.)
A ko su savremenici bili onoliko ošamućeni i ako su onoliko negodo­
vali, to upravo znači da je tako nešto za Rusiju bila stvar neobična!
U situaciji 1906—07. godine lako se vidi da krivicu za period »stolipin-
ske reakcije« podjednako s M inistarstvom snose i revolucionari-teroristi.
Sto godina nakon rođenja ruskog revolucionarnog terora mi već bez
kolebanja možemo reći da su teroristička filozofija i akti bili teška greška
revolucionara, nesreća Rusije, da joj nisu pružili ništa drugo osim pom et­
nje, jada i bezbrojnih žrtava.
Prevrnim o za neku stranicu isti onaj broj Prošlosti. 14 Evo jedne od
prvih proklam acija iz 1862, od kojih je sve i počelo:
»Šta mi hoćemo? Hoćemo dobro, sreću Rusiji. Postići novi život, bolji
život nije moguće bez žrtava, jer m i nemamo vremena za čekanje - nama
treba hitna i brza reforma!«

13 Isti članak u P rošlosti, str. 4 5 , ne poriče ove činjenice.

14 Prošlost, 1 9 0 7 , 2 /1 4 , str. 82.
* N a ušću N ev e.

76
 Kako neispravan put! Naši revnosni usrećitelji nemaju kad da čekaju,
oni zato otvaraju put što skorijeg postizanja sreće preko žrtava! Njima se
žurilo - zato smo mi njihovi prapraunuci, 105 godina kasnije, ne ni na istoj
tački (oslobođenje seljaka) nego mnogo godina više unazad.
Priznajmo da su teroristi preteče Stolipinovih prekih sudova.
Mi držimo da se vrem ena Stolipina i Staljina ne mogu porediti zato što
je u naše vreme obračun bio jednostraniji: glava je išla za samo jedan
uzdah iz grudi, i za manje od uzdaha.15
»Od ovoga nema ništa užasnije!« - uzviknuo je Tolstoj. Međutim,
nešto užasnije je lako zamisliti. Užasnije je kada se pogubljenja vrše ne
s vrem ena na vreme i u nekom gradu koji svi znaju, nego na svakom mestu
i svakog dana, i ne po dvadeset već po dvesta, a za to vreme novine о tome
ne pišu ni krupnim ni sitnim slogom, za to vreme one pišu da je »život
postao lepši, život je postao veseliji«.*
Razbili ti rilo, pa još kažu: takvo je i bilo.
Ne, nije takvo bilo! Ni blizu takvo, pa neka se ruska država i tada
sm atrala za najugnjetačkiju u Evropi.
D vadesete i tridesete godine našega veka produbile su čovekovu
predstavu о mogućnosti sažimanja. Zem nu prašinu, zemnu tvrdinu, koje su
se našim precima činile do kraja sažetim i nabijenim, fizičari su objasnili kao
obično sito. Kuglica sačme nasred pustog gumna prečnika sto m etara, eto
šta je model atom a. Otkrili su čudovišno »zbijanje jezgara« - zbijanje tih
kuglica-jezgara sa svih tih praznih prostora. N aprstak tako sažete materije
težio bi koliko i naša zemaljska lokomotiva. No, i taj sažetak je još uvek tek
obično paperje: jezgra se zbog protona ne mogu dobro spresovati. A ako bi
se spresovali sami neutroni, poštanska markica od takvog jednog »neutron-
skog sažetka« težila bi pet miliona tona!
Eto k a k o su i nas, ni najmanje se ne oslanjajući na uspehe fizike,
sažimali.
Zemlji je iz Staljinovih usta stigao poziv da se jednom zauvek odrekne
dobrodušnosti! A Dalj dobrodušnošću naziva: »dobrotu duše, njenu oso­
binu da voli, milosrđe, opredeljenost za opšte dobro«. Eto čega su nas
boljševici pozvali da se odreknem o - opredeljenosti za opšte dobro! mi smo
požurili da je se što pre odreknem o. Postalo nam dovoljno naše sopstveno
korito.
Rusko javno mnenje, početkom veka, predstavljalo je divnu snagu,
činilo vazduh slobode. Carizam nije razbijen onda kada je besneo februar­
ski Petrograd, već mnogo ranije. On je bio nepovratno svrgnut onda kada
se u ruskoj književnosti ustalilo pravilo da dati liku policajca ili žandara ma

15 U stvrdiću b ez im alo ustezanja da je u kaznenim vansudskim ekspedicijam a (ugušivanje

seljačkih pobuna 1 9 1 8 -1 9 1 9 , T am bov 1 9 21, Kuban i K azahstan 1930) naše vrem e i širinom i tehnikom
dalek o prevazišlo carske kaznene ekspedicije.
* Staljinova izreka (1 9 3 5 ), postala krilatica sovjetske propagande.

77
i trunku simpatičnog znači isto što i crnostotinaško* podvirepstvo. Kada je
bilo postalo sram ota ne samo da im budeš prijatelj, ne samo da im pružiš
ruku, ne samo da im na ulici u otpozdravu klimneš glavom - nego i da ih
rukavom dodirneš na trotoaru!
A naši današnji dželati, kad ostanu bez posla, ali i po specijalnom
postavljenju, ru k o v o d e ... poslovima umetničke literature i kulture. Oni
traže da se slave kao heroji. I - to se zbog nečega kod nas z o v e ...
patriotizam!
Javno mnenje! Ne znam kako ga definišu sociolozi, ali dobro znam da
ga mogu stvoriti samo individualni stavovi u slobodnoj iod stava vlade ili
partije ili štam pe sasvim nezavisnoj razmeni mišljenja.
I dokle god u zemlji ne bude nezavisnog javnog mnenja, neće biti ni
garancije da se celo ono mnogomilionsko uništenje neće ponoviti, da neće
bilo koje noći, pa možda i noćas, krenuti u pohod.
A vangardno U čenje, kao što smo videli, nije nas sačuvalo od ove
morije.

Vidim svog protivnika kako pravi grimase, kako mi namiguje, odm a­

huje glavom: prvo, da ne čuju neprijatelji, drugo, zašto tako naširoko? Jer,
pitanje je postavljeno mnogo uže - ne: zašto su nas trpali u zatvore? I ne:
zašto su to bezakonje podnosili oni što su ostajali na slobodi? Oni, kao što
je poznato, »ništa nisu slutili, oni su jednostavno verovali Partiji« (opšte-
prihvaćena isprika posle 20. kongresa) da ako se vaskoliki narodi za 24 časa
teraju u progonstvo, to znači da su krivi oni, narodi. Pitanje mog protivnika
je о drugom: zašto kad smo već bili u logorima, gde smo se mogli i dosetiti,
zašto smo o n a m o gladovali, savijali kičmu, trpeli, zašto se nismo borili?
Njima koji nisu išli pod stražom, koji su imali slobodne ruke i noge, njima se
može oprostiti za nepružanje otpora: oni nisu mogli žrtvovati porodicu,
položaj, platu, honorare. Ali zato sada oni objavljuju kritičke članke
u kojima prebacuju nama: zašto smo se m i , mi koji nismo imali šta da
izgubimo, držali za to parče hleba, zašto se nismo borili?
Pa, ja i vodim odgovoru na to pitanje. Mi u logorima trpeli smo baš
zbog toga što na slobodi nije bilo javnog mnenja.
Jer, uopšte rečeno, kakvi se načini otpora zatvorenika režimu kojem
je podvrgnut mogu zamisliti? To su, očigledno, ovi:
1. protest,
2. štrajk glađu,
3. bekstvo,
4. pobuna.

* Crnostotinaši: pripadnici bandi zvanih »crne stotine«, koje su za račun režim a vršile brutalan
teror i p ogrom e.

78
 Kao što je Pokojnik voleo da se izrazi, »svakome je jasno« (a ako nije,
biće mu utuvljeno) da prva dva od ovih načina imaju snagu (i tamničari ih se
mogu plašiti) isključivo ako postoji javno mnenje. Bez njega, oni nam se
u odgovor na naše proteste i štrajkove smeju u brk!
Vrlo je lako pred zatvorskim vlastima stvoriti utisak i prim orati ih da ti
ispune zahteve: pocepaš košulju na grudima, kao ono Đeržinski! E da, ali
samo ako postoji javno mnenje. A bez njega - nabiće ti krpu u usta, i još ćes
platiti za državnu košulju!
Setimo se bar čuvenog događaja na robiji u Kari pri kraju prQŠlog
veka. Političkima je bilo dato na znanje da od toga časa mogu biti
podvrgavani telesnim kaznama. Nadežda Segeda (ona je bila ošamarila
k o m a n d a n ta ... da bi ga naterala da podnese ostavku!) trebalo je da bude
prva šibana. O na uzima otrov i umire - samo da ne bude šibana! Za njom se
truju još tri žene —i umiru! U muškoj baraci javlja se da izvrši samoubistvo
još 14 dobrovoljaca, ali svima ne uspeva!16 Rezultat: telesne kazne su
zauvek ukinute! Proračun političkih robijaša bio je: prepasti zatvorske
vlasti. Jer će vest о karskoj tragediji doći do Rusije, do celog sveta.
U poredim o li, pak, taj događaj s našom situacijom, moći ćemo jedino
da prolijem o suze prezira. Ošamariti kom andanta koji nije robijaš? I još
kada ti lično nisi uvređen? I šta strašno ako dobiješ koju po turu? Bolelo pa
prošlo! Pa te drugarice koje se truju! I četrnaest muškaraca! Zaboga, život
nam se samo jednom daje a važan je - samo rezultat! H rane te, poje - zašto
bi se rastajao od života? Može i amnestija stići, može biti uvedeno i benefi-
cirano izdržavanje kazne!
E to s koje smo se mi zatvoreničke visine spustili. Eto gde smo nisko
pali.
Ali - i koliko su se uzdigli naši tamničari! Nisu oni više one karske
bene! A ko bismo se, kojim slučajem, sada prenuli i uzneli, svi mi - i četiri
žene, i četrnaest m uškaraca - svi bismo bili postreljani i pre nego što bismo
došli do otrova. (A i - odakle otrov u sovjetskom zatvoru?) А ко bi se
i uspeo otrovati, taj bi samo olakšao posao vlastima. A ostali bi bili šibani,
za neprijavljivanje. I naravno, о svemu što se desilo dalje od logorske
ograde ne bi se čulo.
Eto u čemu je stvar, eto gde leži njihova snaga: dalje od logorske
ograde ne bi se čulo. A ako i bi - to tek nedaleko, za glasom bi njuškali
cinkaroši, novine ga ne bi potvrdile, kao da ništa nije ni bilo. Javno mnenje
se ne bi uzbunilo. Čega se onda plašiti? Zašto obraćati pažnju na naše
proteste? Trujte se ako vam je baš milo da se trujete!

16 U zgred, neki ne nevažni detalji (Й . H . Ковальска: Ж енская кат о р га [R obijanje žena],

Г осиздат, 1 9 2 0 , str. 8 - 9 ; О . Ф. Осмоловский: К ари й ская т рагеди я [Tragedija и K ari], M oskva
1 9 2 0 ). S eged a je oficira udarila i pljunula savršeno bez razloga, u »neurotičko-kliničkom robijaškom
stanju«. P osle toga, žandarm ski oficir (M asjukov) m olio je p o litičk o g robijaša (O sm olovskoga) da obavi
istragu u njegovu slučaju.U pravnik robijašnice (B obrovski) kajao se d o sm rti pred robijašima. (Kad
bism o mi sam o m ogli im ati ovak o savesne tam ničare!)

79
 Koliko su naši štrajkovi glađu bili osuđeni na propast dovoljno je
pokazano u Prvom delu knjige.
A bekstva? Istorija nam je sačuvala priče о nekoliko ozbiljnih bek-
stava iz carskih zatvora. Sva ta bekstva, ne smetnimo to s uma, priprem ana
su i izvođena sa slobode, od strane drugih revolicionara-istopartijaca,
a u detaljima još i uz pomoć mnogih pristaša. I u samom bekstvu, i dalje
u čuvanju i prebacivanju begunaca učestvovala su mnoga lica. (Eto vidiš!
— hvata me za reč Istoričar-M arksist. —To je zato što su revolicionari imali
narod za sobom a budućnost — pred sobom! —A da nije —uzvratiću mu
sm erno - još i zato što je to bila samo vesela i nekažnjiva igra. Mahneš
maramicom s prozora, pozoveš begunca na konak u svoju spavaću sobu,
prerušiš ga —vrlo važno, niko ti za to neće suditi. U tekao iz progonstva
P etar Lavrov, — gubernator Vologde (Holminski) izdaje njegovoj ženi
dozvolu za odlazak, e da bi stigla voljenog. Videli ste da su čak i za
izdavanje pasoša prognanim a krivci progonjeni na njihove sopstvene salaše.
Ljudi se jednostavno nisu plašili. Vi iz iskustva znate šta to znači. Uzgred,
kako se desilo da vi niste bili onamo? —E, to je znate bila lutrija. ,17
U ostalom , ima svedočanstava i druge vrste. Svi smo mi u školi morali
pročitati Mati od G orkoga, možda je poneko i zapamtio priču о režimu
u zatvoru u Njižnjem Novgorodu. Čuvari imaju zarđale pištolje, njima
zabijaju eksere u zid, nikakva muka prisloniti uza zid lestvice i spokojno
izići na slobodu. A evo šta piše visoki policijski činovnik Ratajev: »Progon­
stvo je bilo samo na papiru. Zatvora uopše nije bilo. Pri ondašnjem
zatvorskom režimu revolucionar koji bi dopao zatvora bez smetnji je
nastavljao svoju raniju d e la tn o st... Kijevski revolucionarni kom itet, koji je
u punom sastavu ležao u zatvoru, rukovodio je štrajkom u gradu i izdavao
proglase.«18
Meni je sada nemoguće skupiti podatke о tome kako su čuvane
najvažnije carske robijašnice, ali о nekakvim očajničkim bekstvima sa
šansom jedan prem a sto hiljada, kakva su bila bekstva iz naših robija, nisam
čuo. Očigledno, robijaši nisu ni imali potrebe da rizikuju: njima nije pretila
prevrem ena smrt od iznurujućeg rada, ni nezasluženo produžavanje kazne;

17 O bjašnjenje I. Erenburga.
18 Č asopis Prošlost, 1 917, br. 2 /2 4 , pism o L. A . Ratajeva N. P .Z u jevu. U daljem tekstu i о ukup­
nom stanju ruske slob od e: »Tajnih agenata i zavrbovanih špijuna m eđu civilima nigde (osim u prestoni-
cam a - A .S .) nije b ilo, praćenje se u krajnjem slučaju izvodilo pom oću prerušenih policijskih
podoficira, koji bi, oblačeći civilno o d elo , ponekad zaboravili da skinu m a m u z e ... U takvim uslovim a
revolucionaru je bilo d ovoljno da svoj rad prenese van prestonice i njegovo delovanje bi za O deljenje
p olicije ostalo potpuna tajna. O vako su stvarana prava revolucionarna gnezda, rasadnici propagatora
i a g ita to r a ...«
N aši čitaoci će bez velike m uke shvatiti koliko je to bilo različito od sovjetskog vrem ena. Jegor
Sazon ov, prerušen u kočijaša, s bom bom pod pokrivačem lakog fijakera ceo jedan d an je prestajao p re d
k a p ijo m D e p a rtm a n a p o licije (!), spreman da ubije ministra P le v e a - i niko na njega nije obratio pažnju,
m ko ga ništa nije pitao! Kaljajev, još neum ešan, napregnutih živaca, c e o d a n je prestajao uz kuću
P levea, na U lici F ontanka, siguran da će biti uhapšen - a nije, niko ga nije d ir n u o ... O , srećnih li
vrem ena K rilo v a !. . . О v а к о je lako praviti revoluciju!

80
 drugu polovinu kazne izdržavali su u progonstvu, zato su dotle odlagali
bekstvo.
A iz carskog progonstva bežao nije, izgleda, samo onaj ко je bio lenj.
Javljanja u policiji, očigledno, bila su retka, nadgledanje slabo, operativne
službe duž puteva uopšte nije bilo; svakodnevna, zamalo pa policijska,
vezanost za mesto rada nije postojala; prognani su imali novca (ili ga lako
dobijali); mesta progonstva nisu bila previše udaljena od velikih reka
i puteva; a dalje, onima što su pomagali beguncu nije ništa pretilo; ni sam
begunac nije se plašio da će u bekstvu biti odstreljen, ni premlaćen, ni da će
zbog bekstva dobiti dvadeset godina robijaškog rada, kao naši begunci.
Uhvaćeni bi obično bio naseljen na ranije mesto, s neprom enjenom kaz­
nom. I to je sve. Igra u kojoj se ništa ne gubi. Fastenkov odlazak preko
granice (D eo I, glava 5) tipičan je za ondašnje slične poduhvate. Ali još
tipičnije može biti bekstvo anarhiste A. P. Ulanovskog iz turuhanske pokra­
jine. Njemu je, za vreme bekstva, bilo dovoljno da u Kijevu navrati
u studentsku čitaonicu i naruči Šta je progres od Mihajlovskoga, pa da ga
studenti nahrane, da mu daju prenoćište i novac za kartu. A inostranstva se
ovako domogao: pošao prosto uz lestvice stranog broda - patrole NKVD tu
nije bilo! - i stao uz ložionicu, kao: da se malo ugreje. I - još čudnije: tokom
rata 1914, on se dobrovoljno vraća u Rusiju, u turuhansko progonstvo!
Inostrani špijun? Streljati? Govori, gade, ко te je zavrbovao? Ne. Presuda
mirovnog sudije: za trogodišnje odsustvo u inostranstvu - ili tri rublje
kazne, ili jedan dan hapsa! Tri rublje su bile povelik novac, Ulanovski se
opredeljuje za dan hapsa.
H elfand-Parvus, autor subverzivnog Finansijskog manifesta (decem ­
bar 1905), stvarni usmerivač Petrogradskog sovjeta radničkih deputata
1 9 0 5 ... bio je raščerečen? Ne, nego osuđen na 3 (tri) godine progonstva
u turuhansku pokrajinu, i mogao uteći već iz Krasnojarska (hapšenike su
pustili u grad »da se snabdeju namirnicama«, Lav Dejč se nije vratio, no
Parvus se nešto zam ajao). On je nastavio do Jenisejska i tek tu napio
jedinog stražara i um akao. M orao se nepotrebno sada vraćati po Jeniseju,
preobučen u mužika; patio je od seljačke okoline, prljavštine i buva. Posle
toga je živeo u Petrogradu, pa otputovao u inostranstvo.
Počinjući od solovačkih bekstava u trošnom čamcu preko m ora, ili
u skladištu lađe s balvanima, pa sve do očajničkih žrtvenih bekstava
u sigurnu smrt iz poznih Staljinovih godina (njima se posvećuje nekoliko
sledećih glava), n a š a bekstva bila su pregnuća velikana, ali velikana
osuđenih da um ru. Nikada u bekstva do revolucije nije ulagano toliko
smelosti, toliko mašte i toliko volje kao u naša, no ona bekstva su lako
uspevala, a naša - gotovo nikada.
- Z ato što su vaša bekstva po svojoj suštini bila reakcionarna!...
Z ar je reakcionaran poriv čoveka da prestane biti rob i živ o tin ja?...
Z ato ona nisu uspevala što uspeh bekstva u njegovim kasnijim stadi­
jima zavisi od toga kako je okolno stanovništvo raspoloženo prem a begun-
6 Arhipelag Gulag, 3
81
cima. A naše stanovništvo se plašilo da im pomaže ili je čak izdavalo
begunce, iz koristoljublja ili iz političkih ubeđenja.
»I evo - javno m nenje!...«
A što se pobuna zatvorenika tiče, pobuna od nekih tri, pet ili osam
hiljada ljudi, istorija naših revolucija za njih uopšte nije znala.
A mi - jesmo.
Ali, po istom prokletstvu, i najveći napori i žrtve dovodili su nas do
- najništavnijih rezultata.
Jer društvo nije bilo spremno. Jer pobuna ni u ogromnom logoru
nem a bez javnog mnenja nikakve šanse da se razvije.

Prem a tom e, na pitanje zašto smo trpeli, vreme je da odgovorimo: mi

i nismo trpeli! Vi ćete pročitati da uopšte nismo trpeli.
U specijalnim logorima mi smo podigli steg političkih i - postali
politički.
 G lav a 5

POEZIJA POD PLOČOM, ISTINA POD KAMENOM

U početku moga logorskog puta žarko sam želeo da umaknem s opštih

radova, samo što nisam umeo. Naprotiv, kada sam u šestoj godini tam nova­
nja stigao u Ekibastuz, sebi sam stavio u zadatak da izbacim iz glave takva
logorska razmišljanja, veze i kombinacije, da glavu oslobodim svega što joj
ne dozvoljava da se bavi dubljim stvarima. Stoga u Ekibastuzu nisam gledao
samo kako da mi prođe »privremeno« bivstvovanje fizičkog radnika, u stal­
nom iščekivanju da se nekako dočepam mesta mangupa, kako to hteli ne
hteli čine obrazovani ljudi, već sam odlučio da na robiji izučim neki zanat.
U Baranjukovoj brigadi nam se (Olegu Ivanovu i meni) pružila prilika za
takav zanat - da postanem o zidari. A na jednom raskršću moje sudbine
radio sam i kao livac.
U početku sam se plašio i kolebao: da ne grešim, da li ću izdržati?
N ama koji nismo naviknuti na fizički rad, koji radimo samo glavom, isti
posao teže pada nego ostalim brigadistima. M eđutim, upravo od dana kada
sam se svesno spustio na dno i čvrsto se nogama oslonio о njega - о to
zajedničko, tvrdo krem eno dno - od tog dana su i počele najvažnije godine
mog života, one što su ostavile poslednji otisak na mom karakteru. O tada
u mom životu kao da se ništa ni prem a gore ni prem a dole nije menjalo;
ostao sam veran pogledima i navikama što sam ih onamo stekao.
Baš tako izbistrena glava mi je i bila potrebna za rad na poemi što sam
je već dve godine sastavljao. O na mi je ovakva sada dolazila kao velika
pomoć, sada sam s njom manje zapažao ono što mi rade od tela. Ponekad,
u snuždenoj koloni, pod kricima autom atičara, osećao sam takvu navalu
stihova i slika da me je to uznosilo visoko iznad kolone: što pre na objekt,
što pre naći neki kutak i zapisati. U tim minutima sam bio slobodan
i srećan.1
Samo, kako pisati u specijalnom logoru? Koroljenko priča da je on
i u zatvoru pisao - kakav zatvorski režim! Pisao je olovkom (a zašto mu je
nisu oduzeli, zašto m u, da je nađu, nisu gužvali šavove odeće?) koju je

1 O pet - kako ко raeri! E to , pišu za Vasilija Kuročkina da su mu d evet godina posle zatvaranja
Iskre b ile »godine prave agonije«: bio je ostao bez svo g organa! D ok m i, koji о svom organu nism o mogli
ni sanjati, m i to prosto ne m ožem o da shvatimo: sobu je im ao, sto im ao, m astilo i hartiju im ao,
a pretrese nije im ao, a što bi sastavio niko mu nije oduzim ao - otkuda sad pa agonija?

6* 83
proneo u kovrdžam a kose (a zašto ga nisu do kože ošišali), da je pisao usred
buke (i da mu je dobro što ima gde prisesti i noge ispružiti). I još je imao
toliko olakšica da je rukopise mogao sačuvati i poslati na slobodu (a tek to
našim savremenicima nikako ne ide u glavu).
Mi tako ne možemo, čak ni u logorima! (Čak je i popis imena za
budući rom an za nas vrlo opasan: spisak organizacije? Ja sam beležio samo
njihov koren u vidu imenice ili pretvorivši ga u pridev.) Pamćenje je jedina
mišja rupa u kojoj se napisano može držati i pronositi kroz pretrese i iz
etape u etapu. U početku sam imao malo poverenja u sposobnost mozga, te
sam bio rešio da pišem u stihovima. Naravno, bilo je to nasilje nad
književnim rodom . Kasnije sam otkrio da ni prozu nije teško nabiti u tajne
dubine onoga što nosimo u glavi. Oslobođeno opterećenja praznih, nepo­
trebnih znanja, pamćenje zatvorenika zadivljuje sposobnošću zapremanja
i neprestanog širenja zapremine. Mi premalo verujemo svojem pamćenju!
No, pre nego što pređeš na zapamćivanje, osećaš jaku potrebu da to
ispišeš i istešeš na hartiji. Olovku i čist papir u logoru možeš imati, ali ne
smeš imati ništa napisano (osim ako to nije poem a о Staljinu).’ Ako se nisi
prišljamčio kao mangup u am bulantu ili kao muftaš u KVČ, ti ujutru i uveče
moraš proći kroz pretres na stražari. Ja sam odlučio da pišem u malim
odlomcima od po 12-20 redaka, pa bih to, pošto ga dobro doteram , naučio
i potom spalio. Tvrdo sam rešio da se ne oslanjam na prosto cepanje hartije.
U zatvorim a, pak, čitavo to sastavljanje i doterivanje stiha morao sam
izvoditi u glavi. Zatim bih nalomio parčadi šibica, poredao ih na tabakeri
u dva reda - deset jedinica i deset desetica - i izgovarajući u sebi stihove, na
svaki stih prem eštao jedno drvce u stranu. Pošto bih premestio deset
jedinica, prebacio bih drvce za deseticu. (Ali i ovo se moralo raditi
obazrivo: i takvo nevino prem eštanje drvaca, ako bi se pri tom mrdalo
usnam a ili pratilo izrazom lica, moglo bi navući podozrenje cinkaroša. Ja
sam se starao da ih prem eštam uz glumljenje potpune rasejanosti.) Pamtio
sam zasebno svaki pedeseti ili stoti redak, oni su mi bili kontrolni. A ko pri
tom na pedeseto ili stoto mesto ne bi ispao pravi redak, ja bih sve ponavljao
i opet ponavljao, sve dok ne bih pohvatao sve svoje »begunce«.
U kujbiševskom etapnom zatvoru zapazih kako katolici (Litvanci)
sami izrađuju zatvorske brojanice. Pravili su ih od nakvašenog pa dobro
um ešenog hleba, bojili (u crno - rastopljenom gumom, u belo - zubnom
pastom , u crveno - crvenim streptocidom ), nizali dok su još mokre na
usukane i nasapunjene konce i odlagali do ujutru da se osuše. Ja sam im se
pridružio, rekavši da bih i ja želeo da se molim s brojanicama, ali da ih za
moju posebnu veru m oram imati celu stotinu (tek kasnije sam shvatio da ih

2 Jedan slučaj takvog stvaralaštva opisao je Djakov. Dm itrijevski i Č etverikov izlažu vlastim a
siže zam išljenog rom ana i dobijaju odobrenje za pisanje. O per se stara da se oni ne izvode na opšte!
Zatim ih tajno izvodi iz zon e (»da ih banderovci ne rastrgnu«) i oni tam o negde nastavljaju. I to je
poezija pod pločom . Pa gde je taj roman?

84
je dosta i dvadeset, da je to i zgodnije, i sam ih načinio od pam pura), da
svaka deseta treba da bude kockica a ne loptica i da se i pedeseta i stota
treba da lako razlikuju na dodir. Litvanci su se zadivili mojoj religioznoj
predanosti (najveći bogomoljci nisu ih imali više od 40) i svesrdno mi
pomogli da sastavim takve brojanice, načinivši stoto zrno u obliku tam no­
crvenog srca. Nikada se više nisam rastajao od tog njihovog divnog
poklona, prebrojavao sam ih, proturao kroz prste u širokoj zimskoj rukavici
- na zboru za izlazak, kud sam god išao, gde sam god čekao; mogao sam to
raditi i stojeći, mraz me nije sprečavao. Prenosio sam ih i preko pretresa,
u vatiranoj rukavici u kojoj se brojanice nisu mogle napipati. Čuvari su ih
i nalazili nekoliko puta, ali bi zaključili da služe za molitvu i vraćali mi ih.
Ova niska mi je pomogla da pišem i pamtim sve do kraja kazne (kada sam
već imao dvanaest hiljada redaka).
Samo, ni to nije baš jednostavno. Ukoliko je više napisanog, utoliko
više dana u mesecu gutaju ponavljanja. A ovakva ponavljanja posebno štete
time što ti sve što je »napisano« postaje obično, prestaješ da uočavaš šta je
jako a šta slabo. Prva varijanta, fiksirana u žurbi da bi se tekst što pre
zapalio, ostaje jedina. Slobodu da je odložiš na nekoliko godina, da
zaboraviš na nju, a onda da je svežim kritičkim očima prečistiš, ne možeš
sebi da dozvoliš. Stoga se nešto zaista dobro ne može ni napisati.
A s nespaljenim komadićima papira nem a se kad čekati. Ja sam
s njima tri puta ozbiljno upadao u klopku, spasavalo me je samo to što
najopasnije reči nikada nisam ispisivao, već sam ih zamenjivao crticama.
Jednom , dok sam ležao na travi, po strani od svih i previše blizu žici (da bih
bio mirniji) i, zamaskiravši svoje parče hartije u nekoj knjižici, pisao, stariji
čuvar, Tatarin, prišunja mi se nečujno otpozadi i vide da ne čitam, nego da
pišem.
- D aj’der mi to! - zatraži papirić. Ja se sledih, ustadoh i pružih mu ga.
Na njemu je pisalo:
Nekad će nam sve biti vraćeno,
Bez vraćanja nije bilo dara.
Osterod-Brodnice - propešačeno -
Pet dana i noći, ako se ne varam,
G onila nas /straža/ od К/azaha/ i T/atara/.
D a je »straža« i »Tatara« bilo napisano od slova do slova, ovaj Tatarin
bi me odvukao kod opera, gde bih bio raskomadan. Ali praznine su bile
nemušte:
Gonila n a s -------- К ----------i T ----------- .
Svako shvata na svoj način. Ja sam se plašio za poem u, a on je mislio
da ja crtam plan zone i spremam bekstvo. Svejedno, i ono što je video on je
čitao sve uz mrštenje. »Gonila nas« - to je već na nešto podsećalo. Ali ono
što je njegov mozak posebno podstaklo na rad bilo je »pet dana i noći«. Ja

85
nisam mogao čak ni da pomislim kakvu asocijaciju to može da izazove!
A pet dana i noći je bila standardna logorska fraza, tako se izricala odluka
0 upućivanju u strogu ćeliju.
- Kome to pet dana i noći? Za koga je ovo? - namrgođeno je on
nastojao na odgovoru.
Na jedvite jade uspeh da ga ubedim (imenima mesta O sterod i Brod-
nice) da se to prisećam nečijih stihova s fronta, ali da se svih reči ne mogu
setiti.
- A zašto i da se prisećaš? Sećati se, to nije dozvoljeno - upozori me
on sm rknuto. - A ko mi još jednom legneš tu, pazi se d o b ro !. ..
Kad sad pričamo о tom e, izgleda nam kao nešto malo važno. No,
onda je to za m ene, sićušnog roba, bio ogroman događaj: bio sam lišen
mogućnosti da se mogu ispružiti podalje od buke; a da mi se desilo da
1 drugi put padnem tom e Tatarinu u ruke s nekim drugim stihom, mogao mi
se lako natovariti istražni postupak i pojačati praćenje nada mnom.
A ja pisanje više nisam mogao da ostavim !. ..
Drugi put sam prekršio naviku, napisao na poslu odjednom šezdese­
tak redaka (Pirpobednika) a listić nisam uspeo da do ulaza sklonim. Čuvar,
prostodušan mom ak spljoštena nosa, osmotri na plen s čuđenjem.
- Pismo? - upita.
(Pismo izneseno na rad bilo je skoro sigurno gotov zatvor.
Samo, ako bi palo u ruke operu, ispalo bi to neko čudno »pismo«!)
- To je za am atersku aktivnost - postah ja bezočan. - Prisećam se
jednog kom ada. K ada bude izvođen, izvol’te doći!
G ledao je mom ak papirić, gledao m ene, pa reče:
- G ledam te: zdrav - a bud-dala!
I pocepa moj listić na dvoje, na četvoro, na osmoro. Ja se prepadoh da
on parčad ne baci na zemlju, ona su još bila krupna, a ovde, pred
stražarim a, mogla su pasti u ruke još budnijem šefu, eno i komandir
disciplinskog režima Mačehovski lično nadzire pretres. Očigledno, imali su
naređenje da ne prljaju pred stražarnicom da ne bi sami čistili i čuvar mi
pocepane komadiće tutnu u ruku kao u kakvu urnu. Prošavši kapiju,
požurih da ih spalim u peći.
A treći put sam imao kod sebe još nespaljen poveći odlomak poem e,
ali radeći na zidanju bura, nisam se mogao uzdržati da ne napišem još
i Zidara. Kako iz zone nismo izlazili, nad nama nije vršen svakodnevni lični
pretres. Zidar je već bio star tri dana; šetao sam po m raku da ga ponovim
poslednji put i da ga odm ah potom spalim. Tražio sam tišinu i usamljenost,
a to znači išao bliže žici, smetnuvši s uma da se krećem nedaleko od mesta
gde se nedavno provukao Teno. Čuvar je očigledno bio u zasedi: on me
ščepa za vrat, i povede po m raku u bur. Ja neopaženo zgužvah Zidara
i prebacih ga nasumce preko ram ena. Duvaše slab vetar i čuvar ne ču
šuštanje hartije dok sam je gužvao.

86
 A da kod sebe imam odlom ak poem e, na to sam bio potpuno
zaboravio. U buru me pretresoše i nađoše ga, bezazlen, na svu sreću,
о frontu (iz Pruskih noći).
K om andir sm ene, savršeno pismen stariji vodnik, pročita ga.
- Šta je ovo?
- Tvardovski - rekoh sigurnim tonom . - Vasilije Tjorkin.
(E to kako smo se Tvardovski i ja prvi put sreli.*)
- Tvardo-ovski! - s poštovanjem klimnu vodnik. - A zašto će ti to?
- Pa vidite, nem amo knjiga. Prisetim se tako, nije naodm et da
zapišem i ponekad kasnije pročitam.
Oduzeše mi moje oružje - pola nožića za brijanje, ali poem u mi
vratiše. Pustili bi i mene i ja bih uspeo da otrčim i nađem Zidara, ali, na
žalost, prozivka je, u m eđuvrem enu, već bila prošla i više se po zoni nije
smelo kretati. Čuvar me lično povede u baraku i zaključa je za mnom.
Te noći sam loše spavao. Napolju je besneo pravi uragan. Gde će
haknuti listak s mojim Zidarom? I pored svih ispuštenih mesta, smisao
pesme je bio jasan. I jasno se iz teksta videlo da je njegov autor iz brigade
na zidanju bura. A pošto su u njoj Zapadni Ukrajinci činili većinu, lako me
je bilo pronaći.
E to, sva moja dugogodišnja pisanija, ono što je već bilo na hartiji,
a još više ono što je još bilo u glavi, sve se to nosi po zoni ili po stepi u vidu
bespomoćnog zam otuljka papira. Preostaje mi jedino da se molim. Čim
nam je loše - mi se Boga ne stidimo. Stidimo ga se samo kad nam je dobro.
U jutru, posle ustajanja, u pet sati, gušeći se od vetra, uputih se na ono
mesto. V etar zahvata sitan kamen i baca mi ga u lice. Uzalud ćeš tražiti! Od
onog m esta vetar duva u pravcu barake štaba i dalje, u pravcu režimke (oko
koje takođe često snuju čuvari i ima mnogo isprepletane žice), a zatim
preko ograde prem a ulici slobodnog naselja. Lutam i zurim već pun sat
vrem ena, sve zabadava. Nema nade! A u svitanje - loptica mi se zabeli na
tri koraka od mesta gde sam je bacio: vetar je zaneo u stranu i ostavio među
daskam a na zemlji.
Ja i sada to smatram čudom.
Tako sam pisao. Zimi u prostoriji za grejanje, u proleće i leto na
skelam a, na zidu: između dve nosiljke m altera, stavio bih parče papira na
cigle i dok praznim prvu nosiljku, parčetom olovke (kradom od suseda)
zapišem redak koji mi dođe. Živeo sam kao u snu, sedeo u trpezariji nad
našim svetim čorbuljkom i često mu ni ukus nisam osećao, okolina kao da
nije postojala, neprestano sam se verao po svojim stihovima i podešavao ih
kao cigle u zidu. M ene su pretresali, razbrajali, gonili po stepi u koloni, a ja

* P oem a T vardovskoga о doživljajim a sovjetskog vojnika u liku Vasilija Tjorkina. Kao urednik
N o v o g sveta, Tvardovski je najzaslužniji za objavljivanje Jednoga dana Ivana D enisoviča i ulazak
Solženjicina u književnost.

87
sam za to vreme gledao scenu svoje dram e, boju zavesa, raspored name-
štaja, svetlosne krugove projektora, svaku kretnju glumaca, -f
Drugi momci su vozilima kidali bodljikavu žicu, zalegali i provlačili se
ispod nje, prelazili je na vejavici preko smeta, a za mene žica kao da nije ni
postojala. Sve vreme sam bio u svom produženom dalekom bekstvu; čuvari
moje odsustvo nisu mogli ustanoviti - oni su brojali tela.
Bilo mi je jasno da u tome nisam jedini, da se dotičem Velike Tajne,
koja u ne jednim grudima kao što su moje skriveno zri na razbacanim
ostrvima A rhipelaga, da bi u godinama što dolaze, možda i posle naše
smrti, došla na svet i slila se u buduću rusku književnost.
(Pedeset šeste, u samizdatu, koji je već postojao, pročitao sam prvu
zbirčicu pesam a Varlam a Šalamova i uzbudio se kao da sam. se sreo
s bratom :
Ovo igra nije - ja to dobro znam.
Smrt je. Baš zato, u ime života
Boriću se pero da vam ne dam,
Niti strah od vas da mi svesku smota.
Pisao je, eto, i on u logoru! Krišom od svih, bacao je u pomrčinu
usamljeni poklič bez odziva:
U nedogled - grob do groba!
Jedino se toga sećam.
Ja ne pođoh tam o stoga
Sto sam sebi zavet dah:
Moraš živet sve do kraja,
Da opevaš, da oplačeš.
Živi i život stvaraj
Iako si - živi le š...
Koliko nas je onda bilo takvih? Mislim daleko više nego što ih je,
u m eđuvrem enu, isplivalo. Svima nije bilo suđeno da prežive. Poneko je
zakopao u zemlju flašu s papirom , ali nikome nije rekao gde. Poneko
predao na čuvanje, ali u nehatne ili, naprotiv, u previše oprezne ruke.
Poneko nije uspeo ni da zapiše.
Pa i na samom ostrvcetu Ekibastuzu - zar smo se mogli upoznati,
ohrabriti, podržati jedan drugoga? Krili smo se kurjački od svakoga živoga,
pa i jedan od drugoga. No, uprkos svemu, ja sam se u Ekibastuzu upoznao
s nekima.
Neočekivano, preko baptista, upoznao sam se s religioznim pesnikom
Anatolijem Vasiljevičem Silinom. Tada mu je bilo nešto preko 40 godina.
Lice mu nije odavalo ništa naročito. Sve njegove ošišane i obrijane čekinje
bile su riđe; riđe i obrve. Uvek je sa svima bio popustljiv, blag, ali uzdržan.
Tek kada smo ozbiljno stupili u razgovor i u neradne nedelje počeli
s vrem ena na vreme izlaziti u šetnju po zoni, kojom prilikom mi je i čitao

88
svoje vrlo dugačke religiozne poeme (pisao ih je u logoru, kao i ja), ja sam
se još jednom začudio kako se u običnim ljudima mogu pritajiti neobične
duše.
Bivši besprizornik, vaspitanik dečjeg doma, ateist, on je u nemačkom
zarobljeništvu došao do religioznih knjiga i zaneo se njima. O tada ne samo
da je postao vernik nego i - filozof i bogoslov! A kako je baš »otada« on
neprekidno u zatvoru ili u logoru, ceo taj svoj bogoslovski put morao je
proći usamljeno, otkrivajući za sebe još jednom ono što je već bilo otkri­
veno, možda i lutajući pri tom e, jer »otada« više nije imao ni knjiga, ni
savetnika. Sada je radio kao fizički radnik i kopač zemlje, borio se da ispuni
neispunjivu norm u, vraćao se klecajući i tresući rukam a, ali su mu se u glavi
i danju i noću vrzmali jambovi njegovih poem a, sve od po četiri stope i sa
slobodnim rasporedom rima, od početka do kraja slaganih u glavi. Mislim
da je u to vreme pam tio nekojih dvadeset hiljada stihova. On se i njima
predavao službeno - da ih zapamti i da ih drugima prenese.
Njegov pogled na svet posebno je kitila osetljivost na prirodu. Nag­
nuvši se nad retkom travčicom, nelegalno poraslom u našoj zoni, on bi
uskliknuo:
- Kako je samo divna zemaljska trava! Ali Tvorac je eto i nju dao
čoveku za postelju. Koliko bismo onda, znači, mi morali biti lepši od nje!
- A šta tada s onim: »Ne volite svet i ono što je u njemu?« (Pripadnici
sekti su to često ponavljali.)
On bi se, kao izvinj avaj ući, osmehnuo. Tim svojim osmehom znao je
da zagladi:
- Pa, čak i u putenoj, ovozemaljskoj ljubavi pokazuje se naše sve­
ukupno stremljenje prem a Jedinom!
Teodikeju, to jest opravdanje zla na svetu, on je ovako formulisao:
A savršenstvo dopušta baš
Nesavršenstvo, stradanja sva.
Jer, njih ne znajuć kako da znaš
Sta tebi sreća može da da.

D a, zakon surov, al’ jedino s njim

I možemo mi na zemlji toj
Postići duše večiti mir.
Stradanje H rista u ljudskom obliku on je smelo objašnjavao ne samo
neophodnošću da se iskupe ljudski grehovi nego i željom Boga da sam oseti
ljudske patnje. Silin je odvažno tvrdio:
- Z a ta stradanja Bog je oduvek znao, ali ih nikada ranije nije osećao.
Jednako i za A ntihrista, koji
U slobodnoj duši čoveka
Težnju к svetlosti izmetnu
I ograniči svetlošću veka.

89
Silin je nalazio sveže ljudske reči:
I blaženstvo pruženo mu
- АГ bez patnje ко kod ljudi svih -
A nđeo mračni odgurnu.
Ljubav bez bola ne pruži
Ni njemu, eto, duševni mir.
I sam slobodan mislilac, Silin je u svom plemenitom srcu davao
utočište svim nijansama hrišćanstva:
. . . suština im ista:
U učenju Isusa Hrista
Svako može put i mesto nać.
U vezi s prgavim pitanjem materijalista kako je duh mogao poroditi
m ateriju, Silin se samo osmehivao:
- A oni ne žele da se zamisle nad ovim: a kako je sirova materija
mogla poroditi Duh? Z ar takav red stvari ne bi bio čudo? D a, zaista bi to
bilo veliko čudo! - Moj mozak je bio prepun sopstvenih stihova, te sam od
Silinovih poem a u sećanju zadržao samo ove mrvice, plašeći se da on sam
neće ni toliko sačuvati. U jednoj poemi, njegov voljeni junak s antičkim
grčkim imenom (zaboravio sam ga) drži zamišljeni govor na zasedanju
Ujedinjenih nacija - duhovni program za celo čovečanstvo. Ovaj iznureni,
smrti obrečeni rob sa četiri broja na sebi, ovaj pesnik, imao je u grudima
više poruka za žive od celog krda što je zaselo u časopisima, izdavačkim
kućam a i na radiju (i u Sovjetskom Savezu, i na Z apadu), gde nikome osim
sebi samome nije potrebno.
Pre rata, Anatolij Vasiljevič završio je književnost na pedagoškom
fakultetu. Sada mu je, kao i meni, ostajalo još neke tri godine do »oslobo­
đenja«, to jest progonstva. Njegova jedina profesija bila je nastava književ­
nosti u školi. Mi smo čisto sumnjali da će nama, bivšim zatvorenicima, rad
u školi biti dozvoljen. A ako bude?
- Ne bih više decu kljukao lažju! Rekao bih im istinu о Bogu, о životu
D uha.
- Pa bi vas posle prvog časa otpustili!
Silin je oborio glavu, tiho odgovorio:
- N eka bi.
I videlo se da ni trepnuo ne bi. D a se ne bi ogrešio о svoju savest
- samo zato da ne drži kram p, da drži školski dnevnik.
Sa saučešćem i, istovremeno, s divljenjem posm atrao sam tog riđeg
neuglednog čoveka, koji ne zna za roditelje ni za učitelje, kojemu je sav
život pao jednako teško kao i sada kada lopatom prevrće ekibastusku
zemlju.
Sa baptistim a je Silin jeo iz jedne porcije, delili su hleb i toplo jelo.
Falilo mu je, razum e se, što nema ко da ga sluša, što nema s kim da čita

90
i tumači Jevanđelje i da knjižicu sakriva. Ali, prave pravoslavce on ili nije
tražio (plašeći se da bi ga mogli odvrgnuti kao jeretika), ili ih nije nalazio:
u našem logoru, osim Zapadnih Ukrajinaca, njih je bilo malo ili se, možda,
nisu baš isticali doslednošću u veri. A baptisti kao da su uvažavali Silina,
slušali su ga, čak ga pribrajali i u svoju opštinu; ni njima se, istina, nije
dopadala njegova jeres, ali su se nadali da će ga sebi privući. Kada bi
u njihovom prisustvu razgovarao sa mnom, Silin bi prosto uvenuo; bez njih
- rascvao bi se. Teško mu je bilo da se utori u njihovu veru, iako je ona bila
vrlo čvrsta, čista, vatrena i kao takva pomagala im da robiju podnose bez
kolebanja i bez gubljenja duše. Svi oni bili su časni ljudi, mirni, radini,
predusretljivi, predani Hristu.
Zato se i istrebljuju tako nemilosrdno. U godinama 1948-50, samo za
pripadanje baptističkoj opštini mnoge su ih stotine dobile po 25 godina
zatvora i upućene u specijalne logore (jer opština - to je organizacija).3

* h= *

U logoru nije kao na slobodi. Na slobodi se svako bez ustručavanja

muči da se ispolji, istakne. Lakše se vidi ко na šta cilja. U zatočenju
obrnuto: svi su obezličeni istim šišanjem, istom neobrijanošću, istim
kapam a, istim dolamicama. Duhovni izraz - izobličen vetrom , preplanu-
lošću, prljavštinom , teškim radom . Da bi se kroz obezličenu uniženu
spoljašnost mogla nazreti duševna svetlost, treba steći naviku.
No, plamičci duha nesvesno lutaju, traže put jedan ka drugome.
Dolazi do nehotičnog prepoznavanja i okupljanja jednakih.
Čoveka ćeš brže i lakše prepoznati ako mu saznaš bar za mrvicu iz
biografije. Evo, jedan do drugoga rade kopači zemlje. Pada gusti meki
sneg. D a li zato što će uskoro odm or - sva brigada je pošla u zemunicu.
Jedan - ostao i stoji. Oslonio se о ašov na ivici rova i stoji nepokretan, kao
da je kip, kao da udobnijeg stava od ovoga nema. I sneg mu - kao kipu
- pada na glavu, na ram ena, ruke. Je li mu je svejedno, ili možda prijatno?
O n gleda kroz tu mirijadu pahuljica - na zonu, na stepu. Krupnih kostiju,
širokih ram ena, sa širokim licem obraslim rusom oštrom čekinjom. On je
postojan u svemu, spor, vrlo spokojan. On i dalje stoji - posm atra svet
i razmišlja. O dsutan je.
Ne znam se s njim, ali mi je njegov prijatelj Retkin pričao о njemu. Taj
čovek je - tolstojevac. Porastao je s prevaziđenim ubeđenjem da čovek ne
sme da ubija (čak ni u ime Avangardnog Učenja), pa zato ni oružje u ruke
da uzima. Č etrdeset prve je mobilisan. Bacio je oružje i blizu Kuške, gde je

3 Progoni nad njima u H ruščovljevo vrem e oslabili su sam o u visini kazne, ali ne i u suštini (v.
D e o V II).

91
bio raspoređen, prešao avganistansku granicu. Nije kod njih bilo ni pomena
od Nemaca niti su očekivani; on bi mirno odslužio vojni rok bez ijednog
m etka u živo meso, ali njegovo se ubeđenje gnušalo i samog vucaranja s tim
gvožđem. Računao je da će Avganistanci uvažiti njegovo pravo da ne ubija
ljude i propustiti ga u verski trpeljivu Indiju. No, avganistanska vlada se
pokazala bezdušnom i prodanom , kao i sve vlade. O na se plašila gneva
svemoćnog suseda, i begunca okovala u bukagije. I tako u bukagijama, koje
su mu stezale noge, držala ga tri godine nepokretnog u tamnici čekajući čija
će strana biti jača. Jači su bili Sovjeti, i Avganistanci su im usrdno vratili
njihovog dezertera. Tek od tog časa njemu i ide sadašnja kazna.
I evo ga kako stoji nepomičan pod snegom, kao da je deo prirode. Da
ga slučajno država nije rodila? O tkuda joj onda pravo da rešava kako će on
živeti?
Mi nem am o ništa protiv toga što nam je Lav Tolstoj sugrađanin. On je
- m arka. (M ožemo s njegovim likom i poštansku izdati.) Možemo i strance
u Jasnu Poljanu voditi. I sve u slast držati govor kako je bio protiv carizma
i kako je bio anatem isan (na tom mestu govornikov glas malo zadrhti). Ali,
ako je neko, o, zemljaci, Tolstoja ozbiljno shvatio, ako je kod nas odrastao
živ tolstojevac - ej, čuvaj se dobro, ne padni nam pod gusenice!
.. .D esi ti se, s vrem ena na vreme, da na gradilištu otrčiš do grupo-
vođe-logoraša po m etar na sklapanje, izmerili biste koliko ste sazidali. On
taj m etar mnogo čuva, tebe lično ne poznaje - koliko je samo brigada! - ali,
ne znam zašto, on ti uvek bez dvoumljenja pruži to svoje blago (za logorske
prilike to što on čini je čista budalaština). A kad mu m etar vratiš, on ti još
i zahvali. Kako takav čudak može biti grupovođa u logoru? Po izgovoru se
vidi da nije baš Rus. A h, on je Poljak, zovu ga Juri Vengerski. Još ćeš ti
о njemu čuti.
. . . Ponekad ideš u koloni i rado bi prebirao brojanice ili mislio na
sledeće strofe, ali sused u tvojoj petorci je neko mnogo zanimljivo lice,
poslali su novu brigadu na naš objekt. Inteligentni, simpatični Jevrejin, već
ušao u godine, s pam etnim i ironičnim izrazom na licu. Prezime mu je
M asam ed, ima univerzitetsku diplom u. .. koju, koju? Bukureškog univerzi­
teta, biopsihologija. Njegove specijalnosti su, između ostalog, i fizionomist,
grafolog. A povrh svega - on je jogist i spreman je, koliko sutra, da otpočne
s tobom kurs hata-joge. (Za nesreću, premalo nam godina na ovom našem
univerzitetu daju! Ionako grcam od posla. Kad da sve naučim?!)
Kasnije ću ga još osmotriti u radnoj zoni i u zoni stanovanja. Njegovi
sunarodnici su mu predlagali da pođe u kancelariju, on nije hteo, stalo mu
je da pokaže da i jedan Jevrejin može da odlično radi na opštim radovima.
Iako mu ide peti desetak, on izvrsno bije krampom. Z ato što kao pravi
jogist on vlada svojim telom: svlači se na deset ispod nule i traži od drugova
da ga poliju vatrogasnim šmrkom. I ne jede kao svi drugi, tako da onu
crkavicu kaše što pre tisne u usta - ne, on se izokrene od jela pa usredsre-

92
 đeno, polako, zalaže u zalogajčićima što ih zahvata naročito za to načinje­
nom kašičicom.4
. .. Desi ti se tako ne jednom da na putu do radne zone i natrag
upoznaš interesantnog čoveka. Samo, u koloni nećeš uvek uspeti da ustališ
poznanstvo: straža viče, susedi šište (»zbog v a s ..., i m i...« ), na rad ideš
nevoljko, s rada žuriš da što pre stigneš, a posebno ako te vetar ubije s koje
strane u gubicu. I o d jednom . . . e, to već ni najmanje nije »netipičan« slučaj,
kako vole da se izraze socrealisti, ne - pravi pravcati neobični slučaj.
U krajnjem redu ide malecni neki čovek s gustom crnom bradom
(uhapšen je s njom i s njom fotografisan, zato mu je i u logoru neobrijana).
On korača bodro, pun dostojanstva, i pod pazuhom nosi povezan svitak
papira za crtanje. To je njegov predlog za racionalizaciju, ili racionalizator-
ski pronalazak, neki novi izum, kojim se on diči. Nacrtao g aje na gradilištu,
nosio u logor da ga nekom e pokaže, i sad ga opet nosi na gradilište.
Iznenada opak nalet vetra istrže mu svitak ispod ruke i kotrlja ga dalje od
kolone. Prirodna reakcija A rnoljda R apoporta (čitalac ga je već upoznao)
jeste da skoči za njim. K orak, dva, tri - svitak se i dalje kotrlja, prolazi
između dva stražara, i već je s onu stranu linije straže! Tu bi se R apoport
m orao zaustaviti, jer »korak desno, korak le v o ... bez upozorenja«, ali
svitak ide, eno ode! Zla kob odnosi njegovu tehničku zamisao! R apoport se
pogurio, isturio ruke napred, raširio prste i trči za njim: varvarine, ne diraj
moje crteže! Kolona je sve videla, kolona se pomela, sama od sebe stala.
A utom ati su na gotovs, zatvarači zaškljocali!. .. Dovde je sve tipično, a sad
počinje ono netipično: ludog se ne nalazi, niko ne puca! Varvari su shvatili
da to nije bekstvo! Čak je i u njihovim zamađijanim glavama slika jasna:
autor juri da uhvati svoje delo! Petnaestak koraka preko linije straže
R apoport hvata svitak, uspravlja se i vraća se u stroj. Vraća se - s onog
sv eta. ..
Iako je R apoporta dopalo mnogo više od srednje logoraške norme
(posle jedne »dečje« kazne, pa desetke, imao je progonstvo, a sada opet
desetku), on je pokretan, oči mu sjaje, njegove uvek vesele ali za patnju
stvorene, vrlo izražajne oči. On se ponosi što ga toliko tamnovanje nije
nimalo oronulo ni slomilo. Samo, budući da je inženjer, on uvek radi kao
proizvodni mangup, lako mu je da se ponosi. Sav se predaje poslu, no
i mimo toga donosi na svet dela za svoju dušu.
O n je jedan ođ onih ljudi koji bi hteli da sve obuhvate. Nekada je
mislio da napiše takvu knjigu kao što je ova moja, da kaže sve о logorima,
ali nije ju počinjao. Drugoj jednoj njegovoj duhovnoj tvorevini smejemo se
svi mi njegovi prijatelji. Arnoljd već godinama sastavlja univerzalni tehnički
priručnik, koji će obuhvatiti sve grane tehnike i prirodnih nauka (i vrste
radio-lampi, i srednju težinu slona) i koji će još morati da bude džepni.
D rugi, sebi dragi rad, podučen ovim ismejavanjem, pokazuje samo meni,

4 O n će i tako i tako um reti kao običan smrtnik od običnog infarkta.

93
da niko ne zna. U crnoj svesci s kariranim linijama nalazi se traktat
0 ljubavi, novi trak tat о ljubavi, jer ga Stendalov nikako ne zadovoljava. To
su još nedovršene i tem atski među sobom nepovezane beleške. Ali, za
čoveka koji je pola svog veka proveo u logorima - kakva čednost! Evo nešto
malo iz njega:3
- Imati ženu koju ne voliš, to je zla sudbina niščih telom i duhom.
A muškarci se time hvališu kao »pobedom«.
- Posedovanje žene koje nije rezultat organskog sazrevanja osećanja
donosi ne radost nego stid i odvratnost. Muškarci našeg veka, koji svu
energiju troše u trci za zaradom , položajem, vlašću, izgubili su gen za
uzvišenu ljubav. N aprotiv, za nepogrešivi ženski instinkt, posedovanje
je samo prvi stepen prave bliskosti. Samo posle njega žena prihvata
muškarca za blisko biće i počinje da mu govori »ti«. Čak i kad se
slučajno preda, žena oseća poplavu zahvalne nežnosti.
- Ljubom ora je uvređeno samoljublje. Prava ljubav, kad se na nju
više ne uzvraća, ne porađa ljubom oru, već vene, umire.
- U poredo s naukom , umetnošću i religijom, ljubav je jedan od
načina spoznaje sveta.
Kako u sebi sabira tako raznorodna interesovanja, Arnoljd Ljvovič
poznaje i razne ljude. On me upoznaje s čovekom mimo koga bih ja prošao
1 ne zapažajući ga: na prvi pogled obična crkotina, tek živa duša, distrofičar,
ključnjače mu izbijaju ispod logorske bluze kao u mrtvaca. S njegovom
vižljavom visinom mršavost još više bode oči. On je po prirodi crnpurast,
a još mu kazahstansko sunce opalilo obrijanu glavu. Još uvek se nekako
vuče van zone na rad, još se nekako hvata za nosiljku, ili se možda drži za
nju da ne bi pao. O n je G rk, i to pesnik! Još jedan! U Atini mu je izdata
knjiga stihova na grčkom. No, pošto on nije sužanj atinski već sovjetski (i
građanin sovjetski), naše novine za njim ne rone suze.
On je srednjih godina, a evo već umire. Jadno i neumesno pokušavam
da odagnam od njega crne misli. On se mudro osmehuje i ne baš dobrim
ruskim objašnjava mi da u smrti uopšte nije strašna sama smrt, strašna je
m oralna priprem a za nju. On je već ispio svoju čašu straha i žuči, već se
oplakao, prežalio, već doživeo svoju smrt i sada je potpuno spreman da je
prihvati. O staje samo telu da umre.
Koliko je samo među ljudima pesnika - toliko mnogo da ne možeš ni
poverovati! (M ene to čak ponekad i zbunjuje.) G rka smrt, evo, vreba,
a ova dva mladića samo čekaju da im kazna istekne pa da upadnu u veliku
literaturu. Oni su otvoreni pesnici, mnogo se ne kriju. Zajedničko im je što
su oba nekako svetla, čista, oba su i nezavršeni studenti. Kolja Borovikov je
poklonik Pisareva (a to znači: Puškina ne voli), radi kao pomoćnik lekara

5 Prošle su otada m noge god in e. R apoport je svoj traktat zabatalio, a ja ga citiram s njegovom
d ozvolom .

94
u am bulanti. Tveranin* Juročka Kirejev je poklonik Bloka, i sam piše pod
njegovim uticajem; radi van zone, u kancelariji mehaničke radionice.
Njegovi drugovi (drugovi! - po dvadeset godina stariji od njega, očevi
porodica) sprdaju mu se kako mu se, u nekom ITL na Severu, nam etala
neka Rum unka, neka koja se svima davala, a on je nije razum eo, pisao joj
je sonete. I ne m ora te u to niko mnogo ubeđivati - dovoljno je da vidiš
njegovo čisto lišće. Prokletstvo dečačke nevinosti što je mladići moraju vući
iz logora u logor!
...N e k e ti posm atraš, drugi - tebe. U velikoj košmarnoj baraci,
u kojoj žive, snuju i leže četiri stotine ljudi, ja posle večere i za vreme
mučnih večernjih prozivki čitam drugi tom Daljevog rečnika, jedinu knjigu
koju sam preneo sve do Ekibastuza, i tu je morao nagrditi pečatom »Steplag
KVČ«. Ja nju nikad ne listam: za ono malo vremena što mi ostaje
u večerima jedva uspem da pročitam pola stranice. I tako, posle prozivke,
sednem ili šetam zabivši nos u jedno mesto knjige. Već sam navikao da me
svaki novi pita kakva je to knjižurina i čudi se za kog đavola je čitam.
- Najmanje opasna lektira - šalim se ja. - Zbog nje ti niko neće prišiti novi
član!
A šta u specijalnom logoru nije opasno čitati? Aleksandar Sotik, ekonom ista,
u džeskazganskom logorskom odeljenju, potajno je u večerim a čitao adaptiranog Obada**.
N eko ga je ipak prokazao. U pretres je došao lično upravnik odeljenja sa čoporom oficira.
»Čekaš, znači, A m erikance?« N aredio mu je da čita naglas na engleskom . »Koliko još imaš
godina?« - »D ve.« - »Im aćeš dvadeset.« Našli mu još i stihove: »Interesuje te lju b a v ? ...
Stvorite mu takve uslove da mu iz glave izleti ne sam o engleski no i ruski!« (Šištali su na
Sotika i mangupi-Tobo\i: »Ti i nama zabijaš klin! Sad će i nas razjuriti!«)

T ek, mnoga interesantna poznanstva se sklapaju i oko ove knjige.

Evo, prilazi mi omalečki čovek, sličan petlu, kočopernog nosa, oštrog
ironičnog izraza lica, i okajući***:
- Ne zam erite što se interesujem. Kakva vam je to knjiga?
Reč po reč, pa nedelja po nedelja, pa mesec po mesec, iz tog čoveka se
preda mnom širi celi mikrosvet, cela istorija moje zemlje za poslednjih
pedeset godina. Vasilij Grigorjevič Vlasov (isti onaj s procesa u Kadiju, koji
je odrapio već četrnaest godina od svoje dvadesetke) sam sebe drži za
ekonom istu i političkog radnika, a pojma nema da je - umetnik reči,
usmene reči. Bilo da priča о kosidbi, о trgovačkom dućanu (radio je
u jednom kao dete), о jedinici Crvene armije, о starom salašu, о dželatu iz
gubernijske službe za gonjenje dezertera ili о nezasitoj ženi iz predgrađa
- sve je to preda mnom izvajano, sve tako doživljeno kao da sam sam
u svemu bio. Tako bih želeo da sve na licu mesta zapišem - a kako? Tako

* Stanovnik T vera, danas Kalinjina.

** E ngleski rom an (E thel Voynich: The G adfly) о revolucionarnim događajim a u Italiji
1 8 3 0 -1 8 4 8 .
*** Okati: izgovarati »o« na m estu nenaglašenog »o«.

95
bih sada želeo da se, nakon deset godina, setim od reči do reći —a nem o­
guće . ..
Zapažam da na mene i moju knjigu često sa strane pogleduje, ali se ne
odlučuje da započne razgovor, mršav, protegnut mladić duga nosa, vaspitan
nekako kao da nije živeo u logorima, štaviše stidljiv. Upoznajem se s njim.
O n govori tiho, sramežljivo, ruske reči teško nalazi i pravi smešne greške
koje u isti čas iskupljuje osmehom. Proizlazi da je M ađar, ime mu je Janoš
Rožaš. Pokazujem mu Daljev rečnik i on klima glavom. Lice mu je isušeno
od logorskog iznurivanja. - »Da, da, potrebno je odvraćati pažnju na druge
stvari, ne misliti samo о jelu.« Ima tek dvadeset pet godina, ali na obrazima
mu nigde rum enila mladosti: suva tanka koža, uštavljena na vetru, kao d aje
razapeta na izduženim uskim kostima lobanje. Bole ga zglobovi: febrilna
reum a, zarađena na severnim sečama šume.
O vde, u logoru, ima dva-tri njegova zemljaka, ali oni se iz dana u dan
bore samo da prežive, da se najedu. A Janoš pojede pokorno ono što mu
brigadir odredi i, iako polugladan, ništa drugo ne traži. On se osvrće oko
sebe, osluškuje, želi da shvati. D a shvati - šta? Nas da shvati, nas, Ruse!
»Moja lična sudbina potpuno postao nevažan kada ja ovde upoznao
ljude. Ja se čudim ne mogu se načuditi. Eto - oni su voleli svoj narod
a dobili su robiju. No ja mislim to je ratna zbrka, šta veliš ti?« (Ovo on pita
1951. godine! Ako je ratna do pedeset prve - da nije možda još od prvog
svetskog rata?)
Njega su naši uhvatili u Mađarskoj 1944, kada mu je bilo osamnaest
godina (i nije još bio u vojsci). - Ja do tada nisam imao kad da učinim
ljudima ni zlo, ni dobro - smeje se on. - Od mene ljudima nije bio ni korist,
ni šteta. - Istraga je kod Janoša ovako tekla: islednik nije znao ni reči
m ađarski, Janoš - ni reči ruski. Ponekad bi bili dovedeni vrlo loši prevodi­
oci, neko od Gucula*. Janoš je potpisao šesnaest stranica zapisnika i ne
znajući šta u njima piše. Isto tako, kada mu je nepoznati oficir pročitao
nešto s parčeta papira, on dugo nije znao da je to bila - odluka O SO .6
I poslat je na Sever, na seču šume, gde je lipsao i dopao bolnice.
D o tada Rusija mu je okretala samo jednu stranu - onu na kojoj se
seda, otada mu se okrenula drugom. U bolničici logorskog punkta u Simu,
kod Solikamska, bila je jedna medicinska sestra, Dusja, od nekih četrdeset
pet godina. Bila je bitovik s petogodišnjom kaznom, slobodnjakinja. Svoj
rad shvatala je ne tako da dok otaljava kaznu prigrne što više za sebe (kako
je to kod nas vrlo čest slučaj, samo što to Janoš sa svojim ružičastim
gledanjem na svet nije znao) već da te nikome potrebne jadnike na umoru
neguje. No, onim što je bolnica pružala nije ih mogla spasti. Sestra Dusja je

6 Kad je, nakon Staljinove sm rti, Janoš bio rehabilitovan, bilo ga je zasvrbelo da traži kopiju
od lu ke na m ađarskom da bi saznao z b o g č e g a je ležao devet godina. N o , nije se usudio: »Još će
pom isliti: čem u će mi to, a i stvarno mi to nije toliko treb a lo . . . « Shvatio je naš duh: a zašto bi i morao to
sada da z n a ? . . .
* Gilculi: Ukrajinci iz Zakarpatske Ukrajine, gde je dugo vladala Austro-U garska.

96
svoje jutarnje parče hleba od trista grama zamenjivala u selu za pola litra
mleka i tim mlekom vratila Janoša (a pre njega i još ponekoga) u život.7
Kroz tu tetu-D usju Janoš je zavoleo i našu zemlju i sve nas. I počeo u logoru
usrdno učiti jezik svojih čuvara i stražara - veliki, moćni ruski jezik*. On je
odležao devet godina u našim logorima, Rusiju video samo u zatvorskim
vagonima, na malim razglednicama i u logorima. A - zavoleo ju je.
Janoš je od onih kojih je u našem veku sve manje, koji u detinjstvu
imaju samo jednu strast - čitanje. Ovu naklonost sačuvao je i kad je
odrastao, pa i u logoru. Ni u severnim logorima, ni sada u ovom specijal­
nom ekibastuskom , nije ispuštao priliku da nabavi i pročita novu knjigu.
U vreme našeg poznanstva već je znao i voleo Puškina, Njekrasova,
Gogolja, ja sam mu tumačio Gribojedova. Ali više od svih, zamalo pa više
i od Petefija i A ranja, zavoleo je Ljerm ontova, koga je po prvi put čitao
u zarobljeništvu, nedavno. (Ne jednom sam od stranaca čuo da im je
Ljerm ontov najdraži od svih ruskih pesnika.) Janoš se bio posebno poisto-
vetio s njegovim Mcirijem, našao u njemu sebi jednakog: jednako mladog,
jednako sužnja i jednako osuđenog da umre. M nogošta je iz ove poeme
naučio napam et, i godinama, koračajući s rukam a na leđima u tuđoj koloni
i tuđoj zemlji, na tuđem jeziku mrmorio za sebe:

I ja m utno shvatih tada:

Nema za me više staze
Da me vrati u dom mlada.

Ljubazan, umiljat, s bespomoćnim plavim očima —takav je bio Janoš

Rožaš u našem okrutnom logoru. On bi seo lagano na moj vagonet, na samu
ivicu, kao da se moja slamarica s pilotinom mogla više isprljati ili više
izgubiti oblik pod pritiskom, i tiho, iz srca progovarao:

- Kome da kažem tajne moje san je?...

On se nikada ni na šta nije žalio.8

* A u tor ovd e s m alo ironije upotrebljava Turgenjevljev iskaz о ruskom jeziku.

7 N ek a mi sada n ek o objasni: u koju ideologiju ulazi o v o ponašanje? (U p ored ite s kom unistič­
kom am bulantom kod Djakova: »Šta, b ole te zubići, banderovska njuško?«)
8 P osle Staljinove sm rti, svi Mađari su bili pušteni da idu kući i Janoš je izbegao Mcirijevu
sudbinu, na koju je već b io potpuno pripravan.
Prošlo je otada dvanaest godina, a s njima i 1956. Janoš je računovođa u gradu Nađkanjiža, gde
ruski niko ne zn a, niti ко čita ruske knjige. A šta mi on piše:
» P osle svega što mi se d esilo, ja iskreno tvrdim da svoju prošlost ne bih nikom e dao. Ja sam
stekao surovo znanje koje drugi ne m ogu s t e ć i. . . O nda kada sam oslobađan, ob ećao sam drugovim a da
ruski narod nikada neću zaboraviti - ne zbog patnji što sam ih p od n eo, nego zbog njegove d o b ro te. . .
Zašto sa zanim anjem tražim u novinam a šta im a novo u mojoj bivšoj d om ovin i?. . . C ela jedna polica
u mojoj bib lioteci su dela ruskih klasika, sam o na ruskom 41 tom , i na ukrajinskom 4 (Š e v č e n k o ). . .
Drugi R u se čitaju kao E n gleze, kao N em ce, a j a - j a na drugi način. Tolstoj m ije bliži od Tom asa M ana,
Ljerm ontov daleko bliži ođ G etea.
N e m ožeš ni zam isliti koliko je na mojoj duši sete, zbog m nogo čega. Ljudi m e ponekad pitaju:
jesi li ti čitav? Šta si tam o vid eo dobroga da te toliko vuče R u sim a ? ... Kako da im objasnim da mi je

7 Arhipelag Gulag, 3 97
 M eđu logorašima krećeš se kao među postavljenim minama. Zrakam a
intuicije - obazrivo, da ne eksplodira - snimaš svakoga. Koliko sam samo,
uprkos opštem nepoverenju, pod tim ošišanim lobanjama, pod tim crnim
zekovskim bluzama ja otkrio pesničkih duša!
A koliko se njih nije dalo otkriti?
A koliko njih - hiljadu puta toliko - ja uopšte nisam sreo!
A koliko si ih ti za ova desetleća podavio, ti prokleti Levijatane?!?

* * *

Bio je u Ekibastuzu i zvanični, iako vrlo opasni, centar kulturnog

opštenja - KVČ, u kojem su stavljani crni štambilji na knjigama i obnavljani
brojevi na ljudima.
Važna i živopisna figura naše KVČ bio je um etnik, u prošlom životu
arhiđakon i umalo lični sekretar patrijarhov - Vladimir Rutčuk. Postoji
negde u starim pravilima neki neukinuti paragraf: duhovna lica se ne šišaju.
N aravno, taj paragraf se nigde ne objavljuje, i sveštenike koji za njega ne
znaju šišaju. A Rutčuk je za to znao, i njemu je ostala rusa talasasta kosa,
nešto duža od normalne muške, koju je on dobro negovao, kao uostalom
i sav svoj spoljašnji izgled. Bio je privlačan, visok, stasit, prijatna basa,
čovek bi ga lako mogao zamisliti u svečanoj službi božjoj u velikoj sabornoj
crkvi. K titor D rozdov, koji je došao sa mnom, odmah je prepoznao
arhiđakona: služio je on u odeskoj sabornoj.
No, ovde se on i držao i živeo kao da nije bio zek. Pripadao je onoj
vrsti sumnjivih javnih ličnosti koje su se uvukle, ili su uvučene, u pravo­
slavnu crkvu čim je s nje pala nemilost i koje su umnogome doprinele da joj
padne glas. I sam njegov dolazak u zatvor bio je nekako m utan, nejasno je
zašto nije prestajao da pokazuje svoju (opet nejasno zašto neoduzetu)
fotografiju s inostranim mitropolitom Anastasijem na njujorškoj ulici.
U logoru je živeo u odvojenoj »kabini«. Pošto bi se vratio sa zbora za
izlazak na rad, gde nam je, neskriveno se gadeći, pisao brojeve na kapam a,
prslucima i pantalonam a, on bi po ceo dan lenčario, ponekad pravio
neum ešne kopije s plitkih slika. D ržao je slobodno kod sebe debeli tom
reprodukcija slika iz Tretjakovske galerije, zbog kojeg sam se ja i našao kod
njega: imao sam želju da ih pogledam, možda poslednji put u životu.
U logoru je dobijao Vesnik M oskovske patrijaršije i, s vrem ena na vreme,
važno govorio о velikomučenicima ili о pitanjim a iz liturgije, ali sve

tam o prošla sva moja m ladost, a život je večito opraštanje od minulih d a n a ... M ogu li da prosto
okrenem leđa, kao d ete koje su naljutili, zar moja sudbina nije devet godina bila isto što i vaša? K ako da
objasnim zašto m i srce brže zakuca kad na radiju čujem rusku narodnu pesm u? Ja i sam u pola glasa
zapojem : ’Juri, juri trojka brzonoga’ [narodna pesm a inspirisana stihovim a Fjodora G linke. - Prev.]
i obuzm e m e takva tuga da nem am snage da nastavim . A moja m e deca m ole da ih naučim ruski.
Stan’te, d eco . a za koga ja skupljam ruske k n jig e ? ...«

98
nam ešteno, neiskreno. Im ao je još i gitaru, i to je jedino kod njega ispadalo
iskreno - prateći sam sebe, on bi prijatno zapevao:
Skitnica Bajkal p re đ e .. .*
i njihanjem pokazivao kako mu tužna robijaška sudbina teško pada.
U koliko neko u logoru bolje živi, utoliko prefinjenije p a ti...
Bio sam, u to vrem e, maksimalno obazriv i više kod Rutčuka nisam
išao, о sebi mu ništa nisam govorio, i na taj način sam izmakao njegovom
oštrom oku - ja, bezazlena božja buba. A Rutčukovo oko bilo je - oko
MGB.
Kome od starih robijaša nije jasno da je KVČ uvek pun doušnika i da
je na prvi pogled najmanje podesan za susrete i društveni život! U redu,
u KVC popravnih logora, ITL, išlo se zato što su se ljudi u njima sastajali sa
ženama. M eđutim , s kojim opravdanjem navraćati u KVČ specijalnog
logora?
Ispalo je da i robijaška doušnička služba može biti iskorišćena za
slobodu! To su mi pokazali Georgij Teno, Petar Kiškin i Ženja Nikitin.
Ja sam se s Tenom i upoznao u KVČ. Sećam se vrlo dobro tog kratkog
i jedinog susreta upravo zbog toga što mi je sam Teno upao u oči. Bio je
stasit, visok, sportske konstrukcije. Ne znam zbog čega, s njega još nisu bili
svukli njegovu m ornarsku bluzu i pantalone (kod nas se sopstvena Odeća
nije nosila duže od jednog meseca). I mada su, umesto epoleta kapetana
fregate, po njemu bili iznašivani brojevi SH-520, još uvek je izgledalo kao
da će ovoga časa na brod —pravi pravcati oficir mornarice. Pri pokretim a
otkrio bi ruke iznad zglobova, ruke urasle u riđu dlaku: na jednoj je bilo
istetovirano sidro i oko njega »Liberty«, a na drugoj »Do or die«.4 Nije
mogao ni zatvoriti oči, ni sakriti u njima ponos i oštrinu pogleda. Kao što
nije mogao prikriti smešak što mu se zario na krupnim usnama. (Ja tada još
nisam znao: smešak je značio: plan bekstva je sačinjen!)
M inirano polje - eto šta je logor! I ja i Teno bili smo tu, i nismo bili tu:
ja - na putevim a Istočne Pruske, on - na svom novom bekstvu; svako od
nas nosio je u sebi naboj svog tajnog plana, ali ni najmanja varnica nije
smela skočiti s ruke na ruku onda kada smo se rukovali, niti s oka na oko
onda kada smo izmenili ono nekoliko površnih rečenica! Rekli smo jedan
drugome samo nevažne stvari, i ja sam zabo nos u novine, a on ušao
u diskusiju о am aterskoj aktivnosti s Tum arenkom . Ovaj Tum arenko, iako
osuđen na petnaest godina, rukovodi KVČ, i ja ga donekle odgonetam , ali
kako je njegova ličnost složena i višeslojna, nemam mogućnosti da prove-
rim svoje mišljenje о njemu.
Smešno je i reći: pri robijaškoj KVČ postojao je, ili bolje reći tada je
osnivan kružok am aterske umetničke aktivnosti. Ovaj kružok je bio toliko
lišen privilegija sličnih kružoka u ITL logorima, toliko bez ijedne olakšice,

9 Sloboda; U čini ili umri.

* N arodna pesm a.

7* 99
da su u njemu mogli uzimati učešća samo nepopravljivi zanesenjaci. Jedan
od njih bio je i Teno, m akar koliko da bi, kad ga gledaš, о njemu mogao
bolje misliti. 1 više od toga - od prvog svog dana u Ekibastuzu, on je bio
u režimki, a odatle uspeo da uđe u KVČ! Logorska vlast je to protumačila
kao znak početka popravljanja i dozvolila mu da i d e ...
A Peća Kiškin nije nikakav aktivist KVČ, a najpoznatiji je čovek
u logoru. Ceo ekibastuski logor ga zna. Ponosan je svaki objekt na koji on
dođe — na njemu se više niko ne dosađuje. Kiškin liči na jurodivog*, ali
uopšte nije jurodivi - ludu samo izigrava, i svi govore: Kiškin je pametniji
od svih nas. On je budala isto koliko i najmlađi brat Ivanuška iz narodnih
priča. O n je pojava naša, ruska, iskonska: onaj koji moćnima i zlima kaže
glasno istinu, narodu otkriva kakvi su oni, a sve to bezopasnim recima
jedne lude.
Jedna od njegovih omiljenih uloga jeste da navuče nekakav klovnov-
ski zeleni prsluk i da, ovakav, skuplja prljave zdele sa stolova. I to je
dem onstracija: najpopularniji čovek u logoru skuplja zdele da ne lipše od
gladi. A pri tom e, skupljajući zdele, poigravajući, praveći grimase, stalno
u centru pažnje, on se gura među argate i seje ideje pobune.
Čas neočekivano zdrpi zdelu s netaknutom kašom dok argat još jede
supu. A rgat poskoči, uhvati se za zdelu, a tada se Kiškin pretvori sav
u osmeh (njegovo lice je kao pun mesec, ali dosta tvrdo):
- D ok vam neko kašu ne dirne, vi ništa ne vidite.
I otplovi s brdom zdela, sve poigravajući.
Koliko danas, a ne samo u ovoj brigadi, poći će od usta do usta
poslednja Kiškinova šala.
Čas se nagne nad sto, i svi se odlepe od svojih zdela i okrenu prem a
njemu. Kolutajući očima kao mačak-igračka, sa savršeno blesavim izrazom
lica, Kiškin upita:
- Momci! A ko je otac lud a majka prostitutka, hoće li im deca biti sita
ili gladna?
I ne čekajući, zna se, koji odgovor, upire prstom u sto, po kojemu su
rasute riblje kosti: - Sedam-osam milijardi puda godišnje podelite na dvesta
miliona!
I nestane. A misao prosta, ništa prostije - zašto mi to nismo i do sada
delili: još odavno se izveštava da mi skupljamo osam milijardi puda žita
godišnje, a to znači: pečenog hleba — sve i sa bebama! - dva kilograma
dnevno! A mi, zdravi muzici, ceo bogovetni dan riljamo zemlju - a gde su
nam ona, gde su nam - ta naša dva kilograma?
Kiškin menja način izražavanja. Ponekad tu istu misao počinje od
kraja - od »predavanja о razlici između umešenog brašna i pečenog hleba«.
Vrem e kada pred logorskom stražarom ili pred stražarom na proizvodnoj
zoni stoji kolona i može se razgovarati, on koristi da drži govore. Jedna od

* Jurodivi: prosjak koji se drži (a drže ga i drugi) za proroka.

100
njegovih stalnih parola je: »Razvijajte lica! Prolazim zonom i gledam: kod
svih neka nerazvijena lica*. Ovi misle samo na ječmeni kolač i ni na šta
drugo.«
Čas neočekivano, bez ikakve veze i objašnjenja, vikne pred gomilom
zekova: »Dardanel! Na divljač!« Nejasno, reklo bi se. Ali - vikne jednom ,
vikne drugi put, i svi najednom jasno shvate ко-je D ardanel i već sve
postane tako zabavno i tako dobro pogođeno da se na tom Dardanelu vide
i zloslutni brci!
Pokušavajući da Kiškina ismeje na svaki način, upravnik ga kod
stražare pita: »Sto si ti tako ćelav, Kiškine? Sigurno se ne dižeš sa žene?«
A Kiškin bez imalo razmišljanja pred ćelom masom: »A što, ni Vladimir
Iljič se sa svoje nije micao, je li?«
Ili, obilazi Kiškin trpezariju i oglašava da će danas, pošto pokupi zdele
živim mrtvacim a, to jest nam a, održati čas iz čarlstona.
Iznenada čudo neviđeno - došao bioskop! I iste večeri, u istoj trpeza­
riji, pravo na belom zidu, bez ekrana, prikazuje se film. Sveta - krknuti se
ne može, sedi se i na klupam a i među klupama, i na stolovima, i jedan
preko drugoga. Ali, pre pauze za prom enu filma - stop! Prazno belo svetio
upire u zid i mi vidimo: došlo je nekoliko čuvara i biraju bolja mesta. Našli
su klupu koja im odgovara i svim zekovima koji su na njoj naređuju da
ustanu. Ovima se ne ustaje, toliko godina nisu videli film, tako željno bi
pogledali! Čuvari počinju da se deru, neko preti: »Daj, zapiši im brojeve!«
Nema se kuda, m ora se ustati. I najednom preko cele zamračene sale svima
znani ironični mačji piskavi glas Kiškina:
— Ispravno, momci - čuvari nem aju gde drugde da gledaju filmove,
hajdemo!
Sala u grohot. O , kakvu moćnu snagu imaš ti, smehu! Čuvari imaju
svu vlast, ali ovoga puta, i ne dobeleživši brojeve, posramljeno odstupaju.
- G de je Kiškin? - viču.
No, Kiškin se više ne čuje, Kiškina nema!
Čuvari odlaze, film se nastavlja.
Drugoga dana'K iškina pozivaju kod kom andira disciplinskog režima.
G otovo je, dobiće pet dana i noći. Ne - vratio se, i smeje se. Napisao je
pismeno objašnjenje: »Za vreme prepirke između čuvara i logoraša oko
mesta u sali ja sam pozvao logoraše da ustupe mesta, kako i treba, i da
iziđu.« Z a šta da ga zatvore?
Kiškin i onu besmislenu strast logoraša prem a spektaklim a - krpicama
filma ili priredbe, u kojima se čisto izmotavanje podvaljuje kao sreća, za
vreme kojih su logoraši sposobni da zaborave i sebe, i svoju nesreću, i svoje
poniženje - Kiškin i tu strast znalački ismejava. Kad se daje kakva priredba
ili film, pred salom se skupi gomila onih što žele da uđu. A vrata se dugo ne
otvaraju, čeka se stariji čuvar da po spiskovima propusti najbolje brigade;

* A luzije na fraze о razvijanju, razvoju privrede, k u ltu re. . . svega i svačega.

101
oni čekaju i već, evo, pola sata stoje ropčad nabijena kao sardine, lome
jedan drugome rebra. Kiškin izuva iza gomile cipele i uz pomoć suseda
skače na ram ena zadnjih i, ovako bos, skakuće kao čigra, sve s ram ena na
ram e do toliko željenih vrata. Kuca u njih, izvija se svojim kratkim telom
Patašona, pokazujući time koliko želi da uđe - i opet se kao čigra vraća
nazad preko ram ena i skače dole. Gomila se najpre smeje. No, ubrzo je
obuzima stid: stvarno, poboli smo se ovde i čekamo kao bravi! Za nas dobra
nije bilo, i neće ga biti!
I razilaze se. Kada dođe čuvar sa spiskom, skoro i da nem a koga da
pušta, niko ne navaljuje, neće mu pomoći ni da trči za njima i motkom ih
goni.
D rugi put, opet u prostranoj trpezariji, i pored svega, počinje pri­
redba. Svi su posedali. Kiškin priredbu ne bojkotuje, i on je tu, u svom
zelenom prsluku: donosi i odnosi stolice, pomaže da se otvori zavesa. Svaka
njegova pojava izaziva aplauze i odobravanja. Iznenada pojuri ispred scene
kao da ga neko tera i pokretom ruke upozorava: »Dardanel! Na divljač!«
G rom oglasan smeh. Ali, nešto se kasni, zavesa je otvorena, scena pusta,
nikoga nem a. Kiškin kao zrno iz puške skače na scenu. Smeju mu se, no
uskoro će zanemeti: njegovo lice ne samo da više nije komično, ono je
postalo izbezumljeno, oči svako u svoju stranu, strašno ga je videti. On
recituje drhtavim glasom, obazire se smućeno:

Pogledam - i šta da rečem? -

Žandari biju i krvca teče.
I leševa - gomila bogata,
I sin ubijen tu gde i tata.*

Ovo on Ukrajincima, kojih je u sali polovina. D ovedeni nedavno iz

oblasti što ključaju, njima je to kao so na živu ranu. Oni viču. Na Kiškina,
na sceni, već se stuštio čuvar. Ali, tragično Kiškinovo lice se rasplinulo
u klovnovski osmeh i on, na ruskom, objašnjava:
- Ovu smo pesmicu о Devetom januaru učili kada sam bio u četvrtom
razredu.
I beži sa scene smešno šantajući.
A Ženja Nikišin je običan mladić, prijatan i društven, otvorenog
maljavog lica. (Takve dece bilo je mnogo na selu dok ono nije razoreno.
Sada je u njemu više lica od kojih ništa dobro ne možeš očekivati.) Ima
glasa i rado peva za društvo u sobi barake, ili sa scene.
I evo najavljuju:
- Ženo moja, ženicel Muzika M okrousova, reči Isakovskoga. Izvodi
Nikišin uz pratnju gitare!

* U originalu na ukrajinskom.

102
 Od gitare se razleže jednostavna setna muzika. I Ženja peva pred
punom salom, peva doživljeno, iskazuje našu još do kraja neokam enjenu,
još u led nepretvorenu toplinu:
Ženo moja, ženice,
Ti jedina, lepotice,
Ti jedina na srdašcu ležiš mom!
Ti, jedina! Gubi se, odstupa dugačka glupava parola nad scenom
о proizvodnom planu. U beličastoj izmaglici sale iščezavaju logorske godine .
- duge godine što su za nam a, duge godine što nas čekaju. Ti, jedina! Nema
više na srcu ni tobožnje krivice pred vlastima, ni želje da se s njima izrav­
naju računi. Nema ni naših kurjačkih b rig a. .. Ti, jedina si na srcu m om !. ..
Mila moja ženice,
G degod bio, milice,
Niko meni bliži na svetu ovom!
Pesma je о dugom rastanku bez glasa i nade, о očajanju. Kako samo to
odgovara našem položaju! Ipak —о zatvoru ništa direktno. Sve može da se
odnosi i na dugotrajni rat.
I m ene, ilegalnog pesnika, izdala je intuicija: ja ne shvatam da se to sa
scene krune stihovi još jednog ilegalnog pesnika (koliko ih je ! ...) samo
elastičnijeg od m ene, podobnijeg za javni nastup.
A šta mu mogu? D a traže note da bi proveravali, da preturaju kod
Isakovskoga i M okrousova? Reći će da je to po pamćenju.
U beličastoj izmaglici sedi i stoji dve hiljade duša. Nemo, bez pokreta,
kao da ih nema. Ovi ogrubeli, podivljali, kameni ljudi dirnuti su u samo
srce. Izlazi da suze još mogu da teku, još nalaze put.
Ženo moja, ženice,
Ti jedina, lepotice,
Ti jedina na srdašcu ležiš mom!

103
 G lav a 6

ROĐENI BEGUNAC

K ada Georgij Pavlovič Teno sada priča о minulim bekstvima - bek-

stvima svojim, svojih drugova, о onima za koja zna samo po čuvenju - on za
najodlučnije i najupornije begunce, za Ivana Vorobjova, Mihaila Hajda-
rova, Grigorija Kudlu, Hafiza Hafizova, u pohvalu veli: »Bio je to rođeni
begunac!«
Rođeni begunac - to je čovek koji nijednog trena ne sumnja da čovek
nije na ovome svetu da bi živeo iza rešetaka. Čak ni kada je u pitanju
najbolje obezbeđeni m angup, onaj koji radi u računovodstvu, u KVČ, na
rezanju hleba! To je onaj koji se od prvoga časa potpisao da bude nepopust­
ljiv, i sve što čini podređuje jednom jedinom cilju - bekstvu. Onaj ко ne
provodi nijedan dan u logoru tek onako, jalovo, bez traženja novih moguć­
nosti, ко ili priprem a novo bekstvo, ili je u bekstvu, ili je uhvaćen,
prem laćen i leži u logorskom zatvoru.
Rođeni begunac - to je onaj koji zna šta rizikuje. On je video leševe
ubijenih begunaca, izložene za prim er na zbornom mestu. Video i one što ih
žive dovlače, vode pom odrele od barake do barake i teraju da, sve krv
pljujući, viču: »Vidite kakav sam! Takvi ćete biti i vi!«
On zna da se leš ubijenog begunca najčešće ne donosi u logor
- pretežak je da bi se baktalo s njim - donosi se samo glava ili, pak (što je,
imajući u vidu propise, bolje), desna ruka, odsečena u laktu da Specijalno
odeljenje može proveriti otisak prstiju i zvanično otpisati čoveka.
Rođeni begunac - to je onaj zbog koga se u prozore uziđuju rešetke,
zona ograđuje desetinam a redova bodljikave žice, podižu osmatračnice,
ograde od kolja, krpe ograde, razmeštaju čeke, busije, sivi psi hrane čistom
krtinom.
Rođeni begunac ne haje za prebacivanja logorskih malograđana: zbog
takvih drugi ispaštaju, pooštrava se disciplina, deset puta dnevno vrši se
prozivka, čorbuljak postaje još žitkiji; on ne samo da ne prihvata šapat
ostalih zatvorenika koji savetuju pomirenje sa sudbinom (»u logoru se može
opstati, a naročito kad stižu pošiljke«) nego ni proteste i štrajkove glađu, jer
za njih to nije borba, to je samoobm ana. Od svih oblika borbe on zna samo
za jedan, veruje samo u jedan, radi samo za jedan - bekstvo!

104
 On jednostavno ne može drukčije! Takav je stvoren. Kao što ptica ne
može birati hoće li na selidbu ili ne, tako ni rođeni begunac ne može bez
bekstva.
U razm aku između dva neuspela bekstva mirni logoraši pitali bi
G eorgija Tena: »Koji ti je đavo da se ne možeš skrasiti? Šta ti je te stalno
bežiš? Čemu se nadaš na slobodi, ovoj našoj slobodi?« - »Kako - čemu se
nadam?« - čudio bi se Teno. - »Slobodi! Provedeš dan u tajgi bez gvožđa na
nogam a, eto šta je sloboda!«
Gulag i Organi u srednjem periodu svoje istorije, u periodu zečića, za
takve kao on, kao Vorobjov, nisu znali. Takvih je bilo samo u najranijem
periodu, a potom tek u godinama posle rata.
Takav je Teno. U svakom novom logoru (a menjao ih je često)
u početku je bivao tužan, snužden, sve dok u njemu ne bi sazreo plan
bekstva. U m om entu kada bi se plan pojavio, Teno bi se ozario i na usnama
bi mu se nastanio osmeh.
A onda kada je počela opšta revizija svih presuda i rehabilitacije,
hrabrost ga je, seća se on, ostavila: nada u rehabilitaciju podrivala mu je
volju za bekstvom.

* * *

Njegov složeni život ne može ući u ovu knjigu. Valja nam, ipak, reći
da je žicu begunca dobio na rođenju. Još kao dete utekao je iz internata
u Brjansku - »za A m eriku«, to jest otplovio čamcem niz Desnu. Iz dečjeg
doma u Pjatigorsku, u donjem vešu usred zime, ispentrao se preko železne
kapije - da ide kod bake. Njegovu originalnost čine dve niti što se prepliću
u njegovom životu - m ornarica i cirkus. Završio je pomorsku školu, bio
m ornar na ledolomcu, šef posade ribarskog broda, navigator u trgovačkoj
mornarici, završio školovanje u Vojnom institutu za strane jezike, rat
proveo u Severnoj floti, kao oficir za vezu na engleskim brodovima putovao
na Island i u Englesku (si. 3). Ali, istovremeno, još od detinjstva, bavio se
akrobatskim veštinama, nastupao u vreme N EP-a, a i kasnije, između
plovidbi, u cirkusima; upražnjavao dužnost trenera na vratilu; nastupao
u »m nemotehničkim tačkama«, »pamtio« nizove brojeva ili reči, »odgone­
tao« misli na daljini. Cirkus i život u pristaništima omogućili su mu izvesno
kontaktiranje s kriminalnim podzemljem, od kojeg mu je ostalo ponešto od
jezika, avanturizm a, veštine i vratolomstva. Ni kasnije, boraveći u mnogim
reiim kam a s kriminalcima, ne prestaje da uči od njih. Za rođenog begunca
sve to će se pokazati veoma korisnim.
Mi postajem o ono što jesmo tako što se u nama slažu naša iskustva.
Četrdeset osme neočekivano ga demobilišu. To je već signal s onog
drugog sveta (poznaje strane jezike, plovio na engleskom brodu, pa Esto-
nac, neka je i lenjingradski). No, mi uvek gajimo nadu, zar ne? Te iste

105
 2. Pretres na prolazu (str. 4 9 , 55)

3. Georgij Pavlovič T en o (str. 105) 4. Vrata ekibastuskog bura (str. 198)

godine, uoči Božića, u Rigi gde se Božić još uvek slavi i sve je tako svečano,
njega hapse i odvode u neki podrum u Ulici A m atu, blizu Konzervatorija.
Ulazeći u svoju prvu ćeliju, on zbog nečega ne može a da svom ćutljivom
i ravnodušnom čuvaru ne saopšti: »Vidite, baš za ovaj čas imali smo moja
žena i ja karte za Grofa Monte-Krista. G rof se borio za svoju slobodu, a ni
ja se ne mislim pokoriti.«
Samo, za borbu je bilo još rano. Jer, u tim trenucima mi smo još uvek
u vlasti uverenja da se radi о greški. Zatvor? A zašto? Pa, to je nemoguće.
Stvar će se izvesti na čistinu. Pred njegovo prebacivanje u M oskvu, sraču­
nato ga um iruju (zato da se uhapšenik sigurnije sprovede), načelnik kontra-
obaveštajne službe pukovnik Morščinin došao je, štaviše, na stanicu da ga
isprati i pružio mu ruku: »Želim prijatno putovanje!« U specijalnoj straži
ima ih trojica, putuje se u kupeu s kušetima. M ajor i stariji poručnik, pošto
su popričali kako će veselo provesti Novu godinu u Moskvi (možda se
specijalna straža i izmišlja za ovakva službena putovanja?), legli su na
gornje ležaje i, kao, zaspali. Na donjem kušetu ležao je stariji vodnik. O n bi
se svaki put kad bi Teno otvorio oči m rdnuo. Na plafonu upaljen plavi
žižak. Pod Tenovom glavom prva i poslednja »pošiljka« u zatvor od žene,
na brzinu spakovana: pram en njene kose i tabla čokolade. Vagon je
prijatno kloparao, Teno ležao i razmišljao. Kloparanju voza možemo
slobodno pripisati značenje koje hoćemo i tražiti od njega da nam pred-
skaže ono što želimo. Z a Tena, ono je bilo ispunjeno nadom: »Stvar će se
izvesti na čistinu!« Stoga na bekstvo ni mislio nije ozbiljno, mislio je jedino
kako bi ga mogao izvesti. (Kasnije će se on ne jednom setiti te noći
i zafrktati od besa! Nikada mu više neće biti tako lako da utekne, nikada
više sloboda neće biti tako blizu!)
Tokom noći, Teno je dva puta išao u toalet, mračnim i pustim
hodnikom uz pratnju vodnika. Ovome je pištolj visio о dugi kaiš, po običaju
marinaca. Vodnik je ušao u toalet istovremeno s njim. Z a nekoga ко je
uvežban u džudou i borbi, ništa lakše od toga da ga ovde sredi, liši pištolja,
prim ora ga da ćuti, i na prvoj stanici mirno otputuje.
Sledeći put, vodnik se nije usudio da uđe u tako tesan prostor, čekao
je pred vratim a. A vrata su ostala zatvorena, mogao se zadržati unutra
koliko je hteo. Mogao je razbiti prozor i skočiti na nasip. Bila je potpuna
pom rčina, voz nije išao brzo - mi smo u 1948. godini - i često je pravio
zastoje. D oduše, bila je zima a Teno nije imao zimskog kaputa i ni kopejke
više od pet rubalja. No, časovnik mu još nije bio oduzet.
Luksuz specijalnog sprovoda okončao se u Moskvi. Sačekali su da svi
putnici napuste vagon, a tada je u njega upao stariji vodnik s plavim
epoletam a, koji je pre toga izišao iz crne marice: »Gde je taj?«
Form alnosti prim opredaje, nesanica, boksovi, boksovi. Naivni zahtevi
da bez odlaganja bude priveden kod islednika. Pospani čuvar zeva: »Ima
vrem ena, imaćeš islednika do guše!«

107
 Evo i islednika. »E pa, pričaj о tvojim kriminalnim radnjama.« - »Ja
sam nevin.« - »Samo je papa Pije nevin.«
U ćeliji, u društvu s kvočkom . O na se potura: a šta je, u stvari, bilo?
Nekoliko saslušanja, i sve biva jasno: ništa neće biti izvedeno na čistinu,
gotovo je sa slobodom. Znači - treba bežati!
Zloglasni zatvor Lefortovo ne obeshrabruje Tena. Možda se on
ponaša kao novajlija na frontu - ni о čemu nema pojma pa se ničega i ne
plaši. D a stvara plan bekstva navodi ga i islednik Anatolij Levšin. Samim
tim što postaje zloban, pun mržnje.
O sobe, narodi - svako ima svoj aršin. Koliko je miliona ljudi podno­
silo, između ovih zidova, udarce a da to nisu ni nazvali mučenje! Ali, za
Tena je i sama pomisao da ga neko može tući nepodnošljiva. To je uvreda
nakon koje je bolje ne živeti. I kada mu Levšin, posle pretnji rečima, prvi
put prilazi i zamahuje pesnicom, Teno skače i sav cepteći od ljutine
odgovara: »Pripazi ti dobro! Meni i tako i tako života više nema. A tebi
mogu, evo, sad prosuti oko, mogu i oba, ja sam za to majstor!«
Islednik odstupa. D ati tek onako zdravo oko za bedni život jednog
uhapšenika zaista nije vredno. Sada on iscrpljuje Tena strogom ćelijom da
bi mu oduzeo i poslednje ostatke snage. Zatim mu nam ešta prevaru: žena
koja zapom aže u susednoj kancelariji je njegova, Tenova: ako ne prizna,
nju će još više mučiti.
Još jednom je islednik loše odmerio s kim ima posla. Kao ni udarce
pesnicom, Teno ne može da podnese ni da mu ženu saslušavaju. Uhapše-
niku postaje sve jasnije da će morati da ubije islednika. Stvar se slaže
s planom bekstva. M ajor Levšin i sam nosi uniformu mornaričkog oficira,
i sam je visokog rasta i plav. U očima stražara pred istražnim odeljenjem
Teno može lako proći za Levšina. Istina, Levšin ima punačko odnegovano
lice, dok je Teno ozbiljno smršao. (Zatvorenik jedva da se kad može
oglednuti. Čak i kad, u toku saslušanja, zatražiš da te odvedu u klozet,
ogledalo ćeš naći prekriveno crnim zastorom. A ko te sreća posluži i uspeš
da zastor priotkriješ veštim pokretom ruke, požalićeš sebe: tako si bled,
tako izmožden!)
U m eđuvrem enu, iz njegove ćelije izvučeno je nepotrebno njuškalo.
Teno proučava ležaj koji je ostao za njim. Poprečna prečka kreveta je na
jednom mestu zarđala, istanjila se, zakivak slabo drži. Dužina šipke: oko 70
santim etara. Kako je istrgnuti?
Prvo što treba da učini jeste da se izvežba u pravilnom odbrojavanju
sekundi. Zatim da odbroji, za svakog čuvara, vreme koje protekne između
dva navraćanja na prozorče na vratima. Vreme - između četrdeset pet
i šezdeset pet sekundi.
U jednom od tih intervala - trzaj, prečka na zarđalom mestu puca.
Drugi kraj nije načet rđom , nije ga lako raskinuti. Trebalo bi skočiti na
njega s obe noge, ali šipka bi tako pri padu na tlo zveknula. Prema tom e,
m oraju se u istom intervalu učiniti sledeće radnje: postaviti jastuk na

108
betonski pod, skočiti i odbiti prečku, vratiti jastuk na mesto, i prečku - bar
zasad - na njen krevet. I za sve to vreme odbrojavati sekunde.
G otovo je! Prečka je odbijena!
Samo, time nije sve rešeno. Ako slučajno uđu i nađu je, ima da lipšeš
u strogoj ćeliji. D vadeset dana i noći u strogoj ćeliji - to je ne samo gubitak
snage potrebne za bekstvo nego se više nećeš osloboditi ni islednika. Evo,
smislio je: noktim a će ovlaš pocepati dušek, izvaditi iz njega malo vate,
njome obaviti krajeve prečke i prečku vratiti na njeno mesto. O dbrojava­
nje. Tu smo, prečka je na svom mestu.
No, ni to nije zadugo. Jednom u deset dana je kupanje, a za vreme
kupanja ćelija se pretresa. Lom mogu otkriti. Treba, dakle, delati što je
moguće brže. Kako prečku odneti sa sobom na saslušanje?. .. Pretres se na
polasku na saslušanje ne obavlja; opipaju te samo na povratku, i to jedino
bokove i grudi, na mestima gde su džepovi. Traže oštre predm ete, plaše se
samoubistava.
Teno ima pod bluzom tradicionalnu m ornarsku majicu, koja mu greje
i telo i dušu. »Sto na m oru dalje - zla sve manje.« Zatražio je od čuvara iglu
(u određeno vreme može je dobiti), hoće, tobože, da na bluzi prišije
dugmad od hleba. Raskopčava bluzu i pantalone, izvlači donji kraj majice,
i na njem u, s unutrašnje strane, pravi porub, ili bolje reći džepčić za donji
kraj šipke. Pre toga je otkinuo parče gaćnika s gaćica, koje sada, sve se
praveći da prišiva dugmad na bluzi, prišiva u vidu gajke s unutrašnje strane
majice u visini grudi. G ajka će služiti kao vodica za šipku.
Sada majicu okreće prednjom stranom na leđa i - počinju svakod­
nevne vežbe. Sipku je nam estio ispod majice na leđima: proturio je kroz
vodicu i dole oslonio u džepčić. Gornji njen kraj je u visini vrata, pod
okovratnikom bluze. Treniranje se obavlja između dva pogleda čuvara
i sastoji se u sledećem: ruka prem a zatiljku - hvat za vrh šipke - otklon tela
nazad - naklon napred, kao tetiva na luku, sa istovremenim izvlačenjem
prečke - i udarac iz sve snage po glavi islednika. Na kraju, i prečka, i on
- svako na svoje mesto! Kad čuvar pogleda kroz prozorče - zatvorenik
prelistava knjigu.
Radnja postaje sve brža, prečka već fijuče po vazduhu. I kad udarac
i ne bi bio sm rtonosan, islednik bi se skljokao u nesvest. Strpali ste mi
i ženu: milosti neće biti!
Priprem ljena su još dva zamotuljčića vate iz onog istog dušeka. Nabiće
ih sebi ispod obraza da bi mu lice izgledalo punije.
N aravno, toga dana će morati biti obrijan. A pošto je ovo dranje
tupim britvam a samo jednom nedeljno, izbor dana nije bez značaja.
A utisak da mu je lice rum eno, kako to postići? Namazaće obraze
ovlaš krvlju. N jegovom krvlju.
Begunac ne može kao ostali svet gledati tek da se gleda i slušati tek da
se sluša. O n to m ora činiti imajući stalno na umu svoj cilj. Nijedna sitnica
mu ne sme promaći neobjašnjena. Vode li ga na saslušanje, u šetnju,

109
u klozet - noge broje korake, broje stepenice (sve neće biti od koristi ali
noge broje); trup mu zapaža zaokrete; oči mu, kako i inače mora ići
pognute glave, osm atraju pod: od čega je, je li zdrav, ali i stružu levo-desno
i ispituju sva vrata: ova su jednokrilna, ova dvokrilna, koja kvaka, koja
brava, na koju stranu se otvaraju? I mozak mu izvodi zaključke о nameni
svih; uši slušaju i upoređuju: ovaj zvuk se čuje kod mene u ćeliji, a evo šta
znači.
Čuvena građevina zatvora u Lefortovu u obliku slova »K« s otvorom
nad unutrašnjim dvorištem do vrha, s metalnim balkonima i regulatorom
pomoću zastavica. Prolaz u istražno odeljenje. Saslušavanje se vrši naizme-
nično u raznim kancelarijama - utoliko bolje! Treba proučiti položaj svih
hodnika i vrata istražnog odeljenja. Kako islednici ulaze u njega spolja?
Evo, ovde, ispred ovih vrata sa četvrtastim prozorčetom . Glavna kontrola
njihovih propusnica, razume se, nije ovde, ona je na spoljnoj stražari.
M eđutim , oni na svaki način moraju i ovde registrovati svoje ulaske
i izlaske, ili se bar prijaviti da bi bili osmotreni. Pazi, evo jednog koji silazi
i koji nekom e gore kaže: »Ja, evo, idem u Ministarstvo.« Odlično, ta
rečenica će beguncu biti od koristi.
Kako oni nastavljaju dalje do stražare? To m ora odgonetnuti, da bi
mogao nastupiti bez kolebanja. Sigurno je u snegu progažena prtina? Ili je
asfalt kuda prolaze tamniji i prljaviji? A kako prolaze pored stražare?
Pokazuju legitimaciju? Ili su je ostavili prilikom ulaska a sada kažu ime
i uzmu je? Ili možda straža poznaje sve lično, te bi saopštavati ime bilo
greška, dovoljno je samo da se pruži ruka za legitimaciju?
Moglo bi se mnogo toga odgonetnuti, samo ako bi umesto da se
udubljuješ u besmislena islednikova pitanja nastojao da ga valjano osmo­
triš. D a bi naoštrio olovku, on iz nekakve legitimacije u džepu na grudima
vadi nožić za brijanje. Odmah se rađaju pitanja:
- To propusnica nije. O nda je ona - na stražari?
- Knjižica je vrlo slična vozačkoj dozvoli. Znači, ide kolima? O nda bi
m orao imati i ključ. Da li kola ostavlja ispred ulaza u zatvor? M orao bi baš
ovde, ne izlazeći iz kancelarije, pročitati registarski broj kola u dozvoli, da
se tam o ne bi pobrkao.
G arderobe nem aju. Svoj mornarički mantil i kapu on veša tu, u kance­
lariji. Baš dobro!
Ništa ne zaboraviti, ništa što bi moglo biti važno ne ispustiti, i sve
obaviti za četiri-pet minuta. K ada bude oboren:
1) skinuti svoju bluzu i obući njegovu, koja je novija i ima epolete;
2) izvući vezice iz njegovih cipela i uvući ih u svoje - što će oduzeti
dosta vremena;
3) njegov nožić za brijanje sakriti u potpetici na za to pripremljenom
m estu (nožićem će sebi prerezati vene ako ga uhvate i bace u prvu ćeliju);
4) pregledati sva njegova dokum enta i uzeti ona koja mogu ustrebati;

110
 5) zapamtiti broj njegovih kola, naći kontaktni ključ;
6) strpati svoj dosije u njegovu debelu tašnu i poneti;
7) skinuti mu sat;
8) nam azati obraze krvlju;
9) zaneti mu telo iza stola ili iza zastora, tako da eventualni namernici
pomisle da je izišao, da ne krenu u poteru;
10) uviti vatu u zam otuljke i njih staviti pod obraze;
11) obući njegov mantil i kapu;
12) prekinuti žice na prekidaču. A ko neko naiđe i vidi da je mrak,
okrenuće prekidač: pregorela sijalica, islednik je zbog toga prešao u neku
drugu kancelariju. Pa i kad bi uvrnuli novu sijalicu, ne bi odmah mogli
ukopčati о čemu se radi.
To su, znači, dvanaest krivičnih dela, trinaesto je samo bekstvo. .. Sve
će se m orati obaviti u toku noćnog saslušanja. Najgore bi bilo kad knjižica
ne bi bila vozačka dozvola. To bi značilo da islednik dolazi i odlazi
autobusom za islednike (oni imaju pravo na zaseban autobus, kasno je
noću). U tom slučaju, ostali bi se začudili: Levšin nije sačekao do četiri ili
pet sati ujutru, pošao je usred noći pešice!
Još nešto. K ada bude prolazio pored četvrtastog prozorčeta, staviće
maramicu na lice kao da hoće da se išmrče i istovremeno okrenuti pogled
prem a zidnom satu i, da umiri stražara, viknuti prem a gore: »Perov
(islednikov drug), ja pođoh u M inistarstvo, sutra ćemo о onome!«
Prirodno, šanse na uspeh su minimalne, u ovom času ništa veće od tri
do pet odsto. Velika nepoznanica je spoljna stražara, srce mu se od nje ledi.
A ko, neće valjda umirati ovde kao rob, neće dozvoliti da dotle oslabi da ga
mogu tući nogama! Imaće nožić u potpetici!
I tako, na jedno noćno saslušanje, prvo posle brijanja, Teno dođe
s prečkom za leđima. Islednik je saslušavao, psovao, pretio. Teno ga je
posm atrao i čudio se: zar je moguće da ne predoseća da su mu časovi
odbrojani?
Bilo je jedanaest uveče, Teno je hteo da sačeka do oko dva po ponoći.
U to vreme islednici počinju da izlaze, »skraćujući« tako radnu noć.
M orao je tada uhvatiti povoljan trenutak: ili kad islednik, kao i uvek,
podnosi listove zapisnika na potpis - napraviti se da mu je iznenada pozlilo,
ispustiti listove na pod, namamiti ga tako da se na trenutak sagne, i ... Ili
možda bez ikakvog zapisnika: ustati, posrnuti kao da mu je loše, zatražiti
vode, i kad mu onaj doda emajlirani politrenjak (čašu čuva za sebe), ispiti
ga, ispustiti i desnu ruku podići prem a potiljku - prirodan gest: gubi svest.
Islednik će se neizostavno sagnuti da pogleda ispušteni sud, i ...
Srce mu je lupalo. Sutra ga čeka - ili slavlje, ili pogibija!
M eđutim , sve je ispalo drukčije. Oko ponoći banuo je neki drugi
islednik i počeo Levšinu nešto šaputati na uvo. Tako nešto nikad se nije
desilo. Levšin se užurbao, pritisnuo na dugme za čuvara da odvede zatvore­
nika.
111
 I - k r a j. .. Teno se vratio u ćeliju i ostavio šipku na njeno mesto.
Drugi put islednik ga je pozvao zaraslog u bradu. Šipku uzimati nije
imalo smisla.
Nešto kasnije —saslušanje danju. I obavljeno na dosta čudan način.
Islednik se nije drao, samo ga je »okuražio« proricanjem da će dobiti pet do
sedam godina, nem a razloga za očajavanje. I Tenu je zloba da mu raspoluti
glavu učas iskopnela. Očigledno nije bila dovoljno žilava.
Čas poleta volje bio je prošao. Učinilo mu se da su mu šanse odviše
male da bi se smeo poigravati.
Volja begunca je možda ćudljivija od volje glumca.
U zaman onolike p rip rem e. ..
No begunac i na ovako nešto m ora biti pripravan. Teno je već sto puta
bio zam ahnuo šipkom, već ubio pedeset islednika. Već deset puta doživeo
bekstvo u svim, u najmanjim detaljima: u kancelariji, ispred četvrtastog
prozorčeta, na putu do stražare, s one strane stražare. Toliko se namučio
oko bekstva - a ono još nije ni počelo!
U skoro zatim prom enio mu se islednik, pa on sam prebačen u Lub-
janku. U Lubjanki bekstvo nije priprem ao (tok istrage davao mu je više
nade, a ni u sebi nije nalazio dovoljno rešenosti), ali je zato neum orno
posm atrao i trenirao se u pravljenju planova.
Umaći iz Lubjanke? D a li je to uopšte izvodivo?... E pa, ako se
razmisli, to je lakše nego iz Lefortova. Ti se brzo navikneš na duge preduge
hodnike kojima te vode na saslušanje. K atkad ti na uglu jednoga od njih
zapadnu za oko strelice: .»Prema glavnom stepeništu broj 2«, »Prema
glavnom stepeništu br. 3« (sada zažališ što si, dok si bio na slobodi, bio tako
nehatan da nisi mario da Lubjanku obiđeš spolja, da zaviriš gde su ta glavna
stepeništa). Bekstvo je ovde olakšano i time što se ne nalaziš u krugu
klasičnog zatvora nego u M inistarstvu, gde je islednika i drugih službenika
tušta i tm a, stražari ih ne mogu sve po viđenju znati. Kontrola ulazaka
i izlazaka obavlja se pomoću propusnica, a propusnicu islednik nosi
u džepu. A ko islednika lično ne poznaju, nije važno da li mu sasvim
nalikuješ, dovoljno je i samo približno. Novi Tenov islednik nije u marin-
skoj, već u sivomaslinastoj uniformi. M orala bi se, znači, obući njegova
uniform a. О nekoj šipki ni govora. Dovoljna je odlučnost. U kancelariji
islednika ima dovoljno predm eta. Mogao bi, recimo, poslužiti onaj mer-
merni pritiskač za papir. A nije ni obavezno da ga ubiješ: deset minuta neka
ne povrati svest - i ti si već strugnuo!
No, m utne nade u nekakvu milost i hladno rasuđivanje slabe Tenu
volju. T eret mu pada tek u zatvoru u Butirkama. Tu su mu podneli da
pročita parče papira iz OSO: dvadeset pet godina logora! On potpisuje
i oseća ogromno olakšanje, na usnama mu počinje titrati smešak, on juri, ne
oseća noge pod sobom, u ćeliju za osuđene na 25 godina.
Presuda ga oslobađa poniženja, pokoravanja, pogađanja i izlišne
poslušnosti, oslobađa ga od košmara onih mizernih »pet do sedam« godina.

112
D vadeset pet godina?! - majku li vam kurvinsku! - Više se od vas nemam
čemu nadati, ostaje mi jedino da bežim!
Ili - smrt. A da li smrt može biti gora od četvrt veka ropstva. Samo to što
su ga posle presude ošišali do glave - uobičajeno šišanje, kome je ono uopšte
smetalo? - Teno doživljava kao tešku uvredu, kao da su mu pljunuli u lice.
Sada dolazi na red traženje ortaka i proučavanje drugih bekstava.
Teno je tu potpuna neznalica. Je li moguće da niko nikada nije bežao?
Koliko smo puta svi mi prošli preko onih železnih pregrada što
presecaju hodnike zatvora! A koliko nas je zapazilo ono što Tenu na prvi
pogled pada u oči: vrata u pregradi imaju dvostruku ključaonicu. Čuvari
otključavaju samo jednu a pregrada se ipak pomeri. Što znači da druga
ključaonica u tom času nije u funkciji. O na se sastoji iz tri šipke koje mogu
izići iz zida i udenuti se u železna vrata.
U ćeliji svako provodi vreme kako zna i ume, a Teno traži ко će mu
pričati о bekstvu i bivšim beguncima. Ima i jedan koji je imao posla s one tri
šipke - M anuel Garsija. Desilo se to nekoliko meseci ranije. Za vreme
obavljanja nužde, zatvorenici jedne ćelije savladali su čuvara (bio je samo
jedan, uprkos propisim a; valja reći da se godinama ništa slično nije dešavalo
tako da su se tamničari bili navikli na našu pokornost), svukli ga, svezali,
zatvorili u klozetu, ije d a n od zatvorenika obukao njegovu uniformu. Uzeli
su ključeve i pošli da otvaraju sve ćelije (a na ovom hodniku - izvrsno! - bilo
je i osuđenika na smrt). Vika, pomama od oduševljenja, pozivi da se
oslobode i drugi hodnici i da se zatvor zauzme. Zaboravili momci na svaku
obazrivost. U m esto da se priprem e za bekstvo obave u tajnosti, ćelija po
ćelija, i da u hodniku ostane samo onaj prerušeni, oni se gomilom sručuju
na njega, nastaje urnebes. Na ovoliku buku čuvar iz susednog hodnika
proviruje kroz svoje prozorče (ona su ovde tako podešena da se iz njih može
osm atrati u oba pravca) i pritiska na alarmno dugme. Na ovaj znak, iz
centralnog kom andnog mesta blokiraju se ključaonice na pregradam a,
i u čuvarskim svežnjevima za njih više nema ključeva. Pobunjeni hodnik je
izolovan. Stiže mnoštvo stražara i oni staju u živi zid. Pobunjenike propu­
štaju jednog po jednog i premlaćuju. Vođe su pronađene i odvedene. Oni su
već imali po 25 godina. Sta je bilo s njima? Obnovljene im kazne? Streljani?
Prebacivanje u logor. »Kućica« Kazanjske stanice,* koju zatvorenici
dobro znaju, podalje je, razume se, od prohodnih mesta. Dovde vas dovode
maricom, ovde tovare u vagonzake, pre nego što ih priključe kompoziciji.
Stražari, napregnuti, s obe strane. Psi spremni da vam skoče za grlo.
Naređenje: »Straža, na gotovs!« Zatvarači škljocaju, žile vam se lede! Tu
nema šale. Na isti način - uz pratnju pasa - vode vas duž koloseka. Jurnuti?
Pas je brži.
Videće rođeni begunac, koga zbog bekstava ne prestaju da bacaju iz
logora u logor, iz zatvora u zatvor, i mnoge druge stanice i sprovođenja po

* U M oskvi.

8 Arhipelag Gulag, 3
113
koloseku. Ponekad i bez pasa. Napravi se da hramaš, da ti nije dobro,
nastoj da se jedva vučeš, da jedva vučeš svoj zavežljaj* i dolamicu, i straža
će se koliko-toliko uspokojiti. A ko je na stanici mnogo kompozicija, imaš
puno mogućnosti da vrludaš među njima. Ovako: ispustiš stvari, sagneš se
da ih uzmeš i - suneš pod vagon. Ali može ti se desiti da, tako povijen,
s druge strane kompozicije, vidiš čizme vojnika iz pojačanja koji tuda
h o d a ... Sve je predviđeno. O nda ti preostaje da se napraviš da padaš od
iznemoglosti i da si upravo zbog toga ispustio stvari. A kakva bi bila sreća
da neka kompozicija projuri velikom brzinom pored tvoje! Baciš se iz sve
snage tik pred lokomotivu: nem a tog stražara, koji će se baciti za tobom! Ti
rizikuješ radi slobode, a on? Samo, za to su potrebne dve srećne okolnosti:
i voz u dobar čas, i vreme da pokupiš noge ispod točkova. -f
Iz etapnog zatvora u Kujbiševu na stanicu vas prebacuju u otvorenom
kam ionu. Tu se obrazuje velika kompozicija crvendaća. U tom zatvoru
Teno saznaje od nekog džeparoša iz mesta, koji »ceni begunce«, dve adrese
u mestu na kojima bi mogao naći prvu pomoć. On u plan uvodi još dva
zainteresovana, daje im ove dve adrese i pada dogovor. Sva trojica treba da
po svaku cenu sednu u poslednji red, i kada kamion bude usporio na krivini
(Tenove slabine nisu taj isti put, kad su dolazile sa stanice u zatvor,
uzalud prevalile: one su je zapazile, svejedno što je Teno ne bi bio u stanju
prepoznati očima), sva trojica će istovremeno skočiti - desno, levo, nazad
- pored stražara, i preko njih ako bude ustrebalo. Stražari će pucati, ali svu
trojicu ne mogu ubiti. A da li će i pucati? Na ulici ima sveta. Daće se
u poteru? A kako - da druge ostave u kamionu? Ostaje im, znači, jedino da
viču i pucaju u vazduh. Jedini ко ih može zaustaviti, to je narod, naš
sovjetski narod, prolaznici. Njima će dati prpu tako što će simulirati da
imaju nož u ruci. (A od noža ni traga!)
Na pretresu njih trojica vrdaju, bore se da pre mraka ne budu ukrcani
i da uđu u poslednje vozilo. Dolazi i poslednje. .. ali ne trotonac s dosta
niskim stranicam a karoserije, kao i sva pre njega, već »studebeker«,
s visokim stranicama. Čak ni Tenu, kad sedi, glava ne doseže do gornje
ivice. »Studebeker« ide brzo. Krivina! Teno pogleduje na ratne drugove: na
licu im strah. Ne, oni neće skočiti. Ne, oni nisu rođeni begunci. (A jesi li i ti
rođeni, ti sam? ...)
U m raku, pod svetlošću fenjera, u vrevi laveža, dernjave, psovki
i škljocanja zatvarača - ukrcavanje u vagone za stoku. Teno izneverava sam
sebe: on nem a vrem ena da izvidi spoljašnjost svog vagona (a rođeni
begunac m ora sve na vreme da vidi, on nema pravo da išta ispusti!).
Na stanicama, vagone zabrinuto ispituju čekićima. Kucka se svaka
daska. Plaše se. Čega? Plaše se da neka daska nije prepiljena. A , tako
- treba znači piliti!

* U originalu: сидор.

114
 K od lopova našao se i naoštren komadić ručne testere. Odlučuju se da
pile dasku u čeonom zidu, ispod ležaja. Kada voz bude krenuo da se
zaustavlja, oni će kroz otvor poispadati na prugu i ostati ispruženi dok voz
ne prođe. Poznavaoci, istina, pričaju da na repu voza za stoku, koji je
preuređen za zatvorenike, postoji drager, to jest grablja čiji zupci silaze do
samih pragova i zahvataju telo - begunac tako umire.
Čitave noći se redom zavlače pod ležaj i, držeći majušnu testericu od
svega nekoliko centim etara u krpi, režu dasku u zidu. Teško jeste, no prvi
prorez je gotov. D aska se može malo pokrenuti. Tek ujutru, kad su je
potisnuli jednim krajem , oni sa spoljne strane vagona vide bele neglačane
daske. O dakle sad bele? Evo šta: uz njihov vagon je prigrađena dodatna
platform a za stražu. Tu, nad prorezom stoji stražar! Dalje se piliti ne sme.

Sužanjska bekstva imaju, kao i svaka druga ljudska aktivnost, svoju

istoriju i svoju teoriju. Nije loše da i jednu i drugu upoznaš pre nego što
i sam kreneš tim putem .
Istorija - to su ranija bekstva. O perativna služba ne izdaje popularne
brošure о tehnici njihovog izvođenja, ona to iskustvo čuva za sebe. Istorijat
bekstava možeš naučiti od drugih, uhvaćenih begunaca. Njihovo iskustvo je
vrlo skupo: ono je krvavo, stradalničko, ono ih je života umalo koštalo.
M eđutim, raspitivati se о bekstvu u detaljima, raspitivati se kod jednog, pa
kod drugog, trećeg, petog - to nije šala, to je previše opasno. Ništa manje
opasno nego kad biste upitali: ко mi može reći preko koga mogu ući u tajnu
organizaciju? Vaše duge razgovore mogu čuti i cinkaroši. A naročito vam
valja imati na umu da su i sami kazivači kad su posle hvatanja mučeni, onda
kada se bira između života i smrti, mogli biti zavrbovani i da mogu biti vaši
mamci, a ne saučesnici. Jedan od glavnih zadataka kum ova je da unapred
označe one koji vole bekstvo, koji se о njemu raspituju, i da takvima zarana
u dosije unesu beleščicu, posle čega će se taj naći u disciplinskoj brigadi,
odakle je kudikam o teže uteći.
I pored toga, od zatvora do zatvora, od logora do logora, Teno ne
prestaje da se raspituje kod begunaca. Beži i sam, hvataju ga, i u logorskim
zatvorima leži upravo s bivšim beguncima i kod njih se obaveštava. (Ne bez
grešaka. Stepan*, legendarni begunac, odao ga je, u logoru Kengir, operu
Beljajevu i ovaj je Tenu ponovio sva njegova raspitivanja.)
Sto se teorije bekstva tiče, ona je jednostavna: radi kako sam znaš
i umeš. Uspe li ti, znači, znaš teoriju, ne uspe li - treba ti još usavršavanja.
Za svaki slučaj, evo osnovnih postavki. Bekstvo se može obaviti s gradilišta
i iz zone stanovanja. Bolje je s gradilišta: objekata ima mnogo, straža se nije
svikla, imaš neko oruđe. Može se obaviti pojedinačno, što je teže, ali te
nema ко izdati. Može i u društvu, ali sve zavisi od toga da li odgovarate

* Z vezd ice su autorove.

115
jedni drugima. Još jedno pravilo iz teorije: geografiju kraja moraš poznavati
tako da ti je njegova karta uvek pred očima. K artu, međutim, u logoru
očima nećeš videti. (Uzgred da kažemo: lopovi nemaju pojma о geografiji,
za njih je sever tam o gde su se poslednji put smrzavali u etapnom zatvoru.)
I ovo: moraš poznavati ljude u kraju kroz koji ćeš se kretati. Evo još jednog
zahteva teorije: bekstvo moraš stalno priprem ati po planu, ali i biti spreman
da utekneš u svakom m om entu, na sasvim drugi način, kad se ukaže prilika.
Evo prim era za bekstvo u zgodnoj prilici. Jednom je u Kengiru sav
zatvor bio izveden da pravi ćerpič. Iznenada se obara oluja od prašine,
kakva se može dogoditi samo u Kazahstanu: sunce se pomrači, tam a sve
obavije, prašina i pesak bolno šibaju u lice, oko se ne može otvoriti. Niko za
takav iznenadan beg nije spreman, ali jeste Nikolaj Krikov: on trči na
ogradu, prebacuje vatiranu jaknu preko žice, preskače sav izderan i nestaje.
Oluja je minula. Jakna na bodljikavoj žici je znak da je neko utekao.
Poslata je potera na konjima i sa psima. No, hladna oluja je sve tragove
pomela. Krikov je sačekao kraj potere u gomili smeća. Sledećeg dana je,
ipak, m orao krenuti! A utom obili razaslati po stepi su ga našli.
Prvi Tenov rudnik bio je N ovorudno, blizu Džeskazgana. Evo pravog
mesta gde ti je priprem ljena smrt. O datle baš i treba da bežiš! Oko logora
- pustinja: ovde dune i slatine, tamo pustinju zadržavaju mana-šib i vlasača.
Tu i tam o kreću se po stepi Kazahstanci sa stadima; inače sve je pusto.
R eke nem a a na bunar se nam eriti skoro da je nemoguće. Najbolje vreme
za bekstvo je april i maj, tada se pogdegde zadržavaju jezerca od otopljenog
snega. Samo, to odlično znaju i straže. U to vreme se pooštrava pretres na
izlasku na rad i ne dopušta se da se iznese ni komadić hrane, ni parče krpe
više od onoga što je propisano.
U jesen 1949, tri b e g u n c a - Slobodanjuk, Bazičenko i Kožin - osmelili
su se da krenu na jug. Mislili su da pođu niz reku Sari-Su prem a Kzil-Ordi.
N o, reka je bila potpuno presušila. Uhvaćeni su skoro mrtvi od žeđi.
Poučen njihovim iskustvom, Teno je odlučio da ne beži u jesen. On
prilježno ide u KVČ: nije on begunac ni buntovnik, on je od onih pametnih
zatvorenika što se nadaju da će se do kraja dvadeset petogodišnje kazne
popraviti. Pomaže koliko može, obećava am atersku aktivnost, akrobatiku,
m nem otehniku, i za to vreme, prelistavajući sve što ima u KVC, nalazi
jednu lošu kartu K azahstana, koju kum nije bio uspeo da ukloni. Da
pogledamo! Stari karavanski put za Džusale, 350 kilometara, tuda bi se
moglo nabasati i na bunar. A na sever, prem a Irtišu - 400, tuda bi se moglo
naići i na livade. A prem a jezeru Balhaš - 500 kilometara prave pustinje,
Betpak-dalea.* Ali u tom pravcu teško da bi bila upućena ikakva potera.
To su rastojanja, to ti se nudi na iz b o r...
Šta sve ne prođe kroz glavu begunca koji sve pomno posmatra!
Ponekad u logor dođe vozilo za fekalije - cisterna sa crevom. O tvor creva je

* Pustinja gladi.

116
širok, Teno bi lako mogao proći kroz njega; u cisterni bi mogao stajati
pognut. O nda neka vozač upumpava fekalije, nije važno, samo da ne bude
do vrha. Bio bi ceo u njima, usput bi se mogao i zagrcnuti, ugušiti, kao miš
se utopiti, ali Tenu se to ne čini tako gadno koliko da ropski izdržava kaznu.
Proverava se: jesi li spreman? Spreman. A vozač? Vozač je bitovik s malom
kaznom i slobodnjak. Teno puši s njim, posm atra ga. Ne, nije to onaj koji
njemu treba. Taj neće rizikovati da izgubi svoje pravo da bi drugome
pomogao. On ima psihologiju popravno-radnih logora: samo budala
pomaže drugima.
Te zime Teno sastavlja plan i nalazi četiri druga. No, u međuvremenu,
dok se, u skladu s teorijom , strpljivo vrše priprem e što ih plan nalaže, njega
jednog dana neočekivano odvode na tek otvoreni objekt - kamenolom.
Kamenolom je na neravnom terenu, ne vidi se iz logora. Tu još nem a ni
kula, ni prave ograde. Samo kolje s nekoliko redova žica. Na jednom mestu
žica prestaje - to je »kapija«. Šest stražara stoje ispred nje, pravo na tlu, bez
uzvišenja.
A tam o dalje - aprilska stepa s još zelenom travom , a u travi plamte
- zamislite samo! - lale! Duša begunca ne može pregoreti te lale i taj
aprilski vazduh! M ožda je upravo to ona Prilika? Dok još ne podozrevaju
u tebe, dok još nisi u režimki - ne čekaj, došao je trenutak za bekstvo!
Z a to vreme Teno je upoznao mnoge u logoru i sada okuplja četvorku:
Miša H ajdarov (bio u sovjetskoj pomorskoj pešadiji u Severnoj Koreji,
utekao od vojnog suda preko 38. uporednika; Amerikanci ga vratili, ne
želeći da kvare dobre i čvrste veze u Koreji - 25 godina); Jazdik, šofer,
Poljak iz Andersove armije (on svoju biografiju reljefno izlaže pokazujući
svoje rasparene čizme: »Ta od H itlera, ta od Stalina«); i Sergej, železničar
iz Kuj biše va.
Jednoga dana došao je kamion s pravim stubovima i kalemima bodlji­
kave žice za buduću zonu, i to upravo pred početak odm ora za ručak.
Tenova grupa mnogo voli robijaški rad, a naročito da učvršćuje zonu, i ona
se javlja dobrovoljno da u toku pauze rastovara kamion. Popeli su se na
karoseriju. Kako je to ipak vreme о ručku, oni jedva da što rade, oni se
dogovaraju. Vozač se izmakao u stranu. Svi logoraši se poizvaljivali okolo,
greju se prem a suncu.
H oćem o li, ili ne? Sa sobom nemaju ništa: ni noža, ni oprem e, ni
hrane, ni plana. No, pošto imaju vozilo, Teno na osnovu svoje male karte
zna put: ići na D žezde, pa na U lutau. Momci se zagrejali: prilika je! Prilika!
Odavde prem a »kapiji«, na stražara, teren se spušta. A put uskoro
skreće iza brega. A ko se brzo iziđe, neće nas pobiti. Neće valjda stražari
napustiti svoja mesta!
Rastovarili su pre kraja odm ora. Jazdik treba da upravlja. On je
skočio s kam iona, šunja se oko njega; ostala trojica su lenjo zalegla na dnu
karoserije, sakrili se, možda svi stražari nisu videli gde su se oni deli. Jazdik
poziva vozača: nismo te zadržali s istovarom, daj da zapalimo! Zapalili. E,

117
sad je vreme da krećem! Seo vozač u kabinu, ali m otor kao zainat ne pali.
(O na trojica u karoseriji ne znaju Jazdikov plan, oni misle: propala stvar.)
Jazdik uzeo da okreće kurblu. Badava, neće. Jazdik je već umoran,
predlaže vozaču da prom ene mesta. M otor je zabrujao, kola jurnula niza
stranu, pravo na stražara na kapiji! (Jazdik je kasnije pričao: za vozača je
bio zatvorio dovod benzina, dok je za sebe uspeo da ga otvori.) Vozač nije
žurio da uđe u kabinu, nadao se da će Jazdik zaustaviti. Tako je vozilo
u punoj brzini minulo preko »kapije«.
Dva puta »stoj!« Vozilo ne staje. Stražari pucaju, najpre u vazduh, sve
jako liči na grešku. M ožda i u vozilo, begunci ne znaju, oni su na podu.
Krivina. Sada su iza brega, u zaklonu od vatre! Trojica iz karoserije još ne
podižu glavu. Trese, brzo odmiču. I najednom - vozilo se zaustavlja, Jazdik
očajan viče: nije pogodio put! Oni jure pravo na kapiju rudnika, na svoju
zonu, na svoje stražarske kule! Pucnji. Straža trči. Begunci se pružaju ničice
po zemlji, pokrivaju glavu rukama. A straža bije nogama, stara se kako će
bolje pogoditi u glavu, u uho, u slepoočnicu i odozgo u kičmu.
Spasonosno opšteljudsko pravilo: »Ne sme se tući čovek koji leži« - ne
važi za Staljinove robije. Kod nas se baš onaj koji leži bije. А ко stoji
- u toga se puca.
Ali na saslušanju se ispostavlja da nikakvog bekstva nije bilo! Da.
Momci su složni u tom e da su pridrem ali na vozilu; kad je ono krenulo,
počela je pucnjava, bilo je kasno za iskakanje, mogli su ih pobiti. A Jazdik?
Neiskusan, nije se snašao. E to, nije vozio u stepu, vozio je prem a susednom
rudarskom oknu.
I sve im se završilo na batinam a.
M iša Hajdarov će pokušati još mnoga bekstva. Čak i u najblaža Hruščovljeva
vrem ena, kada će se begunci pritajiti, iščekujući legalno oslobođenje, on će s drugovima koji
se nisu m ogli nadati oslobođenju pokušati bekstvo sa svesaveznog disciplinskog zatvora
A ndzjoba-307: plan je bio da saučesnici bace granate sopstvene izrade pod stražarske kule
da bi se odvukla pažnja, a za to vrem e bi begunci sekirom pokidali žice. N o , vatra iz
autom ata ih je zaustavila.

A bekstvo p o planu se priprem a, to je jasno. Pravi se kompas:

plastična konzerva na kojoj se ucrtaju podeljci, plovak. Sipa se voda - gotov
kompas! Pitka voda se može naliti u hladnjak automobila i u bekstvu se
nositi preko ram ena, kao vojnici kad nose presavijen šinjel. Sve te stvari (i
hranu, i odeću) prenose polako u Kombinat za preradu drveta odakle
nam eravaju da uteknu, i kriju u jami blizu pilane. Neki slobodni vozač im
prodaje hladnjak. Pun vode, on već leži na dnu jame. Ponekad kompozicija
dolazi noću, zbog čega radnike za utovar ostavljaju noću u radnoj zoni. Eto
trenutka za bekstvo. Neki slobodni radnik im je za »državni« čaršav
ukraden iz zone (to su naše cene!) već presekao dve donje bodljikave žice
prem a pilani, sada se samo čeka na noć istovara balvana! No, našao se
logoraš, neki K azahstanac, koji je pronašao njihovu jamu-skrinju i prijavio
ih.

118
 H apšenje, batine, saslušanja. Za Tena - previše tih »slučajnosti« što
liče na bekstva. U zatvoru u Kengiru, gde su dovedeni, dok Teno stoji
okrenut zidu s rukam a na leđima, pored njega prolazi rukovodilac KVC,
kapetan, zaustavlja se prem a njemu i uzvikuje:
- A h, ti! Ti, znači! A ovamo - bavi se čovek am aterskom aktivnošću!
K apetana najviše čudi što je u begunce otišao i jedan propagator
sovjetske kulture. Na dan priredbe tome je davana porcija kaše više, a on
- beži! Šta bi on još h te o ? ...
D evetog maja 1950, za petu godišnjicu pobede, marinac s fronta,
Teno, ulazi u ćeliju čuvenog zatvora u Kengiru. U skoro mračnoj ćeliji,
s malim prozorčetom pri vrhu, vazduha nem a, ali stenica - prava najezda,
svi zidovi su prekriveni krvlju zgnječenih stenica. Tog leta nailaze vrućine
od 4 0 -5 0 stepeni, svi leže nagi. Nešto je hladnije pod ležajevima; no, u toku
noći, dvojica su izletela otuda vičući od straha: na njih su pali pauci tičari.
U kengirskom zatvoru je odabrano društvo, sabrano iz raznih logora.
U svim ćelijama sve iskusni begunci - retka zbirka sokolova. Evo, Teno je
na kraju našao rođene begunce!
Ovde je i Ivan Vorobjov, kapetan, heroj Sovjetskog Saveza. Za vreme
rata bio je partizan u pskovskoj oblasti. Čovek odlučan, nepomirljiv s tlače­
njem. On ima za sobom neka neuspela bekstva, a njih će biti i kasnije. Na
nesreću, on ne može da prihvati ništa od kriminalaca, što inače beguncu
mnogo pomaže. Sačuvao je frontašku čestitost. Druži se s jednim štapskim
oficirom, crtaju plan m esta, otvoreno se na ležajevima dogovaraju. Nespo­
soban je da se privikne na pretvaranja i lukavstva logoraša, često je žrtva
cinkaroša.
U glavama im se vrzma plan: uhvatiti čuvara ako na večernjoj podeli
hrane bude sam. Otvoriti njegovim ključevima sve ćelije. Jurnuti na izlaz iz
zatvora, zauzeti ga. Kad otvore zatvorska vrata, kao lavina se sručiti na
zatvorsku stražaru, kidnapovati stražare i u prvi mrak izići iz zone.
Kad su počeli da ih izvode na izgradnju jednog stambenog naselja,
rodio se plan bekstva kroz kanalizacione cevi.
Ti se planovi, međutim , ne ostvaruju. Istoga leta, celo ovo izabrano
društvo bilo je stavljeno pod lisice i zbog nečega odvedeno u Spask. Tu su
smešteni u zasebno čuvanu baraku. Ali, već četvrte noći rođeni begunci
izbijaju rešetku na prozoru, izlaze u ekonom sko dvorište, nečujno ubijaju
psa, i nam eravaju da preko krova pređu u ogromnu zajedničku zonu. No,
limeni krov se ugiba pod nogam a, u noćnoj tišini to je pravo prolamanje.
Čuvari su se uzbunili. K ada oni stižu u baraku, svi mirno spavaju, rešetka je
na mestu. Čuvarima se, šta drugo, sve pričinilo.
Njima nije pa nije suđeno da se skrase duže na istom mestu. Rođene
begunce, kao kakve leteće H olanđane, njihova nem irna sudbina goni sve
dalje. Kada sami ne beže, njih teraju. Sada svu tu borbenu kompaniju pod
lisicama prebacuju u zatvor u logoru Ekibastuz. Ovde im pridružuju
i neuspele begunce iz istog logora - Brjuhina i Mutjanova.

119
 Kao krivce, kao disciplince izvode ih na rad na krečanu. Oni istova-
ruju s kam iona živi kreč na vetru. Kreč im se zagašuje u očima, ustima, grlu.
Pri pražnjenju peći, njihova gola znojava tela su sva u kreču što se na njima
zagasio. Ovo svakodnevno trovanje, nam enjeno da ih popravi, samo ih tera
da požure s bekstvom.
Plan se sam od sebe nameće. Kreč se tera na vozilima: na vozilu će
i oni umaći. Potrgati njime ogradu, ona je ovde još uvek od žice. Uzeti
vozilo koje ima što više benzina. M eđu beguncima je profesionalni vozač
Kolja Ždanov, Tenov ortak iz pokušaja bekstva s pilane. Dogovor pada: on
će voziti. Dogovor je pao, ali Vorobjov je odviše žustar, odviše od akcije
- ne može se on poveriti tuđoj ruci. I u mom entu kidnapovanja kola (na
vozača u kabini s obe strane naleću begunci s noževima, prebledelom
vozaču ne preostaje ništa drugo nego da ostane miran među njima i hteo-ne
hteo da učestvuje u bekstvu), za volan seda Vorobjov.
Sekundi su odbrojani! Svi moraju uskakati u karoseriju, i - u bekstvo!
Teno moli: »Ivane, predaj volan!« No, Ivan ne bi bio Ivan Vorobjov kad bi
tek tako popuštao! Ne verujući u njegovu vozačku sposobnost, Teno
i Ždanok ne kreću. Sada ostaju samo trojica: Vorobjov, Salopajev i Marti-
rosov. Iznenada, kao s neba, banuo je R etkin, onaj matem atičar, onaj
intelektualac, onaj zavrnuti, koji i nije nikakav begunac, koji je u režimki
zbog neke druge stvari. O n se jednostavno našao negde tu, video je,
ukopčao о čemu se radi i, s komadom - ne hleba, već bog sveti zna zašto
- sapuna u ruci, uskače u karoseriju:
- Na slobodu? Idem i ja s vama!(Kao da je uskočio u autobus: »Je li
ovo za Razguljaj?«)
Vozilo kreće, uzima zalet i nastavlja, prvom brzinom još uvek, kida
prve žice branikom , pa jednu za drugom m otorom , kabinom. Prvi red
prolazi među stubovima, ali na glavnom redu m ora oboriti stub, jer su stu-
bovi raspoređeni kao na šahovskoj tabli. Vozilo u prvoj brzini obara stub!
Straža na kulama je preneražena: nekoliko dana pre toga, na jednom
drugom objektu, desilo se da je neki pijani vozač polomio stub u zabranje­
noj zoni. Da i ovaj nije p ija n ? ... Petnaest sekundi nedoumice stražara.
A za to vreme stub je oboren, data druga brzina, vozilu su gume ostale
zdrave i ono ide na spoljni red bodljikave žice. Sada je sve jasno - pucaj!
Samo, kuda pucati? Stražarske kule su, da bi stražari bili zaštićeni od
kazahstanskih vetrova, sa spoljne strane zagrađene daskama. Može se
pucati samo na zonu i bočno, duž žice. Kola se više ne vide, ona već
u oblaku prašine zamiču u stepu. Nemoćne kule pucaju uvis, tek da se puca.
Svi putevi su otvoreni, stepa je ravna, za pet minuta Vorobjovljeva
kola bila bi na horizontu! - ali, savršeno slučajno, u susret im nailazi crna
marica bataljona straže, koja ide na rem ont u autobazu. Ona brzo kupi
stražu i juri za Vorobjovom. Bekstvu je k ra j. .. za samo dvadeset minuta.
Pretučeni begunci, a s njima i m atem atičar Retkin, još noseći u raskrvavlje-
nim ustima toplu slankastu vlagu slobode, posrću u logorski zatvor.

120
 V orobjov će u novem bru 1951. još jednom pobeći na kiperu s nekog gradilišta, s još
petoricom . U hvaćeni su kroz nekoliko dana. Kako se čuje, V orobjov je 1953. bio jedan od
glavnih pobunjenika u pobuni u noriljskom logoru, posle čega je zatočen u Aleksandrov-
skom centralnom zatvoru.
Ž ivot ovog istaknutog čoveka, počinjući od njegovih predratnih mladih dana i parti­
zanstva, sigurno bi nam rekao dosta toga о onom vremenu.

I pored svega, po ćelom logoru ide šapat: Prodrli su! - Divno!

- Uhvaćeni su! - Slučajno! A za desetak dana Batanov, bivši pitomac
vazduhoplovne akadem ije, ponavlja s dva druga istu stvar: na jednom
drugom gradilištu oni probijaju bodljikavu žicu i jure u stepu. Ali jure
u pogrešnom sm eru, prevarili se u žurbi, i upadaju pod vatru stražarske
kule na fabrici kreča. Gum a je probijena, kamion zaustavljen. Automati-
čari ih opkolili: »Izlazi!« D a li izlaziti? Ili čekati da ih izvlače za zatiljak?
Jedan od trojice, Pasečnik, povinovao se kom andi, izišao iz vozila, i na licu
mesta je izrešetan razbesnelim rafalima.
Za nešto oko mesec dana tri bekstva u Ekibastuzu, a Teno - ništa! On
očajava. Ovako revnosno oponašanje načina bekstva ga prosto jede. Sa
strane, greške se bolje vide, uvek ti se čini da bi ti bolje uradio. Da je, na
prim er, za volanom bio Zdanok a ne Vorobjov, misli Teno, moguće je bilo
i marici uteći. Kola Vorobjova samo što su bila uhvaćena, a Teno i Ždanok
sedaju da se dogovore kako će oni bežati.
Zdanok je jedan od onih koji su prihvatili običaje kriminalaca; on je
crnpurast, malen, živ mladić. Ima 26 godina. Belorus. Iz Belorusije je
odveden u N em ačku, gde je radio kao vozač. Ima i on kaznu od 25 godina.
Kada se za nešto zagreje, vrlo je energičan, sav izgara u radu, u strasti,
u tuči, u bekstvu. Nem a, istina, izdržljivosti, no toga Teno ima za obojicu.
Sve im govori: krečana je pravo mesto odakle treba bežati. A ko ne
vozilom, onda vozilo uzeti van zone. M eđutim, pre nego što su ovaj njihov
plan pokušali osujetiti straža ili oper, brigadir disciplinaca, Ljoška Ciganin
(Navruzov), kučka, vižljo pravi, ali strah i trepet za sve, jer je u toku svog
logorskog života ubio desetine ljudi (zbog malih stvari - zbog pošiljke, pa
i za kutiju cigareta), poziva Tena nasamo i upozorava ga:
- Ja sam i sam begunac i volim begunce. Pogledaj kako mi je telo
izrešetano mecima, to je od bekstva u tajgi. Ja znam da si i ti hteo da
utekneš s Vorobjovom. Samo jedno: ne beži iz radne zone, u njoj sam ja
odgovoran i ne želim opet u buvaru!
To jest: begunce voli, ali sebe još više. Ljoška Ciganin je zadovoljan
svojim životom kučke i ne dozvoljava da mu bude uskraćen. Eto šta je
»ljubav prem a slobodi« jednog kriminalca!
A da ekibastuska bekstva nisu stvarno postala jednolična? Svi beže iz
radne zone, niko iz zone stanovanja. D a rizikujemo? Zona stanovanja je još
uvek ograđena bodljikavom žicom, još nem a čvrste ograde od šipova.
Nekako u to vreme desio se kvar na električnoj instalaciji mešalice za
beton. Pozvan je slobodni električar. Teno mu pomaže oko popravke.

121
 Ždanok mu, u m eđuvrem enu, krade iz džepa klešta. Električar zapaža
gubitak: kam o mi klešta? D a prijavi straži? Ne, i sam će biti osuđen za
nehat. Moli kriminalce: vratite mi ih! Kriminalci: nismo, pa nismo.
Na istom mestu, na krečani, begunci izrađuju za sebe dva noža:
izrezuju ih bonsekom od lopate, oštre i kale u kovačnici, izlivaju im
u glinenim kalupima drške od olova. Z a Tena - »turski«: ne samo da će
valjati za bekstvo nego će i svojim povijenim, blistavim sečivom moći da
zadaje strah, što je još važnije. Jer, oni ne misle da ubijaju, dovoljno je i da
zaplaše.
I klešta, i noževe prenose, u zonu stanovanja, pod dugim gaćama,
u visini gležnjeva, i kriju u temelju barake.
Ključ bekstva je ipak u KVČ. Z a vreme dok se priprem a i prenosi
oružje Teno stavlja do znanja da bi, skupa sa Ždanokom , učestvovao
u priredbi am atera (u Ekibastuzu do tada nije bilo nijedne, to je prva, pa su
vlasti nestrpljive, navaljuju: potreban im je poen više u spisku mera
preduzetih za odvraćanje robijaša od sablazni pobune, a i sami bi rado
pogledali kako se robijaši posle jedanaest sati robijaškog rada krevelje na
sceni). I - Teno i Ždanok dobijaju dozvolu da mogu režimku napuštati
u m om entu kada se ona zaključava, to jest na dva sata pre nego što u ostaloj
zoni život zam re. Oni švrljaju po njima još nepoznatoj zoni, motre kako
i kada se vrši smena straže, gde se najbezbednije može pripuzati do žice.
U samoj KVČ Teno pažljivo iščitava pavlodarski oblasni listić, stara se da
zapamti im ena rejona, sovhoza, kolhoza, predsednika, sekretara i svakak­
vih udarnika. D alje, stavlja na znanje da će im za skeč što ga pripremaju
trebati da podignu svoja građanska odela iz magacina za stvari i još nečiju
tašnu. (Tašna za bekstvo - neočekivano, zar ne? S njom vi ličite na nekog
budžovana!) Dozvoljeno. M ornarska bluza je još na Tenu, sada on uzima
svoje islandsko odelo, uspomenu na mornarički konvoj. Ždanok iz kofera
jednog prijatelja uzima sivo belgijsko, toliko elegantno da tako nešto logor
teško da je ikada video. Neki Letonac čuva među stvarima tašnu. Uzimaju
je. I prave kačkete, umesto logorskih.
No, skeč traži toliko mnogo proba da je i vreme do opšteg smiraja
kratko. Z ato se jedne noći, pa još jedne, Teno i Ždanok uopšte ne vraćaju
u režim ku, ostaju da noće u baraci KVČ, navikavaju na to čuvare režimke.
(Treba dobiti u vremenu do otkrivanja bekstva, m akar jednu noć.)
Kada je najbolje pobeći? Z a vreme večernje prozivke. Kada pred
barakam a stoje redovi, svi čuvari su zauzeti puštanjem unutra, a i zekovi
samo u vrata gledaju, da je što pre da se zaspi, niko ne obraća pažnju na
ostali deo zone. Dani su sada kraći: treba izabrati onaj kada će prozivka biti
posle zalaska sunca, ali pre nego što se oko zone postave psi. Treba ugrabiti
tih pet do deset m inuta jer je nemoguće iskrasti se kad su tu psi.
Izbor je pao na nedelju 17. septem bra. D a n je pogodan, biće neradna
nedelja, do uveče će skupiti malo više snage, obaviće bez žurbe poslednje
priprem e.

122
 Poslednja noć uoči bekstva! D a li ćeš spavati, koliko ćeš spavati?
Misliš, razm išljaš... Hoćeš li sutra u ovo vreme biti živ? Možda i ne.
D obro, a u logoru? Da lipšeš kao pas na robijaškoj m e ć i? ... Ne, ne smeš
sebi dozvoliti da se privikneš na život sužnja!
Pitanje upravo ovako glasi: jesi li spreman za smrt? Spreman. Onda si
sprem an i za bekstvo.
Sunčani nedeljni dan. Radi skeča obojica su na ceo dan puštena iz
režimke. Iznenada u KVČ - pismo Tenu od majke. D a, toga istog dana.
Koliko se samo zatvorenici mogu setiti takvih sudbonosnih slučajnosti!...
Mučno pismo, no možda ono i okali: žena je još u zatvoru; samo, do sada
u logor nije stizala. A snaha, bratovljeva žena, zahteva od muža da sa
izdajnikom domovine raskine svaku vezu.
S hranom begunci stoje loše: u režimki se lipsava, skupljanje hleba
izazvalo bi podozrenje. No, oni računaju na brz put: u naselju će ugrabiti
neko vozilo. Na sreću, od mame je istoga dana stigao i paket - majčin
blagoslov za bekstvo. Glukoza u tabletam a, m akaroni, ovsene pahuljice.
To će u tašnu. Cigarete - njih će zameniti za krdžu. A jednu kutiju
- u am bulantu, lekarskom pomoćniku: Ždanok je već unesen u spisak
oslobođenih za danas. Zašto je Ždanok bolestan? Teno odlazi u KVČ: moj
Ždanok se razboleo, probe večeras neće biti, nećemo doći. A u režimki
čuvaru i Ljoški Ciganinu: večeras ćemo biti na probi, u baraku nećemo
doći. Tako ih neće čekati ni tu, ni tamo.
Treba im da nabave još »kaćušu« - upaljač načinjen od cevi i fitilja
- ona je za bekstvo bolja od šibica. Treba i da poslednji put navrate kod
Hafiza u njegovu baraku. Iskusni begunac, Tatarin Hafiz trebalo je da beži
s njima. Ali se on kasnije predomislio: star je, u takvom bekstvu može biti
samo na teretu. Sada je jedini čovek u logoru koji zna za njihovo bekstvo.
On sedi podavijenih nogu na svom ležaju i šapuće: »Bog vam sreću dao! Ja
ću se moliti za vas!« Šapuće nešto i na tatarskom , prelazeći šakama po licu.
Im a Teno u Ekibastuzu i starog lubjanskog cimera Ivana Koverčenka.
On za bekstvo ne zna, ali dobar je drug. Kao mangup, živi u odvojenoj
»kabini«, begunci kod njega skupljaju svoje stvari »za skeč«. Prirodno je što
će kod njega skuvati prekrupu koja mu je stigla danas u maminom paketu.
Priprem aju i čifir. Sedaju za skromnom gozbom - gosti obamrli od straha
od onoga što ih čeka, domaćin jednostavno ushićen lepim nedeljnim
praznikom . Najednom vide kako od stražare preko zone ka mrtvačnici nose
kojekako sklepan mrtvački kovčeg.
To je za Pasečnika, ubijenog pre neki dan.
- D a, - uzdiše Koverčenko - bekstvo ničemu ne v o d i...
(Kad bi on zn ao !. .. )
K overčenko instinktivno ustaje, uzima u ruku njihovu nabijenu tašnu,
korača važno po kabini i strogo izjavljuje:
- Islednici sve znaju: vi se priprem ate za bekstvo!
On se to šali. Odlučio da se malo poigra isled n ik a...

123
 Lako se njemu šaliti!
(A možda im on to lukavo nagoveštava: vidim ja, drugari. Ali vam to
ne bih savetovao!)
K ada Koverčenko odlazi, begunci oblače civilna odela, pod onim što
je na njima. I sve brojeve rašivaju i tek ih ovlaš, da se mogu jednim trzajem
skinuti, prošivaju. Kačkete bez brojeva će u tašnu.
Nedeljni dan se bliži kraju. Rujno sunce zapada. Visoki, spori Teno
i mali, žustri Ždanok nabacuju još vatirane jakne na ram ena, uzimaju tašnu
(u logoru su se već navikli na taj njihov čudački izgled) i odlaze na svoje
startno mesto - na travnati prostor između baraka, nedaleko od žice i pravo
prem a stražarskoj kuli. Od dve druge kule zaklanjaju ih barake. Imaju pred
sobom, znači, samo jednog stražara. Prostiru vatirane jakne, ležu na njih i,
da bi se stražar navikao na njihovo prisustvo, igraju šah.
Prvi sumrak. D aje se znak za prozivku. Zekovi se skupljaju pred
barakam a. Već se smračilo, stražar s kule sigurno ne može videti da su ona
dvojica i dalje ostala da leže na travi. Sad će mu smena, na kraju svoje on ne
može biti više tako oprezan. O d stražara je uvek lakše pobeći na kraju nego
na početku smene.
Planirano je da se žica kida ne negde između kula, već pravo do kule.
Stražar sigurno više gleda tam o preko logora, manje sebi pod nogama.
Glave su im do same trave, a još je i sumrak, i oni ne vide put kojim će
uskoro puziti. No, on je pre toga dobro osmotren: odmah iza žice je rupa za
stub, u njoj će se moći na časak skloniti; još dalje - gomile šljake, a iza toga
prolazi put iz naselja straže u radničko naselje.
Plan je sledeći: odm ah u radničkom naselju uzeće neko vozilo. Za-
ustaviće ga, reći vozaču: hoćeš li da nešto zaradiš? Treba nam da iz starog
Ekibastuza tajno doturim o dva sanduka votke. Koja šoferčina ne voli
popiti? Može i malo cenjkanja: - Pola litre za tebe. - Litar, može? - Neka
bude, vozi! Samo, jezik za zube! - A zatim na putu - oni će sesti s njim
u kabini - savladaće ga, povesti u stepu i ostaviti ga u njoj sputanoga. A oni
- preleteti u toku noći do Irtiša, tu ostaviti vozilo, Irtiš preploviti na čamcu
i uputiti se prem a Omsku.
Još se više smračilo. Na kulama su već upaljeni reflektori. Oni su
upereni duž žice, begunci leže u pojasu senke. Sad, ili nikad! Uskoro će
sm ena, biće i psi dovedeni i postavljeni za noć.
U barakam a se pale sijalice, vidi se kako zekovi ulaze s prozivke. Pa,
u baraci i nije tako loše! Toplo je, imaš krov nad glav o m ... A tebe će
koliko sad izrešetati autom atom , a najgore od svega - bićeš ubijen u leže-
ćem stavu.
Samo da se pod kulom ne zakašlješ, samo da grlo ne pročistiš!
E pa, čuvajte vi samo, vi psi stražarski! Vaše je da nas čuvate, naše
- da bežimo!

A dalje neka nastavi sam Teno.

124
 G lav a 7

BELO MAČE
(Kazivanje Georgija Tena)

Ja sam stariji od Kolje, red je da idem prvi. Nož m ije u kaniji na kaišu,
klešta u ruci. »Kada prekinem žicu na predzoni, idi za mnom!«
Puzim potrbuške, vučem se rukama. Da mi je da nekako srastem sa
zemljom! D a pogledam na stražara, ili ne? Pogledati, to znači videti
opasnost, možda čak i pogledom navući njegov pogled. A tako bih pogle­
dao! N e, okani se toga!
Približavam se kuli. Približavam se smrti. Čekam plotun u sebe. Evo
sad će z a tre š ta ti... A šta ako on mene odlično vidi, ali čeka, hoće da se
poigra, da me pusti da se još malo p o k o p rcam ?...
Evo i predzone. O krenuo sam se, ispružio se uzduž, kidam prvu žicu.
Ona je zategnuta, naglo se oslobađa, suvo puca. Sada će p lo tu n ? ... Ne.
Možda ja jedini i čujem taj zvuk. A on je dosta jak. Kidam drugu žicu,
kidam treću. Prebacujem nogu, drugu. Pantalone su mi se zakačile za
bodlje prekinute žice na zemlji. Otkačujem se.
Prepuzavam ono nekoliko m etara uzorane zemlje. Za mnom - šušta-
nje. To je Kolja. Ali zašto tolika buka? To on vuče tašnu po zemlji.
Evo i kosine glavne ograde. Ovde su žice izukrštane. Kidam nekoliko
njih. Sada je preda mnom Brinova spirala. Sečem je na dva mesta,
raščišćujem prošek. Kidam žice glavne linije. Skoro da i ne dišemo. Onaj
odozgo ne puca. Misli na kuću? Ili na večerašnju igranku?
Proturio sam telo kroz spoljnu liniju. Ali tu me čeka još jedna spirala.
U ovoj se zapetljavam. Sečem. Ne zaboravi, ne pobrkaj se: čekaju te još
spoljne kose žice. Evo i njih. Kidam ih.
Sada puzim prem a rupi. Rupa me nije prevarila, ona je tu. Spuštam
se. Spušta se i Kolja. Izduvavamo se. Nema čekanja, smena samo što nije
došla, psi samo što nisu postavljeni.
Izlazimo iz rupe, puzimo prem a gomilama šljake. Ni sada se ne
smemo osvrnuti. Kolja bi da požuri, podiže se na noge i ruke. К zemlji,
majmune jedan!
Puzeći potrbuške, prevaljujemo do iza prve gomile šljake. Klešta
stavljam pod kamen.
Evo i put. Blizu njega ustajemo.
Niko ne puca.

125
 Gegam o se polako - sada je došao trenutak da izigravamo logoraše-
-slobodnjake. Njihova baraka je tu nedaleko. Trgamo brojeve s grudi
i kolena. N ajednom - iz m raka nam dvojica u susret. Idu iz garnizona
u radničko naselje. To su vojnici. A nama na leđima i dalje brojevi! Kažem
glasno:
- Vanja! Šta misliš da negde trgnemo koji čokanj?
Idemo polako. Još ne putem , još prem a njemu. Usporavamo da bi oni
prošli pre nas, ali idemo pravo na njih, ne skrivamo im lica. Oni prolaze na
dva m etra od nas. Da se ne bismo okrenuli leđima, mi skoro zastajemo. Oni
nastavljaju, zauzeti svojom pričom, a mi jedan drugom skidamo brojeve
s leđa!
Nismo otkriveni?!. .. Slobodni smo?! Sada - u naselje po vozilo!
Ali - šta je sad to? N ad logorom se vinula raketa! Druga! T reća!...
O tkriveni smo! Sad će potera! Bež’mo!
N ema više razmišljanja, rasuđivanja, razlaganja: sav naš veličanstveni
plan je propao! Bacamo se u stepu. D alje, što dalje od logora! Zadihali smo
se, spotičemo se na neravninam a, brzo ustajemo, a tamo za to vreme rakete
uzleću li uzleću! Na osnovu iskustva iz ranijih bekstava kao da očima
gledamo: sada će na sve strane u stepu krenuti potere na konjima, sa psima
na povocu. Svu našu skupocenu krdžu prosipamo po tragu, pravimo velike
skokove.
Slučajnost! Slučajnost, kao i ona marica u susret Vorobjovu i družini. Slučajnost koja
se ne m ože predvideti. N a svakom koraku u životu vrebaju nas slučajnosti, povoljne ili
nepovoljne. M eđutim , sam o u bekstvu, sam o kad sm o na ivici smrti, mi postajem o svesni
njihove važnosti. Savršeno slučajno, tri-četiri minuta pošto su se T eno i Zdanok izvukli ispod
žica, u zoni nestaje svetio, i sam o zbog toga\s kula nastaje vatrom et od raketa, kojih je te
godine u Ekibastuzu m nogo. D a su begunci krenuli četiri minuta kasnije, stražari bi bili
oprezniji i m ogli bi ih opaziti i ubiti. D a su begunci, pod ovako zapaljenim nebom , m ogli biti
staloženiji i da su mirno osm otrili zonu, oni bi videli da su se lampe i reflektori pogasili,
i tada bi njihovo bekstvo drukčije pošlo. N o , u njihovu položaju - sam o što su se uspravili
a nad zonom rakete! - ко bi i m ogao pomisliti drugo do da je to za njima, za njihovim
glavam a. M ali kvar na električnoj mreži - i sav njihov plan je propao, otišao u paramparčad.

Sada radničko naselje moram o zaobići u velikom krugu u stepi. To

uzima mnogo vrem ena i snage. Kolja počinje da sumnja da ga dobro vodim.
To me vređa.
Evo i nasip železničke pruge za Pavlodar. Odlično. S nasipa Ekibastuz
začuđuje brojnošću razasutih svetiljki i izgleda veći nego što smo ga ikada
videli.
Našli smo štap. Držeći se svako za svoj kraj štapa, polazimo svako
svojom šinom. Čim prođe prvi voz, psi nam više neće moći pratiti tragove.
Prolazimo ovako nekih trista m etara, a zatim - hop! hop! u stepu.
Tek tada počinjemo lako da dišemo, na sasvim drugi način. Dolazi
nam želja da pevam o, da vičemo. Grlimo se. Slobodni smo, šta drugo!
Ponosni na sebe, preponosni - što smo se odlučili na bekstvo, što smo ga
izveli, što smo svu štenaru nadmudrili.

126
 I mada sve nedaće slobodnog života tek predstoje, čini nam se da smo
glavno prebrodili.
Nebo je vedro. Tam no i sve u zvezdama, kakvo se iz logora, zbog
lampi, nikada ne vidi. Orijentišući se prem a Severnjači, polazimo na sever-
severoistok. Zatim ćemo više udesno, i izići na Irtiš. Treba nastojati da prve
noći što više pređem o. Tako ćemo površinu kruga što će je potera morati
držati pod kontrolom povećati na kvadrat. Sećajući se veselih živih pesmica
na raznim jezicima, idemo brzo, oko osam kilometara na sat. Ali, zato što
smo mnoge mesece proboravili u zatvoru, noge su nam se odvikle od
hodanja i sada nas, evo, izdaju. (Mi smo to predviđali, no mi smo u planu
imali vozilo!) Počinjemo s vrem ena na vreme da ležerno i da ih odmaramo
tako što ih dignemo i jedan drugom uzaslonimo na stopala. Pa opet idemo.
Pa opet legnemo.
Čudna stvar, svetlost Ekibastuza za nama dugo ne iščezava. Idemo
već nekoliko časova a odsjaj u nebu i dalje stoji.
Svejedno, noć prolazi, istok bledi. D anju, po potpuno ravnoj otvore­
noj stepi, mi ne samo da ne možemo ići nego se nemamo gde ni sakriti:
nigde ni žbuna ni valjano visoke trave, a tražiće nas i iz aviona, to je sasvim
izvesno.
Stoga noževima kopam o rupu - zemlja je tvrda, kam enita, nije nam
lako - pola m etra širine i tridesetak centim etara dubine, ispružamo se u njoj
jedan drugom e nogama uz glavu, maskiramo se žutim bagremom. Sada bi
bilo dobro da zaspimo, da prikupimo snage. No, zaspati je nemoguće. Ovo
dnevno bespomoćno više nego dvanaestočasovno ležanje ispada mnogo
mučnije od noćnog pešačenja. Misli nam se vrzmaju po glavi, misli ne
izb ijaju ... Pripeklo vruće septem barsko sunce, a vode nema i neće je ni
biti. Mi smo narušili zakon kazahstanskih bekstava - beži se u proleće, a ne
u je se n . . . Ali mi smo računali na vozilo. . . Čamimo od pet ujutru do osam
uveče! Ukočili smo se, no položaj menjati ne smemo: tako bismo razgradili
našu kamuflažu, konjanik bi nas i iz daljine mogao otkriti. Sa po dva odela
na sebi, mi prosto gorimo od vrućine. Ništa, mora se.
Begunac ima samo jedno vreme - tminu.
Dižemo se. Stajati je teško, noge bole. Polazimo polako, nadam o se
da ćemo se razm rdati. Mala nam i snaga: za ceo dan glocnuli smo nešto
suvih m akarona i progutali po koju tabletu glukoze. Žeđ mori.
Čak i po mrklom m raku noćas možemo očekivati zasede: već je, to se
razum e, svuda preko radija razglašeno, kola upućena na sve strane, a naro­
čito prem a Omsku. Kako su i kada našli naše jakne i šahovsku tablu? Po
brojevima brzo će videti ко je utekao, neće se morati vršiti prozivka po
kartoteci.
A desilo se ovako: argati su ujutru našli hladne vatirane jakne, bilo je očigledno da su
on e tu prenoćile. Vatirana jakna nije za bacanje: brojevi su rasparani i one maznute! Čuvari
ih tako nisu ni videli. I da je žica pokidana, to se videlo tek u ponedeljak uveče. I sutradan

127
ceo dan traženo je po kartoteci ко je utekao. Begunci su i toga jutra m ogli otvoreno ići! E to
koliko ih je koštalo što nisu dobro ustanovili zbog čega su rakete.
A kada se u logoru m alo-pom alo razjasnilo da je bekstvo obavljeno u nedelju veče,
logoraši su se setili da je u to vrem e nestajala struja, i likovali su: »Vidi ti prepredenjaka!
V idi ti domišljana! Kako im je sam o palo na pam et da isključe struju?« I svi će još dugo
misliti da su pogašena svetla pom ogla beguncima.

Više ne možemo brže od četiri na sat. U nogama nam seva. Cesto

ležerno. V ode, vode! Z a celu noć ne više od dvadeset kilometara. I opet
m oram o tražiti gde da se sakrijemo, da preguram o dnevnu sparinu.
Učini nam se da vidimo zgrade. Puzimo obazrivo u pravcu njih. A to
su, neočekivano za stepu, zalutale stene. Da u njihovim udubljenjima nema
slučajno vode. N e m a ... Pod jednom - uska pećina. Možda šakalova rupa.
Jedva se podvlačimo. A šta ako se stena iznenada obruši? Ima da nas
zgnječi kao crve, kad bismo barem brzo pocrkali! Već je prohladno. Nismo
svu noć spavali. Ni u toku dana - ni oka sklopili. Uzimamo da о kamen
oštrim o noževe, oni su nam se zatupili kad smo juče kopali rupu.
Oko podne bliska škripa točkova. Loše - put je negde u blizini.
Sasvim blizu prolazi na zaprezi Kazahstanac. Nešto mrmolji. Da iskočimo
da ga stignemo, možda ima vode? Ali kako, kad ne možemo da osmotrimo
okolinu, neko nas može videti?
Samo da ovim putem ne pođe potera! Izlazimo obazrivo, osmatramo,
jedva dižući glavu. Na stotinak m etara neka rasturena građevina. Puzimo
onam o. N ema nikoga. Bunar! Ne, šljamom zatrpan. U uglu pleva od slame.
Da prilegnemo malo? Legli smo. San ne dolazi. A ha, buve pecaju! Buve!
Ovolike! A samo koliko ih je! Koljin svetlosivi belgijski sako pocrneo je od
buva! O tresam o se, čistimo. Vraćamo se nazad, u šakalov brlog. Vreme
odmiče, snaga ponestaje, a mi stali, ne mrdamo.
S m rakom ustajemo. Jedva se držimo. Ž eđ nas davi. Odlučujemo da
skrenem o još više desno, tako ćemo pre na Irtiš. Noć je vedra, nebo crno,
zvezdano. Sazvežđa Pegaza i Perseja pričinjavaju mi se kao nekakav bik
koji je podvukao glavu i grabi snažno napred, bodri nas. N apred - i mi!
N ajednom - pred nam a uzleću rakete! Oni su već ispred nas! Umi­
rem o od straha. Nasip! Železnička pruga. R aketa više nema, ali duž pruge
se kreće svetlost reflektora, mlaz mu šeta iz strane u stranu. Dresina
pretražuje stepu. Sad će nas otkriti, gotovi sm o!. .. Kakva idiotska bespo­
moćnost: ležiš pod snopom svetlosti i čekaš da te pronađu.
Prošla je, nisu nas otkrili. Dižemo se. Trčati nismo kadri, no skla­
njamo se od nasipa koliko možemo, zalazimo u stepu. Nebo se brzo oblači
a mi smo skretanjim a desno i levo izgubili pravac. Sada idemo skoro
nasumce. Em malo prolazimo, em je i to možda nepotrebno krivudanje.
Jedna propala n o ć!. .. O pet sviće, opet čupamo žuti bagrem. M oramo
da kopam o jam u, a meni nem a mog turskog noža. Izgubio sam ga kad sam
ono zalegao, ili kad sam se bacio s nasipa. M uka golema! Sta da radi
begunac bez noža? Iskopasmo je Koljinim.

128
 Jedina dobra stvar: meni je predskazano da ću poginuti u trideset
osmoj godini. Teško je biti m ornar a ne biti sujeveran. A sledeće jutro, 20.
septem bar, moj je rođendan. D anas ulazim u trideset devetu, predskazanje
više ne važi. Ja ću živeti!
I opet u jami - bez pokreta, bez v o d e . .. Kad bismo bar mogli usnuti!
- ali od toga ništa. Kad bi pala kiša - ništa, razvedrilo se. Sve nam loše
ispada. Sad će t r e ć i dan i treća noć bekstva a mi nismo videli ni kapi vode,
dnevno uzimamo samo po pet tableta glukoze. I napredovali smo malo,
možda tek oko trećinu puta do Irtiša. A naši drugovi u logoru se raduju što
nas je »zeleni pravobranilac« oslobodio...
Sumrak. Zvezde. Kurs severoistok. Vučemo se. Odjednom čujemo
viku u daljini: »Va-va-va-va!« Šta je to? Po pričanju iskusnog begunca
Kudle, tako Kazahstanci teraju vukove od ovaca.
Ovca! Jedna ovca - i mi smo spaseni. Ко bi na slobodi i pomislio da
pije krv? A ovde - samo daj!
Prikradam o se. Puzimo. G rađevine. Bunar se ne vidi. Ući u kuću je
opasno - susret s ljudima znači trag. Prikradam o se toru od ćerpiča. Da, to
je vikala K azahstanka, alakala na vukove. Prevaljujemo se u tor na najni­
žem mestu, meni je u zubima nož. Lov na ovcu - potrbuške. Čujem joj dah
pored mene. Ali one odskaču od nas, beže. Mi opet puzimo, svako sa svoje
strane. Kako da uhvatimo jednu za nogu? Ali, one se ne daju. (Kasnije ću
saznati u čemu smo grešili. Puzali smo, zato su nas ovce uzimale za zveri.
T rebalo je prilaziti uspravno, onako kako im domaćin prilazi, i ovce ne bi
bežale.)
K azahstanka oseća da nešto nije u redu, prilazi, zuri u noć. V atre
nem a u rukam a, no počinje da hvata grumenje zemlje i da njime gađa,
pogađa Kolju. Ide pravo na m ene, sad će me nagaziti! Da li me je videla, ili
samo osetila, tek ona zavika: »Šejtan! Šejtan!« i ustuknu, uteče od nas,
a mi od nje preko zida, i zalegosmo. Muški glasovi, spokojni. Sigurno vele:
žensko, pričinilo joj se.
Poraz. Šta da se radi, vučemo se dalje.
Naziremo konja. Konjiću naš mili! M nogo si nam potreban. Prilazimo
mu. O n stoji. M ilujemo ga po vratu, nabacujemo mu kaiš. Penjem Žda-
noka, a ja ne uspevam da uzjašem, toliko sam oslabio. Hvatam se rukama,
naležem trbuhom , ali nogu prebaciti ne mogu. Konj se vrti. Konj se vrti,
uzjogunio se. Evo - istrgao mi se, poneo Ž danoka, oborio ga. D obro je,
kaiš mu je ostao u ruci, nismo barem trag ostavili, sve će šejtanu na račun.
Konj nas je dotukao. Sad nam hodanje još teže pada. A tu počinje
oranje, brazde. U padam o, jedva noge vučemo. Ima to, ipak, i dobru
stranu: gde se ore ima ljudi, gde ima ljudi - ima vode.
Vučemo se, gaveljamo. O pet se nešto nazire. O pet zaležemo
i puzimo. Plastovi sena. Odlično: livade? Irtiš je blizu? (D aleko je on, lele,
koliko d alek o !. ..) Prikupljamo poslednje snage, penjemo se na stog,
ukopavam o u seno.
9 Arhipelag Gulag, 3
129
 Tek ovde smo odspavali ceo dan! S onom besanom noći uoči bekstva,
imali smo pet noći bez sna!
Budimo se na smiraju dana, čujemo traktor. Razgrćemo pažljivo seno,
izvirujemo. Kolibica, njoj prilaze dva traktora. Pada veče.
Ideja: traktor ima vodu u hladnjaku. Traktoristi će poći na počinak,
mi ćemo se napiti.
M rak je pao. Sada se navršava č e t i r i dana bekstva. Puzimo ka
traktorim a. D obro je barem što psa nema. Privlačimo se hladnjaku, srčemo
vodu. N e, u vodi ima nafte. Ispljuvavamo. Ništa od pića.
Oni unutra imaju sve - i vodu i hranu! Sada bismo mogli pokucati,
pom enuti Hrista-boga: »Braćo, ljudi, pomagajte! Mi smo sužnji, iz tamnice
smo utekli!« Kao ono u prošlom veku. U ono vreme su na stazama u tajgi
ostavljani ćupovi puni kaše, stara odeća, bakarni sitniš.
Hranile me hlebom seljanke,
A seljaci krdžom snabdevali*
H oće sad, đavola! Nije više ono vreme. Izdaće nas. Iz ubeđenja, ili za
spas života. Jer, za saučešće mogu dobiti i 25 godina. U prošlom veku još se
nije bilo dosetilo da se za pruženo parče hleba i čašu vode prišiva politički
član.
M oramo dalje. Vučemo se celu noć. Nadamo se Irtišu, vrebamo
i najmanji znak reke. Ali tako nešto ne vidimo. Teram o, gonimo sebe
bespoštedno. U jutru opet nailazimo na plast. Još teže nego juče, penjemo
se na njega. Zaspimo. D obro je i to.
Budimo se pred veče. Koliko čovek može izdržati? Sada je već p e t
dana bekstva. Nedaleko od nas je jurta,** uz nju naslon. Tiho se prikra­
dam o. Ispod naslona prosuto zrnevlje prosa. Nabijamo njime tašnu, poku­
šavamo da ga žvačemo, ali progutati ne možemo, usta su nam toliko suva.
N ajednom vidimo pored jurte ogroman samovar, valjda čitavih 25 litara.
Pripuzavamo mu se. O tvaram o slavinu - prazan je, proklet bio! Naginjemo
ga, nalazimo po dva gutljaja.
I opet se vučemo. Vučemo se i padam o. Legneš —lakše dišeš. Više iz
stava na leđima ne možemo ustati. Da bismo ustali, moram o se prvo
prevrnuti na stom ak, pa onda se podići na sve četiri, pa tek tada, zanoseći
se, na noge. Dobijamo već i astmu. Toliko smo omršaveli da nam se stomak
prilepio za kičmu. Pred zoru prelazimo još nekih dvesta m etara, ne više.
I ležerno.
U jutru više ne nalazimo ni stoga. Nekakva rupa u bregu, iskopala je
zverka. Ceo dan ležimo u njoj, a zaspati ne možemo; toga dana je
zahladnelo, i od zemlje bije hladnoća. Ili nas krv više ne greje? Pokušavamo
da žvaćemo m akarone.

* Iz ču ven e revolucionarne p esm e iz X IX veka С лавное м оре, свящ енны й Б айкал (autor D . Р.
D avid ov; objavljena 1 8 5 8 , ali uskoro, 60-tih godina, postala narodna).
** Jurta je prenosna kolibica kod nom ada, slična našem savardaku.

130
 Iznenada vidim: stroj se približava. Crvene epoletke! Nas opkolja­
vaju! Ždanok me drmusa: to ti se pričinjava, ono je krdo konja.
Tako je, pričinilo mi se. O pet ležerno. D anu nikad kraja. Evo i šakala
- dolazi u svoj brlog. Ostavljamo mu m akarona i otpuzavamo: hoćemo da
ga nam am im o, zakoljemo i pojedemo. Samo, on ne naseda. U tekao je.
Mi smo na padini, ispod koje su slanci od presahlog jezerceta, a na
kosi prem a nam a - jurta, iz nje se izvija pram en dima.
Š e s t dana je prošlo. Mi smo na granici: meni se već priviđala vojska,
jezik ne možemo pokrenuti, mokrimo retko, i krvavo. Čekanja više nema!
Večeras m oram o imati vodu i hranu, po svaku cenu! Idemo u jurtu! Ako ne
daju, uzećemo na silu! Setio sam se: stari begunac Grigorij Kudla upotreb­
ljavao je povik mahmadera. (To znači: pregovori su okončani, uzimaj na
silu.) I ja se dogovaram s Koljom: reći ću: »Mahmadera!«
Prikradam o se u m raku tiho jurti. Ima bunar! No, kofe nema.
N edaleko odatle je konjovez, za njega svezan osedlan konj. Zagledamo
u prslinu na vratima. U nutra, uz petrolejku Kazahstanac sa ženom i decom.
Kucamo, ulazimo. Nazivam im »salam«*. A pred očima mi se sve vrti,
jedva se držim. Okrugli niski sto (niži još od našeg moderna)** za bešbar-
mak***. Uz zidove klupice, prekrivene pustinom. Veliki okovani kovčeg.
U m esto odgovora, Kazahstanac ljutito mrmlja, gleda me ispod oka,
ne sviđam mu se. Ja, da bih sebi pridao važnost (a treba i snagu čuvati),
sedam, stavljam tašnu na stolicu. »Ja sam šef geološke istraživačke ekspedi­
cije, a ovo je moj vozač. Kola su nam ostala u stepi, na petnaest kilometara
odavde. H ladnjak nam je procureo, ispustio vodu. Evo treći dan ništa
nismo jeli, gladni smo. Daj nam da nešto popijemo i pojedem o, aksa-
kal****. I pouči nas šta da radimo!« Ali Kazahstanac škilji, ništa nam ne
nudi. - Ime kako vaše, šep? - pita.
Sve sam odranije bio priprem io, no u glavi mi zuji, ničega se ne sećam.
Odgovaram: »Ivanov.« (G lupo, naravno.) - Hočeš li nam prodati nešto za
jelo, aksakal? - Ne, idi kod komšije! - D aleko je? - Dva kilometra.
Sedim dostojanstveno, ali Kolja nije izdržao, on uzima sa sofre lepinju
i pokušava da je žvaće, bezuspešno, vidi se. Iznenada, Kazahstanac zgrabi
bič - kratka drška, dugačka kamdžija od kože - i zamahnu na Zdanoka. Ja
ustajem: »Šta je to, ljudi? To li je vaše gostoprimstvo!« Kazahstanac
drškom biča upro Ždanoku u leđa, goni ga iz jurte. Komandujem: »Mah­
madera!« Vadim nož, i domaćinu: »U ćošak! Lezi!« Domaćin se baci iza
zavese ispred kreveta. Ja za njim: možda tamo ima pušku, može pucati.
A on se skljokao na postelju i viče: »Uzimaj sve, ni reči neću reći!« Ah,

* K azahstanski pozdrav: Mir dom u ovom ! (»Selam !« kod naših M uslim ana.)
** T o jest, sofra.
*** K azahstansko nacionalno jelo , paprikaš na ovčetini s pet začina.
**** Starino, čiča.

9* 131
džukelo jedna! Čem u će mi tvoje »sve«? Zašto mi nisi na vreme dao ono
malo što sam tražio?
Kolji: »Pretres!« A ja - s nožem kod vrata. Žena zavija, deca plaču.
»Reci ženi da nikoga nećemo dirnuti. Treba nam samo da jedem o. Mesa
ima li?« - »Jok!« - širi ruke. A Kolja već posluje po jurti i dovlači iz kleti
suvog ovna. »Zašto si lagao?« Kolja nosi i vanglu s baursacima (komadima
testa ispečenim na masti). Tek sada vidim: na sofri su šolje pune kumisa!
Pijemo. Sa svakim gutljajem u nam a se život prosto vraća! Vrti nam se
u glavi; samo, od tog pijanstva ti postaje lako, snaga ti se vraća. Kakav
napitak! Kolji se omililo. Pruža mi novca. Dvadeset osam rubalja. Za sebe
je sigurno i više sakrio. Ovna trpam o u džak, u drugi sipamo baursake,
lepinje, još neku vrstu poslastica, prljave jastučiće. Kolja vuče i nekakvu
činiju s kuvanom kastradinom. Nož - ne zaboravimo nož! Staramo se da
uzmemo sve što nam treba. Drvene kašike, so. Odnosim džak. Vraćam se,
uzimam kofu s vodom. Uzimam ćebe, još jednu uzdu, bič. (Onaj gunđa, ne
sviđa mu se, očigledno imao je nam eru da pojuri za nama u poteru.)
- E pa - kažem Kazahstancu - drugi put pam et u glavu. Goste moraš
bolje dočekivati! Mi bismo ti se za kofu vode i desetak baursaka do zemlje
klanjali. Mi dobrim ljudima zla ne činimo. I sad još ovo: lezi i ne mrdaj! Mi
nismo sami.
Kolju ostavljam ispred vrata, a ja vučem ostali plen prem a konju. Ne
bi smetalo da malo i požurim, ali ja sve natenane. Vodim konja na bunar,
dajem mu da pije. Imaće, jadnik, dosta napora: celu noć, i još pretovaren!
I sam, kod bunara, pijem. Pije i Kolja. Evo i gusaka. Kolja je slab prema
živini. »Da uhvatimo koju, da im zavrnemo šiju?« predlaže. - »Nadaće
dreku. Ne gubi vreme.« Spustio sam uzengije, pritegao poprug. Ždanok je
iza sedla stavio ponjavu i s ivice bunara useo na nju. Uzima u ruke kofu
s vodom. Povezane džakove prebacismo kao bisage preko konja. Skačem
i ja u sedlo. Polazimo na istok, orijentišemo se prem a zvezdama. Treba da
zavaramo poteru.
Konju nije baš milo što ima dva jahača, i to dva tuđinca, muči se da
zavrne nazad kući, krivi vrat. Savladali smo ga. Ubrzava korak. Po strani
od nas - svetla. Obilazimo ih. Kolja mi popeva u uvo:
Divno li je stepom jahati,
Slobodni vazduh disati,
D ajte samo kauboju dobra konjica!
- Ja sam - veli - kod njega video i ličnu kartu.
- Zašto je nisi uzeo? Lična karta uvek može valjati. M akar da korice
iz daljine pokažeš.
U sput, ne silazeći, vrlo često pijemo vode, prezalogajimo. Sada smo
drugi ljudi! Noćas možemo preći dobar komad puta.
Najednom - krici ptice. Jezero. Da ga obiđemo, odviše je zaobilazno,
žao nam gubiti vreme. Kolja sjaha i povede konja blatnjavim nasipom.

132
 Prođosmo. Ali, osvrnusmo se - ponjave nema! Spala j e . . . Ostavili smo
tra g . ..
To je loše. Od Kazahstanca na sve strane puteva je mnogo, no kad se
nađe ponjava, po liniji između nas i jurte, naš put je jasan. Da se povratimo
da je tražimo? Nema se kad. U ostalom , ionako će im biti jasno da idemo na
sever.
Učinismo kratak odmor. Konja držim za povodac. Jedem o, pijemo,
jedem o, pijemo - ne možemo se najesti i napiti. Vode nam je ostalo samo
malo na dnu, sami se čudimo.
Kurs: sever. Konj neće u kas, ali ide brzo, osam do deset kilometara
na sat. A ko smo za šest noći prevalili 150, ove noći ćemo još sedamdeset.
Ne budem o li vrludali bićemo na Irtišu.
Sviće. A skloništa nema. Nastavljamo dalje. Već postaje opasno.
Ugledasmo duboku jarugu, sličnu jami. Spustismo se u nju s konjem,
popismo još malo i pojedosmo. Najednom blizu nas zatrešta motocikl. To
uopšte nije dobro, negde je tu put. M oramo se bolje sakriti. Izidosmo,
razgledamo. Ne mnogo daleko je mrtvi a u l.1 Polazimo onamo. Rastova-
ramo konja među tri zida porušene kuće. Sputavam ga za prednje noge,
puštam da pase.
No, ovoga dana spavanja nema. S Kazahstancem i ponjavom ostavili
smo trag.
Veće. S e d a m dana. Konj pase, malo podalje. Pođosmo po njega
- on skače, ne da se. Kolja ga uhvati za grivu - on ga povuče, obori.
R asputao se, sada ga nećemo hvatati. Hvatam o ga tri sata, ugonimo
u ruševine, nabacujem o mu petlju od kaiševa, namučismo se, a sve zaba­
dava. Grizem o usne od jada, ali moramo ga se manuti. Ostala nam je samo
uzda i bič.
Pojedosmo još malo, popismo ono vode što nam je još ostalo. Natovo-
rismo vreće i praznu kofu na sebe, krenusmo. Danas možemo.
Sledeće jutro nas zateče tako da se morasmo sakriti u žbunju nadomak
puta. M esto nimalo pogodno, možemo biti otkriveni. Protandrka zaprega.
I ovaj dan provedosmo bez sna.
Na kraju o s m o g dana opet polazimo. Idemo neko vreme, i najed­
nom nam zemlja pod nogama meka: ovde je orano. Idemo dalje. Po
putevima automobilski farovi. Pažnja!
Iza oblaka mlad mesec. Ponovo izumrli kazahstanski aul. A preko
njega svetiljke, selo, i iz njega dopire melodija:
Rasprežite momci konje v ran e!...
Vreće ostavismo u ruševinam a, s kofom i tašnom uputismo se u selo.
U džepovima nam noževi. Prva kuća - grokće prase. E, da si nam bilo

1 Takvih aula je od 1 930. do 1 933. po Kazahstanu dosta. Najpre je tuda projezdio B uđoni sa
svojom konjicom (sve do sada u ćelom K azahstanu nem a nijednog kolhoza s njegovim im enom ,
nijednog njegovog p ortreta), zatim je stigla glad. [Aul: kazahstansko selo. - Prev.]

133
u stepi! U susret nam ide mladić na biciklu. »Čuj, mladiću, imamo onamo
vozilo, teram o žito, gde bismo našli vode da napunimo hladnjak?« Mladić
siđe, povede nas, pokaza. Na kraju sela je korito, verovatno za stoku. Kada
nas mladić napusti, sedosmo, navalismo na vodu. Popismo odjednom pola
kofe (danas nam se posebno pije, danas smo siti).
Kao da postaje svežije. I pod nogama - prava trava. Reka mora da je
tu negde! M oramo je tražiti. Idem o, tražimo. Trava je viša, nailazimo na
žbunje. Vrba! - vrba je uvek pored vode. Trska! I —voda! N eka mrtvaja
Irtiša, sigurno. Sada možemo da se izbrčkamo, da se okupam o. Trska od
dva m etra visine! između nogu nam prhnuše divlje patke. Ovde je širina,
ovde je sloboda, ovde nećemo propasti!
I tek sada, nakon osam dana, naši želuci počinju da rade. Nakon osam
dana i noći neaktivnosti - kakve su to muke!
Potom nanovo u napušteni aul. Ložimo među ruševinama vatru,
pristavljamo kastradinu da se kuva. Trebalo bi nam da noć upotrebim o za
putovanje, no nam a se strašno jede, ne možemo se najesti. Pojeli smo toliko
da se jedva mičemo. Zadovoljni, idemo da tražimo Irtiš. Ono što se za osam
dana nije desilo, dešava se sada - prepirka. Ja kažem: desno, Zdanok: levo.
Ja dobro vidim da treba desno, ali on ni da čuje. Evo još jedne opasnosti za
begunce - razmirica. U bekstvu neko mora obavezno da se sluša. Inače,
zlo. Da bi bilo kako ja hoću, ja idem desno. Pošao sam sto m etara, ne čujem
za sobom korake. Teško mi pada: rastati se ne smemo. Prisedoh uz plast,
obazreh s e ... Kolja dolazi! Zagrlih ga. Pođosmo naporedo, kao da ništa
nije bilo.
Žbunje je češće, svežine više. Prilazimo obronku.
D ole, ispod nas, zapljuskuje, šumori, neuravnoteženo diše I r tiš ...
Ima li iko srećniji od nas!
Nalazimo plast sena, uvlačimo se u njega. Gde nas sad tražite, o, vi
psi? G de ste to, gde?! U tanjam o u blažen san.
Razbudi nas - pucanj! I lavež pasa, sasvim blizu.
Šta? Znači, sve je gotovo? Znači - slobodi je k ra j? . ..
Šćućurili smo se, ne dišemo. Pored nas prolazi čovek. Sa psom.
Lovac!. . . Još tvrđe smo zaspali, i ceo dan spavali. Tako smo završili naš
d e v e t i dan.
Kada pade mrak, pođosmo niz reku. Trag smo ostavili pre tri dana.
Štenara nas sada traži obalama Irtiša. Oni znaju da mi moramo na vodu.
A ko bismo išli obalom, vrlo je moguće da nabasamo na zasedu. Takvo
kretanje bi nam pravilo i drugu nepriliku: morali bismo obilaziti zavoje,
mrtvaje i trstike. Treba nam čamac!
Svetio, kućica na obali. U dar vesala, pa tišina. Pritajili smo se, dugo
čekamo. Svetio se ugasilo. Spuštamo se, oprezno. Čamac je tu. I par vesala.
Izvrsno! (Domaćin ih je lako mogao poneti sa sobom.) »Što na moru dalje
- zla sve manje!« V odo, rođena vodo! Najpre tiho, bez pljuskanja. Na
sredini - navali na vesla!

134
 Mi niz Irtiš, a nam a u susret iza zavoja - lađa, koja se kupa u svetlosti.
Koliko svetiljki. Svi prozori osvetljeni, sva lađa odjekuje od muzike za ples.
Srećni slobodni putnici, nesvesni svoje sreće i svoje slobode, miču se po
palubi, sede u restoranu. A kako je tek udobno u njihovim kabinam a!. ..
Spuštamo se ovako više od dvadeset kilometara. Namirnice nam
ponestaju. M oram o ih, tokom noći blagovremeno popuniti. Čujemo pet-
love, pristajem o uz obalu, penjemo se oprezno uz nju. Kućica. Psa nema.
Štala. K rava s teletom . Kokoške. Ždanok voli perad, ali ja ga odvraćam:
uzmimo tele. Odvezujemo tele. Ždanok ga vodi prem a čamcu, a ja zam e­
ćem, u najbukvalnijem smislu, tragove, inače će štenari biti jasno kao dan
da plovimo niz reku.
Tele do obale ide mirno, no u čamac - uprlo se nogama, neće za živu
glavu. Jedva obojica uspesmo da ga ukrcamo i povalimo u čamac. Ždanok
sede na njega, pritisnu ga, ja uzeh vesla: da se malo udaljimo, pa da ga
koljemo. Samo, voziti ga živog bila je greška! Tele poče da se koprca,
odbaci Ždanoka i ritnu se prednjim nogama u vodu.
Svi na palubu! Ždanok drži za zadnji kraj tele, ja Ždanoka, a svi se
naveli u stranu i voda preliva. Još to bi nam trebalo - da se udavimo
u Irtišu! Ipak ga ugurasmo natrag. Na žalost, čamac je mnogo utonuo,
moram o da se oslobodimo vode. Samo, pre toga moramo da zakoljemo
tele. Uzimam nož i pokušavam da mu prerežem žile između vrata i glave,
negde tu je to mesto. Ali, ja ga ne nalazim, ili mi je nož tup, ne ide. Tele
drm a, otim a se, podivljalo je. Podivljao sam i ja. Mučim se da mu prerežem
grlo - opet ne ide. Tele riče, rita se, sad će iskočiti iz čamca, ili nas potopiti.
Njemu se živi! - No i nam a se živi!
Koljem - a zaklati ne mogu. Ono ljulja čamac, naginje ga, evo sad će
nas prevrnuti u vodu, to šašavo tele! Zbog toga što je ono toliko šašavo
i tvrdoglavo, u meni se prem a njemu razgoreva takva mržnja kao da mi je
ono najljući neprijatelj i ja počinjem da ga zlobno nabadam , da gađam
nožem gde mi padne.2 Krv šiklja, prska po nama. Tele se dere iz sveg grla,
očajnički se bacaka. Kolja mu stiska vilice, čamac se ljulja, a ja koljem li
koljem. N ekada, meni je bilo žao ubiti miša, bubu. Sada - milosti nemam:
ili ono, ili mi!
Na kraju, ono se predade. Počesmo izbacivati vodu. Crpaljkom
i konzervam a, pregrštim a.
Struja nas nosi na rukavac. Ispred nas je ostrvo. Na njemu ćemo se
i skloniti, uskoro će svanuti. U terasm o čamac u trsku. Tele i sve naše
imanje izbacismo na obalu, čamac maskirasmo odozgo trskom. Vući tele za
noge uz strmi obronak nam ne pada baš lako. A na ostrvu - trava do pojasa
i šuma. Kao u bajci! Mi već nekoliko godina živimo u pustinji, mi smo
zaboravili i kakva je šuma, i kakva je trava, i šta je r e k a ...

2 D a li naši ugnjetači i nas ovak o m rze dok nas ugnjetavaju?

135
 Sviće. G ledam o tele, i sve nam se čini da je ljuto na nas. Ali, samo
zahvaljujući njemu, našem milom teletu, mi sada možemo ostati neko
vreme na ostrvu. Oštrimo nož na komadiću lima na našoj »kaćuši«. Nikada
ranije nisam imao prilike da derem životinju, moram se sada učiti. Načinio
sam rez po stom aku, derem kožu, vadim utrobu. Naložismo u sredini šume
vatru i pristavismo teletine i ovsenih pahuljica. Punu kofu.
Gozba! A glavno - spokoj u duši. Jer - mi smo na ostrvu. Ostrvo nas
odvaja od zlih ljudi. Ima među ljudima i dobrih, samo oni se nekako ne
pokazuju beguncu, njemu se pokazuju jedino zli.
Sunčan topao dan. Ne moram o se više grčiti u šakalovoj rupi. Trava
- gusta, sočna. Onaj ко je svakoga dana gazi ne zna joj cenu, ne zna šta to
znači baciti se grudima na nju, zagnjuriti u nju lice.
Tum aram o po ostrvu. Ono je gusto obraslo šipurkom, čiji su plodovi
zreli. Ne prestajem o da se gostimo njima. Još jednom jedem o supe. Još
jednom kuvam o teletine. I kašu s bubrezima.
Orni smo za šalu. Sećamo se našeg teškog putovanja i nalazimo
podosta toga čemu se možemo smejati. Smejemo se i tome kako sada tamo
čekaju skeč. Kako psuju, kako se pravdaju pred upravom. Imitiram o ih
kakva lica prave. Kikoćemo s e . ..
Na debelom stablu, pošto smo ogulili koru, užarenom žicom ispisu­
jemo: »Ovde, na putu u slobodu, u oktobru 1950, krili su se ljudi koji su bili
osuđeni na doživotnu robiju.« N eka je i trag. Na ovom zaturenom mestu,
on poteri ne može biti od koristi, a ljudi će kad-tad pročitati.
Odlučujemo da nikuda ne žurimo. Sve zbog čega smo bežali, mi već
imamo: slobodu! (K ada stignemo u Omsk ili u Moskvu, teško da ćemo biti
slobodniji.) D ani su i dalje sunčani, topli, vazduh čist, zelenilo, vremena
napretek. I mesa dosta. Jedino hleba nem am o, on nam mnogo nedostaje.
I tako, ostajem o na ostrvu skoro celu nedelju: od d e s e t o g do
š e s n a e s t o g dana našeg bekstva. Na najgušćem mestu sagradismo kolibu
od granja. Noću je, doduše, u njoj hladno, no mi san nadoknađujem o
danju. Svih tih dana sija nam zlatno sunašce. Pijemo mnogo, hoćemo da se,
kao kam ile, napijemo i za naredne dane. Sedimo bezbedno, često kroz
granje posm atram o život tam o preko reke. Tamo prolaze kola, tam o se kosi
- drugo seno, otava. К nama niko nosa ne pomalja.
Iznenada, dok jednoga dana dremuckamo u travi na poslednjim
zracima sunca, čujemo na ostrvu udarce sekire. Pripodižemo se i vidimo:
nedaleko od nas neki čovek kreše granje i polako nam se primiče.
Ja sam za poslednjih pola meseca urastao u bradu, u strašnu smeđu
čekinju, nem am se čime brijati - tipični begunac. A Ždanok brade nema,
kao kakvo momčence. Zato se ja pravim da spavam, a njega upućujem
onom e u susret da mu se obrati za vatru za cigaretu, reći će da smo iz
Om ska, turisti, i raspitaće se za njega, odakle je. A bude li trebalo - biću
spreman.

136
 Kolja pođe, porazgovara. Zapušiše. Onaj je Kazahstanac iz susednog
kolhoza. Posle vidimo: pođe obalom, sede u čamac i, ne uzevši od
skresanih grana, otplovi.
Šta to znači? Zuri da nas prijavi? (A možda i obrnuto: prepao se da
ćemo mi njega prijaviti, za seču šume takođe se kažnjava. Život je takav da
se svak svakoga boji.) »Šta si mu rekao о nama?« - »Da smo alpinisti.« To
je da se čovek i smeje i da plače. Ždanok uvek sve zapetlja. »Ma, zar ti ne
rekoh: turisti? Kakvi te sad alpinisti usred stepe kao na dlanu snašli?!«
Ne, tu nam više ostajanja nema! Došao je kraj našoj sreći. Prebacismo
sve u čamac i odveslasmo. Neka je i dan, moramo što pre odavde. Kolja je
legao na dno čamca, s obale se vidi samo jedan čovek. Veslam, držim se
sredine Irtiša.
Problem je — kako kupiti hleba. Drugo - mi ulazimo u naseljene
predele i ja se obavezno moram obrijati. U Omsku nameravamo da
prodam o jedno odelo, ući na nekoj stanici podalje u voz i otputovati.
Pred veče primičemo se kućici čuvara balisaže, penjemo se. U nutra
žena, sama. Prepala se, ustumarala: »Evo sad ću pozvati muža!« I pođe
nekud. Ja za njom - pratim je. O djednom Ždanog iz kućice uznemireno
povika: »Žora!« (Đavo ti jezik prekinuo dabogda! Z ar se nismo dogovorili:
ja sam V iktor A leksandrovič.) Vraćam se. Dva čoveka, jedan s lovačkom
puškom. »Ko ste vi?« —Turisti iz Omska. Želeli bismo da kupimo hrane. (I
da bih razbio sumnju): Uđimo u kuću, zašto nas tako nerado primate?«
I stvarno, oni omekšavaju. »Mi nem amo ništa. Možda u sovhozu ima. Dva
kilom etra niže.«
Ulazimo u čamac i spuštamo se još dvadesetak kilometara. Mesečina.
Kućica. Penjemo se uz obronak. Svetla nema. Kucamo. Izlazi Kazahstanac.
On je prvi koji nam prodaje pola vekne hleba, četvrt vreće krompira.
Kupujem o i iglu s koncem. (To je, naravno, nerazum no.) Tražimo i brijač,
ali on se ne brije, ćosav je. Ipak, prvi dobar čovek. Omekšavamo prema
njemu i pitam o da nem a ribe. Ustaje žena, nosi dve ribe i kaže: »Beš pare.«
To je već mimo svakog očekivanja, daje besplatno! Ovo su, zaista, neki
dobri ljudi! Trpam ribu u vreću, ona je ščepala, ne da. »Beš pare, pet
rubalja« - objašnjava domaćin. Ah, to, znači! Ne, nećemo, skupa nam je.
Plovimo ostatak noći. Sledeći, s e d a m n a e s t i dan bekstva krijemo
čamac u žbunju, spavamo u senu. Isto tako i o s a m n a e s t i i d e v e t ­
n a e s t i dan, starajući se da se ne sretam o s ljudima. Imamo sve: vodu,
vatru, meso, krom pir, so, kofu. Leva, strma obala je obrasla listopadnom
šumom, desna je pod livadama, mnogo sena na njima. U toku dana ložimo
vatru u žbunju, kuvamo supu, spavamo.
Samo, uskoro će Omsk, moramo u narod, a to znači: treba mi brijač.
Potpuna bespomoćnost. Bez brijača i makaza nema načina da se oslobodim
dlaka. Osim da čupam dlaku po dlaku.
Na mesečini nam se pokazuje visoko uzvišenje nad Irtišom. Osmatrač-
nica? Iz Jerm akovih vremena? Popesmo se da pogledamo. Na mesečini

137
vidimo tajanstven mrtav grad od ćerpiča. I ovo je, sigurno, iz početka
trid e se tih ... sve što gori - sprženo, što.je od ćerpiča - porušeno, nešto
žitelja - konjm a za re p o v e ... Turisti ovamo ne dolaze.
Kiša nije pala nijednom u ove dve nedelje. Ali, noći su postale vrlo
hladne. Da bismo brže išli, veslam ja, a za to vreme Ždanok sedi na krmi
i smrzava se. I evo, d v a d e s e t e noći on počinje da moli da zapalimo
vatru i da se ugrejemo vrućom vodom. Dajem mu vesla, ali njega trese
groznica, on samo vatru hoće.
Njegov drug u bekstvu ne može mu odbiti vatru; samo, bio bi red da
Kolja sam shvati i da je se odrekne. Ali Ždanok je takav, on se neke svoje
želje ne može odreći. Kao onda kad je ščepao lepinju sa sofre, ili onda kada
ga je sablažnjavala živina.
On se trese i traži vatru. M eđutim, niz Irtiš nas sigurno čekaju, dobro
su načuljili uši. Z a divno je čudo što i do sada nijednom nismo naleteli na
patrole. Što nas nisu videle na mesečini nasred Irtiša i pohvatale.
U m eđuvrem enu, zapazismo svetio na visokoj obali. Kolja navalio da
um esto da založimo vatru, svratimo da se malo ugrejemo. To je još
opasnije. Ne bih mu smeo popustiti. Toliko se ispatiti, toliko preko glave
preturiti - a za šta? Ali, odbiti mu ne mogu, možda je bolestan. A on hoće
pa hoće.
Uz petrolejku na podu spavaju Kazahstanac sa ženom. Skočiše,
prepadnuti. Objasnih: »Razboleo mi se drug, dozvolite da se ugrejemo. Mi
smo na službenom putu, iz Zagotzerna*. Prevezli su nas s one obale na
čamcu.« - »Ležite!« - veli Kazahstanac. Kolja leže na nekakvu asuru,
prilegoh i ja, da zavaram. To je za čitavog bekstva prvi naš krov nad
glavom, no mene jeza od njega hvata. Kakvo spavanje! - ja ni ležati ne
mogu. Osećam kao da smo se sami prijavili, kao da smo sami upali u kljusu.
Stari izađe u donjem rublju (ja bih inače pošao za njim) i dugo se ne
vraća. Čujem: iza zastora neko šapuće na kazaškom. To je mlad par. Pitam:
»Ko ste vi? Čuvari na balisaži?« - »Ne, mi smo stočarski sovhoz ,A b a j\ prvi
u Republici.« Izabrali smo, nem a šta, gde da svratimo! Kao da smo po zlu
tražili! G de je sovhoz - tu je vlast i milicija. Pa još - prvi u Republici! Zalažu
se, z n a č i...
Stežem Kolji ruku: »Ja idem do čamca, dođi za mnom, uzmi tašnu.«
A glasno: »Nije trebalo da ostavimo hranu na obali.« Izlazim u predsoblje.
G uram spoljna vrata: ne otvaraju se. Jasno je, znači. Vraćam se, drmam
Kolju u znak uzbune, pa opet na vrata. V rata su gradili loši majstori, jedna
daska dole je kraća. Provlačim ruku i o p ip av am ... da, spolja su poduprta
kočićem. O dgurnuh ga.
Izidoh. Brzo na obalu. Čamac je tu. Stojim na punoj mesečini i čekam.
Kolja se ne pojavljuje. Vidi ti zla! Ne ustaje mu se, izgleda. Hoće da se još
nekoji minut greje. Ili je možda zadržan. Moram ići da mu pomognem.

* P reduzeće za otkup žita.

138
 Penjem se opet na obronak. Prem a meni, od kućice, idu četvoro.
Zdanok među njima. Idu u grupi. (M ožda ga i drže?) Viče: »Žora!« (O pet
on: »Zora«!) »Dođi ovamo! Traže dokumenta!« A tašne, zaludu sam mu
govorio, nem a s njim.
Prilazim. Novi s kazaškim akcentom pita: »Vaše isprave?« Držim se
koliko je moguće mirnije: »A vi, ко ste vi?« - »Ja sam komandir.«
- »Onda« - kažem tonom ohrabrenja - »pođimo. To se uvek može učiniti.
Tam o ćemo u kući, tamo ima više svetlosti.« Ulazimo u kućicu.
Ja dižem polako tašnu s poda, prilazim petrolejci, odmeravam kako ću
najbolje odbiti napad i strugnuti prem a vratima, držim im govor: »Isprave
su tu, samo izvolite. Nadležni treba isprave da proveravaju, nego šta?
Predostrožnosti nikad odviše. Kod nas u Zagotzernu desilo se nešto
slično...« Već sam uhvatio za bravicu na tašni, ona je otvorena. Oni se zbili
oko mene. Iz sve snage m unuh levo kom andira ram enom , on - na starog,
oba popadaše. M ladom e desno - pun udarac u vilice. D reka, vika. Ja:
»M ahmadera!« i skočih s tašnom na jedna, pa na druga vrata. M eđutim,
Kolja viče iz predsoblja: »Žora! Mene su uhvatili, ne puštaju me!« On se
čvrsto uhvatio za stub vrata, a oni iznutra ga vuku. Potegnem ga za ruku, ne
mogu ga iščupati. O nda se opreh nogom о stub, i potegoh tako da Kolja
prelete preko m ene, i ja sam se prevrnuh. U istom času dvojica skočiše na
mene. Više se i ne sećam kako sam iskočio ispod njih. Samo, naša draga
tašna ostade nam onam o. Potrčah - hopa-hop! - pravo na obronak. Iza
mene viču na ruskom: »Sekirom! Udri ga sekirom!« Plaše se, vidi se, inače
bi na kazaškom. Osećam da umalo što me nisu uhvatili. Spotičem se, sad ću
pasti! Kolja je već kod čamca. Vičem: »Odbij čamac i skači!« On ga odbija,
a ja gazim do kolena u vodu, pa tek tada skačem u njega. Kazahstanci ne
smeju u vodu, ustumarali su se na obali: »Gir, gir, gir!«* Vičem im:
»Uhvatiste Г nas, gadovi?«
Sva sreća što puške nisu imali. Poterah čamac niz struju. Oni se dali
u dreku, trče niz obalu, ali put im zagrađuje neka mrtvaja. Skidam svoje
dvoje pantalona, m ornarske i civilne, cedim ih. Vilice ne mogu da sklopim.
»E pa, Kolja, fino se ogrejasmo!« Kolja ni r e č ...
Vidi nam se, s Irtišom se moram o rastajati. Kad svane, moramo na
obalu, i do Omska ići autostopom . Nije više ni daleko.
U tašni su ostali »kaćuša« i so. A brijač gde naći, a gde se osušiti? Eno
čamac uz obalu, eno kućica. Čuvar na balisaži, besumnje. Izlazimo na
obalu, kucamo. Svetio se ne pali. D ubok ljudski glas: »Ko je ?« - »Pustite
nas da se ugrejemo. Čamac nam se prevrnuo, zamalo smo se podavili.«
U nutra dugo petljanje; na kraju, vrata se otvaraju. U predsoblju, u polu­
tam i, uz vrata, stoji grmalj od starca, Rus. S obe ruke zam ahnuo na nas
sekirom. Na prvoga će je sjurdati, ne možemo ga sprečiti! »Ma, ne bojte se
- ubeđujem ga. - Mi smo iz Omska. Bili smo na službenom putu u sovhoz

* Neartikulisani glasovi.

139
,A baj‘. Hteli smo čamcem do rejona niže od nas, ali tu gore je plićak, i još
mreža razapeta, nismo se snašli, prevrnuli smo se, vidite.« On se još uvek
sumnjičavo beči na nas, ne spušta sekiru. G de sam ga video, na kakvoj slici?
Starina iz narodne pesme: bela glava, bela brada. N apokon on progovara:
»Znači, u Železjanku idete?« Odlično, sad znamo i gde se nalazimo. »Da,
da, u Železjanku. Ali, što je najgore, tašna nam je utonula, i s njom 150
rubalja. Kupili smo u sovhozu nešto mesa, ono nam sad nije najpreče. Da
ne biste vi kupili od njega?« Ždanok odlazi za meso. Starac me pušta
u glavnu prostoriju. U njoj petrolejka, na zidu puška. »Sada vam moram
proveriti isprave.« Nastojim da budem što odvezaniji: »Isprave uvek držimo
kod sebe, dobro je što su nam bile u gornjem džepu pa se nisu okvasile. Ja
sam Stoljarov, Viktor Aleksandrovič, opunomoćenik Oblasne uprave za
uzgoj stoke.« Sada se m ora što pre preuzeti inicijativa: »A vi?« - »Čuvar na
balisaži.« - »A ime, kako vam je ime?« U to dođe Kolja i starac se više ne
vrati na dokum enta. Reče da za meso nema novca, a može nas čajem
počastiti.
Posedesmo kod njega oko jednog sata. On nam na ljuskama podgreja
čaja, dade hleba, čak nam i po parče slanine izreza. Porazgovarasmo о gazu
na Irtišu, koliko smo dali za čamac, gde ga možemo prodati. Najviše on
govori. G leda nas staračkim okom punim razum evanja, i sve mi se čini da
nas on posve prozreva, ali je čovek. Spopade me čak želja da mu se
otkrijem . Samo, od kakve bi to bilo koristi? On brijača nema, to je jasno,
sav je urastao u dlaku, kao što uraste sve što živi u šumi. A njemu je manje
opasno da ne zna, inače - znao a nije prijavio.
Ostavljamo mu naše teletine, on nama daje šibice, izlazi da nas otprati
i objašnjava gde da se koje strane držimo.
Mi se odbismo i navalismo na vesla, da bismo te poslednje noći što
više prevalili. H vatani smo na desnoj obali, zato se sada više pribijamo uz
levu. Mesec je nad našom obalom, no nebo je čisto i vidimo kako duž
desne, koja je strm a i pošumljena, isto tako niz vodu, samo sporije od nas,
plovi čamac.
D a nije operativna g ru p a ? ... Idemo paralelno s njim. Odlučih da
blefiram, navalih na vesla, priđoh: »Zemljače, kuda to?« - »U Omsk.« - »A
odakle?« - »Iz Pavlodara.« - »Zašto tako daleko?« - »Zauvek, selimo se.«
Z a operativca previše priprosto oko i suviše rado odgovara, vidi se da
se raduje susretu. Ž ena mu spava u čamcu. On za veslima ubija duge noćne
sate. Zagledujem se bolje: to nije čamac, to je prava araba, krcata stvarima,
zavežljajima.
Brzo se snalazim. Poslednja noć, poslednji sati na reci - a takav susret!
A ko se kućom seli, to znači da imaju i hrane, i novca, i lične karte, i odeću,
čak i brijač. I niko na njihov nestanak neće obratiti pažnju. On je sam
- ženu ne brojim, a mi dvojica. Ja ću se nekako provući s njegovom ličnom
kartom , Kolji će dobro pristati da postane žena - onako mali, ćosav, stas

140
 ćemo mu doterati. Kod njih ćemo svakako naći i kofer: ljudi smo na putu.
Bilo koji vozač će nas sutra ujutru prebaciti do Omska.
D a li je ikada bilo vreme kada na ruskim rekam a nije bilo razbojni-
štva? Nama su došli teški trenuci - šta drugo da radimo? Pošto smo ostavili
tragove na reci, to nam je jedina i poslednja šansa. Nije mi lako da jadnika
lišim imovine, ali - a nas, ко nas žali? I ко će nas požaliti?
Sve je to u trenu prom aklo u mojoj i Ždanokovoj glavi. I ja tiho: »M-
m?« A on: »M ahmadera.«
Sve se više primičem, sada već pritešnjujem njihov čamac uz strmu
obalu, uz mračnu šumu, žurim da ih ne pustim do zavoja reke, tamo se
šuma možda završava. Uzimam ton vlasti i naređujem:
- Pažnja! Mi smo operativna grupa M inistarstva unutrašnjih poslova.
Pristanite uz obalu, kontrola isprava!
Veslač ispušta vesla: uplašio se, ili se obradovao: nismo razbojnici, već
operativna grupa.
- Izvolite - kaže - možete i ovde, na vodi.
- R ekao sam da pristanete, i pristanite! Hitro!
Prišli smo mu, skoro bok о bok. Mi poiskakasmo, on se preko bala
teško izvlači, vidimo da hram a. Žena se probudi: »Jesmo li još daleko?«
Čovek nam pruža ličnu kartu. »A vojna knjižica?« - »Ja sam invalid, od
ranjavanja, skinut sam s evidencije. Evo, imam p o tv rd u ...« Vidim - na
pramcu nešto sija: m etal, sekira. Dajem Kolji znak: konfiskovati. Kolja se
previše naglo baca i hvata sekiru. Žena zakuka, zlo joj se vidi. Ja, strogo:
»Kakva te sad kuknjava spopala? Prestani! Mi tražimo begunce. Zločince.
A sekira je oružje.« O na se malo umiri.
Naređujem Kolji:
- Poručniče! Pođite do straže i nađite kapetana Vorobjova!
(I čin i ime su mi sami od sebe došli na pam et, a evo zašto: naš
prijatelj, kapetan Vorobjov, begunac, ostao je da leži u ekibastuskom
buru.)
Kolja je shvatio: osmotriće gore da nema koga, može li se operisati.
I zaždi naviše. U m eđuvrem enu, ja ispitujem i razgledam. »Uhapšeni« mi
ponizno svetli svojim šibicama. Gledam im lične karte i druge isprave.
Odgovara i starost: invalid, još nem a četrdeset. Radio kao čuvar na
balisaži. Sada su prodali kuću, kravu. (Novac je s njima, razume se.) Pošli
da traže sreću. Bilo im malo dana, nastavili noću.
Prilika retka, prilika jedinstvena: njihov nestanak nigde neće biti
zabeležen. Samo, šta mi to mislimo. D a im ne nam eravamo uzeti živote?
Ne, ja nikada nisam ubijao, i neću nikada! Islednika ili opera kada me muče
- da, ali moja ruka se ne može podići na obična čoveka. Da im uzmem
novac? Samo vrlo malo. Koliko to - malo? Za dve karte do Moskve. I za
hranu. I još za po koju prnju. To ih neće uništiti. A ako im ne bismo uzeli
čamac i dokum ente, ako bismo se s njima sporazumeli da nas ne izdaju?
Teško je poverovati. A bez dokum enata - kako ćemo?

141
 A ako im uzmemo dokum enta, šta im drugo ostaje do da prijave?
A da ne bi prijavili, treba ih odm ah svezati. Tako ih sputati da nam ostane
na raspolaganju dva-tri dana.
O nda, to jednostavno znači?. ..
Kolja se vratio, daje mi znak da je gore sve u redu. Čeka »mahma-
dera« od mene. Šta ću?
Robijaški Ekibastuz niče mi pred očima. Z ar da se vratimo ta m o ? ...
Z ar mi nem am o p rav a?. . .
N ajednom , najednom me nešto vrlo meko pomilova po nogama.
Pogledah: nešto malo, belo. Sagoh se: belo mače. Iskočilo iz čamca, zadiglo
repić kao perjanicu, prede i češe mi se uz gležnjeve.
O no ne sluti šta ja smeram.
Osetih da mi je taj dodir m ačeta slomio volju. Zatezana dvadeset dana
od m om enta podvlačenja pod žicu, ona je sada prosto pukla. Osetih da im
ne mogu, ma šta mi Kolja rekao, ne samo živote nego ni njihov krvavo
zarađen novac uzeti.
Još uvek strogim tonom:
- Sačekajte malo da odlučimo!
Penjem o se na obronak, u rukam a držim njihove isprave. Kažem Kolji
šta mislim.
On ćuti. Ne slaže se, ali ćuti.
Tako je to: o n i mogu bilo kome uzeti slobodu, njih ništa ne može
pokolebati. A ko, pak, mi želimo da vratimo našu prirodnu slobodu, oni bi
nam za to život uzeli, naš i svih onih koje susretnemo na putu.
Oni mogu sve, mi ne možemo ništa. Eto zašto su oni jači od nas.
I ne dogovorivši se, spuštamo se niz obalu. Kod čamca je samo hromi.
»Gde ti je žena?« - »Prepala se i utekla u šumu.«
- Uzmite dokum enta. M ožete nastaviti put.
On zahvaljuje. Viče put šume:
- Mari-ija! Dolazi ovamo! Ovo su dobri ljudi. Idemo dalje.
Mi se odbijamo od obale. Brzo veslam. Ćopo se povratio od straha
i viče za mnom:
- D ruže šefe! Mi smo juče videli dvojicu, prave bandite. Da smo
znali, zadržali bismo ih, nitkove!
- Je Г ti ih sad žao? - dobacuje mi Kolja.
A ja, šta ću - ćutim.

* * *

O d ove noći, od onog svraćanja na grejanje, ili od beloga m ačeta, sve

naše bekstvo je pošlo na ćoravo. Nešto smo bili izgubili: samouverenost li,
umešnost li, sposobnost li odlučivanja, duh li zajedništva? Tu, pred samim

142
Omskom, počesmo da pravimo grešku na grešku, da bijemo ко u klin ко
u ploču. A takvi begunci, to je jasno, ne mogu daleko.
U jutru ostavismo čamac. D an prespavasmo u plastu, vrlo nemirno.
Smrači se. Mi - gladni. Trebalo bi da skuvamo mesa, ali smo kofu prilikom
povlačenja izgubili. Odlučih da ga ispečemo. Nađe se traktorsko sedište,
ono će nam biti tiganj. Krompir ćemo u pepeo.
N edaleko od nas ostala je, iza kosača, visoka kosačka katafa.
U pom račenju koje me toga dana bilo zadesilo odlučih da ne bi bilo loše da
naložimo u katafi: plamen se niotkuda ne može videti. Kolja neće da
večera: »Idemo dalje!« Razmirica. Neće nam se.
U prkos svemu, ja naložih u kolibici - i više nego što je potrebno.
Planu katafa, jedva uspeh i ja da se izvučem. A plamen preskoči na plast, na
onaj isti što smo u njemu proveli dan, planu i on. Bi mi prosto žao sena,
tako je mirisalo, a i utočište nam je davalo. Počeh da ga razbacujem, da se
valjam po zemlji, hteo bih da ga ugasim, da ne dozvolim vatri da se širi.
Kolja sedi po strani, naduo se, neće da pomogne.
Kakav sam tek ja trag ostavio! Kakvu svetlost - na mnoge kilometre
uokolo! A to je još i diverzija. Za bekstvo če nam dati istih 25 godina što ih
imamo, a za »diverziju« na kolhoznom senu mogu, samo ako hoće,
i smrtnik.
A što je najgore - sa svakom greškom povećava se mogućnost nove
greške, gubi se sam ouverenje, sposobnost procene situacije.
Koliba je izgorela, ali se i krom pir ispekao. Umesto soli - imaćemo
pepela. Založismo.
U noći nastavljamo put. Obilazimo veliko selo. Nalazimo ašov. Uzi­
mamo ga, za svaki slučaj. Idemo bliže uz Irtiš. I - pravo na zaliv. Z ar opet
da obilazimo? D a puknem o od jada. Potucasmo se okolo, nađosmo čamac,
bez vesala. Ništa, ašov će nam biti veslo. Preplovismo zaliv. Tada ja
pritegoh ašov kaišom na leđima da bi držalje štrčalo gore kao cev puške. Po
m raku, možemo ličiti na lovce.
U skoro se sretosm o s nekim, ja skočih u stranu. On: »Petro!« Ja:
»Pogrešio si, nisam Petro.«
Idemo cele noći. O pet spavanje u plastu. Probudi nas sirena s lađe.
Izvirismo: pristanište nije daleko. Dovoze kamionima lubenice na njega.
Omsk je blizu. Omsk je tu, stigli smo! Vreme je da se brijem i da
nabavljamo novac.
Kolja me začikava: »Sada smo propali. Zašto smo i bežali ako ih
moram o žaliti? Sudbina nam je bila u pitanju a ti si ih požalio. Gotovo je
s nam a.«
O n je u pravu. Sada sve izgleda tako šašavo: ni brijača, ni novaca;
imali smo i jedno i drugo pod rukom - a nismo uzeli. Tolike godine misliti
na bekstvo, pokušavati ga, upotrebiti tolika lukavstva, provlačiti se ispod
bodljikave žice i čekati m etak u leđa, šest dana ne piti, dve nedelje pešačiti

143
 1

preko pustinje - a ne uzeti ono što ti se samo nudilo! Kako sada neobrijan
u Omsk? Kako iz Omska d alje?...
Provodimo dan u plastu. San nas neće, naravno. Oko pet po podne
Ždanok kaže: »Iziđimo sada, da dok se vidi razgledamo okolinu.« Ja:
»Nipošto!« On: »Skoro će ceo mesec kako smo utekli! Ti si prava kukavica!
Ja ću da iziđem, sam ću poći.« Zapretih mu: »Pazi dobro, ovaj nož može
biti i za tebe!« N aravno, ja i ne pomišljam da ga na njega upotrebim.
On se umiri, ostade da leži. Iznenada se izvali iz plasta i pođe. Šta da
radim ? D a se ovako rastanem o? Skočih i ja, pođoh za njim. Idemo u po
bela dana, putem niz Irtiš. Sedamo iza jednog plasta, dogovaramo se: ako
sada nekoga sretnem o, ne smemo ga do noći puštati da nas ne bi pre mraka
dostavio. Kolja neobazrivo izleće, hoće da vidi da li je put čist i - neki
mladić ga opazi. Sada - šta drugo nego da ga pozovemo:
- D rugar, dođi da zapalimo. Od muke, od jada!
- Kakav vas je to jad snašao?
- Pošli smo šura i ja na odm or čamcem. Ja sam iz Omska, a on iz
Pavlodara, radi na rem ontu lađa, bravar je. U toku noći čamac nam se
odvezao i otplovio, ostalo nam je samo ono što je bilo na obali. A ti, šta ti
radiš?
- Čuvar na balisaži.
- D a nam nisi video gde čamac? Negde u trsci?
- Ne.
- A gde ti je čuvarsko mesto?
- Eno onam o - pokazuje nam kućicu.
- M ožemo li kod tebe? Svarićemo meso, obrijati se.
Idem o. Ispada da je ono kućica njegovog suseda, drugog čuvara,
njegova je trista m etara dalje. Ni tu nije sam. Samo što smo ušli u kuću,
dolazi sused, na biciklu i s lovačkom puškom. Gleda mi popreko bradu,
raspituje se о životu u Omsku. Raspituje se kod mene robijaša kako se živi
na slobodi! Mrsim mu nešto sve naokolo i nasumce: loše sa stanovima, loše
s hranom , loše s industrijskom robom , tu pogrešiti ne mogu. On se grči,
umeće prim edbe - pali smo na partijca. Kolja sprema supu, moramo se
najesti i za sutra, možda do Omska više nećemo imati prilike.
D ugo, predugo poselo, do mraka. Ne smemo pustiti ni jednog, ni
drugog. A ako dođe treći? Evo, oba se spremaju da idu da postavljaju
svetlosne znake. Predlažemo im pomoć. Partijac ne prihvata: »Ja imam
samo dva svetla da postavim, a moram i do sela, da porodici odnesem malo
granja. Inače, opet ću navratiti.« Dajem Kolji znak: partijca ne ispuštaj iz
vida, šta god da se desi - u žbunje. Pokazujem mu mesto sastanka. Ja
odlazim s našim domaćinom. Sa čamca razgledam položaj, raspitujem se
koliko je do tam o i tamo kilom etara. Vraćamo se istovremeno sa susedom.
To me umiruje: nije nas imao kad prijaviti. On dolazi na svojoj zaprezi
s granjem, ali dalje ne ide, čeka da proba Koljinu supu. Nikako da pođe.
Šta da se radi? Da obojicu vežemo? Jednog u podrum u drugoga za

144
k rev et?. . . Obojica imaju isprave, jedan i bicikl i pušku. Eto šta znači život
begunca - malo mu je golo gostoprimstvo, mora i uzimati na silu ...
O djednom škripa palaca na čamcu. Gledam kroz prozor: u čamcu
trojica, sada su već petorica na nas dvojicu. Naš domaćin izlazi i odmah se
vraća za bidone. Kaže: »Šef je doneo naftu. Čudno što je on došao, kao da
danas nije nedelja.«
Nedelja! Mi smo već zaboravili da brojimo dane u nedelji, za nas oni
ništa ne znače. Mi smo utekli upravo u nedelju uveče. To je ravno tri
nedelje bekstva! Šta se tam o u logoru d e ša v a ? ... Štenara je već izgubila
svaku nadu da nas uhvati. Za tri nedelje, da smo samo pošli kolima, odavno
bismo se već mogli smestiti negde u Kareliji ili Belorusiji, dobiti ličnu kartu,
zaposlenje. A ako bi nas sreća poslužila, i malo više na z a p a d ... Kako je
samo teško da se predam o sada, posle tri nedelje!
- E pa, Kolja, sad smo se nažderali, mogli bismo se malo i olakšati?
- Izlazimo u žbunje i otuda pratim o šta se zbiva: naš domaćin uzima naftu iz
čamca što je malopre stigao, čamcu prilazi i partijac. Nešto pričaju, ne
znamo šta.
Otišli su. Upućujem odmah Kolju u kuću da čuvari ne bi mogli
razgovarati о nama nasamo, a ja nečujno odlazim prema domaćinovom
čamcu. D a ne bi zveckao lancem, upinjem se iz sve snage i vadim kolac.
Računam vreme: ako je šef čuvara pošao da nas prijavi, do sela ima sedam
kilom etara, to je četrdeset minuta. A ko u selu ima crvenih epoletki, da se
prikupe i dođu kolima trebaće im još petnaest.
Ulazim u kuću. Sused ne misli da ide, raspričao se. Vrlo čudno.
M oraćem o, znači, obojicu u isti mah srediti. »Da pođem o, Kolja, da se pred
spavanje umijemo?« (To jest, da se dogovorimo.) Samo što smo izišli,
čujemo u tišini bat čizama. Skrećemo pažnju na tu stranu, i na svetlosti neba
bez meseca vidimo kako među žbunjem trče ljudi u lancu, opkoljavaju
kućicu.
Šapnuh Kolji: »Na čamac!« Potrčah na reku, strovalih se niz obronak
i već sam kod čamca. Sudbonosne sekunde prolaze a Kolje nema! Gde je,
gde li je to on? Ostaviti ga ne mogu.
Na kraju, evo ga gde trči obalom u tami, pravo na mene. »Jesi li to ti
Kolja?« Plamen! Pucanj iz neposredne blizine! Skokom kaskadera (s
rukam a napred) skačem u čamac. S obronka - plotun iz autom ata. Vika:
»Jedan je gotov.« Naginju se nada mnom: »Ranjen?« Ječim. Izvlače me,
odvode. Ja hram am (ako sam obogaljen, manje će me tući). U mraku
neopaženo izbacujem dva noža u travu.
G ore mi crvene epolete traže ime. »Stoljarov.« (Nikako mi se ne
kazuje pravo ime, to već znači kraj slobode, a ja se još uvek nadam da ću se
nekako ispetljati.) Biju me po licu: »Ime!« - »Stoljarov.« Vuku me
u kućicu, svlače do pasa, ruke mi vežu žicom na leđima, žica se urezuje
u meso. Bajoneti u trbuh. Ispod jednoga ističe krv. Milicionar, stariji
poručnik Sabotažnikov, onaj što me je uhvatio, upire revolverom u lice,
10 Arhipelag Gulag, 3 145
 oroz je, vidim, zapet. »Ime!« Šta ću, beskorisno je opirati se. Kažem im
ime. »Gde je drugi?« O bradovan zbog Kolje, ponavljam: »Bili smo
zajedno, verovatno je ubijen.«
D ođe oper s plavim širitima, Kazahstanac. Onako sputanog obori me
jednim udarcem na krevet i nastavi da me u poluležećem stavu, naizme-
nično udara po licu: desnom, levom, desnom, levom, kao da pliva. Od
svakog udarca glava mi lupi о zid. »Gde ti je oružje?« - »Kakvo oružje?«
- »Imali ste pušku, sinoć vam je viđena.« Znači, noćni lovac je dostavio...
»Bio je to ašov, nije bila puška!« Ne veruje, bije. Najednom mi postade
lakše, izgubih svest. K ada dođoh sebi: »Pazi dobro, ako rane nekoga od
naših, tebe ćemo na licu mesta ucmekati!«
(O ni kao da su predosećali: Kolja je zaista bio došao do puške. Kako
mi je kasnije pričao, kada sam mu ja rekao: na čamac! - on je utekao na
drugu stranu, u žbunje. Objašnjavao mi je da nije bio sh v a tio ... Ne bih,
ipak, rekao. O n je ceo dan trzao da se odvoji, sada je samo iskoristio
priliku. Zapam tio je onaj bicikl. Kad je zapucalo, bacio se dalje od reke
i otpuzao nazad, odakle smo došli. Već se bilo dobro smrklo i dok se sav
čopor gurao oko m ene, on se uspravio koliko ga ima i dao se u trk. Trčao je
i plakao - mislio je da sam ja ubijen. Tako je dotrčao do kućice suseda našeg
domaćina. Izbio je nogom prozor, pošao da traži pušku. Napipao ju je na
zidu, a s njom i vrećicu s mecima. Napunio je. Mislio je, veli, ovako: »Da se
osvetim. D a pucam na njih, da osvetim Žoru.« Predomislio se, ipak. Našao
je bicikl, našao sekiru. Polomio iznutra vrata, napunio vrećicu solju (to mu
se učinilo najvažnije, ili možda onako u žurbi), uzjahao na bicikl i otišao
prvo prečicom, a zatim pravo preko sela, pred nosom vojnicima. Tako
nešto ni pomisliti nisu mogli.)
A m ene baciše vezanog na taljige, dva vojnika sedoše na m ene, i tako
me odvezoše u sovhoz, dva kilom etra dalje. Tu je telefon kojim je šumar
(on je bio u čamcu sa šefom čuvara na balisaži) pozvao crvene epolete, zato
su oni i došli onako brzo, ja to nisam uzimao u obzir.
Sa šumarom se ovde desi zgoda, о kojoj nije baš pristojno govoriti, ali
je za tek uhvaćena čoveka karakteristična. M ene potera da mokrim, neko
mi je m orao pomoći, i to sasvim neposredno, jer su mi ruke bile svezane na
leđima. D a se ne bi oni unizili, automatičari narediše šumaru da iziđe sa
mnom. Udaljismo se malo u mraku od autom atičara, i on me dok mi pruža
pomoć zamoli da mu oprostim za izdajstvo. »To mi nalaže dužnost, šta sam
mogao?«
Ne rekoh mu ništa. Ко da bude sudija? Odavani smo i po dužnosti,
i bez dužnosti. Svi na putu su nas odavali, svi osim onog starostavnog starca
bele brade.
Sedim u izbi do glavnog puta, go do pojasa, vezan. Žedan sam mnogo,
a ne daju mi da pijem. Crvene epolete gledaju me kao zverke, svaki traži
priliku da me mune kundakom . No, ovde me tako lako neće ubiti: ubijaju
kada su u manjem broju, kada nem a svedoka. (Njihova zloba se može

146
i shvatiti: koliko su dana bez odm ora gazili u lancu po vodi i trsci i jeli suve
i leđne konzerve!)
U izbi je sva porodica. Dečica me ljubopitno m otre, no prići ne smeju,
drhte čak. Poručnik milicije sedi, pije votku s domaćinom, zadovoljan je
uspehom i budućom nagradom. »Znaš li ко je ovaj?« - hvališe se domaćinu
- Ovo je pukovnik, poznati američki špijun, veliki bandit. Bio je utekao
u am eričku am basadu. Oni su uz put ubijali i jeli ljude.«
M ožda on i sam veruje. M VD je širio takve glasine о nam a, da bismo
lakše bili uhvaćeni, da bi nas svi odavali. Malo im je prednost vlasti, oružja,
brzine prem eštanja - oni se ne libe ni kleveti da pribegnu.
(A u m eđuvrem enu, kao da se ništa ne dešava, Kolja prolazi na
biciklu putem pored naše izbe, s puškom о ramenu. On vidi jako osvetljenu
izbu, vojnike na trem u koji puše i galame, i mene do pola golog pod
prozorom . I pritiska na pedale prem a Omsku. A tamo gde sam ja uhapšen
svu će noć oko žbunja preležati vojnici i ujutru ga dobro pročešljati. Niko
još ne zna da su susednom čuvaru nestali bicikl i puška, i on sam je sigurno
otišao da pije i da se razm eće.)
Pošto se dovoljno nauživao u srećnom ulovu što ga ovaj kraj do tada
nije video, poručnik milicije naređuje da me otprem e u selo. O pet me
bacaju na taljige, odvoze u KPZ* - gde sve njih nem a, ima ih pri svakom
seoskom sovjetu! D va autom atičara dežuraju u hodniku, dva pod prozo­
rom! Američki špijun-pukovnik! Ruke su mi odvezali, ali mi naređuju da
ležim na sredini, da se ne primičem nijednom zidu. Tako, go do pojasa na
podu, provodim oktobarsku noć.
U jutru dolazi kapetan, proburažava me pogledom. Baca mi bluzu
(ostalo moje su već propili). Ne podižući glas i sve se obazirući na vrata,
postavlja mi čudno pitanje:
- O dakle ti mene poznaješ?
- Ja vas ne poznajem.
- Kako si onda znao da potragu vodi kapetan Vorobjov? Znaš li,
nitkove jedan, u kakav si me sos uvalio?
On je - Vorobjov! Pa još - kapetan! One noći kada smo se izdavali za
operativnu grupu, ja sam naveo ime kapetana Vorobjova, a čovek kome
sam ja poštedeo život sve je otkucao. Sada, eto, kapetan ima neprijatnosti!
Ako je vođa potrage povezan s beguncima, kako se čuditi što ona pune tri
nedelje ostaje jalo v a!...
Dolazi i čopor oficira, viču na m ene, raspituju se i о Vorobjovu.
Kažem im da je sve to puka slučajnost.
O pet mi sputaše žicom ruke, izvukoše vezice iz cipela i usred dana me
povedoše preko sela. Stroj od dvadesetak automatičara. Selo čitavo izišlo
na ulicu, seljanke vrte glavom, dečurlija se nadala za nam a, viče:
- Razbojnik! Vode ga na streljanje!

* KPZ: preventivni zatvor, ćelija.

10 147
 Žica mi kida ruke, cipele na svakom koraku spadaju, ali ja držim
visoko glavu i ponosno i otvoreno gledam u ljude kako bi videli da sam
častan čovek.
To me oni pokazuju da bi me ove žene i ova dečurlija dobro zapamtili
(o tom e će se ovde pričati dvadeset godina). Na kraju sela uguraše me
u običnu golu karoseriju sa starim, sve u zaljuscima podom. Pet automati-
čara sedaju uz kabinu - da me više s oka ne smetnu.
I evo, sada moram sve one kilometre što nas razdvajaju od logora
i kuda smo bili toliko srećni ponovo da nam otam . A cestom, koja zaobilazi,
njih je petsto. Na ruke mi nameću lisice, zategnute do krajnje granice. Ruke
mi na leđima, nem am se čime štititi. Ne ležim kao čeljade, ležim kao
trupac. I to ulazi u mučenje.
I put je u lošem stanju. Iz neba se prosuo dažd, kamion skače po
džom bama. Na svaki udar, glava i lice mi zaderu po zaljuscima na patosu,
krvare. Rukam a ne samo da ne mogu pomoći licu nego mi pri truskanju
i njih reže, a lisice mi prosto testerišu šake. Pokušavam da na kolenima
otpuzim do stranice, hteo bih da se oslonim ramenom о nju. Zaludu!
- nem am se čime opreti, prvi jači udarac svaljuje me na pod, baca me tamo-
-amo. S vrem ena na vreme, tako me odbaci, tako se pri padu udarim
о podnice, da mi se čini da mi se creva kidaju. Na leđima ne mogu - šake mi
kida. Prevrnem se na bok - loše. Prevalim na trbuh - loše. Pokušam podići
glavu, spasti je od udara - vrat me zaboli, glava padne i ljosne licem
о podnice.
A pet stražara gledaju kao da ne vide moje muke.
Ovo putovanje je nešto što ulazi u njihovo duhovno vaspitanje.
Poručnik Jakovljev, koji je u kabini, zaviri na odmorima u karoseriju,
kezi se: »Nije utekao, je li?« Molim ga da mi dozvoli da obavim nuždu, - on
prsne u smeh: »Ko ti brani? Možeš slobodno u gaće!« Molim da mi se skinu
lisice. - On se smeje: »Nisam ti ja onaj što si mu se provukao kroz žice. Ne
bi ti meni sad bio među živima!«
Sinoć sam se radovao što batine koje sam dobio ipak nisu bile »prema
zasluzi«. Sada vidim: zašto bi se mučili kad će to obaviti karoserija
kam iona? Na mojem telu nem a više mesta koje nije odrvenelo i koje ne
boli. U šakama mi seva, glava puca od bolova, lice izudarano, iscepano
о zaljuske, koža odrvenela.3
Putujem o celi dan i skoro celu noć.
Kad najzad prestadoh da se borim i pustim da mi glava mlati kao tuđa
о podnice, jedan od stražara ne izdrža - podbaci mi ranac pod glavu,
neopaženo mi popusti lisice i, nagnuvši se, šapnu mi: »Istrpi, nema još
dugo.« (O dakle to kod ovoga mladića? Ko ga je vaspitavao? Nisu jamačno
ni Maksim G orki, ni politički komesar njegove čete!)

3 U z to , T eno pati od hem ofilije. B ežeći, on je ulazio u sve rizike, jedna ranica m ogla ga je
koštati života.

148
 Ekibastuz. Stroj. »Izlazi!« Ustati ne mogu. (I kad bih ustao, p ro ­
pustili bi me kroz ruke, da proslave srećan događaj.) Spustiše stranicu,
svukoše me na zemlju. Okupiše se čuvari, hoće da me osmotre, da se
naslade. »Uh ti, agresore!« - viknu neko.
O dvukoše me preko stražare - u zatvor. Zavrljačiše - ne u samicu,
nego odm ah u zajedničku ćeliju. Da bi ljubitelji bekstva mogli da me se
nagledaju.
U ćeliji me pažljivo podižu na ruke i stavljaju na gornji ležaj. Samo, do
jutarnjeg sledovanja nem aju šta da mi daju da pojedem.

A Kolja je te noči nastavio prem a Omsku. Od svakog vozila, kad bi

ugledao farove, zašao bi biciklom u stepu i zalegao. Zatim je u nekom
usamljenom dvorištu upao u kokošinjac i ostvario svoju begunačku maštu
- trim a kokoškam a zavrnuo vratove i nabio ih u torbu. Kad su se ostale dale
u dreku, produžio je dalje.
Nesigurnost u sebe koja nas je pokolebala počev od naših velikih
grešaka sada je Koljom ovladala do kraja. Nepostojan, razdražljiv, on je
odsada bežao iz čistog očaja, slabo procenjujući šta mu treba da radi. Bio je
nesposoban da shvati i ono najprostije: nestanak puške i bicikla je već
morao biti otkriven, sada mu te dve stvari ne služe više kao maska, istoga
jutra ih m ora ostaviti kao previše upadljive. I drugo: Omsku ne sme prići
s te strane i cestom , mora zaći pustim predelim a iz zaleđa, zaobići grad
u velikom luku. Pušku i bicikl bi morao što pre prodati, tako bi se domogao
i novca. A on je pola dana prećutao u šipražju uz Irtiš, ali ni tu nije izdržao
do noći, nastavio je da vozi stazama duž reke. Sasvim je sigurno da je preko
radija već bilo objavljeno kako se može prepoznati, u Sibiru se toga mnogo
ne libe kao u evropskom delu.
Stigao je do neke kućice, ušao. U njoj je našao staricu i njenu otprilike
tridesetogodišnju ćerku. I radio-aparat, a s radija se, čudna neka slučajnost,
prosipa pesma:
Bežala skitnica sa Sahalina
Uskom stazom kojom zveri gaze.. .*
Raznežio se Kolja, suze mu potekle. »Koja ti je nevolja?« - upitala ga
starica. O d takvog saučešća Kolja je otvoreno zaridao. Objasnio im: »Sam
sam, od svakoga odbačen.« — »Onda se ženi« - u šali ili sasvim ozbiljno
rekla je starica. - »I ova moja je neudata.« Kolja se još više raspekmezio,
počeo je da osm atra svoju verenicu. Ova je okrenula posve poslovno: »Imaš
li novac za votku?« Kolja je pogrebao po džepovima poslednje rublje
- nedovoljno! »Ništa, dođaću ja.« Ona je izišla. »Da,« - setio se Kolja. - »Ja
sam ubio neke jarebice. Kuvaj, tašto, za svečani ručak!« Uzela žena: »Pa

* A n on im n a revolucionarna pesm a iz druge p olovin e X IX veka.

149
ovo su kokoške!« - »Boga ti? Znači, u mraku nisam dobro video.« - »A
zašto su im vratovi zavrnuti?...«
Kolja zamolio za malo duvana, starica zatražila da joj mladoženja plati
krdžu. Skinuo Kolja kačket, starica se prepala: »Da ti nisi logoraš te ti je
glava ošišana? Odlazi dok si čitav, inače kad mi ćerka dođe, ona će te
prijaviti!«
Kolji nikako da izbije iz glave: zašto smo mi požalili slobodne na
Irtišu, a oni nas ne žale? Skinuo je sa zida moskovsku jaknu (napolju je
zima a on je samo u odelu), obukao: kao da je krojena na njemu. Starica
viče: »Prijaviću te miliciji!« A Kolja vidi kroz prozor: ide ćerka i neko
s njom , na biciklu. Već ga je prijavila!
Znači - »mahmadera!« Uhvatio pušku, i babi: »U ćošak! Lezi!« Stao
uza zid, pustio ono dvoje na vrata, i onda naredio: »Lezi!« A muškarcu: »A
ti da mi za svadbu čizme pokloniš! Skidaj jednu po jednu!« Onaj ih skinuo
pred uperenom puškom. Kolja bacio svoje logorske ušlepke, nazuo čizme
i zapretio: ubiće ako ga ко bude pratio.
I pošao na biciklu. Ali muškarac - na svojem za njim. Kolja skočio,
uzeo ga na mušicu: »Stoj! Baci bicikl! Nazad!« N aterao onoga da se povuče,
prišao biciklu, polomio mu žbice, probušio nožem gumu i odjurio.
U skoro je izišao na drum. Pred njim je Omsk. Pošao je pravo na
njega. Evo i autobuskog stajališta. U baštam a žene kopaju krompir.
O tpozadi mu se svezao tricikl s tri radnika u vatiranim jaknam a. Pratio ga,
pratio i najednom naleteo na Kolju, oborio ga. Sišli s tricikla, navalili na
Ždanoka, stali da ga pištoljem biju pljoštimice po glavi.
Zavikale žene iz bašte: »Zašto ga bijete? Sta vam je učinio?«
I stvarno - šta im je učinio?
No, narod ne može i ne treba da zna ко je kome šta učinio i šta će dalje
činiti. Pod vatiranim jaknam a kod sve trojice ispale su vojničke uniforme
(operativna grupa je danima dežurala na ulazu u grad). Žene su dobile
odgovor: »Ovo je ubica.« Ništa prostije. I žene su verujući u Zakon
nastavile da kopaju krompir.
A operativna grupa je, kao najvažnije, sirotog begunca upitala ima li
novca. Kolja iskreno: nema. Oni pošli da pretresaju i u jednom od džepova
njegove prinove, »moskovljanke«, našli 50 rubalja. Uzeli ih, svratili u resto­
ran i pojeli ih i popili. Duša je blago - najeli i Kolju.

Tako smo se mi na duže vreme ukotvili u zatvoru. Suđenje nam je

održano tek u julu sledeće godine. Devet meseci smo se budali u logorskom
zatvoru, s vrem ena na vreme se vukli na saslušanja. Saslušavali su nas
kom andir disciplinskog režima Mačehovski i operativni delegat poručnik
Vajnštejn. Istraga je nastojala na sledećem: ко nam je od logoraša pom o­
gao, ко od slobodnih »po dogovoru s nama« isključio struju u trenutku
bekstva (mi im nismo objasnili da smo imali drugi plan i da je gašenje svetla

150
nam a samo sm etalo), gde nam je u Omsku javka, preko koje granice smo
nam eravali preći (oni nisu mogli ni zamisliti da bi neko hteo da ostane
u svojoj zemlji)?
»Bežali smo u M oskvu, hteli smo u CK - da ispričamo о zločinačkim
hapšenjim a, i tačka!« Nisu verovali.
Ne dobivši ništa »interesantno«, prišili su nam samo uobičajenu kiticu
za begunce: 58-14 (kontrarevolucionarna sabotaža); 59-3 (razbojništvo);
dekret »četiri šestine«, član »jedan-dva« (krađa što je čini grupa lopova);
isti dekret, član »dva-dva« (razbojništvo s nasiljem kojim se dovodi u opas­
nost život drugih lica); član 182 (priprem anje i nošenje hladnog oružja).
M eđutim , sav taj zastrašujući lanac članova nije nam pretio težim
okovima od onih što smo ih već imali. Sudska represija, koja je odavno već
bila prešla sve granice razum a, obećavala nam je za sve te članove onih istih
dvadeset pet godina koje je mogao dobiti i baptista za jednu molitvu i koje
smo mi i bez bekstva imali. Tako smo odsada na prozivkama jedino iza
»kazna ističe« morali navoditi ne 1973. nego 1975.godinu. Kao da nam je
1950. to nešto i bilo važno!
Samo na jednom mestu je istraga mogla uzeti strašan obrt: onda kada
su nam obećali da će nam suditi kao privrednim podrivačima.Ova na oko
nevina reč bila je opasnija od svih izanđalih: saboter, bandit, razbojnik,
lopov. Ova reč je mogla povući i smrtnu kaznu, uvedenu godinicu ranije.
Bili smo podrivači zato što smo podrovali privredu narodne države.
Kao što su nam naši islednici objasnili, na hvatanje je bilo potrošeno 102
hiljade rubalja; nekoliko dana su neki proizvodni objekti stajali (straža je
bila upućena u poteru i zatvorenici nisu izvođeni na rad); 23 vozila
s vojnicima su danju i noću krstarila po stepi i za tri nedelje potrošila
godišnje sledovanje benzina; operativne grupe su bile upućene u sve
obližnje gradove i naselja; bila raspisana savezna poternica i po zemlji
rastureno 400 mojih i 400 Koljinih fotografija.
A mismo čitavo to nabrajanje saslušali s ponosom ...

Tako smo dobili po dvadeset pet godina.

Kada čitalac uzme ovu knjigu u ruke - naše kazne verovatno još neće
biti iste k le. ..

Niti će Georgija Pavloviča T ena, atlete i teoretičara atletizm a, biti više m eđu živima.
On je umro 22. oktobra 1 9 6 7 , od iznenadnog raka. B olest mu je jedva dozvolila da pročita
ove glave i da, već obamrlim prstima, unese u njih ispravke. Nije ni zamišljao ni obećavao
prijateljima da će ovako umreti. Kao onda kada je pravio plan bekstva, i sada je goreo od
želje da umre u borbi. G ovorio je da će sa sobom obavezno povesti desetak ubica, a kao
prvoga - Vjačika Oštrozuba (M olotova) i neizostavno Hvata (islednika u delu V avilova). To
i ne bi bilo ubistvo, to bi bilo izvršenje kazne, s obzirom na to da državni zakoni štite ubice.
»Posle prvih m etaka život ti je iskupljen« - govorio je - »sve dalje ti sam o premašuješ plan.«

151
N a žalost, vrem ena da nabavi oružje nije bilo, bolest ga je stigla i naprečac mu oduzela
snagu. (Pa, i da li bi on m ogao ubiti? D a ne bi ispalo kao ono s m ačetom ?) V eć bolestan,
T eno je raznosio i ubacivao u poštenska sandučad po M oskvi moja pisma kongresu Saveza
pisaca. O stavio je u am anet da bude sahranjen u Estoniji. I pastor koji ga je ispratio bio je
bivši sužanj - on i H itlerovih i Staljinovih logora.
A M olotov je ostao da u miru prelistava stare novine i piše svoje m em oare dželata.
A H vat spokojno troši svoju penziju, u U lici G orkoga, b r.4 1 .

I još nešto: posle Tenovog bekstva, a sve zbog onoga zlosrećnog

skeča, umetnička am aterska aktivnost ekibastuske KVC bila je rasturena
na celu jednu godinu.
Kultura jeste dobra stvar. No, ona treba da služi ugnjetavanju, nipošto
ne slobodi.
 G lav a 8

BEKSTVA ZA MORALISTE, BEKSTVA ZA

INŽENJERE

S bekstvima iz ITL, ako nisu bila prem a Beču ili preko Beringovog
m oreuza, izvršioci G U Laga i instrukcije G U Laga očigledno su se kako-tako
mirili. Uzimali su ih kao pojavu stihijnu, kao neizbežan gubitak u tako
ogromnom domaćinstvu, kao što je pom or stoke, potapanje drvne građe,
pola cigle umesto cele.
A u specijalnim logorima tako nije bilo. Izvršavajući posebnu želju
Oca naroda, ovi logori su bili snabdeveni višestruko pojačanom stražom
i isto tako pojačanim naoružanjem na nivou savremenih motorizovanih
jedinica (to su isti oni kontingenti koji se ni pri sveopštem razoružavanju ne
m oraju razoruža vati). Ovde već nije bilo socijalno-bliskih, od čijeg bekstva
i nem a velike štete. Ovde se više niko nije mogao izgovarati da je malo
vojske ili da je oružje zastarelo. Prilikom samog osnivanja specijalnih
logora, instrukcije su isključivale svako bekstvo: svako bekstvo odavde bilo
bi ravno prelasku krupnog špijuna preko granice, bilo bi politička mrlja na
administraciji i na komandi jedinica straže.
M eđutim , upravo od toga časa, Pedeset Osmi je počeo masovno
dobijati ne više deset, već dvadeset pet godina, to jest gornju granicu iz
Krivičnog zakonika. To besmisleno pooštravanje, bez vođenja računa
о razlikam a, u sebi samom je krilo slabost: onako kako se ubice nisu
uzdržavale od novih ubistava (svaki put bi im stara desetka bila samo nešto
obnovljena), isto tako se sada ni politički nisu više uzdržavali pred Z akoni­
kom od novog bekstva.
D odajm o i da su u ove logore bili doterani ne oni koji razmišljaju kako
da u svetlosti Jedino Istinite Teorije opravdaju samovolju logorskih vlasti
nego zdravi, snažni momci koji su ceo rat proveli pod granatam a, čiji se
prsti još nisu bili kako valja ispravili od držanja bombi. Georgij Teno, Ivan
V orobjov, Vasilij Brjuhin, njihovi drugovi, i još mnogi drugi njima slični iz
drugih logora, pokazali su se, i nenaoružani, sposobni da se bore i protiv
m odernih regularnih jedinica straže.
A ko je bekstava iz specijalnih logora i bilo manje nego iz ITL (manje
su i trajali), ona su zato bila surovija, teža, nepopravljivija, beznadežnija,
pa samim tim i slavnija.

153
 Kazivanje о njima pomaže nam da bolje vidimo da li je zaista onih
godina naš narod bio tako strpljiv, tako pokoran, kako se veli.
Evo nekoliko njih.
Jedno se desilo godinu dana pre Tenovoga i poslužilo mu je kao
obrazac. U septem bru 1949, iz Prvog odeljenja Steplaga (Rudnik, Džeskaz-
gan) utekla su dva robijaša - Grigorij Kudla, zdepasti, ozbiljni i pametni
starac, Ukrajinac (no, kad bi mu prekipelo, znao je da pokaže zaporošku
ćud*, tako da su ga se i kriminalci pribojavali) i Ivan Dušečkin, mirni
Belorus od oko trideset pet godina. U oknu na starom nalazištu, u kojem su
radili, našli su zatvoren istražni kop, koji se gore, na površini, završavao
rešetkom . Tu rešetku su u noćnim smenama razmrdali, a u međuvremenu
u kop donosili dvopek, noževe, term ofor ukraden iz am bulante. U noći
bekstva, pošto su se spustili u okno, svako od njih je odvojeno rekao
brigadiru da mu nije dobro, da ne može da radi, te da će malo prileći. Noću
pod zemljom čuvara nem a, brigadir je sva vlast, ali on mora biti mekši,
inače može i on biti nađen s raspolućenom lobanjom. Begunci su napunili
term ofor vodom, pokupili svoje rezerve i uputili se kopom. Izbili su rešetku
i ispuzali. Izlaz je bio nedaleko od stražarske kule, ali s onu stranu žice.
Izvukli su se neopaženo.
Iz Džeskazgana su pošli pustinjom na severozapad. Danju su ležali,
noću putovali. Nigde na vodu nisu naišli, i kroz nedelju dana Dušečkin više
nije hteo da ustane. Kudla ga je digao, dajući mu nadu da su pred njima
bregovi, da će iza njih možda naći vodu. Dovukli su se, no tamo su,
u ulegnuću, našli glib, vode nije bilo. Tada je Dušečkin rekao: »Ja i tako
i tako neću dalje. Ti me zakolji i popij moju krv!«
Moralisti! Koje rešenje je ispravno? I Kudli isto tako sve titra pred
očima. Dušečkin će ionako um reti, zašto bi m orao i K udla?. .. A ako bi
uspeo da ubrzo nađe vodu, k a k o bi se kasnije celoga života sećao
D u šečk in a?... Kudla je odlučio: poći ću još malo dalje, pa ako se ujutru
vratim bez vode - oslobodiću ga muka, nije potrebno da obojica umremo.
Kudla se dogaveljao do uzvišenja, video neku pukotinu i - kao u najnevero-
vatnijem rom anu - vodu u njoj! Skotrljao se dole, navalio na vodu i pio,
pio! (Tek ujutru je video koliko je u njoj punoglavaca i algi.) S punim
term oforom vratio se kod Dušečkina: »Doneo sam ti vode. Vode!« Dušeč­
kin nije verovao, pio je a verovao nije (njemu se i do tada, u pomućenosti,
pričinjavala voda i da je p ije ...) . Dovukli su se do one pukotine i nastavili
da piju.
Kad su se napili, nastupila je glad. No, sledeće noći prevalili su preko
jednog grebena i spustili se u pravu obećanu dolinu: reka, trava, žbunje,
konji, život. Kad je pao m rak, Kudla se privukao do konja i ubio jednoga.
Pili su mu krv direktno iz rana. (Borci za mir! Vi ste te godine pravili bučne
skupštine po Beču ili Stokholmu, pili koktele na slamku. Vama nije padalo

* T o jest, ćud zaporoškog K ozaka, im ao je krvi Tarasa Buljbe.

154
 na pam et da sugrađani stihoklepca Tihonova i novinara Erenburga sišu krv
iz ubijenih konja! Ta dvojica vam nisu objasnili da Sovjeti ovako m i r
shvataju!*)
Konjsko meso su pekli na vatri, dugo ga vremena jeli i išli. Obišli su
Amangeljdi na Turgaju, ali na drumu ih je iznenadio kamion s grupom
K azahstanaca. Ovi su im zatražili dokum ente, zapretili da će ih prijaviti
miliciji.
Na putu su često nailazili na potočiće i jezera. Kudla je uhvatio
i zaklao i jednog ovna. Već im se punio m e s e c dana bekstva! O ktobar se
bližio kraju, dolazili su hladni dani. U prvoj šumici našli su zemunicu
i nastanili se u njoj: ovako bogat kraj nije im se napuštao. U tom njihovom
zastanku - rodne grude ih nisu zvale, nisu im davale nadu u bolji život
- upravo se pokazalo koliko im je bekstvo bilo besciljno i osuđeno na
neuspeh.
Noću bi upadali u susedno selo, grabili gde lonac, gde - razbivši bravu
na ostavi - so, brašno, sekiru, posuđe. (Begunac, jednako kao i partizan,
m ora usred mirne okoline neizostavno postati lo p o v ...) Jednom su iz sela
odveli kravu i zaklali je u šumi. Pao je i sneg i, da ne bi ostavljali tragove,
bili su prinuđeni da se posve zatvore u zemunici. Samo što je jednom Kudla
izišao za drva, zapazio ga je šumar i umah stao pucati. »A, to ste vi, lopuže?
Vi ste, znači, ukrali kravu?« Pored zemunice našli su se i tragovi krvi.
Poveli su ih u selo, stavili pod katanac. N arod je vikao: da se ubiju, nema
milosti. No, došao je rejonski islednik s karticom savezne poternice i selja-
nima saopštio: »Junaci! Vi niste uhvatili lopove, nego velike političke
bandite!«
I - sve se preokrenulo. Niko više nije vikao. Vlasnik krave - bio je
Čečen - doneo je uhapšenicima hleba, ovčetine, i još novca kojeg je skupio
kod Čečena. »Eh,« - rekao je - »da si došao i rekao ко si, sam bih ti sve
d a o !. . . (M ožemo u to da ne sumnjamo, to odgovara Čečenima.) Kudla je
zaplakao. Tolike godine srce mu je postajalo kam en, a sada, pred ovim
gestom sapatnje, nije moglo izdržati.
U hapšenike su povezli u Kustanaj; u železničkom KPZ su im ne samo
oduzeli (za sebe) sve čečenske ponude nego ih uopšte nisu ni hranili!
(Kornejčuk** vam na kongresu mira ni о tom e ništa nije rekao?) Pre nego
što će ih povesti dalje, naterali su ih da kleknu, s rukama u lisicama i na
leđima, na kustanajskom peronu i držali ih tako - da ih svako vidi.
D a je to bilo na moskovskom, lenjingradskom, kijevskom ili peronu
nekog drugog srećnog grada, svi bi prolazili mimo toga sedog starca
s Rjepinova platna, okovanog i položenog na kolena, niko ga ne bi zapazio,
niko se osvrnuo ne bi - ni saradnici izdavačkih kuća, ni avangardni filmski

P okret za mir, 50-tih godina, bio je pod jakim utieajem Sovjetskog Saveza.
** A leksandar Jevdokim ovič K ornejčuk, dramski pisac, sekretar Saveza pisaca, bio je predsed-
nik M irovnog pokreta.

155
režiseri, ni lektori humanističkih nauka, ni armijski oficiri, о sindikalnim
i partijskim radnicima da i ne govorimo. Pa i svi obični, najobičniji građani,
bez ikakve funkcije i odgovornosti, nastojali bi da ništa ne vide, da ih straža
ne bi legitimisala i uzela njihove podatke: zašto, zaboga - imaš dozvolu za
stanovanje u Moskvi, a u Moskvi su prodavnice bogate, zašto bi riziko-
v ao ?!. . . (Pa, za 1949. i da razum emo, no da li bi i 1956. bilo drukčije? Ili
—zar bi naši današnji avangardni omladinci stali i zauzeli se kod straže za
tam o nekog sedog starca uzapćenog u lisice i na kolenima?)
M eđutim , Kustanajci nisu mogli mnogo izgubiti, svi su oni bili anate-
misani ili s obeleženim ličnim kartam a*, ili prognani. Oni su se počeli zbijati
oko uhapšenika, bacati im krdže, cigarete, hleba. Kako su mu ruke bile
u lisicama na leđima, Kudla se nagnuo da uhvati zubima komad hleba na
zemlji, ali stražar mu je izbio hleb iz usta. Kudla se prevrnuo, opet otpuzao
do hleba - stražar je odgurnuo hleb još dalje! (Vi, avangardni filmski
režiseri, vi koji snimate bezopasne »starce i starice« - hoćete li zapamtiti
i ovaj kadar sa starcem?) N arod je počeo da se okuplja i da viče: »Pustite ih!
Pustite!« Stigla je milicijska patrola. Patrola je bila jača od naroda - raste-
rala ga je.
Prispeo je voz, begunci su potovareni za Kengir, za zatvor.

Kazahstanska bekstva su jednolična, kao što je jednolična i stepa

sama. No, možda se baš u toj jednoličnosti može lakše shvatiti ono glavno.
Isto tako iz okna, i isto iz Džeskazgana, i isto iz zapuštenoga istražnog
kopa, ali 1951, iskrala se, noću, na površinu jedna trojka i putovala tri noći.
Kako su već bili dobro ožedneli a naišli na kazahstanske jurte, dvojica su
predložila da svrate da traže vodu, ali treći, Stepan**, nije prihvatio. On je
ostao i posm atrao s jedne uzvišice. Video je drugove kako ulaze u jurtu,
i zatim kako beže dok ih nekoliko Kazahstanaca gone, i kako ih hvataju.
Stepan, dosta slabačak, omanjeg rasta, uputio se dubodolinama, nastavio
bekstvo samcit i bez ičega osim noža sa sobom. Držao se pravca severoza-
pad, ali je s njega stalno skretao izbegavajući ljude, voleći više društvo
životinja. Načinio je štap i njime ubijao tekunice i miševe skočce. G ađao bi
ih iz daljine u trenutku kada oni pobodeni na zadnjim nogama zriču pored
svoje rupe. Krv bi im isisao, a njih pekao na vatri od žutog bagrema.
V atra ga je i izdala. Jednog dana Stepan je video kako put njega ide
konjanik u velikom riđem ogrtaču; jedva je uspeo da svoje pečenje prigrne
rastinjem da Kazahstanac ne bi video šta mu čini trpezu. Kazahstanac je
prišao, upitao ga ко je i odakle. Stepan mu je objasnio da radi u rudniku
m angana u Džezdi (u njemu su radili i slobodni) i da se uputio u sovhoz,

* Z a neup u ćen e nejasnim znakom , jednom cifrom u serijskom broju, recim o, što je označavalo
da je njen vlasnik zab eležen kod vlasti kao nelojalan i slično.
** О ovom Stepanu je već bilo reči u glavi 6. ovog dela.

156
 nekih sto pedeset kilom etara odatle, gde mu je žena. Kazahstanac ga je
upitao kako se zove taj sovhoz. Stepan je izabrao najverovatnije ime:
»Staljin«.
Stepski sine! Zašto ne ideš svojim putem ? Šta ti smeta ovaj sinji
kukavac? Ne! Kazahstanac je podviknuo: »Tvoj na zatvor bio! Pođi sa
mnom!« Stepan je opsovao i pošao svojim putem. Kazahstanac na konju
- naporedo, naređujući mu i dalje da pođe s njim. Pa jezdio u stranu,
m ahao, zvao svoje. No, stepa je bila pusta. Stepski sine! Ostavi ovoga već
jednom , zar ne vidiš đa je gladan, da s golim štapom pešači stotine
kilom etara preko stepe, da će i bez tebe umreti? Ili bi možda da zaradiš kilo
čaja?
Tokom te nedelje, živeći životom zveri, Stepan se bio navikao na
šumove i glasove pustinje. Iznenada, u vazduhu je čuo neki nov šum, i pre
i nego što je razabrao od čega je, životinjskim instinktom osetio je opasnost
i odskočio u stranu. To ga je i spasio. Kazahstanac je bio bacio omču na
njega - Stepan ju je za dlaku izbegao!
Lov na dvonošca! Čovek, ili kilogram čaja! Kazahstanac je opsovao
i vratio omču, Stepan nastavio, sve misleći šta da radi i ne ispuštajući
konjanika iz vida. Ovaj je prišao bliže, pripremio omču i ponovo je hitnuo.
Samo što je to učinio, Stepan se bacio prem a njemu i udarcem štapom po
glavi oborio ga s konja. (U njemu jedva da je bilo snage, ali ovde se radilo
0 životu i sm rti.) »Evo ti nagrade, babaj!« Ne dozvoljavajući mu da
predahne, počeo je Stepan da udara, sa zlobom zveri kada očnjacima
rastrže drugu zver. No opet, čim je video krv, prestao je. Uzeo je od
Kazahstanca omču i bič i pojahao konja. A na konju je bila torba sa
hranom .
Bekstvo je još dugo potrajalo, još dve nedelje, i za to vreme Stepan je
strogo izbegavao glavne svoje neprijatelje - ljude, sugrađane. Već se bio
1 od konja rastao, već preplivavao neku reku (a plivati nije znao, pa je
pravio splav od trske, što opet, naravno, nije znao), i lovio, i bežao u mraku
od nekakve krupne zveri za koju mu se učinilo da je medved. Na kraju je
dotle bio izmučen žeđu, glađu, umorom i željom da pojede nešto toplo da je
odlučio da svrati u jednu usamljenu jurtu i zamoli za pomoć. Ispred jurte je
bilo malo dvorište, ograđeno ćerpičem, tako d a je previše kasno, kad je već
bio do samog zida, video unutra dva osedlana konja i mladog Kazahstanca
u vojničkoj bluzi i čakširama, s ordenjem , koji mu je dolazio u susret. Više
se nije imalo kud, a video je dobro svoju pogibiju. A Kazahstanac je bio
izišao po nuždi. Bio je vrlo pijan i obradovao se gostu, ništa što je gost bio
sav pocepan i što je malo ličio na ljudsko biće. »Napred, samo napred, bićeš
nam gost!« U jurti je bio stari otac i još jedan mladi Kazahstanac pod
ordenjem - mladići su bili braća, bivši frontaši a sada nekakvi važni ljudi
u A lm a-A ti, došli da ocu ukažu poštovanje (uzeli konje iz kolhoza i na
njima dojahali). Oni su videli rat, znali šta je ljudskost, a uz to im je
i podnapita dobroćudnost (ista ona dobroćudnost što ju je Veliki Staljin

157
hteo iz korena iščupati, ali, svejedno, nije u tome uspeo) otvarala srca.
Radovali su se što im se slavlju pridružio još neko, nije važno što je taj
običan rudar (koji ide u O rsk, gde mu se žena samo što nije porodila). Nisu
ga pitali za isprave, samo su ga hranili, poj ili, i postelju mu dali. Eto, i tako
nešto se može d e s iti... (A lkohol, je li on uvek neprijatelj čoveku? I onda
kada u njemu otkriva ono najbolje?)
Stepan se probudio pre domaćina kuće; pribojavajući se ipak zamke,
izišao je. O ba konja su bila gde i sinoć. Na jednom bi očas mogao odmagliti.
Ne, dobro zlom nije hteo da vraća - otišao je pešice.
Putovao je još koji dan, počeo je i kola da sreće. Svaki put bi uspeo da
se ukloni od njih. I evo - došao je do železničke pruge, pošao duž nje i iste
noći privukao se stanici Orsk. Jedino što mu je preostajalo bilo je da uđe
u voz! Pobedio je! Načinio je čudo: s nožem ručne izrade i sa štapom prešao
je potpuno sam ogrom nu pustinju i evo ga na cilju!
M eđutim, na svetlosti fenjera zapazio je da se po kolosecima vrzmaju
vojnici. Pošao je pešice drumom uz prugu. Ni ujutru se nije krio: ta, bio je
u Rusiji, na rođenoj zemlji! U susret su mu u oblaku prašine dolazila kola,
i on prvi put nije utekao od njih. Iz tih prvih rođenih kola iskočio je njegov
rođeni milicioner. »Ko si ti? Pokaži isprave!« Stepan je objašnjavao:
traktorist, traži posao. U kolima se našao i predsednik nekog kolhoza.
»Ostavi mi ga, znaš koliko tražimo traktoriste! Ko na selu i nosi doku­
menta!«
Vozili su se ceo dan, trgovali, svraćali na piće i jelo, ali pred veće
Stepan nije izdržao, bacio se prem a šumi do koje nije bilo više od dvesta
m etara. Milicioner ne budi lenj: pucanj, još jedan. Stepan je morao da
stane. Svezali su ga.
Sasvim je moguće da mu je trag bio izgubljen, da je već brojen u mrtve
i da vojnici u Orsku nisu čekali njega već nekoga drugoga. Jer milicioner je
bio sklon da ga ne zadržava, a u rejonskom MVD su u početku prema
njemu bili vrlo pažljivi: nudili ga čajem i sendvičima, »kazbekom«, sasluša­
vao ga lično načelnik (đavo ih znao, te špijune - sutra ga mogu odvesti
u M oskvu, može se požaliti), i stalno na »vi«. »Gde vam je radio-stanica?
Koja vas je obaveštajna služba ubacila ovamo?« - »Obaveštajna služba?«
- čudio se Stepan. - »Kod nas ima geološka istraživačka služba*, ali ja
u njoj ne radim, radim u oknu.«
Ovo se bekstvo ipak završilo gore od sendviča, gore i od samog
fizičkog hvatanja. Kad je vraćen u logor, tukli su ga dugo i nemilosrdno.
I svim tim izmučen i skrhan, S te p a n ... još i niže pada: on se potpisuje
kengirskom operu Beljajevu da će mu pomagati u otkrivanju budućih
begunaca. Postao je neka vrsta mamca za ptice. U kengirskom zatvoru je

* Prevod u odnosu na original nešto izm enjen, zbog nem ogućnosti da se prenese igra rečima.
O ba pojm a se izražavaju rečju »разведка«.

158
svoje bekstvo pričao jednom po jednom u ćeliji i vrebao odazov. I kad bi ga
dobio, kad bi se onaj drugi izrekao da bi bio gotov da učini isto, Stepan bi to
preneo kumu.

C rte surovosti kojim se odlikuje svako teško bekstvo posebno su

mučno ispunile jedno nerazumno i krvavo bekstvo - i ono iz Džeskazgana,
i ono u leto 1951. godine.
Šest begunaca, još u noći bekstva, u oknu, ubili su sedmoga, koji im se
učinio cinkaroš. Potom su se kroz istražni kop izvukli u stepu. Sva šestorica
su bili šest različitih ćudi, tako da se od samog početka nisu složili da idu
zajedno. Ne bi to ni bila greška, samo da su imali pam etan plan.
Jedan od njih je pošao u slobodno naselje, tu pored logora, i pokucao
na prozor svoje poznanice. Nije mu bila nam era da se prikrije kod nje
i sačeka izvesno vreme ispod poda ili na tavanu (što bi bilo vrlo m udro),
nego da s njom provede malo slatkog života (prepoznajemo u njemu
kriminalca). Pirovao je kod nje tu noć i sutradan, a sledeće večeri obukao
odelo njenog bivšeg muža i pošao s njom u klub, pa u bioskop. U bioskopu
se našli i logorski čuvari, prepoznali ga i na licu mesta mu navukli lisice.
Dvoje drugih, Gruzijci, lakomisleno i samouvereno uputili su se na
stanicu i pošli vozom za K aragandu. No, od Džeskazgana jedini put koji
vodi prem a spoljnom svetu, osim nomadskih i begunačkih staza, upravo je
taj železnički za K aragandu. A duž njega su logori i na svakoj stanici
operativna služba. Tako su i oni ulovljeni pre Karagande.
O stala trojica su pošla na jugozapad - najtežim putem. Ljudi nema
tuda, ali nem a ni vode. Prokopenko, Ukrajinac u godinama, bivši frontaš,
imao je kartu i ubedio ih je da će naći vodu. Drugovi su mu bili krimski
Tatarin, jedan od onih što su se u logoru približili lopovima, i neki
nečemurni lopo\-kučka. Ostali su četiri dana bez hrane i vode. Ne mogući
više, Tatarin i lopov su rekli Prokopenku: »Mi smo odlučili da svršimo
s tobom .« On nije shvatio: »Kako to mislite, braćo? Mislite li da se
razdvojimo?« - »Ne, da te ubijemo. Svi ionako ne možemo stići.« Proko­
penko ih je stao moliti. Rasparao je kačket, izvadio iz njega fotografiju sa
ženom i decom , s nadom da će ih ganuti. »Kumim vas kao braću, zar nismo
krenuli zajedno da tražimo slobodu? Ja ću vas izvesti! Bunar je tu! Imaćemo
sigurno vodu! Strpite se! Poštedite me!«
Zaklali su ga, ništa mu nije pomoglo, nadajući se da će se napiti krvi.
Prerezali mu vene - ali krv nije pošla, zgrušavala se pre nego što iziđe!...
Još jedan filmski kadar: dvojica u stepi nad trećim. Krv ne istič e ...
Zgledavši se kao kurjaci (kome je sada red da legne?), pošli su dalje,
tamo kuda je govorio »stari«, za dva sata naišli su na b u n ar!. ..
A sutradan su opaženi iz aviona i uhvaćeni.

159
 Na saslušanju su sve ispričali, logor je saznao i bilo je odlučeno da se
obojica zakolju radi Prokopenka. No, držani su u zasebnoj ćeliji i na sud
izvedeni na drugom mestu.

D a čovek čisto poveruje da sve zavisi od toga pod kojom je zvezdom

bekstvo započeto. Z a jedno se pravi tako pronicljiv i dalekovid plan,
a nestane u zoni svetio, i najvažnije u planu, kamion, otpadne. A drugo
počne trenutnim zanosom, ali mu okolnosti odgovore kao da su za njega
podešavane.
U leto 1948, opet u džeskazganskom 1. odeljenju (tada to još nije bio
specijalni logor), bio je jednog jutra na udaljeni majdan peska upućen kiper
da uzme peska i doveze ga na punkt za malter. M ajdan peska nije bio
objekt, što znači da nije bio čuvan. S kiperom su morali poći i radnici koji će
ga utovariti: tri kažnjenika s dugim kaznama: jedan s deset i dva s po 25
godina. U straži su bili desetar i dva vojnika, dok je vozač bio bitovik
i slobodnjak. Prilika! D a, ali i nju treba isto onako munjevito iskoristiti
kako se i ukazala. Oni su se morali odlučiti i dogovoriti tu, na oči stražara,
koji su se dok oni rade poboli uz njih. Biografije sve trojice bile su, kao
i kod miliona drugih iz onog vrem ena, slične: front, pa nemački logori
i bekstva iz njih, pa hvatanje i disciplinski koncentracioni logori, pa
oslobođenje po svršetku rata i, za zahvalnost, tamnica kod kuće. Zašto ne
bi sada bežali po svojoj zemlji ako se nisu plašili da to čine po Nemačkoj?
U tovar završen. D esetar je seo u kabinu, ona dva vojnika-autom atičara —uz
prednju stranu karoserije, leđima prem a kabini a autom atim a uperenim
u zekove na pesku u zadnjem delu. Samo što su izišli iz majdana, ovi su na
ugovoreni znak bacili stražarima pesak u oči i sami se na njih bacili. Uzeli su
im autom ate i kroz prozorče kabine kundakom onesvestili desetara. Vozilo
je stalo, vozač prem ro od straha. Rekli su mu: »Ne boj se, nećemo te ni taći,
ti nisi pas! Istovaruj!« M otor je zabrektao i dragoceni - od suvoga zlata
vredniji jer im je slobodu podario - pesak sasuo se na zemlju.
I ovde, kao i u skoro svim bekstvima - neka istorija to ne zaboravi!
- robovi su se pokazali velikodušnijima od straže: oni svoju nisu poubijali,
niti su je tukli, samo su stražarima naredili da se svuku, izuju i takve,
u donjem rublju i bose, pustili. »A ti, šoferu, s kim ćeš?« —»S vama, s kim
bih drugim« —odlučio se i on.
D a bi bose stražare zavarali (to je cena milosrđa!), oni su najpre pošli
na zapad (stepa ravna, vozi kud te volja). Jedan se obukao u desetara,
druga dvojica u vojnike i tada okrenuli na sever. Svi su s oružjem, vozač ima
propusnicu — ispravni da ne mogu biti ispravniji! A ko, nije zgorega da
i telefonske žice pokidaju, da prekinu vezu. (To su radili ovako: privezali bi
na kraju kanapa kam en, kamen tim krajem nabacivali na žice, privlačili ih
i kidali.) To je uzimalo vrem ena, ali se i dobijalo u vremenu. Jurili su pola
dana u punoj brzini, sve dok brojač kilom etara nije nabrao trista a benzin

160
spao na nulu. Sada su se počeli zagledati u vozila što su im dolazila u susret.
»Pobeda«. Zaustavili je. »Izvinite, druže, takva je služba, dozvolite da vam
proverim o isprave.« U kolima sve sami budžovani! Rejonska partijska
vlast, pošla da Г da proverava, da Г da nadahnjuje svoje kolhoze, da Г
prosto na bešbarm ak. »Izlazi! Svlači se!« Budžovani kume - mole da ih ne
ubiju. Zaveli ih u stepu, sputali, uzeli im dokum enta, novac, odela. I - na
»pobedu«! (A vojnici, svučeni na majdanu, tek uveče će stići do najbližeg
okna, gde će im strogo s kule: »Ne prilazi!« - »Ali, naši smo, naši!«
- »Kakvi naši, a goli u gaćama!«)
»Pobedin« rezervoar ispao nepun. Prevalili kojih dvesta kilometara
- potrošili, mala vajda i rezervna kanta. Već se smrkavalo. Videli su konje
na paši, bez uzde ih uspešno pohvatali, uzjahali gole, i poterali. Na nesreću,
vozač je pao s konja, povredio nogu. Predložili mu da sedne s nekim od
njih. Nije pristao: »Ne bojte se, drugari, neću vas odati!« Dali mu novaca,
»pobedinu« saobraćajnu dozvolu i odjurili. Taj vozač ih je poslednji video
i više nikad niko! U svoj logor nikada nisu vraćeni. Tako su i dve kazne od
po 25 godina i jedna banka ostali bez vraćanja kusura u kartoteci Specijal­
nog odeljenja. Zeleni pravobranilac voli smele!
Vozač ih uistinu nije odao. On se zaposlio u jednom kolhozu kod
Petropavlovska i četiri godine mirno proživeo. Upropastila ga je na kraju
ljubav prem a um etnosti. On je odlično svirao na harmonici, nastupao je
u klubu, pošao jednom i na međurejonsku smotru am aterskih aktivnosti, pa
zatim i na oblasnu. Počeo je i sam zaboravljati na svoj raniji život, ali ga je iz
publike prepoznao neki od džeskazganskih čuvara. Uhapšen je na licu
m esta, iza kulisa, dobio dvadeset pet godina po 58. članu. Vraćen je
u Džeskazgan.

* * H=

Z asebnu grupu čine bekstva koja ne počinju od trenutnog zanosa ili

očaja već od tehničkog proračuna i zlatnih ruku.
U Kengiru je bilo zamišljeno čuveno bekstvo u železničkom vagonu.
Na jedan objekt stalno je dolazio na istovarivanje teretni vagon s cem en­
tom , sa azbestom. Istovaran je u zoni, vraćao se prazan. Petorica zekova
priprem aju ovakvo bekstvo. Načinili su lažnu unutrašnju drvenu pregradu
kao što je imaju drveni Pulmanovi vagoni, koja se mogla sklapati na
šarkam a, nešto kao paravan na sklapanje, tako da, kada su je prenosili na
vagon, nije izgledala veća od mostića što se podmeće pod kolica. Z a vreme
istovara vagona zekovi su gospodari na njemu. Plan je sledeći: uneti
priprem ljenu pregradu u vagon i tu je razvući; rezama je fiksirati u kom ­
paktnu pravu pregradu; sva petorica staće leđima prema zidu vagona
i konopcima navući i umestiti novu pregradu. Vagon je sav u azbestnoj
prašini - pregrada takođe. Razlika u veličini unutrašnjosti vagona ne može
11 Arhipelag Gulag, 3 161
se uočiti na prvi pogled. Komplikacija može nastati samo u računanju
vremena: teretnjak treba osloboditi pred samim njegovim polaskom i dok
su zekovi još tu, ne ranije, jer treba biti siguran da će on istoga časa biti
odvezen.
I bacili su se u njega u tom poslednjem minutu s noževima i s hranom ,
ali je iznenada jedan od begunaca upao u skretnice nogom i slomio je. To ih
je zadržalo, tako da do provere kompozicije nisu uspeli da obave montažu
i bili su otkriveni. U vezi s ovim bekstvom održan je sudski proces.1
Istu ideju, ali sam, primenio je pitomac-pilot Batanov. Na ekibastu-
skom kom binatu za preradu drveta izrađivane su kase za vrata i odvožene
na gradilište. U kom binatu se radilo i noću, straža nikada nije skidana
s kula, dok je na gradilištima ona bivala samo danju. Drugovi su zakovali
Batanova daskama unutar kase, natovarili na kamion i istovarili na gradili­
štu. U kom binatu je između smena bio pobrkan račun ljudstva, pa te večeri
njegovo odsustvo nije bilo otkriveno i on se na gradilištu oslobodio iz kase
i otišao. No, iste noći na putu za Pavlodar bio je uhvaćen. (Ovo njegovo
bekstvo desilo se godinu dana kasnije od onoga na vozilu kada su im gume
izbušene rafalom .)

Od bekstava izvršenih, od bekstava na samom početku propalih; od

događaja od kojih se zemlja zone već užarivala; od dubokoumnih procena
operativaca; od onih robijaša što su odbijali da rade i od svake vrste
nepokornih - punila se i nadimala ekibastuska brigada pooštrenog režima*.
Nije više mogla stati ni u dva kam ena krila zatvora i režimki (baraka br. 2,
do štaba). Osnovana je još jedna režimka (baraka br. 8) naročito za
banderovce.
Nakon svakog novog bekstva i svakog čina otpora, režim se, svaki put,
iznova pooštravao u sve tri režimke. (Zabeležimo za istoriju lopovskog
podzemlja: kučke u buru su gunđale: »Prekinite jednom s tim bekstvima,
hulje jedne! Zbog njih će nas ugušiti režim om . .. Za takve stvari u logorima
za bitovike dobija se po njokalici.« Govorili su upravo ono što je trebalo
vlastima.)
U leto 1951. režim ka-baraka br. 8 naumila je da sva koliko je ima
pobegne. Bila je na oko trideset m etara od ograde, pa je odlučila da se
potkopa. No, hlopci** su previše brbljali о tom e, previše diskutovali među
sobom, držeći da jedan banderovac ne može biti cinkaroš, u čemu su se
grdno prevarili. Potkopali su samo nekoliko m etara i - bili otkucani.

1 Jedan logorski stražar, U zb ek , koji je bio sa m nom na taškentskom odeljenju za rak, pričao je,
naprotiv, о ovom bekstvu kao uspelom , i nesvesno mu se diveći.
* T o jest, bur.
** Ukrajinski: m om ci.

162
 Vođe režimke u baraci br. 2 je ovo galamdžijsko preduzeće jako
naljutilo. Ne zato što su se, kao ono kučke, bojali represalija, nego što su
i sami bili na tridesetak m etara od ograde i, pre barake 8, bili namislili
i počeli potkop visoke tehničke klase. Sada su se prepali: ako je ista ideja
obem a režimkam a došla na pam et, tome se može lako dosetiti i štenara.
M eđutim , isprepadani više bekstvima na vozilu, gospodari Ekibastuza su
kao glavni cilj sebi postavili da sve objekte i zonu za boravak opkopaju
kanalima dubine jedan m etar, u kojima bi se svako vozilo nasukalo na
izlasku. Kao u srednjem veku: malo je zida, treba i opkop. Sada je
rovokopač, sve pod liniju i po propisu, kopao kanal za kanalom oko svih
objekata.
Režimka br. 2 je bila još jedna mala zona u bodljikavoj žici odasvud
okružena velikom zonom. Njena vrata su uvek bila pod katancem. Sem
vrem ena provedenog na fabrici kreča, režimka je mogla izići samo dvadeset
m inuta na svoje dvorištance uz baraku. Sve ostalo vreme ostajala je
zatvorena u baraci; preko opšte zone, njeni stanovnici prolazili su samo kad
su išli na zborno mesto za izlazak na rad i obratno. U zajedničku trpezariju
nikad nisu ulazili, kuvari su im hranu donosili u kazanima. 4-
Gledajući na svoju krečanu ponajpre kao na dobru mogućnost da se
boravi na suncu i vazduhu, disciplinci se nikad nisu previše lomili sa svojim
lopatam a na kreču koji im je uzimao zdravlje. A kada se, krajem avgusta
1951, onam o desilo i ubistvo (kriminalac Aspanov ubio je ćuskijom Ani-
kina, onoga begunca što je preskočio žicu preko nanosa za vreme mećave
ali je bio uhvaćen u roku od 24 sata i za to bio u režimki; о njemu i u III
delu, glava 14), državno preduzeće se odreklo takvih »radnika« i režimka
čitavog septem bra nikuda nije izvođena, živela je, u stvari, pod pravim
zatvorskim režimom.
U njoj je bilo mnogo »rođenih begunaca«, i u toku leta počela se
zbijati - jednak se jednakom e raduje - sigurna družina za bekstvo od
dvanaest ljudi (M agomet Gadžijev, prvak muslimana u Ekibastuzu; Vasilij
Kustarnikov; Vasilij Brjuhin; Valentin Riškov; M utjanov; jedan Poljak,
oficir, ljubitelj podzem nih potkopavanja, i drugi). Svi su bili ravni među
sobom, ali je ipak najglavniji bio Stepan Konovalov, kubanski Kozak.
Vezali su se zakletvom: ko se živoj duši izrekne - smrt mu se piše: ili da sam
sebi presudi, ili da ga ostali zakolju!
U to vreme ekibastuska zona je bila već opasana zidom od četiri metra
visine. Duž njega se protezala uzorana predzona od četiri m etra širine, a sa
spoljne strane omeđeni zabranjeni pojas od petnaest m etara čijom je
periferijom išao kanal dubine od jednog metra. Bilo je odlučeno da se sav
ovaj odbram beni pojas potkopa tunelom , i to tako sigurnim da ni pod kojim
uslovom ne može biti otkriven pre bekstva.
M eđutim , prvo izviđanje je pokazalo da su temelji barake plitki, te da
je šupljina između poda i zemlje premala da primi svu iskopanu zemlju.
Problem nesavladiv. Ništa od b ek stv a?. .. Tada je neko predložio: tavan je
и 163
prostran, izbacujmo je na tavan! To im se učinilo neizvodljivim. Preko
osm atranog, kontrolisanog, nastanjenog prostora barake izneti neopaženo
desetine kubika zemlje, peti ih svakoga dana, svakoga časa, pa još ne
prosuti ni trunčicu, ne ostaviti nikakav trag!
Kada su se domislili kako će to izvesti, nastalo je pravo veselje
- i odluka za bekstvo je konačno pala. O dluka je pala u isto vreme kad je
i soba iz koje će se bežati bila izabrana. Ova finska baraka bila je
nam enjena za slobodne građane i u logorskoj zoni m ontirana greškom,
slične joj u ćelom logoru nije bilo: u njoj su bili sobičci u kojima su mogla
stati samo tri vagoneta, to jest dvanaest ljudi, a ne sedam, s toliko puta po
četiri čoveka, kao u svim drugim barakam a. Jedan takav, u kojem je već
bilo nekoliko iz njihova tuceta, najviše im se dopao. Na razne načine
- dobrovoljnim zam enam a, ili izvrtanjem smehu i ruglu (»ti mnogo hrčeš«,
»ti m n o g o ...« ), isterali su one koji su im smetali a svoje doveli kod sebe.
Što je više režimka odvajana od zone, što su više disciplinci kažnjavani
i ugnjetavani, više im je rastao moralni prestiž. Kad bi režimka nešto
naručila, to je za logor bio prvi zakon, tako da je ona sada naručivala sve što
je trebalo od alata, i to se negde na objektim a izrađivalo, unosilo preko
jednog pa drugog pretresa uz veliki rizik i pronosilo u režimku - u čor-
buljku, s hlebom , s lekovima.
Pre svega bili su naručeni i dobijeni noževi i brusevi. Zatim ekseri,
šrafovi, kit, cem ent, kreč, električni kablovi, traka za izolaciju. Noževima
su pažljivo prepilili tri podnice po sastavu, skinuli podnu letvu, izvadili
eksere s krajeva i sa sredine podnica. Oslobođene podnice su povezali
poprečnom letvom u poklopac, a glavni ekser zabili odozgo u letvu.
Njegova široka glava zamazivana je kitom boje poda i posipana prašinom.
Poklopac je tačno pasovao u podu, nije se imao za šta uhvatiti, ali se oni
ipak nikada nisu koristili sečivom sekire, da ga pomoću njega vade na
prekret. Evo kako su to radili: skinuli bi pervaznu letvu, oko glave
»glavnog« eksera (ona je upadala u podnicu, no tako da je i oko i ispod nje
ostajao slobodan prostor) navukli bi žicu, i sada im je ostajalo jedino da
poklopac izvuku prem a gore tegleći za žicu. Podna letva je, prilikom svake
smene kopača, m orala biti dizana i vraćana. Svakoga dana su »prali« pod
- kvasili podnice da nabreknu i nabiju se na sastavima. Taj problem ulaza
bio je jedan od glavnijih. U opšte uzev, ova soba je bila uvek posebno čista,
za prim er. Niko se na vagonet nije izvaljivao u cipelama, niko nije pušio, sve
je bilo na svojem mestu, u noćnim stočićima nije bilo nijedne mrvice. Svako
ко bi kontrolisao najmanje bi se u njoj zadržavao. »Kulturno!« I nastavljao
je dalje.
Drugi je bio problem lifta, iznošenja zemlje na tavan. U sobi iz koje se
potkopavalo, kao i u svima drugima, bila je peć. Između nje i zida ostajao je
uzan prostor u kojeg je čovek jedva mogao da uđe. Rešenje se sastojalo
u tom e da se on od prostora sobe pretvori u deo tunela. U jednoj od praznih
soba su razm ontirali, potpuno, bez ostatka, jedan vagonet. Daskama od

164
njega zatvorili su šupljinu, daske odmah očatmali, omalterisali i okrečili
u belo kao peć. Z ar je disciplinska služba mogla pamtiti u kojem od
dvadeset sobičaka barake peć ide do zida a u kojem malo odstupa? O na je
prozevala i nestanak vagoneta. Čuvari su samo u prvih dan-dva mogli
zapaziti mokri m alter, ali je za to trebalo obići oko peći i sagnuti se iza
vagoneta - a zašto, kad je soba za primer? Pa i kad bi se nešto tako desilo,
to još uvek ne bi morala biti provala tunela: prosta stvar, hoće ljudi da im je
soba lepša, iza peći se skuplja prašina i ruži im je!
Tek pošto su se m alter i krečenje osušili, noževima su prorezani pod
i tavanica šupljine, u šupljini postavljena lestvica, skrpljena od istog onog
vagoneta i tako niski prostor pod podom spojen s tavanom. To je bilo okno,
skriveno od oka čuvara, prvo okno za mnoge godine u kojem su ovi snažni
momci voleli da rade - i iz petnih žila zapinjali u njemu!
Ima li u logoru neki posao koji bi ti mogao pleniti maštu i dušu, uzeti
san? Im a, ali samo jedan - kad radiš za bekstvo!
Sledeći problem bio je kopanje. Kopanje noževima, oštrenje noževa
- sve je to jasno, no tu se pojavljuju i mnogi drugi problemi. Među njima je
i proračun (inženjer Mutjanov) - ići pod zemlju taman koliko treba, ni
previše gore, ni nepotrebno dole; voditi tunel najkraćim putem ; odrediti
najpogodniji presek tunela; uvek znati gde se nalaziš; i tačno odrediti mesto
izlaska. O nda dolazi organizacija rada u smenama: kopati koliko se može
više sati u toku dana i noći, ali bez previše čestog smenjivanja, i uvek
besprekorno i u punom sastavu izlaziti na jutarnju i večernju prozivku. Tu
je i briga oko radne odeće i umivanja - nećeš se valjda pojavljivati gore sav
umazan u glinu! Tu je i osvetljenje - kako kopati tunel od 60 m etara u tami?
Provukli su kabel u podrum i u tunel (a morali su ga i priključiti na
električnu mrežu tako da se to ne može videti!). Tu je i signalizacija: kako
pozvati kopače iz dalekog gluvog tunela ako neko iznenada pođe prema
baraci? Ili kako sami oni mogu bezopasno dati znak da moraju hitno da
iziđu?
Ali, u samoj strogosti režima bila je i njegova slabost. Čuvari se nisu
mogli prikrasti i upasti u baraku neprim etno, - oni su morali ići uvek jednim
i istim putem između bodljikavih plotova ka vratancima, otključavati bravu
na njima, nastaviti ka baraci i otključavati bravu na njoj, grmeti zasunom,
a to je sve bilo lako posm atrati s prozora, istina ne iz sobe iz koje je išao
potkop, već iz nenaseljene »kabine« na ulazu, gde se i jedino morao držati
osmatrač. Signali u tunel davani su svetlošću: dva treptaja: pažnja! - pripre­
maj se za izlaz; često miganje: minfora! - uzbuna, brzo izlazi!
Kad su se spuštali u podrum , svlačili su se do gole kože, sve sa sebe
stavljali pod jastuke i slamarice. Posle otvora prošli bi kroz uzan rov, iza
kojeg se nije moglo ni pretpostaviti da ima proširena kom ora, u kojoj je
stalno gorela lampica i ležale radne bluze i pantalone. A otuda je četvorica
drugih, golih i prljavih (smena) izlazilo gore i brižljivo se prali (glina se

165
u grudvicama sušila na dlakam a na telu, morala se ili raskiseliti, ili se čupati
zajedno s dlakam a).
Svi ti poslovi su već bili u toku kada je provaljeno neobazrivo
potkopavanje pod režimkom-barakom broj 8. Lako je shvatiti ne samo jed,
nego i uvredu tvoraca za svoje delo. Ipak, sve se srećno završilo.
Početkom septem bra, posle skoro jednogodišnjeg ležanja u zatvoru,
dovedeni su (vraćeni) u tu istu režimku Teno i Ždanok. Samo što je uzeo
vazduha, Teno je počeo da pokazuje nemir - trebalo je priprem ati bekstvo!
Ali u režimki, niko od svih njih, sve rođenih i neustrašivih begunaca, niko
se ne odaziva na njegova prebacivanja da prolazi najbolje vreme za bekstva,
da se ne sme sedeti skrštenih ruku! (Begunci su imali tri smene po četiri
čoveka, i trinaesti im nije bio potreban.) Tada im je Teno bez uvijanja
predložio potkopavanje, no oni su mu odgovorili da su na to već mislili ali
da su temelji previše duboki. (Bili su zaista bez srca: gledati u ljubopitno
lice proverenog begunca i mlitavo odmahivati glavom isto je što i pam et­
nom istreniranom psu zabraniti da njuška trag.) Ipak, Teno je te momke
predobro poznavao da bi poveravao u tako jednodušnu ravnodušnost. Nisu
se svi oni mogli toliko ispokvarivati!
On i Ždanok počeli su da ih revnosno i znalački prate, tako da ih prate
kako čuvari nikada ne bi umeli. Teno je zapazio da momci nešto prečesto
odlaze na pušenje u uvek istu »kabinicu« na ulazu, i uvek po jedan, nikad
u društvu. D a su im vrata sobe danju uvek pod rezom, pokucaš - ne
otvaraju ti odm ah, a unutra uvek po nekolicina spavaju, malo im noći. Ili:
Vaska Brjuhin izlazi m okar iz prostorije s kiblom: »Sta ti je?« - »A eto,
rekoh da se malo operem .«
Kopaju oni, kopaju, kao da očima gledam! Samo, gde? Zašto ću te ? . ..
Teno obilazi jednog po jednog i opipava: »Neobazrivo kopate, momci,
neobazrivo! D obro je što to ja vidim, a šta ako bi to bio kakav cinkaroš?«
Na kraju, oni su održali svoju skupštinu* i odlučili da Tena, s dostoj­
nom četvorkom prim e u društvo. Predložili su mu da pretraži sobu i otkrije
tragove. Teno je prebiskao i onjušio svaku podnicu i svuda po zidovima
i - na svoje divljenje i na njihovu radost - ništa nije našao! Sav srećan, on je
pošao pod zemlju da odrađuje svoje.
Podzem na smena se ovako raspoređivala: jedan je iz ležećeg stava
kopao zemlju u tunelu; drugi, zgrčen za njim, otkopanu zemlju stavljao je
u naročito za to sašivene vrećice od debelog lanenog platna; treći je, puzeći,
s uprtam a preko ram ena odvlačio vrećice duž tunela i preko podrum a do
okna i jednu po jednu kačio za kuku spuštenu s tavana. Četvrti je bio na
tavanu. On je bacao prazne vrećice a izvlačio pune i gore ih raznosio,
obazrivo gazeći, i rasipao po ćelom tavanu u tankom sloju, a na kraju smene
taj sloj prekrivao šljakom, koje je na tavanu bilo mnogo. Zatim bi se

* U originalu na žargonu: толковище.

166
menjali unutar sm ene, no ne obavezno, jer svako nije mogao brzo i dobro
obavljati najteže, iznurujuće poslove - kopanje i odvlačenje zemlje.
Najpre su vukli po dve a kasnije po četiri vrećice odjednom, za šta su
kuvarim a ćornuli drveni poslužavnik. Sada bi vrećice natovorili na poslu-
žavnik, a uprte prebacili preko vrata, pa pod pazuh, i za poslužavnik. Gulio
se vrat, ram ena opadala, kolena klecala, čovek bi nakon jedne ture
bio sav u peni, a nakon jedne smene - gotov da otegne papke.
Kopati su morali iz vrlo nezgodnog položaja. Imali su lopatu s krat­
kom držaljom, koju su svaki dan oštrili. Njom su urezivali vertikalne ureze
dubine noža lopate, zatim iz poluležećeg stava, oslanjajući se leđima na
iskopanu zemlju, odbijali kom ade i bacali ih preko sebe. Tlo je bilo čas
kam en, čas teška glina. Veliko kamenje morali su obilaziti, praviti krivine.
Za osam do deset časova u smeni iskopali bi ne više od dva m etra dužine,
ponekad i manje od jednog.
Najteže im je padao nedostatak vazduha u tunelu: hvatala ih je
vrtoglavica, gubili su svest, povraćali. M orao se rešiti, dakle, i problem
ventilacije.
Otvori za ventilaciju mogli su se provrteti samo naviše, u najopasniji,
uvek nadgledani pojas zone blizu ograde. No, bez njih se nikako nije moglo
disati. Naručili su »propeler« od čeličnog lima, pričvrstili na njemu
poprečno štapić, dobili nešto poput svrdla, i njime izveli prvi uzani otvor na
svetio dana. Uspostavilo se strujanje vazduha, lakše je bilo disati. (Kada je
tunel bio s one strane ograde, van logora, načinili su i drugi.)
Stalno su razmenjivali iskustva - kako je koji posao lakše raditi.
Računali su koliko prolaze.
Potkop ili tunel ronio se pod tlom, skretao s pravca samo zbog
kam enja ili nepravilnog kopa. Bio je širok pola m etra, visok 90 centim etara
i imao ovalan plafon. Prema proračunim a, plafon je bio m etar i trideset do
m etar i četrdeset ispod površine zemlje. Bočne strane tunela ojačavane su
daskama; što se više tunel produžavao, produžavao se i električni kabel
i stavljane nove i nove sijalice.
Kad pogledaš niz njega - pravi logorski m etro !. ..
Već je bio prešao desetke m etara, već se kopalo preko ograde. Nad
glavom se jasno čuo bat smene straže, lavež i skičanje pasa.
I o d je d n o m ... odjednom posle jutarnje prozivke, kada se dnevna
smena još nije bila spustila i kada, po strogom pravilu begunaca, napolju
nije bilo ničeg opasnog, videli su čopor čuvara na čelu s osornim poručni­
kom M ačehovskim, kom andirom disciplinskog režima. Srca begunaca su
stala: primetili su? Neko je izdao? Ili možda onako nasumce proveravaju?
O djeknula je komanda:
- Kupi stvari! Iz-lazi iz barake! Svi do poslednjega!
N aređenje izvršeno! Svi zatvorenici su isterani na malo dvorište za
šetnju i sede na svojim zavežljajima. Iznutra se čuje lupa - to čuvari

167
razbacuju daske vagoneta. Mačehovski viče: »Dajte alat ovamo!« Čuvari
donose sekire i male ćuskije. Čuje se škripa dasaka koje se teško odbijaju.
Takva je sudbina begunca! Koliko mozganja, koliko truda, nadanja,
ushićenja, pa - prosti jadi što je sve zabadava! - opet stroge ćelije, batine,
saslušanja, nove k a z n e ...
Pa ipak, ni Mačehovski ni iko drugi od čuvara ne istrčava, ljutito-
-pobedonosno granajući rukama. Izlaze, svi znojavi, otresaju se od prašine
i prljavštine, uzimaju vazduha, nezadovoljni što su džabe konjosali. »Jedan
po jedan, pristupaj!« - pada razočarana komanda. Počinje pretres ličnih
stvari. Logoraši se vraćaju u baraku: kakav rusvaj! Na nekoliko mesta
(tam o gde se podnice loše spajaju ili gde su očigledne naprsline) otkriven je
pod. U sobama sve razbacano, čak su i vagoneti od besa prevrtani. Jedino
u kulturnoj sobi sve je na svom mestu!
Neposvećeni u bekstvo kipte:
- Ne mogu psi da miruju! Šta oni traže?!
A begunci sada shvataju koliko im je pam etno što pod podom nemaju
nasutih gomila zemlje: sada bi kroz obijena mesta one mogle biti opažene.
A na tavan se nisu ni peli, s tavana se samo može poleteti! Uostalom , i na
njemu je sve prekriveno šljakom.
Izgutala je štenara, izgutala! Divno! A ko budemo bili uporni i dobro
pazili, uspeh je tu. Potkop sada ima da se dovrši, to je sigurno. Ostalo je
nešto od šest do osam m etara do kanala po periferiji. (Poslednji metri
moraju se pažljivo kopati - da bi se izišlo na dno kanala, ni niže ni više.)
A dalje - kako će dalje? Konovalov, M utjanov, Gadžijev i Teno već su
razradili plan, i sva šesnaestorica su ga prihvatili. Pobeći će uveče, oko
deset sati, kada u ćelom logoru bude izvršena prozivka i čuvari se raziđu
kućam a ili u štapsku baraku i kada razvođenje straža po kulama bude
završeno.
Svi će se jedan za drugim spustiti u podzemni hodnik. Poslednji
osm atra iz »kabinice« na zonu; zatim će on i pretposlednji prikovati
pokretno parče podne letve na poklopac, tako da kad poklopac spuste za
sobom, i letva m ora pasti na svoje mesto. Ekser sa širokom glavom će do
kraja navući, i rezam a - koje se sada postavljaju s donje strane poklopca
—pričvrstiti poklopac, da se, ako bi ga ко potegao odozgo, ne može podići.
I ovo: uoči bekstva skinuti rešetku s jednog od prozora u hodniku.
K ada na jutarnjoj prozivci budu otkrili nestanak šesnaest ljudi, čuvari neće
istog časa zaključiti da je to bekstvo, poći će da ih traže po zoni, pomislivši:
disciplinci su pošli da svode račune sa cinkarošima. Tražiće ih i u drugom
logorskom punktu: da nisu kojim slučajem prešli tamo preko zida? Čist
posao: potkopa nem a, tragova pod prozorom nema - šta drugo nego došli
anđeli s neba i odneli šesnaest ljudi!
Ispuziće u rov oko logora, zatim po dnu rova jedan po jedan otpuziti
dalje od kule (izlaz tunela joj je preblizu) i isto tako po jedan izlaziti na put;
između četvorki biće razmaci da se ne bi izazivala sumnja i da bi se imalo

168
vrem ena za orijentaciju. (Poslednji zameće tragove: pokriva spolja izlaz iz
tunela ranije priprem ljenom drvenom lesom, umazanom u glinu, koju
svojom težinom pribija uz otvor i zasipa zemljom. Ujutru se iz rova neće
moći videti tragovi podzemnog puta.
Naseljem proći u grupam a glasno se i bezbrižno šaleći. U slučaju da
neko pokuša da ih zadrži, - zajednički otpor sve do upotrebe noža.
Z borno mesto je pored vijadukta na železničkoj pruzi, kojim prolaze
mnoga vozila. Vijadukt se diže u luku nad prugom, svi će se u njegovoj
blizini ispružiti po zemlji, biće neprim etni. Vijadukt je u lošem stanju (znaju
ga, išli su na rad preko njega), daske su slabo pričvršćene, kamioni, i oni što
su natovoreni ugljem, i prazni, sporo prolaze. Dvojica će odm ah na izlasku
s vijadukta podići ruke, zaustaviti vozilo, prići kabini sjedne i druge strane,
zamoliti vozača da ih preveze. Noću je vozač po pravilu sam. Povadiće
noževe, kidnapovati vozača, staviti ga između sebe, Valjka Riškov će sesti
za volan, ostali na karoseriju - i pravac Pavlodar! Za nekoliko sati prevaliće
sigurno sto trideset ili četrdeset kilometara. Blizu skele okrenuti uz reku
(kada su ih ovamo dovozili, oči su ponešto i zapamtile), tu negde sputati
vozača, ostaviti ga u žbunju, ostaviti i kola, preploviti Irtiš na čamcu, razbiti
se na grupe i - kud koji, mili moji! Baš sada se vrši otkup žita, putevi su puni
vozila.
Radove je trebalo da završe 6. oktobra. Dva dana pre toga uzeta su za
etapu dva učesnika - Teno i Voloćka Krivošejin, lopov. Oni su hteli da, po
svaku cenu, pa i po cenu samosakaćenja, ostanu, no oper im je stavio do
znanja da će ih povesti pod lisicama, ma i umirali. Videli su da bi previše
upornosti moglo izazvati sumnju i, žrtvujući se za drugove, pokorili se.
Tako Teno nije iskoristio svoju upornost da izvojuje da bude primljen
u društvo. Sada više nije on bio trinaesti nego od njega uvedeni njegov
štićenik, preneobuzdani i preživčani Ždanok. Stepan Konovalov i njegovi
drugovi u zao čas su se otkrili Tenu i popustili pred njegovim molbama!
Završili su s kopanjem , izišli su pravilno, M utjanov se nije prevario.
M eđutim, pao je sneg, morali su sačekati da malo zasuši.
D evetog oktobra uveče bilo je sve urađeno, sve tačno po planu. Prva
četvorka je srećno izišla: Konovalov, Riškov, M utjanov i onaj Poljak,
njegov večiti drug u bekstvima ostvarenim inženjerijom.
A onda je u rov iskočio zlosrećni sitni Kolja Ždanok. Bez njegove
krivice - treba to reći - nedaleko od njega gore čuli su se koraci. Trebalo je
da izdrži, da prilegne i pritaji se, pa da nastavi tek kad onaj gore prođe.
A on je od suvišne žustrine - pomolio glavu. H teo je da pogleda: ко li to
id e ? . ..
Brza uš - prva na češalj. A o v a glupa uš je upropastila retko tako
harmoničnu i s retko tako dobrim planom grupu begunaca - četrnaest
drugih, složenih života čiji su se putevi ukrstili u ovom bekstvu. Z a svaki od
tih života, ovo bekstvo je imalo velik i poseban značaj, ono je osmišljavalo
njihovu prošlost i njihovu budućnost, od svakoga od njih zavisio je negde

169
tam o i neko drugi - žene, deca, i nerođena deca, a li. .. uš je izmolila glavu
i sve je otišlo u param parčad!
A prolazio je —saznali su posle - zamenik komandira straže, video uš,
viknuo, ispalio. Tako su stražari, koji su bili nedorasli tom e planu, koji ga
nisu uspeli otkriti, postali heroji.
A moj čitalac, istoričar-marksist, lupkajući lenjirom po knjizi, snis-
hodljivo mi cedi:
- D a-a-a. . . A zašto niste bežali?. . . Zašto niste u stali?...
I svi begunci, koji su već bili u potkopu, pošto je i rešetka bila
odškrinuta, i letva ukovana u poklopac, sada su popuzali tunelom - nazad,
nazad, nazad!
Samo ko se nasrkao zla zna koliko je gorka ta čaša očaja, tog prezira
prem a sopstvenim nadljudskim naporima!
Oni su se vratili, isključili osvetljenje u tunelu, vratili rešetku u hod­
niku u njen žleb.
U skoro je sva režimka bila puna oficira iz logora, iz bataljona,
stražara, čuvara. Počela je prozivka po kartoteci i prebacivanje svih
u kam eni zatvor. A potkop nije nađen! (Koliko bi ga samo oni tražili da je
sve ispalo kako je bilo planirano!) Kod onoga mesta gde je otkriven Zdanok
nađena je poluzatrpana rupa. No i kad su došli tunelom pod baraku, nisu se
mogli domisliti kuda su se ljudi spuštali i kamo su deli zemlju.
Tek, u »kulturnoj« sobi nije bilo četiri čoveka, dok su osam preostalih
sada nepoštedno propuštani kroz šake - najlakši način za tupoum ne da se
domognu istine.
Čemu sada i k riti? . ..
Kroz taj tunel defilovale su potom ekskurzije celog garnizona i svih
čuvara. M ajor M aksimenko, trbuljasti načelnik logora u Ekibastuzu, hvali­
sao se posle u Upravi pred drugim načelnicima logorskih odeljenja.
- Kod mene je bio tu n e l. .. Celi metro! Ali m i. . . naša b u d n o st...
A da ne bi u ši. . .

Podignuta uzbuna nije onoj četvorici napolju dozvolila da dođu do

vijadukta na pruzi. Plan je propao! Oni su preskočili ogradu u tom času
puste radne zone i - pošli u stepu. Nisu se odvažili da ostanu u naselju
i traže vozilo, naselje je već vrvelo od patrola.
Kao i Teno godinu ranije, oni su izgubili u brzini, a s tim i u verovat-
noći na uspeh.
Pošli su na jugoistok, prem a Semipalatinsku. Nisu imali ni hrane, ni
snage za pešačenje - poslednjih dana, završavajući kanal, izgubili su
i poslednje atom e snage iz sebe.
Petoga dana bekstva svratili su u jednu jurtu i zamolili Kazahstance da
im daju šta da pojedu. Kao što možemo i očekivati, ovi im nisu dali.
N aprotiv, pucali su iz lovačke puške u ljude koji su molili hleba. (Je li to

170
običaj ovog naroda stepskih nom ada? A ako nije - odakle takva na­
vada? . .. )
Stepan Konovalov je pošao s nožem na pušku, ranio Kazahstanca,
oduzeo mu pušku i hranu. Pošli su dalje. M eđutim, Kazahstanci su ih pratili
na konjima, našli ih kad su već bili blizu Irtiša i pozvali patrolu operativaca.
Opkoljeni su, premlaćeni do krvi i mesa, a dalje je sve, sve p o zn ato ...

N eka mi neko, ako može, navede m akar jedno bekstvo ruskih revolu­
cionara XIX i XX veka s ovakvim teškoćama, s ovakvim odsustvom spoljne
pomoći, s ovakvim neprijateljskim odnosom sredine, s ovakvom nezakoni­
tom odm azdom nad uhvaćenima!
Pa onda neka kaže da se nismo borili.
 G lav a 9

SINCI S AUTOMATIMA

Stražu su držali ljudi u dugim šinjelima s crnim posuvracima na

rukavima. Stražarili crvenoarmejci. Stražarili samostražari. Stražarili rezer-
visti-matorci. Na kraju su stigli mladi zdravi dečaci, rođeni u prvoj peto-
letki, koji nisu omirisali rat, uzeli nove novcate autom ate i počeli da nas
čuvaju.
Svakoga dana, dva puta po sat, pešaćimo mi i oni sjedinjeni nemuštom
vezom smrti: svaki od njih može slobodno ubiti bilo koga od nas. Svakoga
jutra mi putem , oni bankinom - koračamo slomljeno tamo gde se ni nama
ni njima ne ide. Svake večeri hitam o čilo: mi u svoj tor, oni - u svoj. A kako
pravoga dom a nem am o, ti nam torovi služe kao kuće.
Koračam o i uopšte ne obraćam o pažnju na njihove kratke bunde, ni
na njihove autom ate - šta nas briga za njih? Oni koračaju i sve vreme motre
na naše crne redove. Njima propisi nalažu da celim putem m otre na nas, to
je propisano, to im je služba. Oni su dužni da svaki naš pokret, svaki korak
u stranu preseku metkom .
Kakvi im mi izgledamo - u našim crnim dolamicama, u našim sivim
šubaram a od staljinskoga krzna, u našim ružnim, prastarim , četiri puta
podšivanim valjenkam a, i svi iskrpljeni zakrpam a s brojevima, onako kako
se pravi ljudi ne mogu ni zamisliti?
D a li se čuditi što naš izgled izaziva gađenje? Mi smo upravo s tom
nam erom dotle i dovedeni. Slobodni građani naselja, a naročito učenici
i učiteljice, beče se s trotoara na naše kolone na širokoj ulici. Do nas dopire:
oni se mnogo plaše da mi, fašistički izrodi, ne navalimo iznenada, sprštimo
stražu i jurnem o u pljačku, silovanje, paljenje, ubijanje. Jer, bića koja su
tako slična životinjama sigurno mogu imati samo takve želje. O d tih zveri
straža i čuva stanovnike naselja. Plem enita straža. U klubu, koji smo mi
izgradili, vodnik straže, kad poziva učiteljicu na ples, može se slobodno
sm atrati vitezom.
Ovi sinci nas sve vreme gledaju - i iz lanca oko nas, i sa stražarskih
kula, no о nam a ništa ne smeju znati, smeju samo jedno: bez upozorenja
pucati na nas!
K ada bi oni samo mogli dolaziti u večerima kod nas u naše barake,
kad bi mogli sesti na naše vagonete i poslušati: zbog čega leži ovaj starac,
a zbog čega onaj stričan. O pustele bi im kule, umukli bi im automati.

172
 No, sva snaga i lukavstvo sistema sastoji se baš u tome što je naša
sm rtna povezanost zasnovana upravo na neznanju. Njihovo saosećanje
prem a nam a kažnjava se kao izdaja domovine, njihova želja da porazgova­
raju s nam a - kao gaženje svete zakletve. Zašto i govoriti s nama kad će,
u vreme za to određeno, doći politički rukovodilac i povesti s njima
razgovor о političkom i moralnom liku neprijatelja naroda što ih oni
stražare. On će iscrpno objasniti, i ponoviti, koliko su ta strašila štetna
i koliko država od njih gubi. (Utoliko je primamljivije da se isprobaju kao
pokretna m eta.) On će pod rukom doneti nekakve svežnjeve i reći da su mu
u Specijalnom odeljenju posudili dosijea za to veče. Pročitaće iz njih
otkucane stranice о zlodelima za koja su sve peći Aušvica malo i pripisati ih
električaru koji je instalirao osvetljenje na stubu, ili stolaru kod kojeg su
neki njihovi drugovi - tako neoprezno - nameravali da naruče noćni stočić.
Politički kom esar nikad neće skrenuti s puta, nikad neće omanuti. On
mladićima nikada neće reći da ovi ljudi robijaju naprosto zato što veruju
u Boga, i prosto što su žedni istine, prosto što vole pravdu. Pa i - ni zbog
čega.
Sva snaga poretka sastoji se u tome što čovek ne može da govori
s drugim čovekom bez posredstva oficira i političkog komesara.
Sva snaga tih malaca je - u neznanju.
Sva snaga logora - u tim malcima. U tim crvenim epoletkam a. U tim
ubicama sa stražarskih kula i lovcima na begunce.
Evo takvog političkog razgovora, prem a sećanju ondašnjeg stražara
(Niroblag): »Poručnik Samutin - štrkljo uskih ram ena, glave spljoštene na
slepoočnicama, bele puti, skoro bez obrva. Podseća na zmiju. Znam o da je
nekad lično ubijao. Sada na časovima političkog vaspitanja monotono
deklamuje: ’Narodni neprijatelji koje vi čuvate su isto tako fašisti, pogan.
Mi smo snaga i mač odmazde Domovine i moramo biti surovi. Nikakve
slabosti, nikakve samilosti prem a njima biti ne srne.’«
Eto kako se odgajaju mladići iz straže. D a posustalog begunca biju
neizostavno nogama u glavu. D a sedom starcu u lisicama izbijaju nogom
hleb iz usta. D a ravnodušno posm atraju kako se sputani begunac udara
о zaljuštene podnice karoserije: lice mu u krvi, glava mu mlati - oni treba
da sve to hladno gledaju. Jer, oni su mač odmazde Domovine, a taj je - vele
im - američki pukovnik.
Već posle Staljinove smrti, već kao večiti prognanik, ležao sam
u običnoj, »slobodnoj«, taškentskoj bolnici. Jednom čujem: mladi Uzbek,
bolesnik, priča susedima о svojoj službi u armiji. Njegova jedinica je čuvala
dželate i zveri. Uzbek je priznao da ni stražari nisu bili dovoljno siti, da su
bili kivni na logoraše zato što su ovi, kao da su rudari, dobijali sledovanje
hleba samo nešto manje od njihovog pošteno zasluženog vojničkog (radi se
о sledovanju za 120 % od norm e, razume se). Bili su na njih kivni još i zbog
toga što su se oni, stražari, morali smrzavati na kulama (doduše u gunje-
vima do peta), dok bi se neprijatelji naroda, čim bi ušli u radnu zonu,

173
m altene na ceo dan razbežali po prostorijam a za zagrevanje (on je i s kule
mogao videti da to nije tako!) gde bi po ceo dan prespavali (on je ozbiljno
zamišljao da je država dobročiniteljica svojim neprijateljima).
Bila je to zgodna prilika da specijalni logor osmotrim očima jednog
stražara! Počeh da se raspitujem kakvi su to bili gadovi i da li je moj Uzbek
lično s njima razgovarao. I on mi ispriča da je sve to saznao od političkih
rukovodilaca, koji su čak i dosijea logoraša čitali na časovima političke
nastave. Ni ona njegova bezrazložna pizma na logoraše što, eto, oni po ceo
dan spavaju, ni ona se nije usadila u njega bez oficirskog aminovanja.
O , vi koji sablazniste naše dečak e!. .. Bolje da se ni rađali n iste!...
U zbek je ispričao i da redov M VD dobija 230 rubalja mesečno (12
puta više od armijskog! Čemu ta darežljivost? D a njegova služba slučajno
nije dvanaest puta teža od službe običnog vojnika?), a iza polarnog kruga
čak i 400 rubalja - na odsluženju vojnog roka i na svemu gotovom!
Ispričao je i razne druge dogodovštine. Jednom njegovom drugu iz
lanca straže učinilo se da neko iz kolone hoće da utekne. On je pritisnuo na
obarač i rafalom ubio p et logoraša. Kako su kasnije svi stražari tvrdili da je
kolona mirno išla, vojnik je morao da iskusi strogu kaznu: za pet mrtvih
dobio je 15 dana zatvora (u toplom vojničkom zatvoru, naravno).
Ко od urođenika A rhipelaga ne zna za takve slučajeve, ко ne može
nešto slično da ispriča!. . . Koliko smo ih mi videli u ITL! Na radilištima, na
kojima nem a ograde nego samo zamišljena linija, odjekne pucanj i logoraš
padne mrtav. Prestupio je, kažu, liniju. Možda uopšte i nije, linija je
nevidljiva i niko drugi neće poći da proveri da ne bi i sam pao mrtav. Neće
ni komisija poći da proveri gde leže noge ubijenoga. A možda i prestupio
- stražar sam pazi na nevidljivu crtu, logoraš ne, on radi. M etak dobija baš
onaj zek koji ponesenije i poštenije radi. Na stanici Novočunka (Ozjorlag),
neki takav vidi, na dva-tri koraka, još malo sena - oni su na plašćenju
- a njegovo srce domaćinsko: daj da ga zagrabim u plast. Pucanj! I - vojniku
mesec dana nagradnog odsustva!
A dešava se i da je baš taj stražar kivan baš na tog logoraša (nije
izvršio naređenje, nije ispunio molbu) —tada je to kuršum osvete. Katkad
i s podlošću: stražar sam naredi logorašu da uzme nešto s one strane linije
i da ga donese. I kada ovaj pođe, s punim poverenjem - pucanj! Ili mu baci
onam o cigaretu: na, zapali! Logoraš će se i za jednu cigaretu prevariti,
takav je on, takvo je on prezreno biće.
Zašto pucaju? To nećeš biti uvek u stanju da pojmiš. Evo, u Kengiru,
u uređenoj zoni, usred dana kada nikakvo bekstvo ne treba očekivati,
devojka Lida, Zapadna U krajinka, uspela je da, u toku rada, opere čarape
i pošla da ih na kosim žicama predzone raširi da se suše. Onaj s kule
nanišanio - ni makla nije. (Pričalo se nešto da se taj i sam posle hteo da
ubije.)
Zašto! Čovek s puškom! N ekontrolisana vlast čoveka da ubije ili ne
ubije drugog čoveka!

174
 A to može još i korist doneti! Vlast je uvek na tvojoj strani. Za ubistvo
nikada nećeš biti kažnjen. N aprotiv, - bićeš pohvaljen, nagrađen, i što si ga
ranije ucm ekao, još na polovini prvoga koraka, to je veća tvoja budnost, to
veća nagrada! Jedna mesečna plata više. Mesec dana odsustva. (Stavite se
i u položaj kom ande: ako bataljon straže nem a na evidenciji slučajeve
pokazane budnosti - kakav mi je to bataljon, kakvi su mi to oficiri! Ili su
zekovi tako mirni, pa stražu treba svesti na manji broj? Jednom stvoreni
sistem straže traži mrtve.)
Pa tako među vojnicima straže nikne čak i takmičarski duh: ti si ubio
i od nagrade pokupio skorup. Ubiću i ja, i ja ću skupiti skorup! Treba li ti da
skokneš do kuće, da curu opališ - opali u jednog takvog sivog stvora - i pođi
mesec dana na dopust.
Za takve slučajeve znali smo, kažem, i u ITL. No, u specijalnim
logorima videli smo i nešto novije: pucanje pravo po stroju, kao drug onog
Uzbeka. Kao u Ozjorlagu, na stražari, 8. septem bra 1952. godine. Ili s kula,
po zoni.
To znači da su ih i za to pripremali. Da je to rezultat rada političkih
rukovodilaca.
U maju 1953, u Kengiru ti sinci s autom atim a prosuli su neočekivan
i ničim izazvan plotun po koloni koja je već bila prišla logoru i čekala
pretres pred ulaskom. Šesnaest ranjenih. I da su bili prosto ranjeni! Pucano
je eksplozivnim zrnima, odavno zabranjenim svim konvencijama i kapitali­
sta i socijalista. Z rna su, na izlazu iz tela, pravila levak, raznosila utrobu,
vilice, udove.
Zašto je baš eksplozivnim zrnima naoružana straža specijalnih logora?
Ко je to ustanovio? Mi nikada to nećemo saznati...
A kako se samo stražarski sloj uvredio kada je u mojoj priči* pročitao
da ih logoraši zovu »sovuljagama«,** pa se eto to još i pred celim svetom
ponavlja! N e, stvarno, logoraši su bili dužni da ih vole i da ih zovu
anđelim a-čuvarim a!
M eđutim, jedan od tih sinaka - od boljih, doduše - uvredio se nije; on
samo želi da kaže istinu. To je Vladilen Zadorni, rođen 1933, služio u VSO
(M ilitarizovanoj oružanoj straži) MVD u Niroblagu, u uzrastu od osam nae­
ste do dvadesete godine. On mi je napisao nekoliko pisama:
»Dečaci nisu sami tam o išli - upućivao ih je vojni komesarijat. On
ih je raspoređivao u MVD. Dečaci su učeni da pucaju i da stoje na
stražarskom mestu. Dečaci su se smrzavali po noći i plakali: za kojeg
đavola i ti Niroblazi i svi njihovi žitelji! Ne treba dečake kriviti - oni su
bili vojnici, oni su služili Domovini i, iako im u toj ružnoj i strašnoj

* Jedan dan Ivana D enisoviča.

** U originalu: попки, obični naziv za papagaja, asocijacija na to što stražari čuče na kuli kao
papagaj u krletki.

175
 službi sve nije bilo jasno (a šta je bilo ja sn o ? ... Ili sve, ili ništa.
- A .S .), oni su bili dali zakletvu, njihova služba nije bila laka.«
Iskreno, nem a šta, čovek se m ora zamisliti. Ogradili decu plotom:
zakletva! Služba Domovini! - Vi ste vojnici!
Samo, i opšteljudski temelji u njima su slabi, nikakvi bolje rečeno, ako
nisu mogli izdržati zakletvu i časove političke nastave. Takvi dečaci se ne bi
mogli umesiti ni u jednom od naših ranijih pokolenja i ni u jednom drugom
narodu.
Nije li to glavno pitanje za XX vek: smeju li se izvršavati naređenja
prenoseći na drugoga teret sopstvene savesti? Može li se nem ati sopstvena
predstava о zlu i dobru, može li se ona dobijati iz štampanih instrukcija ili iz
usmenih naloga pretpostavljenih? Zakletva! Kako se samo lako te svečane
zakletve, koje se polažu uzbuđenim glasom i čiji je smisao odbrana naroda
od zločinaca, mogu preobratiti u službu zločincima a protiv naroda!
' Setimo se šta je Vasilij Vlasov hteo da kaže svom dželatu još 1937.
godine: ti sam, lično ti si kriv za ubijanje ljudi! Moja smrt će biti samo na
tvojoj duši, i živi s time! Da nije dželata - ne bi bilo ni pogubljenja!
N aravno, ni savremenici, ni istorija neće ispustiti iz vida hijerarhiju
odgovornosti za zločine. N aravno, svakome je jasno da su njihovi oficiri bili
više krivi; njihovi operativni delegati —još više; oni koji su pisali instrukcije
i n a re đ e n ja -jo š više; a oni koji su naređivali da se to p iše-n ajv iše od svih.1
Samo, stražarili; samo, autom ate držali na gotovs; samo, p u cali...
nisu oni drugi, nego —dečaci! Samo, oborene tukli čizmama po glavi —ipak
dečaci!. ..
Vladilen dalje piše:
»Nama su u glavu kljukali, nas su terali da bubam o USO-43 SS
- pravila stražarske službe iz 1943. godine, stroga tajna,2 surova,
svirepa pravila. Pa zakletva. Pa —na oku opera i pomoćnika politruka.
U hođenje, dostave. Uzimanje i samih vojnika pod istra g u ... Razlu-
čeni visokim plotom i bodljikavim žicama, ljudi u dolamicama i ljudi
u šinjelima bili su i jedni i drugi podjednako u zatvoru - jedni na
dvadeset pet godina, drugi na tri.«
D a su i vojnici bili podjednako zatvorenici, samo zatvoreni ne od
strane suda, nego od strane vojnog komesarijata - to je snažno rečeno. Pa
opet ne podjednako, o, to ne! - Oni u šinjelima prekrasno su kosili
autom atim a po onima u dolamicama, pa i po gomilama ljudi, kao što ćemo
uskoro videti.

1 T o ne znači da će im biti suđeno. V ažno je da proverim o da li su zadovoljni penzijama

i daćam a. . . .
2 U zgred budi rečen o, da li mi uopšte zapažam o to zloguko šištanje »es-es« u našem životu, čas
u jednoj čas u drugoj sigli, počinjući od K aPeeSeS i, prem a tom e, kapeesesovaca? Ispada, kao što
vid im o, da su i pravila bila »es-es« (i sve strogo tajno —»es-es«), što znači da su njihovu podlost shvatali
i njihovi sastavljači —shvatali i sastavljali ih, i to kada? Sam o što su N em ci bili odbačeni od Staljingrada!
Još jedan plod narodne pobede.

176
 Vladilen dalje objašnjava:
»Mladića je bilo raznih. Bilo je ograničenih soldata koji su slepo
mrzeli zekove. D a uzgred kažem, vrlo revnosni bili su remci iz
nacionalnih manjina - Baškiri, Burjati, Jakuti. Zatim , bilo je ravno­
dušnih - njih ponajviše. Oni su mirno i bez roptanja otaljavali službu.
Najviše od svega voleli su kalendar na odvajanje listova i vreme
dolaska pošte. I na kraju, bilo je i dobrih mom aka koji su saosećali sa
zekovima kao s ljudima što su dopali bede. I većina nas je shvatala da
nam je služba nepopularna u narodu. Kada smo odlazili na odsustvo,
nismo uzimali uniformu.«

Vladilen će, ipak, svoje stavove najbolje odbraniti svojom biografi­

jom. M oram o, svejedno, reći da su takvi kao on bili retki.
O n je u jedinice straže upao prosto omaškom Specijalnog odeljenja.
Njegov poočim Vojnino, stari sindikalni radnik, bio je uhapšen 1937.
godine, m ajka zbog toga isključena iz Partije. A otac, kom andant brigade
V ečeke, član Partije od 1917, požurio je da se odrekne i bivše žene i,
s njom , sina (i tako sačuva partijsku knjižicu, ali je romb* NKVD ipak
izgubio3). M ajka je mrlju prala dobrovoljnim davanjem krvi za vreme rata.
(Ništa - njenu krv su primali i partijci i nepartijci.) Mališan je »plave šapke
mrzeo od detinjstva a, eto, natukoše mi je na g la v u ... Preoštro mi se
u pam ćenje urezala strašna noć u kojoj su ljudi u očevoj uniformi bez imalo
obzira kopali po mojem dečjem krevetiću«.

»Ja nisam bio dobar stražar: stupao sam u razgovore sa zekovima,

prim ao njihove narudžbe. Ostavljao sam pušku kod vatre, odlazio da
im što kupim u kantini ili da im ubacim pisma. Mislim da su se na
OLP-ima Prom ežutočna, M isakort, Parm a, dugo posle mene sećali
vojnika Volođe.** Jednom mi je zekovski brigadir rekao: ’Posmatraj
ljude, saslušaj njihove jade, onda ćeš sh v atiti.. A ja sam i bez toga
u svakom političkom video deda, strica, te tk u . . . Svoje starešine sam
jednostavno mrzeo. G unđao sam, bunio se, govorio vojnicima: ’Evo
ко su pravi neprijatelji naroda!’ Zbog toga, zbog otvorenog nepotči-
njavanja (’sabotaže’), zbog veza sa zekovima, mene su stavili pod
is tra g u ... Štrkljo S am u tin ... me šibao po obrazima, udarao pritiska-
čem za papir po prstim a jer nisam hteo da potpišem da sam ubacivao
pisma zekova. Otegla bi ta glista papke - ja sam bokser druge
kategorije, krstio sam se s tegom od dva puda u ruci - da mi se dva

3 Jeste, da sm o se odavno na svašta navikli, no op et ne m ožem o a da se ponekad ne začudimo:

uhapšen je drugi m už tvoje bivše žen e - a ti se m oraš odreći svoga četvorogodišnjeg sinčića! I to - na
položaju kom andanta brigade V ečeke!
* O znaka čina na reveru u vidu rom ba, ili tačnije, deltoida.
** Im e od milja m u je V o lo đ a , jer je n jegovo im e, po ondašnjoj m odi, sastavljeno od V ladi(m ir)
L en(in ).

12 Arhipelag Gulag, 3 177

 čuvara nisu obesila о r u k e ... Istrazi, ipak, nije bilo mnogo stalo do
mene: toliko se bio zaljuljao, toliko nesiguran MVD 1953. godine.
Nisu mi dali vremensku kaznu, dali su mi samo legitimaciju о nepo­
dobnosti, član 47-9: ’otpušten iz organa MVD zbog krajnje nediscipli-
novanosti i grubog narušavanja propisa M VD '. I iz vojnog bataljon-
skog zatvora su me izbacili prebijenog, prehlađenog, da se vučem
k u ći. . . U pravo tada oslobođeni brigadir Arsen vodio je brigu о meni
na putu.«
A zamislimo da se prohtelo oficiru straže da bude pažljiv prema
logorašima. On bi to mogao učiniti samo u prisustvu ili preko vojnika. Sto
znači da bi mu, s ondašnjom opštom ostrvljenošću, to bilo i »nezgodno«
i nemoguće. I da bi ga neko onoga časa prijavio.
Šta znači sistem!
 G lava 10

KADA U ZONI GORI POD NOGAMA

Ne, ne treba se čuditi što u logorima nije bilo pobuna i ustanaka, treba se
čuditi što ih je, uprkos svemu, b i l o .
Kao i sve što je nepoželjno u našoj istoriji, to jest tri četvrtine onoga
što se zbilo, i ove pobune su isečene, zaštopane i zamazane, njihovi učesnici
uništeni, dalji svedoci isprepadani, izveštaji spaljeni ili iza dvadeset brava
sakriveni - sve tako pomno da su one već sada prešle u mit, prem da smo od
jednih udaljeni tek petnaest, od drugih jedva deset godina. (Kako onda da
se čudimo kad nam kažu: nije bilo ni Hrista, ni Bude, ni M uhameda. Od
njih su prošle hiljade g o d in a ...)
Kad to ne bude nikoga od živih diralo, istoričarima će se dozvoliti
pristup ostacima papira, arheolozi će tu i tamo kopnuti lopatom, spaliti
ponešto u laboratorijam a, i tada će na videlo izaći datumi, mesta, obrisi tih
ustanaka i im ena njihovih predvodnika.
Naići će se tako i na najranije varnice, kao što je ona Retjuninova,
u januaru 1942. godine, na isturenom punktu Oš-Kurja blizu Ust-Use. Priča
se za njega da je bio slobodni službenik, možda i upravnik tog punkta. On je
pokliknuo Pedeset Osmom i društveno-štetnima (7 -3 5 ), okupio nekoliko
stotina dobrovoljaca; razoružali su stražu od bitovika-samočuvara i na
konjima otišli u šume, u partizane. Poubijani su postepeno. Još u proleće
1945, zatvarani su ljudi, i posve nevini, u vezi s tom pobunom.
M ožda ćemo tada saznati - ne mi, mi to nećemo dočekati - о legen­
darnom ustanku 1948. godine na 501. gradilištu železničke pruge Siva
Maska - Salehard. Legendaran je zato što svi u logorima šapuću о njemu,
a niko ništa pravo о njemu ne zna. Legendaran zato što nije planuo
u specijalnim logorima, gde je za to bilo stvoreno raspoloženje i tlo, nego
u popravno-radnim a, gde ljude razjedinjuju doušnici, ugnjetavaju krimi­
nalci, gde im je čak i pravo da politički budu popljuvani i gde pobuna
ljudima ni u snu nije mogla pasti na pam et.
Prem a onom e što se čuje, sve su uradili bivši (nedavni) vojnici. A i ko
bi drugi. Bez njih je Pedeset Osmi bio krdo bez krvi i vere. M eđutim, to su
momci (skoro nikome nije bilo više od trideset), oficiri i vojnici, ratnici naše
Armije; pa isto to, samo bivši ratni zarobljenici; pa isto tako ratni zaroblje-
12: 179
nici, samo bivši pripadnici jedinica Vlasova, Krasnova, ili nacionalnih
odreda - u toku rata svi jedan na drugoga zaraćeni a ovde zajedničkim
jarm om ujedinjeni, sve mladići koji su na frontovima svetskog rata bili
odlično savladali pešadijsku borbenu taktiku, maskiranje i likvidiranje
izvidnica - ovi momci, tamo gde se nisu našli razbacani, sačuvali su i do
1948. svu inerciju rata i svu veru u sebe; njihova srca nisu mogla razumeti
zašto momci isti kao i oni, celi bataljoni mom aka, moraju pokorno da
umiru. Z a njih je čak i bekstvo bilo žalosna polum era, zamalo pa dezerter­
stvo usamljenika, dok je prava m era - zajedno se prihvatiti borbe.
Sve je bilo zamišljeno i počelo u nekoj brigadi. Priča se da je na čelu
bio bivši pukovnik, jednooki Voronin (ili Voronov?). Pominje se i stariji
poručnik oklopnih jedinica Sakurenko. Brigada je poubijala svoje stražare
(stražari u to vreme, baš obrnuto, nisu bili prava vojska, nego rezervisti).
Zatim su pošli i oslobodili drugu, pa treću brigadu, napali na naselje straže
i na svoj logor spolja, skinuli stražare s kula i otvorili logor. (Tada se i desio
obavezni rascep: kapija je bila otvorena, no zekovi nisu izlazili. Bili su tu
logoraši s kratkim kaznama, kojima bunt nije išao u račun. Bilo ih je
i s deset, čak i s petnaest godina po dekretim a »sedam osmina« i »četiri
šestine«, ali ni njima nije išlo u račun da dobiju 58. član. Bilo je i Pedeset
Osmog, no takvog koji je više voleo da umre smireno na kolenima, samo da
se ne uspravi. A oni što su jurnuli na kapiju nisu svi dolazili u pomoć
ustanicima; vrlo rado su bežali s kapije i kriminalci - da bi pljačkali
slobodna naselja.)
Naoružavši se, tako, oružjem straže (koja je sahranjena na groblju
u Kočmasu), ustanici su pošli na susedni logor i zauzeli ga. Odlučili su da
ujedinjenim snagama pođu na grad Vorkutu! - Do njega je 60 kilometara.
Ali, ne lezi vraže! Spustili su se padobranci i zagradili V orkutu. A za to
vreme su jurišni avioni iz brišućeg leta ubijali i razgonili ustanike.
Iza toga su usledila suđenja, i ubijanja, i kazne od 25 i 10 godina.
(Istovrem eno su »osvežene« kazne i mnogima koji se ustanicima nisu bili
pridružili, niti su izlazili iz zone.)
Vojnički, beznadežnost njihovog ustanka je očigledna. No, ko može
reći da je nadežnije lagano umirati i umreti.
U skoro su otvoreni specijalni logori, veći deo Pedeset Osmog dovučen
je u njih. I šta?
G odine 1949, u Berlagu, logorsko odeljenje Njižnji A turjah, počelo je
otprilike ovako: pobunjenici su razoružali stražare, uzeli između šest i osam
autom ata, napali na logor spolja, potisnuli stražu, pokidali telefonske žice,
otvorili logor. Ovoga puta u logoru su bili isključivo logoraši s brojevima,
obrečeni, bez nade.
I šta se dogodilo?
Zekovi nisu pošli na k ap iju ...
Oni koji su bili sve počeli i nisu više imali šta da izgube, pobunu su
pretvorili u bekstvo: uputili su se u maloj grupi prema Milgi. Na Eljgeni-

180
-Toskani put im je preprečila vojska s malim tenkovima (operacijom je
kom andovao general Semjonov).
Svi su poubijani.1
Pita jedna pitalica: Šta je najbrže na svetu? Odgovor: misao.
I tačno, i netačno. Misao može biti i spora, oh, koliko spora! Teško
i prekasno čovek, ljudi, društvo, postaju svesni onoga što se zbilo s njima,
svog istinskog položaja.

Zgoneći Pedeset Osmi u specijalne logore, Staljin skoro da je uživao

u svojoj sili. I bez tih logora su ovi kažnjenici čuvani da bolje biti ne može,
ali on je bio namislio da i sam sebe premaši u lukavstvu, da stvar još bolje
uredi. Mislio: tako će biti strašnije. A ispalo - obrnuto.
Sav sistem podjarmljivanja razrađen za njegove vladavine zasnivao se
na razjedinjavanju nezadovoljnih: da oni ne pogledaju jedan drugome u oči,
da se ne prebroje koliko ih je, da se svakome, pa i nezadovoljnima, utuvi
u glavu da nezadovoljnih uopšte nem a, da postoje jedino ozlojeđeni, na
propast osuđeni pojedinci, opustošene duše.
U specijalnim logorima, pak, nezadovoljni su se našli u mnogohiljadi-
tom mnoštvu. I prebrojali se. I videli da im u dušama nipošto nije pustoš,
nego da su im predstave о životu uzvišenije nego kod njihovih tamničara,
nego kod onih što su ih izdali, nego kod teoretičara koji su objašnjavali
zašto oni treba da trunu u logorima.
U početku, novina specijalnog logora nikome nije padala u oči. Spolja
je sve izgledalo kao da je to samo nastavak ITL-a. Jedino što su kriminalci
- stub logorskog režima i vlasti - ubrzo pokisli. Pa opet, surovost čuvara
i uvećana površina bura kao da su nadoknađivali taj gubitak.
M eđutim , pazi ovo: kriminalci pokisli - krađa u logoru iščezla. Možeš
parče hleba ostaviti u noćnom stočiću, možeš cipele da ne stavljaš noću pod
glavu, možeš da ih i na pod baciš, ujutru će biti tamo. Možeš kesu
s duvanom , dok spavaš, ostaviti u noćnom stočiću, ne moraš je čuvati
u džepu i prštiti pod bokom.
Može se nekom e učiniti: sitnice! Ne, krupne krupnice! Prestala krađa
- i ljudi počeli da, bez podozrenja, sa simpatijama, gledaju na svoje susede.
Čuj, drugari, a možda smo mi stv arn o . .. o v aj. .. p o litički? ...
A ako su politički, onda mogu i malo slobodnije popričati s vagoneta
na vagonet ili oko brigadne vatre. Istina, i sada je preporučljivo pre toga
razgledati ко je pored tebe. Ma, na kraju krajeva, ко ih i šljivi, te cinkaroše
- neka nam tamničari prišivaju koliko im volja, 25 godina već imamo, kuda
dalje?

1 N e nastojim da sam tok ovih ustanaka izložio tačno. Biću zahvalan svakom e ко m e ispravi.

181
 Počinje da nestaje i sva ranija logorska psihologija: »umri ti danas, ja
ću sutra«; »i tako i tako pravdu izboriti nećeš«; »kako je bilo, tako će
i b iti« . . . A zašto: »nećeš izboriti«?. .. A zašto m ora »tako b iti« ?. ..
Počinju u brigadi tihi razgovori, uopšte ne о sledovanju, ni о kaši,
nego о takvim stvarima koje nećeš ni na slobodi čuti, i sve slobodnije, i sve
slobodnije! I brigadir najednom gubi veru da mu pesnica sve može. Kod
jednih brigadira pesnica sasvim zaboravlja da se diže, kod drugih se diže
rede, i lakše pada. Brigadir i sam prisedne da posluša, da porazgovara.
I brigadisti počinju da gledaju na njega kao na druga - i on je naš.
Brigadiri dolaze u proizvodno-plansko odeljenje, u računovodstvo po
desetinam a sitnih poslova —nekom e da odbiju, nekome da ne odbiju od
sledovanja, nekoga da oslobode - i mangupi, i oni, usvajaju od njih taj novi
vazduh, taj oblačak ozbiljnosti, odgovornosti, nekog novog smisla.
Prelazi to, znači, i na mangupe, prem da još ne na sve, daleko od toga.
Oni su ovamo dolazili s nenasitom pohlepom da zahvate mesta, i zahvatili
su ih - zašto sada ne bi živeli isto onako dobro kao u ITL - zatvarali se
u kabinam a, pržili krom pir na slanini, živeli u svom krugu, izbegavali rad?
Ne, sada to više nije najvažnije. Kako - a šta je to sada najvažnije?. .. Sada
postaje nepristojno da se hvališeš krvopijstvom, kao ono u ITL, da se
hvališeš time što živiš na račun drugih. I mangupe vežu prijateljstva medu
argatim a i, prostrevši po zemlji svoje nove vatirane jakne do njihovih
bogzna kakvih, preleže s njima nedeljne praznike u razgovoru.
Ni glavna podela ljudi nije više onako gruba kao u ITL: mangupi
- argati; bitovici - Pedeset Osmi. Sada je ona složenija i mnogo interesant­
nija: zemljaci, religiozne grupe, ljudi od iskustva, ljudi od nauke.
Vlasti neće to tako skoro zapaziti i shvatiti. Ali rukovodioci radova ne
nose više močuge, čak i ne reže kao ranije. Oni se sada brigadirima
obraćaju prijateljski: Komove, nije li vreme za zbor? (Nije se to njihova
duša oplem enila, ne! To dolazi od nečega novog, pretećeg u vazduhu.)
Ipak, sve se to sporo odigrava. Za ove prom ene potrebni su meseci
i meseci. O ne su sporije od smene godišnjih doba. One se ne dotiču svih
brigadira ni svih mangupa — dotiču se samo onih kod kojih se, pod
kam enom i pepelom , sačuvala iskra savesti i bratstva. A onaj ко više voli da
ostane nitkov - on sasvim uspešno može to i da ostane. Pravoga preporoda
savesti, preporoda od potresa, herojskoga, nema još. Logor ostaje po
starom e —logor, mi smo i dalje ugnjeteni i nemoćni, i dalje nam drugo ne
preostaje do da se provlačimo pod žicu i bežimo u stepu pod kišom kuršuma
iz autom ata i hajkom pasa za nama.
Pomisao smela, pomisao očajnička, pomisao koja je korak napred:
a šta uraditi da ne bežimo m i od njih, nego da oni beže od nas?
Dovoljno je samo da se postavi to pitanje, da se pogdeko seti njega
i da ga postavi, da ga pogdeko sasluša - i to je kraj epohe bekstava u logoru.
Nastaje vreme pobuna.

182
 Samo, kako stupiti u njega? O d čega početi to novo vreme? Mi koji
smo okovani, mi koji smo u pipke upleteni, mi koji smo lišeni slobode
kretanja - od čega da počnemo?
Proste stvari u životu - daleko od toga da su najprostije. Po svoj
prilici, i u ITL se poneko domišljao da cinkaroše treba likvidirati. I onamo
bi se ponekad napravila klopka: oburva se drvo s kam are i - otpremi
špijuna u nabujalu reku. Nije se ni ovde bilo teško domisliti od kojih upravo
pipaka početi. I činilo se da je to svakome jasno. A - nije bilo nikome.
N eočekivano - samoubistvo. U režimki - baraka b r.2 - nađen je
obešen čovek. (Ja ću sve etape procesa početi da izlažem iz Ekibastuza.
Nije važno: i u drugim specijalnim logorima etape su bile iste!) A dm inistra­
cija se nije mnogo ožalostila, skinula ga je s petlje, odnela na smetlište.
A u brigadi šapat; bio je cinkaroš, vidiš. Nije se sam obesio. Obešen
je.
Pa sad ti vidi.
U logoru je mnogo podlaca, no najnajedeniji od svih, najgrublji,
najbezočniji je šef trpezarije Timofej S__ (ne krijem mu prezime, već ga
ne pam tim ). Njegova telesna garda su usopljeni kuvari moćnih čeljusti,
a prihranjuje i svu bulum entu dželata-dežurnih u trpezariji. Sam on i ova
bulum enta biju zekove pesnicama i toljagama. Jednom je, između ostalog,
bez ikakvog povoda, udario i jednog malog crnpurastog »klinju«. Navikao
se prosto da ne gleda koga bije. A taj klinac, ovde u specijalnom logoru nije
više tek »klinja«, on je - musliman. Muslimana u logoru ima dosta. Nisu oni
nekakvi tam o kriminalci. Pred zalaskom sunca mogu se videti u zapadnom
delu zone kako klanjaju (u ITL bi im se smejali, ovde - ne), sve dižući ruke
i čelom dodirujući zemlju. Imaju svoje starešine, u novoj atmosferi sigurno
i nekakav savet. I evo njihove odluke: osveta!
U rano jutro jedne nedelje, uvređeni s jednim odraslim Ingušem
prokradaju se u mangupsku baraku i, dok se mangupi još baškare u poste­
ljama, upadaju u sobu S . . . i s dva udara nožem brzu sređuju taj kvintal
mesišta.
Samo - kako je sve to detinja rabota! - Oni i ne pokušavaju da
maskiraju svoja lica, ni da um aknu. Pravo s leša, s krvavim noževima, sa
spokojstvom na duši od ispunjene dužnosti, oni odlaze u čuvarsku baraku
i predaju se. Biće im suđeno.
Sve to je - pipanje po mraku. Sve to se možda i u ITL moglo desiti.
M eđutim, građanska svest radi dalje: da nije ovo glavna karika od koje
treba početi kidati lanac?
»Ubij cinkaroša!« - to je ta karika! Kama u srce cinkaroša! Praviti
noževe i klati cinkaroše - eto šta treba!
Sada dok pišem ovu glavu, redovi humanističkih knjiga naklanjaju se
nada mnom s polica i m utno svickajući zlatom s oveštalih hrbata korica
prekorno mi trepću kao zvezde kroz oblak: na svetu ništa ne smeš dobijati

183
nasiljem! Potrgavši mač, nož, pušku - brzo se izjednačujemo s našim
ubicama i nasilnicima. Nasilju onda nikad k r a ja ...
Nikad k r a ja ... Ovde, za stolom, u toplom , u čistom, ja se potpuno
slažem.
Ali, hajde dobi dvadeset pet godina, zakrpi se nizašto s četiri brojke,
ruke drži stalno na leđima, budi jutrom i večerom pretresan, crkavaj na
radu, budi odvlačen u bur zbog prijava cinkaroša, padaj u zemlju da se
nikad više iz nje ne iskopaš —hajde sve to, pa da vidimo da ti se sve besede
velikih hum anista neće učiniti puko blebetanje sitih ljudi sa slobode?
N ikad kraja!... - a početka, može li početka biti? Hoće li nama
svanuti, ili neće?
Prignječeni narod je, međutim , zaključio: klin se klinom izbija.
I cinkaroši su ljudi, zar n e ? ... Čuvari obilaze barake i upozoravaju
nas na naređenje za sav Peščani logor: na jednom od ženskih punktova
(prem a godinama rođenja, vidi se koliko su mlade) devojke su vodile
antisovjetske razgovore. Preki sud od sudija tih i t i h . ..
Ove devojke što su šaputale na vagonetu i koje su već imale deset
godina jarm a — nekakva je strvina među njima, neka koja i sama vuče
jaram , ocinkarila! O tkuda pa sad da su cinkaroši —ljudi?!
Nije bilo sumnji u ispravnost. Pa opet, prvi koraci nisu nimalo bili laki.
Ne znam kako je i gde sve počelo (klanje je počelo u svim specijalnim
logorima, čak i u invalidskom Spasku!), ali kod nas je to počelo od dolaska
etape iz D ubovke, etape uglavnom Zapadnih U krajinaca, OUN-ovaca. Za
sav taj pokret oni su svugde mnogo učinili, oni su mašinu i pokrenuli. Etapa
iz D ubovke donela nam je bacil pobune.
Mladi silni momci, uzeti ravno s partizanskih staza i bogaza, oni su se
još u Dubovci bili osvrnuli, užasnuli se od mrtvog dremeža i ropstva - i latili
se noža.
U Dubovci se to ubrzo završilo pobunom , požarom i rasformiranjem
logora. M eđutim , logorski gospodari, samouvereni, zaslepljeni (trideset
godina nisu nailazili ni na kakav otpor, odvikli su se bili od njega), ni
najm anje se nisu pobrinuli da dovedene nam bundžije drže podalje od nas.
Razveli su ih po logoru, po brigadama. M etoda iz ITL: raspršiti da bi se
ugušio protest. No, u našoj sredini, koja se već čistila, ovo rasturanje samo
je pomoglo da sva masa pre plane.
Novajlije su izlazile na rad s brigadama, ali ga se prihvatale nisu, ili tek
toliko da se ne može reći da ga odbijaju. Oni bi se poizvrtali na suncu (bilo
je, kao naručeno, leto) i tiho razgovarali. Kad ih čovek sa strane pogleda,
mogao bi ih uzeti za kriminalce iz podzemlja*, tim pre što su bili jednako
mladi, uhranjeni, čvrste građe.

* U originalu: »B законе«. T o u jeziku podzem lja označava: vezan kriminalnim pravilima,

različitim od norm i ostalih ljudi, koje oni i ne smatraju ljudima. O va im pravila zabranjuju i da rade.

184
 Doneli su i oni svoj zakon, ali nov, čudan zakon: »Neka noćas umre
onaj čija savest nije čista!«
Sada su ubistva učestala više nego bekstva u njihovo najbolje vreme.
Izvršavana su sigurnom rukom i anonimno: niko se nije predavao s okrvav­
ljenim nožem, tvorac je i sebe i nož čuvao za drugi put. U omiljeno vreme,
u pet ujutru, u času kada usamljeni čuvar otvori baraku i produži do druge
a logoraši skoro svi spavaju, osvetnici pod maskama ulaze tiho u označenu
sobu, prilaze označenom vagonetu i izdajnika, koji se probudio i vapi, ili se
još nije probudio, neum itno ubijaju. I pošto se uvere d a je mrtav, poslovno
se udalje.
Oni su pod maskam a i brojevi im se ne vide, ogrnuti su ili prekriveni.
No i kad bi ih ко od suseda žrtve i prepoznao po stasu ili držanju, ti ne samo
da nisu sami žurili da to prijave, nego čak ni na saslušanjima, čak ni pred
pretnjam a kum a nisu popuštali, već su ponavljali: ne pa ne, ništa čuo, ništa
video. I to ne samo po onoj prostoj, staroj istini svih ugnjetenih, da nebojšu
psi najpre ujedu već i da bi spasli goli život! Jer bi saopštilac imena sledećeg
jutra u pet sati bio i sam ubijen, ništa mu operova blagonaklonost ne bi
pomogla.
Tako su ubistva (m akar da ih još nije bio ni pun desetak) postala
norm alna, obična pojava. Logoraši bi na umivanju ili na primanju jutarnjeg
sledovanja pitali jedan drugoga: je Г danas neko ubijen? U ovom jezivom
sportu uši logoraša slušale su podzemni gong pravde.
Sve se vršilo potpuno tajno. Neko (ко je priznat kao autoritet) bi
negde nekom e samo rekao: o v o g a ! Dalje nije bila njegova stvar ко će
ubiti, kada, gde će naći nož. A bojevici, čiji je to bio posao, nisu znali ко je
sudija čiju presudu treba da izvrše.
I m ora se priznati da je, uprkos nepostojanju dokumentacije о doušni­
cima, ovaj nekonstituisani, nelegalni i nevidljivi sud sudio daleko tačnije,
s daleko manje grešaka od svih poznatih nam sudova, trojki, vojnih veća
i OSO.
Seča, kako je kod nas nazivana, krenula je nezaustavljivo i prešla i na
obdanicu, zamalo postala javna. Mali pegavi »starešina barake«, bivši važni
rostovski enkavedeovac, poznata gnjida, ubijen je u nedelju, u toku dana,
u prostoriji s kiblom. Običaji su postali tako okrutni da su ljudi navalili
u gomili onam o da bi videli leš u krvi.
Posle toga, goneći izdajnika koji je izdao potkop pod zonom iz
režim ke-barake b r.8 (administracija, koja se već bila dosetila jadu, bila je
u nju sterala glavne Dubovce, ali je seča i bez njih izvrsno išla), osvetnici su
usred bela dana jurnuli preko zone; cinkaroš pred njima - u štapsku baraku;
oni za njim; on - u kabinet načelnika logorskog odeljenja, užirenog majora
M aksimenka; oni - ni pet ni šest - za njim! U tom mom entu majora je
u njegovoj fotelji brijao logorski brica. Major je, po logorskim pravilima da
se u zoni ne sme nositi oružje, bio bez oružja. Videvši ubice s noževima,
skočio je prestravljeno ispod britve i stao moliti, misleći da hoće njega da

185
zakolju. S olakšanjem je video da na njegove oči kolju cinkaroša. (Na
majora niko nije ni kretao. Stav pokreta bio je: klati samo cinkaroše,
a čuvare i vlasti ne dirati.) Ništa zato - major je neobrijan, s belim ogrtačem
na ram enim a, skočio kroz prozor i pojurio prem a stražari unezvereno
vičući: »Kula, pucaj! Kula, pucaj!« Ali kula nije p u c a la ...
Desio se i slučaj kada se nedoklani cinkaroš istrgao i onako izranjavan
utekao u bolnicu. O nam o je operisan, prevezan. No, ako se i major prepao
noževa, kako da doušnika spase bolnica? Dva-tri dana kasnije bio je doklan
na bolničkom k rev etu ...
Na pet hiljada ljudi bilo je ubijeno nešto oko dvanaest, no sa svakim
udarom noža odlepljivali su se i otplitali pipci koji su se bili uhvatili oko nas
i bili nas spleli. Nastajao je čudno divan povetarac! Spolja smo i dalje bili
zatvorenici i logoraši; u stvari, bili smo postali slobodni —slobodni jer smo
prvi put u našem životu, otkako ga pam tim o, počinjali da otvoreno i javno
govorimo sve što mislimo! Ko tako nešto nije doživeo ne može to ni da
zamisli!
Cinkaroši - nisu više cinkarili...
Do tada operativno odeljenje moglo je koga je htelo ostaviti za dan
u zoni i satima s njim razgovarati - prim ati potkazivanja, davati nove
zadatke, raspitivati se za logoraše koji nisu kao ostali, te - iako do sada nisu
ništa učinili - mogu učiniti, mogu postati centri budućeg otpora.
I naveče bi došla brigada, i brigadisti bi postavili pitanje: »Što su te
zvali? I ovaj bi uvek - istinu li, laž li - odgovorio: »Pa, pokazivali mi
fotografije...«
I stvarno, u godinama posle rata mnogim zatvorenicima su pokazivane
fotografije radi toga da prepoznaju lica koja su u ratu mogli sresti. Samo,
svima pokazivati - to nije bilo moguće, nije imalo svrhe. A to su, eto,
navodili svi — i ispravni, i neispravni. Podozrenje među nama je bilo
posejano i svako je bio prim oran da se zatvori.
A sada se vazduh čistio od podozrenja. Sada ako bi operčekisti kome
i naredili da izostane sa zbora —on ne bi ostao! Neverovatno! Neviđeno-
-nečuveno za sve godine istorije ČK-GPU-M VD: onaj koga bi pozvali nije se
više lom atao kao na pogibiju к njima, ni grabio s uslužnom njuškicom, već
bi ponosno - gledali su ga drugovi! - odbio da pođe! N eka nevidljiva vaga
klatila se u vazduhu nad zborom. Na jednom tasu bile su potrpane sve
znane aveti: isledničke kancelarije, pesnice, palice, besana stajanja, stojeći
boksovi, memljivi zatvori, pacovi, stenice, sudovi, druga i treća kazna. No,
sve to nije pogađalo u istom trenutku, taj mlin za mlevenje kostiju nije
mogao prožderati sve skupa i za jedan dan obraditi. I posle njega ljudi su
mogli ostati u životu - svi što ih je ovde, prošli su kroz njega. *"
A na drugom tasu vage bio je samo jedan, jedan jedini nož, ali - tebi
nam enjen, tebi koji popustiš! O n je nam enjen za tvoje srce, i ne bilo kada,
ne - sutra u rasvit, i sve sile ČKGB neće te spasti njega! Nije baš
predugačak, ali - tam an da ti se zarije u rebra! Nema ni baš pravu dršku,

186
tek neku izolacionu traku om otanu oko čeličnog pruta - no dovoljno da nož
ne isklizne iz ruke!
I - ova životvorna pretnja je pretezala! O na je svima slabima davala
snagu da otkači pijavice sa sebe i pođe za brigadom. (O na im je uz to bila
i dobro opravdanje: ja bih ostao, druže šefe, ali sam se bojao n o ž a ... on
vama ne preti, vi ne možete ni zam isliti...)
I više od toga. Ne samo da su ljudi prestali da se odazivaju na pozive
operativnih delegata ili drugih gospodara logora, sada su se čuvali i da bilo
kakav koverat ili ispisan listić ubace u poštansko sanduče što je bilo
postavljeno u zoni, ili u sandučad za žalbe visokim ustanovama. Pre nego
što će ubaciti pismo ili molbu, zamolili bi nekoga: »Na, pročitaj, da vidiš da
nije dostava. H ajd’mo zajedno da ubacimo.«
Vlast je oslepela i ogluvela. I trbuljati major i njegov isto tako trbuljati
pom oćnik, kapetan Prokofjev, i svi čuvari slobodno su se kretali po zoni,
nije im ništa pretilo, zalazili su među nas, posmatrali nas - a ništa nisu
videli! Jer, čovek u uniformi bez doušnika ne može ništa ni videti ni čuti:
kada on prilazi, ljudi zaćute, obrnu se, sakriju, udalje s e ... Negde, tu
u blizini, umiru od želje da izdaju drugove verni izveštači, ali nijedan od njih
ne daje čak ni tajni znak.
O tkazao je da funkcioniše i ovaj informativni aparat, na kojem je
jedino i počivala desetlećima slava svemogućih i svevidećih Organa.
Na izgled, iste brigade su odlazile na iste objekte. (Uostalom , sada
smo se dogovarali da se i stražarima suprotstavljamo, da im ne dozvolja­
vam o da petorke u stroju popravljaju, da nas prebrojavaju u maršu,
i uspevalo je! - Cinkaroša među nam a nije više bilo, a i straža je bila malo
ojavašila.) Radili smo koliko da obavezu ispunimo. Vraćali se i puštali
čuvare da nas pretresaju kao i ranije (noževi, ipak, nikada nisu nalaženi!).
U stvari, ljude više nisu vezivale brigade, te veštačke tvorevine adm inistra­
cije, nego sasvim druge društvene veze, nacionalna pripadnost, pre svega.
Rodili su se i učvrstili za dostavljače nedostupni centri: ukrajinski, objedi­
njeni muslimanski, estonski, litvanski. Njih niko nije birao, no oni su se
tako pravično - po kriterijima starosti, mudrosti, stradanja - sastavljali da
im autoritet za odnosnu naciju nije mogao doći u pitanje. Pojavio se
i objedinjeni konsultativni organ, nešto kao »Sovjet nacionalnosti«.*
V rem e je za neke ograde. Nije sve bilo tako glatko i čisto kako se m ože učiniti dok se
opisuje glavni pravac. Postojale su suparničke grupe »umerenih« i »ekstremista«. Igrale su
ulogu, naravno, i ličnć simpatije i antipatije, i igra samoljublja onih koji su želeli da uskoče
m eđu »vođe«. Mladi pastuvi - »bojevici« bili su daleko od političke svesti, bilo ih je i koji su
za svoj »rad« bili spremni da traže poboljšanu ishranu, pa i da zaprete ravno kuvaru bolničke
kuhinje, to jest da traže da budu prihranjivani na račun sledovanja bolesnika, a kad im ovaj
odbije - da ga ubiju, bez odobrenja ikoga od moralnih sudija: navika je u njima, maske
i noževi u rukama. Jednom reči, u tom zdravom jezgru počinjala je da vrti i crvotočina
- obavezni, stari, opšteistorijski pratilac svih revolucionarnih pokreta!

* Sovjet nacionalnosti je drugi dom V rhovnog sovjeta, koji predstavlja nacije.

187
 A jednom je, prosto tako, došlo do greške: prepredeni cinkaroš nagovorio je
dobrodušnog argata da izm ene ležajeve — i jadnik je ujutru bio zaklan.
N o , bez obzira na ova odstupanja, opšti pravac bio je jasno održan, nije bilo mesta
zbrci. Postignuti učinak kod ljudi bio je onaj koji je tražen.

Brigade su ostale iste i isti broj u njima; samo, gle čuda: u logoru je
nastala nestašica brigadira! - pojava neviđena u Gulagu. Najpre je njihovo
osipanje izgledalo prirodno: neko je otišao u bolnicu, neko u logorske
radionice, nekom e došlo vreme da se oslobodi. M eđutim, ranije su rukovo­
dioci radova imali u rezervi žednu gomilu kandidata za brigadirstvo, koji su
nudili kom ad slanine, d žem p er. .. Sada ne samo da kandidata nije bilo nego
je bilo i takvih brigadira koji su svakog dana čučali u proizvodno-planskoj
službi moleći da što pre budu smenjeni.
Dolazilo je tako vreme kada su stari brigadirski metodi - teranje
argata u grob - nepovratno otpadali, a nove svako nije umeo ni mogao da
nađe. U skoro je za brigadire došlo takvo vreme da je rukovodilac radova
dolazio u sobu brigade da popuši, porazgovara, i prosto molio: »Momci,
bez brigadira, znate, ne ide, bruka jedna! Izaberite vi sami nekoga, mi
ćemo ga odm ah postaviti!«
Ovo je krenulo posebno onda kada su brigadiri počeli da beže u bur da
bi u kam enom zatvoru našli zaštitu! I ne samo oni - beže i poslovođe-
-krvopije, kao A daskin; cinkaroši, kada bi osetili da će biti otkriveni ili da
su na redu na spisku, i oni bi se prepali i bežali! Još koliko juče junačili su se
kod ljudi, još koliko juče ponašali su se i govorili kao da odobravaju sve što
se zbiva (pokušaj sada drukčije među zekovima!), još sinoć su noćili u istoj
baraci (možda spavali, a možda samo napeto bdeli, spremni za odbranu
i zaklinjući se da će im to biti poslednja noć u baraci) —a danas ih više nema!
Samo se dežurnom izda naređenje: stvari toga i toga odneti u bur!
Bilo je to novo i jezivo-veselo vreme u životu specijalnih logora!
Nismo više mi bežali —utekli su oni. Oni su nas od sebe očistili! Neviđeno,
nemoguće vreme na zemlji: čovek s nečistom savešću ne može spokojno
poći na počinak! Osveta te ne stiže na onom svetu, niti pred sudom istorije,
već ti opipljiva, živa odmazda u osvit zore prinosi nož pod grlo. Ovo se
jedino u bajci može zamisliti: zemlja pod nogama časnih je meka i topla;
pod nogam a izdajnika — sama igla i žeravica! Ovo se može poželeti
prostorim a preko žice, našoj slobodi, koja ovakvo vreme nikada nije videla
i m ožda ga nikada neće ni videti.
Strašni kameni bur, već odavno proširen, dograđen, s malim prozorči-
ćima, s brnjicama, memljiv, hladan, mračan, okružen čvrstom ogradom od
dasaka debljine četiri centa, bez zvirke - bur što su ga logorski gospodari
tako prilježno priprem ali za one što odbijaju da rade, za begunce, za
bundžije, za smeone - postao je odjednom prihvatilište za penzionerski
odm or špijuna, krvopija i nitkova svake vrste!
Ne možemo poreći dovitljivost onome ко se prvi dosetio da utekne
kod čekista i da za svoju dugu vernu službu zatraži pred narodnim gnevom

188
 utočište u kam enom sanduku. Da izrodi sami traže što čvršći zatvor, da
beže ne iz zatvora već u zatvor, da se dobrovoljno odriču čistog vazduha
i sunca - tako nešto istorija, izgleda, nije zabeležila!
Upravnici i operi su se nad prvima smilovali i prihvatili ih: kako-tako,
svoji su ljudi. Dali im najbolju prostoriju u buru (logorska spadala nazvala
su je ćelija-garderoba), dali im slamarice, naredili da im se bolje loži,
odredili za njih jednosatnu šetnju.
No, za prvim domišljanima krenuli su drugi, manje domišljati, ali
jednako željni života. (Neki su i u bekstvu nastojali da sačuvaju obraz: ко
zna, može opet doći vreme da se vrate zekovima? A rhiđakon Rutčuk
utekao je u bur tako što mu je inscenirano hapšenje: pošto je dat znak za
spavanje, u baraku su ušli čuvari, odigrali scenu žestokog pretresa s istresa-
njem slamarica, »uhapsili« Rutčuka i odveli ga. No, logor je sa sigurnošću
saznao da i gordi arhiđakon, ljubitelj kičice i gitare, sedi u teskobnoj »ćeliji-
-garderobi«.) U njoj ih već ima više od deset, više od petnaest, od dvadeset!
(»Brigada M ačehovskoga«, tako su je još nazvali, po prezimenu komandira
disciplinskog režim a.) Već se m ora osnivati nova ćelija, što znači smanjivati
produktivna površina bura.
Ipak, cinkaroši su potrebni i korisni samo dok su u masi i dok nisu
otkriveni. O tkriveni cinkaroš ne vredi ni prebijene pare, on u tom logoru
dalje ne može da služi. Od toga časa džaba ćeš ga samo u buru hraniti, on
nije u proizvodnji, ne zarađuje hleb. Ne, stvarno, i blagočinstva MVD
moraju imati granica!
I - bujica onih što traže spas je zaustavljena. Ко je zakasnio, morao je
ostati u ovčijoj koži i čekati nož.
Doušnik je kao mlinar: kad ti treba - gde si, Melja? Kad ne treba - ко
bi Melja?
Vlasti su se brinule kako da preduzm u protivm ere, kako da zaustave,
kako da slome strašni pokret. Prvo čega su se, po navici, latile bilo je
pisanje zapovesti.
Našim duše-i telobrižnicima bilo je više od svega stalo da naš pokret
ne priznaju za politički. U groznim zapovestima (čuvari su išli iz barake
u baraku i čitali ih), sve što se zbivalo nazivano je banditizam. Tako je, valjda,
bilo prostije, jasnije, prisnije. Nije bilo davno kada su nam slali bandite
pod etiketom »političkih«, a evo sada politički - prvi politički! - postaju
»banditi«. N esam ouvereno se objavljivalo da će ti »banditi« biti otkriveni
(do sada nijedan jedini) i (ovde još nesamouverenije) - streljani. Zapovesti
su još pozivale logorske mase da osude bandite i povedu borbu protiv njih.
Logoraši bi saslušali i s podsmehom se razišli. U tome što su se oficiri
disciplinskog režima plašili da ono što je političko krste kao političko (iako
se punih trideset godina istraga sastojala u pripisivanju »politike«), mi smo
osetili njihovu slabost.
I jeste bila slabost! Nazvati pokret banditizam bila je prosta smicalica:
logorska administracija je ovako skidala odgovornost sa sebe: kako je

189
mogla dopustiti politički pokret u logoru?! Prednost takvog objašnjenja
i njegovu neophodnost prihvatili su i viši organi: oblasne i logorske uprave
M VD, G lavna uprava, samo M inistarstvo. Sistem koji se, u samoj suštini,
boji informacija voli da sebe laže. D a su ubijani čuvari i oficiri discipline,
tada bi bilo teško izbeči član 58-8, teror, ali u tom slučaju lako bi se dobila
mogućnost upražnjavanja streljanja. Sada su, pak, nazirali zgodnu priliku
da sve što se dešava u specijalnim logorima prekroje u rat protiv kučaka,
koji je baš u to vreme potresao ITL, a koji je upravo rukovodstvo GULaga
bilo zakuvalo.
»R at kučkama« bio bi dostojan zasebne glave u ovoj knjizi, ali za to bi se moralo
tražiti još m nogo materijala. Čitaoca ćem o uputiti na istraživanja Varlama Salamova
- Ogledi iz sveta kriminala, premda su i ona nepotpuna.
U kratko, »rat kučkama« planuo je negde ok o 1949 (ne uzimajući u obzir neprekidna
pojedinačna klanja izm eđu lopova i kučaka). U godinam a 1951—52, rat je harao. Svet
kriminala bio se pocepao na razne boje: osim upravo kriminalaca i kučaka, još i: »bezgra­
nični« (»bezgranični lop ovi«), »m ahnovci«, »uporni«, »pivovarovci«, »crvenkapice«, »pet-
ljostiskavci«, »s ćuskijom о pasu« i drugi.
U to vrem e, rukovodstvo G U L aga već se bilo razočaralo u nepogrešivu teoriju
0 prevaspitanju kriminalaca i, po svoj prilici, odlučilo da se oslobodi tog balasta, igrajući na
pod eli, pom ažući čas jednu čas drugu grupu, uništavajući ih njihovim sopstvenim noževim a.
Klanica je radila m asovno, i otvoreno.
U b ice su se kasnije prilagodile: ili više nisu ubijale svojim rukama ili bi, kad bi sami
ubili, primorali druge da preuzmu krivicu na sebe. Tako bi mladi bitovici, ili bivši vojnici
1 oficiri, iz straha da sami ne budu ubijeni, sebe teretili za tuđe ubistvo i dobijali po 25 godina
po razbojničkom članu 59-3; ovi i sada leže. D ok su lo p o v i-v o đ e grupacija, po »Vorošilovlje-
voj« amnestiji 1953. godine, izišli čisti iz logora. (Ipak, ne očajavajmo: oni su otada ne
jednom dopali zatvora.)
Kada se u našoj štampi obnovila sentim entalna moda priča о »prekovavanju«, na
novinske stupce je prodrla i informacija - najzamućenija i najlažljivija, naravno - о klanju
u logorim a, pri čem u su nam erno bili sakriveni (od očiju istorije) i »rat kučkama« i »seča«
u specijalnim logorim a, i svako drugo klanje uopšte. Logorska tem a interesuje svakoga,
ovakvi članci se žedno čitaju, no iz njih se ništa ne m ože razabrati (zato se tako i pišu). E vo,
novinar Galič objavio je, u julu 1959, u Izvjestijama nekakvu sumnjivu »dokumentarnu«
pripovest о izvesnom K osihu koji je, tob ože, ganuo Vrhovni sovjet pism om iz logora,
a pism o je im alo 80 kucanih strana. (1. O dakle pisaća mašina? D a nije od operativnog
delegata? 2. К о će mu čitati 80 stranica? U Sovjetu i posle prve zevaju, ne prestaju.) Taj
Kosih im ao je da leži 25 godina, druga logorska kazna. Za koje logorsko d elo, zbog čega —tu
G alič, po opštoj navadi naših novinara, odmah postaje mutan i nerazumljiv. N ikako da
uhvatim o je li Kosih počinio ubistvo »kučke«, ili političko ubistvo doušnika. N o , u tom e
i jeste ono glavno: kada se sada na to vraćam o, sve se trpa na istu gomilu sa istim im enom
- banditizam . E vo kako prestonički list to naučno objašnjava: »Berijini poslušnici (sva ljaga
na m aga, on mora sve podneti!) harali su tada ( a d o tada, a s a d a ?) u logorim a. Strogost
zakona zam enjivalo je bezakonje pojedinih ljudi (kako? —uprkos jedinstvenim instrukcijama?
- k o b i se usudio?) koji su bili dužni da ih sprovode u život. O n i s u , n a s v a k i n a č i n ,
p o t p i r i v a l i n e p r i j a t e l j s t v a (razređivanje moje. To je istina. - A . S.) m eđu raznim
grupama zekova. (K orišćenje doušnika isto tako ulazi u tu fo r m u la ciju ...) D ivlje nem ilo­
srdno, veštački podgrevano neprijateljstvo.«
Zaustaviti logorska ubistva dvadeset petogodišnjim kaznama, koje su ubice i bez toga
im ale, pokazalo se, naravno, nem ogućim . Stoga je , 1961, izdat dekret о streljanju za

190
logorsko ubistvo - pa i za ubistvo cinkaroša, razume se. Staljinovim logorim a je falio još
sam o ovaj Hruščovljev dekret!

Oni su se tako prali. Ali se tako i lišavali prava da streljaju logorske

ubice, lišavali su se, znači, i efikasnih protivmera. Zato i nisu mogli da se
uspešno suprotstave narastajućem pokretu.
Dnevne zapovesti nisu pomagale. Logorske mase nisu ni kretale da
osuđuju i bore se umesto svojih gospodara. N aredna mera bila je prevođe­
nje celog logora na disciplinski režim! To je značilo: sve budno slobodno
vrem e, osim vrem ena kada se izlazi na rad, i čitav nedeljni praznik bili smo
obavezni da sedimo pod ključem, kao u zatvoru, da nuždu obavljamo na
kibli, pa čak i hranu da dobij amo u barakam a. Počeo se i čorbuljak i kaša
raznositi u velikim buradim a, a za to vreme trpezarija je zvrjala prazna.
Disciplinski režim je bio težak, samo nije se dugo održao. Na poslu
smo počeli raditi posve lenjo i trust za eksploataciju uglja je zakukao.
A najvažnije je bilo to što je na čuvare sada pao četvorostruko veći teret:
morali su da jurcaju s kraja na kraj logora s ključevima - čas da bi požarne
puštali s kiblom iz barake i u baraku, čas da bi nadzirali izdavanje hrane, čas
da bi propraćali grupe u am bulantu i iz ambulante.
Cilj administracije bio je da nas ovakvim kinjenjem natera da se
pobunim o protiv ubistava i izdamo ubice. M eđutim, svi smo mi već bili
spremni da se pomučimo ali izdržimo - vredno je i bilo! Bio je i ovaj cilj:
u zatvorene barake ne mogu ući ubice iz drugih baraka, tako će svako svoje
lakše naći. No, ubistvo se desilo opet, a niko ni čuo ni video. Nekome i na
poslu razbijena glava - tam o već nikoga ne možeš sačuvati zatvaranjem
baraka.
Disciplinski režim je ukinut. Um esto njega palo im je na pam et da
grade »veliki kineski zid«. Bio je to zid debljine dva ćerpiča i visine četiri
m etra, proveden preko sredine zone s namerom da je podeli na dva dela, ali
ostavljajući zasad jednu brešu. (Ovo je bila zamisao za sve logore, ovakvo
cepkanje velikih zona u male obavljalo se i u mnogim drugim.) Kako trust
ovaj posao nije mogao da plaća - on za naselje van žice nije imao nikakvog
smisla - sav je teret - i priprem anje ćerpiča, i njegovo prevrtanje na suncu,
i donošenje do zida, i samo zidanje - pao na naša leđa, na naše nedeljne
praznike i na večernje (letnje, obasjane suncem) časove što su nam ostajali
po povratku s rada. Teško, vrlo teško nam je padao taj zid, bilo nam je
jasno da vlasti smeraju neku pakost, ali raditi smo morali. Naše oslobođenje
bilo je nedovoljno: slobodni su nam bili tek glava i usta; od ram ena do dole,
mi smo se i dalje batrgali u blatu ropstva.
Sve te m ere - preteče zapovesti, disciplinski režim, zid - bile su grube,
u potpunosti u zatvorskom duhu. Samo, šta je sad ovo? Iznebuha, pozivaju
jednu brigadu, pa drugu, pa treću u sobu fotografa i fotografišu, i to
ljubazno, ne s brojem-ogrlicom za pse na grudima, ne s određenim okreta­

191
jem glave - ne, sedi kako te volja, gledaj kud te volja. I iz »neoprezne«
rečenice rukovodioca KVČ argati saznaju da se to »snima za dokumenta«.
Z a dokum enta - za kakva? Kakva su dokum enta potrebna logorašu?
Lakoverni se uzbuđuju: a šta ako to spremaju propusnice za prevođenje
u status slobodnjaka? I li...? I li...
Jedan čuvar se vratio s odm ora i drugom čuvaru (u prisustvu logoraša)
glasno priča da je na putu video cele kompozicije oslobođenika: idu kući,
s transparentim a, sa zelenim granama.
G ospode, kako srce bije! Pa i vreme je, davno je bilo vreme! Pa, to je
trebalo odm ah posle rata! Može li biti da je počelo?
Priča se da je neko dobio pismo od svojih: komšije su mu već
oslobođene, već su kod kuće!
Pa - jednu od fotografisanih brigada pozivaju na komisiju. Jedan po
jedan! Iza crvenog stolnjaka, ispod Staljinovog portreta, sede naši iz logora,
ali ne sami: još dva neznanca, jedan Kazahstanac, drugi Rus, oni u našem
logoru nikada nisu bili. Drže se poslovno, kao veselo, popunjavaju upitnik.
Im e i prezime, prezime po ocu, godina i mesto rođenja; a dalje, umesto
očekivanih: člana, dužine kazne, isticanja kazne - porodično stanje,
podrobno: žena, roditelji, deca, ako ih ima, i kojeg uzrasta, gde svi žive,
žive li zajedno ili odvojeno? I sve se zapisuje!. .. (Čas jedan čas drugi član
komisije opom ene zapisničara: i to, i to zapiši!)
Čudna, bolna i - prijatna pitanja! Najokorelijem postaje od njih toplo
na srcu, hteo bi čak i da zaplače! G odinam a i godinama on ne čuje drugo do
isprekidano džavkanje: član?, kazna?, osuđen od koga? - a najednom pred
njim nimalo zli, ozbiljni čovečni oficiri, i oni, bez žurbe, sa saosećanjem
- da, sa saosećanjem - pitaju ga о onome što je tako daleko, čega se i on
sam plaši da se dotakne, tek ponekad susedu na ležaju kaže reč-dve,
najčešće ni t o . .. I ti oficiri (ti si zaboravio, ili mu sada praštaš, da ti je evo
baš ovaj stariji poručnik prošli put uoči godišnjice oktobarske revolucije
oteo i pocepao porodičnu fotografiju. .. ) - ti oficiri, kad čuju da ti se žena
preudala a otac oslabio, ne nadaš se više da ćeš videti sina, samo tužno
mljacnu, zgledaju se, odm ahnu glavom.
Pa, oni i nisu loši, i oni su ljudi, samo im je služba p seća. . . I, pošto se
sve zapiše, poslednje pitanje, koje svakome postavljaju je:
- A gde bi ti želeo da živiš? . . . Tamo gde su ti roditeji ili gde si pre
živeo?. ..
- Kako? - razrogači zek oči. - J a . .. - u sedmoj b araci...
- M a, mi to znamo! - smeju se oficiri. - Mi pitamo: gde bi ti želeo da
živiš? A ko bi, recimo, bio oslobođen - za koje mesto pisati dokumenta?
Pred očima logoraša se okrene sav svet, rasprsne se sunce u hiljadu
kom ada, zaigraju hiljade d u g a ... Njegova glava zna da je to samo san,
bajka, da tako nešto ne može biti, kazna mu je dvadeset pet, ili deset, ništa
se nije prom enilo, on je još sav umackan u glinu, u glinu će i sutra - ali tu

192
pred njim sedi nekoliko oficira, dva m ajora, njima se nikuda ne žuri, oni
saosećajno ustrajavaju:
- Gde bi, gde? Reci samo!
Srce —da mu iskoči iz grudi, talasi topline i zahvalnosti ga zapljuskuju,
a on, kao zajapureni dečak kad izusti ime svoje devojčice, odaje tajnu svoga
srca - gde bi želeo da dokrajči mirno ostatak svojih dana, kad ne bi bio
ukleti robijaš s četiri broja na sebi.
I oni zapisuju! I traže da se pozove sledeći. A on, polusumanut,
izleteo u hodnik i priča drugovima šta je bilo.
Brigadisti jedan po jedan ulaze i odgovaraju na pitanja prijateljski
raspoloženih oficira. I tek ako se jedan od pedeset iskrevelji:
- Ovde u Sibiru je sve dobro, jedino što je klima prevruća. Bi li moglo
iza polarnoga kruga?
Ili:
- U logoru se rodih, u logoru ću um reti, bolje mesto ne znam.
Porazgovarali ovako s dve-tri brigade (u logoru ih ima dvesta).
Uzbunio se logor nekoliko dana, ima se oko čega i prepirati, iako teško da
nas i polovina u to veruje, prošla su, davno su prošla ta vremena! Njih
fotografisanje ništa ne staje - šta da staje škljocanje na praznu kasetu! No,
ni oni, da sede ovako zajedno i da tako srdačno ispituju sva ta ništavila,
strpljenja nisu imali. E pa, ako oni strpljenja nisu imali, ni mi ne možemo
ništa očekivati od te bestidne ujdurme.
(Pa ipak, m oram o priznati: kakav uspeh! Logori sa svirepim režimom
stvoreni su - za večito, nego šta? - 1949. godine. A već 1951, gospodari su
prinuđeni da se igraju ovakve priredbe prisnosti. Koji ćeš bolji dokaz
uspeha? Zašto u ITL nikada nisu morali pribegavati ovakvoj igri?)
Noževi su opet zablistali.
I gospodari odlučili: kupiti. Bez cinkaroša nisu mogli znati koga baš,
no svejedno neke sumnje i neka domišljanja su postojali (a možda je i neko
tajno otkucao).
D ošla tako dva čuvara u baraku, posle rada, onako kao i svakog
drugog dana, i rekli: »Spremi se, idemo.«
A zek se osvrnuo na drugove i rekao:
- Ne idem.
I stvarno - u tom običnom prostom uzimanju ili hapšenju, kojem se mi
nikada ne protivimo, na koje smo se kao na samu sudbinu navikli, u njemu,
eto, ima i takva mogućnost: ne idem! Naše oslobođene glave sada su to
shvatale!
- Kako to: ne idem? - prišli čuvari pobliže.
- Tako, prosto: ne idem! - odlučno odvratio zek. - Meni ni ovde nije
loše.
- A kuda m ora on ići?. .. A zašto mora ići?. . . Mi ga nećemo d a ti!...
Nećemo d a ti!. . . Odlazite! - zagrajalo sa svake strane.
Čuvari se okrenuli-obrnuli, pa otišli.
13 Arhipelag Gulag, 3 193
 Oprobali u drugoj baraci - doček isti.
I videli kurjaci da mi nismo više one stare ovčice. D a odsada moraju
hvatati ili na prevaru, ili na stražari, ili jednog ćelom patrolom. Iz mase - to
više ne ide.
I mi, oslobođeni od gadluka, izbavljeni od nadgledanja i prisluškiva­
nja, mi se osvrnuli oko sebe i videli, dobro videli da smo —na hiljade! Da
smo - politički, da se već možemo suprotstavljati!
K ako je samo tačno bila izabrana ona karika za koju je trebalo vući
lanac da bi pukao - cinkaroši, uhode, izdajnici! Sami smo sebi život trovali.
Kao na drevnim žrtvenicima, prolila se njihova krv da bismo mi bili
oslobođeni od teškog prokletstva.
Revolucija je narastala. Njen povetarac, koji kao da je neko vreme
zam irao, sada nam se sručio u pluća kao uragan!
 G lav a 11

KIDAMO LANCE, SVE PIPAJUĆI U MRAKU

Sad kada se među nam a i našim tutorim a produbio jarak i postao

šanac, stajali smo svako na svojoj škarpi i odmerali se: šta d alje?...
N aravno, to da smo »stajali« samo je stilska figura. Mi smo svako­
dnevno išli na rad s našim obnovljenim brigadirima (s novima koje smo
birali tajno i koje smo ubedili da rade za zajedničku stvar, ili sa starima ali
neprepoznatljivo predusretljivim a, druželjubivima, pažljivima). Na zbor
nismo zakašnjavali, jedan drugome nismo podvaljivali, onih koji odbijaju
da izlaze na posao nismo imali, s posla smo donosili dobre rezultate, tako
da su gospodari, čini se, mogli nam a biti sasvim zadovoljni. Mogli smo i mi
s njima: bili su zaboravili da se deru, da prete, nisu više vukli u zatvor za
svaku sitnicu i nisu zapažali da pred njima ne skidamo kapu. Major
M aksimenko prespavao bi jutarnji zbor, a uveče voleo da dočeka kolone
kod stražare i, dok mi tapkam o pred kapijom, da se malo pošali s nama.
G ledao je na nas sa sitom dobrodušnošću, onako kako bi ukrajinski seljak,
negde tam o u Tavriji*, mogao posm atrati kako mu iz stepe dojavljuju
nebrojena stada. Čak su nam i neke nedelje počeli prikazivati i filmove.
Jedino što su nas, po starom , iscrpljivali izgradnjom »velikog kineskog
zida«.
I pored svega, i mi i oni smo napregnuto razmišljali: a šta dalje? Dalje
ovako nije moglo: i nam a malo, i njima malo. Neko je morao prvi da udari.
Samo, šta smo mi više mogli tražiti? Govorili smo glasno, nimalo se ne
osvrćući da nas neko ne čuje, sve što smo želeli, sve što je iskalo da iziđe iz
nas. (O kušati slobodu reči, čak i samo u logoru, čak i kad je od života dosta
minulo, bilo je slatko!) No, da li smo se mogli nadati da tu slobodu
proširimo i preko žice, ili da sa njom pođem o tamo? Ne, to je jasno. Kakve
smo druge političke zahteve mogli istaći? Ni zamisliti ih nismo mogli! Da
i ne govorimo da bi to bilo bez svrhe i nade - nismo ih ni zamisliti mogli!
Nismo mogli iz našeg logora tražiti ni da se zemlja uopšte prom eni, ni da se
ona odrekne logora: s takvim zahtevima nas bi zasuli avionskim bombama.
Bilo je prirodno da možemo zahtevati da se izvrši revizija naših dela,
da nam se skinu nepravične, ni zbog čega izrečene kazne. No i to je bilo

* N a Krimu.

13* 195
beznadežno. U smrdljivoj atmosferi terora većina naših dela i naših kazni
sudijama je izgledala potpuno ispravna, i još su, manje-više, i nas bili u to
ubedili! A zatim, ponovno razm atranje dela bilo bi u neku ruku nestvarno,
za gomilu neopipljivo, na reviziji bi nas lakše od svega mogli obmanuti,
obećavati, razvlačiti, upućivati komisije za obnavljanje istrage, što se moglo
vući godinama. A ako bi nekoga čak iznenada oslobodili i odveli, kako
bismo mi mogli znati da ga ne odvode na streljanje, ili u drugi zatvor, ili na
izdržavanje druge kazne?
Nije li komedija s »komisijom« već pokazala koliko je sve to moguće
uprizoriti. Priprem ali se, eto, da nas i bez revizije puste k u ć a m a ...
U nečemu smo se svi slagali, dvoumljenja nije moglo biti, a to se ticalo
ukidanja svega što nas je unižavalo —da se barake po noći ne zaključavaju
i da se odustane od kible; da se skinu s nas brojevi; da naš rad ne bude
potpuno besplatan; da dobijemo pravo da pišemo dvanaest puta godišnje.
(Pa opet, sve to, čak i 24 pisma godišnje, sve to smo imali u ITL - pa je li
nam u njima bilo života?)
A da se borim o za osmočasovni radni dan —u tom e jednodušnosti nije
ni b ilo ... Toliko smo se bili odvikli od slobode da nas ona, štaviše, nije ni
privlačila. ..
Razmišljalo se i о putevima: kako istupiti? Šta raditi? Bilo nam je
jasno da golim rukam a protiv savremene armije ništa ne možemo, zato smo
izabrali ne put ustanka s oružjem već put štrajka. Za vreme njega možemo,
na prim er, sami sa sebe potrgati brojeve.
No, u nam a je i dalje tekla krv robovska, ropska. D a svi koliko nas
ima sami poskidam o brojeve sa sebe činilo nam se tako smelim, tako drskim
i nepopravljivim korakom , kao kad bismo izišli s mitraljezima na ulice.
A reč »štrajk« tako je strašno zvučala u našim ušima da smo oslonac
potražili u štrajku glađu: ako bismo štrajk počeli zajedno s gladovanjem, to
bi sigurno utvrdilo naša moralna prava na štrajk. Mi nekakvo pravo na
gladovanje, na kraju krajeva, imamo - a na štrajk? Mi smo pokolenje za
pokolenjem porasli s uverenjem da krajnje opasna, kontrarevolucionarna
reč »štrajk« stoji u istom redu kao: A ntanta, Denjikin, kulačka sabotaža,
H itler.
Te tako, dobrovoljno stupajući u sasvim nepotreban štrajk glađu, mi
smo unapred srljali u potkopavanje svojih fizičkih snaga, tako potrebnih za
borbu. (Srećom, posle nas nijedan logor nije, kako izgleda, ponovio tu
ekibastusku grešku.)
Razmišljali smo i о detaljima takvog štrajka povezanog s gladovanjem.
Nedavno zavedeni opšti disciplinski režim naučio nas je da će nas u odgo­
vor, naravno, zatvoriti u barake. Kako ćemo opštiti između sebe, kako
razmenjivati odluke о daljem toku štrajka? Neko je trebalo da izmisli
i usaglasi davanje signala među barakam a, i to s kojeg na koji prozor će se
oni moći videti i razmenjivati.

196
 О svemu tome govorilo se sad ovde sad onde, sad u ovoj sad u onoj
grupici. To je izgledalo i poželjno i neizbežno - ali u isto vreme, zbog
nenaviknutosti, i nešto nemoguće. Nismo mogli zamisliti dan kada ćemo se
jednom skupiti, dogovoriti se, odlučiti i . ..
Ali naši tutori, svako na svom mestu u vojničkoj hijerarhiji, za akciju
bolje organizovani i svesni da je akcija manji rizik od pasivnosti - tutori pre
nas zadadoše udarac.
A tada sve pođe samo od sebe.
Tiho-tiho, razbaškareni na našim vagonetima, u našim brigadama,
barakam a, sobama i ćoškovima dočekasmo novu 1952. godinu. A u nede-
lju, 6 .januara, na pravoslavni Badnji dan, koji su Zapadni Ukrajinci
nam eravali da velelepno proslave - da vare panahiju, da se goste do prve
zvezde, pa onda da pevaju koledarske pesme - ujutru posle prozivke nas
zamandališe i više nam ne otvoriše.
To niko nije očekivao! Tajno, lukavo priprem ljeno. Kroz prozore
vidimo kako iz susedne barake gone stotinak sa stvarima prem a stražari.
E ta p a ? . ..
Evo ih i kod nas. Čuvari. Oficiri s kartonima. Prozivka po kartonima.
Izlazi sa svim stv arim a... i sa slamaricama, s punima, onako kako jesu!
A to je to, znači! Novo sortiranje! Na breši »kineskoga zida« postav­
ljena je straža. Breša će sutra biti zazidana. A nas izvode preko stražare,
i stotinam a izgone, sa zavežljajima i slamaricama, kao kakve pogorelce,
oko logora pa na drugu stražaru - u drugu zonu. A iz te, nama u susret,
gone druge.
Svi smo se dali na mozganje: koga su uzeli, koga ostavili? Kako
shvatiti to ponovno mešanje? Zamisao gospodara postaje uskoro jasna:
u jednoj polovini (punkt broj 2) ostali su čisti Ukrajinci, oko dve hiljade
ljudi. U polovini gde smo mi sterani, gde će biti punkt broj 1 - oko tri
hiljade, svih ostalih nacija - Rusa, Estonaca, Litvanaca, Letonaca, Tatara,
Kavkazaca, Gruzijaca, Jerm ena, Jevreja, Poljaka, Moldavaca, Nemaca
i drugog slučajnog sveta prihvaćenog sve po malo s evropskih i azijskih
strana. Jednom rečju: »jedna i nedeljiva«*. (Vrlo zanimljivo: misao MVD,
koja bi bila obavezna da se osvetljava socijalističkim i anacionalnim uče­
njem, ide istim onim starim stopam a nacionalnog razlučivanja.)
Razdrobljene su stare brigade, prozivaju se nove, one će poći na nove
objekte, one će živeti u novim barakam a - prava pometnja! Da se to
razmrsi malo je jedan nedeljni praznik, treba cela nedelja dana. Pokidane
su mnoge društvene veze, razbacani ljudi, i štrajk, koji je kako se činilo bio
sazreo, sada je p ro p a o ... Vešto, nem a šta!
U logorskom punktu Ukrajinaca ostali su cela bolnica, trpezarija
i klub. A kod nas zauzvrat - bur. To je to: odvojiti što dalje od bura
Ukrajince, banderovce, najopasnije buntovnike. A zašto?

* Slogan belih u građanskom ratu.

197
 Zašto - to ćemo uskoro saznati. Logorom se pronosi verodostojna
glasina (od argata koji odnose čorbuljak u bur) da su cinkaroši u svojoj
»ćeliji-garderobi« postali drski: kod njih dovode osumnjičene (uhapšeno ih
je dva-tri) i cinkaroši ih zlostavljaju u svojoj ćeliji: dave ih, biju, teraju da
otkucaju, da kažu imena: ко kolje? Eto kada je nam era postala jasna: oni
muče! Ne muči štenara (verovatno ne iz straha od sankcija, njih biti ne
može, nego prosto da se ne izrode neprijatnosti), ona je to prepustila
cinkarošima: tražite sami svoje ubice! Nagovarati njih nem a potrebe. Tako
će i svoj hleb zaraditi, džabolebi. A banderovce su zato i udaljili od bura da
ne pođu na njega. Od nas se manje plaše: mi smo pokorna čeljad i od raznih
naroda, dogovoriti se ne možemo. Bundžije će s onu stranu. Zid je visok
četiri m etra.
Koliko je dubokoum nih istoričara koliko mudrih knjiga napisalo,
a opet ono tajanstveno razgorevanje ljudskih duša, ono tajanstveno začinja­
nje društvenih eksplozija ne uspevaju da predvide, a bogme ni da naknadno
objasne.
D ešava se da pod gomilu drva stavljaš i stavljaš zapaljene kučine,
a drvo nikako da uhvati. A poleti jedna jedina žiška iz dimnjaka —i selo
izgori do temelja.
Naše tri hiljade nisu se ni za šta spremale, ni za šta nisu bile spremne,
kao obično došle s rada - a iznenada u baraci, pored bura, počeli su da se
lome vagoneti, da se čupaju gredice i ukrštene prečke i da se juri u polutami
(s jedne strane bura je polutam a) i provaljuje čvrsta ograda oko logorskog
zatvora. Niko u zoni nije imao ni sekire ni ćuskije, u zoni toga naprosto
nem a, ako jedna-dve nije izmoljena u ekonom skom dvorištu.
Bili su to udarci dobre brigade tesara. Daske su prve popuštale, počeli
su ih odbijati: škripa eksera - dvanaestice odlegala je ćelom zonom. Nije
baš bilo vreme za rad tesara, ali zvuci su bili obični radni, pa im ni kule, ni
čuvari, ni argati nisu pridavali važnost. Večernji život se normalno nastav­
ljao: jedne brigade su odlazile na večeru, druge se vraćale s večere - neko
u am bulantu, neko u magacin za stvari, neko za pošiljku.
Svejedno, čuvari su se uznemirili, stuštili se do bura, do ograde
u polutam i, oko koje je sve vrelo, oparili se i - nazad, prem a štapskoj
baraci! Neko je pojurio s batinom i za jednim od čuvara. A da bi muzika
bila potpunija, neki su se bacili da kamenjem i m otkam a razbijaju stakla
štapske barake. Bodro i preteče zvečali su štapski prozori!
Momci uopšte nisu mislili da dižu ustanak, čak ni bur da osvajaju, to
nije lako (vidi sL 4 - to su vrata ekibastuskog bura, izbijena i snimljena
neku godinu kasnije), nego samo da ćeliju cinkaroša poliju benzinom kroz
prozor i probace vatru: ne naglite, hulje, mi smo još živi! D esetak ljudi je
i prodrlo kroz prolom ograde. I počeli da tum araju: koja ćelija! Koji
prozor? I da odbijaju brnjicu, da se penju jedni drugima na ram ena, da
dodaju kofu - tada su s kula zatreštali mitraljezi po zoni, te od paljenja nije
ispalo ništa.

198
 Čuvari koji su utekli iz logora i kom andir disciplinskog režima Mače-
hovski (i za njim su se neki bili pognali s nožem a on bežao kroz hangar
ekonom skog dvorišta pravo prem a kuli na uglu sve vičući: »Kula ne pucaj,
ne pucaj, naši smo!« —i preskočio preko predzone)1 izvestili su bataljon.
A bataljon (otkud sad da se domognemo imena oficira?!) telefonski naredio
kulam a na uglovima da otvore mitraljesku vatru - po tri hiljade nenaoruža­
nih ljudi koji о onom e što se zbiva ništa nisu znali. (Naša brigada, recimo,
bila je u trpezariji i mi smo svu tu paljbu, potpuno iznenađeni, slušali iz
trpezarije.)
Kao da je sudbina htela da se našali, ovo se odigralo 22, odnosno po
starom kalendaru 9. januara, dana koji se još i te godine unosio u kalendar
oivičen crnim okvirom kao krvava nedelja. Ovo naše je bilo krvavi utorak,
i za ubice daleko veće stratište od onog u Petrogradu: onamo trg, ovde
- stepa, a ni svedoka, ni novinara, ni stranaca.
Pucalo se nasumce u tami iz mitraljeza po zoni. K ratko, doduše,
i najveći broj zrna je prošao sigurno iznad nje, no dosta njih i poniže —a zar
za čoveka mnogo treba? Zrna su probijala tanke zidove baraka i ranila
- kako se to uvek dešava - ne one što su jurišali na zatvor, već sasvim
nevine, i ti su još morali i da kriju rane, da ih ne prijavljaju u ambulanti,
neka zarastaju kao psima: one bi ih »odale« kao učesnike pobune. Neko je,
naim e, iz te jednolične mase m orao biti izdvojen! U baraci b r.9 bio je na
svom ležaju ubijen mirni starac, koji je tih dana okončavao svoju desetogo­
dišnju kaznu i za mesec dana trebalo da bude oslobođen; njegovi odrasli
sinovi služili su u toj istoj armiji što je s kula sipala oganj po nama.
N apadači su napustili dvorište zatvora i razbežali se po svojim bara­
kam a (i još su morali ponovo sastavljati vagonete da bi zatrli tragove).
I mnogi drugi su paljbu isto tako shvatili da treba ostati u barakam a. Dok su
neki, naprotiv, uzbunjeni, iskuljali napolje i pošli da prošivaju po zoni da
dokuče šta se zbiva i zbog čega.
U to vreme niko od čuvara nije bio ostao u zoni. Jezivo je zjapila
polomljenim prozorim a štapska baraka, koju su oficiri bili napustili. Kule
su već bile zanemele. Po zoni su se motali radoznalci i tragači za istinom.
T ada se kapija našeg logorskog punkta širom otvorila i automatičari
bataljona straže ušli celim vodom držeći pred sobom autom ate i koseći
naslepo plotunima. Pošli su lepezom po logoru, a za njima razjareni čuvari
s gvozdenim cevima, s m otkam a, sa onim što im je palo pod ruku.
N astupali su u talasima na sve barake, pročešljavali zonu. A utom ati bi
povrem eno ućutali, automatičari se zaustavili, a čuvari istrčavali pred
njima, hvatali one što su se pritajili u kakvom uglu, ranjene ili zdrave,
i nem ilosrdno ih premlaćivali.

1 O n je, ipak, b io zaklan, sam o ne od naših, već od krim inalaca koji su nam došli na sm enu
u Ekibastuzu 1 9 5 4 . god in e. Surov je bio, ali i hrabar, to mu se mora priznati.

199
 Z a sve to smo saznali tek kasnije; u početku smo samo slušali čestu
paljbu u zoni, ne videći ništa u mraku i ništa ne shvatajući.
Na ulazu u našu baraku stvorila se smrtonosna gužva: zekovi su se
borili ko će se pre ugurati, te zato niko nije uspevao (nisu žurili unutra zato
što su ih tanke daske barake mogle spasti od zrna, već zato što je unutra
čovek prestajao biti pobunjenik). Bio sam i ja pred stepeništem. Odlično se
sećam svoga tadašnjeg duševnog stanja: gadilo mi se na sudbinu, ona me
odjednom nije više zanimala, nisam mario hoću li ili ne ostati živ. Prokleti
da ste! - Zašto nas ne ostavite na miru? Šta smo vam uradili da vam
m oram o do smrti biti dužnici? Z ato li smo došli na ovaj nesrećni svet da
bismo vam večito ostali u zatvorima? Sva ta gnusna robija ispunila mi je
grudi hladnokrvnošću i odvratnošću. Čak ni strah za poem u i dramu što sam
ih, nigde nezapisane, nosio u sebi i koji me nikada nije napuštao, čak ni
njega nisam osetio. Ni pod neposrednom pretnjom smrti, koja je, obučena
u šinjele, već skretala zonom prem a nam a, nisam pošao da se guram na
vratim a. E to kakvo je bilo robijaško stanje do kojeg smo bili dovedeni.
V rata su se oslobodila, mi poslednji smo ušli. I baš u tom trenutku,
pojačana odleganjem unutrašnjosti barake, zapraštaše zrna. Tri su bila
upućena za nam a, u vrata, i ona se jedno do drugoga zabiše u okvir.
A četvrto je odskočilo i u prozorskom staklu ostavilo okruglu rupicu usred
zrakastog veza naprslina.
Gonioci ne pođoše za nam a u barake. Oni nas samo zaključaše.
H vatali su i tukli one što nisu bili uspeli da uteknu u baraku. Ranjenih
i prem laćenih bilo je dvadesetak. Jedni su se prićutali i sakrili rane, drugi se
za neko vreme našli u am bulanti, a dalje — zatvor i istraga za uzimanje
učešća u pobuni!
N o, to smo sve tek naknadno saznali. Tokom noći baraka je bila
zaključana; sutradan ujutru, 2 3 .januara, nije dozvoljeno da se barake
sretnu u trpezariji i da razm ene ono što znaju. Tako su neke obmanute
barake, iz kojih niko javno nije bio nastradao, te о ubijenima ništa nisu
znale, izišle na rad. M eđu njima i naša.
Mi izidosmo; za nam a iz logorske kapije niko ne izlazi: pusta je bila
linija, nem a zbora za izlazak. Mi smo obmanuti!
M rsko je bilo toga dana na poslu u našim mehaničkim radionicama.
Od mašine do mašine išli su ljudi, sedali i pričali kako se ono sinoć desilo,
i о tom e dokle ćemo mi ovako crnčiti i trpeti. A zar je moguće da se ne trpi?
- bunili su se stari logoraši zanavek slomljene kičme. A zar ima neko da ga
oni bilo kad nisu slomili? (Ovo je bila filozofija garniture 1937.godine.)
Kad se uveče vratismo po mraku s rada, zona logorskog punkta opet
bejaše pusta. Ali glasnici su dolazili pod prozore baraka. Ispostavlja se:
baraka br. 9, u kojoj je bilo dva ubijena i dva ranjena, i njoj susedne barake
danas nisu izlazile na rad. G ospodari su im davali nas za prim er i nadali se
da će sutra i one izaći. No, sada je jasno —sutra ujutru ni mi ne izlazimo.

200
 0 ovome su ceduljicama preko zida zone obavešteni i Ukrajinci, da bi
nas podržali.
Štrajk sa štrajkom glađu, neutanačen, nepripremljen čak ni u glavama
kako valja, počeo je po drsko nepromišljenoj odluci, bez centra rukovođe­
nja, bez usaglašenih znakova.
U drugim logorima, kasnije, u kojima bi se zauzeli magacini hrane i na
rad se ne bi izlazilo, sve je, naravno, pametnije ispadalo. Kod nas ne mnogo
pam etno, istina, ali, i tako, ubedljivo: tri hiljade ljudi u isti mah odbija hleb
i rad.
U jutru nijedna brigada ne uputi čoveka u odeljenje za rezanje hleba.
Nijedna brigada ne kroči u trpezariju na čorbuljak i kašu. Čuvari ništa ne
shvataju: već drugi, treći, četvrti put neum orno dolaze u barake da nas
zovu, zatim ljutito - da nas isteraju, zatim meko - da nas ubeđuju: zasad
samo u trpezariju po hleb, dok zbor i ne pominju.
No, niko ne ide. Svi ležimo odeveni, obuveni i ćutimo. Samo mi
brigadiri (ja sam te vruće godine bio postao brigadir) moramo ponešto
odgovarati, čuvari se samo nama obraćaju. A mi ležimo i mrsimo sa
uzglavnica:
- Šefe, od toga nema n išta ...
1 ova tiha jednodušna neposlušnost vlasti, vlasti koja nikome ništa
nikada ne oprašta, uporno istrajava i zato se čini strašnija od trke i vike pod
mecima.
Nagovaranja na kraju prestaše i barake behe zaključane.
Sledećih dana iz barake izlaze samo dežurni: iznose kible, unose pitku
vodu i ugalj. D ruštvo je oslobodilo od gladovanja samo one što su u am bu­
lanti. I samo lekarim a i sanitetskom osoblju dozvolilo da rade. Kuhinja je
priprem ila obrok jednom - i prosula, drugi put - opet prosula, i prestala da
kuva. M angupi su se prvoga dana javili administraciji, objasnili da nipošto
ne mogu da rade i otišli.
Tako nas gospodari više ne mogu videti i zaviriti u našu dušu. Rov
između tam ničara i sužanja bio je prokopan!
Ta tri dana u svome životu niko od učesnika nikada neće zaboraviti.
Mi nismo videli svoje drugove iz drugih baraka, niti nesahranjene leševe
u tim barakam a. Ništa zato - preko opustele zone nas veže čelična veza.
Glad nisu objavili siti ljudi s rezervama potkožnog sala već ljudi
sasušeni, iznureni, godinama iz dana u dan progonjeni glađu, ljudi koji
s mukom uspostavljaju kakvu-takvu ravnotežu u svom telu i, lišeni ništa
više no 100 grama hleba, već obrvani rastrojstvom. Gladovali su i oni koji su
ionako bili na ivici smrti od gladi, nije važno što su ih tri dana bez hrane
mogla nepovratno odvući u smrt. H rana što smo je odbacili i što smo je
inače uvek smatrali nikakvom sada nam se u nadraženom gladnom snu
činila kao reka sitosti.
G lad su objavili ljudi što su desetinam a godina vaspitavani na kurjač-
kom zakonu: crkni ti danas, ja ću sutra! I evo, oni su se preporodili, izvukli

201
se iz svoje smrdljive kaljuge i resili među sobom da je bolje da svi danas
pom ru nego da i sutra tako žive.
U sobama baraka uspostavio se nekakav svečani prijateljski odnos
među ljudima. Svaki ostatak hrane koji se bilo kome bio zatekao, a naročito
onim a što su dobijali pakete, donošen je na zajedničko mesto, na prostrtu
krpu, i po skupnoj odluci sobe, jedna se hrana delila, druga se za sutra
ostavljala. (U magacinu lične hrane primaoci paketa mogli su imati još
poprilično toga, ali, kao prvo, u magacin se preko zone nije moglo i, kao
drugo, svako od njih ne bi ni bio rad da donese ovamo svoje zalihe, njih je
planirao da se, posle štrajka, njima vrati u život. Eto zašto je štrajk glađu
bio nejednako iskušenje kao i svaki zatvor, i oni koji nisu imali nikakve
rezerve, te ni ikakve nade da se naknadno poprave bili su istinski heroji.)
A ko se našlo prekrupe, ona je kuvana u ložištu furune i deljena kašikama.
Da bi vatra bila jača, odlam ane su daske s vagoneta. Nećeš valjda žaliti
državni ležaj a život ti ionako može da ne potraje do sutra!
Šta će gospodari uraditi - to niko nije mogao da predvidi. Nismo mogli
da odbacimo pretpostavku ni da mogu ponovo osuti s kula oganj iz
autom ata. Najmanje od svega očekivali smo ustupke. Celog života nismo
ništa ni izborili ni pokušah da izborimo od njih, zato je naš štrajk odisao
samo gorčinom beznađa.
Ipak je u tome beznađu imalo i nečega što donosi zadovoljenje. Učinili
smo nekoristan, očajnički korak, on se neće na dobro svršiti, to je istina
- ali i u tom e ima nešto dobro. Krčala su nam creva, zavijala sva nutrina
— ali zadovoljavana je jedna druga potreba. U te duge gladne dane, u te
večeri i noći tri hiljade ljudi razmišljalo je svako za sebe о svih tri hiljade
kazni, о svih tri hiljade porodica, ili budućih porodica, о onome što je svako
doživeo, što će doživeti; m akar koliko da je kod tolikog broja grudnih
koševa m oralo biti i svakojakih osećanja, m akar da ih je moralo biti koji su
se otvoreno kajali i koji su očajavali, većina je ipak odobravala: tako i treba!
U inat! Loše je - i baš dobro što je loše!
I ovaj zakon - zakon posve iracionalne masovne euforije - i on je
ostao neproučen. Ja sam tu euforiju jasno osećao kod sebe. Meni je ostajalo
samo jedna godina kazne. Moglo bi se činiti da je trebalo da budem tužan,
da me kopka što sam se ujagmio u tu zavrzlamu iz koje teško da ću isplivati
bez nove kazne. A ja - uopšte ne žalim. Gonite se vi u m aterinu, dajte
i novu ako vam je volja!. ..
Preksutradan vidimo kroz prozore grupu oficira koja ide od barake do
barake. Patrola čuvara otvara vrata, upućuje se hodnikom i iz sobe u sobu
poziva (na nov način, blago, a ne kao ranije, kao da marvu zove):
»Brigadiri! Na raport!«
Krenusmo da većamo. Ne odlučuju brigadiri, odlučuju brigade.
Idem o iz sobe u sobu i raspravljamo. Mi smo u dvojakom položaju:
cinkaroši su iskorenjeni iz naše sredine, ali na neke još uvek pada sumnja,
takvih čak i m ora biti, kao ljigavi Mihail G eneralov, brigadir autorem onto-

202
vaca, koji nekako presmelo istupa. D ošaptava nam i životno iskustvo da će
mnogi štrajkači, koji danas u ime slobode gladuju, sutra u ime spokojnog
ropstva otkucavati. Stoga se oni koji rukovode štrajkom (oni postoje,
razum e se) ne oglašavaju, ne izlaze iz ilegalnosti. Oni vlast ne uzimaju
otvoreno; brigadiri se svoje otvoreno odriču. Izgleda, tako, da mi štrajku-
jem o nošeni strujom , bez ikakvog rukovodstva.
Na kraju, bogzna gde, došlo se do zaključka. Mi brigadiri, kojih šest ili
sedam , izidosmo u predsoblje kod vlasti, koja nas strpljivo čeka (to je
predsoblje one iste barake b r.2 , donedavno režimke, iz koje je išao tunel-
-m etro - begunci su počinjali da puze samo nekoliko m etara od mesta našeg
današnjeg susreta). Mi smo se oslonili о pregrade, pognuli glave i zamrli
kao da smo od kam ena. Spustili smo oči zato što niko više ne želi da
gospodare gleda ulagivački; a da ih gleda pobunjenički - to ne bi bilo
pam etno. Stajali smo kao okoreli huligani pred direktorom koji ih je pozvao
na razgovor - u rasklimanim pozam a, s rukam a u džepovima, glave
izbačene u stranu, gledajući ispod oka, gluvi i za vaspitanje i za urazumljiva­
nje, jednostavno - beznadežni tipovi.
Zauzvrat, na predsoblje je, iz oba hodnika, nahrupila gomila zekova;
krijući se iza prednjih, zadnji dovikuju sve što žele: i naše zahteve, i naše
odgovore.
A oficiri s plavim ivicama epoleta (među poznatima i novi, kod nas do
tada neviđeni) form alno vide jedino brigadire i govore jedino njima.
O braćaju se uzdržano. Ne prepadaju nas više, ali i ne spuštaju se na ton
obraćanja jednakim a. U našem je, tobože, interesu da prekinem o štrajk
i gladovanje. U tom slučaju biće nam izdato ne samo današnje sledovanje
nego i - nečuveno u Gulagu! - jučerašnje. (Kako su se oni navikli da gladne
uvek mogu kupiti!) Ništa ni о kaznama, ni оnašim zahtevima, kao da ih
nema.
Čuvari stoje s obe strane, s desnom rukom u džepu.
Iz hodnika vika:
- D a se sudi krivcima za pucanje!
- D a se skinu katanci s baraka!
- D a se skinu brojevi!
A mi stojimo kao huligani pred direktorom škole: kad li će mi se ovaj
skinuti s vrata?
G ospodari odoše, baraka se ponovo zamandali.
Koliko god da glad mnoge muči, da su glave pom ućene, teške,
u baraci se ne čuje ni reč da je trebalo popustiti. Niko zbog toga glasno ne
žali.
Domišljamo se koliko će se gore popeti vest о našem buntu. U Mini­
starstvu unutrašnjih poslova, naravno, već znaju ili će danas saznati, ali
- Brko? Jer, taj kasapin ne bi ustuknuo ni kad bi sve nas, svih pet hiljada,
m orao poubijati.

203
 Predveče se čuje zujanje aviona, negde blizu, uprkos tome što je
oblačno, nepogodno za letenje. Mi zaključujemo da je doleteo neko od
viših.
Stari zek, sin G ulaga, Nikolaj H lebunov, blizak našim brigadama,
sada nakon devetnaest godina robovanja i tamnovanja, sa službom negde
u kuhinji, prolazio je toga dana zonom i imao je smelosti da nam donese
i ubaci kroz prozor vrećicu prekrupe od prosa. Nju delimo na sedam
brigada i kuvamo - noću, da nas čuvari ne bi iznenadili.
H lebunov je preneo tešku vest: logorski punkt iza »kineskog zida«,
ukrajinski, nije nas podržao. I juče i danas Ukrajinci su izlazili na rad kao da
je sve u najboljem redu. Isključeno je da nisu dobili naše ceduljice, da ne
čuju naš dvodnevni muk, da sa dizalica na gradilištu ne vide našu dvod­
nevnu bezljudnost posle noćne pucnjave i da ne zapažaju da u polju ne
sretaju naše k o lo n e !... (Kako smo kasnije saznali, mladići, njihovi pred­
njaci, još nezreli za pravu politiku, zaključili su da U krajina ima svoju
sudbinu, različitu od sudbine Moskalja. Počeli su onako žustro, a sada se
povlače od nas.) Nas je, znači, samo tri hiljade, nismo - pet.
I druge noći, i trećega jutra, i trećega dana glad nam kao kleštima
čupa creva.
Ali kada trećega jutra čekisti u još brojnijem sastavu ponovo izazvaše
brigadire u predsoblje i mi opet izidosmo i pobodosmo se bez volje pred
njima, zatvoreni, odmahujući gubicama, opšta odluka je već bila sazrela: ne
ustupati! Već se bila pojavila inercija borbe.
A gospodari su nas u tom e još i potkrepili. Novodošli dostojanstvenik
reče:
- U prava Peščanog logora moli zatvorenike da prihvate hranu.
U prava će prim ati sve žalbe. O na će naći i ukloniti uzroke konflikta između
administracije i zatvorenika.
D a nas uši ne varaju? Nas mole da prihvatimo hranu, а о poslu ni reči!
Mi smo napadali zatvor, razbijali stakla i lampe po logoru, jurili s noževima
za čuvarima - a to, eto, uopšte nije pobuna, to je konflikt između - između
ravnopravnih strana: administracije i zatvorenika!
Bilo nam je dovoljno samo dva dana i dve noći da se ujedinimo
i - kako su samo gospodari naših duša promenili ton! Nikada u životu, ne
samo kao zatvorenici nego i kao slobodni ljudi, kao članovi sindikata, mi od
naših gazda nismo čuli takvih ulagivačkih govora!
I pored toga, mi se počesmo ćutke razilaziti - niko о tome nije mogao
ovde da odlučuje. Niti da obećava da će se odlučiti. Brigadiri pođoše ne
podigavši glavu, ne obrnuvši se, nije važno što nas je upravnik OLP-a
pozivao po imenima.
Takav je bio naš odgovor.
I baraka bi zaključana.
Spolja, ona je gospodarim a izgledala jednako nema i nepopustljiva
kao i njeni brigadiri. Ali unutra, u sobama, počinjala je burna diskusija.

204
Sablazan je velika, prevelika! Blagost tona dirnula je um erene zekove, više
od svake pretnje.
Pojavljuju se glasovi: ustupiti. I stvarno, šta mi više možemo očeki­
vati? . ..
U m orni smo! Nama se jede! Onaj tajanstveni zakon koji je ujedinio
naša osećanja i uzneo ih sada je zatrepetao krilima i počeo da se spušta ka
tlu.
No, otvorile su se i takve čeljusti koje su desetinama godina bile
stisnute, koje su čitavog života bile stisnute, koje bi i do smrti ostale
stisnute. Njih su slušali, naravno, i nedotučeni doušnici. Ovi pokliči ljudi
koji su na nekoliko minuta povratili glas i javno progovorili (u našoj sobi,
D mitrij Panin) biće kažnjeni novim kaznama, petljom oko grla što je
zaigralo od slobode. Nije važno: glasne žice su prvi put uradile ono za šta su
stvorene.
Popustiti sada? To bi značilo predati se na časnu reč. Časnu reč - čiju?
Tam ničara, logorske psetarne. O tkada je zatvora i otkad logora - kada su
oni održali i najnevažniju svoju reč?!
Podigao se odavno slegnuti talog patnji, poniženja, uvreda. Prvi put
stojimo na pravom putu - pa da ustupimo? Prvi put se osećamo kao ljudi
- i brže-bolje da se predam o? Veseli nečastivi vetrić pirka preko nas
i ostavlja nas u groznici: nastaviti! nastaviti! Još lepše će nam oni cvrkutati!
M oraće popustiti! (Samo, kada i čemu ćemo moći poverovati? To i dalje
ostaje nejasno. To je sudbina ugnjetenih: oni na kraju moraju poverovati
i p o p u stiti. ..)
I kao da su opet tresnula krila orla - orla našeg stopljenog dvestoduš-
nog osećanja! On se vinuo!
A mi - polegali, čuvajući snage, nastojeći da što manje govorimo
о nevažnim stvarima. Dovoljno posla za nas i da razmišljamo.
Davno su u baraci pojedene poslednje mrve. Već niko ništa ne kuva,
ne deli. U opštem ćutanju i nepokretnosti čuju se jedino glasovi mladih
osm atrača, koji su se priljubili uz prozore: oni nas obaveštavaju о svim
pokretim a po zoni. Milina ju je pogledati, tu dvadesetogodišnju mladost,
njen gladni a ozareni polet, njenu odlučnost da umre na pragu još i nepoče-
tog života ali da se ne preda! Zavidimo joj: u naše glave, nas starijih, istina
je stigla sa zakašnjenjem , sada kada nam kičmeni pršljenovi već počinju da
okoštavaju - naša kičma ostaće povijena.
Mislim da sada mogu imenovati Janeka Baranovskoga, Volođu Trofi-
mova i bravara Bogdana.
I najednom , pred veče trećeg dana, kada se iza oblaka ukazalo sunce
na zahodu, osmatrači povikaše, s gorkim razočaranjem:
- D eveta b arak a !. . . D eveta se pred ala!. .. D eveta ide u trpezariju!
Svi poskakasmo. Iz soba s druge strane dotrčaše kod nas. Preko
rešetaka, s donjih i gornjih ležajeva vagoneta, pobaučke i jedni drugima
preko ram ena, posm atrali smo, zamrevši, taj tužni pohod.

205
 D vesta pedeset žalosnih spodobica, ionako crnih a sada još crnjih
prem a suncu na zahodu, vuče se ukoso preko zone u dugoj pokornoj
uniženoj povorci. Idu promičući prem a suncu otegnutim , nesigurnim,
beskonačnim lancem, kao da oni pozadi žale što su oni napred pošli i da im
se ne ide za njima. N eke, one što su najviše iscrpljeni, vode drugi pod ruku
ili za ruku, i s njihovim neuverenim hodom to izgleda kao da mnogo vodiča
vodi isto toliko slepih. I još mnogi u rukam a nose porcije ili lončad - i to
ubogo logorsko posuđe, uzeto zato što se očekuje večera obilnija nego što
će usukani želudac moći da primi, ovo ispred sebe istureno posuđe prosjaka
koji traže da im se udeli, jeste ono što posebno vređa, posebno rastužuje,
posebno podseća na roblje.
U hvatih samoga sebe da plačem. Poglednuh, utirući suze, preko
i videh ih i kod drugova.
Reč barake br. 9 je odlučujuća. Ima već četiri dana i noći, od utornika
uveče, kako kod njih stoje leševi ubijenih.
Oni idu u trpezariju, a to samo po sebi znači da su rešili da za parče
hleba i kašu oproste ubicama.
D eveta baraka je gladna baraka. U njoj su brigade sve od samih
nekvalifikovanih, od kojih retko ко dobija pošiljke. U njoj je mnogo živih
mrtvaca. M ožda su se i predali da bi izbegli nove leševe?. ..
Počesmo se nem o razilaziti od prozora.
Tada sam shvatio šta znači ponos Poljaka i u čemu je glavna osobenost
njihovih nesebičnih ustanaka. Onaj isti inženjer Poljak, Jurij Vengerski,
sada je bio u našoj brigadi. On je dokončavao svoju poslednju, desetu
godinu. Čak i kad je bio šef gradilišta, niko nije čuo da je ikada povisio ton.
Uvek je bio tih, pažljiv, blag.
A sada - njegovo lice je unakaženo. S gnevom, s prezirom, s bolom,
odvrati on glavu od te povorke za milostinju, uspravi se i jetkim zvonkim
glasom viknu:
- Brigadiru! Ne budite me za večeru! Ja ne idem!
Pope se na vagonet, okrenu ka zidu - i ne ustade. Mi smo uveče pošli
na večeru - on nije ustajao. Sablazan kaše što se puši nije mu mogla zakriliti
maštu о Slobodi.
Kad bismo svi mi bili ovako ponosni i ustrajni - koji bi se to tiranin
mogao održati?

Sutradan, 27. januara, bila je nedelja. A nas nisu terali na rad da

nadoknađujem o (iako je šefove, dakako, plan tištao), samo su nas hranili,
davali nam hleb i za ranije i pustili nas da se slobodni krećemo po zoni.
Prošivali smo iz barake u baraku, pričali kako su kod koga prošli ti dani,
i bili praznično raspoloženi, kao da smo dobili a ne izgubili. (»Pir pobed-
nika«, našalio se Panin, koji je već znao moj kom ad.) A ljubazni gospodari

206
su nam još jednom obećali da će svim zakonitim molbama (samo, ко je
mogao znati i razgraničiti šta je z a k o n ito ? ...) biti udovoljeno.
Tek, u m eđuvrem enu, jedna kobna sitnica: izvesni Voloćka Ponomar-
jov, kučka, koji je sve dane štrajka bio s nam a i čuo mnoge diskusije
i mnogima zagledao u oči, odbegao je u stražaru. To je značilo da je utekao
s onu strane zone - da izda i nožu umakne.
U tom bekstvu Ponomarjova meni se ocrtala sva suština kriminalnog
sveta. Njihova tobožnja plem enitost nije ništa drugo do unutarkastinska
obaveza jednog prem a drugom. Ali kad se nađu u vrtlogu revolucije, oni će
obavezno učiniti podlosti. Z a njih nem a načela, za njih postoji samo sila.
Moglo se očekivati da se priprem aju hapšenja kolovođa. No, objav­
ljeno je nešto sasvim suprotno - da su stigle komisije iz K aragande, iz
A lm a-A te, iz Moskve, i da će one ispitati stvar. Po belom mrazu što je
stezao, postavljenje nasred logora, na liniji, sto, i za njim posedali nekakvi
dostojanstvenici u belim kratkim bundam a i valjenkama, i pozvali da se
dolazi sa žalbama. Mnogi su odlazili, govorili, sve je zapisivano.
A u utorak, nakon ustajanja, pozvaše brigadire »radi iznošenja žalbi«.
To savetovanje je, u stvari, još jedna podlost više, oblik istrage: znali su da
je logorašima došlo do guše, zato neka sve ispolje, bolje će se znati koga
treba hapsiti.
To je bio moj poslednji brigadirski dan. Moj zapušteni tum or, čiju sam
operaciju odavno odlagao do »pogodnog«, po logorski, vremena, brzo je
narastao. U januaru, a naročito u sudbonosnim danima gladovanja, tum or
je sam doneo odluku da je došlo pogodno vreme: rastao je m altene iz časa
u čas. Samo što su barake bile otvorene, ja sam pošao kod lekara, i bio
određen za operaciju. A sada se, evo, vučem na to moje poslednje saveto­
vanje.
Ono se održa u predsoblju kupatila, u jednoj prostranoj odaji. Duž
mesta za brice bejaše postavljen dugačak sto za predsedništvo za kojim
seđahu pukovnik M VD, nekoliko potpukovnika, nekoliko još nižih činova,
dok se naša logorska vlast bejaše sasvim izgubila u drugom redu, njima za
leđima. A za leđima ovih - zapisničari; oni će tokom cele sednice žurno
voditi zapisnike; iz prvog reda će im biti ponavljana imena onih što istupaju.
Posebno se isticaše jedan potpukovnik iz Specijalnog odeljenja ili iz
O rgana, vrlo žustar, vispren, otresit zlikovac, visoka čela i izdužene glave,
koji s tom svojom otresitom mišlju i uzanom glavom kao da ne pripadaše
tupoj pasmini državnih dostojanstvenika.
Brigadiri su govorili s nakanom , skoro da ih je trebalo tegliti da se
podignu iz nabijene mase. Samo što bi počeli da govore о onome što ih boli,
bili bi prekinuti i pozvani da objasne: zbog čega se ljudi kolju, kakvi su
ciljevi štrajka? I ako bi nesrećni brigadir pokušao da odgovori nekako na
ova pitanja - zašto se kolje i koji su zahtevi štrajka - na njega bi u isti mah
čoporom navalilo: a odakle je vama to poznato? Vi ste, prem a tom e, u vezi
s banditima? Recite onda njihova imena!

207
 1

Ovako »plemenito« i na ovakvim načelima ravnopravnosti ispituju oni

»zakonitost« naših zahteva.
D a prekida govornike posebno je raspoložen zlikovac-potpukovnik
visokog čela —jezik mu, nem a šta, odlično radi, a u odnosu na nas ima
preimućstvo što se ne plaši kazne. Oštrim prekidanjem on zaustavlja svako
istupanje, i već nastaje takva atmosfera u kojoj oni nas za sve krive, a mi
m oram o da se pravdam o.
U meni kipi, goni me da prekinem sve to. Uzeh reč, rekoh ime (ono
kao eho bi ponovljeno za zapisničare). D ok sam ustajao s klupe, bio sam
svestan da teško ko od tu okupljenih može brže od mene preturiti preko
zuba gramatički završenu rečenicu. Jedna stvar mi, ipak, ne bejaše jasria:
0 čemu ja njima mogu da govorim? Sve što je napisano na ovim stranicama,
sve što smo preživeli i premislili za sve godine robijanja i za sve dane
gladovanja, reći njima znači isto što reći - orangutanim a. Oni se još broje
u Ruse i još mogu razum eti neke prostije rečenice, kao: »dozvolite da
uđem«, »dozvolite da se obratim«. M eđutim, kada oni sede ovako, za
ovakvim dugačkim stolom, jedan uz drugoga, pokazujući nam svoje jedno­
obrazne tupavo-blažene uhranjene bele fizionomije, tako je jasno da su se
svi oni odavno prerodili u zaseban biološki tip, te da je i poslednja
mogućnost za sporazumevanje rečima između nas i njih nestala i da nam
ostaje samo jedan način razgovora: preko nišana.
Dugoglavi jedini među njima još nije otišao u orangutane, on odlično
1 čuje i razum e. O n pokuša da me s prvih reći obori s nogu. Uz sveopštu
pažnju poče partija mačevanja, uz munjevita uzvraćanja:
- A gde vi radite?
(M nogo je to važno gde ja radim, mogao bi čovek pomisliti.)
- U mehaničkim radionicama! - dobacujem preko ram ena i još brže
idem na osnovno što treba reći.
- Tam o gde se prave noževi - on mene direktom.
- Ne - sečem ja krošeom - tamo gde se obavlja rem ont pokretnih
ekskavatora! (Ni sam ne znam odakle mi dolazi ovako bistra misao.)
I ja teram dalje i dalje, da bih ih naučio da pre svega ćute i slušaju.
No, džukac se pritajio iza stola i, reklo bi se, skače odozdo da me
ujede:
- Vas su ovamo delegirali banditi?
- Ne, vi ste me pozvali - pobednički i munjevito sasecam ja i nastav­
ljam, ne čekam, da govorim.
On još jednom -dvaput skače, pa najzad ostaje nem: napad mu je
odbijen. Ja sam pobedio.
Pobedio, da - ali šta da uradim s pobedom ? Ja imam još jednu godinu!
Jedna godina - ona me pritiska. Moj jezik se neće odvezati da im kaže sve
što su zaslužili. Ja bih danas mogao održati besmrtan govor —da bih sutra
bio streljani I održao bih ga, ništa zato, ali pod uslovom da bude emitovan
ćelom svetu! N e, ovo slušalište je premalo za takvu cenu.

208
 I ja im ne govorim da su nam logori po fašističkom uzoru i da su odraz
izrađanja vlasti. Zadovoljavam se time što im pred isturenim nosevima
palim petrolej. Saznao sam da ovde sedi kom andant jedinica straže, i ja
sada oplakujem nedostojno ponašanje straže, koja je izgubila dostojanstvo
sovjetskih vojnika i koja pomaže da se razvlače proizvodna dobra, a uz to su
grubijani, a uz to ubice. Zatim dajem sliku čuvarskog kadra kao bande
gramzivaca koji navode zekove da za njih lupežaju i raznose gradilišta (tu
im ništa nisam naturio, ali sam prečutao da to počinje od oficira što sede
ovde). Kako su to samo loši prim eri za logoraše koji žele da se poprave!
Moj govor mi se ni samome ne sviđa, no njegov zadatak je samo da se
dobije u vremenu.
U izvojevanoj tišini podiže se brigadir T. i polako, skoro mucajući, od
silnog uzbuđenja, ili je takav od rođenja, i kaže:
- Ja sam se nekada slagao. .. kada su drugi zatvorenici govorili. . . da
mi živimo - kao p s i. ..
D žukac iz predsedništva je napeo uvo. T. gužva šubaru u ruci; ošišani
robijaš - ružna tvrda i iskrivljena fizionomija - kako je samo njemu teško
naći potrebne reči!
- . . . Ali sada vidim da nisam bio u pravu.
Džukac se razvedrio.
- Mi živimo - daleko gore od pasa! - zaokreće snažno i hitro T. i svi se
brigadiri pretvaraju u uvo. - Pas ima jedan broj na vratu, a mi - četiri. Psa
hrane mesom, a nas - ribljim kostima. Psa ne bacaju u zatvor! Na psa ne
pucaju sa stražarskih kula! Psima se ne daje 25 godina.
Sada i da ga prekinu nije važno - on je rekao glavno.
Ustaje Černogorov, predstavlja se kao bivši heroj Sovjetskog Saveza,
ustaje još jedan brigadir, govore smelo, vatreno. U predsedništvu se uporno
i naglašeno ponavljaju njihova imena.
M ožda je sve to na našu propast, ljudi m o ji...
A možda će se jedino od ovog udaranja glavom srušiti prokleti zid.
Razgovor se završi nerešeno, bez ičije pobede.
Nekoliko dana vlada zatišje. Komisija se više ne pojavljuje i u logoru
je tako mirno kao da se ništa nije ni desilo.
M ene straža odvodi u bolnicu u ukrajinski logorski punkt. Ja sam prvi
koji je ovamo doveden posle štrajka, prvi vesnik. Hirurg Jančenko, koji
treba da me operiše, zove me na pregled, no njegova pitanja i moji odgovori
nem aju veze s tum orom . Njega ne zanima mnogo moj tum or, i ja se
radujem što imam tako sigurnog lekara. On pita i pita. Lice mu se smračuje
od našeg zajedničkog stradanja.
О kako istu stvar ali u različitim uslovima mi doživljavamo na različite
načine! Taj isti tum or, zloćudan po svoj prilici, kakav bi to bio udarac na
slobodi, kakva bi preživljavanja doneo, koliko suza bliskih ljudi! A ovde,
gde glave tako lako lete s ram ena, taj isti tum or je samo povod da malo
poležim, ja na njega i ne mislim bogzna koliko.
14 Arhipelag Gulag, 3 209
 Ležim te krvave noći među ranjenim i obogaljenim ljudima. Ima ih
koje su čuvari pretvorili u krvavu pihtiju, nemaju na šta leći, sve je odrano.
Posebno zverski tukao je neki visoki čuvar - gvozdenom cevi. (Pamćenje,
prokleto pamćenje! Prezim ena mu se više ne sećam!) Neki su već i umrli od
rana.
A novosti - ne zna se koja od koje brža: na »ruskom«* punktu krenulo
se u obračun. U hapšeno je četrdeset ljudi. Plašeći se nove pobune, ovako su
to izveli: do poslednjeg dana sve je bilo kao ranije, dobrodušno: neka
logoraši misle da gospodari traže vinovnike među sobom. Tek u određeni
dan, kada su brigade već prolazile kroz kapiju, zapazile su da ih prihvata
udvojena i utrojena straža. Bilo je zamišljeno da se žrtve pokupe tako da
ljudi ne mogu ni jedan drugome pomoći, ni naći zaklon iza zidova baraka ili
gradilišta. Pošto su izveli kolone iz logora i razveli ih po stepi, ali pre nego
što su ikoga doveli do cilja, komandiri straže su stali davati komande:»Stoj!
Oružje na gotovs! Pripuni! Zatvorenici - sedi! Brojim do tri, otvaram vatru
- sedi! Sedi svi!«
I ponovo, kao ono lane na Bogojavljenje, bespomoćni i obmanuti
robovi prikovani su za sneg. Tada oficir širi hartiju i čita imena i brojeve
onih koji moraju da ustanu iz bespomoćnog stada i pođu preko obruča
straže. I grupice od po nekoliko buntovnika već odvodi zasebna straža, ili ih
sustiže i uzima crna marica. A stadu, oslobođenom od ferm enata vrenja,
naređeno je da ustane i pođe na rad.
Ovako su nam naši vaspitači pokazali koliko im bilo kada i u bilo čemu
možemo verovati.
Kupilo se za zatvor i iz tokom dana opustele logorske zone. Hapšenja
su lako preskočila i preko četiri m etra visokog zida, preko kojeg štrajk nije
mogao preskočiti, i počela kljucati u ukrajinskom punktu. U pravo uoči
dana određenog za moju operaciju uhapšen je i hirurg Jančenko i odveden
u zatvor.
H apšenja - ili odvođenja na etape, više nije bilo jasno šta je u pitanju
- sada su obavljana i bez prvobitnih predostrožnosti. Male etape od po
dvadeset-trideset ljudi su otpravljane nekuda. A iznenada, 19. aprila, počeli
su skupljati ogromnu etapu od nekih sedamsto ljudi. E tapa sa specijalnim
režimom: etapiranim a su na izlazu iz logora nam etane lisice. Kako se samo
sudbina zna osvetiti! Ukrajinci, koji su se toliko čuvali da ne pomognu
Moskaljima, na ovu etapu pođoše gušće od nas.
Istina, pred samim svojim odlaskom, oni pozdraviše naš razbijeni
štrajk. Novi kom binat drveta, i sam, nejasno zašto, od drveta (u Kazah-
stanu gde nema šume a toliko kam ena!), zapali se pod neobjašnjenim
okolnostim a (a ja tačno znam: potpaljen je) istovremeno na nekoliko
m esta, i za dva sata planu tri miliona rubalja. Za one koji su odvođeni na

* U originalu: »российском«. T o jest na punktu gde se odvijao štrajk. N a njemu je najviše

R usa. a inače je m nogonacionalan, te tako podseća na Rusku Federaciju.

210
streljanje to je bilo nešto kao sahrana Vikinga - zajedno s junacima spaljena
je i njihova lađa.
Ja ležim na postoperacionom . Sam sam u sobi: stvorio se takav rusvaj
da u bolnicu nikoga ne dovode, bolnica je zamrla. U nastavku moje sobe
- čeono u baraci - nalazi se kućica mrtvačnice i u njoj već poviše dana leži
ubijeni Kornfeljd, koga nem a ко ni kada da sahrani. (U jutru i uveče čuvar,
završavajući prozivku, zaustavi se pred mojom sobom i da bi uprostio
računanje pokretom ruke obuhvati mrtvačnicu i moju sobu: » ... i ovde
dva.« I upiše na daščici.)
Z a tu veliku etapu bio sam određen i ja. Rukovodilac ambulante
D ubinska dala je saglasnost da budem etapiran sa šavovima. Ja sam bio
siguran i samo sam čekao: čim dođu po mene, odbiću: ubijte me ovde!
Ipak, nisu me uzeli.
Pavel Baranjuk, koji je takođe uzet u veliku etapu, prelazi preko svih
kordona i dolazi da me za oproštaj zagrli. Čini nam se da ne samo naš logor
no i svu vasionu baca bura. O na nas baca i nam a ne ide u glavu da je preko
zone sve učmalo i mrtvo kao pre nje. Osećamo kao da smo na velikim
talasim a i na nečemu što tone pod nogam a, i ako se ikada vidimo, videćemo
se u nekoj sasvim drugoj zemlji. A do tada, za svaki slučaj - zbogom,
prijatelju! Zbogom , prijatelji!

* * *

Povukla se mučna glupa godina, poslednja moja u Ekibastuzu

i poslednja Staljinove ere na Arhipelagu. Samo mali broj ovih, pošto su
proveli u zatvoru i kako se dokaza protiv njih nije našlo, vratio se u zonu.
D ok su mnogi drugi koje smo tih godina upoznali i zavoleli bili odvedeni
- neko na novu istragu i suđenje, neko u izolaciju na osnovu neizbrisive šare
u dosijeu (zaludu što je zatvorenik odavno mogao biti pravi anđeo), neko
u džeskazganske rudnike; bilo je čak i etapa »psihički neuravnoteženih«
- ćušnut je u nju i Kiškin-komedijaš, i, po lekarskom uputu, Volođa
Geršuni.
Na mesto onih što su otišli, jedan po jedan iz »ćelije-garderobe«
izmileli su cinkaroši: najpre bojažljivo, sve se osvrćući, pa sve drskije
i drskije. V ratio se u zonu i »prodata kučka« Voloćka Ponomarjov, i umesto
da ostane obični strugar, postao je rukovodilac odeljenja za pošiljke. Tako
je stari čekist M aksimenko isporučivanje dragocenih mrvica što su ih
sabirale porodice, i same bez igde ičega, poverio okorelom lopovu!
O perativni delegati su opet zvali kod sebe u kancelariju koliko su hteli
i koga su hteli. Tog proleća je nedostajalo vazduha. Kogod bi rogove
previše izbacio ili uši načuljio, morao bi ih što pre uvući i sakriti. Ja se više
nisam vratio na dužnost brigadira (sada je brigadira bilo dosta), postao sam
pomoćnik u livnici. Te godine se moralo mnogo raditi, a evo zašto. Kao
14* 211
jedini ustupak posle poraza svih naših molbi i nadanja, U prava logora
podarila nam je privredni račun, to jest takav sistem pri kojem naš rad nije
prosto nestajao bez traga u nezasitoj guši G ULaga, nego se vrednovao,
i 45% od njega smatralo se našom »zaradom« (a ostalo je išlo državi). Od te
»zarade« - 70% je zadržavao logor za održavanje straže, pasa, bodljikave
žice,bura, operativnih delegata, oficira režima, cenzure i vaspitanja, svega
onoga bez čega mi nismo mogli opstati; ostatak između 30% i 10% ipak je
unošen na lični račun logoraša i, mada ne sav novac, ipak jedan njegov deo
(ako nisi ništa skrivio, nisi zakasnio, nisi bio nevaspitan, nisi razočarao
vlasti) mogao je biti, po svakomesečnom ličnom zahtevu, preveden u novu
logorsku valutu - bonove i ti bonovi biti potrošeni. Takav je to bio sistem da
ukoliko si ti više znoja i krvi prolivao, utoliko više si se približavao onima
s 30 procenata; ako si nedovoljno crnčio, sav tvoj rad bi odlazio logoru,
a tebi - šipak.
I većina - o, ta većina naše istorije, naročito kada se ona stvara
eliminisanjem! - većina se grdno radovala tome ustupku gospodara i sada
ostavljala zdravlje na radu samo da bi mogla u kantini kupiti kondenzova-
nog m leka, m argarina, odvratnih bom bona, ili u »komercijalnoj« trpezariji
potražiti drugu večeru. A pošto su se evidencije rezultata vodile prema
brigadam a, svako ко inače svoje zdravlje ne bi želeo davati za margarin,
m orao ga je davati - da bi mu drugovi mogli zaraditi.
M nogo češće nego ranije stizali su u zonu filmovi. Kao i uvek
u logorima, u selima, u zabačenim mestima, nazivi filmova nisu ranije
objavljivani - svinji se, zar ne, unapred ne kazuje šta će joj biti nasuto
u korito. Pa opet, logoraši - i oni isti, možda, koji su prošle zime onako
junački štrajkovali glađu?! - logoraši su se sada gurali, hvatali mesta sat pre
no što se postave zastori na prozorim a, nimalo se ne pitajući da li je film
vredan toga.
H leba i ig ara!. . . To je tako staro da je neugodno i da se p o n o v i...
Niko ljude nije mogao prekoreti što, nakon toliko gladnih godina,
hoće da se najedu. Ali, dok smo se mi ovde zasićivali, onim našim
drugovima koji su nas učili da se borim o, ili onima koji su u januaru vikali
u barakam a: »Nema predavanja!«, ili možda i onima koji ni u šta nisu bili
umešani - tim drugovima je sada negde suđeno: jedni su odvođeni na
stratište, drugi na izdržavanje nove kazne u zatvorenim izolatorima, treći
uništavani novim istragam a, radi bolje ubedljivosti ugonjeni u ćelije što su
ih pre njih na smrt osuđeni bili išarali krstovima, i nekakav guja-major,
dolazeći im u ćeliju, kreveljio im se s puno obećanja: »A, Panin! Sećam se,
sećam. Vi se provlačite kroz naše delo, da, da! Mi ćemo vas oformiti!«
Oformiti, kako divna reč! Mogu vas oformiti i da pođete na onaj svet,
a mogu i na dan i noć stroge ćelije; možeš se oformiti i tako da ti budu izdate
polovne pantalone. No, vrata su tresnula za majorom, guja je otišla sve se
zagonetno smejuljeći, pa ti sad odgonetaj, celi mesec ne spavaj, celi mesec
lupaj glavom о kameni zid: kako te to upravo nam eravaju oform iti?...

212
 0 tom e - samo je pričati lako.
Iznenada je u Ekibastuzu bila sastavljena etapica od oko dvadesetak
ljudi. Čudna neka etapa. Pokupljeni bez žurbe, bez strogosti, bez izolova-
nja, skoro bi se reklo da se kupe za oslobođenje. Jedino što nikome od njih
nije izlazio kraj kazne. Niti je među njima bio iko od onih mrskih zekova
koje gospodari tam ane strogim ćelijama i režimkama. Ne, svi su oni bili
dobri zatvorenici, dobro viđeni od administracije: opet onaj ljigavi i puni
sebe brigadir autorem onta Mihail Mihajlovič G eneralov, pa brigadir na
strojevima Belousov, koji se tako lukavo umeće u prostotinju, pa inženjer
tehnologije Guljtjajev, pa vrlo praktični, držanja dostojanstvenog kao da je
kakav državnik, moskovski konstruktor Leonid Rajkov, pa »do daske«
njihov, strugar Ženjka Miljukov, kome se lice sija kao palačinka, pa još
jedan strugar, Gruzijac Koki Kočerava, veliki istinoljubac, vrlo vatren
borac za pravdu kad je pred gomilom.
Kuda će ih? Po tome kako su sastavljeni, jasno je da neće u disciplin­
ski logor. »Pa, vas će negde gde je dobro! Pa, vas će osloboditi straže«
- govorili su im neki. No, radost nijednog od njih nije ni za tren ozarila, oni
su m račno vrteli glavom, kao na silu spremali stvari, radije bi ih, reklo bi se,
ostavili ovde. Bili su utučeni, ojađeni. Je li moguće da im je Ekibastuz tako
omileo? Oni su se i opraštali kao da im je usne smrt zaledila, s izveštačenim
intonacijama.
Poveli su ih.
No, nismo ih imali kad zaboraviti. Kroz tri nedelje čuje se: opet su ih
doveli! N atrag? D a. Sve? D a . . . Samo, oni ostaju u štapskoj baraci, ne žele
da se raziđu po svojim barakam a.
Samo je još to falilo kao poslastica ekibastuskom štrajku tri hiljade
ljudi - štrajk izdajnika. . . Eto zašto im se onako nije išlo! D ok su u kancela­
rijama islednika cinkarili naše prijatelje i potpisivali Judine zapisnike, oni su
se nadali da će sve pokriti grobna tišina. Jer, tako je kod nas desetinama
godinama: politička prijava sm atra se kod nas neosporivim dokum entom ,
pa se tajni saradnik nikad ne otkriva. No, naš štrajk je izazvao neke
posledice: kako bi se opravdali pred višima, naši gospodari su verovatno bili
prinuđeni da pokrenu negde u Karagandi veliki sudski proces. I pokupili
jednoga dana ove, a oni, pogledavši jedan drugome u nespokojne oči, videli
da svi idu kao svedoci na sud. Prosto da je ako je samo za sud. No, oni su
znali gulagovsko posleratno uređenje: zatvorenik izveden po privremenoj
potrebi obavezno je vraćan u isti logor. Ali, njima je obećano da će oni
izuzetno biti ostavljeni u Karagandi! I bila je izdata neka naredba u tom
smislu, ali nevaljana, ne prava, i Karaganda je odbila.
1 tako - tri nedelje puta. Gonjeni iz zatvoreničkog vagona u etapne
zatvore, iz etapnih u zatvoreničke vagone, pod kricima: »Sedaj na zemlju!«,
lišavani stvari, terani u kupatila, hranjeni haringom bez vode - sve čime se
mrcvare obični, nedobronam erni zekovi. Pa pod stražom odvođeni na sud,
gde su još jednom morali da pogledaju u oči onima koje su izdali, gde su

213

'

i
ovima i zakovali eksere u mrtvačke kovčege, nam etnuli katance na samice,
nam otali im kilom etre godina novih kalema* - pa opet preko svih etapnih
zatvora dovedeni i, razobličeni, istreseni u raniji logor.
Više ničemu ne služe. Doušnik je kao m lin a r...
Sada - logor kao da je smiren. Nije li iz njega odvezena skoro hiljada
ljudi? Z ar sada iko ikome smeta da odlazi u kum ovu kancelariju? . .. A oni
- oni nikako da ostave štab! Oni štrajkuju, neće u zonu! Jedini Kočerava
odlučuje da drsko odglumi sebe u koži ranijeg istinoljupca, odlazi u brigadu
i kaže:
- Ne znamo zašto su nas vodili! Vodali - vodali, pa natrag doveli...
M eđutim , njegova drskost ga štiti samo jednu noć i jednu zoru.
Sutradan, on beži u štapsku sobu, kod svojih.
Tako, znači, nije zabadava bilo sve ono što je bilo, nisu zaludu pali
i legli naši drugovi. Vazduh u logoru ne može se već više vratiti u ranije
stanje teške more. Podlost je uspela da se restauriše, samo vrlo labavo.
U barakam a se о politici može slobodno govoriti. I nijedan rukovodilac
radova i nijedan čuvar ne sme više zeka munuti nogom ili podići ruku na
njega. Svako sada zna kako se noževi lako prave i kako se lako zarivaju pod
rebra.
Naše ostrvo se potreslo i - otpalo od Arhipelaga.
N o, to se osećalo u Ekibastuzu, i možda zericu u Karagandi.
A u Moskvi verovatno ništa. Počinjao je raspad sistema specijalnih logora,
na jednom , drugom , trećem mestu - a O tac naš i Učitelj pojma о tome nije
imao, njega, naravno, niko nije obavestio (a ni on se ni od čega nije
of'ncao, ne bi ni od robija, sve dok mu pod sedalom ne bi počelo goreti).
N aprotiv, da li radi novog rata, planirao je za 1953. godinu novi veliki talas
hapšenja, zbog čega je 1952. proširio sistem specijalnih logora. I tako, bilo
je određeno da ekibastuski logor, koji je pripadao čas grupi logora Steplaga
čas Peščanlaga, bude pretvoren u čelno odeljenje novog velikog specijalnog
logora na Irtišu (privrem eno nazvanog Daljlag). Stoga je, mimo već posto­
jećeg mnoštva robovlasnika, u Ekibastuz stigla cela jedna nova U prava
džaboleba, koje smo mi isto tako morali svojim radom da hranimo.
Još su nam nedostajali novi zatvorenici, ali ni njih nismo morali dugo
čekati.

* * *

A bacil slobode se, u međuvrem enu, prenosio - a kuda bi ako ne po

A rhipelagu? O nako kako su ga Dubovčani nama bili doneli, onako su ga
naši dalje predavali. Tog proleća u svim klozetima kazahstanskih etapnih

* K azna logorom i zatvorom .

214
zatvora bilo je napisano, ugrebeno, urezano: »Pozdrav borcima Ekiba-
stuza!«
I prva etapa od »glavnih buntovnika«, oko četrdeset ljudi, i 250
»najokorelijih« iz velike februarske etape bili su dovedeni do Kengira
(naselje Kengir, stanica Džeskazgan), 3. logorskog odeljenja Steplaga, gde
je bila i uprava Steplaga, i glavom trbuljati pukovnik Čečev. Ostali disci-
plinci iz Ekibastuza bili su podeljeni između 1. i 2. odeljenja Steplaga
(Rudnik).
D a bi se zaplašilo osam hiljada kengirskih zekova, bilo je objavljeno
da su kod njih dovedeni banditi. Od same stanice do novog zdanja kengir-
skog zatvora vođeni su u lisicama. Na taj način je naš pokret ušao u ropski
Kengir kao okovana legenda, da i njega probudi. Isto kao i u Ekibastuzu
godinu dana ranije, i ovde je vladala pesnica i doušništvo.
Pošto je 250 naših držao u zatvoru do aprila, načelnik kengirskog
logorskog odeljenja potpukovnik Fedotov odlučio je da su oni dovoljno
isprepadani i izdao naređenje da se izvedu na rad. U logoru je iz centralnog
snabdevanja bilo 125 pari gane novih poniklovanih lisica poslednjeg kom u­
nističkog m odela, tam an za 250 ako se u jedne lisice budu stavljala po
dvojica (ovo je sigurno i određivalo veličinu sledovanja za Kengir).
Jedna ti ruka slobodna - tako se može živeti! U koloni je bilo podosta
ljudi sa iskustvom logorskih zatvora, tu su bili i stari vukovi bekstava (i
Teno, koji je bio pripojen etapi), koji znaju sve о lisicama, i oni su susedima
u koloni objasnili da kad imaš jednu ruku slobodnu, možeš bez po muke
skinuti lisice - iglom ili čak i bez igle.
K ada se kolona približavala radnoj zoni, čuvari su počeli da skidaju
lisice, u isto vreme na raznim mestima kolone, kako ne bi zadržavali
početak radnog dana. Namah su znalci krenuli da brzo i spretno skidaju
lisice sa sebe i sa drugih i da ih skrivaju pod skutovima. »Nama je već drugi
skinuo!« Čuvarima ni na kraj pam eti da prebroje lisice pre nego što će
raspustiti kolonu, koja se, inače, na ulazu u radni objekat nikada ne
pretresa.
Tako su naši momci prvog jutra odneli 23 od 125 pari lisica! Ovde,
u radnoj zoni, počeli su ih razbijati kamenjem i čekićima ali uskoro su se
dosetili boljem: uvijali su ih u uljem premazanu hartiju, kako bi se bolje
sačuvale i uziđivali u zidove i temelje kuća koje su postavljali toga dana (20.
stam bena četvrt, prem a Dvorcu kulture, u Kengiru), s ideološki nimalo
uzdržanim ceduljicama: »Potomci! Ove zgrade gradili su sovjetski robovi!
Evo kakve su lisice oni nosili!«
i

Čuvari su kleli, psovali bandite, a za povratak ipak obezbedili stare

zarđale lisice. No, m akar koliko da su pazili, na ulazu u stam benu zonu
momci su skinuli još šest pari. U toku dva sledeća izlaska na rad - još po
nekoliko. A svaki par stajao je 93 rublje.
I - kengirski gospodari su se odrekli da ljude vode pod lisicama.

215
 Prava se stiču borbom!*
U maju su Ekibastusce počeli postepeno prevoditi iz zatvora u zajed­
ničku zonu. Sada je trebalo Kengirce učiti pameti. Za početak su dali
ovakav prim er: mangupa koji je po svom pravu ušao preko reda u kantinu
zadavili su skoro do smrti. D osta i to da se pronese: dolazi nešto novo!
Došljaci nisu kao mi! (Ne bi se moglo reći da u džeskazganskom logoru
dostavljači do tada nisu dirani, ali to nikad nije postalo pravac. Godine
1951, u zatvoru u Rudniku, čuvaru su nekako oduzeti ključevi, otvorena
potrebna ćelija i u njoj zaklan Kozlauskas.)
Sada su se u Kengiru stvorili ilegalni centri - ukrajinski i »sveruski«.
Bili su priprem ljeni noževi, maske za seču - i sva priča je počela iz početka.
Obesio se о rešetku u ćeliji Vojnilovič. Ubijeni su brigadir Belokopit
i »dobronam em i« cinkaroš Lifšic, član revolucionarnog ratnog sovjeta iz
građanskog rata na frontu prem a Dutovu.** (Lifšic je bio srećni bibliotekar
KVČ u logorskom odeljenju Rudnik, ali je glas о njemu išao ispred njega,
i on je zaklan prvoga dana po dolasku.) M ađar-kom andant bio je zaklan
sekiram a blizu kupatila. I, otvarajući put u »ćeliju-garderobu«, prvi je u nju
utekao Sauer, bivši ministar sovjetske Estonije.
Samo, i logorski gospodari znali su sada šta im valja raditi. Zidovi
između četiri logorska punkta ovde su odavno postojali. Sada su se oni
domislili da svaku baraku okruže njenim zidom, i osam hiljada ljudi počelo
je u slobodno vreme da radi na tome. I još svaku baraku pregradili na po
četiri prostorije bez saobraćaja među njima. Pa sve male zone, i svaka
prostorija u baraci pod katancem. (Ipak, idealno je bilo da se sav svet
ispregrađuje u samice!)
Stariji vodnik, upravnik kengirskog zatvora, bio je profesionalni bok­
ser. Na logorašima se vežbao kao na bokserskim vrećama. Kod njega
u zatvoru pronađen je i način da se bije čekićem preko šperploče, da se ne
bi ostavljalo traga. (Radnici u praksi M VD znali su da se bez batina
i ubijanja ne može prevaspitavati; s njima se slagao i svaki tužilac-praktičar.
M eđutim, mogao je naleteti kakav teoretičar! Zbog tog malo verovatnog
dolaska teoretičara morala se podm etati šperploča.) Jedan Zapadni U kraji­
nac, doveden mučenjem do kraja a plašeći se da ne oda drugove, obesio se.
Drugi su se gore poneli. Tako su oba centra provaljena.
Uz to, među »bojevicima« našle su se i gramzive protuve koje su želele
ne da pokret uspe, nego da oni što ušićare. Tražili su da im se daje repete iz
kuhinje, i još oduzimali »od paketa«. I to je pomoglo da se pokret ocrni
i preseče.
M eđu onim a što biraju put nasilja to je, po svoj prilici, neizbežno. M islim da ni
Kam ovi provalnici, predajući novac iz banaka u partijsku kasu, nisu svoje džepove ostavljali

* D ev iza esera pre revolucije.

** D u to v , A leksandar Iljič, belogardejski kom andant u građanskom ratu. U novem bru i d ecem ­
bru 1 9 1 7 . rukovodio k ozačkom pobunom u oblasti O renburga.

216
prazne. N iti je njihov glavni šef Koba ostajao da nema čim e platiti vino? Kada je u vreme
ratnog kom unizm a bila širom Sovjetske Rusije zabranjena upotreba vina, on se ni najmanje
nije ustručavao da kod sebe u Kremlju drži vinski podrum.

I kao da je bio presečen. Ali su se od prve probe primirili i cinkaroši.

Kengirska atm osfera se ipak očistila.
Seme je bilo bačeno. Svejedno, nije odmah niklo, i niklo je na drugi
način.

* * *

Iako nam se priča da ličnost, eto, ne stvara istoriju, a naročito ako se

ona protivi kretanju napred, svejedno za to - nama je četvrt stoleća jedna
takva ličnost motala kako je samo htela, a mi se nismo smeli ni živi čuti.
A sad pričaju: niko ništa nije razum eo - nije razumeo ni rep, nije razumela
ni avangarda, razumela je samo najstarija garda, ali ova je radije izabrala da
se ispootruje po budžacima, isposamoubija po stanovima, da ispodočekuje
miran penzionerski kraj - sve drugo samo ne da nam se oglasi s govornica.
Pa eto, žreb oslobođenja pao je na nas malce. U Ekibastuzu smo
podstavili pet hiljada ram ena pod te svodove i napregli se - ipak smo stvorili
pukotinu. Koliko god da je mala, koliko god da se iz daljine ne uočava,
koliko god da smo sami sebe više opučili - a opet: od pukotina se ruše
pećine.
Bilo je nem ira i mimo nas, mimo specijalnih logora, ali je sva krvava
prošlost tako zam azana, zaglađena, oprana ribaćim četkam a, da mi je sada
nemoguće ustanoviti ni m akar oskudan pregled logorskih nemira. Slučajno
sam saznao da je, 1951, u sahalinskom ITL Vahruševo bio petodnevni
štrajk glađu petst6 ljudi, koji je izazvao veliko oduševljenje i, potom , brojna
hapšenja i odvođenja - a sve to zbog toga što su tri begunca bila iskasap-
ljena bajonetim a kod stražare. Zna se za veliki nemir u Ozjorlagu nakon
ubistva u stroju kod stražare, 8. septem bra 1952. godine.
Očigledno je da je početkom 50-tih godina Staljinov logorski sistem
doživljavao krizu, a naročito u specijalnim logorima. Urođenici su još za
života Svemogućeg počinjali da kidaju svoje lance.
Nemoguće je pretpostaviti kako bi to išlo za njegova života. No,
iznenada - nikako po ekonomskim ili društvenim zakonima - spora stara
nečista krv u venam a sitne rošave ličnosti se zaustavi.
I m ada se po Avangardnoj Teoriji ništa i ni za nokat nije zbog toga
moglo prom eniti. Niti su se toga plašile plave šapke, koliko god da su 5.
m arta plakale iza stražara. Niti su se, pak, zbog toga crne jakne mogle
nečem u nadati, koliko god da su, razabravši (toga dana one nisu puštane iz
zone) da radio prenosi posmrtne marševe i da se isturaju u crno uokvirene
zastave, drndale na balalajkama. - Pa opet, nešto nepoznato se stalo tresti
i pom erati, duboko u podzemlju.

217
 D oduše, amnestija s kraja m arta 1953. godine, nazvana »Vorošilov-
ljeva«, svojim duhom je potpuno oponašala pokojnika: maziti lopove,
daviti političke. Tražeći popularnost kod bagre, ona ih je, kao kakve
pacove, pustila širom zemlje, pozivajući stanovništvo da trpi, da okiva
slobodne prozore rešetkam a, a miliciju - da ponovo lovi sve već jednom
ulovljene. A Pedeset Osmi je oslobodila u staroj proporciji: u 2. logorskom
punktu Kengira od tri hiljade ljudi oslobođena s u . .. trojica.
Ova amnestija robiju je mogla samo u jednom ubediti: Staljinova smrt
ništa ne menja. Niko ih požaliti neće, kao što nikad nije. Ako žele da žive
na zemlji, moraju se boriti!
Tako su se, 1953, logorski nemiri nastavljali na raznim mestima
- manje gužve, kao ona na 12. logorskom punktu Karlaga; krupni ustanak
u G orlagu (Noriljsk), о kojem bi ovde bila i zasebna glava kad bismo imali
koliko-toliko m aterijala о njemu. Ali - nemamo.
Pa ipak, tiraninova smrt nije prošla zabadava. Ne znamo zbog čega,
nešto što se ne vidi pokrenulo se negde, pomerilo i - odjednom, uz klepet
gvoždjurije, kao prazna kofa, strmoglavila se još jedna ličnost. Sa samog
vrha lestvice u najcrnju osočinu ispod đubrišta!
Sada su svi - i Avangarda, i oni na repu, pa čak i izgubljeni urođenici
A rhipelaga shvatili: došlo je novo vreme.
Ovde, na A rhipelagu, pad Berije došao je kao munja iz vedra neba:
zar on nije bio najviši Gazda i Namesnik Arhipelaga! Oficiri MVD bili su
smušeni, smeteni, izgubljeni. Kada je već bilo objavljeno preko radija
i grozna vest više nije mogla biti udenuta nazad u zvučnike, nego se,
naprotiv, moralo posegnuti za portretim a voljenog milog Pokrovitelja
i skinuti ih sa zidova U prave Steplaga, pukovnik Čečev je preturio preko
drhtavih usana: »Gotovo je sve!« (No, on se prevario. On je mislio da će
sutradan svi oni biti izvedeni na sud.2) Kod oficira i čuvara rodila se
nesam ouverenost, pa i beznađe, što su zatvorenici jasno osetili. Komandir
disciplinskog režima 3. kengirskog logorskog punkta, koji zekove nikad nije
blago pogledao, iznenada je došao na rad kod disciplinske brigade, seo
i stao čašćavati disciplince cigaretama. (Trebalo mu je da pogleda kakve
iskre skaču u toj mutnoj stihiji i kakva se opasnost može od nje čekati.) »A
sad šta?« - podrugljivo su ga upitali. - »Vaš glavni šef je neprijatelj
naroda?« - »Da, ispalo je tako« - tužno je odgovorio komandir režima.
- »Ali on je bio desna Staljinova ruka!« - cerili su se disciplinci. - »Ispada
- i Staljin je prevideo?« - » D a-aa...« - prijateljski je cedio oficir. - »E pa,
momci, moglo bi početi i sa oslobađanjem, sačekajte m a lo ...«
Berija je pao, ali je mrlju »berijanštine« ostavio u nasleđe vernim
O rganim a. A ko do sada nijedan zatvorenik i nijedan slobodni nije, ni
u mislima, osim rizikujući život, smeo posumnjati u kristalnu čistotu kog mu

2 K ako je zapazio K ljučevski, s u t r a d a n po oslobođenju plem stva (U kaz о slobodam a od 18.

februara 1 7 6 2 . g o d in e), dakle 19. februara - ali tek kroz 99 godina, 1861! - bili su oslobođeni i seljaci.

218
drago oficira M VD , sada je bilo dovoljno da se gadu prišije »berijanac«,
i on ti ne može ničim uzvratiti!
U Rečlagu (V orkuta), u junu 1953, poklopilo se veliko uzbuđenje od
smenjivanja Berije sa dolaskom iz Karagande i Tajšeta kompozicija buntov­
nika (najvećim delom Zapadnih Ukrajinaca). U to vreme V orkuta je još
bila ropski utučena i novodošli zekovi su ovdašnje zaprepastili svojom
nepomirljivošću i smelošću.
I sav put što smo ga mi mesecima prevaljivali ovde je bio preden za
samo jedan mesec. D vadeset drugog jula stupili su u štrajk fabrika cementa,
gradilište tefm ocentrale br. 2, okna br. 7, 29 i 6. Objekti su se videli jedan
s drugog, videlo se kako se prekida s radom , kako se zaustavljaju točkovi
rudarskih dizalica. Više se nije ponavljala greška iz Ekibastuza - nije se
štrajkovalo glađu. Čuvari su nam ah svi udarili van iz zone, ali su morali
svakoga dana - šefe, šefiću, ovamo sledovanje! - dovoziti do zone hranu
i ubacivati je preko kapije. (Računam da su se tako revnosno odazivali zbog
pada Berije, inače bi radije morili glađu.) U zonama u štrajku stvoreni su
štrajkački kom iteti, uspostavljen »revolucionarni red«, trpezarija je istoga
časa prestala da krade i hrana se, sa istim sledovanjem, prim etno popravila.
Na oknu br. 7 bila je istaknuta crvena zastava, na br. 29 sa strane bliže
železničkoj p ru z i... portreti članova Politbiroa. A zašto su morali isti­
cati? . .. A zašto morali upućivati zah tev e?. .. Tražili su da im se skinu
brojevi, da se uklone rešetke i katanci - a što nisu sami trgali, sami
uklanjali? Tražili su dopisivanje, posete rodbine, reviziju dela.
Štrajkači su samo prvoga dana nagovarani da obustave štrajk. Zatim
celu nedelju niko nije dolazio, ali na kulama su postavljeni mitraljezi i zone
u štrajku opkoljene stražom. Sigurno je da su glavari snovali u Moskvu i iz
M oskve, nije bilo lako odlučiti u novonastaloj situaciji šta je ispravno. Kroz
nedelju dana zone je počeo obilaziti general M aslenikov, načelnik Rečlaga
general D erevjanko, glavni tužilac R udenko, uz pratnju mnoštva (i po
četrdeset) oficira. Okupili bi sve logoraše kod te blistave svite na logorskom
zbornom mestu. Logoraši bi posedali na zemlju, generali ostajali stojeći
i psovali ih za sabotažu, za »bezobrazluk«. I u isto vreme ograđivali se da su
»neki zahtevi osnovani« (»brojevi se mogu skinuti«, za rešetke je »izdato
naređenje«). Ali - bez odlaganja se vratiti na posao: »Zemlji je potreban
ugalj!« Na oknu 7 neko je otpozadi doviknuo: »A nama sloboda, goni se ti
u krasni!«, i logoraši stali da se dižu i razilaze ostavljajući generalitet sam .3
I tada počinje trganje brojeva, lomljenje rešetaka. No, već je nicao
rascep, dah je ponestajao: a šta ako je dosta? A ko više dobiti ne možemo?
Noćna smena je delom izišla, jutarnja - sva. Okrenuli su se točkovi dizalica
i, videći jedno od drugoga, gradilišta su obnovila rad.

3 Po drugim kazivanjim a, vešano je i ovo: »Nam a slobodu - D om ovini ugalj!« Jer, »nama
slobodu« sam o po sebi je puna zavera, mora se požuriti sa izvinjenjem: »dom ovini ugalj«.

219
 A okno br. 29 je za brdom , nije videlo šta drugi rade. Javljeno mu je
da su se svi vratili na posao, no ono nije poverovalo i nije stupilo na posao.
Nije bilo, razum e se, teško da se uzmu s njega delegati i povedu na druga
okna. Samo, to bi bilo ponižavajuće baktanje s logorašima - generalima se
htelo da proliju malo krvi. Bez krvi pobede nem a, bez krvi - kako će ti
skotovi biti naučeni pameti?
Prvog avgusta, 11 kam iona s vojnicima stiglo je na okno br. 29.
Logoraši su pozvani na zborno mesto, kod kapije. S druge strane kapije
s kam iona su se iskrcali vojnici. »Izlazite na posao, ili ćemo preduzeti
surove mere!«
Kakve - to nije trebalo objašnjavati. A utom ati kazuju sve. Pokret
ljudskih molekula u gomili. Zašto ginuti? A napose oni s kratkim kaz­
nam a. .. Kome je ostalo godinu-dve, ti se guraju napred. Ali, odlučnije od
njih izlaze napred oni drugi - i uhvativši se u prvom redu rukam a, zatvaraju
štrajkbrehere u živi lanac. Gomila ne može da se odluči. Oficir pokušava da
prekine lanac, njega udaraju železnom šipkom. G eneral Derevjenko odlazi
u stranu i kom anduje: »Pali!« Pali - po gomili.
Tri plotuna, a između njih mitraljeski rafali - 66 ubijenih. (Ко je
ubijen? Prednji: najhrabriji, i oni koji su najpre zadrhtali. To je zakon
široke prim ene, on je u poslovice ušao.) Ostali beže. Straža s toljagama
i šipkama baca se za njima, bije zekove i izgoni ih iz zone.
Tri dana (od 1. do 3. avgusta) - hapšenja po svim punktovima koji su
štrajkovali. Samo, šta raditi s njima? Otupeli su Organi od gubitka oca
hranitelja, ne razvijaju se u isledničke redove. O pet u kompozicije, opet
vozi nekuda, razvozi što dalje klicu zaraze. Arhipelag postaje tesan.
Z a ostale - disciplinski režim.
Na krovovima baraka 29. okna pojavilo se mnogo zakrpa daščicama
- to su pokrpljene rupe od vojničkih m etaka, ispucanih iznad gomile.
Bezimeni vojnici što nisu hteli postati ubice.
Ma, dosta je bilo i onih što su pucali u živu metu.
Blizu brda jalovine 29. okna, neko je, u Hruščovljevo vreme, postavio
na zajedničkoj grobnici krst na visokoj, kao telegrafski stub, banderi. Krst
je kasnije oboren. A neko ga ponovo postavio.
Ne znam da li i sada stoji.

220
 G lav a 12

ČETRDESET DANA KENGIRA

M eđutim , Berijin pad imao je za specijalne logore i drugu stranu: on je

pružio nadu, i tako robiju skrenuo s puta, pobrkao, oslabio. Rodile su se
nade u skore prom ene, i kod robijaša je presahla volja da jure doušnike, da
idu zbog njih u zatvor, da štrajkuju, da se bune. Sve, izgledalo je, ide na
najbolje, valja samo sačekati.
I još ovu stranu: epolete s plavim porubim a (ali bez avijatičarske
ptičice), do sada najviše poštovane, najpouzdanije u vascelim Oružanim
snagama, odjednom kao da dobiše žig sram ote, i to ne samo u očima
zatvorenika i njihovih rođaka (ко njih zarezuje) nego možda i u očima
vlade.
Te kobne 1953. godine oficirima MVD bi oduzeta druga plata (»za
zvezdice«), što znači da su odsad počeli dobijati samo platu plus dodatak za
staž i za službu u polarnim oblastima, kao i nagrade, razume se. Bio je to
težak udarac po džepu, ali još teži po budućnosti: mi postajemo nepotrebni.
Upravo zato što je Berija pao, bezbedonosno ministarstvo je moralo
bez odlaganja i svima dokazati očigledno svoju odanost i neophodnost.
Samo, kako?
Nemiri, koji su se do sada našim starateljim a činili kao opasnost, sada
im se počeše nazirati kao spas: daj bože što više nem ira i nereda, tako će se
m orati preduzimati mere! Tako se neće redukovati ni kadrovi ni plate.
Za manje od godine kengirska straža je nekoliko puta pucala u nevine.
To se ponavljalo i nije moglo biti bez um išljaja.1
U bijena je ona devojka Lida s mešalice betona što je bila obesila
čarape da se suše na žici predzone.
R anjen stari Kinez - u Kengiru se njegovo ime nije pamtilo, on ruski
jedva da je znao, ali su ga svi znali po njegovom gegavom hodu - s licem
starog vilenjaka i s lulom u zubima. Stražar g aje prizvao na stražarsku kulu,
bacio mu paklicu krdže do same žice predzone i kada je Kinez pošao da je
uzme, opalio, ranio ga.

1 O čig led n o , ovakvo ubrzanje događajim a davala je logorska vlast i u drugim logorim a, na
prim er u Noriljsku.

221
 Isto takav slučaj, samo što je stražar bacio metke sa stražare, naredio
logorašu da ih pokupi i - ubio ga.
Pa poznati slučaj paljbe eksplozivnim zrnima po koloni što je dolazila
s pogona za oplemenjivanje rude, kada je bilo 16 ranjenih. (I još onih
dvadesetak što su svoje lakše rane sakrili iz straha od moguće kazne.)
Ovoga puta zekovi nisu ostali nemi - ponovila se priča iz Ekibastuza:
treći logorski punkt Kengire tri dana nije izlazio na rad (ali hranu je
prim ao), zahtevajući da se krivcima sudi.
Došla je komisija i ubedila ih da će vinovnici odgovarati (biće,
navodno, zekovi pozvani na suđenje, uveriće se !...) . Izišli su na rad.
M eđutim , u februaru 1954. godine, na Drvnom kom binatu bio je još
jedan ubijen, neki »jevanđelist«, kako ga je zapamtio ceo Kengir (po svoj
prilici, ime mu je bilo A leksandar Sisojev). Taj čovek je od svoje desetke bio
odležao devet godina i devet meseci. Radio je na podmazivanju elektroda
za zavarivanje, što je on obavljao u kolibici uz predzonu. Izišao je bio da
obavi nuždu uz kolibicu - i ubijen s kule. Stražari su brzo poiskakali iz
stražare i počeli vući ubijenoga ka predzoni: prekoračio, tobože, liniju.
Zekovi nisu izdržali, latili su krampove i lopate i oterali ubice od ubijenoga.
(Z a sve to vreme blizu zone Drvnog kom binata stajao je osedlan konj
operativnog delegata Beljajeva - »Bradavice«, nazvanog itako po bradavici
na levom obrazu. K apetan Beljajev bio je energičan sadista, insceniranje
ovog ubistva je sasvim odgovaralo njegovom karakteru.)
U zoni se sve pokrenulo. Logoraši su rekli da će ubijenoga poneti
u logor na ram enim a. Logorski oficiri nisu dozvolili. »Zašto ste ga ubili?«
- vikali su im. G ospodari su imali spreman odgovor: sam ubijeni je kriv - on
je prvi počeo da gađa kam enjem na kulu. (D a li su oni bili uspeli da bar
ličnu kartu nesrećnika pročitaju: još tri meseca kazne, jevanđelist? . . . )
Povratak u zonu bio je sum oran, opominjući: neće se sve ovo tek tako
završiti. Tu i tam o u snegu bili su zavaljeni puškomitraljesci, spremni da
okinu (Kengirci su već vrlo dobro znali da oni neće ni najmanje oklevati...)
Puškomitraljesci su dežurali i na krovovima naselja straže.
Ovo se dešavalo na istom 3. logorskom punktu na kojem su bili i onih
šesnaest ranjenih u jedan mah. Prem da je ovoga puta bio samo jedan ubijen
- osećanje nezaštićenosti, bezizlaznosti, obrečenosti došlo je do krajnje
granice: evo, prošla je godina posle Staljinove smrti, a njegovi psi su ostali
kakvi su i bili. I sve drugo je ostalo kako je bilo.
Uveče, posle večere, ovako je učinjeno. U sobi bi se najednom
isključilo osvetljenje i s ulaznih vrata neko nevidljivi bi progovorio: »Braćo!
D o kada ćemo mi graditi a za nagradu dobijati kuršume? Sutra ne izlazimo
na rad!« Ovako soba za sobom, baraka za barakom .
Preko zida je prebačena ceduljica i u drugi punkt. Iskustvo je već
postojalo, о ovakvom nečem se ne jednom mislilo - uspelo se i onamo
obavestiti. Na 2. logorskom punktu, koji je bio višenacionalan, bilo je

222
 najviše »desetogodišnjaka« i mnogima su kazne isticale - ipak, i oni su se
pridružili.
U jutru muški punktovi —treći i drugi —nisu izišli na rad.
Ovaj običaj - štrajkovati ali se od državnog hleba i prekrupe ne
odricati - logoraši su sve bolje shvatali, ali gospodari - sve gore. Oni su se
domislili: čuvar i straža, bi ušli bez oružja u punktove u štrajku, u barake,
i uhvativši po dvojica njih jednoga zeka, na silu ga istiskivali iz barake.
(Način previše hum an, tako nežno može se s lopovima, nikako s narodnim
neprijateljim a. M eđutim , posle ubistva Berije niko od generala i pukovnika
nije se smeo odvažiti da prvi izda naređenje da se puca iz mitraljeza na
zonu.) Ovaj napor se, ipak, nije opravdao: logoraši su se sklanjali u toalete,
šmugali po zoni, svuda samo ne na zborno mesto.
Dva dana su tako izdržali.
O bična stvar - da se kazni stražar što je ubio jevanđelista - gospoda­
rima se nipošto nije činila ni običnom ni ispravnom. Umesto toga, u noći
između drugog i trećeg dana štrajka, po barakam a je, uveren u svoju
sigurnost i budeći sve bez pardona, šetao sa silnom pratnjom jedan pukov­
nik iz Karagande: »Mislite li vi još dugo tako raspojasano da živite?«,2
i nasumice, s obzirom na to da tu nikoga nije znao, pokazivao prstom: »Ti
- izlazi!. . . Ti - izlazi!. .. Ti - izlazi!« Tako je ovaj hrabri i energični šef
terao u zatvor slučajne ljude, držeći da je to najpametniji odgovor na
»raspojasanost«. Vil Rozenberg, Letonac, videći to besmisleno kažnjava­
nje, rekao je pukovniku: »Idem i ja!« —»Idi!« —rado se saglasio pukovnik.
Moguće je čak da on n i j e n i s h v a t i о da je to bio protest, ni da se tu
ima za šta protestovati.
Iste noći objavljeno je da je dem okratiji s hranom kraj i oni koji ne
budu izlazili na rad dobijaće disciplinsko sledovanje. Drugi punkt je ujutru
izišao na rad. Treći nije —ni toga, trećeg jutra. Sada je na njima prim enjena
ista ona taktika izguravanja ali s uvećanim snagama: bilo je mobilisano sve
što je bilo oficira u Kengiru, bilo da su tu na službi, bilo da su došli
u pomoć, ili s komisijama. Oficiri su u velikom broju ulazili u određenu
baraku zasenjujući logoraše sjajem šubara i bleskom epoleta, probijali se
pogureni između vagoneta i sedali, ne zazirući, sa svojim čistim pantalo-
nam a na um azane logoraške slamarice napunjene strugotinom: »Da, pomak-
ni se, pomakni se, zar ne vidiš da sam ja potpukovnik!« I tako redom,
podbočivši se i nasatice se premeštajući gurali bi vlasnika slamarice u prolaž,
gde bi ga čuvari prihvatili za rukave i gurali dalje prem a zbornom mestu,
a one što bi se i tu previše opirali — u zatvor. (Ograničeni kapacitet dva
kengirska zatvora dovodio je oficire u veliku nepriliku —u njih je moglo stati
samo oko petsto ljudi.)

R eč »raspojasanost« [u originalu »волынка«], posle berlinskih nem ira u junu 1 9 5 3 , privio je

i službeni jezik. Kada običan svet, negde u B elgiji, vodi borbu za povećanje plata, to se naziva
»pravednim gnevom naroda«, a kada se kod nas isto takav običan svet bori za koru nasušnog hleba - to
je »raspojasanost«.

223
 N a ovaj način, ne obazirući se na oficirsku čast i privilegije, bio je
štrajk savladan. Ovakvu žrtvu iziskivala je politička nedefinisanost tre­
nutka. Šta učiniti - nije bilo jasno, a učiniti grešku - opasno! Ako si bio
previše revnostan i pucao u gomilu, mogao si postati Berijin i đavolov
pomagač. Ali ako nisi bio dovoljno revnostan i nisi logoraše energično
isterao na rad, mogao si opet biti pomagač pom enutoga.3 Uz to su oficiri
M VD , kao nikada pre, svojim ličnim i masovnim učešćem u gušenju štrajka
dokazali i koliko su njihove epolete neophodne za zaštitu svetog poretka,
i koliko se u ovaj budžet ne sme dirati, i koliko su lično hrabri.
Bile su prim enjene i sve ranije proverene metode. U m artu i aprilu
bilo je upućeno nekoliko etapa u druge logore. (Pošla dalje zaraza.)
Sedam desetak ljudi (među kojima i Teno) bili su oterani u izolovane
zatvore, s klasičnom formulom: »iscrpene sve popravne m ere, deluje
zarazno na logoraše, nije za držanje u logoru«. Spiskovi upućenih u izola­
tore bili su radi zaplašivanja istaknuti u logoru. A da bi ekonom ska
računica, kao kakav logorski N EP, logorašima bolje nadomestila slobodu
i pravdu, kantine, do tada vrlo siromašne, snabdevene su velikim izborom
prehram benih proizvoda. Pa je još - zar je i to moguće? - logorašima dat
avans da bi te proizvode uzimali. (Gulag je verovao u dužničko poštenje
urođenika! - Nešto nečuveno!)
Tako se ono što se ovde u Kengiru razvijalo po drugi put, ne sazrevši
raspalo.
Ali, gospodari su ovog puta i prekardašili. Oni su posegli za svojom
glavnom batinom protiv Pedeset Osmog - za kriminalcima! (I stvarno
- zašto bi oni prljali ruke i epolete kad imaju socijalno-bliske?)
Uoči prvomajskih praznika, u pobunjenički logorski punkt broj 3,
i sami se odričući principa specijalnih logora, i sami priznajući da je
političke nemoguće držati odvojeno a da se oni n e o s v e s t e , gospodari
su doveli i razmestili 650 lopova, đelom i bitovika (a među ovima i mnogo
m aloletnika). »Pristiže zdravi kontingent!« - zlurado su upozoravali Pede­
set Osmi. - O d sada se živi nećete čuti.« A dovedene lopove su pozvali: »Vi
ima da zavedete red!«
G ospodari su dobro znali kako ovi treba da zavode red: treba da
lupežaju, da žive na račun drugih - tako će se useliti opšte nepoverenje
i nesloga. I smeškali se gospodari prijateljski, onako kako se oni umeju
samo lopovima smeškati, kada su ovi, čuvši da je do ovog punkta i ženski
punkt, počeli kukum akati na svoj nametljiv način: »Šefe, ajd’ nam pokaži
ženskaće!«

3 P ukovnik Ć ečev, na prim er, nije m ogao izdržati svu tu gužvu. P osle februarskih događaja
otišao je na od su stvo, nakon čega mu gubim o trag, da bism o ga našli kao penzionera u Karagandi. N e
znam k olik o je još ostao njegov šef pukovnik Jevstignejev. »Izvrstan ru k o v o d ila c... skroman drug«, on
je p ostao zam enik direktora Bratske H E . (K od Jevtušenka [u poem i о ovoj elektrani] toga nem a.)

224
 M eđutim , na scenu izlazi on - nepredvidljivi tok ljudskih osećanja
i društvenih kretanja! Ubrizgavši Trećem kengirskom logorskom punktu
konjsku dozu tog ispitanog otrova za kojim ostaju leševi, gospodari su
dobili - ne pripitomljeni logor, već najveću pobunu u istoriji arhipelaga
Gulaga!

* * *

Koliko i da su ograđena, koliko na izgled razbacana ostrvca A rhipe­

laga, ona zahvaljujući etapnim zatvorima dišu isti vazduh, isti ih sokovi
prožim aju. S tog razloga pokolj doušnika, štrajkovi glađu, štrajkovi, nemiri
u specijalnim logorima, sve to lopovima nije ostalo nepoznato. Pa, priča se
i da se 1954. godine u etapnim zatvorima zapažalo da su lopovi počeli da
uvažavaju robijaše.
A ko je to tačno - šta nam je smetalo da »poštovanje« lopova zaslu­
žimo ranije? Svih dvadesetih, svih tridesetih, svih četrdesetih godina mi,
U kropi Pomidoroviči i Fani Faniči, tako zabrinuti za svoju opštesvetsku
vrednost i za sadržaj svog zavežljaja, i za svoje još neoduzete cipele ili
pantalone, mi smo se pred lopovima ponašali kao komične ličnosti: kada bi
oni pljačkali naše susede, isto tako opštesvetske intelektualce, mi bismo
postiđeno skretali pogled i sklanjali se u svoj budžak; a kad bi ti podljudi
došli da s nam a svrše, mi opet, razume se, nismo čekali da nam susedi
pom ognu, tim smo tipovima davali sve samo da nam glavu ne smaknu. Da,
naši mozgovi nisu о takvom nečem mogli mozgati, naša srca nisu na tako
nešto bila pripravljena! Mi ni u kom slučaju nismo očekivali još toga
surovog niskog neprijatelja! Nas su rastrzala jedino raskršća ruske istorije,
i na smrt smo bili spremni samo pod uslovom da je ona uzvišena, javna,
naočigled celog sveta i na spas čovečanstva. A za mudrost nam je bila
možda dovoljna najprostija stvar. Možda smo od prvog koraka u prvoj ćeliji
etapnog zatvora, svi koliko nas je bilo u njoj, morali biti spremni da
dobijemo nož u rebra i da izginemo u memljivom uglu po prosutoj ljigi iz
kible u nedostojnom rvanju s ovim ljudima-pacovima, kojima su nas, na
ogrizanje, bacili Plavi. Tek tako bi, možda, izišli s manje gubitaka i ranije
se, možda, probudili i, štaviše ruku pod ruku s tim istim lopovima, razneli
u param parčad staljinske logore? I stvarno - za šta su lopovi imali da nas
uvažavaju?...
D akle, lopovi što su pristigli u Kengir već su čuli podosta toga, već su
očekivali da će na robiji naći borbeni duh. I pre nego su se oni osvrnuli, pre
nego su se spanđali s logorskim vlastima, kod gazda su otišli plećati mom­
ci, seli da s njima malo popričaju о životu, i ovako im rekli: »Mi smo
predstavnici. Vi ste čuli za seču u specijalnim logorima, a ako niste - mi
ćemo vam ispričati. Mi sada noževe umemo praviti ništa gore od vas. Vas je
15 Arhipelag Gulag, 3 225
šesto, nas je dve hiljade i šesto. Prem a tom e, razmislite i birajte. Ako
budete hteli da nas davite - sve ćemo vas poklati.«
E to koji je korak bio m udar i koji je odavno trebalo učiniti: okrenuti
se na kriminalce čitavom oštricom, videti u njima glavne neprijatelje!
N aravno, Plavima je upravo to i trebalo, da se ovakva bitka zametne.
Ali, lopovi su nazreli da im ne valja ići jedan na četvoricu protiv Pedeset
Osmog, koji se već bio prenuo iz kukavičluka. Pokrovitelji su, posle svega,
s onu stranu ograde, a i neka oni, pokrovitelji, idu do vraga! Z ar su lopovi
njih ikada cenili? D ok je savez što ga ovi ljudi predlažu vesela, dotad
neviđena avantura koja, uz to, može otvoriti i put preko ograde u žensku
zonu.
I lopovi su odgovorili: »Ne, mi smo sada postali mudriji. Hoćemo da
budem o skupa s mužićima!«
Ovaj sastanak nije ušao u istoriju, imena njegovih učesnika nisu
sačuvana u zapisnicima. Šteta. Momci su bili mudri.

Još u prvim karantinskim barakam a zdravi kontingent je obeležio

svoje preseljenje tako što je od noćnih stočića i »vagoneta« zapalio vatre na
betonskom podu, puštajući dim kroz prozore. A neslaganje sa zaključava­
njem baraka izrazili su zabijanjem ljusaka u otvore za ključ na katancima.
Dve nedelje lopovi su se ponašali kao da su u banji: izlazili na rad
- a tam o se sunčali, posla se nisu prihvatali. О disciplinskoj porciji admini­
stracija, naravno, nije ni mislila, ali uz sve lepe nade platu lopovima nije
imala gde naći. Svejedno, kod lopova su se pojavili bonovi, lopovi su
dolazili u kantinu i kupovali. Ponadala se vlast da zdravi element, eto,
počinje s krađom . M eđutim , loše obaveštena, ona se prevarila: među
političkima bilo je organizovano skupljanje priloga za pomoć lopovima (to
je sigurno, bio deo dogovora, lopove to inače nije interesovalo). Eto odakle
su oni imali bonove! Slučaj tako nečuven da bi se gospodari mogli tome
dosetiti!
V erovatno je novina i neobičnost igre vrlo zabavljala kriminalce,
naročito m aloletnike: biti odjednom pažljiv prem a »fašistima«, ne ulaziti
bez odobrenja u njihove sobe, ne sedati bez poziva na vagonete!
Pariz je u prošlom veku svoje kriminalce (u kojima očigledno nije
oskudevao) uvrštene u gardu nazvao mobilima*. Odlično pogođen naziv!
Ta sorta je tako pokretljiva da ona lomi ljušturu ustajale svakodnevice, ona
nikad ne može ostati da miruje u njoj. Bilo je dogovoreno da se ne krade;
zapinjati na državnom radu bilo je nem oralno - pa šta onda da se radi?!
Lopovski podm ladak se zabavljao na taj način što je s čuvara skidao šapke,
za vreme večernje prozivke jezdio po krovovima baraka i preko visokog
zida iz punkta broj 3 u punkt 2, onemogućujući da se izvede tačan broj

* G ardes m obiles, fr, bukvalno prevedeno: pokretni čuvari.

226
 logoraša, zviždao, zavijao, prepadao u noćima kule. Oni bi i na ženski
punkt tako pošli samo da im na putu nije bilo ekonom sko dvorište pod
stražom.
Kada bi oficiri discipline, ili vaspitači, ili operativni delegati došli na
prijateljske dogovore u baraku kriminalaca, mali lopovi - maloletnici bi
vređali njihova najbolja osećanja tako što bi im u toku razgovora vadili iz
džepova notese, novčanike, ili bi s gornjih ležajeva kum u iznenada okretali
šapku na tem e. Nešto nečuveno za Gulag! Ali i situacija koja je nastala bila
je u G ulagu neviđena. Lopovi su i ranije uvek držali svoje gulagovske očeve
za budale; oni su ih utoliko više prezirali, oduvek, ukoliko su ovi benavije
verovali u uspeh prekovavanja; oni bi prsli u smeh kad bi ovi izlazili na
tribinu ili pred mikrofon s pričom о početku novog života s kolicima
u rukam a. M eđutim , do sada se s njima nije trebalo svađati. A sada je
sporazum s političkima oslobođene snage kriminalaca okretao upravo
protiv gospodara.
Tako je, s niskom administrativnom pam eću, lišena višeg ljudskog
rasuđivanja, gulagovska vlast sama priprem ila kengirsku eksploziju - najpre
besmislenim ubistvima, zatim unošenjem lopovskog goriva u taj usijani
vazduh.
Događaji su se nepovratno kotrljali. Politički nisu mogli izbeći da
lopovima ne predlože ili rat, ili pakt. Lopovi nisu mogli ne prihvatiti
ponuđeni pakt. A uspostavljeni pakt nije mogao biti ostavljen da se parloži,
tako bi se raspao i pretvorio u unutrašnji rat.
T rebalo je početi, bilo šta, ali početi! A kako se kolovođama, ako su iz
Pedeset Osmog, posle toga namiče petlja, a ako su iz lopova, samo im se na
časovima politobrazovanja održi pridika - lopovi su predložili: mi ćemo
početi, vi - podržite!
Napom enim o da je celo kengirsko logorsko odeljenje bio jedinstven
pravougaonik sa zajedničkom ogradom spolja, unutar koje su po širini
presecale unutrašnje ograde, najpre punkta br. 1 (ženskog), zatim ekonom ­
skog dvorišta (o njegovoj industrijskoj snazi je bilo reči), zatim punkta br. 2,
pa broj 3, pa zatvorskog punkta, u kojem su bila dva zatvora, stari i novi,
i u koje su trpani ne samo logoraši nego i slobodni stanovnici iz naselja.
Prvi i prirodni cilj bio je zauzeti ekonom sko dvorište, gde su se
nalazila i sva skladišta hrane logora. Operacija je počela danju, u slobodnu
nedelju, 16. maja 1954. godine. Najpre su se svi mobili popeli na krov svoje
barake i pomileli po zidu između 3. i 2. punkta. Nakon toga su na komandu
gazda,koji su ostajali na uzvišenim mestima, s batinam a u rukama poskakali
u 2. punkt, postrojili se u njemu u kolonu i pošli kolonom po centralnom
prolazu. Centralni prolaz vodio je po sredini 2. punkta i izlazio na železnu
kapiju ekonom skog dvorišta.
Sve te ni najmanje skrivene radnje uzele su neko vreme, za koje su
čuvari uspeli da se organizuju i dobiju instrukcije. I - vrlo zanimljivo!
- čuvari trče po barakam a Pedeset Osmog i njih, njih koji su trideset pet
15* 227
godina tlačeni kao skotovi zovu u pomoć: »Momci! Gledajte! Lopovi su
pošli da ruše zid prem a ženskoj zoni! Oni idu da siluju vaše žene i kćeri!
Izlazite u pomoć! Odbijmo ih!« Ali sporazum je sporazum; i ко je krenuo,
ne znajući za njega, bio je zaustavljen. Iako je bilo vrlo verovatno da mačori
kad se nađu pred krm enadlom neće poštovati uslove sporazuma, čuvari
nisu kod Pedeset Osmog našli sebi pomoćnike.
Kako bi čuvari štitili žensku zonu od svojih ljubimaca - to je nepo­
znato, ali pre toga morali su se štititi magacini ekonomskog dvorišta.
1 kapije dvorišta se širom otvaraju, i u susret napadačima izlazi vod
nenaoružanih vojnika, kojima otpozadi rukovodi »Bradavica«-Beljajev,
koji se u zoni našao u nedelju ili iz usrdnosti ili zato što je bio dežurni.
Vojnici su krenuli da odguruju mobile, da kidaju njihov stroj. Ne upotreb­
ljavajući batine, lopovi su počeli odstupati prem a svojem 3. punktu, ponovo
se pentrati preko zida, dok je za to vreme njihova rezerva gađala vojnike
kam enjem i ciglama štiteći svojima odstupnicu.
Razum e se, nikakva hapšenja među lopovima nisu usledila. Videći
u tom e samo ispad nestašluka, vlast je ostavila da logorska nedelja teče
slobodno ka počinku. Bez nezgoda bio je dat ručak, a uveče kad je pao
m rak, blizu trpezarije punkta broj 2 počeo se, kao u letnjem bioskopu,
prikazivati film »Rimski-Korsakov«.
M eđutim , još hrabri kom pozitor nije ni bio došao do toga da zbog
protesta protiv povrede sloboda bude otpušten sa Konzervatorija, kad su
lampe po zoni zazvečale od kamenja: to su mobili gađali iz praćaka po
njima, gasili osvetljenje u zoni. Već ih je mnogo snovalo u mraku po
2 punktu, i njihovi modulirani razbojnički zvižduci parali su vazduh. G re­
dom su razvalili kapiju ekonom skog dvorišta, provalili tamo i otuda šinom
načinili prolom u žensku zonu. (Bilo je s njima i mladića iz Pedeset Osmog.)
Na svetlosti od bojevih raketa ispaljenih s kula isti onaj oper kapetan
Beljajev upada s vodom autom atičara u ekonom sko dvorište spolja, kroz
njihovu stražaru i - prvi put u istoriji Gulaga! - otvara vatru na socijalno-
-bliske! Im a ubijenih i nekoliko desetina ranjenih. I još za njima trče crvene
epolete s bajonetim a i dokusuruju ranjene. I opet za njima - prem a podeli
kaznenih radnih zadataka, isprobanoj još u Ekibastuzu, u Noriljsku, na
Vorkuti - trče čuvari s gvozdenim štangama kojima do smrti mlate ranje­
nike. (Te noći u bolnici punkta b r.2 sijala je operaciona sala, hirurg-
-logoraš, Španac Fuster je operisao.)
Ekonom sko dvorište sada je potpuno osvojeno od strane kaznene
jedinice, po njemu su postavljeni mitraljezi. A punkt broj 2 (mobili su svoju
ulogu odigrali, sada nastupaju politički) sagradio je prem a kapiji ekonom ­
skog dvorišta barikadu. Punktovi 2 i 3 su se spojili prolomom i više u njima
nem a čuvara, nem a vlasti MVD.
Samo, šta se desilo sa onima što su prodrli u ženski punkt i sada su
u njemu odsečeni? Događaji su prevazišli onaj bahati prezir kriminalaca
prem a ženskaćima. Kada su u ekonomskom dvorištu odjeknuli pucnji,

228
uskoci kod žena nisu više bili požudni napasnici, nego drugovi po zloj sreći.
Žene su ih posakrivale. Po njih su došli nenaoružani vojnici, pa za njima
i naoružani. Žene su ih om etale u traganju i nastojale da ih odagnaju.
Vojnici su tukli žene pesnicama i kundacima, odvlačili ih u zatvor (u
ženskoj zoni bio je, za svaki slučaj, zatvor) a na neke muškarce pucali.
Videći da joj ponestaje kaznenog osoblja, kom anda je u žensku zonu
uvela »crne-epolete« - vojnike građevinskog bataljona lociranog u Kengiru.
M eđutim , vojnici građevinskog bataljona su odbili da uzmu učešća u ovom
nevojničkom poslu - i morali su biti odvedeni.
No, upravo ovde, u ženskoj zoni, bio je glavni politički adut kojim će
se kaznioci moći opravdati pred višima! Oni nipošto nisu naivni! Da li su
tako nešto gde pročitali, ili su sami smislili? - tek u ponedeljak su u žensku
zonu ubacili fotografe i dvojicu-trojicu svojih dugajlija preobučenih u logo­
raše. Podm etnuti tipovi počeli su zlostavljati žene, a fotografi snimati. Eto,
od kakve samovolje je kapetan Beljajev morao zaštititi te jadne žene, eto
zbog čega je m orao da otvori vatru.
U jutarnje sate, u ponedeljak, napetost nad barikadom i razvaljenom
kapijom ekonom skog dvorišta se zgusnula. U ekonomskom dvorištu su
ležali nepokupljeni leševi. Mitraljesci - s mitraljezima uperenim na tu istu
kapiju. U oslobođenim muškim zonam a lomili su se vagoneti za oruđe,
pravili štitovi od dasaka, od slamarica. Preko barikade dovikivalo se
dželatim a, ovi odgovarali. Nešto je moralo pući, situacija je bila odveć
nesigurna. Zekovi na barikadi bili su spremni da i sami pođu u napad.
Nekoliko do kraja iscrpljenih svukli su košulje, popeli se na barikadu i,
pokazujući mitraljescima svoje koščate grudi i ispala rebra, vikali: »De,
pucajte, šta čekate! U drite po očevima! Dokusurite nas!«
I najednom u ekonom sko dvorište kod oficira je dotrčao s ceduljicom
vojnik. Oficir je naredio da se pokupe leševi, i zajedno s njima crvene
epolete su napustile ekonom sko dvorište.
Pet-šest m inuta na barikadi je nastao tajac i nepoverenje. Zatim su
prvi zekovi obazrivo zaglednuli u ekonom sko dvorište. Ono je bilo pusto,
samo što su tu i tam o po tlu ležali crni logorski kačketi ubijenih, s našivenim
krpicam a brojeva.
(Kasnije se saznalo da je evakuaciju ekonomskog dvorišta naredio
ministar unutrašnjih poslova K azahstana, koji tek što je bio doleteo iz
A lm a-A te. O dneseni leševi bili su zaneti u stepu i zakopani da bi se izbegla
ekspertiza ako bi naknadno bila zatražena.)
O djeknulo je: » U ra!. . . U ra !...« i logoraši su navalili u ekonom sko
dvorište i dalje, u žensku zonu. Prolom je proširen. Tamo su oslobodili
ženski zatvor, i sve se našlo zajedno! Sve je bilo slobodno unutar velike
zone, samo je punkt br. 4, zatvorski, ostao i dalje zatvor.
Na svim kulama sada su se našle po četiri crvene epolete - imao je ko
da sluša uvrede! Ljudi su se okupljali prem a kulama i vikali (žene, naravno,
više od svakoga): »Vi ste gori od fašista!. . . K rvopije!. .. U bice!...«

229
 Našao se, razume se, u logoru i sveštenik, i ne jedan, i u mrtvačnici se
već vršila služba za pokoj duše ubijenima i umrlima od rana.
Kakva su osećanja koja ispunjavaju grudi osam hiljada ljudi, koji su
oduvek, i donedavno, i do maločas, bili razjedinjeni robovi, a sada, evo,
ujedinjeni i slobodni, koliko god ta sloboda i ne bila prava, koliko god da je
u granicama četvorougaonika i pod okom učetvorene straže?! I ono kada
smo u Ekibastuzu ležali gladni u zaključanim barakam a, i to je za nas bio
neki susret sa slobodom! A ovde - revolucija! Toliko gušeno, a evo - rodilo
se bratstvo među ljudima! I - mi volimo kriminalce! I - kriminalci vole nas!
(A kako i da ne bi - bratstvo je krvlju zapečaćeno. Zar se oni nisu odrekli
i svoga zakona!) A još više, naravno, volimo mi žene, koje su opet zajedno
s nam a, kao što se i priliči ljudima, i koje su naše sestre po sudbini!
U trpezariji proklamacije: »Naoružavaj se čime možeš i prvi napadaj
na vojsku!« Na parčadim a novina (druge hartije nema) crnim ili u drugoj
boji slovima najvatreniji su već na brzinu ispisali svoje parole: »Drugari,
udrite čekiste!«, »Smrt cinkarošima - čekističkim slugama!« Na jednom ,
drugom , trećem mestu - samo ako možeš svuda dospeti - mitinzi, govor­
nici! I svaki ima svoj predlog! Ti misli - sada ti je dozvoljeno da misliš - uz
koga pristaješ. Kakve zahteve treba istaći? Šta mi hoćemo? Beljajeva na
sud! - To je jasno. Ubice na sud! - To je jasno. A d a lje ? ... Da se ne
zaključavaju barake, da se skinu brojevi! A d alje?...
A dalje - ono najstrašnije: zbog čega je ovo počelo, šta mi, u stvari,
hoćem o? N aravno, mi hoćemo slobodu, samo slobodu! - Ali, ko će nam je
dati? Sudovi što su nas osudili - oni su u Moskvi. I dogod se mi bunimo
protiv Steplaga i K aragande, s nam a se još i može razgovarati. M eđutim,
čim mi kažemo da nismo zadovoljni Moskvom - sve će nas sahraniti u ovoj
stepi.
E pa onda - šta hoćemo? Da porušimo zidove? Da se razbežimo
u pustinju?. ..
Sveti trenuci slobode! S naših ruku i ram ena spali su deseci kila
lanaca! Ne, posle svega nem a šta da žalimo - ovakav jedan dan vredan je
svojih žrtava.
Na smiraj ponedeljka, u uzavreli logor dolazi delegacija od vlasti.
Delegacija je sasvim dobronam erna - oni nas ne gledaju kao vukovi, oni su
bez autom ata, pa - i to valja reći - oni nisu izdanci krvavog Berije.
Saznajemo da su iz Moskve doleteli generali, general Gulaga Bočkov
i zam enik saveznog tužioca Vavilov. (Oni su služili i pod Berijom, ali
- zašto staro pominjati?) Oni smatraju da su naši zahtevi potpuno oprav­
dani! (A mi jedva da shvatamo: opravdani? O nda, mi nismo buntovnici? Ne-
-ne, potpuno opravdani!) »Vinovnici za pucanje biće pozvani na odgovor­
nost.« - »A zbog čega su žene tučene?« - »Tučene žene?« - izbezumljuje
se delegacija. — »To je nemoguće.« Anja Mihalevič im privodi kolonu
pretučenih žena. Komisija se ražalostila: »Izvidećemo, izvideti!« - »Zveri!«
— viče generalu Ljuba Beršadska. Drugi viču: »Da se ne zaključavaju

230
barake!« - »Neće se zaključavati.« - »Da se skinu brojevi!« - »Obavezno
ćemo ih skinuti« - uverava general koga mi nikada očima nismo videli (i
nikada više nećem o). - »Prolomi između zone da ostanu!« - sve više
zahtevam o. - »Mi m oram o da se viđamo!« - »U redu, viđajte se« - sagla-
šava se general. —»Neka prolomi ostanu.« E pa, braćo moja, šta dalje da
tražim o? Mi smo pobedili! Jedan dan ludovanja i raspojasanosti, jedan dan
veselja i praskanja i - pobedili! Koliko god da među nama mnogi vrte
glavama i govore: obm ana, obmana! - mi verujemo! Mi verujemo našoj
uopšte uzev i ne tako lošoj vlasti! Mi verujemo, jer nam je tako najlakše da
se izvučemo iz ove situacije. ..
A šta drugo ugnjetenima ostaje do da veruju? Da budu obm anuti - pa
opet da veruju. Pa opet da budu obm anuti - i opet da veruju.
I u utorak, 18. maja, svi kengirski logorski punktovi izlaze na rad,
pomirivši se sa svojim mrtvacima.
I još toga jutra sve se moglo mirno završiti. Ali visoki generali
okupljeni u Kengiru smatrali bi takav ishod za svoj poraz. Nisu oni mogli
ozbiljno priznati da su logoraši u pravu! Nisu oni mogli ozbiljno misliti da
kažnjavaju vojna lica MVD! Njihov plitki mozak samo je jednu lekciju
izvukao: nedovoljno su bili učvršćeni zidovi među zonama! Tu treba
načiniti ograde s vatrom!
I toga dana usrdna vlast upregla je u rad one što godinama i deseti­
nam a godina nisu rada videli: oficiri i čuvari navlačili su pregače: ко je znao
kako se to radi, uzimao je u ruku mistriju; vojnici, slobodni od kula, gurali
kolica, nosili; invalidi što su ostali u zonama dovlačili i peli ćerpiče. I do
uveče su bili zazidani prolom i, zamenjene po logoru razbijene lampe, duž
unutrašnjih zidova obeležene zabranjene zone i na krajevima postavljeni
stražari s naređenjem : pucati!
A kada su uveče kolone logoraša, pošto su državi bile predale svoj
dnevni rad, ponovo ulazile u logor, njih su užurbano gonili na večeru i, ne
dozvoljavajući im da dođu sebi, brže-bolje ih zaključavali. Prema instrukciji
generala, bilo je potrebno da se dobije to prvo veče, veče tako očigledne
obm ane posle jučerašnjih obećanja, a potom će se ljudi kako-tako navići
i ući u kolosek.
M eđutim , pre nego će pasti sumrak odjeknuli su isti oni modulirani
razbojnički zvižduci kao i u nedelju - njima su se dozivale treća i druga
zona, kao na kakvom velikom huliganskom razbojištu (ti zvižduci bili su još
jedan uspeli doprinos kriminalaca opštoj stvari). I čuvari se uprpili i, ne
obavivši svoje obaveze, utekli iz zone. Samo jedan oficir (stariji poručnik
intendantske službe Medvedev) prevario se i zadržao po svom poslu i bio do
ujutru zarobljen.
Logor je bio u rukam a zekova, ali oni su bili razdvojeni. Na one koji
su prilazili к unutrašnjim zidovima - kule su otvarale mitraljesku vatru.
Nekolicina je bila ubijena, nekolicina ranjena. Lampe su opet polomljene iz
praćki, ali kule su osvetljavane raketam a. Tu je druga zona zgodno iskori­

231
stila intendantskog oficira: pomoću jedne strgnute epolete privezali su ga za
ivicu stola, izbacili prem a predzoni, i on je vapio prem a svojima: »Ne
pucajte, ovde sam ja ! Ovde sam ja, ne pucajte!«
Dugačkim stolovima udarano je po bodljikavoj žici predzone; samo,
zid se, pod vatrom , nije mogao ni prolom iti, ni preskočiti - morao se, znači,
potkopavati. Kao i uvek, u zoni nije bilo lopata, osim vatrogasnih. U po­
trebljavani su kuvarski noževi, zdele.
Te noći, između 18. i 19. maja, nenaoružani ljudi pod mitraljeskom
vatrom prošli su potkopim a i prolom ima kroz sve zidove i opet povezali sve
logorske punktove i ekonom sko dvorište. Sada su kule prestale da pucaju,
a alata u ekonom skom dvorištu bilo je dovoljno. Sve što su zidari s epole­
tam a za dan gradili otišlo je kao da su ga vile raznele. Pod zaštitom noći,
kidane su žice predzona, probijani zidovi i proširivane breše da ne bi
postale klopka (sledećih dana one su proširene i do dvadeset m etara).
Te iste noći provaljen je zid i u punkt broj 4, zatvorski. Čuvari koji su
čuvali zatvore razbežali su se, neko na stražaru, neko na kule - ovima su
spuštane lestvice. Zatočeni su lomili istražne kancelarije. Ovde su iz zatvora
oslobođeni i oni koji će sutradan stati na čelo ustanka: bivši pukovnik
Crvene armije Kapiton Kuznecov (pitomac Akademije »Frunze«), već
u godinama; po svršetku rata bio je kom andant puka u Nemačkoj; neko
njegov je bio utekao u Z apadnu Nemačku i on je zbog toga dobio kaznu;
u logorskom zatvoru bio je zato što je u pismima poslanim preko slobodnih
građana »klevetao logorski život«; bivši stariji poručnik Crvene armije Gleb
Slučenkov (on je bio u zarobljeništvu, a kako se od ponekoga moglo čuti,
i vlasovac).
U »novom« zatvoru ležali su stanovnici naselja Kengira, bitovici. Oni
su u početku razumeli da je u zemlji opšta revolucija i likujući prihvatili
neočekivano oslobođenje. No, ubrzo saznavši da je revolucija previše
lokalnog značaja, bitovici su se lojalno vratili u svoju kam enu vreću i bez
ikakve straže proveli u njoj »časno« sve vreme ustanka, odlazeći jedino
u trpezariju pobunjenih zekova na obroke.
Pobunjenih zekova! - koji su se već triput mučili da odbiju od sebe i tu
pobunu, i tu slobodu! Kako da upotrebe te poklone nisu znali, i više su ih se
plašili no što su ih želeli. Ali, neumoljivo, kao plima more, njih je bacalo
i bacalo na tu pobunu.
Šta im je preostajalo? D a veruju obećanjima? Ponovo će ih obmanuti
- to su robovlasnici juče odlično pokazali, pokazali su i ranije. Da kleknu?
M a, oni su svih godina klečali, a milost nisu izmolili. Da mole da odmah
danas budu kažnjeni? Ali, kazna danas, kao i one kroz mesec dana
slobodnog života, biće jednako žestoke pošto je izriču oni čiji sudovi rade
mehanički: ako bude 25 godina - biće svima redom bez izuzetka.
Begunac utekne eda bi m akar dan proživeo na slobodi! Tako su i ovih
osam hiljada ljudi ne toliko podigli bunu, koliko utekli u slobodu, m akar
i na kratko! Osam hiljada ljudi najednom su od robova postali slobodni

232
 ljudi, i sada im preostaje - da žive! Obično tvrda lica smekšala su se do
dobrodušnih osm eha.4 Žene su našle muškarce, a ovi su ih uzeli za ruke.
Oni što su se dopisivali lukavim tajnim putevima, nikada ne videvši jedno
drugo, sada su se upoznali! One Litvanke čije brakove su fratri sklopili
preko zida sada su videle svoje po Crkvi zakonite muževe - njihovi brakovi
su sišli od G ospoda na zemlju! Vernicima prvi put u životu niko nije smetao
da se okupljaju i mole. Razbacani po svim zonam a, usamljeni stranci sada
su se našli i progovorili svojim jezikom u toj čudnovatoj azijatskoj revolu­
ciji. Sve namirnice logora našle su se u rukama logoraša. A logoraše niko
nije terao na zbor za izlazak i na jedanaestočasovni radni dan.
Nad uzrujanim neusnulim logorom, koji je skinuo sa sebe pseće
brojeve, osvanulo je jutro 19. maja. Na žicama su visili stubići s razbijenim
lampama. Zekovi su se slobodno kretali po ukopanim prolazima i van njih,
iz zone u zonu. Mnogi su oblačili svoja građanska odela, uzeta iz magacina
za lične stvari. Poneko od mom aka bi natukao visoku kavkasku ili nisku
kubansku šubaru. (U skoro će se pojaviti i izvezene košulje, na Azijcima
- obojeni ogrtači i čalme, sivo-crni logor će se rascvetati.)
Po barakam a su obilazili dežurni i pozivali u veliku trpezariju na
izbore za Komisiju - komisiju za pregovore s vlastima i za samoupravu
(ovako je skrom no i ovako bojažljivo ona nazvana).
Komisija je birana možda na samo nekoliko sati, ali joj je bilo suđeno
da postane četrdesetodnevnom vladom kengirskog logora.

* * *

D a se sve to desilo dve godine pre, iz čistoga straha da On ne sazna,

gospodari Steplaga ne bi odugovlačili, već bi s kula pobili svu tu između
zidova steranu gomilu. I kad bi pri tom trebalo podneti na žrtvu svih osam
hiljada, ili četiri - okom ne bi trepnuli, od toga su bili imuni.
No, složenost situacije 1954. godine primoravala ih je da oklevaju. Isti
Vavilov i isti Bočkov osećali su da u Moskvi piri neki novi vetar. Ovde je
već prilično poubijano, a sada se tražila mogućnost kako da se to učinjeno
podvede pod zakonsku formu. Tako se stvorila pauza, što je i logorašima
dalo vrem ena da počnu svoj novi, nezavisni život.
U prvim časovima morala se odrediti politička linija pobune, a to
znači da li će je biti ili je neće biti. D a li će ona poći za onim prostodušnim
lecima ispisanim na marginama novina: »Drugari, udrite čekiste!«
Samo što je izišao iz zatvora i - pod pritiskom samih događaja, ili po
vojničkoj navici, ili po nagovoru prijatelja, ili po unutrašnjem nagonu
- odlučio da se prihvati rukovođenja, Kapiton Ivanovič Kuznecov je
odm ah, očigledno, stao uz malobrojne i nezapažene pravoverce u Kengiru:

4 T o je zapažanje n eblagonaklonog M akejeva.

233
-

i
»Prekinuti sa svom tom papazjanijom (s lecima), prekratiti antisovjetski
i kontrarevolucionarni duh onih što bi hteli da iskoriste naše događaje!«
(Ove izraze citiram na osnovu zapisa drugog jednog člana Komisije,
A . F. M akejeva, о razgovoru u užem krugu u magacinu za lične stvari Petra
A kojeva. Pravoverci su Kuznecovu klimali: »Za te letke svima nama
počeće prišivati nove kazne.«)
Prvih sati, još u toku noći, obilazeći sve barake i držeći do promuklosti
u njima govore, a ujutru na skupštini u trpezariji i više puta kasnije,
pukovnik Kuznecov, nalazeći se pred ekstremnim raspoloženjima i pred
ogorčenošču životom, dotle ugnjetenim da se ljudima činilo da nemaju više
šta da izgube, ponavljao je i neum orno ponavljao:
- Antisovjetizam , to bi bila naša pogibija. A ko bismo mi sada istakli
antisovjetske parole, nas bi bez odlaganja smrvili. Oni samo i čekaju
izgovor da nas smrve. S ovakvim lecima, oni će imati puno opravdanje za
streljanja. Naš spas je u lojalnosti. Mi moram o razgovarati s predstavnicima
iz M oskve onako kako i priliči sovjetskim građanima!
I još glasnije: »Mi nećemo dozvoliti takvo ponašanje pojedinih provo­
katora!« (U ostalom , dok je on držao takve govore, na »vagonetima« se
cmokalo da svak čuje. Nije se baš mnogo udubljivalo u te govore.)
To je ličilo na situaciju kada vas voz vozi tamo kuda ne želite, i vi se
odlučujete da iskočite iz njega: morali biste iskakati u smeru kretanja, ne
suprotno kretanju. U tom e se sastoji inercija istorije. D aleko od toga da se
svima tako htelo, ali je razum nost ovakve linije odm ah svima bila jasna,
i odnela je pobedu. Vrlo brzo po logoru su bile izvešane krupne parole, što
su se mogle lako pročitati s kula i sa stražare:
»Živeo sovjetski Ustav!«
»Živeo Prezidijum CK!«*
»Zivela sovjetska vlast!«
»Tražimo da dođe neki član CK. I revizuju naših dela! «
»Žene oficira Steplaga! Z ar se ne stidite da budete žene ubica?«
M akar da je većini Kengiraca bilo odlično jasno da su svi milionski
akti represije, oni daleki i oni bliski, izvršeni pod kaljužnim suncem toga
istog U stava i odobreni od toga istog sastava Politbiroa, njima ništa drugo
nije preostajalo do da požele da žive taj Ustav i taj Politbiro. I sada,
iščitavajući te parole, pobunjeni zatvorenici osećali su tvrdo tlo zakona pod
nogam a i postajali spokojniji: njihov pokret i nije tako beznadežan.
A nad trpezarijom , u kojoj tek što su bili izvršeni izbori izdignuta je,
d a je celo naselje može videti, zastava. O na je dugo tu visila: belo polje, crni
okvir, po sredini crveni sanitetski krst. Prem a m eđunarodnom pomorskom
kodeksu, ova zastava znači:
»U nevolji smo! Na brodu su žene i deca.«

* O d 1 9 5 2 . do 1 956. Politbiro je bio preim enovan u Prezidijum.

234
 U Komisiju je izabrano dvanaest ljudi s Kuznecovom na čelu. Komi­
sija je bez čekanja podelila konkretne zadatke i stvorila odseke:
- agitacija i propaganda (rukovodilac Litvanac Knopkus, disciplinac
iz Noriljska nakon tamošnjeg ustanka),
- za prehranu,
- za uređenje svakodnevnog života i ekonom ske poslove,
- unutrašnje bezbednosti (Gleb Slučenkov),
- vojni
- tehnički, svakako i najčudniji u ovoj logorskoj vladi.
Bivši m ajor M akejev bio je zadužen za kontakte s vlastima. U sastavu
Komisije bio je i jedan od lopovskih gazda, i on je nečim rukovodio. Bilo je
u njoj i žena (očigledno: Šahnovska, ekonom ist, partijka, već seda; Suprun,
učiteljica iz prikarpatskih oblasti; Ljuba Beršadska).
Jesu li u tu Komisiju ulazili glavni i stvarni pokretači ustanka?
Očigledno, ne. Centri, a napose ukrajinski (u ćelom logoru Rusa nije bilo
više od četvrtine), očigledno su ostali sami za sebe. Mihail Keler, ukrajinski
partizan, koji je od 1941. ratovao tek protiv Nemaca, tek protiv sovjetske
vlasti, a u Kengiru javno zaklao doušnika, ostajao je na sednicama Komisije
ćutljivi posm atrač u ime svoga štaba.
Komisija je radila na otvorenim sednicama u kancelariji ženskog
punkta, ali je vojni odsek izbacio svoj komandni punkt (poljski štab)
u kupatilo punkta broj 2. Odseci su se prihvatili posla. Naročito je prvih
dana bilo živo: trebalo je sve smisliti i sve urediti.
Pre svega, trebalo se učvrstiti. (Mihejev, koji je očekivao da će
neizbežno doći do gušenja vojskom, bio je protiv stvaranja bilo kakve
odbrane. Na odbrani su nastojali Slučenkov i Knopkus.) Bilo se nabralo
mnogo ćerpiča od širokih breša u unutrašnjim zidovima. O d ovih ćerpiča
načinjene su barikade prem a svim stražam a, to jest izlazima napolje (i
ulazima spolja), koji su ostajali u vlasti straža i koji su se svi u bilo kojem
času mogli otvoriti da propuste kaznene snage. U ekonomskom dvorištu se
našlo dovoljno nam otaja bodljikave žice. Od nje su nam otavane i razbaci­
vane na opasnim pravcima Brinove spirale. Nije propušteno ni da se tu
i tam o pobodu daščice: »Pažnja! Mine!«
A to je bila jedna od prvih ideja tehničkog odseka. Oko rada tog
odseka stvarala se velika tajnovitost. U okupiranom ekonomskom dvorištu
tehnički odsek stavio je neke prostorije pod tajnu, na ulazima u njih bili su
nacrtani m rtvačka lobanja, ukrštene kosti i napisano: »Napon 100000
volti«. Ovamo je moglo ući samo nekoliko ovde zaposlenih ljudi. Na taj
način, čak ni logoraši nisu mogli znati čime se bavi tehnički odsek. Uskoro
se proneo glas da on priprem a tajno oružje, hemijsko. Kako je i zekovima
i gospodarim a bilo znano kakvi pam etari-inženjeri ovde izdržavaju kaznu,
lako se raširilo sujeverno ubeđenje da oni mogu sve, da mogu i da izmisle
takvo oružje kakvo još ni Moskva ne može. A već da načine nekakve tamo

235
nesrećne mine koristeći reaktive iz ekonomskog dvorišta - zašto da ne?
Stoga su daščice »minirano« uzimane ozbiljno.
Bilo je izmišljeno još jedno oružje: sanduci sa zdrobljenim staklom na
ulazu u svaku baraku (da se baca u oči automatičarim a).
Sve brigade su ostale onako kako su bile, ali su se počele nazivati
vodovima, barake - odredim a, i bili su određeni kom andanti odreda, koji
su se potčinjavali vojnom odseku. Rukovodilac svih straža postao je Mihail
Keler. Prem a tačno određenom grafikonu sva opasna mesta držali su piketi,
posebno ojačavani noću. Uzimajući u obzir mušku psihologiju, da muškarac
u prisustvu žene neće uteći i da uopšte uzev hrabrije nastupa, piketi su
sastavljeni mešovito. A žena se u Kengiru našlo mnogo, ne samo grlatih no
i odvažnih, naročito među ukrajinskim devojkama, kojih je, inače, u žen­
skom punktu bila većina.
Ne čekajući više na dobru volju spahije, počeli su sami da skidaju
prozorske rešetke s baraka. Prva dva dana, dok se gospodari nisu dosetili
da isključe logorsku električnu mrežu, još su radile mašine u ekonomskom
dvorištu, i od šipki tih rešetaka napravljeno je mnogo kopalja, sa izvedenim
i izoštrenim vrhovima. Kovačnica i radnici na mašinama jedino su i izra­
đivali oružje prvih dana: noževe, sekire-halebarde i sablje, koje su posebno
mamile kriminalce (na balčake bi im obesili praporce od obojene kože).
Kod nekih su se pojavili u rukam a i bičasti buzdovani.
Zam etnuvši koplje na ram ena, piketi su odlazili da zauzmu svoja
noćna dežurstva. I ženski vodovi, koji su upućivani, u toku noći, u mušku
zonu u određene za njih sobe, da bi na znak uzbune izjurile u susret
napadačim a (postojala je naivna pretpostavka da će ubice ustuknuti kad
budu morali suzbijati žene), išli su s uperenim vrhovima kopalja.
Sve to bilo bi nem oguće, sve bi se raspalo od sprdačine koja bi se s tim
vodila, i od pohote, da nije bilo nadahnuto surovim i čistim vazduhom
pobune. Koplja i sablje bili su za naš vek tek igračka, ali za ove ljude zatvor
prošli i zatvor budući nisu bili igračke. Koplja jesu bila igračke; no, bogu
hvala što im je sudbina i njih poslala - dala im tu prvu mogućnost da brane
svoju slobodu. U puritanskom vazduhu zore revolucije, onda kada je
i prisustvo žene na barikadi jedno od oružja, muškarci i žene držali su se
dostojno tog časa i dostojno svojim kopljima upirali u nebo.
A ko je ko tih dana i računao na niske putene strasti, bili su to
gospodari s plavim epoletam a, tamo preko žice. Oni su računali da će se
logoraši, ostavljeni nedelju dana sami, podaviti u razvratu. Oni su to sve
i predstavljali tako stanovnicima naselja: logoraši su se i pobunili samo da bi
pravili razvrat. (D akako - šta drugo njima i može faliti kad su svim
obezbeđeni?)5

5 P osle p ob u ne, gospodari se nisu nim alo snebivali da izvrše m edicinski pregled svih žena
redom . I našavši m noge n evin e, nisu se m ogli čudu načuditi: kako, gde si ti bila ludice. tolike dane
zajedno!?
O ni su о događajim a sudili sa svog n iv o a . . .

236
г

O no na šta su gospodari najpre računali bilo je da će kriminalci početi

da siluju žene: politički će stati u njihovu odbranu - i pokolj će početi.
Samo, i ovde su se psiholozi M VD prevarili! - I to je jednako dostojno
našeg divljenja. Svi svedoče da su se lopovi poneli kao ljudi, ali ne
u njihovom tradicionalnom značenju te reči već u našem. Što se političkih
i žena tiče, oni su se prem a njima odnosili naglašeno prijateljski, s povere-
njem. A šta je moglo biti iza toga - to nas ovde ne interesuje. Lopovi su
m ožda sve vreme dobro imali na umu i svoje krvave žrtve od prve nedelje.
A ko se kengirskoj pobuni može u nečemu priznati snaga - ona je bila
u jedinstvu.
Lopovi nisu posezali ni na magacine hrane, što je znalce ništa manje
zadivljavalo. M akar da je u magacinima hrane bilo za mnoge mesece,
Komisija je, pošto je čula mišljenja о tom e, odlučila da ostavi sve ranije
norm e hleba i druge hrane. V ernopodanički strah da se ne pojede državno,
pa da se posle odgovara za rasipanje! Kao da za tolike gladne godine država
nije ostala dužna zatvorenicima! Naprotiv, jedan skoro smešan obrt: sva
logorska vlast, koja je ostala s druge strane ograde, trebalo je da prima
sledovanje iz ekonom skog dvorišta logora - ali kako? Komisija je na
njihovu m olbu pustila u ekonom sko dvorište starijeg poručnika Boltuškina
(bivšeg frontaša, koji nije bio opasan) i on je redovno otprem ao namirnice
vlastima, na prim er suvu hranu, po obračunu normi za slobodne - i zekovi
su ih propuštali.
Logorsko računovodstvo je izdavalo hranu u ranijim norm am a, kuhi­
nja je prim ala i kuvala, ali ona, u novoj revolucionarnoj atmosferi, nije
krala, niti se pojavljivao izaslanik od kriminalaca sa zadatkom da nosi za
ljude, niti se sipala kutlača više za mangupe. I najednom je ispalo da je od
istog sledovanja - hrane dolazilo prim etno više!
I ako bi kriminalci prodavali stvari (opljačkane ranije na drugom
m estu), ne bi se po svojoj navici odmah javili da ih vrate natrag. »Sada nije
vreme za to« - govorili su.
Čak su kantine lokalnog odeljenja za radničko snabdevanje* nastavile
da prodaju u zonama. Slobodnoj inkasantkinji štab je zagarantovao bezbed-
nost. O na je puštana u zonu bez čuvara, I tu, uz pratnju dve devojke,
obilazila sve kantine i skupljala od prodavača njihov pazar-bonove. (M e­
đutim , bonovi su naravno brzo presahli, a ni novu robu gospodari nisu
propuštali u zonu.)
U rukam a gospodara ostajala su još tri izvora snabdevanja zone:
struja, voda, lekovi. V azduhom, zna se, oni nisu gospodarili. Za četrdeset
dana od lekova u zonu nisu pustili nijedan prašak, nijednu kap joda. Struju
su kroz tri-četiri dana prekinuli. Vodovod ostavili.
Tehnički odsek počeo je borbu za osvetljenje. Najpre su se dosetili da
nabacuju kukice na tankoj žici na spoljnji električni vod pored logorskog

* U originalu: O R S (О тдел Р абочего С набж ения).

237
zida, i tako nekoliko dana krali struju, sve dok pipci nisu otkriveni
i prekinuti. Z a to vreme tehnički odsek je uspeo da isproba vetrenjaču i da
je se okane, te da počne u ekonom skom dvorištu (na skrovitom mestu od
pogleda s kula i niskoletećih aviona U-2) instaliranje hidroelektrične cen­
trale koju će p o k re ta ti... vodovod! M otor što su ga našli u ekonomskom
dvorištu pretvorili su u generator, i tako počeli da napajaju logorsku
telefonsku mrežu, osvetljenje Štaba i . . . razglasnu stanicu! A u barakam a
osvetljavalo se lu čem . . . Ova jedinstvena hidrostanica radila je do posled-
njega dana pobune.
U samom početku pobune generali su u zonu dolazili kao gospodari
(ne, isto, previše slobodno u samoj zoni, držali su se na oprezu). Istina,
oglasio se i Kuznecov: prilikom prvih pregovora, on je naredio da se iz
mrtvačnice iznesu ubijeni, i glasno komandovao: »Kape skinite!« Skinuli su
kape zekovi - morali su i generali skinuti svoje generalske šapke pred
svojim žrtvam a. Ali je inicijativu zadržao gulagovski general Bočkov.
Odobrivši izbor Komisije (»ne može se sa svima u isto vreme razgova­
rati!«), on je zatražio da delegati na pregovorima najpre iznesu svoje lično
istražno delo (i Kuznecov se dao da naširoko, i s uživanjem možda, izlaže
svoje), da zekovi kad uzimaju reč obavezno ustaju. Kada je neko rekao:
»Zatvorenici zahtevaju«, Bočkov je Ijutnuto dobacio: »Zatvorenici mogu
samo moliti, a ne zahtevati!« I ustalila se formula: »zatvorenici mole«.
Na molbe logoraša Bočkov je odgovorio lekcijom о izgradnji socija­
lizma, о neviđenom porastu narodne privrede, о uspesima kineske revolu­
cije. Samozadovoljno navijanje zavrtnja ukoso u mozak, od čega mi uvek
zam rem o i u tih n em o . . . On je došao u zonu kako bi objasnio zašto je
upotreba oružja bila ispravna. (U skoro će oni izjaviti da upotrebe oružja
uopšte nije bilo, to je laž bandita, nije bilo ni premlaćivanja.) On se prosto
raspam etio kako ga smeju moliti da naruši »instrukciju о odvojenom
držanju zekova«. (O ni о tim svojim instrukcijama govore tako kao da su to
zakoni od pre postanja sveta i vrem ena.)
U skoro su na daglasima doleteli novi i važniji generali: Dolgih (u to
vrem e, po prilici, glava Glavne uprave), Jegorov (zamenik ministra MVD
SSSR). Bila je zakazana konferencija u trpezariji, gde se okupilo i do dve
hiljade logoraša. Kuznecov je komandovao: »Pažnja! Ustanite! Mirno!«
i s poštom pozvao generale da zauzmu mesto u predsedništvu, dok je sam,
kao potčinjeni uzeo mesto sa strane. (Drukčije se ponašao Slučenkov. Kada
je neko od generala izustio nešto о neprijateljima u logoru, Slučenkov se
gromko oglasio: »A ко о d v a s nije ispao neprijatelj? Jagoda - neprijatelj,
Ježov - neprijatelj, A bakum ov - neprijatelj, Berija - neprijatelj. Odakle da
znamo da je Kruglov bolji?«)
M akejev je, sudeći po njegovim zapisima, sastavio nacrt sporazuma,
prem a kojem bi vlast morala obećati da neće nikoga poslati na etapu, đa
neće preduzim ati represalije, isleđenja, dok su se zekovi, zauzvrat, obavezi­
vali da odm ah stupe na posao. M eđutim, kada su on i njegovi istomišljenici

238
 pošli po barakam a s predlogom da se nacrt prihvati, zekovi su ih častili
pogrdnim imenima »ćelavih komsomolaca«, »izvršilaca obaveznog
otkupa«, »čekističkih udvorica«. A posebno neprijateljski bili su dočekani
u ženskom punktu i posebno je za zekove bilo neprihvatljivo da se sada
saglase na razdvajanje muških zona od ženske. (Rasrđeni Makejev je
odgovarao onima što su se protivili: »A ti si se uhvatio za Parasjino vime
i sad misliš da je kraj sovjetskoj vlasti? Sovjetska vlast se drži svoga, pa
m akar mi popucali!«)
Dani su prolazili. Ne skidajući sa zone oka - vojničkog s kula, i s istih
kula čuvarskog (čuvari, kako su zekove lično poznavali, imali su dužnost da
ih prepoznaju i pam te šta ко radi), pa čak ni oka iz aviona (možda i sa
fotosnimcima) - generali su morali s ogorčenjem zaključiti da u zoni nema
pokolja, ni pogrom a, ni nasilja; da se logor sam od sebe ne raspada, ne daje
povoda za uvođenje vojske u pomoć.
Logor se držao, pregovori su menjali karakter. Zlatne epolete* su
u različitim sastavima i dalje dolazile u zonu radi ubeđivanja i razgovora.
Njima svima je dozvoljavan ulazak, ali su morali za to uzimati u ruke bele
zastavice, a iza stražare pred ekonomskim dvorištem, sada glavnim ulazom
u logor, ispred barikada, podvrći se pretresu, pri kojem bi neka ukrajinska
»divčina« u vatiranoj jakni pomuvala generale po džepovima kako ne bi
proneli pištolj ili bombe. Zauzvrat, štab pobunjenika im je garantovao ličnu
sigurnost!. ..
G enerali su odvojeni gde je bilo dozvoljeno (ne, razume se, preko
tajne zone ekonom skog dvorišta), dopuštano im da razgovaraju sa zeko-
vima i sazivani za njih veliki skupovi po logorskim punktovima. Blešteći
epoletam a, gospodari bi se i tu razbaškarili u predsedništvu - kao ranije,
kao da se ništa nije desilo.
Logoraši su isticali govornike. No - teško li je samo bilo govoriti! Ne
samo zato što je svako tim govorom pisao sebi buduću kaznu nego i zato što
su se kod sivih i plavih znanja о životu bila toliko razišla da se krupna
blaženo-zadovoljna telesa ovih poslednjih skoro ničim nisu mogla prenuti,
niti njihova kao lubenica glatka i sjajna lica oseniti. Mnogo ih je, izgleda,
naljutio jedan stari lenjingradski radnik, komunist, i učesnik revolucije. On
ih je upitao kakav će to biti komunizam ako oficiri haraju u ekonomskom
dvorištu; ako od ukradenog olova iz fabrike za obogaćivanje minerala
teraju da im se pravi sačma za krivolovstvo; ako im bašte obrađuju logoraši;
ako se za upravnika punkta, kada se umiva u kupatilu, prostire ćilim i svira
mu orkestar.
Da bi se izbegla takva besmislena galama, ovi sastanci su dobijali
i oblik direktnih pregovora prem a visokom diplomatskom obrascu: u junu
je bio nam ešten u ženskoj zoni dugi sto iz trpezarije, i s jedne strane
posedale su na klupi zlatne epolete, a iza njih stali, pušteni kao straža,

* T o jest. generali.

239
autom atičari. S druge strane seli su članovi Komisije - i oni sa stražom: ova
je stajala veoma ozbiljno sa sabljama, kopljima i praćkam a. A dalje, s obe
strane, u gomili su stajali zekovi, došli da slušaju skupštinu i da viču. (Sto
nije bio bez mezeta: iz toplih leja ekonom skog društva doneti su sveži
krastavci, iz kuhinje kvas. Zlatne epolete se nisu ustručavale - krastavci su
im u slast hrskali među z u b im a ...)
Bilo je još i neko polutajno savetovanje Logorske komisije s pet
generala M VD u kućici do stražare 3. logorskog punkta.
Zahtevi-m olbe ustanika bili su prihvaćeni još prva dva dana i sada su
više puta ponavljani:

- kazniti ubicu jevanđelista;

- kazniti sve krivce za ubistva od nedelje do ponedeljka u ekonom ­
skom dvorištu;
- kazniti one koji su tukli žene;
- vratiti u logor one drugove koji su nezakonito zbog štrajka upućeni
u izolovane zatvore;
- ne vraćati više brojeve, ne vraćati rešetke, ne zaključavati barake;
- ne obnavljati unutrašnje zidove među punktovima;
- osmočasovni radni dan kao za slobodne;
- povećanje plate za rad (ovde ni govora о izjednačavanju sa slobod­
nima);
- slobodno dopisivanje s rodbinom i ponekad posete;
- revizija dela.

I prem da nijedan zahtev nije potresao institucije i nije bio protivusta-

van (a mnogi su bili samo molba da se stvari vrate u pređašnje stanje)
- gospodari, ipak, nisu nipošto mogli prihvatiti ni najmanji od njih, jer su ti
podšišani debeli vratovi, te ćele i šapke već odavno bili zaboravili da
priznaju svoje greške i krivice. Istina je za njih, ako nije dolazila iz tajnih
instrukcija nadležnih vlasti već od obične svetine, bila i odvratna i nerazaz-
natljiva.
Pa opet, ovo nekorisno ležanje osam hiljada ljudi u obruču što mu se
nije videlo kraja bacalo je mrlju na dobro ime generala, moglo je pokvariti
njihov službeni položaj, i oni su obećavali. Obećali su da je zahteve skoro
sve moguće ispuniti, samo što će, eto (da im se bolje veruje), teško biti
ostaviti otvorenu žensku zonu, to nije dozvoljeno (kao da je u ITL dvadeset
godina bilo drukčije!), ali bi se mogli udesiti izvesni dani viđanja. A što se
tiče otpočinjanja rada istražne komisije (za ispitivanja ubistava u zoni), tu
su se generali odm ah složili. (No, Slučenkov je nazreo šta se iza toga krije
i nastojao je da do toga ne dođe: doušnici će pod izgovorom svedočenja
ocinkariti о svemu što se u zoni dešava.) Revizija dela? Pa dobro, i dela će
se, naravno, preispitati, samo treba sačekati. Ali, ono što se ne može
odlagati - treba izići na rad! Na rad! Na rad!

240
 A to su zekovi već znali: razdvojiti u kolone, silom oružja prostreti po
zemlji, pohapsiti kolovođe.
Ne, odgovarali su oni preko stola i s bine. Ne? - vikali su iz gomile.
U prava Steplaga se provokatorski ponašala! Mi ne verujemo upravi Step-
laga! Mi ne verujemo MVD!
- Čak ni MVD ne verujete? - zabezeknuo se zamenik ministra,
trljajući čelo da se odbrani od takve zavere. - А ко vam je ulio takvu mržnju
prem a M VD?
Zagonetno
- Člana Pi idijuma CK! Člana Prezidijuma CK! Tada ćemo vero-
vati! - zaorili su zekovi.
- Pripazite malo! - pretili su generali. - Biće gore!
Ali, na to je ustao Kuznecov. Govorio je skladno, tečno, i držao se
ponosito.
- A ko uđete u zonu s oružjem, - upozorio je on - ne zaboravite da je
ovde polovina onih koji su zauzimali Berlin. Oni će znati da vam preotm u
oružje!
K apiton Kuznecov! Budući istoričar kengirske pobune objasniće nam
toga čoveka. Kako je on shvatio i preživeo svoje hapšenje? Kako doživlja­
vao sudski proces? Koliko davno je molio obnavljanje procesa? - kad se zna
da mu je u toku same pobune iz Moskve stiglo oslobođenje (izgleda s
rehabilitacijom )? D a li je samo iz profesionalno-vojničkog ponosa održavao
u pobunjenom logoru takav redi Da li je na čelo pokreta stao zato što ga je
on prosto povukao za sobom? (Ja to odbijam.) Ili, znajući svoje koman-
dantske sposobnosti, zato da bi ga um erio, uveo među obale i kao ukroćenu
bujicu podveo vlastima pod čizmu? (Ja ovo mislim.) U susretima, u prego­
vorima i preko drugorazrednih ličnosti, on je imao mogućnost da šefovima
kaznene ekspedicije kaže šta želi i da od njih čuje šta treba. Na prim er, bio
je slučaj u junu kada je van zone na pregovore slat m aher Merkosjan
s porukam a Komisije. D a li se Kuznecov koristio takvim slučajevima?
D opuštam i da nije. Njegov stav mogao je biti samostalan, gord.
D va telohranitelja, dva ogromna ukrajinska momka sve vreme su
pratila Kuznecova, s noževima za pojasom.
Z a njegovu zaštitu? Da se rasprave s njim?
(M akejev tvrdi da je, u danima ustanka, Kuznecov imao i privremenu
ženu, opet banderovku.)
G lebu Slučenkovu bilo je oko trideset godina. Što znači da je
u nem ačko zarobljeništvo bio pao s devetnaest. Sada se, kao i Kuznecov, on
kretao u svojoj ranijoj vojnoj uniformi, sačuvanoj u magacinu ličnih stvari,
pokazujući time i naglašavajući svoj vojnički kov. On je malo prihramljivao,
ali to je nadoknađivao velikom pokretljivošću.
Na pregovorim a istupao je jasno, oštro. Namislile vlasti da iz zone
pozovu »bivše maloletnike« (uhapšene kad im je bilo manje od 18 godina
- sada su imali između 20 i 21) - da ih oslobode. To i nije morala biti
16 Arhipelag Gulag, 3 241
obm ana; u to vrem e, oni su stvarno svuda oslobađani, ili su im smanjivane
kazne. Slučenkov je odgovorio: »A jeste li vi bivše maloletnike pitali hoće li
oni da pređu iz jedne zone u drugu, ostavljajući drugove u nevolji?« (I pred
Komisijom uporno: »Maloletnici su naša garda —mi ih ne možemo pustiti!«
U tom e se i za generale sastojao delom smisao oslobođenja tih mladića
u ustaničke dane Kengira; no, nismo sigurni da ih ne bi rasturili po
zatvorim a van zone?) Zakonu poslušni M akejev je, ipak počeo da okuplja
bivše maloletnike radi »suda za oslobođenje«, i on svedoči: od 409 podlož­
nih oslobođenju, on je uspeo da sabere za izlazak samo trinaestoricu.
Imajući u vidu simpatije M akejeva prem a vlastima a odbojnost prema
ustanku, ovo nas svedočanstvo raspamećuje: 400 mladića u najlepšim
godinam a, i to još u ogromnoj većini ne-političkih odreklo se ne samo
slobode, odreklo se i spasa, ostalo u pobuni, koja je jedino obećavala
s m rt. ..
A na pretnju da će biti vojnički ugušeni, Slučenkov je odgovarao
generalima: »Pošaljite samo! Pošaljite u zonu što više automatičara! Mi
ćemo im napuniti oči tucanim staklom, uzeti im automate! Rasturićemo vaš
kengirski garnizon! O teraćem o vaše krivonoge oficire do K aragande, na
vašim leđima ćemo ući u Karagandu! A u njoj - u njoj su nam a jednaki!«6
Može se verovati i drugim svedočanstvima о njemu: »Ko utekne
- toga ćemo u rebra!« - i zam ahne finskim nožem* u vazduhu. U barakam a
objavljuje: »Ko ne iziđe na odbranu, taj će dobiti nož!« Neizbežna logika
svake ratne vlasti i ratne situacije.
N ovorođena logorska vlada, kao i svaka vlada od iskona, nije znala da
opstane bez službe bezbednosti, i Slučenkov je stao na čelo te službe
(zauzeo, u ženskom punktu, kancelariju opera). Kako pobede nad spoljnim
neprijateljem nije moglo biti, Slučenkov je shvatao da ova dužnost za njega
znači neizbežnu kaznu smrću. U toku pobune, on je u logoru pričao d a je od
gospodara dobio tajni predlog da u logoru isprovocira međunacionalno
klanje (zlatne epolete su se u to mnogo uzdale, ali za veliko čudo do njega
nije došlo! - dobra praslika naše budućnosti) i tako stvori podesan izgovor
za ulazak vojske u logor. Za to su Slučenkovu obećali život. On je predlog
odbacio. (A kom e još i šta je predlagano? Ti nisu ništa pričali.) Staviše,
kada se po logoru proneo glas da se očekuje pogrom Jevreja, Slučenkov je
upozorio, da će pronosioce javno šeći. Glasine su prestale.
Slučenkova je čekao neizbežan sukob s dobronam ernim a. On se
i odigrao. T reba reći da su svih tih godina, u svim robijaškim logorima,
pravoverci i bez dogovaranja jednodušno osuđivali klanje doušnika i svaku
borbu za zatvorenička prava. Ne pripisujući to neizostavno niskim pobu­
dam a (podosta pravoveraca bilo je u službi kod kum a), ovo potpuno
možemo objasniti njihovim teorijskim pogledima. Oni su priznavali bilo

6 M ožda su o v e pretnje i uticale na vlasti kada su birale oružje za ugušivanje.

* N o ž s kratkim sečivom .

242
koji oblik gušenja i uništavanja, pa i masovnog, ali samo odozgo - kao izraz
diktature proletarijata. A ovakvi činovi, a uz to iz zanosa, nepovezani,
odozdo - bili su banditizam, i to s »banderovskim« licem (među dobrona-
m ernim a nije bilo nijednog koji bi dopuštao Ukrajini pravo na samooprede-
ljenje, jer bi to već bio buržoaski nacionalizam). Odbijanje od strane
robijaša robovskog rada, negodovanje na rešetke, mučilo je i plašilo
pokorne logorske komuniste.
Tako je i u Kengiru čitavo gnezdo blagonamernih (G enkin, Apfelj-
cvejg, Talalajevski, očigledno Akojev, više imena nem amo; zatim još jedan
simulant što je godinama ležao u bolnici, pretvarajući se da mu »noga
cirkuliše« - oni su dopuštali takav inteligentni način borbe; a u samoj
Komisiji javno Makejev, očigledno i Beršadska) - od samog početka
prebacivali da »nije trebalo počinjati«, a kada su probijeni zidovi - da nije
trebalo da se potkopava; da je sve maslo pošlo od banderovske potkuplje-
nosti, a sada treba što pre popustiti. (Pa - onih šesnaestorica ubijenih nisu
bili iz njihovog logora, a jevanđelist - njega je smešno i žaliti.) U zapisima
M akejeva, džandrljivo je izbljuvana sva njihova sektaška razdraženost. Sve
okolo je loše, svako loš, i sa svake strane opasnost: od vlasti - nova kazna,
od banderovaca - nož u leđa. »Hoće sve gvozdenim šipkama da zaplaše i da
nateraju da se gine.« M akejev kengirsku pobunu zlurado naziva »krvavom
igrom«, »lažnim adutom «, »priredbom am aterske aktivnosti« banderovaca,
a najčešće »orgijom«. N ade i ciljeve rukovodstva pobune on vidi kao
raskalašnost, bežanje od rada i odlaganja časa rasprave nad logorom. (A
rasprava se kod njega pođrazum eva kao nešto ispravno i pravično.)
Sve to vrlo dobro daje sliku odnosa blagonamernih prem a ćelom
logorskom pokretu za oslobođenje 50-tih godina. Samo, Makejev je bio
veoma obazriv, on je čak ulazio i u rukovodstvo pobune, dok se Talalajev­
ski ovakvim pokudam a javno razm etao, te ga je Slučenkovljeva služba
bezbednosti zbog agitacije uperene protiv ustanika bacila u ćeliju kengir-
skog zatvora.
D a, baš tako. Logoraši koji su ustali i oslobodili zatvor sada su osnivali
svoj. Poruga koja traje od iskona. Istina, sve u svemu bila su zatvorena za
različite greške (povezivanje s gospodarima) četiri čoveka i nijedan od njih
nije bio ubijen (nego je, naprotiv, dobio najbolji alibi kod vlasti).
A zatvor su, posebice onaj mračni, stari, sagrađen 30-tih godina,
uveliko pokazivali: njegove samice bez prozora, s malim otvorom gore;
drvene ležajeve bez nogara - obične drvene sastavljene daske položene po
betonskoj podlozi, gde je još hladnije i memljivije nego na bilo kojem
drugom mestu u hladnoj ćeliji; i, do ležaja na samom tlu, kao za psa, grubu
glinenu zdelu.
Ovde je Odsek za agitaciju organizovao ekskurzije za svoje - one što
nisu imali prilike i neće je možda imati da budu tu. Ovamo su dovodili
i generale koji su im dolazili (generali nisu bivali previše zaprepašćeni).
Molili su da im se pošalju ovamo na ekskurziju i slobodni stanovnici naselja,
16* 243
oni ionako sada bez logoraša ne rade na gradilištima. Generali su čak
i poslali takvu ekskurziju, ne, razume se, od prostih radnika, nego oda­
brane službenike, koji nisu našli ništa što bi ih revoltiralo.
Zauzvrat, i vlast je predložila da logoraši upute ekskurziju na Rudnik
(logorsko odeljenje br. 1 i 2 Steplaga), gde je, po glasinama u logoru,
takođe izbila pobuna (uzgred da kažemo: tu reč pobuna, a još manje
ustanak, izbegavao je svako iz svojih razloga, i robovi i robovlasnici,
zamenjujući ih sramežljivo ublaženom rečju sabantuj*). Izabrani su pošli
i ubedili se da je onam o zaista sve po starom , ljudi odlaze na rad.
Tolike nade su polagane na širenje štrajka! Sada su se izabrani
ekskurzanti vratili ošamućeni gorčinom.
(A oni su vođeni u pravo vreme! Rudnik je, naravno, bio uzbunjen,
u njemu se od slobodnih radnika slušalo svega i svačega о kengirskoj
pobuni. Tog istog meseca, juna, desilo se da su mnogima, u isto vreme, bile
odbijene molbe za reviziju. I neko poluludo derište bilo ranjeno u zabranje­
nom pojasu. Z ato je i na Rudniku počeo štrajk, kapije među ponktovima su
bile razvaljene, ljudi se sručili na glavni prolaz. Na kulama su se pojavili
mitraljezi. Neko je okačio plakat s antisovjetskim parolam a i pozivom:
»Sloboda ili smrt!« Ali on je skinut, zamenjen plakatom sa zakonitim
zahtevima i obavezom da, čim zahtevi budu ispunjeni, potpuno budu
nadoknađeni gubici od obustave rada. Došli su kamioni da odvoze brašno iz
magacina - to im nije dozvoljeno. Štrajk je potrajao, izgleda, oko jedne
nedelje, ali mi nem am o nikakve tačne podatke о tom e, sve je iz trećih usta
i, moguće, preuveličano.)
U opšte uzev, bile su nedelje kada je ceo rat prelazio u rat agitacijom.
Radio spolja nije prestajao: nekoliko zvučnika oko logora sipali su za
logoraše informacije i dezinformacije i dosađivali, kidali nerve s jednom-
-dve do kraja pohabanim pločama.
Gazi po polju zorno devojče, •
Njegove mi kose pam et odnesoše.
(U ostalom , i za tu, ne preveliku čast - da im se okrenu ploče - trebalo
je podići bunu! Sve dok su klečali na kolenima, čak ni to đubre nije
puštano.) Ove ploče su se okretale u duhu vremena i kao prigušivač - za
om etanje emisija iz logora, nam enjenih jedinicama straže.
Spoljni radio je čas u crno bojio sav pokret, uveravajući da je nastao
s jednim ciljem da se siluju žene i da se pljačka (zekovi u logoru su se na to
smejali, ali su zvučnike slušali i slobodni stanovnici naselja. Robovlasnici se
ni do kakvog drugog objašnjenja nisu mogli izdići - za njih bi bilo previsoko
priznati da je ta fukara sposobna da traži pravdu!). Čas se upinjao da izmisli
kakav gadluk о članovima Komisije (štaviše i о jednom gazdi, koji je,
tobože, prilikom etapiranja na Kolimu, na skladištu šlepa probio rupu

* U originalu: сабантуй. Kazaška reč, označava svadbu praćenu konjskim trkama.

244
 i potopio šlep i trista zekova. Naglasak je bio na tome da je on baš jadne
zekove, m altene sve Pedeset Osmi, potopio, ali ne i stražu; i nije jasno kako
se sam on spasao). Čas začikavao Kuznecova da mu je došao akt о oslobo­
đenju, ali je već ukinut. I sve s pozivima: raditi, raditi! Zašto bi Domovina
m orala da vas drži? Ne izlazeći na rad, vi pričinjavate ogromnu štetu državi!
(Tek od ovoga m ora da su srca obrečena na večito robijanje pucala!) Čitave
kompozicije s ugljem stoje, nema ко da ih istovari! (I neka ih, neka stoje!
- smejali su se zekovi - pre ćete popustiti. Ali ni njima nije dolazila pomisao
da bi zlatne epolete, kad ih tako srce boli, mogle same istovarati.)
No, ni tehnički odsek nije njima ostajao dužan. U ekonomskom
dvorištu su se našle dve pokretne kinoaparature. Njihova pojačala su i bila
iskorišćena za pojačavanje zvuka, slabijeg, ipak, po snazi od onog spolja.
A pojačala su natapana iz tajne hidrocentrale. (To što su ustanici imali
električnu struju i razglasnu stanicu mnogo je čudilo i uznemiravalo gospo­
dare. Oni su strahovali da pobunjenici ne naprave radio-stanicu i da о ovom
ustanku ne krenu da izveštavaju inostranstvo. I u logoru je neko pronosio
takve glasine.)
U logoru su se pojavili i spikeri (zna se za Slavu Jarimovsku).
Predavane su poslednje vesti, radio-novine (osim ovoga bile su i svako­
dnevne zidne, s karikaturam a). Emisija koja je ismejavala kako gospodari
liju suze nad sudbinom žena, žena što su ih oni sami pre ispremlaćivali,
zvala se »Krokodilove suze«. Bile su emisije i za stražu. Osim toga,
о ponoći bi prilazili kulama i pomoću glasnogovornika vikali vojnicima.
Ali kapacitet je bio malen da se emituje za one koji su jedini od svih
što su se nalazili u Kengiru saosećali s njima - za slobodne stanovnike
naselja, od kojih su mnogi bili tu prognani. A baš ove, ne preko radija, nego
sredstvima koja su zekovima bila nedostupna, vlasti naselja su zaluđivale
glasinama da u logoru kolo vode krvožedni banditi i požudne prostitutke (ta
varijanta je imala uspeha kod žena u naselju)7; da se stavljaju na muke
nevini ljudi i živi bacaju u ložište peći (i nije samo jasno zašto Rukovodstvo
ne interveniše!...) .
Kako bi oni rado viknuli preko zidova kilometar, dva, i tri: »Braćo!
Mi tražim o samo pravdu! Nas su nevine ubijali, nas su držali gore od pasa!
Evo šta tra ž im o ...«?
Misao tehničkog odseka, ne mogući da prestigne savremenu nauku,
uzmakla je zato prem a nauci prošlih vekova. Od cigaret-papira (čega sve
u ekonom skom dvorištu nije bilo, pisali smo već о tom e,8 mnoge godine
ono je za oficire Džeskazgana bilo: i prestonički ateljei i sve vrste radionica
za robu široke potrošnje) izlepljen je, po prim eru braće Mongolfje, ogro­

7 Kada je već sve bilo gotovo i ženska kolona povedena preko naselja na rad, duž puta su se
okupljale udate ruske žen e i dobacivale im: »Kurve! Raščepulje! T eknulo vam , a ? ...« , i još ružnije.
S led ećeg dana p on ovilo se isto, ali zekinje su ovoga puta bile p on ele sa sobom kam enje i njime
od govorile psovačicam a. Straža se sm ejala.
8 Treći d eo , glava 22.

245
man vazdušni balon. Za njega je bio privezan snopić letaka, a ispod njega
tegar s tinjajućim žarom što je stvarao struju toplog vazduha u unutrašnjoj
kupoli balona, otvorenoj s donje strane. Uz veliku radost skupljene mase
logoraša (logoraši ako se raduju, raduju se kao deca), ova čudna vazduho-
plovna naprava podigla se i poletela. No, na žalost, vetar je bio brži nego
što je ona postizala visinu, pa je prilikom preletanja preko ograde tegar
zakačio za žicu: lišen tople struje, balon se skupio i izgoreo zajedno
s lecima.
Posle ovog neuspeha, počelo se s punjenjem balona dimom. Ovi
baloni su uz povoljan vetar prilično dobro leteli i pokazivali naselju krupne
natpise:
- Spasite žene i starce od premlaćivanja!
- Mi tražimo dolazak člana Prezidijuma CK!
Straže su se dale na gađanje balona.
Tada su u tehnički odsek došli zekovi-Čečeni i predložili da prave
zmajeve (oni su za to majstori). Počeli su te zmajeve uspešno da prave
i izbacuju ih daleko nad naseljem. Na telo zmaja stavljana je sprava na
okidanje. Kada bi zmaj dostigao željeni položaj, sprava je rasipala privezani
snopić letaka. Oni što su puštali zmajeve sedeli su na krovu barake i gledali
šta će dalje biti. A ko bi leci padali bliže logoru, trčali bi da ih kupe čuvari;
a ako d a le k o -ju rili bi motociklisti i konjanici. U svakom slučaju, nastojalo
se da se ne dozvoli da slobodni građani pročitaju nezavisnu istinu. (Leci su
se završavali molbom svakom Kengircu koji ga nađe da ga uputi u CK.)
Pucalo se i na zmajeve, samo ovi nisu bili onako ranjivi kao baloni.
U skoro je neprijatelj došao do saznanja da mu je od hajke gomile čuvara
jevtinije da pušta protivzmajeve koji će zamrsivati i loviti zmajeve.
R at letećim zmajevima u drugoj polovini XX veka - a sve da se ućutka
reč istin e!. ..
(M ožda će čitaocu biti od koristi, da bi kengirske događaje povezao
s ondašnjim vrem enom , da se podseti šta se u dane kengirske pobune
dešavalo na slobodi. Održavala se ženevska konferencija о Indokini. U ru­
čena Staljinova nagrada za mir Pjeru Kotu. Drugi napredni francuski pisac,
Sartr, došao u Moskvu da se pridruži našem naprednom životu. Bučno
i pom pezno proslavljena 300-godišnjica ujedinjenja Ukrajine s Rusijom. ’
Trideset prvog maja bila važna parada na Crvenom trgu. USSR i RSFSR
nagrađene ordenim a Lenjina. Šestog juna otkriven spomenik Juriju Dolgo-
rukovu.* Od 8. juna držan Kongres sindikata (ali о Kengiru na njemu ništa
nije rečeno). D esetoga - raspisan zajam. Dvadesetoga, na D an vazduho-
plovstva, održan veličanstven miting u Tušinu.** Ti meseci 1954. godine

9 A kengirski Ukrajinci su toga dana proglasili žalost.

* Jurij D olgoru k i, knez iz XII vek a, smatra se osnivačem M oskve.
** Tušino: jedan od m oskovskih aerodrom a.

246
obeleženi su snažnim prodorom na, kako se veli, književnom frontu:
Surkov, Kočetov i Jermilov* istupili s oporim člancima koji su pozivali na
red. Kočetov je čak upitao: kakva su ovo došla vremena? I niko mu nije
odgovorio: vrem ena logorskih ustanaka! Mnogo je nepodobnih komada
i knjiga izgrđeno u to vreme. A u Gvatemali imperijalističke Sjedinjene
A m eričke D ržave naišle na dostojan otpor.)
U naselju je bilo prognanih Čečena, ali teško je zamisliti da bi oni
pravili one druge zmajeve. Njima ne možemo prebaciti da su ikada bili od
ruke ugnjetačima. Oni su odlično shvatili smisao kengirske pobune, i jed­
nom su do zone dovezli kamion pečenog hleba. Razume se, vojska ih je
oterala.
(Pa i ti Čečeni. Teški su oni za okolno stanovništvo, mislim na
K azahstan, grubi, drski, Ruse otvoreno ne vole. No, samo što su Kengirci
pokazali hrabrost, nezavisnost - odmah su i simpatije Čečena bile zadobi-
jene! K ada nam se učini da nas ljudi malo cene, treba da se oglednemo da li
živimo kako treba.)
U m eđuvrem enu, tehnički odsek je priprem ao svoje takozvano
»tajno« oružje. Evo šta je to bilo: aluminijumski trouglovi za pojila za
krave, koja su bila ostala od ranije proizvodnje, napunjeni sumporom za
šibice s kalcijum-karbidom (svi sanduci sa šibicama bili su zaneseni za
vratim a »100000 volti«). Kada bi se sumpor zapalio i trouglovi izbacili, oni
bi, uz šištanje, eksplodirali u komade.
Ali, nije tim zlosrećnim domišljanima, niti poljskom štabu u kupatilu
zapalo da biraju čas, mesto i oblik obračuna. Nekako dve nedelje od
početka, jedne tam ne, ničim osvetljene noći, čuli su se potmuli udarci na
mnogim mestima u logorski zid. Samo, ovoga puta ga nisu dubili ni begunci
ni buntovnici - zid su rušile same jedinice straže! U logoru je nastala
uzbuna, jurnjava s kopljima i sabljama, ljudi nisu mogli razumeti u čemu je
stvar, čekali su napad. No, vojska nije pošla u napad.
U jutru se ispostavilo da je, mimo postojećih i zabarikadiranih kapija,
spoljni neprijatelj probio desetak rupa. (S one strane rupa, da zekovi ne bi
kroz njih navalili, bile su postavljene straže s m itraljezim a.)10 To je, razume
se, bila priprem a za ofanzivu kroz prolome i u logorskom mravinjaku sve je
uzavrelo od odbram benih priprem a. Ustanički štab je doneo odluku:
razgrađivati unutrašnje zidove, ćerpične dogradnje i graditi svoj drugi zid
oko zone, ojačan posebnim ćerpičnim gomilama prem a provaljenim
mestima, radi zaštite od mitraljeza.
Tako se sve promenilo! - Straža je rušila ogradu a logoraši su je
obnavljali; i lopovi su isto tako radili čiste savesti, ne narušavajući svoj
zakon.

10 Priča se da je iskustvo s brešam a preneto iz Noriljska: on e su i tam o bile načinjene da bi se kroz

njih mamili oni što su posustajali, pujdali apaši i u datom m om entu bile uvedene jed inice, pod
izgovorom zavođenja reda.
* Sva trojica tipični režimski pisci.
 Sada su se m orala postaviti dopunska stražarska mesta prema prolo­
mima; odrediti svakom vodu prolom na koji će on biti obavezan da noću na
znak uzbune pojuri i zauzme odbram beni položaj. Udarci u odbojnik
vagona i oni isti m odulirani zvižduci bili su usvojeni kao znaci za uzbunu.
Zekovi se nisu šalili kad su mislili da s kopljima idu na mitraljeze. I ко
nije bio na to sprem an, postajao je divljan i navikavao se.
Sa svojim zlom - i cara u glavu!
Jednom je bio dnevni prepad. Kroz prolom prem a balkonu uprave
Steplaga, na kojem je bila gomila činova visokog ranga pod epoletam a
- širokim trupe i uskim tužilaštva - s filmskim kam eram a i fotografskim
aparatim a u rukam a, kroz taj prolom pokrenuli su se automatičari. Nisu
žurili. I samo toliko su pošli u prolom da bi bio dat znak za uzbunu, da bi
određeni vodovi pojurili na brešu i, sa zamahnutim kopljima i s kamenjem
i ćerpičima u rukam a, zauzeli barikadu. U tom mom entu (pošto su autom a­
tičari uklonjeni iz polja snimanja), s balkona su zazvrjale kam ere i zaškljo-
cali fotoaparati. I oficiri discipline, tužioci i politički radnici i ко je još bio
tam o, sve članovi Partije, naravno - sve se smejalo divljem prizoru ovih
oduševljenih prvobitnih ljudi s kopljima. Siti, bestidni, s visine svojih činova
i svoga balkona, oni su terali šegu sa svojim gladnim, obmanutim sugra­
đanim a, bilo im mnogo sm ešno.11
Još su se brešam a prikradali čuvari i sasvim kao na divlje životinje ili
na snežnog čoveka pokušavali nabaciti petlje s kukam a i ugrabiti »jezika«.
M eđutim , sada su oni više računali na begunce, na one koji neće
izdržati. Radio je treštao: osvestite se! Pređite van zone kroz prolome! Na
ta mesta ne pucamo! Onima koji pređu neće se suditi za pobunu!
Komisija je preko logorskog radija ovako uzvratila: ко želi da beži
- neka ide ako hoće i preko glavne stražare, mi nikome ne branimo!
Što je i u č in io ... član same Komisije, bivši major M akejev, koji je
glavnoj stražari prišao kao tobože po poslu. (Kao tobože - ne zato što bi ga
zadržali, ili bi imali čime da mu pucaju u leđa, nego zato što je skoro
nemoguće biti izdajnik na oči drugova koji te izvikuju!12) On se tri nedelje
pretvarao i tek sad mogao je dati oduška svojoj žeđi za porazom i zlobi
prem a ustanicima zato što oni hoće slobodu, koju on, M akejev, neće. Sada
je, tražeći oproštaj za svoje grehove pred gazdama, preko radija pozivao na
predaju i psovao sve one što su predlagali da se ne odustaje. Evo rečenice iz
njegovog sopstvenog pismenog prikaza te emisije: »Neko je odlučio da se
sloboda može izvojevati pomoću sablji i k o p a lja ... Hoće da izlože kuršu-
mima one koji ne uzimaju gvozdene p o luge. .. Nama se obećava revizija

11 O ve fotografije m ora da sada negde priložene uz izveštaje о kaznenoj ekspediciji. M ože se

desiti da se ne nađe neko prerevnostan da ih uništi za b u d u ćn ost. . .
12 I nakon desetak godina, on se toga tako stidi da u svojim , sigurno radi opravdanja i napisanim
uspom enam a, piše da je bio slučajno izišao da pogleda iza stražare, a tada su se bacili na njega i svezali
mu r u k e . . .

248
dela. G enerali strpljivo pregovaraju s nama, a Slučenkov to uzima za
njihovu slabost. Komisija je paravan za orgijanje b a n d ita ... Pregovarajte
kao istinski politički, ne (!!!) spremajte se za besmislenu odbranu.«
Dugo su rupe u zidu zijale - duže nego što je zid u vreme pobune bio
čitav. I za sve te nedelje iz zone je uteklo samo dvanaestak ljudi.
Zašto? Je li moguće da su verovali u pobedu? Ne. Je li moguće da ih
nije mučilo ono što ih čeka? Mučilo ih je. Je li moguće da ljudi nisu hteli da
preteknu živi za svoje porodice? Žarko su želeli! I mučilo ih je, i ta
mogućnost je dolazila potajno u misli možda hiljada. A bivši maloletnici su
pozivani potpuno po zakonu. Ali na ovom parčetu zemlje društvena
tem peratura je toliko bila porasla da su duše postale, ako ne pretopljene,
ono bar na novi način otopljene, i odveć prizemni zakoni prem a kojima se
»život daje jednom «, i: »društveno biće određuje društvenu svest«, i: »strah
čoveku kalja obraz često« — za to om eđeno vreme i na tom omeđenom
mestu nisu delovali. Zakoni života i logike terali su ljude na predaju ili na
pojedinačna bekstva, oni niti su se predavali niti bežali! Oni su se bili uzdigli
na onu duhovnu visinu s koje se dželatima viče:
- Idite bestraga! Progonite! Mučite!
I ova operacija, ovako dobro zamišljena, koja je računala da će se
logoraši razbežati kroz breše kao pacovi i da će ostati samo najuporniji, da
budu samleveni - ova operacija je propala, jer su je izmislile jude.
I u zidnim novinama ustanika - pored crteža što predstavlja ženu kako
detetu pokazuje lisice pod staklenim zvonom i legende: »Evo, u ovakvima
su držali tvog oca« - pojavila se karikatura: »Poslednji begunac«: crna
mačka što beži kroz brešu u zidu.
M eđutim , karikature su uvek smešne, a ljudima u zoni malo je bilo do
smeha. Prolazila je druga, treća, četvrta, peta n e d e lja ... Ono što se po
zakonima Gulaga nije smelo produžavati ni jednog jedinog časa potrajalo je
i nastavljalo se neverovatno dugo, može se čak reći i mučno dugo - polo­
vinu maja, pa skoro ceo jun. Najpre su ljudi bili pijani od pobede, slobode,
susreta i poduhvata; zatim su verovali u glasine da se Rudnik podigao:
možda će se za njim podići Čurbaj-N ura, Spask, sav Steplag! Pa onda čekaj
na Karagandu! Pa neće dugo potrajati kad će eksplodirati ceo Arhipelag
i raspasti se u param parčad! M eđutim, Rudnik je, s rukam a na leđima
i pognutih glava, i dalje odlazio da jedanaest sati hvata silikozu, ne mareći
ni za Kengir, čak ni za sebe.
Ostrvo Kengir niko nije podržao. Sad više nije bilo moguće baciti se
u pustinju: dolazila je vojska, ona je živela u stepi pod šatorima. Sav logor
bio je spolja okružen dvostrukim obručem bodljikave žice. Ostajao je samo
tračak nade: doći će dvorjanin (čekali su M aljenkova) i presuditi. Doći će
dobri i pravični dvorjanin, uzdahnuti i udariti dlan о dlan: kako su samo oni
mogli ovde da žive? Kako ste ih vi ovde držali? Na sud ubice! Na streljanje
Čečeva i Beljajeva! O tpustiti ostale iz službe. .. Samo, tračak je bio previše
tračak i previše o bećavao...

249
 Nije se smela čekati milost. Ostajalo je jedino da se dokrajčuju
poslednji slobodni dani i da se preda na milost Steplagu i MVD.
Uvek ima duša koje ne mogu izdržati napetost. Nekima je volja već
bila ugušena i samo se mučila što se prirodno ugušivanje toliko odlaže.
A neki su u sebi računali da nisu ni u šta umešani i, ako budu malo pripazili,
neće ni dalje biti. A poneki su bili mladenci (pa i po pravom obredu
venčanja, jer Z apadna U krajinka pod drugim uslovima neće da se uda, ali
zahvaljujući G U Lagu ovde je bilo sveštenika svih religija): za ove mladence
gorčina i slast su se taložili u takvim slojevima za koje ne znaju ljudi u svom
sporom življenju. Oni su svaki dan živeli kao poslednji i, kako odmazda nije
stizala, svako jutro bilo je za njih poklon neba.
A vernici su se molili i, ostavivši Bogu da misli na ishod kengirske
zbrke, kao i uvek bili najspokojniji od svih. U velikoj trpezariji obavljane
su, po određenom rasporedu, Božje službe svih religija. Učenici Jehove su
poslušali svoje kanone i odrekli se uzimanja oružja u ruke, pravljenja utvrda
i obavljanja straže. Oni bi dugo sedeli oborene glave i ćutali. (Morali su,
ipak, da peru posuđe.) Išao je po logoru nekakav prorok, iskren li, lažan li,
pisao po vagonetima krstove i proricao smak sveta. Na ruku mu je došlo
jako zahlađenje, kakvo u Kazahstanu može naići i u letnje dane. Starice
koje bi on okupio, bez tople odeće na sebi, posedale bi po hladnoj zemlji,
drhtale i pružale ruke prem a nebu. A i prem a čemu bi drugom e!...
A neki su znali da su nepopravljivo u testu i da im preostaje da žive
samo dok vojska ne uđe. U m eđuvrem enu, moraju misliti i raditi tako da se
što duže održe. I nisu oni bili najnesrećniji. (Najnesrećniji su bili oni što su
ostali po strani i molili Boga da svemu što pre dođe kraj.)
No, kada bi se svi okupili na većanja da reše da li da se predaju ili ne,
oni bi opet dobijali onu društvenu tem peraturu kada su se njihova lična
mišljenja rasplinjavala, prestajala da i za njih same postoje. Ili su se
podsm eha više plašili no smrti što ih je čekala.
- Drugovi! - sam ouvereno je govorio stasiti Kuznecov, kao da je bio
u posedu mnogih tajni i da su sve one bile na strani logoraša. - Mi imamo
vatrena sredstva odbrane takva da će pedeset odsto naših gubitaka pretrpeti
i protivnik.
I još ovako:
- Čak ni naša smrt neće biti uzaludna!
(U ovom je on bio potpuno iskren. Tem peratura mase je delovala na
njega.)
I kada bi došlo do glasanja da li da se pruža otpor, većina bi glasala za.
Tada bi Slučenkov važno upozoravao:
- Pazite dobro! S onima koji ostanu u našim redovima a zažele da se
predaju mi ćemo se obračunati na pet m inuta do predaje!
Jednom je spoljni radio objavio »zapovest za GULag«: zbog neizlaska
na rad, zbog sabotaže, z b o g ... z b o g ... rasformirati kengirsko logorsko
odeljenje i sve uputiti u M agadan. (G ULagu je očigledno nedostajalo mesta

250
na planeti. A oni što su i bez toga upućeni u M agadan - zbog čega oni?)
Poslednji rok za izlazak na r a d ...
M eđutim , i taj poslednji rok je prošao, a sve je ostajalo po starom.
Sve je ostajalo po starom , i sva fantazija, sve što se samo u snu može
desiti, što je bio ovaj nemogući, neviđeni, u praznom prostoru obešeni život
osam hiljada ljudi samo je još više upadao u oči svojom organizacijom:
obroci tri puta dnevno; kupanje tačno u određeno vreme; pranje, promena
veša; brijačke usluge; krojačke i obućarske usluge. Čak i mirovna veća za
m eđusobne sporove. Čak i . .. puštanje na slobodu!
D a, i to. Spoljni radio bi s vrem ena na vreme pozivao ljude koji su
oslobađani: bili su to ili stranci jedne i iste nacije čija je zemlja nečim bila
zaslužila da može otkupiti svoje podanike, ili oni kojima je isticao (ili
tobože is tic a o ? ...) kraj kazne. Možda je U prava na ovaj način i uzimala
»jezike« —bez čuvarskog užeta s kukam a? Komisija je zasedala, ali kako
nije mogla proveriti - sve je puštala.
Zašto se sve ovako odgađalo? Sta su gospodari mogli očekivati? Da
nestane hrane? Oni su znali da to neće biti tako skoro. D a li su vodili računa
о mnenju naselja? Nisu za to imali potrebe. M ožda razrađivali plan napada?
Moglo se sve brže uraditi. (D oduše, kasnije se saznalo da je od K ujb:*eva
posuđen puk »specijalne nam ene«, to jest kazneni. Jer, svako to ne zna da
radi.) Ili je možda gušenje usaglašavano gore? Koliko visoko gore? Nama je
nemoguće dokučiti ni kada ni koja stepenica je donela odluku.
Nekoliko puta se neočekivano otvarala spoljna kapija ekonomskog
dvorišta - da li zato da bi se okušala pripravnost branilaca? Dežurni piket bi
oglasio uzbunu i vodovi bi jurnuli u susret. Ali, u zonu niko nije ulazio.
Sva obaveštajna služba branilaca logora sastojala se od osmatrača
s krovova baraka. I samo ono što se s krova preko zida moglo videti moglo
je poslužiti kao osnova za predviđanje.
Sredinom juna, u naselju se pojavilo mnoštvo traktora. Oni su radili
na prazno ili teglili nešto oko zone. Počeli su čak i noću da rade. Ovo noćno
paljenje traktora nije bilo jasno. Za svaki slučaj u logoru su prem a rupama
u zidu počeli kopati i rovove (koje je, uostalom, U-2 sve snimio i uneo
u planove).
Zloslutna tutnjava još više je navodila na crne misli.
I najednom - na sram otu skeptika, na sramotu posustalih, na sramotu
svih što su govorili da milosti neće biti i da se nema za šta moliti, jedini su
pravoverci mogli likovati - spoljni radio je 22. juna objavio: zahtevi
logoraša su prihvaćeni! U Kengir dolazi član Prezidijuma CK!
Tračak se pretvorio u sunce, u nasmejano nebo! M ože, znači, čovek
nešto da izbori! I m a , znači, pravde u našoj zemlji! U nečemu će oni nama,
u nečemu mi njima ustupiti. Na kraju krajeva, može se i s brojevima ići, ne
smetaju nam ni rešetke na prozorim a, ne pentram o se po prozorima. A da
opet nije obm ana? Ali, oni ne traže da mi do tada izlazimo na rad!

251
 Kao što dodir palice odvodi naboj s elektroskopa i njegovi pobuđeni
listići spadnu, tako je i objava spoljnog radija odnela mučnu napetost
poslednje nedelje.
Čak su i odvratni traktori, upaljeni neko vreme uveče 24. juna,
ućutali.
Spokojan je bio san četrdesete noći pobune. On će sigurno sutra doći,
možda je već i d o š a o ...13 Kako su kratke te junske noći, nemaš se kad
naspavati, tako ti se u svanuće spava! Kao pre trinaest godina.*
U samo svanuće 25. juna, u petak, nebo su išarale rakete na padobra­
nima, poletele su rakete i s kula - i posmatrači s krovova baraka, pogođeni
mecima snajperista, nisu uspeli ni da zinu. Zagrohotali su topovski pucnji!
Avioni su se spustili u niskom letu nad logorom, uterujući strah u kosti.
Proslavljeni tenkovi T-34, koji su polazne položaje bili zauzeli prikriveni
brektanjem traktora, sada su sa svih strana krenuli na prolom e. (Ipak je
jedan upao u rov.) Jedni su za sobom vukli lance bodljikave žice na jarcima
da bi se zona odm ah ispregrađivala. Za drugima su trčali jurišnici pod
šlemovima i s autom atim a. (I automatičari i tenkisti su, pre toga, napijeni
votkom . Koliko god jedinica bila specijalna, ipak je lakše u pijanom stanju
daviti nenaoružane, na spavanju zatečene ljude.) S kolonama u napadu išli
su radisti s radio-stanicam a. G enerali se ispeli na kule kod vojnika (jednu su
zekovi zapalili svojim trouglovima, ona je gorela) i odatle na beloj svetlosti
od raketa izdavali naređenja: »Zauzimajte tu i tu b arak u !. .. Kuznecov se
nalazi tam o i ta m o !...« Nisu se kao obično na osmatračkom punktu krili,
meci im nisu p retili.14
Iz daljine, s građevina i skela, gušenje su posmatrali slobodni.
Logor se probudio u stravi. Jedni su ostajali gde su se zatekli u bara­
kam a, zalegali po podu, s nadom da se tako spasu, i ne videći smisla
u opiranju. Drugi su ove dizali da idu u okršaj. Treći istrčavali napolje
- u bitku, ili jednostavno da ih zrno što pre nađe.
Tukao se Treći punkt, onaj koji je sve i počeo (u njemu su bili
kažnjenici s dvadeset pet godina kazne, najviše banderovci). Oni s u ...
bacali na autom atičare i čuvare kam enje, verovatno i sumporne trougle na
te n k o v e. . . Tučenog stakla niko se nije sećao. Jedna baraka je dva puta uz
»ura« izlazila u pro tiv n ap ad ...
Tenkovi su gazili sve koje su sustizali na putu (Kijevljanki Ali Presman
je gusenica prešla preko stom aka). Gazili stepeništa baraka i na njima davili
(Estonke Ingrid Kivi i M ahlapu).15 Pribijali se uz zidove baraka i prštili one

13 A m ožda je i zaista bio došao? M ožda je о n i dao n aređ en je?. . .

14 Sam o su se od istorije sakrili. К о su bile te revnosne vojskovođe? Z ašto im zem lja nije svečano
čestitala slavnu kengirsku pobedu? D anas s velikom m ukom dolazim o do nekih od njih - ne glavnih,
istina, ali ne ni do poslednjih: načelnika operčekističkog odeljenja Steplaga, pukovnika Rjazanceva,
načelnika p olitičk og odeljenja istog logora, S jo m u šk in a ... P om ognite nam , nastavite!
15 U jed nom tenku bila je pijana Nagibina, logorska lekarka. N e da bi ukazivala p om oć
- zanim alo ju je da m alo pogleda.
* U svanuće 2 2 . juna 1941. i narednih jutara.

252
što su se privijali uz njih da bi izbegli gusenice. Semjon Rak i njegova
devojka bacili su se zagrljeni pod tenk i tako završili. Tenkovi su probijali
drvene zidove baraka i čak tukli unutar baraka granatam a - ćorcima. Faina
Epštejn se seća: kao u snu - odvalio se ugao barake i, iskošen po njemu, po
živim telim a prošao je tenk; žene su skakale, batrgale se; za tenkom je išao
kam ion, u njega bacane polunage žene.
Topovski hici bili su manevarski, no autom ati i bajoneti - bojevi. Žene
su svojim telom štitile muškarce —klane su i one! O per Beljajev je toga jutra
svojom rukom ubio dvadesetak ljudi. Posle okršaja zapazili su ga kako
ubijenim a utura u ruke noževe a fotograf snima ubijene bandite. Ranjena
u pluća, umrla je član Komisije Suprun, već starica. Neki su se skrivali
u toaletim a, tu su rešetani rafalim a.16
Kuznecova su uhapsili u kupatilu, u njegovom komandnom punktu,
prim orali ga da klekne. Slučenkova svezanih ruku dizali i bacali о zemlju
(kao što rade kriminalci).
Zatim se pucnjava utišala. Vikali su: »Izlazi iz baraka, nećemo
pucati!« I nisu, stvarno - samo su tukli kundacima.
Kako bi koju grupu zarobili, odvodili bi je u stepu kroz prolome
i preko spoljnog obruča jedinica straže iz Kengira, pretresali i ostavljali
u stepi, ničice s rukam a na glavi. Između tako po zemlji raspetih ljudi
prolazili su piloti M VD i čuvari i prepoznavali i kupili one što su ih pre toga
iz vazduha ili s kula bili dobro zapazili.
(Zbog ove zauzetosti, niko nije imao vremena da otvori »Pravdu« toga
dana. A ona je bila tem atska - jedan dan u našoj zemlji: uspesi metalurga,
proširim o mehanizaciju žetve! Istoričaru će biti lako da sagleda kakva je
naša D om ovina bila toga dana.)
Radoznali oficiri sada su mogli da pogledaju tajne ekonomskog dvori­
šta: odakle struja i šta je »tajno oružje«.
G enerali-pobednici su sišli s kula i pošli na doručak. Koliko god ne
znam ко su oni bili, kladim se da se tog junskog jutra nisu mogli požaliti na
apetit za jelo i piće. Ošamućenost od pića ni najmanje nije narušavala
ideološku harm oniju u njihovim glavama. A što se tiče njihovih grudi - to
što je bilo u njima bilo je spolja našarafljeno.
U bijenih i ranjenih bilo je, po kazivanjima, oko šesto; po materijalima
proizvodno-planske službe kengirskog odeljenja, s kojima su se moji prija­
telji upoznali kroz nekoliko meseci - više od sedam stotina.1' Logorska
bolnica bila je puna ranjenika i njih su počeli da prebacuju u bolnicu
naselja. Slobodnima je objašnjeno da je vojska pucala samo manevarskom
municijom, da su se kažnjenici sami među sobom poubijali.

16 O , »Sude za ratne zločine« Ž an-Pola Sartra! O , filozofi! E vo vam odličan materijal! Zašto ne
zasedate?
17 D ev eto g maja 1905. godine bilo je ubijeno ok o 100 ljudi. A 1912, u čuvenim streljanjima na
rudnicim a na L eni, koja su uzdrmala svu R usiju, bilo je ubijeno 2 7 0 , a ranjeno 2 5 0 ljudi.

253
 Bilo je sablažnjivo ostaviti živima u logoru da kopaju grobnice, ali radi
manje razglašavanja to su učinile vojne jedinice: oko trista ljudi je sahra­
njeno u jednom uglu zone, ostali negde u stepi.
Celog dana 25. juna kažnjenici su ležali ničice u stepi na suncu (koje je
tih dana nem ilosrdno peklo), a u logoru je obavljan temeljan pretres,
obijanje i prodrm avanja. Zatim su u polje dovezeni voda i hleb. Oficiri su
već imali spiskove. Prozivali su po prezimenima, stavljali znak: živ, davali
sledovanje i na licu mesta razlučivali ljude prem a spiskovima.
Članovi Komisije i drugi sumnjivi stavljeni su u logorski zatvor, koji je
prestao da služi za ekskurzije. Više od hiljadu ljudi bilo je izdvojeno za
slanje u izolatore ili na Kolimu. (Kao i uvek, ti su spiskovi bili sačinjeni
poluslepo: upali su u njega i mnogi ni u šta umešani.)
Daj bože da ova slika ugušivanja može vratiti spokoj u duše onih koje
su poslednje glave šokirale! Pik! pik! - niko neće morati da se priprem a za
»ćelije-garderobe«, niti će ikad ugušioce stići odmazda!
D vadeset šestog juna, celoga dana pobednici su gonili da se uklanjaju
barikade i zaziđuju breše.
D vadeset sedmoga logoraši su izvedeni na rad. Zelezničke kompozi­
cije su najposle iščekale radnu snagu!
Tenkovi što su smirivali Kengir pošli su na Rudnik, gde su prokrstarili
neko vreme da ih zekovi vide. D a se dobro daju u p a m e t...
Suđenje kolovođam a obavljeno je u jesen 1955. godine, zatvoreno,
razum e se, i to tako da о njemu ništa sigurnije ne d o k u ču jem o ... Priča se
da se Kuznecov držao sam ouvereno, dokazivao da se ne može ništa
prigovoriti, da se bolje od njegova vladanja ne može zamisliti. О presudama
ništa ne znamo. V erovatno je da su Slučenkov, Mihail Keler i Knopkus
streljani. Bolje rečeno, bili bi sigurno streljani, ako slučajno 1955. godina
nije bila nešto milostivija.
A u Kengiru se ustanovljava častan trudbenički život. Nije propušteno
da se od nedavnih buntovnika stvore udarne brigade. Procvetao je ekonom ­
ski račun. Proradile kantine, prikazivane filmske besposlice. Čuvari i oficiri
ponovo pohrlili u radionice da naručuju da im se pravi za kuću: blinker,
kutija, da im se opravi bravica na ženinoj torbi. Pobunjeni obućari i krojači
(Litvanci i Zapadni Ukrajinci) šili su im lake čizme uz nogu i oblačili
njihove žene. Isto kao ranije, naređivano je zekovima da u fabrici za
oplemenjivanje ruda skidaju s kabla olovni sloj i odnose u logor i pretapaju
u sačmu, da bi drugovi oficiri išli u lov na antilope.
O pšta zbrka što je bila zahvatila Arhipelag doprla je i do Kengira:
rešetke nisu vraćene na prozore, barake nisu zaključavane. U vedeno je
uslovno oslobođenje pre roka, takozvane »dve trećine«, čak i neviđeno
dotad po broju oslobađanje zbog invalidnosti - polumrtvi ljudi su puštani na
slobodu.
Na grobovima trava je posebno gusta i zelena.

254
 K ada je 1956. ova zona i sama likvidirana, tamošnji stanovnici,
prognanici koji su ostali, ipak su uspeli da saznaju gde su oni sahranjeni
i donosili su na to mesto stepske lale.
Pobuna nikad srećno ne završava,
A ko pobedi - drukčije se krštava.
(Berns)
Svaki put kad prođete pored spomenika Dolgorukovu, setite se: on je
otkriven u dane kengirske pobune, pa ispada kao da je podignut u slavu
Kengira.

Kraj P etog dela

 D E O ŠESTI

PROGONSTVO

/ kosti za dom ovinom plaču.

Ruska poslovica

17 A rhipelag G ulag, 3
 G lava 1

PROGONSTVO PRVIH GODINA SLOBODE

Čovečanstvo je, verovatno, progonstvo izmislilo pre zatvora. Isteriva-

nje iz plem ena, naime, bilo je već progonstvo. Ljudi su se rano domislili
kako je čoveku teško da živi odvojen od okoline i mesta na koje se navikao.
Ništa nije kako treba, ništa ne ide, sve je privrem eno, sve izvrnuto, pa i kad
je sve oko tebe zeleno, a ne večito smrznuta zemlja.
Ni Ruska imperija nije zakasnila s progonstvom: ono je postavljeno na
zakonsku osnovu Sabornim zbornikom 1648. godine za vreme Alekseja
Mihajloviča. Ali i pre toga, krajem XVI veka ljudi su i bez ikakvog Z bor­
nika proganjani: Kargopoljci* u nemilosti, pa Ugličani,** svedoci ubi-
stva carevića Dmitrija. Prostranstva su išla na ruku: Sibir je već bio naš.
Tako se, oko 1645. godine nakupilo nekih 1500 prognanih. A Petar je
u progonstvo slao po čitave stotine. Govorili smo već da je Jelisaveta
sm rtnu кдгпи zamenjivala večitim progonstvom u Sibir. Međutim, tu se
počelo i podvaljivati, podrazum evati pod progonstvom ne samo slobodno
naseljavanje nego i robiju, prinudne radove, što već nije progonstvo.
U redba о progonstvu A leksandra I, iz 1822. godine, ozakonila je tu
podvalu. Stoga je očigledno da u brojkam a о progonstvu XIX veka treba
računati i robijaše. U početku XIX veka progonjeno je od dve do šest
hiljada, zavisno od godine. Od 1820, počelo je s progonjenjem i skitnica
(parazita, kako bismo mi danas rekli), i tako se nekih godina dostizala
i brojka od deset hiljada. Godine 1863. našlo se da je od kopna udaljeno
pusto ostrvo Sahalin zgodno za progonstvo i ono je za to adaptirano, te su
mogućnosti time postale bolje. Zbir prognanih и XIX veku iznosio je pola
miliona ljudi, a krajem veka istovremeno je bivalo po oko 300 hiljada.1

’ Svi ovi podaci uzeti su iz poznate knjige: Semjonov-Tjan-Šanski: Rusija, tom 16 (Z apadni
Sibir). N e sam o čuveni geograf nego i njegova braća bili su uporni, sam opregorni liberalni p oslenici, oni
su um nogom e doprineli da ideja slobode u našoj zem lji postane jasnija. Sva njihova porodica je uništena
u revoluciji, jedan od braće ubijen na njihovom lepom imanju na reci R anovi, im anje popaljeno, veliki
voćnjak sa sečen , a jednako i aleje lipa i topola.
* U Kargopolj je b io proteran Ivan B olotn ik ov, vođa seljačkog ustanka 1608. godine protiv
V asilija Šujskog, i drugi njegovi saradnici, i tam o zadavljeni.
** U U gliču (kod Jaroslavlja), 1591. god in e, vršena je istraga u vezi sa smrću carevića Dmitrija
Ivanoviča i s narodnim ustankom od 15. maja iste godine. V eliki broj učesnika ustanka bio je prognan
u Sibir.

17‘ ,259
 Progonstvo je u Rusiji bilo razvijeno upravo zato što je bilo malo
zatvora za izdržavanje kazne, oni se nisu praktikovali.
Pri kraju veka, ustanova progonstva se sve više granala i postajala
raznovrsnija. Pojavili su se i lakši oblici: »proterivanje preko dve guber-
nije«, čak i »proterivanje u inostranstvo«2 (što se nije smatralo tako
nem ilosrdnom kaznom kao posle O ktobra). Puštalo je korena i adm inistra­
tivno progonstvo, koje je bilo dobrodošlo da dopuni progonstvo po odluci
suda. Pa i sa svim tim, kazne progonstva izricane su u jasnim i određenim
brojkam a, a zatim, ni večito progonstvo nije bivalo i stvarno večito. Čehov
piše u Sahalinu da je, nakon izdržanih deset godina progonstva (a i nakon
šest, ako se »ponašao potpuno zadovoljavajuće« - kriterijum nije bio
definisan, ali je propis, prem a svedočenju Čehova, dosta korišćen), kažnje-
nik dobijao status seljaka i mogao se vratiti kuda hoće, samo ne u rodno
mesto.
Progonstvo poslednjeg veka carizma odlikovalo se uvek podrazume-
vanom , onda prirodnom , a za nas danas čudnom, individualnošću: bilo ono
po sudskoj odluci, bilo adm inistrativno, progonstvo je uvek dosuđivano
svakome pojedinačno, nikada po grupnoj pripadnosti.
Iz decenije u deceniju menjali su se uslovi progonstva i stepen njegove
težine, pa su nam razna pokoljenja prognanih ostavila i različita svedočenja.
Teške su bile etape na putu za progonstvo, ali i od P .F . Jakuboviča, i od
Lava Tolstoja, saznajemo da su politički sasvim podnošljivo etapirani.
F. Kon dodaje da se, u prisustvu političkih, etapna straža čak i prema
kriminalcima dobro ponašala, zbog čega su kriminalci uveliko uvažavali
političke. Mnoge decenije sibirsko stanovništvo neprijateljski je dočekivalo
prognane: njima su odvajani najgori komadi zemlje, davan najgori i najsla­
bije plaćen posao, seljaci im nisu davali ćerke. Loše smešteni, slabo
obučeni, gladni i žigosani, oni su se okupljali u bande i pljačkali - i time još
više ljutili stanovnike. No, ništa od toga nije se odnosilo na političke, čiji
dotok je postajao sve vidljiviji od sedamdesetih godina. Isti F. Kon piše da
su Jakuti i političke prihvatali sa simpatijama, s nadom , kao svoje lekare,
učitelje i pravne savetnike protiv vlasti. Politički su u progonstvu, u svakom
slučaju, imali takve uslove da su se mnogi od njih istakli kao naučnici (čije je
zanimanje naukom upravo i počinjalo od progonstva) - poznavaoci pojedi­
nih oblasti, etnografi, lingvisti,3 prirodnjaci, i isto tako publicisti i književ­
nici. Čehov na Sahalinu nije video političke i nije nam ih opisao,4 ali je
F. Kon, recimo, koji je bio prognan u Irkutsk, počeo da radi u redakciji

2 П .Ф .Я а к убов и ч : В м и ре от верж енних [U svetu odbačen ih ], M oskva, 1964.

3 T an-B ogoraz, V. I. Joheljson, L. J. Šternberg.
4 Z ato što se nije razum evao u pravo, tačnije, u duhu on og vrem ena, Č ehov nije p ošao na
Sahalin slu žb en o, kako bi svako od nas pom islio, nije za to im ao službene papire. N o , to mu nije
sm etalo da dobije odobrenje za popis prognanika i robijaša, pa čak i za pristup zatvorskoj dokum enta­
ciji! (Pa uporedite sada s nama! Pokušajte vi da sam o ob iđ ete gnezdo logora bez odobrenja N K V D !)
Jedino se nije m ogao sresti s političkim a.

260
progresivnog lista Istočni pregled, u kojem su sarađivali narodnjaci, narodo-
voljci i marksisti (Krasin). Nije to bio običan sibirski grad, već sedište
general-gubernatora, gde se, po U redbi о progonstvu, uopšte nisu smeli
puštati politički - a oni su radili u bankam a, u trgovačkim preduzećima,
držali nastavu, sporili se na žurevima s mesnom inteligencijom. A u Step­
skom kraju u Omsku, prognanici su proturali takve članke kakve cenzura
nigde u Rusiji ne bi propustila. Omski prognanici su čak i štrajkače
u Zlatoustu snabdevali svojim listom. Prognanici su još uticali da Krasno-
jarsk postane radikalan grad. Dok se u M inusinsku, oko muzeja Martjo-
nova, okupila tako cenjena i od strane vlasti nesputana grupa prognanih
javnih radnika da je ne samo nesm etano stvarala mrežu utočišta za begunce
(a koliko su bekstva onda bila laka, pisali smo već) nego je čak usmeravala
delatnost zvaničnog minusinskog »Vitovog« kom iteta.5 Ako о režimu na
Sahalinu za kriminalce Čehov i uzvikuje da je on »na najbanalniji način
sveden na kreposno pravo«, to se ne može reći о progonstvu političkih
u Rusiji od davnih vrem ena pa sve do kraja carizma. Početkom XX veka
adm inistrativno progonstvo za političke postalo je u Rusiji ne više kazna
nego form alni, jalovi »zastareli postupak koji je pokazao svoju neefikas­
nost« (G učkov). Stolipin je, od 1906, preduzimao mere za njegovo potpuno
ukidanje.
A kakvo je bilo progonstvo Radiščeva? U naselju Ust-Ilimski Oštrog
on je kupio drvenu kuću na sprat (za 10 rubalja, da uzgred kažemo), i bio sa
svojom mlađom decom i svastikom, koja mu je zamenila ženu. Da radi niko
nije ni pomišljao da ga tera, provodio je život kako mu se sviđalo i mogao se
kretati po ćelom ilimskom okrugu. Kakvo je bilo Puškinovo progonstvo
u Mihajlovskom - sada već mnogi koji su ovo mesto obišli kao izletnici
mogu zamisliti. Slično ovome bilo je i progonstvo mnogih drugih pisaca
i javnih radnika: Turgenjeva u Spaskom-Lutovinovu, Aksakova u Varva-
rinu (koje je sam izabrao). A Trubeckom e je još u ćeliji u Neržinu pravila
društvo njegova žena (i sin im se tu rodio); kada je, kroz nekoliko godina,
bio preveden u progonstvo u Irkutsku, imali su onamo ogromnu vilu, svoje
kočije, sluge, francuske guvernante za decu (tadašnja pravnička misao još
nije bila stasala do pojmova »neprijatelj naroda« i »konfiskovanje celo-
kupne imovine«), A u Novgord prognani H ercen je, po svojoj gubernator-
skoj dužnosti, primao izveštaje upravnika policije.
Takva blagost progonstva važila je ne samo za visoke ličnosti i ista­
knute ljude. Njom su se koristili u XX veku mnogi revolucionari i neza-
dovljnici, a posebno boljševici: od njih se vlasti nisu plašile. Staljin, koji je
za sobom već imao četiri bekstva, peti put je bio p ro g n an . .. pravo
u Vologdu, u grad. Vadim Podbeljski, za oštre članke protiv vlade bio je

3 F eliks Kon: Z a p ed eset godina, tom 2: N a prin u dn om naseljenju (З а п ят одесят лет , t.2 .:
Н а п оселен и и ), M oskva, В сес. общ ества политкаторж ан и ссы льно-поселенцев, 1933.

261
p ro g n an . . . iz Tam bova u Saratov!* Kakva žestokost! A da ga tu niko nije
prisiljavao da radi - to se samo po sebi razum e.6
Ali i takvo progonstvo, privilegovano po našim sadašnjim shvata-
njima, progonstvo bez pretnje od gladne smrti, progonjeni su katkad teško
doživljavali. Mnogi revolucionari se sećaju kako su mučno preživljavali
prelazak iz zatvora s njegovim osiguranim hlebom, grejanjem, krovom nad
glavom i dokolicom za partijske kurseve i svađe, u progonstvo, gde se čovek
m ora sam usred nepoznate okoline, starati za hleb i krov. A kada to nisu
morali činiti, onda bi, pričaju oni (F .K on), bilo još gore: »Strahota od
nem anja p o s la ... Najstrašnije je kad su ljudi osuđeni na besposličenje«, te
ako poneko odlazi u nauku, poneko se daje u šićarenje, u trgovinu, a neki
se od očaja i pijančenju predaju.
Ali - besposličenje, otkuda ono? Jer mesni stanovnici se ne žale na
njega; oni se jedva mogu uveče uspraviti. Bolje će biti ako kažemo: od
prom ene tla, od gubitka korena, živih veza, od raskida s navikama.
Samo dve godine progonstva bilo je dovoljno novinaru Nikolaju
N adeždinu da izgubi volju za slobodoumljem i pretvori se u odanog slugu
prestola. Plahoviti i razuzdani M enšikov, prognan 1727. godine u Berjozov,
sagradio je tu crkvu, predao se razgovorima s mesnim stanovništvom
о taštini ovozemaljskog života, pustio bradu, išao u običnom kućnom
ogrtaču, i za dve godine um ro. Čoveku bi se moglo učiniti: čime bi moglo
biti tako teško, čime tako nepodnošljivo Radiščevu njegovo slobodno
progonstvo? - Ali, kada mu je u Rusiji opet pretilo progonstvo, on je iz
straha od njega izvršio samoubistvo. A Puškin je iz sela Mihajlovsko, iz
ovoga raja na zemlji, gde bi čovek samo mogao poželeti da mu Bog da da
proživi svoj vek, pisao u oktobru 1824. Žukovskom: »Spasi me (od progon­
stva - A. S.) m akar i tvrđavom, m akar i Soloveckim manastirom!« A da ovo
nije bila tek fraza, svedoči i pismo gubernatoru u kojem moli da mu se
progonstvo zameni tvrđavom.
Nama koji smo videli šta su Solovke, može sada biti čudno u kakvoj je
duševnoj groznici, u kakvom očajanju i neznanju mogao progonjeni pesnik
odbacivati M ihajlovsko i tražiti Solovecka o strv a?...
U tom e i jeste mračna sila progonstva, tog čistog presađivanja sa
svezanim nogam a, koju su zapazili još antički vlastodršci, koju je još Ovidije
okusio.
Pustinja. Izgubljenost. Život nimalo sličan ž iv o tu ...

* * *

6 Ovaj revolucionar čijim su im enom zam enjeni nazivi »poštanskih ulica« u m nogim gradovim a,
bio je o čigled n o tako nenaviknut na rad da je na prvom subotniku dobio m ozolj i od tog m o zo lja . . .
umro.
* U susednu guberniju.

262
 Na listi sredstava za ugnjetavanje što ih je svetla revolucija trebalo da
zanavek pom ete na četvrtom mestu nalazilo se, naravno, i progonstvo.
M eđutim , tek što je učinila prve korake svojim krivim nožicama,
daleko još od zrelosti, revolucija je shvatila: bez progonstva se ne može!
Moguće je da je Rusija bila bez progonstva koju godinu, neka bude i tri.
A onda su odmah počele, kako se to danas kaže, deportacije - udaljavanje
nepoželjnih. Evo reči narodnog heroja, potonjeg maršala о 1921. godini
u tambovskoj guberniji: »Bilo je odlučeno da se organizuje m a s o v n o
p r o g o n j e n j e banditskih [čitaj: »partizanskih« - A. S.] porodica. O sno­
vani su m a s o v n i k o n c - l o g o r i , u kojima su te porodice prethodno
zatvarane« (razređivanje je moje - A. S.)7
Jedino je laka mogućnost da se može na licu mesta streljati umesto da
se nekuda odvodi i putem čuva i hrani, a potom raseljava i opet čuva
- je d in o je ta mogućnost odgađala uvođenje regularnog progonstva do kraja
ratnog komunizma. Ali već 16. oktobra 1922. godine, pri NKVD je stvo­
rena stalna komisija za progonjenje »društveno-opasnih lica, aktivista anti-
sovjetskih partija«, tj. svih osim boljševika, i obično je to moglo trajati do tri
godine.8 Na taj način institucija progonstva je već u rane dvadesete godine
radila uhodano i u pravilnom ritmu.
Istina, progonstvo kriminalaca nije obnavljano, jer su već bili izmi­
šljeni popravni radni logori, oni su sve i gutali. Zauzvrat, političko progon­
stvo je više no ikad bilo podesno: u odsustvu opozicionih listova progonstvo
je postajalo nem o, a za okolinu i bliske poznanike, nakon streljanja ratnog
komunizma, trogodišnje progonstvo, obavljeno bez zlobe i bez prenagljiva-
nja, ličilo je na lirsku vaspitnu meru.
M eđutim , iz tog bolnog sanitarnog progonstva ljudi se nisu vraćali,
а ко se i vratio, uskoro je ponovo uziman. Koga bi ale ponele vitlale su ga
potom po A rhipelagu, i poslednji nedovršeni krug obavezno se završavao
u jami.
Zbog naivnosti ljudi, planovi vlasti su tek mnogo kasnije postali jasni:
to što svi nepodobni nisu odmah iskorenjeni moglo se zahvaliti samo tome
što se vlast još uvek nije bila učvrstila. Ni sami na propast osuđeni još nisu
uklanjani iz života nego samo iz uspomene ljudi.
Progonstvo se utoliko lakše obnavljalo što staze starih etapa još nisu
bile zarasle niti prtine zapuštene, a mesta robija u Sibiru, Arhangelsku
i Vologdi čekala su potpuno ista i ničemu se nisu čudila. (Uostalom ,
državotvorna misao neće na ovome ostati, nečiji kažiprst će nastaviti da se
kreće po karti šestog dela kopna i prostrani Kazahstan, tek prislonjen uz
Sovjetski Savez,* dobro će poslužiti svojim prostranstvima za progonstvo,
a i u samom Sibiru će se naći mnogo još zaturenijih mesta.

7 Tuhačevski: B o rba s kontrarevolucionarnim ustancima, u časopisu В ойна и м и р , 1 9 2 6 , br. 7/8,

str. 10.
8 Z bornik zakonskih propisa R S F S R , 1 9 2 2 . br. 6 5 , str. 844.
* K azahstan je pripojen 1 924, pod im enom A u tonom n e Republike Kirgizije.

263
 M eđutim, u tradiciji progonstva zadržavala se i jedna nezgodna stvar:
muftaško raspoloženje da je država dužna da hrani prognane. Carska vlast
n i j e s m e l a nagoniti prognane da povećavaju nacionalni proizvod. I pro­
fesionalni revolucionari su smatrali poniženjem ako rade. U Jakutiji je
useljenik-prognanik imao pravo na 15 desetina* zemlje (65 puta više od
našeg današnjeg kolhoznika). Ne da su revolucionari mnogo navaljivali da
obrađuju tu zemlju, ali je do nje bilo mnogo stalo Jakutima: oni su
revolucionarima plaćali »ustupninu«, arendu, i otplaćivali je letinom,
konjima. Tako bi revolucionar, koji je dolazio praznih ruku, postajao
kreditor Jakuta (F. Коп). I još je uz to carska vlada svojim političkim
neprijateljim a u progonstvu plaćala: 12 rubalja mesečno za hranu i 22 rublje
godišnje za odeću. Lepešinski piše9 da je i Lenjin u progonstvu u Šušinu
dobijao (nije se odricao) 12 rubalja mesečno, a sam Lepešinski - 16 rubalja,
jer nije bio običan prognanik nego prognanik-činovnik. F. Kon nas ubeđuje
da je to bilo vrlo malo. Samo, zna se da su sibirske cene bile 2 -3 puta niže
od onih po Rusiji, pa je i državno izdržavanje prognanika bilo više nego
dovoljno. V. I. Lenjinu, recimo, sve tri godine to je davalo mogućnost da se
slobodno odaje teoriji revolucije, ne brinući se kako će preživeti. A Martov
piše da je za pet rubalja mesečno dobijao od stanodavca i stan i hranu, dok
je ostali novac trošio na knjige i na priprem anje bekstva. A narhist A .P .
Ulanovski piše da je tek u progonstvu (u turuhanskoj oblasti, gde je bio
zajedno sa Staljinom) prvi put u životu imao višak novca i on ga je slao
devojci na slobodi, s kojom se upoznao negde putem , i od tog viška prvi put
mogao kupiti i probati da vidi šta je to kakao. Kod njih su kečige i jelenje
meso bili zabadava, dobra kuća od čvrstog materijala stajala je 12 rubalja
(mesečno prim anje!). Niko od političkih nije znao za oskudicu. Novčane
prinadležnosti dobijali su s v i administrativni prognanici. I svi su bili dobro
odeveni (takvi su i dolazili).
D oduše, doživotni naseljenici-prognanici, kako bismo mi danas rekli
»bitovici«, novčana prim anja nisu imali, ali su od države, dobijali besplatno
bunde, svu odeću i obuću. D ok su na Sahalinu, kako je utvrdio Cehov, svi
useljenici dve-tri godine, a žene tokom cele kazne, dobijali besplatno
izdržavanje u naturi, između ostaloga: 40 zolotnjika (200 grama) mesa na
dan, pečenog hleba - 3 funte (tj. »kilo i dvesta«, kao stahanovci naših
vorkutskih rudarskih jam a za 150% od norm e; istina, Cehov smatra da je
taj hleb nedopečen i od lošeg brašna - a zar je u logorima bolji?). Svake
godine im je davana jedna kratka bunda, ogrtač od grubog sukna i po
nekoliko pari obuće. Radilo se i ovo: država da bi podržala proizvodnju
prognanih, plaćala je njihove proizvode po nam erno visokim cenama.

9 П . JI. Лепеш инский: Н а п о во р о т е (О т конца 80-х годов к 1905.г .), П оп ут н ы е впечат ле­
ния уч а ст н и к а р ев о л ы ц и о н н о й б о р ь б ы [Na prekretn ici]. П етер бур г, Госиздат, 1922.
* V iše od 16 hektara.

264
(Čehov je došao do ubedenja da Sahalin-kolonija ne stvara dobit Rusiji, već
da Rusija hrani tu koloniju.)
Jasno je da se naše sovjetsko političko progonstvo nije moglo zasnivati
na ovakvim nezdravim temeljima. G odine 1928, II sveruski kongres admi­
nistrativnih radnika je izrazio nezadovoljstvo postojećim sistemom progon­
stva i tražio »organizaciju progonstva u obliku kolonija u udaljenim izolova-
nim mestima, kao i uvođenje sistema neodređenih kazni« (to jest, neodre­
đenog vrem ena izdržavanja).10 Od 1929, počelo se sa usavršavanjem
sistema progonstva povezanog s prinudnim radom .11
»Ko ne radi, taj ne jede« - to je načelo socijalizma. I jedino na tom
načelu moglo se izgrađivati sovjetsko progonstvo. Samo, kako? - Z ar nisu
baš socijalisti bili naviknuti na besplatno dobijanje hrane? Ne usuđujući se
da naprečac prekine tu tradiciju, i sovjetska država je počela da plaća
svojim političkim prognanicima - ali ne svima, ne kaerima, razume se, samo
politima, praveći i među njima stepenaste razlike: u Čim kentu, recimo,
1927. godine, eserima i socijaldemokratima* po 6 rubalja mesečno, a trocki-
stima po 30 (ipak su svoji, boljševici). Samo, te rublje više nisu bile one
carske, za najmanji sobičak trebalo je platiti 10 rubalja mesečno, a za 20
kopejki dnevno - tek mršavo jesti. Što dalje, to gore. Oko 1933, »politima«
je plaćana pomoć u iznosu od 6 rubalja i 25 kopejki mesečno. A te godine,
sam se dobro sećam, kilogram ražanog gnjecavog hleba »iz trgovine«
(preko onog »na bonove«) stajao je 3 rublje. Sad se vidi da socijalistima nije
ostajalo vrem ena za učenje jezika i pisanje teorijskih radova, da su i oni
morali zapinjati. Čim bi se, pak, neko zaposlio, GPU bi odmah ukinuo i tu
poslednju mršavu pomoć.
No, i kad je neko želeo da radi, prognanik do zarade nije mogao doći
lako! Naim e, kraj dvadesetih godina je poznat kod nas po velikoj nezapo­
slenosti, dobiti posao bilo je privilegija ljudi s neumrljanim karakteristi­
kam a i članova sindikata, a prognanicima ništa nije vredelo da istaknu svoje
diplome ili iskustvo. Nad prognanicima je visila još kom andantura, bez čije
se dozvole nijedna ustanova nije usuđivala da im da posao. (Pa čak i bivši
prognanik imao je malo nade da dobije dobar posao: smetala mu je »šara«
na ličnoj karti.)
G odine 1934, u Kazanju, kako se seća P.S-va, grupa očajnih obrazo­
vanih prognanika zaposlila se na popločavanju ulica. U kom andanturi su im
prebacili: zašto takva dem onstracija? Ali, da nađu drugi posao nije im
pom ognuto, i Grigorij B. je skresao operu: »Možda priprem ate kakav
procesić? Mogli bismo se zaposliti kao plaćeni svedoci?«
M orali su skupljati mrvice sa stola.

10 C entralni državni arhiv oktobarske revolucije, fond 4 0 4 2 , fasc. 3 8 , predm . 8, listovi 3 4 - 3 5 .

11 N a istom m estu, fond 3 9 3 , fasc. 8 4 , predm . 4, 1. 97.
* T o jest, m enjševicim a.

265
 E to, kako se rusko političko progonstvo degradiralo! Nije ostalo
vrem ena za sporenje i pisanje protesta protiv zvaničnog »credo«. Stari jadi
- kako izići na kraj s besmislenom dokolicom - nisu ih m učili. .. Njihov
život ispunjavala je briga kako da ne umru od gladi. I kako da se ne srozaju
do doušništva.
Prvih sovjetskih godina u zemlji, konačno oslobođenoj od vekovnog
ropstva, ponos i nezavisnost političkog progonstva splasnuli su kao probu-
šeni balon. Ispalo je da je snaga političkih prognanika, od koje se ranija
vlast toliko plašila, bila tek kula od karata. Šta je stvaralo i pothranjivalo tu
snagu ako ne javno mnenje zemlje. A čim je javno mnenje ustupilo mesto
organizovanom mnenju, strmoglavili su se i prognanici sa svim svojim
protestim a i pravim a pod samovolju tupih gepeuovskih dripaca i nem ilosrd­
nih tajnih instrukcija (prve takve instrukcije izišle su ispod ruke i iz glave
ministra unutrašnjih poslova Đeržinskoga). Sada je postalo nemoguće
m akar i prom uklo da vikneš, m akar i da pisneš о sebi nešto što bi bilo
upućeno slobodi. A ko bi prognani radnik poslao pismo u svoju bivšu
fabriku, radnik koji bi to rekao okolini (Lenjingrad, Vasilij Kirilovič
Jegošin), iz onih stopa bio bi i sam prognan. Prognani su izgubili ne samo
novčanu pomoć, sredstva za život nego i sva druga prava: njihovo dalje
zadržavanje, hapšenje, etapiranje sada su bili dostupni GPU-u više nego
onda kad su se ti ljudi smatrali slobodnima - sada ga više ništa nije
ograničavalo, ljudi su bili^um ene lutke, a ne ljudi.12 Ništa nije koštalo da se
prodrm aju i kao ono u Cimkentu: iznenada je objavljeno da će ovdašnje
progonstvo biti likvidirano tokom d a n a i n o ć i . Za dan i noć je trebalo:
predati dužnost, isprazniti stan, osloboditi se stvari, spremiti se i - otputo­
vati po datoj maršruti. Ne mnogo lakše od zatvoreničke etape! Ni mnogo
optimističniji prognanički dani što su dolazili!...
M eđutim, nije sve u nemuštosti javnog mnenja i u pritisku GPU-a.
Kakvi su bili sami prognani, ti takozvani članovi partija bez partije? Ne
mislimo na kadete - kadeta više nije bilo među živima, svi su oni bili
potam anjeni; ali šta je značilo oko 1927. ili 1930. biti eser ili menjševik?
Nigde u zemlji nijedne grupe lica koja bi bila angažovana u odgovarajućem
partijskom radu. U početku 20-tih godina svim socijalistima je predlagano
da se odreknu svojih partijskih ubeđenja i najveći broj njih su pristajali
i ostavljali maticu, samo je manji broj ostajao veran svojim ubeđenjima.
(Tako za nas, kad pogledamo s istorijske distance, ta ubeđenja ne znače
mnogo, jer su sve socijalističke partije u praksi samo pomogle da se
boljševici učvrste.) O davno, od same revolucije, za deset uzavrelih i gromo­
glasnih godina, njihovi programi nisu osavremenjivani, pa i pod pretpostav­
kom da bi te partije najednom vaskrsle - ne bi im bilo jasno kako da shvate

12 O ni zapadni socijalisti, kao D anijel M ejer, koji su tek 1967. godine videli da je »sramota biti
socijalista zajedno sa Sovjetskim Savezom «, m ogli su, b ogm e, do tog ubeđenja doći i 4 0 - 4 5 godina
ranije. Jer su još tada ruski kom unisti istrebljivali do korena ruske socijaliste. Na žalost, tuđe rane malo
bole.

266
 događaje i šta da unesu u program e. Sva štampa ih je pominjala jedino
u prošlom vrem enu; oni članovi partija što su se bili izvukli, živeli su
u svojim porodicam a, radili u svojoj struci, zaboravljali i da misle na svoju
partiju. Ali, starostavni spiskovi G PU , oni su neizbrisivi. Na neočekivani
noćni znak, rastureni zečići su čupani i od zatvora do zatvora etapirani
- u Buharu, recimo.
Na takav način je tu došao I. V. Stoljarov 1930. godine i našao sa svih
strana zemlje pokupljene esere i menjševike, koji su već bili nasukali
podosta godina. Istrgnuti iz svakodnevnog života, šta su sada mogli do da se
prepiru, da raspredaju о političkom trenutku, da predlažu rešenja, da
nagađaju šta bi bilo kad bi b ilo ...
Tako su od njih k rp ili... ne više partije, već metu za potapanje.
Brojniji u progonstvu bili su gruzijski socijaldemokrati i jermenski
dašnaci, koji su u velikom broju bili prognani u daleka mesta pošto su
komunisti uzeli vlast u njihovim republikama. Prognani se sećaju da su 20-
tih godina jedina živa i borbena partija bili cionisti-socijalisti sa svojom
energičnom omladinskom organizacijom »Hašemer« i legalnom organizaci­
jom »Hehaluc« koja je bila stvorila jevrejske zemljoradničke opštine na
Krimu. G odine 1926. bio je zatvoren ceo njihov CK, a 1927. pokupljeni
s Krima za progonstvo dečaci i devojčice od po 15-16 godina. Davan im je
Turkulj i druga teška mesta. To je bila prava partija - povezana, ustrajna,
uverena u ispravnost svojih ideja. Ali, oni se nisu borili za opšte ciljeve već
za pojedinačne, svoje: da žive kao nacija, da stvore Palestinu. Razume se,
komunistička partija, koja se dobrovoljno odrekla otadžbine, nije ni kod
drugih mogla trpeti zagriženi nacionalizam .. ,13
Već u samim mestima progonstva, socijalisti su se susretali i nicale su,
oživljavale njihove frakcije, nicale kase uzajamne pomoći (ali sve strogo
frakcijske - samo svoj svome). Iz mesta gde je bilo lako sa zapošljavanjem
upućivana je pomoć svojim »severnim« nezaposlenim istopartijcima i onima
što su ležali u izolatorima. Oživljavala je ideja borbe za »status političkih«
(za sve sovjetsko vreme, socijalisti nisu shvatili koliko je to nemoralno
boriti se ne za prava svih zekova, već jedino za svoja i svojih istomišljenika).
M estimično je kod njih dolazilo i do zajedničkog priprem anja hrane,
staranja о deci, s okupljanjima i uzajamnim posetam a. I dalje su skupa
proslavljali u progonstvu l.m a j (dem onstrativno ne obeležavajući O k­
tobar).
Prognani su bili jako oslabljeni nesrdačnim odnosima među partijama
koji su nastajali u godinama sovjetske vlasti, a posebno se zaoštrili od

13 Č ovek bi m ogao očekivati da bi takav prirodan i plem enit nagon cionista da se utvrde u veri
predaka, da ob n ove zem lju predaka i da se vrate u nju m orao izazvati podršku i p om oć makar evropskih
naroda. Istina, Krim u m esto P alestine nije bilo baš on o što su cionisti hteli, i Staljin mora da im se hteo
narugati kad je njima, sredozem nom narodu, predložio Birobidžan, oblast uz tajgu, za Palestinu. Veliki
majstor za dugo tajno leženje ideja, on je ovom um ilnom ponudom m ožda obavljao prvu probu
progonstva što će im ga navestiti 1 953. godine.

267
sredine 20-tih godina, onda kada su se u progonstvu pojavili brojni trockisti
koji nikoga, osim sebe, nisu priznavali za političke.
»Politi« su i dalje u progonstvu mogli da se odriču svojih partija i tako
se oslobađaju, ali ovde, na oči frakcijama, ovakvi slučajevi su bili retki.
Godine 1936, mnogi menjševici i eseri će, ipak, biti oslobođeni progonstva
(što ne znači da će im imena biti zaboravljena) - zato će utoliko pomnije
jastrebovo oko operativnog odeljenja motriti nad onima što su ostajali.
A 1937. svi će biti preseljeni u zatvore.
Samo, nisu jedino socijalisti držani u progonstvu 20-tih godina. Prevla­
davali su (i sa svakom godinom sve više) sasvim drugi. Doticao je potok
i naprosto nepartijskih intelektualaca, ovih duhovno nezavisnih ljudi što su
smetali novom režimu da se učvrsti. I bivših - nedokrajčenih za vreme
građanskog rata. Čak i dečaka - zbog »fokstrota«.141 spiritista. 1 okultista.
1 duhovnih lica - najpre s pravom obavljanja službe u progonstvu. I jedno­
stavno vernika, jednostavno hrišćana, rišćana* kako su Rusi tu reč pre
mnogo vekova preinačili.
I svi su oni dolazili pod pogled tog istog operativnog odeljenja, svi se
razjedinjavali, svi postajali kao sapeti. S godinama, oni će se sve više
otuđivati jedni od drugih, da NKVD ne bi posumnjao da se »organizuju«
i počeo ponovno kupljenje. (A upravo ta sudbina čeka mnoge.) Tako će
oni, u okviru državnog progonstva, sve više upadati u drugo, dobrovoljno
progonstvo —u usamljenost. (A Staljinu to baš i treba.)
Prognanike je slabilo i otuđivanje mesnog stanovništa od njih: ljudi su
šikanirani i za najmanju bliskost prem a prognanim a, a oni što bi se ogrešili
bili bi i sami prognani u druga mesta, a omladina isključivana iz Komso-
mola.
Ravnodušnošću zemlje lišeni snage, prognani su izgubili i volju za
bekstvom. Z a prognane, u carsko vreme, bekstva su bila veseli sport: pet
Staljinovih bekstava, šest Noginovih - za to im nije pretio m etak, ni robija,
tek prosto vraćanje na staro mesto nakon zabavnog putovanja. M eđutim,
G PU , koji je od sredine 20-tih godina sve više okoštavao i postajao teži,
natovario je prognanicima partijsku odgovornost svih za svakoga: svi
istopartijci su odgovorni za svoga begunca! Sada je vazduh toliko nedosta­
jao, pritisak bio tako silovit da su socijalisti, donedavno gordi i neukrotivi,
prihvatili to pravo! Sada su oni sami, partijskom odlukom, zabranjivali sebi
bekstvo!
Pa najposle, i kuda bežati? G d e naći u t o č i š t e ? . . .
Ovejani domišljani za postavljanje teorije brzo su je i ovde zasnovali:
nije vreme za bekstva, treba čekati. I uopšte, za borbu nije vreme, i za to
treba čekati. N .J. M andeljštam zapaža, u početku tridesetih godina, kod
prognanih socijalista u Čerdinu, potpuno odricanje od otpora. Čak i oseća-

14 G od in e 1 9 2 6 , u gradu Sibiru, svedočanstvo V itkovskoga.

* U originalu: крестьяне, što istovrem eno znači i seljaci.

268
nje nem inovne propasti. I jedinu opipljivu nadu: kada budu davali novu
kaznu, da bar bude bez novog hapšenja, da bar daju da se čovek potpiše tu
na licu m esta, da se tako, bar ne razori njegov, skromno sređeni život.
I jedini moralni zadatak: sačuvati pred smrću ljudsko dostojanstvo.
Nam a, nakon robijaških logora, gde smo iz potlačenih individua
postali jedinstvena celina, čudno izgleda što su se socijalisti iz već zbijene
celine, proverene u praksi, raspadali na bespomoćne jedinice. Ali, u našim
decenijama, društveni život ide na širenje i punoću (udisaj), a onda je išao
na ugnjetavanja i skupljanje (izdisaj).
Pa zato nije fer da naše vreme osuđuje ondašnje.

Treba reći i da je progonstvo imalo mnogo stepena, što je isto tako

razjedinjavalo i slabilo prognane. Postojali su različiti rokovi za zamenu
ličnih isprava (za neke su oni bili mesec dana, i s iznurujućom procedurom ).
Vodeći dobro računa da se ne padne u lošiju kategoriju, svako je morao
paziti na pravila.
Do početka tridesetih zadržavao se i najblaži oblik: ne progonstvo
nego osim. U takvom slučaju, prognani nije dobijao tačno mesto prebiva­
nja. Im ao je samo da izabere grad koji želi osim tih i tih gradova. Kad bi
jednom izabrao, m orao se za to mesto vezati za sve tri godine. Osimaš nije
odlazio da se prijavljuje u G PU , ali nije mogao ni izlaziti iz mesta.
U godinama nezaposlenosti, biroi za zapošljavanje nisu osimešima davali
posao; ako bi se sam snašao da ga nađe, na administraciju je navaljivano:
otpustiti!
Osim je bio kao čioda: njim se štetonosno stanovništvo prikivalo za
određeno mesto i tu bi čekalo na red za pravo hapšenje.
A bilo je i nade da ovaj napredni poredak progonstvo neće zadržavati,
neće imati potrebe za tim! Verovanje u amnestiju, naročito uoči sjajne
desete godišnjice O k to b ra!. ..
A m nestija je i stigla - kao grom. Prognanim a se počela ukidati
četvrtina kazne (od tri godine - devet meseci), ali ni to ne svima. Međutim,
kako su sa ređanjem karata »velikog pasijansa«, posle tri godine progonstva
dolazile tri godine političkog izolatora, pa opet tri godine progonstva - to
ubrzavanje od devet meseci nije ni najmanje ulepšavalo život.
A onda je dolazilo i vreme sledećeg suđenja. A narhist Dmitrij Vene-
diktov je, pri kraju trogodišnjeg progonstva u Tobolsku (1937), bio uhapšen
na osnovu sasvim određene i kategorične krivice: »širenje glasine о zajmo­
vima« (kakve g l a s i n e о zajmovima, koji su svake godine neminovno, kao
majsko cvetanje, stiz ali?!...) i »nezadovoljstvo sovjetskom vlašću« (jer je
prognani m orao biti zadovoljan svojom sudbinom?). Šta ga čeka za takva
gnusna zločinstva? S t r e l j a n j e u roku od 72 časa, bez prava na žalbu!

269
(Njegova kći G alina, koja je preživela, već je prom aknula stranicama ove
knjige.)
To je bilo progonstvo prvih godina izvojevane slobode, i to put
potpunog oslobođenja od njega.
Progonstvo je bilo tor u kojem će ovce čekati na nož. Prognanici prvih
sovjetskih decenija nisu bili stanovnici nego čekaoci poziva za o n a m o .
(Bilo je pam etnih ljudi - m eđu bivšima, pa i među seljacima - koji su još 20-
-tih godina razumeli šta ih čeka. I završivši prvo trogodišnje progonstvo, za
svaki slučaj ostajali gde su se zadesili, recimo u Arhangelsku. Dešavalo se
da to pomogne da se više ne nađu pod češljem.)
Eto u šta se za nas preokrenulo spokojno progonstvo u Šušenskom
i ono s kakaoom u Turuhansku.
Eto kako se Ovidijeva tuga kod nas obogatila novim jadima.
 G lav a 2

KUGA MORI SELJAKE

Ova glava će biti о sitnici. О petnaest miliona duša. О petnaest

miliona života.
Neobrazovanih, dakako. Onih koji ne sviraju na violini. Koji ne znaju
ko je M ejerholjd, ni kako je bavljenje atomskom fizikom zanimljiva stvar.
Tokom čitavog prvog svetskog rata, mi smo izgubili tri miliona što
ubijenih što nestalih. U toku celog drugog —dvadeset miliona (po Hruš-
čovu, a po Staljinu - samo sedam. Nije Josif valjano izbrojao kapital?).
A koliko oda! A koji obelisci! Koje večne vatre romani i poeme! Četvrt
veka vascela sovjetska književnost samo se tom krvcom napaja.
А о onoj nemuštoj izdajničkoj kugi što nam je pozobala petnaest
miliona mužika - i to p o najnižem proračunu, i to samo zaključno s 1932.
godinom ,1 i to ne mužika s reda nego odabranih, nego kičmu ruskog naroda
- о toj Kugi knjiga nema. А о šest miliona ljudi žrtava velike gladi što su je
boljševici veštački izazvali - о tome ćuti i naša domovina i susedna nam
Evropa. U bogatom poltavskom kraju po selima, po putevima i poljima
ležale su nepokupljene lešine. U šumice do stanica nije se moglo privireti
- od sm rada od leševa u raspadanju, a među njima i dece. »Otok zbog
nedostatka belančevina« - upisivano je onima koji su uspevali da se dovuku
do praga bolnice i tu umirali. Na Kubanu je bilo možda i jezivije. I u Belo-
rusiji su mrtvace u mnogim mestima kupili za to upućeni odredi - mrtve više
nije imao ko da zakopa.
N ema ni truba da nas prenu iz sna. Niti je igde na raskrsnicama
seoskih puteva, gde su škripale kolone zaprežnih vozila na propast osu­
đenih, postavljeno m akar po tri kamenčića. I najbolji naši humanisti, koje
sadašnje nepravde toliko pogađaju, onih su godina samo klimali s odobra­
vanjem: pravilno! Sve je pravilno! Tako im i treba!
I tako je sve to bilo mučki učinjeno, i tako dobro počišćeno, i tako
i najm anja vest prigušena, da ja sada za logore odbijam dobrovoljne

1 Brojka je preum anjena ako je suditi po Staljinovom govoru na 1. kongresu kolhoznika-

-udarnika ( С очинения [D ela], M oskva, 1 9 5 1 , t. 1 3, str. 2 4 6 ). O n je nabrojao: na svakih 100 dom aćin­
stava - 4 - 5 kulačkih, 8 - 1 0 im ućnijih. Kad ih saberem o, dobićem o procenat dom aćinstava za uništenje
- izm eđu 12 i 15. A 1 9 2 9 , seljačkih dom aćinstava bilo je ok o 26 m iliona, seljačka porodica je, u to
vrem e, im ala prosečno više od 5 članova, imućna i više od 6.

271
kazivače: »Ostavite, braćo, tih priča imam brdo čitavo, ne znam šta ću
s njima!« - dok mi za seljačka progonstva niko ništa ne donosi. A i ко bi
nam pričao, a i gde bi nam p ričao ?...
Znam da ovo nije za jednu glavu, pa ni za knjigu pojedinca. Ali ja ni za
ovu jednu glavu ne mogu kako valja prikupiti građu.
A eto, počinjem. N eka ona bude kao obeležje, kao krajputaš, ona tri
kamenčića na raskršću, koliko da se označi mesto gde će nekada biti
podignut novi hram H rista Spasitelja.

O d čega je sve počelo? Je li od dogme da je seljaštvo »sitna buržo­

azija«? (А ко za njih nije »sitna buržoazija«? Prema njihovoj zadivljujuće
jasnoj šemi, osim fabričkih radnika, pa i tu isključujući kvalifikovane,
i poslovnih moćnika, sve ostalo, to jest sav narod - i seljaci, i službenici,
i umetnici, i piloti, i profesori, i studenti, i lekari - sve je to »sitna
buržoazija«.) Ili od razbojničkog proračuna s vrha: jedne opljačkati, druge
uplašiti?
Iz poslednjih pisama K oroljenka G orkom , 1921. godine, pre nego će
prvi umreti a drugi em igrirati, saznajemo da je taj razbojnički nasrtaj na
seljaštvo već tada počinjao i ostvarivao se skoro u istom obliku kao i 1930.
godine.
Ali za drskost još nije bilo snage i oni su ostavili žrtvu, odstupili.
No, svejedno - ideja je ostala u glavi i 20-tih godina oni su se otvoreno
razm etali, zajedali, dobacivali: kulak, kulak, kulak! Glave građana punjene
su svešću da im s »kulakom« »na istoj zemlji života nije«.
Kuga-istrebiteljica seljaka priprem ala se, koliko se može videti, još od
novem bra 1928. godine, kada je posle referata sekretara kom iteta severno-
-kavkaske pokrajine, A ndrejeva, CK SKP(b) zabranio da se primaju u kol-
hoze imućni mužići (»kulaci«) - tada su oni, znači, i izdvajani za uništenje.
Ta odluka je bila potvrđena u julu 1929, a tada su već sastavljeni kobni
spiskovi i počele konfiskacije i iseljavanja. A u početku 1930, ono što se
dotle provodilo u praksi (i već bilo uvežbano i usavršeno) javno je obzna­
njeno u odluci CK SKP(b) od 5. januara о ubrzavanju kolektivizacije.
(Partija ima »sve uslove da u svom praktičnom radu pređe s politike
ograničavanja eksploatatorskih tendencija kulaštva na politiku likvidiranja
kulaštva kao klase«.)
Nisu oklevali ni CIK i SNK da poslušno proslede volju CK - 1.
februara 1930. godine, oni su je pretočili u zakon. Oblasnim i pokrajinskim
izvršnim kom itetim a se nalagalo da »upotrebe sve neophodne mere borbe
s kulaštvom sve do (a drukčije se nije ni radilo) konfiskacije celokupne
imovine kulaka i njihovog iseljavanja iz granica pojedinih rejona i oblasti«.
Samo na poslednjoj reči se Kasapin zastideo. Iz kojih oblasti - to je
rekao. Ali ne i - u koje. Večiti lakovernici su to mogli ovako razumeti:
trideset vrsta dalje, negde u ko m šilu k u ...

272
 A bliskog kulacima u Avangardnoj Teoriji, čini mi se, nije ni bilo. Ali,
videći koliko kosačica široko zahvata, postalo je jasno da se bez njega neće
moći. Mi smo već razabirali koliko bi nam takva reč vredela. Objavljeno je,
recimo, »prikupljanje ambalaže«, i pioniri pošli po kućama da od mužika
skupljaju vreće za siromašnu državu: a ti je nisi dao, bilo ti žao da se odvojiš
od takve kućne stvari (jer u prodavnici je nećeš naći) —ti si, znači, blizak
kulacima. Ti ćeš, znači, u progonstvo.
I pođoše ta dva nadim ka u slavnu šetnju po Rusiji po Sovjetskoj, čije
su se nozdrve još pušile od građanskog rata! Oni behu lansirani, i mada
ništa nisu objašnjavali, svako ih shvati, jer su oni sve uprošćavali, nije se ni
najmanje trebalo zamišljati. Obnovi se divlji (a ja mislim i neruski zakon
- kad je to viđeno u ruskoj istoriji?) zakon građanskog rata: deset za
jednoga, sto za jednoga! Z a jednog u odbrani ubijenog aktivistu (najčešće
neradnika i brbljivca; svi odreda se sećaju: raskulačivanje su provodili
lopovi i pijanci) iskorenjivane su stotine najtrudoljubivijih, najumešnijih
dom aćina, onih što su i činili stabilnost ruske nacije.
K ako to, kako to? - dovikuju nam. A seoske izelice? A gulikože
suseda? Evo ti u zajam, pa ćeš mi kožom vratiti.
Tačno, nešto izelica je i upalo, samo da li svi? Možemo sada i mi
upitati: te izelice - jesu li one takve rođene? Da im to nije u genima? Ili ih je
izrodilo bogatstvo (i vlast!), kao što oni to uvek čine? Kad bi se tako lako
moglo »čistiti« društvo ili društveni staleži! Pošto je gvozdenim, čestim
zupcima seljaštvo o č i š ć e n o od nemilosrdnih izelica - nije se žalilo ni
petnaest miliona — odakle su sada u kolhoznom selu nikle ove opake
zadrigle trbonje koje mu stoje na čelu (na čelu rejonskih kom iteta)? Ovi
surovi zulumćari nad staricama i nad svima bez zaštite? Kako je to n j i h o v
grabljivički koren ostao onda kad se »raskulačivalo«? Da ne bi oni nešto bili
- bože me sačuvaj! - od onih aktivista?. . .
Ко se podigao na pljački banaka* - taj nije mogao misliti na seljaštvo
ni kao brat, ni kao domaćin. On je jedino mogao da zvizne kao Solovej-
-razbojnik**- i da se u tajgu i tundru odvuku milioni radiša, ratara žuljevitih
ruku, upravo onih koji su ustoličili sovjetsku vlast samo da dobiju zemlju,
a kad je dobiju da se što pre na njoj ukorene (»zemlja pripada onima koji je
obrađuju«).
Samo kreteni bukovih glava mogu kreštati о izelicama ako se zna da
su kubanska sela, na prim er U rupinska, kao metlom iseljena, od starca do
novorođenčeta (i naseljena demobilisanim vojnicima)? Eto, gde se »klasni
princip« razgovetno vidi, zar ne? (Podsetimo da upravo Kuban, u toku
građanskog rata, bele skoro da nije podržavao, da je prvi razarao Denjiki-
novu pozadinu i tražio sporazum s crvenima. A onda, odjednom, - »sabo­

* T o jest boljševici i, prvi m eđu njima, Staljin, koji su se služili »eksproprijacijom« banaka
u vrem e ilegalnog rada.
** Solovej-razbojnik je lik iz ruskog folklora, čudovište koje u m očvaram a i šum am a presreta
ljude. S njim se bore ruski narodni junaci.

18 Arhipelag Gulag, 3 273

taža na Kubanu«?). A čuveno na Arhipelagu selo Dolinka, centar napredne
poljoprivrede - odakle ono? S v i njegovi stanovnici (Nemci) došli su 1929.
godine, pošto su bili »raskulačeni« i prognani. Ко je tamo koga eksploati-
sao - to nije jasno.
Princip »raskulačivanja« se još bolje ogleda na sudbini dece. Surka
D mitrijev iz sela M asleno (Selimčenske Kazarme na Volhovu) 1925. godine
je po očevoj smrti ostao od trinaest godine kao sin jedinac među sestricama.
Ко da preuzm e očevo imanje? On. I devojčice i majka su ga priznale za
domaćina. Sada se on pozdravlja na ulici s odraslima kao čovek koga čekaju
poslovi, kao odrasli. Znao je da dostojno nastavi očev trud, i 1929. je imao
am bare pune žita. Kulak! - sva porodica je o teran a!...
Adamova-Sliozbeg dirljivo priča о susretu s devojčicom Moćom,
zatvorenom 1936. zbog samovoljnog odlaska - dve hiljade kilometara
pešicel —iz uralskog progonstva u rodno selo Svetlovidovo kod Taruse. To
je za sportsku medalju. O na je kao maloletna učenica bila prognana 1929.
s roditeljim a, zauvek lišena škole. Učiteljica joj je tepala: »Moća - mali
Edison«, zato što ne samo da je odlično učila nego je imala i vijugu za
pronalazaštvo, sastavila je bila i instalirala na potoku turbinu i pravila druge
pronalaske za školu. Kroz sedam godina povukla ju je želja da bar pogleda
na brvna te za nju nedostupne škole - i »mali Edison« je za to dobila zatvor
i logor.
Pronađite sličnu dečju sudbinu u XIX veku!
Pod raskulačivanje je neizostavno potpadao svaki mlinar - а ко su bili
mlinari i kovači ako ne najbolji tehničari ruskog sela? Evo takvog mlinara
- Prokopa Ivanoviča Laktjunkina iz sela Penjki (Rjazanj, Petelino). Tek što
je on bio »raskulačen«, u mlinu su prekom erno opteretili žrvnje i zapalili
mlin. Posle rata, kad mu je bilo oprošteno, vratio se u selo i nije mogao da
se pomiri što selo nem a mlina. Izmolio je dozvolu, sam izlio žrvnje i na
istom (obavezno na istom!) mestu sagradio mlin. Ne, nikako za sebe - za
kolhoz, ili još bolje: da okolini da ono što joj fali i da je ulepša.
Da pogledamo sada i jednog seoskog kovača - kakav je on kulak. Da
čak krenem o, kako to vole kadrovske službe, od oca. Njegov otac, Gordej
Vasiljevič, dvadeset pet godina je služio u varšavskoj tvrđavi i zaradio,
štono se kaže, srebra koliko bronzano dugme: vojnik s dvadeset pet godina
službe nije za nagradu dobio okućnicu. Kako se u tvrđavi bio oženio
ćerkom vojnika, posle demobilisanja je došao u ženino selo Barsuki, srez
Krasno. Ovde ga je selo jednom napilo i on je dao polovinu svoje ušte­
đevine da ćelom selu uplati neisplaćene rate poreza. Drugom polovinom je
uzeo u najam kod spahije mlin, ali je ubrzo na tom najmu izgubio i preostali
novac. Svoju dugu starost proveo je kao pastir i stražar. Imao je šest ćerki,
i sve udao za sirom ahe, i sina jedinca Trifona (njihovo prezime je Tvardov-
ski). Mališan je bio upućen da služi u dućanu galanterijske robe, ali je
odatle utekao u Barsuke i unajmio se kod kovača Molčanovih - godinu kao
neplaćeno služinče, četiri kao učenik: za četiri godine postao je majstor

274
i sagradio u selu Zagorje kuću i oženio se. Imali su sedmoro dece (jedno od
njih je pesnik A leksandar*), s tolikom porodicom se ne može od kovačnice
obogatiti. Ocu je pomagao najstariji sin Konstantin. Kovali su i zavarivali
od zore do m raka, i izrađivali po pet odličnih nađenih sekira, ali su im
kovači iz Roslavlja, s presam a i najamnim radnicima, skidali cenu. Tako im
je kovačnica i ostala drvena sve do 1929. i konj jedan, nekad krava i tele,
nekad i bez krave i bez teleta, i osam stabala jabuka - eto kakve su bili
izelice! Zem ljoradnička banka je prodavala na otplatu založena imanja.
Trifon Tvardovski je uzeo 11 desetina utrine, sve pod žbunjem, i tu je utrinu
porodica sama krčila; do godine Kuge osvojila pet desetina,** a ostalo i
dalje pod trnjem . Obeleženi su za raskulačivanje - u selu ima svega 15 kuća,
a neko mora! - pripisan im je neviđen prihod, prekom erno su oporezovani;
kad nije porez о roku plaćen, spremi se za put, prokleto kulačko gnezdo!
Im ao si kuću od opeke među drvenima, ili na sprat među prizemlju-
šama - ti si kulak, spremaj se, nitkove, časa ne časi! U ruskom selu ne može
biti kuća od cigala, ne može kuća na sprat! Nazad u pećinu! Vraćaj se na
ognjište i dim! Ovo je naš veliki plan preporoda, takvoga još nije bilo
u istoriji!
Samo, ono glavno ovim se još uvek ne otkriva. K atkad i oni koji su
bolje živeli a ušli su u kolhoz, ostajali su. A tvrdoglavi siromah koji nije
podneo molbu da ga prime - on je bivao prognan.
To je vrlo važno, to je najvažnije! Nije se radilo ni о kakvom
»raskulačivanju«, nego о nasilnom gonjenju u kolhoze. Kako drukčije ako
ne smrtnim strahom da se seljaku oduzme zemlja koju mu je revolucija
dala, i na toj istoj zemlji da se pretvori u kmeta?
I evo su se po selu, mnogo puta već očišćenom od žita, pokrenuli
grozni naoružani aktivisti, prevrtali bajonetim a zemlju u dvorištima, čeki­
ćima kucali u zidove kućica, ponekad i rušili zid - i iz njega se prosipala
pšenica. Više da zaplaše parali noževima jastuke. Domaćinova ćerkica je
prosekla konfiskovanu vreću i podm etnula skut pod mlazić zlatnog zrna.
»Lopužo jedna!« - viknula je na nju aktivistkinja i izbila čizmom iz skuta
devojčice, prosula pšenicu. I nije joj dozvolila da je opet kupi zrno po zrno.
To je bio drugi građanski rat, sada protiv seljaka. To je bio Veliki
prelom , samo što se na kaže - č e g a p r e l o m ?
Ruske kičme.
^ ^ sp

Ne, mi smo se ogrešili о rusku literaturu socrealizma - u njoj je

raskulačivanje opisano, i to vrlo glatko, i s velikom simpatijom, kao lov na
kurjake s iskeženim očnjacima.

* A leksandar T rifonovič Tvardovski. Solženjicin se s njim upoznao prilikom objavljivanja

J edn og dana Ivana D enisoviča.
** D esetin a ima 1 ,0 9 hektara.

18* 275
 Samo nije opisano ovo: gledaš ulicom niz selo - svi prozori zakovani.
Kreneš selom i gledaš: na doksatu mrtva žena s mrtvim odojčetom na krilu.
Ili onaj starac: sedi pod ogradom i prosi od tebe hleba, a kada se vratiš, on
se već prostro mrtav.
Ni ovakvu sliku nećemo kod njih pročitati: predsednik seoskog sovjeta
ulazi s učiteljicom, uzetom za svedoka, u izbu gde na ležaju kod peći leže
starac i starica (ovaj starac je ranije držao čajdžinicu - kako da ne bi bio
izelica? Nijednom se prolazniku ne pije, nikome nije potreban vruć čaj!)
i trese revolverom: »Silazi kurjače iz Tambova!« Starica vrišti, a predsed­
nik, da da više zorta, puca u tavanicu (u izbi to ispada prava eksplozija). Na
putu, oboje starih, umire.
Kako tek da pročitamo о ovakvom načinu raskulačivanja: pozovu sve
kozake (selo na D onu) »na konferenciju«; kad tamo - opkole ih s puškomi-
traljezima, zaplene i oteraju. A žene - žene posle nikakva muka iseliti.
Opisaće nam , pa i na filmu pokazati pune am bare ili jame žita što su ih
izelice sakrile. Samo nam neće pokazati kako je rasplakanoj ženi naređeno
da ostavi sve one sitnice što se stiču zrno po zrno, za koje smo vezani kao za
ženicu oka - kravicu, stvari iz dvorišta ili kuhinjsko posuđe. (Ко se iz
porodice spase i uspe isposlovati da Moskva »vrati« porodicu u srednjake,
kad se vrati, neće naći svoje »srednjačko« gazdinstvo: sve su aktivisti
i njihove žene razvukli.)
N ama se ne pokazuju oni mali zavežljaji što ih porodica može baciti sa
sobom na državnu zapregu. Nećemo saznati da se u kući Tvardovskih u tom
teškom času nije našlo ni masti, čak ni hleba —spasao ih je sused Kuzma,
i sam s mnogo dece, ni sam nikakav bogataš: dao im hrane za put.
Ко je mogao, bežao je od te kuge u grad. Ponekad i s konjem, ali —
kome u takav zeman prodati konja: i seljačko konjče moglo je dozvati kugu,
ono je siguran znak da mu je vlasnik kulak. Na konjskom pazaru bi ga svezao,
potapšao poslednji put po sapima - i odlazio, pre nego što ga neko vidi.
Sm atra se d aje rečena Kuga harala 1929-1930. godine. Ali njen zadah
leša još dugo se širio nad selom. Kada se na K ubanu, 1932. godine, ovršeno
žito ispod same vršalice, sve do poslednjeg zrna, odnosilo državi —a kolhoz-
nici hranjeni samo dok traje žetva i vršidba; kad je to gotovo, gotovo je
i s toplom hranom , a za trudodane neće dobiti ni zrna —šta se tada činilo da
se odagnaju seljanke i njihova ljuta piska? Ima Ii još neko da nije raskula-
čen? Ко je na redu za progonstvo? (Kakvo je stanje bilo u prvo vreme
kolektiviziranog sela, oslobođenog kulaka, može se suditi na osnovu svedo-
čenja Skripnikove: 1930, ona je videla da su neke seljanke sa Solovaka slale
pakete s crnim dvopekom u svoje selo!?)
Evo životopisa Timofeja Pavloviča Ovčinikova, rođenog 1886. u selu
Kiškino, oblast Mihnevo (nedaleko od Lenjinskih G oraka, uz istoimeni
put). Ratnik iz prvog rata, ratnik iz građanskog rata. Završio ratovanje,
vratio se na D ekretom datu zemlju, oženio se. Pam etan, pismen, iskustva
- nakupio, ruke - zlatne. 1 u veterinarske poslove se razum e, kao samouk,

276
na službi ćelom kraju. Neumornim radom izgradio dobru kuću, podigao
voćnjak, podnjivio ždrebe u dobrog konja. Zaveo ga NEP, naveo ga na
ludu pam et da poveruje kao i D ekretu о zemlji - osnovao u ortakluku
s drugim mužikom malu zanatsku radionicu za izradu jevtinih kobasica.
(Sada, pošto smo četrdeset godina selo držali bez kobasica, možemo se
počešati po potiljku: šta je, stvarno imalo lošeg u toj kobasičarskoj radnji?)
Sami su radili u radnji, nisu imali radnika, pa i kobasice prodavali preko
zadruge. Radili samo dve godine, od 1925. do 1927, kada su ih počeli
gnjaviti porezim a, razrezanim na osnovu tobožnje velike zarade (koju su
izmišljali poreznici, ali naduvali u uši poreskom odeljenju i seoski zavidnici
- neradnici, koji nisu bili ni za šta osim da pođu u aktiviste). Ortaci su
zatvorili radnju. Godine 1929, Timofej je među prvima ušao u kolhoz,
predao mu svoga konja, kravu i sav alat. Radio je koliko je mogao
u kolhozu, i još njivio dva rasna junca za kolhoz. Kolhoz se raspadao,
mnogi su odlazili i bežali iz njega - a Timofej je imao već petoro dece, kuda
će. Prem a zlom pamćenju poreskog odeljenja, on se i dalje smatrao bogatim
(i zbog veterinarskih usluga narodu), pa su mu i kao kolhozniku razrezivani
i udarani teški porezi. Nije imao čime da plati - pokupili mu iz kuće
poslednje prnje; jedanaestogodišnji sinčić uspeo je jednom da tri poslednje
ovčice ukloni od popisa, drugi put su i one pokupljene. Kada su i treći put
došli da popisuju, jadna porodica ništa više nije imala i bezočni poreznici su
popisali fikuse u loncima. Timofej nije izdržao - latio je sekiru i na njihove
oči sasekao fikuse. Sto znači da je: 1) uništio imovinu koja je već pripadala
državi a ne njemu, 2) agitovao sekirom protiv sovjetske vlasti, 3) diskredito-
vao kolhozni sistem.
A baš u tom času kolhozni sistem u selu Kiškino je pucao, niko više na
rad nije hteo, nije verovao, polovina je bila otišla, a neko je, za prim er,
trebalo da bude kažnjen. Okoreli nepman Timofej Ovčinikov, koji se
u kolhoz uvukao da ga iznutra razara, bio je sada, po rešenju predsednika
seoskog sovjeta. Sokolova, raskulačen. Bila je to 1932. godina, masovna
progonstva su bila završena, a žena sa šestoro dece (jedno na sisi) nije bila
prognana, samo izbačena na ulicu, pošto je kuća uzeta. (Kroz godinu dana,
oni su se, о svom trošku, nekako priključili ocu u Arhangelsku. Svi su
Ovčinikovi punili 80 godina, a Timofeja je život poterao u grob s 53.)2
Staviše, u 1935. godini, na Uskrs, šeta se po ogoljenom selu kolhozno
rukovodstvo - i traži od privatnika novac za votku. Ne daš im: »Ima da te
raskulačimo! Im a da te prognamo!« I prognaće! Ti si - privatnik. U tome
i jeste Veliki prelom.
2 O vo se ne odnosi na našu tem u, ali pom aže da se razume vrem e. Tim ofej je posle izvesnog
vrem ena u sp eo da se i u Arhangelsku zaposli u zatvoren oj kobasičarnici, op et s dva majstora, no i sa
šefom nad njima. O na njegova privatna bila je zatvorena kao štetna za radne ljude, dok je ova bila
za tvoren a da radni ljudi ne bi saznali za nju. U njoj su izrađivane skupe vrste kobasica za snabdevanje
rukovodilaca o v e severne oblasti. Tim ofej je ne jednom slat da nosi kobasice u vilu iza visoke ograde
sekretara O blasnog kom iteta druga A ustrina (na uglu Libknehtove ulice i U lice Čumbarova-Lučin-
sk o g a ), i načelnika O blasnog N K V D . druga Šejrona.

277
 A sam taj p u t , taj krstonosni put seljaka - njega socrealisti baš
nikako ne opisuju. Potovare, oprave - i kraj priči, tri zvezdice ispod
epizode.
A tovareni su - dobro, ako po lepom vremenu i na taljigama, a inače
- na saone po ljutom mrazu i s odojčadima, i s malom decom, i s poodra-
slom. Išli su i išli preko sela Kočenjeva (novosibirska oblast) u februaru
1931, kada se mrazevi smenjuju sa strašnim mećavama; milele povorke
zaprega bez kraja i konca, opkoljene jedinicama straže; izranjale iz snežne
stepe, nestajale u snežnoj stepi. I da se uđe u izbe da se ogreje, samo na koji
m inut da se povorka ne bi zadržavala, moglo se jedino po odobrenju straže.
(Ovi stražari jedinica G PU svakako su živi, svakako penzioneri, svakako
pam te, kako da ne bi! A možda - i ne p a m te . .. ) Sve se to vuklo u narimske
močvare*, i u tim nenasitim močvarama sve večno ostalo. A deca su na tom
surovom putu crkavala i pre močvara.
To je i bio cilj: da seljačko seme propadne zajedno s odraslima. Od
kako nem a Iroda, jedino nam je A vangardno Učenje moglo pokazati kako
se uništava sve do deteta na sisi. H itler je bio samo učenik, ali njega je sreća
poslužila, njega su kom ore smrti proslavile, dok naše nikoga ne zanimaju.
Znali su mužići šta ih čeka. I kad bi ih sreća poslužila da ih u kompozi­
cijama provode kroz naseljena mesta, na zastancima su svoju malu decu,
koja su bar znala da bauljaju, spuštali kroz prozorčiće: živite među ljudima!
Prosite! Samo da ne pom rete s nama.
(U A rhangelsku, u gladne 1932-33. godine, siromašnoj deci specijal­
nih iseljenika nisu davani besplatni školski doručci ni bonovi za odeću kao
drugoj siromašnoj deci.)
U onoj kompoziciji s D ona, u kojoj su žene vožene odvojeno od svojih
m uškaraca zarobljenih na »konferenciji«, jedna seljanka je rodila u putu.
A dobijale su čašu vode dnevno i, ne svakog dana, 300 grama hleba.
Pomoćnik lekara? Ni od korova. Majci je presahlo mleko, novorođenče
umrlo. G de ga sahraniti? Dva stražara su sela u njihov vagon, između dve
stanice otvorili vrata u toku kretanja voza i izbacili telašce.
(Ova kompozicija je doterana na veliko gradilište M agnitogorska.
D ovezeni su ovamo i muževi —kopajte zemunice! Počev od M agnitogorska,
naši bardi su se već postarali, odrazili su.)
Porodica Tvardovski je vožena na zaprežnom vozilu samo do Jeljne,
a bio je na njenu sreću april. Ovde su tovarene u tovarne vagone; vagoni su
stavljani pod katanac; buradi za vršenje nužde ili rupa u podu nije bilo.
Reskirajući da bude kažnjen za pokušaj bekstva, Konstantin Trifonovič je
u vožnji, koristeći buku, probio kuhinjskim nožem rupu na podu. H rana
ovakva: jednom u tri dana, na raskrsnicama, donosili su im supu u kofama.
D obro je što je putovanje (do stanice Ljalja, Severni Ural) trajalo samo
deset dana. A tam o je još bila zima, srela ih je povorka od stotinu saona

* N a reci Narim , u istočnom Kazahstanu.

278
i povezla zaleđenom rekom u šumu. Bila je baraka za splavare za dvadeset
ljudi, a njih su dovezli više od pet stotina, dovezli ih pred noć. Obilazio ih
po snegu kom andant, komsomolac Sorokin, rodom iz Perm a, i pokazivao
gde će zabijati koćiće: ovde će biti ulica, ovde kuća. Tako je osnovano
naselje Parča.
Teško da čovek poveruje u takvu surovost: da ti neko u zimsko veče
kaže: evo, ovde! Z ar to l j u d i mogu učiniti? Sta da se radi: ako se putuje
danju, m ora se stići uveče. A tako su stotine hiljada dovožene i ostavljane
- sa starcima, sa ženam a, s decom. Na poluostrvu Koli (A patiti), proveli su
svu polarnu mračnu zimu u običnim šatorima, pod snegom. Uostalom , je li
više milosrđa kad povolške Nemce dovedu kompozicijama u leto (1931.
godine - ’31. a ne ’41, ne mislite da je greška!) u krajeve bez vode u stepu
oko K aragande, i tu im narede da kopaju i osnivaju naselje - a vodu im daju
racionisano? I tam o će isto doći zima. (O proleću ’32. deca i stari su
poum irali od dizenterije i distrofije.) - U samoj Karagandi, kao i u Magni-
togorsku, oni su pravili dugačke niske zajedničke zemunice, slične trapo­
vima za povrće. Na Belomorskom kanalu, došljaci su useljavani u barake
preostale od logora. A na Volgokanal, odmah iza Himki, dovoženi su i p r e
osnivanja logora, odm ah pošto su bila obavljena hidrogeografska istraživa­
nja, izbacivani iz voza i zaduživani da krampaju zemlju i teraju kolica
(novine su pisale: »Na Kanal su stigle mašine!«). H leba nije bilo; zemunice
za sebe kopali su u slobodno vreme. (Sada tuda izletničke ladje voze
Moskovljane. Kosti na dnu, kosti u zemlji, kosti u betonu.)
Kad je kuga nailazila 1929, u Arhangelsku su pozatvarane sve crkve:
njih je ionako trebalo zatvarati, a sada je stigla i hitna nužda da se smeštaju
»raskulačeni«. Reke prognanih mužika proticale su kroz A rhangelsk, i ceo
grad je izvesno vreme postao neka vrsta etapnog zatvora. U crkvama su
sagrađeni m nogospratni drveni ležajevi, ali se nije imalo čime zagrejavati.
Na stanicam a su istovarivane i istovarivane stočne kompozicije, a smrknuti
mužići pod lavežom pasa polazili su da nađu svoje crkvene ležajeve.
(M ališan Š. je zapam tio mužika koji je išao s jarm om о vratu: u žurbi
iseljavanja nije imao kad da smisli šta mu je najpreče. A neko je nosio
gramofon sa zvučnikom. Filmski snimatelji, to je za v a s !...) U crkvi
V avedenja, osm ospratni ležajevi neučvršćeni za zid oburvali su se u toku
noći i podavili mnoge porodice. Na galamu, pošle su na crkvu vojne
jedinice.
Tako su proveli zimu Kuge. Nije se umivalo. Tela su se raspadala.
N astupio je tifus. Umiralo se. Ali je stanovništvu Arhangelska data stroga
naredba: specijalnim doseljenicima (tako su nazivani prognani mužići) ne
pom agati!!! Tum arali su polumrtvi ratari po gradu, ali niko ih nije smeo
pustiti u kuću, ni nahraniti, ni čajem ponuditi na pragu: za to je mesna
milicija hvatala žitelje i oduzimala im lične isprave. Baza, lomi se gladan
čovek ulicom, pa vidiš: spotakao se, pao - a nigde duše. Ali, ni takvima se
nije smelo pomagati (bili su zaduženi agenti da prate da ко ne pokaže

279
milosrđe). Istovrem eno, prigradski su vrtlari i odgajivači stoke isto tako
c e l i m s e l i m a , kao zahvaćeni grabuljom, progonjeni (opet pitanje: ко je
tu koga eksploatisao?); a stanovnici A rhangelska, i oni su strepeli da ne
budu prognani. Nisu smeli čak ni da se zaustave da se prekrste nad umrlim.
(Jedan leš je ležao nedaleko od G PU , niko ga nije uklanjao.)
Sahranjivani su organizovano, to jest sahranjivala je komunalna
služba. Bez grobnica, naravno, u zajedničkim jam am a, pored starog groblja
niz Vologodsku ulicu, na otvorenom polju. Bez ikakvog obeležja.
I sve to je za hranioce zemlje bilo samo prva etapa. Jedan njihov veliki
logor bio je iza sela Talage i neki su uzimani za utovar drvne građe. No,
neko se domislio da na balvanu napiše pismo za inostranstvo (pa sad uči
seljake pismenosti!) - i oni su uklonjeni s tog posla. Čekao ih je put dalje: za
O njegu, za Pinjegu, i dalje uzvodno Dvinom.
Mi smo se u logoru šalili: »Neće nas dalje od sunca.« Ove seljake su
poslali, međutim , i dalje, tamo gde će proteći mnogo vremena pre nego
dobiju krov pod kojim će moći zapaliti tresku luča.
Od svih ranijih i svih kasnijih sovjetskih progonstava, progonstvo
seljaka se razlikovalo u tome što oni nisu terani ni u kakav naseljeni punkt,
ni u kakvo nastanjeno mesto, već kod zveri, u divljinu, u pećinsko stanje.
Ne, i gore od toga: i u prvobitnom društvu naši preci su birali stanište što
bliže vodi. O tkako postoji ljudski rod, niko se drukčije nije nastanjivao.
A za specijalna naselja, čekisti su birali (a mužići u izboru nisu mogli
učestvovati!) kam enite padine (nad rekom Pinjegom na visini od 100
m etara, gde je nemoguće naći vodu u zemlji i gde zemlja ništa ne može
dati). Na tri-četiri kilom etra odatle nalazila se pogodna vodoplavna dolina
- ali ne, instrukcije nisu dozvoljavale da se oni nastane na njoj! Livade su se
našle na desetke kilom etara od naselja, seno se moralo dovoziti na čam­
cima . . . Dešavalo se da se izričito z a b r a n j u j e s e t v a ž i t a r i c a .
(Privredni život su opet određivali čekisti!) Ima nešto što mi građani ne
razum em o - šta znači ostaviti seljaka bez stoke, s kojom on od iskona živi,
života mu bez nje nema. A oni su bili osuđeni da mnoge godine ne čuju ni
rzanje, ni m ukanje, ni blejanje; ni da sedlaju, ni da muzu, ni da hrane stoku.
Na reci Čulim u Sibiru, specijalno naselje kubanskih Kozaka bilo je
ograđeno bodljikavom žicom i stražarskim kulama kao u logoru.
Čini se da je sve bilo tako načinjeno da ovi omrznuti trudbenici što pre
pocrkaju i tako izbave našu zemlju i od sebe, i od hleba. I stvarno, mnoga
takva specijalna naselja izumrla su bez traga. I sada na tim opustelim
staništima slučajni prolaznici malo po malo dogorevaju barake i šutaju
lobanje.
Nijedan Džingis-kan nije uništio toliko ruskih seljaka koliko naši
slavni Organi, predvođeni Partijom.
Pogledajmo tragediju Vasjugana. Godine 1930, deset hiljada porodica
(po ondašnjoj brojnosti porodice, 60—70 hiljada duša) prošlo je kroz Tomsk,
pa dalje peške po zimi, najpre niz reku Tom, pa niz Ob, pa uz Vasjugan,

280
stalno prtinom . (Stanovnici usputnih sela su, nakon njihovog prolaska,
mobilisani da kupe leševe odraslih i dece.) Ostavili su ih u gornjem toku
V asjugana i Tare na suvim uzvišicama usred močvara, i bez hrane, i bez
poljoprivrednog alata. Kada se sneg otopio, putevi za spoljni svet su nestali,
osim dva puta načinjena drvnom građom, za Toboljsk i prem a Obu. Na oba
prolaza postavljene su mitraljeske zasede i niko iz ovog predvojka smrti nije
puštan. Smrt se spustila. Očajni ljudi su se zapućivali prem a zasedama,
molili, a zasede pucale na njih. Na jedvite jade, kad je pukao led na
rekam a, Integralsavez (zanatsko-potrošačka zadruga) iz Omska uputio im
je šlepove s brašnom i solju, ali se oni nisu uspeli uspeti uz Vasjugan. (Tim
tovarom je rukovodio punomoćnik Integralsaveza Stanislavov, od njega
smo ovo i doznali.)
Smrt je sve stigla.
Priča se da je, ipak, bila istraga u vezi s ovim i da je, navodno, jedan
čovek i streljan. Ja lično ne verujem tome mnogo. No, i da je tako,
proporcija je prihvatljiva, to je ona ista iz građanskog rata: za jednog našeg
- hiljada vaših! Z a 60 hiljada vaših - jedan naš!
Jedino tako se može izgraditi Novo Društvo.

* * *

Pa i pored svega - prognani su živeli! Kako - teško bi u to čovek

poverovao, a opet - živeli su.
U naselju Parča dan je počinjao s močugama grupovođa Komi-
-Zirjana.* Ovi mužići su celog života dan počinjali sami, sada su ih moču­
gama terali na seču ili transport drva vodenim putem. O d njih, koji se
mesecima nisu mogli osušiti, koji su dobijali sve manje sledovanje brašna,
od njih je traženo da ispune dnevnu norm u, a večeri im ostavljane da grade
konake za sebe. Ostajali su bez odeće, odevali džakove kao suknje ili ih-,
prekrajali u pantalone.
D a su svi poumirali, mnogih sadašnjih gradova, pa ni Igarke, ne bi
bilo. Kad smo kod Igarke - ко je nju, počev od 1929. godine, gradio
i sagradio? Da nije možda Združeno preduzeće za eksploataciju severnih
i polarnih šuma? D a nisu, ipak, raskulačeni mužići? Na pedeset ispod nule
živeli su pod šatorim a, ali su već 1930. godine obezbedili prvi izvoz drvne
građe.
Raskulačeni su u svojim specijalnim naseljima živeli kao zekovi u dis­
ciplinskim logorskim punktovima. Iako ograde okolo nije bilo, u zoni je
obično bio po jedan vojnik, i taj je bio gospodar svih zabrana i svih dozvola
i imao pravo da sam donosi neopozive odluke za streljanje svakog nepo­
kornog.

* Kom i-Zirjani: narod sa severoistoka SSSR , srodan Fincima.

281
 Žilav je to bio soj, poneko je uspeo da iz tih naselja i utekne. Galina Osipovna
Rjabokonj od Kupjanska izvela je iz jednog takvog naselja u vologodskoj oblasti grupicu
mužika (išla je pred njima i sve pevala: eto , berem o šum ske plodove). D ošla je u Harkov
kod bratučede, sluškinje. Bratučedini gazde su je predložili nekom e iz krupne vlasti za
dadilju. Ovi su joj izvadili dokum enta, uzeli u službu i bili i oni i ona zadovoljni. A li 1937. je
bila uhapšena i ova porodica, a Galina nije izdržala da ne pođe u svoje selo da se malo
pokaže s lakovanim čizm ama i svilenom maramom. Bila je, naravno, uhapšena i prognana
po drugi put. A li, ona je i drugi put utekla!

G rađanski status specijalnih naseljenika, njihova krvna povezanost

s A rhipelagom , lako se može objasniti zakonom spojenih sudova: kada bi se
na V orkuti osetio nedostatak radne snage, specijalni naseljenici bi bili
prebačeni (ni suđeni ni prekršteni!) iz svojih naselja u logorske zone.
I spokojno nastavljali da žive u zonam a, da odlaze na posao u radne zone,
da jedu logorski čorbuljak, samo što su za njega plaćali (i za stražu, i za
baraku) od svoje plate. I niko se nije ničemu čudio.
I tako, iz naselja u naselje, otrgnuti od porodica, prebacivani su
specijalni mužići, kao zekovi od jednog do drugog logorskog punkta.
U jednom od onih ponekad čudnih kolebanja našeg zakonodavstva,
3. jula 1931, CIK SSSR donosi odluku kojom se dozvoljava da se raskulače-
nima mogu, posle pet godina, vratiti građanska prava »ako su se bavili
društveno-korisnim radom (u disciplinskom naselju!) i pokazali lojalnost
prem a sovjetskoj vlasti« (pomagali, recimo, vojniku-stražaru, kom andantu
ili operu). Ipak, bile su to samo prazne reči, dunulo ljudima da tako nešto
kažu. Uz to, ovih pet godina je isticalo upravo u času kad je Arhipelag
počinjao da se okam enjuje.
Sve su nekako pristizale takve godine koje nisu dopuštale ublažavanje
režima: čas ubistvo Kirova, čas 1937. i 1938, čas 1939 - početak rata
u Evropi, čas 1941 - dolazak rata kod nas. Pa je, na taj način, ono drugo
ispadalo sigurnije: od 1937, mnogi od tih istih nesrećnih »kulaka« i njihovih
sinova izvlačeni su iz specijalnih naselja s prišivenim članom 58 i tiskani
u logore.
D oduše, u vreme rata, kada je na frontu ponestajalo bujne ruske
krvce, potraženi su i kulaci: njihova ruska svest morala je biti jača od
kulačke! U disciplinskim naseljima i logorima predloženo im je da idu na
front da štite svetu otadžbinu.
I - oni su išli...
Pa ipak, ne uvek. Nikolaju H-vu, »kulačkom sinu«, čiju sam raniju
biografiju iskoristio za lik Tjurina u Jednom danu Ivana Denisoviča, dok se
pozniju tada nisam usudio da izložim, bilo je u logoru ponuđeno ono što se
trockistim a i komunistima, ma koliko da su oni to tražili, nije dozvoljavalo
- da ide u odbranu domovine. H-v se nije nimalo dvoumio, smesta je
logorskom URČ-u* odbrusio: »Otadžbina je vaša - vi je i branite, govnari
jedni! A proletarijat nema otadžbine1.«

* R a č u n o v o d s tv e n o - p la n s k a s lu ž b a .

282
 Sve kao da je bilo po M arksu - i stvarno, svaki logoraš je još
siromašniji i jadniji, još bespravniji od bilo kojeg proletara - pa opet
logorski kolegijum ništa od toga nije uzeo u obzir, osudio je H-va na
streljanje. Odležao je on petnaestak dana p o d smrtnikom, ne podnoseći
molbu za pomilovanje, tako je bio ljut na njih. M eđutim, sami su mu oni
smrt zamenili drugom desetkom.
Dešavalo se ponekad da odvezu raskulačene u tundru, tu ih puste
i - zaborave: ionako su ih odvodili u smrt, zašto bi morali voditi računa
0 njima? Nije kod njih ostavljan ni vojnik stražar - šta će on u pustinji bogu
iza leđa? I ostavljeno već jednom od mudroga rukovodstva - bez konja
1 pluga, bez pribora za ribolov, bez puške, možda s nešto malo sekira
i lopata - ovo uporno trudoljubivo pleme počinjalo bi beznadežnu borbu za
život u tek nešto malo boljim uslovima no u kameno doba. I, zamislite,
uprkos ekonom skim zakonima socijalizma, ova naselja ne samo da su
preživljavala nego su i jačala i bogatila se.
U takvom naselju, negde na O bu, i to ne blizu zone plovidbe već na
jednom bočnom rukavcu, porastao je Burov, koji je tamo otišao kao dete.
On priča da je nekako uoči rata tuda prošla turistička lađa, zapazila ih
i pristala. A u lađi se našlo rukovodstvo rejona. Propitalo se: odakle su, ко
su, od kada su tu. Zaprepastilo se rukovodstvo od tolikog bogatstva i lepog
života, za šta oni nisu znali u svom kolhoznom kraju. Otplovilo. A kroz
nekoliko dana doplovili ljudi s punomoćjima i s vojnicima NKVD i opet,
kao u vreme Kuge, naredili im da iz tih stopa ostave sve što su stvorili, svoje
toplo naselje, i bez igde ičega, sa zavežljajima u rukam a poterali ih dalje
u tundru.
Z ar ova priča nije dovoljna da se shvati i suština »kulaka«, i suština
»raskulačivanja«?
Šta bi se sve moglo učiniti s ovim narodom , ako bi mu se samo
dozvolilo da slobodno živi, da se slobodno razvija!
Staroverci* - večito progonjeni, večiti prognanici - eto ко je i pre tri
veka odgonetnuo prokletu suštinu Vlasti! Godine 1950, leteo neki avion
nad prostorim a Potkam ene Tunguske.** Kako se posle rata letačka škola
bila mnogo usavršila, priležni pilot je uspeo da vidi ono što dvadeset godina
niko pre njega nije zapazio - nekakvo stanište u tajgi. Snimljeno. Referi-
sano. Jeste bestragija, ali za MVD nem a što se ne može - za pola godine bio
je i on tam o. Ispostavilo se da su to staroverci iz Jarujeva. Kada je ono
počinjala da hara velika Kuga, koju smo sami dozivali, po naški kolektiviza-
cija, oni su, celo selo, od tog dobra utekli duboko u tajgu. Živeli su glavu ne
pomaljajući, osim što su starostu jedinog puštali da ode do Jarujeva po so,
m etalni pribor za ribolov, i lov, i gvozdene delove za alat (ostalo su sve sami

* Staroverci (u originalu старообрядцы ): sledbenici starih obreda. Šizma u ruskoj crkvi nastala
p osle raskola polovinom X V II vek a, nije priznavala modernizaciju crkve i saradnju s državom.
** Pritoka Jeniseja.

283
pravili), a umesto novca, starosta mora da je sa sobom nosio krzna. Pošto bi
obavio poslove, on bi ispario s pazara, kao zločinac pred poterom . Tako su
jarujevski staroverci dobili dvadeset godina života, dvadeset godina slobod­
nog života među divljim životinjama, umesto dvadeset godina kolhozne
čamotinje! Svi su nosili odeću od domaće tkanine, duboke cipele domaće
izrade, isticali se snagom.
Sada su, eto, te gnusne dezertere s kolhoznog fronta sve odreda
pohapsili i prišili im član —šta mislite koji? Veza sa svetskom buržoazijom?
Stetočinstvo? N e, nego 5 8 -1 0 , antisovjetska agitacija (!?) i 58—11, organiza­
cija. (Mnogi od njih će kasnije pasti u džeskazgansku grupu Steplaga,
odakle se za sve to i saznalo.)
A 1946. godine, druge staroverce, isterane jurišom naših slavnih jedi­
nica (sada već s minobacačima i s iskustvom iz otadžbinskog rata), prevozili
su na splavovima niz Jenisej. Neukrotivi zatočenici - isti pod Staljinom
kakvi su bili i pod Petrom - skakali su sa splavova u vode Jeniseja, i naši ih
autom atičari tu dokusurivali.
Vojnici Sovjetske armije, jačajte neum orno bojevu gotovost.

Ne, na propast obrečeno pleme nije se zatrlo! Ono je i u progonstvu

izrađalo decu, koja su po nasledstvu ostajala vezana za svoje rodno speci­
jalno naselje. (»Sin ne odgovara za oca«, sećate li se toga?) U davala se
devojka sa strane za specijalnog naseljenika —i ulazila u isti feudalni stalež,
sama se lišavala građanskih prava. Ženio se neko nekom iz tog staleža
—i sam postajao prognanik. Dolazila ćerka kod oca - i nju upisivali
u specijalne iseljenike, ispravljali raniji propust. Svim tim popunam a nado­
knađivan je gubitak od prebacivanja u logore.
U oči su upadali specijalni naseljenici u Karagandi i oko nje. Bilo ih je
puno. Kao što su njihovi preci bili večito vezani za uralske i altajske fabrike,
i oni su vezani za karagandske rudnike. Vlasnik rudnika nije se morao
obazirati na njihovo radno vreme i platu. Priča se da su oni bili vrlo
ljubomorni na logoraše iz poljoprivrednih logorskih kolonija.
D o pedesetih godina, a ponegde i do Staljinove smrti, specijalni
naseljenici nisu imali lične karte. A oni iz Igarke —tek posle rata plaćani su
po tarifi radnika u polarnim oblastima.
Samo, pažnja! - Oni koji su preživeli dvadeset godina kužnog progon­
stva, pa oslobođeni kom andanture i dobili naše dične lične karte - ko su
oni, kakvi su unutra i spolja? Naši standardni građani! Isti kao oni što su ih,
u isto vrem e, vaspitavali radnička naselja, sindikalne konferencije i Sovjet­
ska armija. Isto tako se prazne s dominama. Isto tako klimaju svakoj slici na
televizoru. U dati trenutak, isto tako žigošu Južnoafričku Republiku ili daju
prilog za Kubu.
Pokunjimo se, dakle, pred Velikim Kasapinom, uvucimo glavu
u ram ena pred njegovom intelektualnom zagonetkom: možda je znalac

284
ljudskog srca bio stvarno u pravu kad je zamesivao to krvavo testo i godi­
nam a ga mesio?
U pravu - moralno: niko se na njega ne žali! Pod njim, kaže narod,
»bilo je bolje no pod Hruščom«: zar svake godine za dan laži, 1. april, nisu
pojevtinjavale cigarete za kopejku a galanterijska roba za deset. Do smrti su
mu pevane pohvale i himne, a ni danas ga ne smemo za nešto optužiti: ne
samo da će vam svaki cenzor zaustaviti pero nego će i svaki čekalac u redu
pred prodavnicom , i svaki saputnik u vozu, brže-bolje pohitati da vam
zaledi hulu na usnama.
Jer, mi uvažavamo Velike Zlotvore. Mi se klanjamo Velikim Ubi-
cama.
U toliko više u pravu kao državnik: državotvornom krvlju on je
kolhoze zabetonirao onako kako je želeo. Vrlo važno što će za četvrt veka
selo osiromašiti do gole kože i narod se duhovno izroditi. Zato će nam
rakete leteti u kosmos, zato će se našoj državi dodvoravati napredni
prosvećeni Zapad.
 Glava 3

OSTRVA PROGONSTVA SE SVE GUŠĆE

NASELJAVAJU

Niko više, s takvom zloćom, u tako divlja mesta i tako otvoreno na

zatiranje, kao spomenuti mužići nije progonjen ni pre, ni posle. Međutim,
u drugim razm eram a i po svojim zakonitostima, ostrva našeg progonstva su
se iz godine u godinu sve više naseljavala; više je raseljavano, gušće
naseljavano, režim progonstva postajao sve strožiji.
Mogla bi se predložiti ovakva gruba periodizacija.
D vadesetih godina progonstvo je bilo nešto kao etapa u transportu za
logor: malo ко je ostajao na tom e, skoro svi su kasnije zahvatani u logore.
Od sredine tridesetih - da li zato što je bilo postalo toliko mnogo-
ljudno — progonstvo je dobilo sasvim samostalno značenje, postalo sebi
dovoljan oblik ograničavanja prava i izolacija. I u toku ratnih i poratnih
godina, njegova masovnost i samostalan položaj, paralelan s logorima,
učvršćivali su se; ono nije zahtevalo troškove za izgradnju baraka i ograda,
na stražu, a prim alo je obimne kontingente, posebno žena i dece. (U svim
velikim etapnim zatvorima bile su stalne ćelije za prognane žene s decom
i one nikada nisu bile prazne.)1 Progonstvo je omogućavalo da se, u krat­
kom roku, sigurno i nepovratno očisti bilo koji važan kraj metropole.
Progonstvo se zato toliko učvrstilo kao institucija da je, od 1948, dobilo
novo značenje za državu - značenje s m e t l i š t a , rezervoara na kojem se
odlaže nuz-proizvod Arhipelaga da se više nikada ne vrati u metropolu. Od
proleća 1949, logori su dobili sledeću instrukciju: Pedeset Osmi po izdrža­
vanju kazne, uz male izuzetke, oslobađati u progonstvo. To jest, ne puštati
ga lakomisleno da se razilazi po zemlji koja mu ne pripada, nego svakoga
ponaosob pod stražom dostavljati od logorske stražare do kom andanture
progonstva, iz plota u plot. A pošto je progonstvo zahvatalo strogo odre­
đene oblasti, svi prognani skupa činili su opet nešto kao zasebnu (iako
isparčanu) zemlju između SSSR-a i A rhipelaga - ne čistilište, bolje je reći
prljalište, iz kojeg se može prelaziti na A rhipelag, ali nikako u m etropolu.
G odine 1944. i 1945. dale su progonstvu posebno masovnu popunu
s okupirano-oslobođenih teritorija; 1947-49 - iz zapadnih republika. Svim

1 N jihovi muškarci i kad su progonjeni u isto vrem e, nisu putovali s njima: naređeno je da se
članovi prognanih porodica raseljavaju u razna m esta. A k o je I.H .G o r n ik , advokat iz Kišinjeva,
prognan zbog cionizm a u Krasnojarsku pokrajinu, porodica će mu u — Salehard.

286
tim bujicama zajedno, čak i bez progonstva mužika, bila je mnogostruko
prem ašena brojka od pola miliona prognanih koju je, u toku celog XIX
veka, ostvarila carska Rusija, tamnica naroda.

A za koje je prestupe tridesetih i četrdesetih godina naš građanin bio

podvrgavan progonstvu, odnosno iseljavanju.* (Iz nekakvog uživanja vla­
sti, ovo razlikovanje se sve vreme isticalo, iako se о njemu nije vodilo
računa). Progonjenom zbog vere, М. I. Brodovskome, kad se začudio kako
je mogao biti prognan bez suđenja, potpukovnik Ivanov je izvoleo objasniti:
»Suda nije bilo zato što je ovo iseljavanje, a ne progonstvo. Mi vas ne
sm atram o podložnim sudu, čak kao što vidite, ne lišavamo vas izbornog
prava.« (To jest, najvažnijeg elem enta građanske slobode!...)
Najčešće krivice nije teško izdvojiti:
1) pripadnost narodnosti koja je nešto zgrešila (o ovome sledeća
glava);
2) već izdržana kazna logora;
3) bavljenje u grešnoj sredini (urotnički Lenjingrad; oblast partizan­
skog pokreta, kao Zapadna U krajina, ili neka od baltičkih republika).
A zatim mnoge od b u j i c a , nabrojane u samom početku ove knjige,
imale su pobočne struje za progonstvo, gde su neprekidno izbacivale
izvestan broj. Koga? U opšte uzev, najčešće porodice osuđenika na logor.
Ali daleko je od toga da su odvlačene jedino porodice. Kao što za
objašnjenje tečnih struja treba biti potkovan znanjima iz hidrodinamike,
bez čega nam preostaje da nemo blenemo u šlepu stihiju koja grmi i valja se,
na isti način nam je ovde nemoguće izučiti i opisati sve one diferencijalne
impulse koji su kako kad i kako koga neočekivano usmeravali ne u logor,
nego u progonstvo. M ožemo jedino zapaziti koliko je tu bilo šarenila od
doseljenika iz M andžurije, pojedinaca-podanika raznih država (kojima
sovjetski zakon nije dozvoljavao da u progonstvu sklapaju brak ni sa kim od
prognanih sovjetskih građana); od svakakvih Kavkazaca i Srednjoazijaca,
kojima zbog padanja u zarobljeništvo nije davano deset godina logora nego
šest progonstva; i čak od takvih bivših ratnih zarobljenika, Sibiraca, koji su
se mogli vratiti u svoj radni rejon i živeti tu kao slobodni, bez prijavljivanja
kod kom andanture, ali ipak bez prava izlaska iz rejona.
Nama nije moguće da istražimo razne vrste i slučajeve progonstva, jer
se naša znanja zasnivaju tek na slučajnim kazivanjima i pismima. Da
A .M .A r-v nije pisao pismo, čitalac ne bi nikako mogao saznati za ovu
priču. G odine 1943, u jedno selo u Vjatki stiglo je obaveštenje da je njihov
kolhoznik Kožurin, redov-pešadinac, da li upućen u disciplinski bataljon,
da li streljan. Istog časa njegovu ženu sa šestoro dece (najstarije od šest

U originalu: высилка. Term in se, očigled n o, ne odnosi na izgnanstvo u inostranstvo, kako je

na drugim m estim a prevođen.

287
godina, najmlađe - šest meseci), sa još dve sestre (dve stare devojke od po
blizu pedeset godina) posetili su izvršioci. (Čitalac tu reč već razum e, to je
blaži naziv za dželata.) Ne dozvolivši porodici da išta proda (kuća, krava,
ovce, seno, drva - sve je ostavljeno da se razvuče), bacili su devetoro njih sa
sitnim stvarima na saone i po ciči zimi ih poveli preko 60 kilom etara u grad
V jatku-Kirov. Sam bog zna kako se na putu nisu posmrzavali. Držani su
mesec i po u etapnom zatvoru u Kirovu, a zatim prognani u fabriku
grnčarije kod U hte. Tu su sestre, stare devojke, počele da prevrću smetli­
šta, poludele i umrle. M ajka, pak, s decom je preživela jedino zahvaljujući
pomoći (bezidejnoj, nepatriotskoj, pa ako hoćete i antisovjetskoj) mesnog
stanovništva. Stasali sinovi su, kasnije, svi služili u armiji i, kako se veli, »s
odličnim završili bojevu i političku obuku«. M ajka se, 1960, vratila u rodno
selo - i na mestu svoje izbe nije našla ni jednu jedinu podnicu, ni jednu
jedinu opeku od peći.
Ne bi li ovakva temica odlično pristala u niski Velike Otadžbinske
Pobede? Ne uzima se, nije tipična.
A u koju nisku unizati, u koju vrstu progonstva uneti progonstvo
bogalja otadžbinskog rata? О tom e skoro ništa ne znamo (a malo ко i zna).
Ali, prisetite se - koliko je takvih bogalja, još i ne starih, vrvelo na našim
pijacama oko čajdžinica i u tramvajima posle rata? A najednom su se
neprim etno proredili. I ovo je bila jedna bujica, kam panja. Upućeni su na
neko severno ostrvo —prognani z a t o što su dozvolili da za čast otadžbine
budu obogaljeni i z a t о da bi se nacija koja se toliko proslavila u svim
atletskim disciplinama i igrama s loptom predstavila kao zdrava. Tam o, na
tom nepoznatom ostrvu, drže te zlosrećne heroje rata, naravno bez prava
dopisivanja s kontinentom (pisma kadikad prođu, odatle i znamo) i, opet,
naravno, na oskudnom zalogaju, jer svojim radom bolje ne mogu opravdati.
Po svoj prilici, i sada tam o odbrojavaju dane.

Veliko prljalište, zemlja progonstva što se nalazi između SSSR-a

i A rhipelaga, uključilo je u sebe i velike gradove, i male, i naselja, i pravu
divljinu. Mučili su se prognanici da dobiju gradove, jer su s razlogom
smatrali da će im u njima biti ipak lakše, naročito za posao. I da će kako-
-tako naći svakodnevni ljudski život.
Moglo bi se reći da je prva prestonica zemlje progonstva, ili bar jedan
od tih bisera, bila Karaganda.* Ja sam je video uoči kraja masovnih
progonstava, 1 9 5 5 .godine (puštala me, kao prognanika, na kratke posete
kom andantura: imao sam nam eru da se tamo oženim - prognanicom,
razum e se). Na ulazu u ovaj, u ono vreme gladni grad, blizu steničave
barake - železničke stanice, gde tramvaji nisu prilazili (da ne bi upali

* Karaganda je oblasni centar u Kazahstanu. Nalazi se u ugljenom basenu, industrijski centar.

O k o 1 9 5 9 , im ala 4 0 0 hiljada stanovnika.

288
u potkopane rudarske hodnike), stajala je do kruga polazne tramvajske
stanice zgrada od opeke, čiji je zid bio potkočen drvenim podupiračima da
se ne prospe. U centru novog grada bilo je kamenom po kamenom zidu
ispisano: »Ugalj - to je hleb« (za industriju). Istina, i crnog hleba je ovde
bilo svakoga dana u prodavnicam a, u čemu se i sastojala olakšica gradskog
progonstva. A bilo je uvek i posla za nekvalifikovane, i ne samo za njih. Što
se ostaloga tiče, prehram bene prodavnice su najčešće zvrjale prazne.
A pijačne tezge - nepristupačne, s cenama od kojih je pam et stajala. Ako
ne tri četvrtine grada, u najmanju ruku dve trećine bilo je bez ličnih karata
i prijavljivalo se kom andanturam a; na ulicama su me, na svakoj stopi,
prepoznavali i javljali mi se bivši zekovi, u prvom redu ekibastuski. I kakav
je tu bio život prognanika? Ponižavajući položaj na poslu, niska plata, jer ne
može svako posle katastrofe hapšenja-zatvora-logora uspeti da dokaže
kvalifikaciju, a staža ionako nema. Ili prosto: kao što se Crncima ne plaća
jednako kao belcima, to ti je što ti je, niko te ne tera da se zapošljavaš. Sa
stanom isto loše - prognanici su živeli u nepregrađenim ćoškovima hodnika,
u mračnim ostavam a, u šupicama, i za sve to krvlju plaćali, sve je to kod
privatnika. Ž ene, već daleko od mladosti, koje je logor isisao, s metalnim
zubima, sanjale su kao о nečem nedostižnom da imaju »izlaznu« bluzu od
krepdešina i »izlazne« cipele.
Uz to i velika rastojanja u Karagandi: mnogi moraju od stana do
radnog m esta da putuju vrlo dugo. Tramvaj od centra do radnog mesta na
periferiji ide dobar sat. U tram vaju prem a meni sedela je, jednom , izmu­
čena m lada žena u prljavoj suknji, u poderanim ženskim sandalama. Držala
je na rukam a dete u vrlo prljavim pelenam a; sve vreme ju je hvatao san
a dete bi iz ruku spadalo na kolena, svaki put umalo da ne padne, i svaki put
bi joj neko doviknuo: »Pazi, pade ti!« O na bi uspela da ga poduhvati, ali bi
kroz koji minut opet pridrem ala. Radila je na crpnoj stanici u noćnoj smeni,
a taj dan je izgubila u gradu, tražeći - bezuspešno - da kupi cipele.
E to kakvo je bilo progonstvo u Karagandi.
Koliko znam, mnogo lakše je bilo u Džambulu: plodna južna zona
K azahstana, vrlo jevtine namirnice. Samo što je grad manji, teže je za
posao.
Gradić Jenisejsk. Ovamo je 1948, doveden Đ. S. Mitrović* iz krasno-
jarskog etapnog zatvora. Poručnik straže im je dobro odgovarao: »Hoće li
biti posla?« — »Biće.« — »A stan?« — »Biće.« Ali, čim ih je predala
kom andanturi, straža je brže-bolje otperjala. A novodošli su morali spavati
po obali pod prevrnutim čamcima, pod pijačnim nastrešnicama. H leba nisu
mogli da kupe: on se prodavao samo po spiskovima zgrada, a došljaci nisu
bili nigde uvedeni. D a bi se negde nastanili, morali su platiti kiriju.
Mitrović, već invalid, tražio je rad u struci, on je tehničar. Ukopčao je brzo

* U originalu, ovd e i na drugim mestima: Георгий С. М итрович. Iz teksta se vidi da je Srbin.

19 Arhipelag Gulag, 3
289
kom andant i pozvonio u rejonsku upravu za poljoprivredu: »Čuj, ako daš
bocu - daću ti zootehničara.« '
Ovo je bilo progonstvo u kojem pretnja: »za sabotažu ćeš dobiti
5 8 -1 4 , videćeš opet logor« nije nikog plašila. О istom Jenisejsku postoji
svedočanstvo iz 1952. godine. Na dan redovnog prijavljivanja, očajni prog­
nanici su počeli da od kom andanta upravo to traže: da ih pohapsi i vrati
natrag u logore. Zreli muškarci tu nisu mogli zaraditi hleb! K om andant ih je
razjurio: »MVD nije zavod za zapošljavanje!«2
A sada da pođem o još dalje u pustinju, u Tasejevo u Krasnojarskoj
Pokrajini, 2 5 0 km od Kanska. O nam o su proganjani Nemci, Čečeni, Inguši
i bivši zekovi. Ovo mesto nije ništa novo, nije nanovo izmišljeno, nedaleko
od njega je selo H andali, gde su nekada robijašima menjani okovi.* Ali,
ono što je bilo novo, to je da je celi grad bio od zemunica, s podom takođe
od zemlje. G odine 1949. dovezena je ovamo grupa ponavljača, dovezena
predveče i istovarena u školi. Kasno u noći okupila se komisija za prijem
radne snage: načelnik rejonskog M VD, predstavnik šumsko-industrijskog
gazdinstva, predsednici kolhoza. I počeli pred komisijom da promiču:
bolesnici, starci, ljudi iznureni logorskom desetkom , a najviše žene - eto
koga je m udra vlast našla da odstrani iz opasnih gradova i zafrljači u ovaj
surovi kraj na osvajanje tajge. Svi su se od takve »radne snage« počeli
odricati, ali ih je MVD prim orao da je prihvate. Najveće škartove od ovih
polum rtvih ljudi gurnuli su fabrici soli, čiji je predsednik bio zakasnio, nije
bio prisutan. Fabrika soli je na reci Usolki u selu Trojicko (isto tako staro
mesto progonstva, još za vreme Alekseja Mihajloviča ovamo su dogonjeni
staroverci). U sred XX veka, tu je bila sledeća tehnologija eksploatacije:
terani su konji po krugu i tako so prelivana u plehove, a zatim sušena (drva
je trebalo poseći, to su radile starice). Jedan veliki i poznati brodograditelj
pao je u ovu partiju i dobio radno mesto blisko svojoj struci: da pakuje so
u sanduke.
Našao se u Tasejevu i šezdesetogodišnji radnik iz Kolomne, Knjazev.
Z a rad nije više bio sposoban, otišao je u prosjake. Ponekad bi mu neko dao
konak, ponekad bi spavao na ulici. U domu invalida za njega nije bilo
m esta, u bolnici su ga samo na kratko zadržavali. Jednom se, u toku zime,
popeo na doksat Rejonskog kom iteta Partije, partije radnika, i tu se
smrzao.
Prilikom prelaska iz logora u progonstvo u tajgi (a prelazi se na 20
stepeni ispod nule, u otvorenim karoserijam a, slabo odeveni, onako kako
su oslobođeni, u cipelama od gumiranog platna koje samo. što se ne
raspadnu, dok je straža u kratkim bundam a i valjenkam a), zekovi čak nisu
mogli sebi da dođu: u čemu je to njihovo oslobođenje? U logoru je bila topla

2 Jer, on ne m ora, a zatvorenici ne m ogu znati zakone sovjetske države, bar Krivični zakonik,
n jegov 35. član: »Prognani moraju dobiti zem lju ili plaćeni posao.«
* N a ruskom: кандалы.

290
 baraka, a ovde zemunica drvoseča, od prošle zime nezagrejavana. Tam o su
zavijale m otorne pile - to zavijanje ih i ovde čeka. A jedino tom pilom,
i tam o i ovde. može se zaraditi komad bajatog hleba.
Stoga se novoprognani nisu mogli osloboditi starih navika, i kada je
(1953. godine) dolazio (u Kuzejevo, rejon Suhobuzimsko, na Jeniseju)
zam enik direktora šumsko-industrijskog gazdinstva Lejbovič, inače zgodan
i uredan čovek, oni su gledali njegov kožni kaput, gledali uhranjeno belo
lice i klanjajući mu se pogrešno ga oslovljavali:
- D obar dan, građanine šefe!
A ovaj je s prekorom odmahivao glavom:
- N e, ne, kakav vas je »građanin« spopao? Ja sam sada za vas drug, vi
više niste zatvorenici.
Okupili bi prognanike u toj jedinoj zemunici, a zamenik direktora,
jedva osvetljen petrolejkom , bi ih ubeđivao, a to je bilo isto kao da ih šalje
na onaj svet: nem ojte misliti d a je ovo samo privrem eno, vi ćete zaista ovde
provesti v e č n o . Z ato se što pre prihvatite posla! Ako imate porodicu,
zovite je; nem ate li - sklapajte brakove između sebe, časa ne časite. Gradite
kuće. R ađajte decu. Za kuću i za kravu dobićete pozajmicu. Na rad, na rad,
drugovi! Zem lja čeka drvo od nas!
I drug bi otišao u luksuznim kolima.
I to je bila privilegija - da ti daju da se oženiš, da se udaš. U ubogim
kolimskim naseljima, recimo kod Jagodnoga, kako se seća Rec, žena je
bilo, one nisu puštane na kopno, ali je MVD zabranjivao sklapanje braka:
jer će se porodicam a jednoga dana morati rešavati stambeni problemi.
No, i to što ti se ženidba nije dozvoljavala, i to je bilo čisto popuštanje.
A na Severnom Kavkazu 1950-52, neke kom andanture su, naprotiv, da bi
prognanika vezale, novodošlima postavljale uslov: ili se oženi za dve
nedelje, ili ćemo te poslati daleko u pustinju.
Zanimljivo je da se u mnogim mestima progonstva koristio, sasvim
ozbiljno, bez nijanse podsm eha, logorski termin »opšti radovi«. Jer, oni to
i jesu bili, kao u logoru: isti nezaobilazni iscrpljujući radovi koji vam
uzimaju zdravlje a ne daju hleb. A ko su sada kao slobodni i radili kraće
vrem e, dva sata putovanja do radnog mesta (rudnika ili šume) i dva nazad
produžavali su radni dan do logorske norme.
Stari radnik Berezovski, dvadesetih godina sindikalni rukovodilac, od
1938. deset godina prognanik, 1949. godine kažnjenik na deset godina
logora, na moje oči je kao ženu ljubio logorsko sledovanje hleba i sav srećan
govorio da u logoru neće propasti, ovde mu je hleb garantovan. Dok
u progonstvu - dođeš i s novcem u prodavnicu, na polici je vekna - vidiš je,
ali ti prodavač bahato, bez imalo stida odbrusi: nem a hleba! I na tvoje oči
vaga hleb nekom e iz kraja. Isto će ti se desiti i s ogrevom.
Nije о njemu mnogo bolje mislio ni stari petrogradski radnik Civiljko
(ni on nije od nežne sorte). On je govorio (1951) da se, posle progonstva,
u specijalnom, robijaškom logoru oseća kao čovek: odradiš dužnih 12 sati
19* 291
i - pravo u zonu. D ok ga je u progonstvu svako slobodno ništavilo moglo
zadržati na neplaćenom prekovrem enom radu (on je radio kao računovođa)
- i uveče, i u praznike, i šta god mu padne na pam et, a prognanik ne sme da
ne posluša, sutradan će ga najuriti s posla.
Ni onom e ko je među prognanim a postajao »mangup« život nije bio
presladak. M itrović, kad je bio prebačen u K ok-Terek, džambulska oblast
(njegov život ovde ovako je počeo: on i drug mu dobili su šupu za magarca
- bez prozora i punu đubreta; počistili su đubre, zastrli pelenom i legli),
dobio je dužnost zootehničara rejonske uprave za poljoprivredu. H teo je da
služi pošteno i odm ah postao odvratan slobodnom partijskom rukovodstvu.
Sitni rejonski rukovodioci su iz kolhoznog krda prisvajali prvosteone krave,
a na njihovo mesto podvaljivali junice a od Mitrovića tražili da dvogotke
upisuje kao četvorogotke. Pošto je izveo detaljnu evidenciju, Mitrović je
otkrio da kolhoz napasa i drži čitava krda koja mu ne pripadaju. Ispostavilo
se da su ona lična svojina prvog sekretara rejonskog kom iteta, presednika
izvršnog kom iteta, načelnika finansijske uprave i kom andira milicije.
(O vako je vešto Kazahstan ulazio u socijalizam!) - »Ti ih ne beleži«
- naređeno mu je. No, on ih je evidentirao. S nečuvenom, za zeka-
-prognanika žeđu za sovjetskom zakonitošću, on se još usudio da se
usprotivi što je predsednik izvršnog kom iteta prigrabio sive astrahanske
kože, i bio zbog toga otpušten (to je bilo samo početak rata između njih
dvojice).
No, ni rejonski centar nije najgore mesto za prognanika. Prave nevolje
s progonstvom počinju tamo gde nem a nikakvog slobodnog naselja,
nikakve civilizacije.
Isti A .Civiljko priča о kolhozu »Žana turmis« (»Novi život«)
u zapadno-kazahstanskoj oblasti, gde je on bio od 1937. godine. I pre
dolaska prognanih, političko odeljenje MTS upozorilo je i vaspitalo mesno
stanovništvo: dovode nam trockiste, kontrarevolucionare. Tako isprepa­
dani, stanovnici nisu novodošlima hteli ni soli da pruže, plašeći se da ne
budu optuženi za vezu s neprijateljim a naroda! Tokom rata, prognani nisu
imali bonove za hleb. Pripovedač je, u kolhoznoj kovačnici, za osam
meseci, zaradio —pud p r o s a ... Dobijeno žito bi sami drobili žrvnjima od
raspiljenog kazaškog nadgrobnog kam ena. I odlazili u NKVD: ili nas
zatvarajte, ili dozvolite da pređem o u rejonski centar! (Neko će upitati:
a mesno stanovništvo - kako je ono opstajalo? Pa prosto t a k o . . . Navikao
se sv e t. . . Im a se ovčica, kozica, kravica, kolibica, nešto od posuđa - sve je
od pomoći.)
Prognanim a je u kolhozu svuda ovako - ni državne odeće, ni logorske
porcije. Kolhoz - to je najstrašnije mesto prognanstva. Ovo je nekako kao
školski problem : gde je teže - u logoru, ili u kolhozu!
Evo slike prodaje novajlija, među kojima i S. A .Lipšica, u krasnojar-
skom etapnom zatvoru. Kupci traže tesare, zatvor odgovara: uzmite još
pravnika i hem ičara (Lipšic), pa da vam damo tesara. Trpaju kupcima

292
 i bolesne žene u godinama. Zatim ih, po mrazu od -2 5 °, u otvorenim
karoserijam a, odvoze u neko selo na kraju sveta s tridesetak domaćinstava.
Šta će tu da radi pravnik, šta hemičar? Zasad primiti avans: vreću krom-
pira, brašno i luk (i da im je dobro!). A novac - iduće godine, ako zaradite.
Posao, do daljnjeg: vaditi konoplju ispod snega. Za početak nem a čak ni
slamarice, ležite na slami. Prva pomisao: pustite nas iz kolhoza! Ne, to nije
moguće: za svaku dušu kolhozje upravi zatvora izsplatio 120 rubalja (1952).
K ada bi se moglo vratiti u logor!...
Samo, prevariće se onaj čitalac koji će pomisliti da je prognanima
u sovhozu mnogo bolje nego u kolhozu. Evo sovhoza u selu M inderla, rejon
Suhobuzimsko. Barake - bez ograde, istina, nešto kao logor za slobod­
njake. Sovhoz jeste, ali sovhoz u kojem se za novac ne zna, novca nema
u opticaju. Samo se pišu brojke dnevnih zarada: 9 rubalja (Staljinovih*). I:
koliko je taj i taj pojeo kaše, koliko se oduzima za vatiranu jaknu, za kiriju.
O dbij, oduzmi - i gle čuda: prognani ništa nije zaradio, štaviše, ostaje dužan
sovhozu. U tom sovhozu, seća se A .S totik, dvoje se od bezizlaznosti
obesilo.
(Isti Stotik, pun m ašte, nimalo se ne opametivši od svog nesrećnog
učenja engleskog jezika u Steplagu,3 namislio je pošto se osvrnuo oko sebe
i video progonstvo, da ostvari svoje ustavno pravo građanina SSSR n a . ..
obrazovanje, i podneo molbu da ga puste u Krasnojarsk da bi u č i o ! Na tu
drsku molbu, kakva možda nije u celoj zemlji progonstva nikada podneta,
direktor sovhoza (bivši sekretar rejonskog kom iteta) odgovorio je rezoluci­
jom , ne samo negativnom nego i načelnom: »Niko i nikada neće Stotiku
dozvoliti da uči!« Ipak se pružila prilika: krasnojarsko progonstvo je
skupljalo tesare i među prognanim a u rejonima. Stotik se, iako bez veze
s tesarskim zanatom , prijavio, pošao, i u Krasnojarsku, živeći u zajednič­
kom stanu s pijancima i lopovima, počeo da se priprem a za ispite za
medicinski fakultet. Ispite je položio s visokom ocenom. Niko, sve do
komisije za izbor, nije valjano pogledao u njegova dokum enta. Na komisiji:
»Bio na fro n tu . . . zatim se v ratio ...« - grlo mu se osušilo. »A zatim?« - »A
zatim . . . s a m . . . zatv o ren ...« - Ali, kaznu sam izdržao! Ja sam oslobođen!
Imam dobru ocenu na ispitu« - borio se Stotik. Zaludu. Nije mu pomoglo ni
što je to bila godina pada Berije!)
Što dublje - to gore, što zabačenije - to bespravnije. U pominjanim
zapisima о Kengiru, A .F .M ak ejev navodi priču »turgajskog roba« A lek­
sandra Vladimiroviča Poljakova о svom progonstvu, između dve kazne na
logor, u Turgejsku pustinju, na daleki pašnjak. Ovde je predsednik kol­
hoza, Kazahstanac, bio sva vlast; od očinske kom andanture tu niko nikada
nije virnuo. Poljakov je za konak dobio - šupu s ovcama, na slami; obaveza
- da bude lični rob četiri predsednikove žene, sluga u domaćinstvu svake,

3 D e o V , glava 5.
* 9 0 kopejki p osle denom inacije rublje.

293
u šta je ulazilo i iznošenje noćnih lonaca. Šta je preostajalo Poljakovu? Da
pođe s pašnjaka da se žali? Ne samo da nije imao na čemu, no bi to još
značilo i b e k s t v o - 2 0 godina robije. Na pašnjaku nije bilo nijednog
Rusa. Prošlo je nekoliko meseci do dolaska poreskog inspektora Rusa.
Ovaj se zaprepastio kada je čuo žalbu Poljakova i uzeo je na sebe da preda
njegovu pismenu žalbu u rejon. Z a tu žalbu, kao za gnusnu klevetu
sovjetske vlasti, Poljakov je dobio novu logorsku kaznu, i pedesetih godinu
je srećno odležavao u Kengiru. Činilo mu se kao da se o slo b o d io ...
Mi još nismo sigurni da je ovaj »turgajski rob« bio i najobespravljeniji
prognanik našeg progonstva.
Ne može se bez ograda reći ni da progonstvo ima nad logorom
prednost stabilnog života, kao neke vrste okućenja (dobro ti, rđavo ti - na
jednom si mestu, bićeš na njemu i sutra, niko te neće poterati na etapu).
Bila to etapa ili ne bila, ali uvek može da se sruči neobjašnjivo neumitno
prebacivanje od strane kom andanture, iznenadno zatvaranje punkta ili
celog rejona za progonstvo; ovakvih slučajeva se ljudi sećaju u razna
vrem ena i u raznim mestima. A naročito u vreme rata - budnost: svi
prognani u rejonu Tajpak da se za dvanaest sati pripreme! I, put za uši za
rejon Džembetinski! I sve tvoje kukavno domaćinstvo, sve ono što si
stekao, siroto ali, o, kako samo potrebno, i krov što je prokišnjavao ali si ga
opravio - ostavljaj sve, napuštaj sve, ubogi goljo! Nećeš crći, opet ćeš
steći!. ..
I pri svoj prividnoj opuštenosti života (nema stroja, svako ide kako
hoće, nem a zbora ni zbornog mesta, nem a skidanja kape, nem a zatvaranja
noću spoljnim katancim a), progonstvo ima svoj sopstveni režim. Negde
blaži, negde stroži, ali svuda opipljiv, sve do 1953. godine, kada je počelo
sveopšte popuštanje.
Na prim er: u mnogim mestima, prognani nisu imali pravo podnošenja
žalbi sovjetskim ustanovam a u vezi s građanskim pravima bez posredstva
kom andanture koja je jedina bila nadležna da odluči da li će žalbu proslediti
ili je zaustaviti.
N a svaki poziv oficira iz kom andanture prognani je m orao ostaviti bilo
koji posao, bilo šta da radi i javiti se. Oni koji poznaju sovjetski život znaće
da li je prognani mogao da ne izvrši neku ličnu (koristoljubivu) molbu
oficira.
Oficiri kom andanture, po svom položaju i pravima, teško da su imalo
ustupali logorskima. N aprotiv, oni su imali manje brige: ni žice, ni straža, ni
potera za beguncima, ni izvođenje na rad, ni hranjenja i odevanja te rulje.
D osta je dva puta mesečno zabeležiti prijavljivanje i, s vremena na vreme,
onima koji se ogreše »oformiti« dokumentaciju u skladu sa zakonom. Bila
su to ohola, lenja, utovljena (potporučnik kom andanture dobijao je 2000
rubalja mesečno) i, stoga, u ogromnoj većini opaka stvorenja.
Bekstava, u pravom značenju, iz sovjetskog progonstava nije mnogo
poznato: dobitak na građanskim slobodama što bi tako bio ostavaren nije

294
bio prevelik: sa skoro istim pravima živeli su tu, oko njega, u mestu,
i slobodni. Nije to više bilo ono carsko vreme kada se bekstvo iz progonstva
moglo lako pretvoriti u emigraciju. A kazna za bekstvo - ozbiljna. Izricalo
ju je OSO. D o 1937, ono je davalo najviše što je moglo - pet godina logora,
posle 37. - deset. A posle rata, prem a nikada obznanjenom ali svima
znanom i neumoljivo primenjivanom novom Zakonu - dvadeset godina
robije za bekstvo iz mesta progonstva! Surovost bez ikakve srazmere.
K om andanture su svaka za sebe uvodile sopstvena tumačenja šta da se
sm atra, šta ne sm atra bekstvom , gde je ona zabranjena crta preko koje
prognanik ne sme preći, može li se poći po drva ili gljive. Tako je
u Hakasiji, u rudarskom naselju Ordžonikidzevsko, postojala ovakva
odluka: odlazak naviše (u planine) - samo narušavanje discipline, znači: pet
godina logora; odlazak naniže prem a železničkoj pruzi - bekstvo: dvadeset
godina robije. I to neoprostivo popuštanje toliko se bilo ukorenilo da je
grupa prognanih Jerm ena, kada je, dovedena do očajanja, pošla u rejonski
centar da se žali na samovlašće rudničke uprave - prirodno, bez dozvole
kom andanture - dobila za to bekstvo samo po šest godina.
E to, ta su se odsustvovanja iz nesporazum a najčešće kvalifikovala kao
bekstva. I još naivne odluke starih ljudi, koji nisu mogli da razumeju
i usvoje naš ljudožderski sistem.
N eka G rkinja, koja je već bila prevalila osamdesetu, bila je krajem
rata prognana iz Simferopolja na U ral. Kada se rat završio i sin joj se vratio
u Simferopolj, ona se, prirodno, vratila kod njega i tu tajno živela.
Č etrdeset devete, kada joj je već bilo 87 godina (!), uhvaćena je, osuđena
na 20 godina robijaškog rada (87 + 20 = ?) i etapirana u Ozjorlag. - Druga
takva starica, takođe G rkinja, zabeležena je u džambuljskoj oblasti. Kada
su Grci progonjeni s K ubana, bila je uzeta skupa s dve odrasle ćerke, dok je
treća, udata za Rusa, ostala na Kubanu. Živela starica, živela u progonstvu,
pa rešila da pođe da umre kod one ćerke. »Bekstvo«, robija, 20 godina!
- U K ok-Tereku bio je s nam a fiziolog Aleksej Ivanovič Bogoslovski.
Potpao je pod »A denauerovu« amnestiju 1955, ali ne do kraja: ostavljeno
mu je progonstvo, nezakonito. On se dao na pisanje žalbi i molbi, a sve to
dugo, predugo traje, a u m eđuvrem enu mu je u Permu majka, koja ga već
14 godina, od početka rata i zarobljeništva, nije videla, gubila vid i maštala
da bar na samrtnoj postelji vidi sina. Rizikujući robiju, Bogoslavski je
odlučio da pođe na nedelju i vrati se nazad. Izmislio je službeno putovanje
na daleke pašnjake u pustinji, a seo na voz za Novosibirsk. U rejonu,
njegovo odsustvo nije zapaženo, ali je budni taksista u Novosibirsku
podneo operativcim a prijavu protiv njega i oni su došli da provere isprave.
Nije ih im ao, m orao je reći istinu. Vratili su ga u naš zatvor od nabijene
zemlje u K ok-Tereku, počela je istraga, a iznenada je došlo i tumačenje da
ne podleže progonstvu. Samo što je bio pušten, požurio je majci. Kasno, na
žalost.

295
 V eom a bismo jako osiromašili sliku sovjetskog progonstva ako ne
bismo podsetili da je u svakom rejonu, nad prognanim a budno bdelo
operativno odeljenje, pozivalo prognane na razgovore, vrbovalo, skupljalo
dostave i koristilo ih za prišivanje novih kazni. Jer je kad-tad dolazilo vreme
da prognana ljudska jedinka m onotonu prognaničku nepokretnost zameni
veselom logorskom gužvom na malom prostoru. Drugo tegljenje - nova
istraga i nova kazna bilo je za mnoge prirodan završetak progonstva.
Trebalo je da Petar Viksne dezertira 1922. godine iz reakcionarne
buržoaske letonske armije i utekne u slobodni Sovjetski Savez, pa da
u njemu, 1934, zbog prepiske s rodbinom u Letoniji (kojoj onamo nije falio
ni mali prst) bude prognan u Kazahstan, da ovde ne padne duhom, da kao
neum orni prognani mehaničar depoa Ajaguz postane stahanovac, da 3.
decem bra 1937. bude izvešen plakat: »Ugledajte se na druga Viksne!«, da
bi 4. decem bra drug Viksne bio upućen na drugo tegljenje, s kojeg mu nije
bilo suđeno da se vrati.
Druga zatvaranja u progonstvu, isto kao i u logoru, nisu nikad
prestajala, višima je trebalo pokazati budnost operčekista. Kao i svuda,
prim enjivane su usiljene metode, koje su pomagale zatvoreniku da što pre
shvati i prihvati svoju sudbinu (Civiljko u Uraljsku 1937. godine - 32 dana
i noći stroge ćelije i šest izbijenih zuba). Ali su nastajali i posebni periodi,
kao 1948. godine, kada je na celo progonstvo bačena gusta mreža i za logor
kupljeni ili svi odreda, kao u Vorkuti (»Vorkuta postaje proizvodni centar,
drug Staljin je dao naređenje da se ona očisti«), ili svi muškarci, kao na
drugim mestima.
Ali i za one što nisu išli na drugo tegljenje, »kraj progonstva« je bio
u magli. Tako na Kolimi, gde se i »oslobođenje« iz logora sastojalo samo
u prelasku od logorske straže do specijalne kom andanture, kraja progon­
stva tako reći nije bilo, jer nije bilo izlaska s Kolime. A ko je i uspeo da se
u kratkim razmacima, kada se to dozvoljavalo, dočepa »kopna«, m ora d a je
na jednom proklinjao svoju sudbinu: svi su oni na »kopnu« dobijali drugu
logorsku kaznu.
Senka operček odeljenja se stalno nadvijala nad i bez toga neveselo
prognaničko nebo. Pod okom operativca, uz otkucavanje cinkaroša, uvek
na sm rtonosnom radu, u crnčenju za parče hleba deci - prognanici su živeli
isprepadano i zatvoreno, vrlo razjedinjeno. Nije bilo onih zatvorskih
i logorskih dugih razgovora, nije bilo ispovedi о doživljenom.
Z ato je teško skupljati kazivanja о životu u progonstvu.
Nije ni fotografija, ili jeste malo, ostavilo naše progonstvo: ako je
fotografa i bilo, oni su snimali za dokum enta - za kadrove i specijalne
jedinice. D a se okupi grupa prognanih, pa još da se fotografiše - šta je to?
Kako to? To je istoga časa prijava u GB: evo vam, izvolite samo, naša
ilegalna antisovjetska organizacija. Svi će, po snimku, biti pokupljeni.

296
 Postoji ipak, jedna skromna fotografija (i čak se pojavila u zapadnom
izdanju4) i na njoj sve poznati: Marija Spiridonova, Izmajlovič, Majorov,
Kahovska - u sovjetskim prnjam a, skupili se u sebe, potuljeni, pokunjeni.
Kuda se dela njihova stara neukrotivost? Zašto ne jure konspirativno
u prestonicu? Zašto ne pucaju u neprijeteje naroda? Zašto ne bacaju
bo m b e?. . .
Naše progonstvo nije ostavilo fotografije —znate, one grupne i vesele:
treći s leva Uljanov, drugi s desna Kržižanovski. Svi siti, svi čisto odeveni,
ne znaju za rad i oskudicu; ako su s bradicom —s odnegovanom, ako sa
šubarom - od odličnog krzna.
O nda su, deco moja, bila vrlo mračna v re m e n a ...

4 I.S tein b erg: S piridon ova, M ethuen & С о, Ltd, L ondon, 1935.

297
 Glava 4

NARODI U PROGONSTVU

Istoričari bi nas mogli ispraviti, ali prosečno naše ljudsko pamćenje

nije zadržalo ni iz XIX, ni iz X V III, ni iz XVII veka neko masovno nasilno
preseljavanje naroda. Bila su kolonijalna pokoravanja - na okeanskim
ostrvim a, u Africi, u Aziji, na Kavkazu, pobednici su osvajali vlast nad
dom orodačkim stanovništvom, ali, zbog nečega, nerazvijenim glavama
kolonizatora nije padala pomisao da to stanovništvo odvoje od iskonske
njegove zemlje, od njegovih pradedovskih domova. Možda bi izvoz Crnaca
za am eričke plantaže mogao biti nešto slično i presedan, ali to nije bilo delo
zrelog državnog poretka, nego pojedinačnih hrišćana - trgovaca robljem,
u čijim grudim a je neočekivano uskipelo sirovo koristoljublje i koji su se,
svako za sebe, bacili na lov, obm anu i kupovinu Crnaca, jednog po jednog,
ili u desecima.
Trebalo je da grane nada civilizovanog čovečanstva - XX vek, i da se
na osnovu Jedino Istinitog Učenja do kraja razradi nacionalno pitanje, da bi
najveći specijalist u tome dobio patent potpunog iskorenjivanja naroda
putem njihovog progonstva u roku od četrdeset osam, dvadeset četiri, pa
i jedan i po sat.
N aravno, to ni Njemu samome nije tako odjednom postalo jasno.
Jednom se on čak neobazrivo izrekao: »Nije bilo i ne može biti da neko
u SSSR-u bude progonjen zbog nacionalne pripadnosti.«1 Dvadesetih
godina, svi nacionalni jezici se ohrabruju, Krimu se bez prestanka trubi da
je tatarski pa tatarski, postoji čak i arapsko pismo, i svi natpisi su na
tatarskom .
Pa ispalo - g rešk a. ..
Čak i pošto je proturio ispod žrvnja veliko mužičko progonstvo, Veliki
K orm ilar nije mogao shvatiti kako će to biti lako da se primeni na narode.
I iskustvo njegovog državničkog brata H itlera u istrebljavanju Jevreja
i Cigana došlo je kasnije; baćuška-Staljin se bio još ranije zamislio nad ovim
problem om .
Ostavimo li po strani Veliku Kugu, sve do progonstva naroda, naše
sovjetsko progonstvo, prem da je i obrtalo s kojom stotinom hiljada, nije se

1 Сталин: С очи нени я [D ela], M oskva 1 9 5 1 , t. 13, str. 258.

298
 ipak moglo uporediti s logorima, nije bilo onoliko slavno i zamašno da bi
istorija ušla u njegovu brazdu. Bilo je preseljenih progonstvom (sudski), bilo
administrativno prognanih (vansudski), ali su i prvi i drugi bili samo
jedinke, s prezim enim a, godinama rođenja, članovima po kojima su okriv­
ljeni, snimcima spreda i iz profila, i jedino su mudri i strpljivi i ni na šta
gadljivi Organi znali od ničega stvoriti nešto, od rasturenih porodica
- m onolitne rejone prognanih.
Koliko se tek posao progonjenja unapredio i ubrzao kada su u progon­
stvo poterani speciseljenici*! Dva prva term ina nam dolaze od cara, a ovaj
je čistokrvni sovjetski. Z ar upravo od ovog prefiksa spec- ne počinju tako
nam drage sintagme: specijalno odeljenje, specijalni sanatorijum. U godini
Velikog Prelom a kao speciseljenici su označeni »raskulačeni«, što se poka­
zalo kao daleko tačnije i elastičnije, jer je oduzimalo povod za osporavanje:
»raskulačivani« nisu isključivo kulaci, a »speciseljenik« - kako da se za
njega uhvatiš?
I evo - Veliki O tac naređuje da se ta reč upotrebljava za prognane
narode.
Nije ni O n došao odjednom do tog otkrića. Prvi eksperim ent je bio
vrlo pipav: godine 1937, nekoliko desetaka hiljada sumnjivih Korejaca od
izlapelog starca do drečavog dojenčeta, s ponešto uboge imovine - kako da
se u m om entu suočenja s japanskim imperijalizmom i uoči Halhin-Gola
veruje ovim crnpurastim kosookim sugrađanima? - bilo je nečujno ali brzo
prebačeno s Dalekog Istoka u Kazahstan. Tako brzo da su prvu zimu
proveli u kućama od ćerpiča bez prozora (odakle toliko stakla!) i tako
nečujno da niko, osim suseda Kazahstanaca, nije saznao za to preseljava­
nje, niko u zemlji о tom e pisnuo, niko od inostranih dopisnika zucnuo. (Eto
zbog čega sva glasila moraju biti u rukam a proletarijata.)
Prim er se dopao. I zapamtio. 1 1940. godine isti postupak bi primenjen
u okolini kolevke revolucije, Lenjingrada. Ali ne noću i ne pred uperenim
bajonetim a, već pod vidom »svečanog ispraćaja« u Karelo-Finsko (osvo­
jenu malo pre toga) Republiku. U po bela dana, pod vijorenjem crvenih
zastava i uz limene zvuke orkestara, upućivani su Finci i Estonci iz okoline
Lenjingrada da osvajaju nove rodne zemlje. Pošto su zavedeni dublje (o
sudbini partije od 600 ljudi kazuje V. A .M .), oduzete su svima lične karte,
opkoljeni lancem straže i povedeni dalje, prvo crvenom kompozicijom za
stoku pa šlepom. Iz odredišne luke u dubini Karelije upućivani su kao
»pojačanje kolhozima«. Tako su se, jer su bili svečano ispraćeni, sasvim
slobodni građani - potčinili. Samo su 26 buntovnika, od kojih i kazivač,
odbili da pođu, i više od toga - nisu predali lične karte! - »Biće mrtvih!«
- upozorio ih je prispeli predstavnik sovjetske vlasti - Sovnarkoma Karelo-
Finske SSR. - »Pucaćete iz mitraljeza?« - dobacili su mu. Šašavci jedni,
zašto baš m ora iz mitraljeza? Z ar nisu bili u gomili usred obruča, bila bi

* U originalu: спецпереселенцы .

299
i samo jedna cev dovoljna (i niko о tih dvadeset šest Finaca ne bi sačinio
poemu*. Ali je neko čudno mekuštvo, nesnalažljivost i neumešnost omelo
da se preduzm e takva m udra mera. Pokušavano je da se razjedine, pozivani
pojedinačno kod opera - a oni, svih 26, zajedno se odazivali na poziv.
I njihova uporna šašava hrabrost je pobedila! - lične karte su im ostavljene,
obruč skinut. Tako su oni izvojevali da ne pođu u kolhoznike ili u prognane.
M eđutim , to je izuzetak; ostalo mnoštvo je predalo lične karte.
Sve su to bile samo probe. Tek u julu, 1941, došlo je vreme da se
m etoda ispita u punom hodu: trebalo je da se A utonom na, naravno
izdajnička, R epublika Povolških Nemaca (s njenim glavnim gradovima
Engeljs i M arksštat) za nekoliko dana počisti i zavrljači nekud dalje na
Istok. Ovde je po prvi put bila prim enjena, u svoj čistoti, dinamična m etoda
progonstva celih naroda; utoliko lakše i plodotvornije se pokazalo korišće-
nje samo jednog ključa - nacionalnog - umesto svih tih istražnih postupaka
i pojedinačnih odluka na ime svake osobe. I kada su uzimani Nemci iz
drugih delova Ruske Federacije (a skupljani su svi), nisu mesnom NKVD
za to trebale nikakve velike škole da bi razlučio ко je neprijatelj а ко
prijatelj. Čim mu je prezime nemačko - drž’!
M etoda je oprobana, uhodana i od sada će neumoljivo biti šćapnuta
svaka nacija na koju je ukazano kao na izdajničku, koja je osuđena da
nestane, i svaki put sve veštije: Čečeni, Inguši, Karačajevci, Balkari,
Kalmici, Kurdi, krimski Tatari i, na kraju, kavkaski Grci. M etod je zato
posebno dinamičan što se odluka Oca N aroda obelodanjuje narodu ne
u obliku brbljivog sudskog procesa, nego u vidu ratne operacije savremene
motorizovane pešadije: naoružane divizije uđu noću na teritoriju osuđenog
naroda i zauzmu ključne pozicije. Prestupnička nacija se budi - i vidi obruč
od mitraljeza i autom ata oko svake neseobine. D a se dvanaest sati (samo,
to je prem nogo, stoje točkovi m otopešadije, Krimu će biti ostavljeno samo
dva, pa i samo sat i po) da bi svako mogao uzeti ono što može poneti
u rukam a. I odm ah svak seda na karoseriju kamiona kao uhapšenik,
podvivši noge pod sobom (starice, majke s dojenčadima —sedi!, dva puta se
samo u vodenici zbori!) - i kamioni pod stražom polaze na železničku
stanicu. Tu ih čekaju vagoni za stoku da ih povezu na odredište. A onde se
može desiti da povuku, kao burlaci, splavove na konopim a uz struju
150-200 kilom etara u divlju šumu (iznad Kologriva), dok na splavovima
leže nepokretni starci sedih brada (krimski Tatari uz reku Unžu, ta severna
blata su kao naručena za njih).
Ovo je sigurno iz vazduha, ili s visokih planina, izgledalo veličan­
stveno: zabrektalo od m otora čitavo krimsko poluostrvo (samo što je
oslobođeno, april je 1944) i stotine zm ija-autokolona popuzalo, uzmilelo po
pravim , po strmim putevima. Tam an voćke bile procvetale, tam an Tatarke
počele prenositi iz toplih leja u bašte rasad slatkog luka. Tam an počinjalo

* A luzija na bakinske »kom esare«.

300
 sađenje duvana. (I tu se završilo. I na mnoge godine iščezao krimski
duvan). A utokolone nisu prilazile naseljima, ostajale su na raskrsnicama
puteva, a za to vreme su sela stavljana u obruč specijalnih jedinica. Bilo je
naređeno da se na raspolaganje ostavlja sat i po, ali instruktori su to
skraćivali na 40 m inuta - da bi se posao što brže obavio, da se ne bi
zakasnilo na zborno mesto i da bi u selu ostalo što više razbacanih stvari za
odeljenje za sondiranje što je nailazilo za specijalnom jedinicom. Sela koja
bi se usprotivila, kao Ozenbaš kod Bjuik-jezera, morala su da budu spaljena
do temelja. A utokolone su Tatare odvozile na stanice, gde bi oni danima
i noćima zatvoreni u kompozicijama kukali i pevali tužne pesme о ra­
stanku.2
Potpuna jednoobraznost - eto prednosti proganjanja nekog naroda
u je d a n mah! Nikakvih pojedinačnih slučajeva! Nikakvih izuzimanja, ličnih
protesta! Svi pokorno idu, jer idemo i ja, i ti, i on. Idu ne samo sva godišta
i oba pola, idu i oni što su u majčinoj utrobi, i oni što još nisu začeti, jer im
bi suđeno da se začnu pod kandžom istog tog D ekreta i da, uprkos
prevaziđenom članu 35 Krivičnog zakonika, za koji niko više i ne haje
(»progonstvo se ne može upražnjavati na licima mlađim od 16 godina«), od
prvog dana rođenja, samo što pomole glavu na ovaj svet, budu specijalni
iseljenici, večni prognanici. A njihovo punoletstvo, njihovih 16 godina, biće
označeno jedino time što će tada početi da se javljaju u kom andanturu.
I ono što je ostalo za njima - širom otvoreni, još topli domovi
i razbacane stvari, sav im etak stečen za deset, za dvadeset pokoljenja - i to
na isti, jednoobrazan način pada što u ruke operativaca kaznenih organa,
što državi, što susedima iz srećnije nacije, i niko neće napisati žalbu ni za
kravu, ni za nam eštaj, ni za posuđe.
Jednoobraznost ide dotle da tajni D ekret ne štedi čak ni članove
Partije kad su pripadnici te nevaljale nacije. Ne treba, prem a tom e, ni
partijske knjižice proveravati, još jedna olakšica! A te komuniste obavezati
da u novom mestu tegle za dvojicu - i sve će biti da ne može bolje.3
Pukotinu u jednoobraznosti stvarali su samo mešoviti brakovi (nije
zaludu naša socijalistička država uvek protiv njih). Prilikom progonstva
N em aca, pa zatim G rka, takvi supruzi nisu progonjeni. No, to je unosilo
veliku zbrku i u mestima koja su, navodno, bila očišćena ostavljalo žarišta
zaraze. (Kao one stare Grkinje što su se vraćale da umru kod dece.)

2 Š ezd esetih godina X IX veka plem stvo i administracija tavridske gubernije tražili su potpuno
iseljenje krimskih Tatara u Tursku. A leksandar II to nije prihvatio. G odine 1 9 4 3 , isto to je tražio
gaulajter Krima. H itler nije prihvatio.
3 R azu m e se , sve obrte sudbine ne m ože predvideti ni Mudri Kormilar. D vad eset devete
isterivani su s Krima tatarski kneževi i ugledni ljudi. T o je rađeno u blažem obliku nego u Rusiji: oni
nisu hapšeni, sami su odlazili u Srednju A ziju. T am o, kod srodnog stanovništva, on i su, m alo-pom alo,
uhvatili korena, uznapredovali. Kroz 15 godina ovam o je dograbuljan sav radni tatarski narod! Stari
znanci su se našli. Jedino što su sada oni iz radnog naroda bili izdajnici i prognanici, dok su bivši kneževi
zauzim ali važna m esta u sovjetskoj administraciji, m nogi i u Partiji.

301
 Kuda su progonjene nacije? Rado i mnogo u Kazahstan, gde skupa
s običnim prognanicima čine dobru polovinu Republike, tako da bismo je
sada vrlo lako mogli nazvati Kaze&stan. Ali nisu u deobi rđavo prošli ni
Srednja Azija, Sibir (mnoštvo Kalmika je pomrlo na Jeniseju), Severni U ral
i sever evropskog dela RSFSR.
D a li da progonstvo žitelja iz pribaltičkih republika smatramo kao
progonstvo naroda? Ono ne zadovoljava formalni uslov: nisu prognani svi
odreda, narodi kao da su ostali na mestu (preblizu su Evropi; da nije tako,
druga bi bila!). Izgleda kao da su ostali; međutim , uveliko su proređeni.
Njihovo čišćenje je počelo rano: još 1940, odmah pošto je naša vojska
ušla u te republike, pa i pre nego su ti srećni narodi jednodušno glasali za
ulazak u Sovjetski Savez. Počelo je od oficira. Treba samo zamisliti šta je za
m lade države predstavljala njihova prva (i poslednja) generacija sopstvenih
oficira: suštu ozbiljnost, odgovornost i energiju nacije. Još kao gimnazijalci
u snegovima kod Narve* učili su kako da još neočvrslim grudima brane još
neočvrslu domovinu. Sada su to zgusnuto iskustvo i energija sasečeni
jednim zamahom kose, to je bila najnužnija priprem a za plebiscit. A bio je
to i provereni recept - zar se to isto nije nekada radilo u samoj matici,
u Savezu? U ništite nečujno i hitro one što bi mogli stati na čelo otpora, pa
zatim one koji mogu buditi mišlju, govorom, knjigom. Posle toga, narod
jeste tu, a opet - naroda nema. Mrtvi zub spolja izgleda u prvo vreme
potpuno kao da je živ.
Samo, 1940. godine, za baltičke zemlje to nije bilo progonstvo - bili su
to logori, a za ponekoga i streljanja u popločanim dvorištima zatvora.
H vatalo se i 1941. prilikom odstupanja, onoliko koliko se moglo, hvatani su
ljudi imućni, istaknuti, važni, i terani sa sobom kao skupoceni trofeji, pa
odbacivani kao đubre na smrznutoj zemlji Arhipelaga (kupljenje se obav­
ljalo obavezno noću; 100 kg prtljaga na porodicu; glava porodice se od
samog hapšenja odvaja u zatvor i uništava). Zatim se u toku celog rata,
pretilo (preko radija) pribaltičkim zemljama bespoštednom odmazdom.
Č etrdeset četvrte, pretnje su ostvarene - zatvaralo se i zamašno i gusto.
M eđutim , ni ovo još nije bilo masovno progonstvo naroda.
Glavno progonstvo pribaltičkih naroda sručilo se 1948. godine (nepo­
korni Litvanci), 1949. (sva tri naroda) i 1951. godine (još jednom Litvanci).
Tih istih godina pročešljavana je i Zapadna U krajina; njeno poslednje
progonjenje desilo se isto tako 1951. godine.
Nekoga je Generalisimus imao nam eru da protera 1953. godine?
Jevreje? I još koga? Šta je smerao - nikad nećemo saznati. Ja, na primer,
sve nekako mislim da je Staljin goreo od žeđi da svu Finsku protera uz
Kinu, ali mu se to nije dalo ni 1940, ni >1947 (pokušaj državnog udara
u Lejnu). Našao bi on malo mesta s one strane U rala i za Srbe i za
peloponeske G rke.

* B itka za n ezavisnost Estonije 1918/19.

302
 Da je ovaj četvrti stub Avangardnog Učenja ostao bar još desetak
godina - ne bismo više mogli prepoznati etničku kartu Evrope, došlo bi do
velike protivseobe naroda.

Koliko je naroda bilo prognano, toliko će se jednog dana epopeja

napisati о napuštanju rodne grude i о sibirskom uništenju. Oni će sami
ispričati sve što su doživeli, nije naše da о tome govorimo, ni da ih
preduhitravam o.
Ali, da bi čitalac bio ubeđen da se radi о istoj zemlji progonstva što ju
je upoznao, о istom prljalištu što čini deo Arhipelaga, poći ćemo malo za
pribaltičkim narodim a u progonstvo.
Progonstvo pribaltičkih naroda nije se vršilo nipošto kao nasilje nad
vrhovnom voljom naroda, nego isključivo kao njeno izvršenje. U svakoj od
tri republike doneta je slobodna odluka sovjeta ministara te republike (u
Estoniji 25. novem bra 1948) о progonstvu određenih kategorija sunarođ-
nika u tuđi daleki Sibir, i to na v e č i t о , da se nikada više ne vrate na
rođenu grudu. (K tom e se jasno vidi nezavisnost pribaltičkih vlada, i koliko
su im bili pokidali živce ti nevaljalci i nikogovići od sugrađana.) Te
kategorije su bile: a) porodice već osuđenih (malo je bilo što očevi crkavaju
u logorima, trebalo im je i seme zatreti); b) imućni seljaci (što će ubrzati već
planiranu kolektivizaciju pribaltičkih republika) i svi članovi njihovih poro­
dica (studenti u Rigi su hvatani iste noći kad i njihovi roditelji na salašu); c)
ljudi lično istaknuti i važni, oni koje češalj četrdeset prve i četvrte nije bio
zahvatio; d) naprosto neprijateljski raspoložene porodice koje nisu blago­
vrem eno umakle u skandinavske zemlje, ili porodice koje su bile lično
nesimpatične mesnim aktivistima.
Te odluke, da ne bi naškodile dostojanstvu naše zajedničke velike
domovine i da ne bi bile na radost dušmanima na Zapadu, nisu objavljivane
u štam pi, nisu obznanjivane u republikam a, nisu čak s njima upoznavani ni
prognani sve dok ne bi stigli na odredište, kod sibirskih kom andantura.
Organizacija progonstva tako se bila usavršila od vremena korejskog
pa i krim sko-tatarskog progonstva, toliko dragocenog iskustva uopšteno
i usvojeno da se više nije računalo ni na dane ni na sate, već na minute. Bilo
je ustanovljeno i oprobano da je sasvim dovoljno dvadeset-trideset minuta
od prve lupe na vratima .do m om enta kad posledrija peta pređe rodni prag
i uputi se u pomrčinu prem a kamionu. Za to kratko vreme probuđena
porodica je uspevala da se obuče, da shvati da ide u večito progonstvo, da
potpiše ceduljicu da se odriče svih imovinskih potraživanja, da pokupi decu
i stare, da prikupi zavežljaje i da napusti kuću. (S ostavljenom imovinom
nije dolazilo ni do kakve zbrke. Pošto bi straža otišla, došli bi predstavnici
poreske uprave i sačinili popis za konfiskaciju, na osnovu kojeg se kasnije
imanje prodavalo u korist države a posredstvom komisionih radnji.
Nemamo osnova da im prebacujem o da su pri tom uzimali ponešto pod

303
pazuh ili tovarili »na slepi kolosek«. To i nisu morali, bilo je dovoljno da se
napiše još jedna priznanica više komisionu, i svaki predstavnik narodne
vlasti mogao je sasvim zakonito odneti kući bilo koju stvar po simboličnoj
ceni.)
Šta se moglo shvatiti za tih 2 0 -3 0 minuta? Kako odrediti i izabrati ono
što je najnužnije? Poručnik koji je progonio jednu porodicu (babu od 75
godina, majku od oko 50, ćerku od 18 i sina od 20) posavetovao je:
»Obavezno uzmite šivaću mašinu!« Kako bi to nekom e palo na pam et? Ta
šivaća mašina je kasnije hranila porodicu.4
U ostalom , brzina je ponekad bila od pomoći i nesrećnicima. Prohuji
vihor - prođe opasnost. I iza najgušće metle ostane ponešto. Koja bi se od
žena snašla da se zaturi za koji dan, da se ne vrati kući, posle toga se samo
javi u poresku upravu, zamoli da joj se skine plom ba sa stana, i oni - šta
mislite? - skinu pečat. Vrag te nosio, živi do idućeg dekreta.
U malim vagonima za stoku, u kojima se prevozi 8 konja ili 32 vojnika,
ili 40 zatvorenika, prognanih Talinaca je voženo po 50 i više. Zbog žurbe,
vagoni nisu bili priprem ljeni za tu nam enu a nije se odmah dozvolilo da se
probuše rupe. Kibla - stara kofa - odmah bi se napunila, izlila i prskala po
stvarima. Ovi dvonogi sisari bili su od prvog minuta prim orani da zaborave
na razlike između žene i muškarca. Bili su dan i po zatvoreni, bez hrane
i vode, um rlo je jedno dete. (A mi smo sve to nedavno čitali, zar ne? Dva
poglavlja pre, dvadeset godina ranije - i opet ista s tv a r...) Dugo su stajali
na stanici Julem iste, dok se napolju trčalo i udaralo u vagone, pokušavalo
da se nekom e predaju stvari i hrana. Ti su terani. A zaključani - gladovali.
I gole ih čekao Sibir.
U putu su im počeli izdavati hleb, na nekim stanicama - supu. Put za
sve kompozicije bio je dalek: u novosibirsku, u irkutsku oblast, u Krasno-
jarsku Pokrajinu. Samo u Barabinsk pristiglo je 52 vagona Estonaca.
Šta može održati ljude na takvom očajnom putovanju? Nada, koju ne
donosi vera, nego mržnja: »Uskoro će njima crni petak. Ove godine će rat,
i mi najesen —nazad!«
Niko ko norm alno živi, ni u zapadnom ni u istočnom svetu, ne može
da shvati, podeli, niti da oprosti možda to tadašnje raspoloženje iza
rešetaka. Pisao sam već da smo i mi u to verovali, i žedno to iščekivali tih
godina - četrdeset devete i pedesete. Tih godina zapljusnula je nepravda od
uređenja, od dvadesetpetogodišnjih kazni, od ponovnih povrataka na A rhi­
pelag do očigledno nepodnošljive tačke, kada sve može eksplodirati, kada
nikakve straže ni vojske ne pomažu. (Ili, da uopštimo: kad je režim
nem oralan, podanici su slobodni od svake obaveze prem a njem u.) Koliko
treba da je život osakaćen da bi hiljade hiljada po ćelijama, po crnim

4 Ti stražari - šta su oni i koliko shvatali od onoga što rade? Mariju Sumberg terao je
u p rogonstvo sibirski vojnik s reke Čulim . O n se uskoro dem obilisao i - našao je kod svoje kuće. Zinuo
je od radosti, iskrene i prostodušne: »T eto, sećate li me s e ? « ...

304
m aricam a, po vagonima, vapilo za sveuništavajućim atomskim ratom kao
jedinim izlazom ?!. ..
Niko nije plakao. M ržnja suši suze.
Još na nešto su, putem , mislili Estonci: kako će ih dočekati sibirski
narod? Č etrdesete su Sibirci gulili preseljene građane pribaltičkih zemalja:
budzašto im pelešili stvari, uzimali bundu za pola kofe krompira. (Kako
smo onda bili goli, ljudi iz pribaltičkih republika su nam stvarno ličili na
b u ržu je. .. )
Sada, četrdeset devete, po Sibiru je rastrubljeno da im dovode okorele
kulake. A li, ti kulaci su iz vagona ispadali iznureni i u dronjcima. Na
sanitarnim pregledim a, ruske sestre su se čudile koliko su te žene mršave
i jadno obučene, bez čiste krpe - ni dete da umotaju. Došljaci su razaslani
po obezljuđenim kolhozima, gde su im kolhoznice, krišom od vlasti, nudile
što su imale: neko kvarat-dva mleka, neko lepinje od cvekle ili od vrlo lošeg
brašna.
Estonke bi tek tada zaplakale.
Samo, ne zaboravimo, bio je tu i komsomolski aktiv. Komsomolci su
bili ozbiljno primili к srcu da su im došli fašistički izrodi (»Sve vas treba
u vodu!« - dobacivali su), i to još koji neće da rade i nezahvalni su zemlji
koja ih je oslobodila od buržoaskog ropstva. Komsomolci su postali nadzor­
nici nad prognanim a, nad njihovim radom. Sa zadatkom: na prvi pucanj
- pojuri u poteru!
Na stanici Ačinsk došlo je do smešne zbrke: vlasti rejona Biriljusi
kupile su od straže 10 vagona prognanih, oko 500 ljudi, za svoje kolhoze na
reci Ćulim i brzo ih prebacile 150km severno od Ačinska. A oni su bili
upućeni (što, naravno, nisu znali) - u upravu rudnika Šarala u Hakasiji.
U prava je čekala svoj kontingent, a kontingent je bio istresen u kolhoze,
koji su prethodne godine dobili po 200 grama žita za trudodan. Ovog
proleća nije im ostajalo ni hleba, ni krom pira, sela je zaglušivala gladna rika
krava, krave su kao divlje jurile na polusagnjilu slamu. Stoga kad je kolhoz
novopridošlim a izdao po kilogram brašna po osobi za nedelju dana, to se ne
može nazvati ni poganstvom, ni planiranim mučenjem - bio je to potpuno
dostojan avans, zamalo pa jednak budućoj zaradi! Setili su se Estonci svoje
Estonije i z a k u k a li... (Istina, u naselju Polevoj, nedaleko od njih, bili su
am bari puni žita: ono se godinama gomilalo, jer nije išlo s njegovim
prevozom. Ali, to žito je već bilo državno, kolhoz na njega nije imao
nikakvo pravo. N arod uokolo je um irao, a žito iz tih am bara mu nije
davano, žito je bilo državno. Predsednik kolhoza Paškov izdao je jednom
po pet kilograma svakom još živom kolhozniku - i dobio kaznu logora. Žito
je bilo državno, brige i nevolje - kolhozne, i nije zato na ovoj knjizi da
о tom e razbija glavu.)
Na tom Čulimu Estonci su se neka tri meseca koprcali i zabezeknuto
usvajali novo pravilo: kradi ili umri! Već su mislili da će tu zauvek - kad su
ih iznenada, sve, pokupili i poterali u rejon Šarala u Hakasiji (našli
20 Arhipelag Gulag, 3 305
gospodari svoj kontingent). H akasaca je tu bilo tek malo, svako naselje je
bilo od prognanih, u svakom - kom andantura. Svuda okolo rudnici zlata,
bušenje, silikoza. (Velika prostranstva bila su manje Hakasija ili Krasnojar-
ska Pokrajina, a više državno preduzeće »Hakzoloto« ili »Jenisejstroj«,
i pripadala su ne rejonskim sovjetima i komitetima nego generalima jedi­
nica M VD; sekretari rejonskih kom iteta nisu smeli da pisnu pred rejonskim
kom andantim a.)
M eđutim , najgore nije bilo da te pošalju u rudnik. Zlo je bilo da te
silom odrede u »zadruge za zanatsko dobijanje zlata«. Zanatski zlatodobi-
jači! - to zvuči tako zam amno, reč sija zlatnom prašinom. Samo, mi smo
veliki majstori da svaki mogući pojam izopačimo. U te »zadruge« su
uterivani specijalni iseljenici. Upućivani su na rad u okna koje je država,
zbog neisplativosti, bila napustila. U ovim oknima više nije bilo mera
sigurnosti, u njima se voda slivala kao iz vedra. Nemoguće je bilo opravdati
uloženi rad i koliko-toliko zaraditi; ovi ljudi na umoru su jednostavno
upućivani da ližu ostatke zlata što ih je državi bilo žao da napusti. Zadruge
su bile potčinjene odeljenju Uprave za »zanatsko dobijanje zlata«, koje je
znalo jedino da spusti odozgo plan i traži njegovo izvršenje, bez ikakvih
drugih svojih obaveza. »Sloboda« zadruga nije dolazila od države, nego od
državnog zakonodavstva: za njih nije bio predviđen plaćeni godišnji odm or,
nedeljni praznik nije bio obavezan (kao da su pravi zekovi), mogao se
objaviti »stahanovski mesec« bez ijednog nedeljnog odmora. Država, me­
đutim , svoje nije zaboravljala: za neizlazak na rad - sud. Jednom u dva
meseca posećivao ih je narodni sud i mnoge osuđivao na 25 % prinudnih
radova, razlog je uvek mogao biti nađen. »Zanatski dobijači zlata« zara­
đivali su tri-četiri »zlatne« rublje (150-200 Staljinovih) mesečno.
U nekim rudnicima kod Kopjova prognanici nisu dobijali platu
u novcu, nego u bonovima: ako ćemo pravo, i čemu im svesavezni novac
ako se i tako i tako ne mogu slobodno kretati a u rudničkoj prodavnici
mogu da kupuju i za bonove.
U ovoj knjizi već su poređeni logoraši s ruskim kmetovima. Prisetimo
se, ipak, iz istorije Rusije da feudalni položaj nije najteže padao seljacima,
nego fabričkim radnicima. Bonovi za kupovinu isključivo u prodavnici
rudnika živo nas podsećaju na rudnike zlata i fabrike na Altaju. Z a njih
vezano stanovništvo u X VIII i XIX veku je nam erno ulazilo u zločin da bi
kako dopalo robije i lakše živelo. U altajskim rudnicima zlata ni krajem
prošlog veka »radnici nisu imali pravo da odbiju da izađu na rad, čak ni
nedeljom« (!), bili su kažnjavani (poredi s našim prinudnim radovim a),
imali su i oni dućane s lošom robom , s pijanstvom i zakidanjem na meri.
»Ovi dućani, a nikako ne loše eksploatisani rudnici zlata stvarali su glavni
dohodak« eksploatatora zlata (Semjonov-Tjan-Šanski: Rusija, t. X V I), iliti
državnog trusta.
Pedeset druge, mala i krhka H.S. nije izišla na rad po jakom mrazu,
jer nije imala valjenke. Zbog toga ju je rukovodilac zadruge za obradu

306
drveta poslao tri meseca na seču šume - i tamo bez valjenki. Ista je,
u mesecima pred porođajem , tražila da joj se da lakši posao, da ne gura
balvane, i dobila odgovor: ako nećeš - napusti posao. A doktorka - nezna­
lica je za ceo mesec pogrešila datum porođaja i dala joj porodiljsko na dva-
tri dana uoči porođaja. U tajgi vlada M V D - ne traži pravdu, ništa ti ne
vredi!
Samo, sve to još nije ono najcrnje. Najcrnji udes je pogađao tek
specijalne doseljenike što su bili upućeni u kolhoze. Sada se diskutuje (i ne
bez razloga) da li je kolhoz, uopšte uzeto, bio lakši od logora? A šta ako su
kolhoz i logor - isto? To je upravo bio položaj specijalnih doseljenika
u kolhozu. Kolhoz: sledovanje se ne daje, daje se samo sedamsto grama
hleba u vreme setve, i to od polugnjilog žita, s peskom, boje zemlje (mora
da su ambari m eteni). Logor: K PZ - požali se brigadir na svog prognanog
brigadistu u upravi, uprava pozvoni kom andanturi, kom andantura zatvori.
A zarade - od koga one, to ni sam đavo ne može da zna: u prvoj godini rada
u kolhozu, M arija Sumberg je dobila dvadeset grama žita po trudodanu
(ptičica božja više nakljuca po putu!) i po 15 staljinovih kopejki (jednu i po
Hruščovljevu). Z a godišnju zaradu ona je k u p ila ... lavor od aluminijuma.
Pa od čega su onda živeli?! Od pošiljki s Baltika. Jer, njihov narod nije
bio sav prognan.
A Kalmicima - ко je njima slao pakete? Ко krimskim T a ta rim a ...
Prošetajte grobljima, upitajte.
D a li po istim onim odlukam a rođenih baltičkih sovjeta ministara, ili
po sibirskoj principijelnosti, tek prem a baltičkim specijalnim doseljenicima,
sve do 1953, sve dok je O tac bio živ, primenjivana je specijalna direktiva:
nikakve poslove osim teških! Samo kram p, lopatu i pilu! »Vi ste ovde da
naučite da budete ljudi!« I ako bi u proizvodnji neko dobio nešto bolje,
kom andantura bi se umešala, sama bi toga premestila na opšte. Specijalnim
doseljenicima se nije čak dozvoljavalo da kopaju zemlju u bašti do odm ara­
lišta U prave rudnika - da se ne uvrede stahanovci koji u njemu odmaraju.
Čak je kom andant odstranio M. Sumberg s posla čobanice teladi: »Niste
poslani na vikend, idite na sadevanje sena!« Jedva je predsednik uspeo d aje
zaštiti. (O na mu je pre toga spasla telad od malteške groznice. Bila je
zavolela sibirsku stoku, nalazeći je pitomijom od estonske, i krave, koje
niko nikada nije milovao, lizale su joj ruke.)
Desi se da se m ora hitno tovariti žito na šlep - specijalni doseljenici
bez pare dinara rade uzastopce 36 sati (na reci Čulim). Za te tri poludnevice
- dva odm ora od po 20 minuta za obrok i jedan odmor od tri sata. »Ako
nećete - još malo na sever hoćete!« Svalio se starac pod vrećom - komso-
molci-nadzornici ga šutiraju nogama.
Prijavljivanje - svake nedelje. Do kom andanture je nekoliko kilome­
tara? Starici 80 godina? Bacite je na konja i dovedite! Na svakom prijavlji­
vanju svako se upozorava: za bekstvo - 20 godina robije.
20* 307
 D o kom andanture - kancelarija operativnog delegata. I tu te pozi­
vaju. Tu će ti obećati bolji posao. I pripretiti da će ti kćer jedinicu poslati iza
polarnog kruga, daleko od porodice.
A mogu, za njih nem a šta ne mogu. Gde je to njima i kada savest
zadržala ru k u ? . ..
A zadatak: da pratiš te i te. Da skupljaš materijal za hapšenje toga
i toga.
Kad im u kolibu uđe i vodnik iz kom andanture, svi specijalni doselje­
nici dužni su da ustanu i da bez dozvole ne sedaju.

D a nas slučajno čitalac nije krivo razumeo da su specijalni doseljenici

bili lišenih građanskih p rav a?...
A , to ne, to nikako ne! Oni su u celosti zadržali građanska prava!
Lične karte im nisu uzimane. Prava da izlaze na opšte, za sve jednake, tajne
i neposredne izbore nisu bili lišeni. Svečani i veliki trenutak kada, od
nekoliko kandidata, precrtaš sve osim tvoga izabranika, taj trenutak im je,
kao neka svetinja, bio ostavljen. Nije im bilo zabranjeno čak ni da upisuju
zajam (setimo se koliko je samo komunist Djakov patio u logoru zbog toga
što je bio lišen te mogućnosti). I dok su slobodni kolhoznici davali jedva po
50 rubalja, i to s mnogo vike i psovke, od Estonaca je iskamčivano po 400:
»Vi ste bogati. Ко ne upiše - neće moći primati pošiljke. Poslaćemo ga još
dalje na sever.«
I poslaće, zašto da n eće ?. ..

O , koliko je sve ovo zamorno! Isto, uvek isto! Čini mi se da smo ovaj
deo počeli od nečega novog: ne od logora, već od progonstva. Čini mi se da
smo ovu glavu počeli od nečega svežijeg: ne od administrativnih progna­
nika, već od specijalnih iseljenika.
A evo, sve se opet vratilo na isto.
Treba li, dakle, i koliko još, i koliko još dugo, i dokle, pričati
о ostalim, о drugim, о inim, о inakim rejonima što ih nastanjuju progna­
nici? Ne više о tim mestima? Ni о tim godinama? Ni о tim narodim a?
А о kojima o n d a ? ...

* * *

Raseljene u kriškam a, jedna pored druge, jedna preko druge, nacije

su pokazivale svoje crte, svoj način života, ukus, sklonosti.
Nemci su prednjačili u trudoljubivosti. Oni su najnepovratnije od svih
bili zaboravili na svoj prošli život (a i kakva im je bila to postojbina na
Volgi, ili na M aniču?). Kao nekada sa štedrim zemljama što im ih je

308
K atarina bila dala, tako su i sada oni srastali s neplodnim surovim zemljama
- Staljinovim poklonom , predali se novoj prognaničkoj zemlji kao da će na
njoj večno ostati. Nisu se nastanjivali ni do prve amnestije, ni do prve
carske milosti, nego - za večita vremena. Prognani 1941, bez igde ičega, ali
neum orni radnici i dobri domaćini, oni su sačuvali prisebnost, prionuli
i ovde na pam etno i m etodično privređivanje. Ima li na zemlji takve
pustinje koju Nemci ne bi mogli pretvoriti u Misir! Nije se zaludu govorilo
u staroj Rusiji: Nemac je kao vrba: gde ga god zabodeš, tu se i primi. Gde
god da su bili - u rudarskim oknim a, u MTS, u sovhozima - šefovi se nisu
mogli Nemcima nahvaliti, boljih radnika nisu imali. Pedesetih godina
Nemci su imali - između svih ostalih prognanika a često i tamošnjeg
stanovništva - najtvrđe, najprostranije i najčistije kuće; najbolje svinje;
najbolje krave. A kćeri im rasle u udavače koje bi svako poželeo ne samo
zbog imućnosti roditelja nego i - usred opšteg moralnog pada sveta oko
logora - zbog njihove moralne čistote i strogog vladanja.
V atreno su se prihvatali posla i Grci. M aštanje о Kubanu ih, istina,
nije napuštalo, ali ni ovde nisu štedeli grbače. Ziveli su skučenije od
N em aca, ali su ih, u baštam a i kravam a, brzo sustigli. Na kazahstanskim
pijačicama najbolji mladi sir, pa maslo, pa povrće bili su kod Grka.
U Kazahstanu su još napredovali Korejci; istina, oni su ranije bili
i prognani, i pedesetih godina već su bili prilično oslobođeni: nisu se više
prijavljivali, išli su slobodno iz oblasti u oblast, jedino nisu mogli preko
granica Republike. Nije njihov napredak bio u dvorištima i kućama (i jedno
i drugo bilo je kod njih neudobno, još primitivno, sve dok omladina nije
prihvatila evropski način života). No, vrlo obdareni za nauke, oni su brzo
napunili kazahstanske škole (već u godinama rata nije im se to branilo)
i postali jezgro obrazovanog sloja Republike.
Druge nacije, gajeći nadu na povratak, vodile su dvostruki život, bile
rascepljene u nam eram a. Pa ipak, opšte uzevši, pokorile su se režimu i nisu
zadavale mnogo brige kom andanturam a.
Kalmici nisu izdržavali, umirali su od tuge. (Uostalom , njih nisam
imao prilike da posm atram .)
Ali, bio je narod koji se uopšte nije mogao pokoriti, ne satno poje­
dinci, bundžije, već sav narod koliko ga ima. To su bili Čečeni.
Videli smo već kako su se oni odnosili prem a beguncima iz logora.
Kako su jedini od svih džeskazganskih prognanika pokušali da podrže
kengirski ustanak.
R ekao bih da su se od svih specijalnih doseljenika Čečeni jedini
pokazali kao pravi z e к о v i . Pošto su jednom bili, na izdajnički način,
istrgnuti iz postojbine, više nisu ničemu verovali. Sagradili su saklje,
kavkaske kućice - niske, mračne, uboge, da ih nogom udariš da se strovale.
Takvo im je bilo i sve drugo - od danas do sutra, da se mesecu vidi kraj, da
se godina izgura, bez ikakve tečevine, bez zalihe, bez brige šta će se sutra
desiti. Jeli su, pili, a mladi su se i dobro oblačili. Godine su prolazile a oni

309
ostajali golje kao i u početku. Nije bilo Čečena koji bi pokušao da se
dodvori i dopadne vlastima, uvek su bili gordi prem a njima, štaviše i otvo­
reno neprijateljski raspoloženi. Prezirući zakone о opštem obaveznom
obrazovanju i nauke što ih je država davala u školama, oni devojčice nisu
slali u školu, da se ne bi u njima iskvarile, pa ni sve dečake. Žene nisu
puštali u kolhoz. Ni sami se oni nisu predirali na kolhoznim poljima.
Najviše su se upinjali da postanu šoferi: raditi s m otorom , to im nije bilo
poniženje, u stalnom kretanju na vozilu zadovoljavali su svoj džigitski
nagon, u mogućnostima šoferskog zanata - nagon za krađom. Uostalom ,
ovaj nagon su zadovoljavali i bez drugih pomagala. Oni su i doneli u mirni,
pošteni, pospani Kazahstan pojmove: »ukrasti«, »sve počistiti«. Bili su
spremni da late stoku, okradu kuću, pa i silom da otmu. Z a njih su mesni
stanovnici i oni prognanici koji su se lako pokoravali vlastima bili nesoj
skoro barabar s vlastima. Cenili su samo buntovnike.
I gle čuda: svi su ih se bojali. Niko ih nije mogao sprečiti da žive tako.
Ni vlast, iako je trideset godina vladala ovom zemljom, nije ih mogla
naterati da poštuju njene zakone.
Kako je došlo do toga? Evo slučaja koji će možda sve objasniti.
U školi, u K ok-Tereku, učio je kod mene u 9. razredu čečenski dečak,
A bdul H udajev. O n nije izazivao simpatije, a nije se ni starao da ih izazove,
kao da se plašio da bi se unizio ako bi ih izazvao; uvek je bio naglašeno suv,
gord, pa s tim i - surov. Samo, nije bilo moguće ne priznati mu - bistrinu
i inteligenciju. U matematici i fizici,* nikada se nije zadovoljavao onim čime
i njegovi drugovi, uvek je nastojao da prodre dublje i postavljao pitanja koja
zadiru u samu suštinu. Kao i sva deca doseljenika, i on je bio neizostavno
obuhvaćen u školi takozvanim društvenim aktivnostima, to jest, najpre
pionirskom organizacijom, zatim komsomolom, učeničkim komitetima,
zidnim novinama, moralno-političkim vaspitanjem. razgovorima - svim tim
duhovnim nam etim a što su se imali platiti za obrazovanje a što su Čečeni
tako nerado plaćali.
A bdul je živeo sa staricom majkom. Niko od bliže rodbine im nije bio
preživeo, ostao im je bio samo stariji Abdulov brat, odavno već upao
u krim inalce, ne jednom već stanovnik logora zbog krađe i ubistva, ali svaki
put oslobađan, čas amnestijom, čas beneficiranim računanjem kazne. Jed­
nom se pojavio u K ok-Tereku, dva dana pijančio oka nije sklapao, zam et­
nuo kavgu s nekim Čečenom iz mesta, zgrabio nož i pojurio za njim. Na put
mu se isprečila neka stara Čečenka, bez veze i s njima i sa svađom; raširila
ruke: stani, Bogom te kumim! No, on je već bio manje Čečen nego lopov
- zam ahnuo je nožem i zaklao nevinu staricu. I odmah mu u pijanu glavu
došlo šta ga čeka po čečenskom zakonu. Pojurio brže-bolje u MVD,
priznao ubistvo - a MVD ga tako rado strpao u zatvor.

* A u tor je, u vrem e svog progonstva, predavao ove predm ete u kok-terećkoj desetogodišnjoj
školi.

310
 On se spasao, ali je ostao njegov mlađi brat Abdul, majka i neki stari
Čečen iz bratstva, A bdulov čiča. Vest о ubistvu je munjevito prošla
čečenskim naseljem K ok-Tereka i sve troje iz bratstva Hudajevih zbežali su
se u svoju kuću, snabdeli se hranom , vodom, okovali prozor, zakovali
vrata, načinili od kuće tvrđavu. Sada su se Čečeni iz bratstva ubijene žene
morali osvetiti nad nekim iz bratstva Hudajevih. Sve dok se ne prolije krv
H udajevih, oni se nisu smeli zvati ljudi.
Počela je opsada kuće Hudajevih. Abdul nije išao u školu - sav Kok-
Terek i sva škola znali su zbog čega. Učeniku iz starijih razreda naše škole,
komsomolcu, odličnom đaku, svakog m inuta pretila je smrt od noža, možda
baš sada dok na zvono učenici sedaju u klupe, ili sada kada profesor
književnosti tumači socijalistički humanizam. Svi su to znali, svima bilo na
um u, na odm orim a se samo о tome govorilo, a svi su pokunjili glave. Ni
partijska, ni komsomolska organizacija škole, ni stručni rukovodioci, ni
direktor, ni rejonsko odeljenje narodnog obrazovanja - niko nije ni prstom
mrdnuo da spasava H udajeva, niko se čak nije ni prim akao opkoljenoj kući
u kao košnica uzrojenom čečenskom naselju. I da je prosto da su bili sami:
pred dahom krvne osvete kukavički su zaćutali i do ovog časa za nas strašni
rejonski kom itet, i rejonski izvršni kom itet, i MVD sa kom andanturom
i milicijom iza njihovih zidova od ćerpiča. Probudio se stari varvarski divlji
zakon - i odjednom se ispostavilo da u Kok-Tereku nem a nikakve sovjetske
vlasti. Nije mnogo požurila ni ona iz oblasnog centra Džambula, jer tokom
tri dana ni odatle nije doleteo avion s vojskom i nije stigla nijedna odlučna
direktiva, osim naređenja da se zatvor brani raspoloživim snagama.
Tako je i Čečenima i nama postalo jasno šta je snaga a šta puka
fatam organa. «
Jedino su čečenski starci pokazali mudrost! Oni su pošli u MVD
i zamolili da im se preda stariji H udajev da se nad njim izvrši osveta. MVD
nije pristao. Oni su došli i drugi put i zamolili da se organizuje javno suđenje
i da se H udajev na njihove oči strelja. Onda će, obećali su, Hudajevi biti
izuzeti od krvne osvete. Mudriji kompromis se nije mogao izmisliti. Samo,
javno suđenje - kako to? Kako to —unapred javno najavljena kazna smrću?
Nije on - politički, on je — lopov, socijalno bliski. Mogu se gaziti prava
Pedeset Osmog, ali ne i prava višestrukog ubice. Starci zamolili oblast
- stiglo odbijanje. »Onda će kroz jedan sat mlađi Hudajev biti ubijen!«,
objasnili su starci. Šefovi MVD su slegnuli razmenima: to se njih ne tiče.
Zločin koji još nije izvršen ne može biti predm et njihovog razm atranja.
Pa ipak, dah XX veka bio je prešao preko - ne M VD-a, to ne! - preko
okorelih starih čečenskih srca! Oni, ipak, nisu pustili osvetnike da'se svete!
Poslali su telegram u A lm a-A tu. Odatle su hitno došli drugi starci, najcenje-
niji u ćelom narodu. O kupio se savet staraca. Stariji Hudajev bio je
anatem isan i osuđen na smrt gde god da ga nađe čečenski nož. Drugi
Hudajevi su bili pozvani i rečeno im: »Izlazite. Niko vas neće dirnuti.«
I A bdul je uzeo knjige i pošao u školu. I partijski i komsomolski rukovodi­

311
oci dočekali su ga s licemernim osmesima. I uskoro mu na političkim
razgovorima pevali pesmu о komunističkoj svesti, ne spominjući mučni
događaj. Ni najmanji mišić nije zaigravao na potamnelom Abdulovom licu.
Još jednom je on shvatio šta je glavna snaga na zemlji: k r v n a o s v e t a .
Mi, Evropljani, u knjigama i školama učimo i deklamujemo samo
visokoparne reči prezira prem a tom e divljem zakonu, prem a toj besmisle­
noj surovoj klanici. M eđutim, izgleda da ta klanica i nije toliko besmislena:
ona gorštačke nacije ne desetkuje, ona ih učvršćuje. Žrtava od krvne osvete
nem a koliko mi mislimo, a kakav samo strah širi ona među njoj podlož­
nima! Imajući na umu osvetu - koji će gorštak dozvoliti sebi da uvredi
nekoga t e k t a k o , tako kako mi jedan drugoga vređamo u pijanstvu, iz
bahatosti, iz pizme! A utoliko više - koji ne-Čečen sme da ima posla
s Čečenom , ко će mu reći da je lopov, da je grub, da se gura preko reda! Jer
za odgovor može dobiti - ne reč, ne psovku, nego - nož u slabinu! Čak i kad
uspeš đa dohvatiš svoj (ti ga, uostalom, i nemaš, ti si civilizovan), ti nećeš na
udarac odgovoriti udarcem: da ti sva porodica ne dođe pod nož! Čečeni se
kreću po kazahstanskoj zemlji drsko, krčeći sebi put ram enim a, te se
i »domaćini« zemlje i nedomaćini, svi, s uvažavanjem uklanjaju. Krvna
osveta stvara oko sebe polje straha - i time se ova mala gorštačka nacija
ojačava.
»Udri svoga da se tuđi plaši!« Daleki preci gorštaka nisu mogli naći
bolji štit.
A šta im je ponudila socijalistička država?

312
 G lav a 5

POSLE LOGORA

Za osam godina zatvora i logora, о progonstvu ni od koga ко je

u njemu bio nisam čuo dobre reči. Svejedno, još od prvih istražnih i etapnih
zatvora - zato što ga šest kamenih površina teško, preteško pritiskaju
- počinje da tinja u zatvoreniku mašta о progonstvu. O na dršće, svetluca
kao fatam organa, i mršave uhapšeničke grudi uzdišu u tami na ležaju:
- A h, progonstvo! Kad bih samo dobio progonstvo!
Ja ne samo da nisam um akao toj zajedničkoj zloj kobi nego je kod
mene mašta о progonstvu bila naročito jaka. Iz kopova gline u Novom
Jerusalim u slušao sam petlove u susednom selu i sanjao о progonstvu.
I s krova na Kaluškoj Trošarini gledao na kom paktnu, meni stranu gro-
madu glavnog grada i preklinjao: što dalje od njega, neka me progonstvo
odvede što dalje! Čak sam i poslao naivnu molbu u Vrhovni sovjet: molim
da mi se kazna od osam godina logora zameni doživotnim progonstvom,
pristajem i na najdalje i najzabačenije mesto. Slon nije ni kihnuo u odgovor.
(Još nisam bio svestan da mi doživotno progonstvo ionako neće uteći, samo
što će ono biti posle logora, a ne umesto njega.)
Pedeset druge, od tri hiljade duša »ruskog« logorskog punkta u Ekiba-
stuzu »oslobođeno« je desetak ljudi. To je bilo veliko čudo: Pedeset Osmi
- a izvode ga preko kapije! Tri godine do tada je stajao Ekibastuz - i niko
nije oslobođen, niko ni kaznu odležao. Znači - završavale su se prve ratne
banke onom malom broju preživelih.
S nestrpljenjem smo čekali pisma od njih. Stigla su izvesna, nepo­
sredno ili posredno. I mi smo saznali da su skoro svi iz logora bili odvedeni
- u progonstvo, prem da se u njihovim odlukama nije pominjalo nikakvo
progonstvo. Samo, to nikoga nije ni začudilo! I našim tamničarima, i nam a,
bilo je jasno da pravda s tim nem a ništa, ni kazna, ni ono što je sročeno na
papiru - da je posredi nešto drugo: kad smo jednom nazvani narodni
neprijatelji, vlast drži da je to njeno pravo jačega da nas gazi i davi sve do
našeg skončanja. I samo takav red stvari bio je i za vlasti, i za nas, jedino
norm alan, toliko smo se bili na to navikli, saživeli s tim.
Poslednjih Staljinovih godina zabrinjavala je ne sudbina prognanika,
već tobože oslobođenih, onih koji su na izgled ostavljani preko kapije bez
straže, onih s kojih se na izgled dizalo suro zaštitničko krilo MVD.

313
Progonstvo, pak, koje je vlast iz ograničenosti smatrala dopunskom kaz­
nom, bilo je, u stvari, nastavak života bez odgovornosti na koji se logoraš
navikao, onog fatalizma koji logorašu daje snagu. Progonstvo nas je osloba­
đalo potrebe da sami biram o mesto prebivališta, pa tako i teških nedoumica
i grešaka. Jedino je mesto u koje su nas slali, bilo ono pravo u ćelom Savezu
u kojem nam se nije moglo prebaciti: zašto smo došli. Samo u tom mestu
imali smo bezuslovno konačno pravo na dva metra zemlje. I još ко se iz
logora vraćao usamljen, kao ja, ко nije imao nikoga da ga dočeka, taj je,
izgledalo je, samo u progonstvu mogao sresti sebi srodnu dušu.

Kod nas se veoma žuri kad se neko hapsi; kad se oslobađa - žurbe
nema. K ad bi neki nesrećni dem okrata G rk ili socijalist Turčin bio zadržan
u zatvoru samo dan preko zakona, о tome bi se zagrcnula sva svetska
štam pa. A ja sam bio srećan što sam po izdržavanju kazne samo nekoliko
dana zadržan u logoru pa tek onda —oslobođen? Ne, nego uzet na etapu.
I još mesec dana vozikan na račun moga vremena.
Svejedno, izlazeći iz logora, iako pod stražom, mi smo nastojali da
ispunimo poslednja logorska sujeverja: nipošto se ne okrenuti na svoj
posledni zatvor (da se ne bi vratio u njega), pravilno postupiti sa svojom
zatvorskom kašikom (e da - samo kako: jedni su govorili da je treba uzeti sa
sobom, da se ne vratiš po nju; drugi - da se baci zatvoru da te zatvor ne
potraži zbog nje; ja sam svoju bio sam odlio u livnici, zato sam je i uzeo).
I opet su nas dočekivali pavlođarski, omski, novosibirski etapni
zatvor. Iako su nam kazne bile istekle, nas su uporno pretresali, oduzimali
nam nedozvoljeno, ugonili nas u teskobne krcate ćelije, u crne marice,
zatvoreničke vagone, mešali s kriminalcima, a stražarski psi režali na nas,
i drali se aijtomatičari: »Bez osvrtanja!!!«
Ali, u omskom zatvoru, dobrodušni čuvar, dok je prozivao po dosije-
ima, upita nas petoricu iz Ekibastuza: »Koji se ovo bog molio za vas?« - »A
zašto? G de smo određeni?« - istog trenutka smo naćulili uši shvativši da to
sve na dobro izlazi. —»Idete na jug« —čudio se čuvar.
I zaista, od Novosibirska nas okrenuše prema jugu. Idemo u tople
strane! Tam o ima pirinča, tamo ima grožđa i jabuka. Kako to? Z ar nam
drug Berija nije mogao da nađe gore mesto? Z ar progonstvo može biti
i takvo? (U sebi sam već stvarao plan: ima da о progonstvu napišem zbirku
pesama koju ću nazvati: Stihovi о D ivnom Progonstvu.)
Na stanici Džambul iskrcaše nas iz vagonzaka sa istom strogošću,
povedoše kroz živi koridor straže prem a kamionu i posedaše na pod
karoserije, tako strogo kao da smo, bez obzira što smo već izdržali kaznu,
mogli krenuti da bežimo. Bilo je kasno u noći, mesec u poslednjoj četvrti
jedva je osvetljavao mračni drvored kojim smo odvođeni, pravi drvored
—od italijanskih jablanova! To je, znači, to progonstvo! Da mi ovo nismo na

314
 Krimu? Kraj je februara. Sada kod nas na Irtišu reže — a ovde te miluje
prolećni povetarac.
D ovedoše nas u zatvor, a zatvor nas prihvati bez pretresa i bez
kupatila. Kleti zidovi su nam nekako mekši. Uvukosmo se s vrećama
i koferim a u ćeliju. U jutru oficir bloka otvori vrata i uzdahnu: »Izlazi sa
svim stvarima!«
Sotonine kandže su p opuštale. ..
U dvorištu nas dočeka rum eno prolećno jutro. Z ora je grejala zatvor­
ske zidove od ćerpiča. Na dvorištu nas je čekao kamion, na karoseriji su već
bila dva zeka što su nam priključena. Trebalo bi da duboko dišemo, da
osm otrim o oko sebe, da ovaj neponovljivi trenutak upijemo u sebe, ali mi
ni po koju cenu ne možemo da ispustimo novo poznanstvo! Jedan od novih
- suv, sed starac zasuzenih očiju - sedi na ono malo podm etnutih pod
sobom stvarčica, sedi tako ukočeno, tako svečano, reklo bi se: car prima
poslanike. Moglo se pomisliti da je ili gluv ili stranac, i da ne očekuje da će
se sporazum eti s nam a. Samo što se popeh na karoseriju, odlučih se da
s njim zapodenem razgovor - i on mi se, nimalo ne zapinjući, na čistom
ruskom predstavi:
- Vladimir Aleksandrovič Vasiljev.
Skoči umah među nam a iskra poverenja! Srce oseća ко je prijatelj а ко
dušmanin. Ovaj je prijatelj. U zatvoru časa ne časi da se upoznaš s ljudima
- otkuda znaš da sledećeg minuta nećete biti razdvojeni. O no, jeste, mi
nismo više u zatvoru, ali isto mu se piše^... Nadvikujući se s brujanjem
m otora, ja ga intervjuišem, i ne zapažajući da je kamion napustio zatvorski
asfalt i ide uličnom kaldrm om , zaboravljajući da se ne smem osvrtati na
poslednji zatvor (koliko će ih i biti, tih poslednjih?), propuštajući da
osm otrim ovo kratko parče slobode što ga prelazimo. I evo nas, nanovo
u širokom unutrašnjem dvorištu oblasnog M VD, odakle nam je izlazak
u grad opet zabranjen.
Vladimiru Aleksandroviču na prvi pogled moglo se dati devedeset
godina - toliko se to moglo zaključiti po njegovim očima iz nekog drugog
vrem ena, oštrom licu i sedoj ćubi zajedno. A on ih je imao - sedamdeset tri.
Našao sam se dakle pred jednim od najstarijih ruskih inženjera, od najvećih
hidrotehničara i hidrografa. U »Savezu ruskih inženjera« (šta je to? - ja to
prvi put čujem; to je moćno ostvarenje ruske tehničke misli, ali su sva takva
nestala), Vasiljev je bio istaknuti član, on se i sada samouvereno i rado
seća: »Mi nismo pristajali da se pretvaram o da se urme mogu gajiti na suvim
m otkam a.«
Z ato su i razjureni, to je jasno.
Sav ovaj kraj, Semirečje*, gde smo sada došli, on je pre pola veka
prokrstario pešice i na konju. Još pre prvog svetskog rata, bio je izradio
projekte za navodnjavanje doline reke Ču, pregrađivanje vodopada na

* Sem irečje je oblast u jugoistočnom delu Kazahstana.

315
N arinu i probijanje tunela kroz Ču-Ilijske planine, i počeo ih sam ostvari­
vati još pre prvog rata. Šest »električnih bagera« (svih šest su preživeli
revoluciju, a tridesetih godina Čirčikstroj ih je predstavljao kao sovjetski
pronalazak) naručio je on lično još 1912. godine i oni su već tada ovde
radili. A sada, pošto je odležao petnaest godina za »štetočinstvo«, od kojih
tri poslednje u izolatoru u Verhnje-U raljsku, isprosio je kao za milostinju:
da progonstvo izdržava i da umre upravo ovde u Semirečju, mestu početka
karijere. (Ali, ni te milosti ne bi bio udostojen da ga nije pamtio lično
Berija, iz dvadesetih godina, kada je inženjer Vasiljev delio vode tri
zakavkaske republike.)
E to zbog čega je on danas sedeo u zamišljenoj pozi kao neka sfinga, na
svom prtljagu na karoseriji: ne samo da mu je to bio prvi dan slobode nego
i povratak u krajeve svoje mladosti, svog nadahnuća. Nije ljudski život tako
ni kratak, ako si usput ostavio obeliske.
Nedavno se kćerka V. A. zaustavila na Arbatu* uz vitrinu lista Trud.
Neki vrli dopisnik, ne žaleći dobro naplaćene reči, poneseno je pričao
о svom putovanju dolinom reke Ču, što su je naplavili i obdarili životom
stvaraoci - boljševici, о vodopadu na N arinu, о mudroj hidrotehnici,
о srećnim kolhoznicima. I najednom - ko mu je to šapnuo? - završio: »Ali
malo ko zna da su sve te transformacije ispunjenje mašte talentovanog
ruskog inženjera Vasiljeva, koji u staroj birokratskoj Rusiji nije našao
razum evanja.1 Žalosno je što mladi entuzijast nije doživeo da vidi pobedu
svojih plem enitih ideja!«. Mali novinski redovi su se zamutili, pomešali,
kćerka je zderala novine s vitrine, privila na grudi i odnela uprkos zvižduku
milicionera.
M lađi entuzijast je u to vreme ležao u memljivoj ćeliji verhnjeuralskog
izolatora. Reum a ili neka druga koštana napast bila je starcu ukočila kičmu,
nije se mogao ni m rdnuti. Hvala bogu, nije sam bio u ćeliji, bio je s njim
neki Šveđanin, i izlečio mu leđa sportskom masažom.
Šveđani nisu tako česti u sovjetskim zatvorima. S jednim od njih,
sećam se, sedeo sam i ja. Zvao se E r ik ...
- . . . A rvid A ndersen? - živo se ubacuje V. A. (on je vrlo žustar i kad
govori, i u pokretim a).
Z ar je moguće? Znači, njega je isti onaj Arvid izlečio masažom! Kako
sam, kako ja mali! - podseća nas Arhipelag za srećna puta. Eto kamo je
A rvid pre tri godine teran - u verhnjeuralski izolator. Eto koliko su se bili
za golubana zauzeli A tlantski pakt i tatica-m ilijarder.2

* Arbat: jedna od većih m oskovskih ulica.

1 U vrem e oktobarskog prevrata, Vasiljev je praktično bio na čelu D irekcije za melioraciju.
2 Pavel V eselo v (Stok h olm ), sada zauzet drugim zatočeništvim a švedskih građana kod sovjet­
skih vlasti, p ošto je izvršio analizu kazivanja E . A . A ndersena о sebi, pretpostavlja: i svojim izgledom ,
i ob lik om im ena pod kojim se predstavljao E . A . će pre biti neki N orvežanin, sam o što se iz nama
n epoznatih razloga kazivao kao Šveđanin. N orvežani koji su utekli iz zem lje 1940, daleko češće su služili
u engleskoj vojsci od Šveđana. E . A . je m ogao imati englesku rodbinsku vezu s nekakvim R obertso-
nim a, ali je srodstvo s generalom R obertsonom izm islio da bi sebi podigao cenu kod M G B . U M oskvu je

316
 U m eđuvrem enu, jednog po jednog nas pozivaju u oblasnu koman-
danturu - tu odm ah, u dvorištu oblasnog M VD, gde se nekakav pukovnik,
m ajor i mnogi poručnici, staraju о svim prognanicima u džambuljskoj
oblasti. D oduše, pukovnika i ne viđamo, major samo osmotri naša lica
onako kako se pređe preko naslova u novinama; nas oformljuju poručnici,
koji tako krasno ispisuju perim a krasnopisna slova.
Iskustvo iz logora me muva u rebra: pazi dobro! U ovim kratkim
m inutim a rešava se sva tvoja buduća sudbina! Ne gubi vreme! Traži, budi
uporan; protestuj! Uloži sve snage, snalazi se, kako znaš nađi razlog da
obavezno ostaneš u centru oblasti ili da dobiješ najbliži i najpogodniji rejon.
(Razlog postoji, samo što ga ja ne znam: evo već dve godine kod mene rastu
m etastaze nakon nedovršene operacije u logoru.)
N e, ne, nisam više onaj s ta r i... Nisam više onaj koji je počinjao
izdržavanje kazne. N ekakva inertnost se spustila odozgo na mene, i m enije
prijatno da živim s njom. Prija mi da se ne koristim taštim logorskim
iskustvom. O dvratno mi je da sada izmišljam nekakve kukavne izgovore.
N em a čoveka koji zna sve unapred. I na najbojem mestu mogu ga snaći
najveći jadi; i na najgorem - dopasti mu najveća sreća. I inače, koji su rejoni
u oblasti dobri, koji loši - to nisam uspeo da saznam bio sam obuzet
sudbinom starog inženjera.
U njegovom dosijeu ima nekakva zaštitna odluka: njemu se dozvo­
ljava da pođe pešice u grad, u oblasno vodoprivredno preduzeće da u njemu
traži posao. A svima ostalima - jedan pravac: rejon Kok-Terek. To je
parčce pustinje na severu oblasti, početak mrtve pustinje Betpak-dale, koja
zahvata ceo središnji deo Kazahstana. Eto ti tvojih vinograda!...
Ime svakoga od nas upisuju okruglim slovima na formularu štam pa­
nom na hrapavoj, prljavožućkastoj hartiji, upisuju datum i poturaju nam:
potpišite se!
G de sam nešto slično video? A h, da, onda kada su mi uručili odluku
OSO. I tada je sav zadatak bio - uzeti pero i potpisati se. Samo što je onda
hartija bila glatka, moskovska. Perce i mastilo su, međutim, isto onakvi
- nikakvi.
E , pa - šta mi se to na današnji datum saopštava?« D a se ja, taj i taj,
progonim večito u rejon taj i taj, pod javnu prismotru rajonskog MGB i da
će mi, u slučaju samovoljnog napuštanja rejona, biti suđeno po D ekretu
Prezidijum a Vrhovnog sovjeta, koji predviđa 20 (dvadeset) godina kazne
robijaških radova.
Pa ništa, sve je po zakonu. Nas ništa ne čudi.

d olazio, verovatn o, u kakvoj engleskoj ili norveškoj delegaciji, a ne švedskoj (koje po svoj prilici nije ni
b ilo ), ali kao član iz trećeg plana. M ožda mu je M G B predlagao da postane dvostruki obaveštajac, pa
kad nije pristao, dali mu dvadeset godina. Erikov otac je m ogao biti poslovan čovek , ali ne velikog
kalibra. Erik je, ipak, preuveličao i poznanstvo svoga oca s G rom ikom (stoga su ga gebeovci i pokazivali
G rom iku) a sve da bi zain teresovao M G B za otkup i tako proturio vest о sebi na Zapad. [N apom ena iz
197 5 .]

317
 M nogo godina kasnije ja ću doći do Krivičnog zakonika R SFSR i, s velikim zadovolj­
stvom , pročitati u njem u, u članu 3 5 , da se progonstvo m ože odrediti na vreme od tri do
d e s e t godina, a kao dopunska kazna vezana sa zatvorom - d o p e t godina. (U pravo ovim
se i diče sovjetski pravnici: još od Krivičnog zakonika iz 1922. u sovjetskom zakonodavstvu
ne postoji lišavanje prava na neograničeno vrem e i uopšte neograničenih kazni, osim
najjezovitije od njih - doživotnog izgnanstva iz SSSR. U tom e i jeste »važna razlika u samom
načelu izm eđu sovjetskog i buržoaskog prava«, zbornik Od zatvora . . .) Sve je to lep o, ali je
M V D -u, da bi uštedeo na radu, jednostavnije da upiše v e č i t o , ovako neće morati pratiti
kada kazne ističu, niti se petljati s njihovim obnavljanjem.
Član 35 sadrži i klauzulu da se progonstvo daje isključivo posebnom s u d s k o m
odlukom . A nama — nama da ga je davao bar OSO! N e, čak ni OSO! Nam a je doživotno
progonstvo upisivao dežurni poručnik!

Mi se rado potpisujemo. U mojoj glavi uporno se ispreda epigram,

predug, m oram priznati:
D a padne na te ko kovački malj
I smrvi ti i nade poslednje -
Papirić: ti si večno prognan,
Pod javnom prismotrom eM GeBe.
Izvedoh potpis - tek da ga dam.
Večni su Alpi, bazalti, Kumova slama,
I zvezde - one što bez prestanka
Svetlucaju na tebe.
Nemam protiv da sam večan, to se zna
Samo, da Г je večno - eM GeBe?«
Dolazi Vladimir Aleksandrovič iz grada, čitam mu epigram, i mi se
smejemo, smejemo kao deca, kao zatvorenici, kao ljudi koji nemaju greha
na duši. V .A . ima dražestan smeh, on me podseća ne smeh K .I. Straho-
viča. I inače su veoma slični: oba su ljudi koji su se predali intelektualnom
životu, kojima patnje tela nikada ne mogu pomutiti duševnu ravnotežu.
M eđutim , on se ni sada ne bi imao čemu radovati. Prognan je,
naravno, kuda ne treba, prevarili se, kao što se moglo i očekivati. On je
samo iz grada Frunze mogao biti upućen u dolinu reke Ču, u mesta njegovih
starih poslova. A ovde se vodoprivredno preduzeće bavi pravljenjem
tradicionalnih kanala za navodnjavanje. Samozadovoljni polupismeni
K azahstanac, direktor V odoprivrede, udostojio je stvaraoca sistema iriga-
cije na r.Č u da počeka pred vratima kabineta, pozvonio u oblasni komitet
i pristao da ga primi kao mlađeg hidrotehničara, na mesto što ga dobija
devojče posle završene srednje škole. A da se pokuša preko Frunzea
nemoguće je: druga republika.
Kako da se jednom rečenicom okarakteriše sva ruska istorija. Zemlja
ugušenih mogućnosti.
M eđutim , seda starina trlja ruke: znaju njega naučnici, valjda će ga
prebaciti. Potpisuje se i on da je prognan doživotno, a ako kud pođe
- izdržavaće robiju do 93. godine starosti. Ja mu nosim stvari do praga, do

318
 crte preko koje ne smem preći. Sada će on poći da traži ubogi kutak kod
dobrih ljudi, i preti da će tražiti da mu dođe starica iz Moskve. D e c a ? ...
Deca neće doći. Kažu da ne mogu napuštati stanove u Moskvi. A druga
rodbina? Ima brata, ali on je duboko nesrećan: istoričar je, nije razumeo
oktobarsku revoluciju, napustio je domovinu i sada, jadnik, vodi katedru
vizantologije na Kolumbijskom univerzitetu. Mi se još jednom slatko
smejemo - žalimo brata, i grlimo se za oproštaj. Još jedna prekrasna ličnost
je prom akla preda mnom i zanavek nestala.
Nas ostale, samo oni znaju zašto, drže danima i danima u malenoj
ćeliji, gde na podu s pukotinam a spavamo nabijeni, jedva se možemo
ispružiti. To me podseća na zatvor od kojeg sam pre osam godina počeo
tam novanje. Iako oslobođenici - nas noću drže pod katancem , s tim da, ako
želimo, možemo uneti kiblu. To se od zatvora samo utoliko razlikuje što
nas tih dana ne hrane besplatno, mi dajemo svoj novac da nam se donese
štogod s pijace.
Trećeg dana dolazi prava pravcata straža s puškom, daju nam da se
potpišem o da smo dobili novac za put i hranu. Novac za put nam straža
odm ah oduzima (tobože da nam kupi karte a, u stvari, isprepadaće konduk­
tere da nas uzmu besplatno, novac prisvojiti - to im je zarada), postrojavaju
nas sa stvarima u dve vrste i odvode na stanicu, opet između ona dva reda
jablanova. Ptice pevaju, dahće proleće - a tek je 2. mart! Mi smo u vatiranoj
odeći, znojimo se, ali smo srećni što smo na jugu. Kako kome, no sužnju
najgore od svega padaju hladnoće.
Ceo dan nas sporim vozom vode istim putem kojim smo i došli, pa sa
stanice Ču desetak kilom etara gone pešice. Od prtljaga i kofera smo baš
klonuli; pogurili smo se, posrćem o, ali teglimo: svaka krpica što smo je
preneli preko logorske stražare dobro će doći našem izmoždenom telu. Na
meni su dve vatirane jakne (jednu sam maznuo prilikom nekog inventarisa-
nja), a preko svega - moj mnogostradalnički frontaški šinjel, koji se tro
i istro i po frontovskoj, i po logorskoj zemlji - kako da ga sada, bezbojnog
i zamašćenog, bacim?
D an se bliži kraju, a mi nismo stigli. To znači: opet ćemo prenoćiti
u zatvoru, u Novotrojickom. Slobodni smo od bogzna kada - sve zatvor za
zatvorom . Ćelija, goli pod, okance na vratima, izvođenje po nuždi, ruke na
leđa, vruća voda - samo nam se sledovanje ne daje: mi smo već slobodni.
U jutru prilazi kamion, stiže po nas ista straža, koja nije imala kasarnu
da u njoj prenoći. Još 60 kilom etara u stepu. Kamion se zaglibljuje
u džom bam a, skačemo s kam iona (ranije kao zekovi to nismo mogli)
i guramo ga, guramo iz blata, da bi što pre prošlo ovo raznoobrazno
putovanje, da bismo što pre stigli u večito progonstvo. A straža stoji
u polukrugu i čuva nas.
Promiču kilometri stepe. Koliko pogled doseže, zdesna i sleva - tvrda
siva trava, koju nijedna životinja ne jede, a tek ponegde ubogi kazahstanski

319
aul sa ćubom drveća. Na kraju, pred nam a, na zaobljenom horizontu stepe
ukazuju se vrhovi nekoliko topola (Kok-Terek —»zelena topola«).
Tu smo! Kamion juri između čećenskih i kazaških kolibica od ćerpiča,
ostavljajući za sobom oblak prašine, izazivajući na sebe čopor uzbunjene
paščadi. Sklanjaju se poslušni magarci upregnuti u malene dvokolice, iz
jednog dvorišta nas usporeno i prezrivo odmerava kamila. Ima i ljudi, ali
naši pogledi se zaustavljaju samo na ženam a, na tim neobičnim bićima koja
smo svi zaboravili: eno, neka garavuša na pragu kuće stavila je dlan nad
očima i prati naše vozilo; eno, tri druge idu zajedno, u crveno-šarenim
haljinam a. Ruskinja —nijedna. »Ništa, naći će se i za nas!« —veselo mi na
uvo viče četrdesetogodišnji kapetan duge plovidbe V .I. Vasilenko, koji se
u Ekibastuzu lako proveo kao rukovodilac perionice, a sada ide da na
slobodi raširi krila, da traži brod.
Ostavivši za sobom rejonsku robnu kuću, čajdžinicu, am bulantu,
poštu, rejonski izvršni kom itet, rejonski kom itet pod krovom od škriljaca,
dom kulture pod trskom - naš kamion se zaustavlja pored zgrade MVD-
M GB. Svi u prašini, skačemo, ulazimo u njegovu ogradicu i ne mareći
mnogo što smo uz glavnu ulicu, izmivamo se do pasa.
Preko ulice, pravo prem a MGB je prizemno ali visoko čudnovato
zdanje: četiri dorska stuba što god mogu ozbiljnije nose na sebi portik, koji
je čisti kič, u podnožju stubova - dve stepenice od uglačanog kam ena, a nad
svim tim - pocrneli slamni krov. Srce ne odoleva, srce lupa: to je škola, to je
desetoletka. Smiri se, um ukni, vetropiru nestašni: nije ovo za tebe!
Presecajući glavnu ulicu, tam o, prem a tim svetim vratima ide devojka
s uvijenim pletenicam a, čista, prsluče joj steže i naglašava stas, prava mala
osica. Ide, zemlju ne tiče. O na je - učiteljica! Tako je mlada, još nije mogla
završiti fakultet. Što znači: sedm oletka i učiteljska škola! Kako joj samo
zavidim! Kakva provalija između nje i m ene, fizičkog radnika. Mi smo iz
raznih staleža, ja se nikada ne bih usudio da je uzmem pod ruku.
A za to vrem e s novodošlima, izvlačeći ih, jednog po jednog u kancela­
riju, počeo se b av iti. . . ко bi drugi - kum, naravno, operativni delegat! On
je i u progonstvu, on je i ovde - glavni!
Prvi susret je vrlo važan: naša igra mačke i miša s njim neće trajati
mesec, trajaće v e č n о . Sada ću preći preko njegovog praga, i mi ćemo se
odm eravati: ко će koga. On je vrlo mlad Kazahstanac, krije se iza zatvore­
nosti i uglađenosti, ja - iza prostodušnosti. O ba dobro znamo da su naše
sasvim neutralne rečenice, kao: »Evo vam list«, »Kojim perom da pišem?«
- već dvoboj. Ali, meni je važno da pokažem da meni to nije ni na kraj
pam eti. Ja sam, kao što se vidi, uvek takav, prost kakvog me bog dao, bez
lukavljenja. Utuvi ti, bronzani vilenjače, da ovaj pred tobom nije za
naročita posm atranja, došao je čovek da mirno živi, zatvor mu ispao na
dobro.
Šta to treba da ispunim? A nketni list, šta drugo. I autobiografiju. Ovo
će biti prvi dokum enti u novom dosijeu, koji je već tu, na stolu. Zatim će se

320
tu prilagati prijave na m ene, karakteristike od zvaničnog lica. I čim se
pokupe konture novog dela, biće iz centra dat signal: strpati, i ja ću biti
strpan (evo tu, uz zadnje dvorište je zatvor od ćerpiča) i biće mi odalamljena
nova desetka.
Predajem te prve papire; oper ih iščitava i nabada ih u patent-korice.
- M ožete li mi reći gde je ovde rejonsko odeljenje narodnog obrazo­
vanja? - pitam ja najednom , kao onako uzgred, ali učtivo.
I on učtivo objašnjava. On ne trza obrvama od čuđenja. Odakle ja
izvodim zaključak da mogu ići da tražim posao, MGB neće imati ništa
protiv. (Razum e se, kao stari zatvorenik, ja se nisam jevtino prodao, nisam
ga naprečac upitao: a mogu li ja da radim u narodnom obrazovanju?)
- R ecite, kada ću moći tamo bez straže?
O n sleže ramenima:
- Z nate, danas, dok su s vama t u . .. bilo bi poželjno da ne prelazite
preko praga. Ali, službeno - možete.
I - ja i d e m ! Može li svako razumeti tu veliku slobodnu reč? Ja s a m
idem! Ni sa strana, ni otpozadi, nemam uperene automate. Osvrćem se:
nem a nikoga! A ko mi se ćefne, mogu poći desno, uz školsku ogradu, gde se
u bari valja velika svinja. Ako me volja - levo, gde šepaju i kljucaju
kokoške, uz samo Odeljenje narodnog obrazovanja.
Prolazim dvesta m etara do O NO i moja pogrbljena leđa već su se
malčice poispravila a pokreti za nijansu postali slobodniji. Duž tih dvesta
m etara preskočio sam u viši, građanski stalež.
Ulazim, u staroj vunenoj frontaškoj fiskulturnoj bluzi, u davnim,
pradavnim čakširama od dijagonala. A cipele - logorske kondure, obojci
vire iz njih.
U nutra - dva debela Kazahstanca, dva inspektora Odjeljenja narod­
nog obrazovanja, ako je suditi po natpisima na vratima.
- Ja bih želeo da stupim na rad u školi, govorim sve samouverenije,
rekao bih čak i slobodno, kao da ih pitam gde im je bokal s vodom.
Oni bivaju oprezni. Ne dolazi u aul, usred pustinje, svakog sata novi
nastavnik da traži posao. Pa iako je rejon Kok-Tereka prostraniji od
Belgije, ovde se sve osobe sa sedmogodišnjom školom lično znaju.
- A šta ste vi završili? - dosta dobrim ruskim pitaju me oni.
- Fizičko-matematički fakultet.
Oni su načuljili uši. Zgledaju se. Brkljaju nešto na kazaškom.
- A . . . odakle dolazite?
Pošto tobože ne znaju, moram im sve reći. Koja bi druga budala ovde
tražila posao, i to u martu!
- Pre jednog sata sam došao u progonstvo.
Oni navlače izraze ljudi koji su posisali majčino mleko i jedan za
drugim nestaju u kancelariji načelnika. Kad sam ostao sam, vidim na sebi
pogled daktilografkinje, žene od oko pedeset godina, Ruskinje. Susret
očima - iskra: mi smo zemljaci s Arhipelaga! Odakle je, zbog čega, od
21 Arhipelag Gulag, 3 321
kada? N adežda Nikolajeva G rekova je iz kozačke porodice iz Novočerka-
ska, uhapšena trideset sedme, obična daktilografkinja, svim sredstvima
Organa ubeđena da je bila član nekakve fantomske terorističke organiza­
cije. D eset godina, a sada - ponavljač, pa večito progonstvo.
Spustivši ton i osvrćući se na pritvorena načelnička vrata, ona me
znalački obaveštava: dve desetoletke, nekoliko sedmoletki, rejon nema
m atem atičara, nijednog s visokim obrazovanjem, a fizičara bilo koje
sprem e - takvoga ovde niko nikada nije video. Zvonce iz kancelarije. Bez
obzira na svoju punoću, daktilografkinja skače, živo trči sva predana službi,
i na povratku me glasno zvanično poziva.
Crveni stolnjak na stolu. Na kauču ona dva debela inspektora, zavalili
se, razbaškarili. U velikoj fotelji pod Staljinovim portretom - načelnica:
mala vitka prijatna K azahstanka s pokretim a mačke i zmije. Staljin mi se
zloslutno smeška sa zida.
Nude mi stolicu do vrata, podalje, kao da sam na istrazi. Započinju
prazan mučan razgovor, koji se posebno duži jer na rečenicu - dve
razm enjenu sa mnom na ruskom dolazi deset minuta dogovaranja na
kazaškom , a za to vreme ja sedim kao budala. Podrobno me ispituju gde
sam i kada predavao, izražavaju sumnju da slučajno nisam zaboravio
predm et ili m etodiku. Pa posle svakakvih prenem aganja i uzdaha - te nema
m esta, m atem atičara i fizičara škole su pune, teško bi bilo čak i pola norme
nekako skrpiti, te vaspitanje mladih u naše vreme je odgovoran posao, oni
prelaze na glavno: zbog čega sam ležao? U čemu je upravo moj prestup?
M ačka-zmija unapred spušta trepavice na pretvorne oči, kao da purpur
moga zločina već šiba njeno partijsko lice. Gledam preko nje u zlokobno
lice Satane koji mi je upropastio sav moj život. Šta da pred njegovim likom
ispričam о odnosima između njega i mene?
Ja ih prepadam , ove prosvetitelje, koristim se zatvoreničkim lukav­
stvom: to što me pitaju je državna tajna, nemam prava da pričam. Čemu
dužiti - prim aju li me ili ne primaju?
I oni se opet i opet dogovaraju na svom jeziku. Ко je taj drznik koji bi
na sopstveni rizik primio na rad zločinca protiv države? No, izlaz postoji:
daju mi da napišem autobiografiju, da popunim upitnik u dva primerka.
Stara stvar! H artija sve podnosi. Z ar nisam sat pre sve to popunjavao?
Popunivši još jednom , vraćam se u MGB.
Sa zanimanjem obilazim njihovo dvorište, njihov unutrašnji zatvor
am aterske izrade, gledam kako su, podražavajući odrasle, i oni bez ikakve
nužde probili u ogradi od nabijene zemlje prozorče za prijem ponošaka
zatvorenicima, iako je ograda toliko niska da se i bez. njega korpa može
predati. Ali, bez prozorčeta —kakav bi to bio MGB? Švrljam po njihovom
dvorištu i hvatam samoga sebe da ovde dišem daleko slobodnije nego
u zagušljivom ONO: iz njega MGB liči na zagonetku, inspektore probija
hladan znoj. A ovde - ništa strašno: moje rođeno ministarstvo. Tri pam-

322 i
pleka - tri kom andanta (od kojih dva oficira) koji su otvoreno postavljeni
da nas nadziru, mi smo - njihov hleb. Nikakve zagonetke.
K om andanti se našli neki popustljivi — dozvoljavaju nam da noć ne
provodim o u zatvorenoj sobi, možemo u dvorištu, na senu.
Noć pod otvorenim nebom! Mi smo zaboravili šta to znači!. .. Uvek
katanci, uveli rešetke, uvek četiri zida i tavanica. Kakvo ti spavanje! Ja
hodam i hodam po mesečinom nežno okupanom domaćinskom dvorištu, uz
zatvor. Ispregnuta zaprega, bunar, korito za pojenje, naviljak sena, crne
senke konja pod nastrešnicom - sve je tako mirno, starinsko, ničeg surovog
zato što pripada M VD. Treći je m art, a noć nije nimalo hladnija, gotovo isti
letnji vazduh kao danju. Nad razbacanim Kok-Terekom njakanje magaraca
- duga, strasna melodija koja dolazi u talasima - to oni svom lepšem polu
izjavljuju ljubav, saopštavaju da im se nagomilala snaga; a možda i magarice
prilažu u opštu njaku svoje odzive. Ne razlikujem glasove najbolje, možda
su ovi niski, moćni, od kamila. Čini mi se da bih i sam kad bih nešto bio
grlatiji ovoga časa zarikao na Mesec: ima da se ovde nadišem, ima da se
ovde nahodam!
Nemoguće je da neću uspeti da probijem tu zavesu od anketa! U ovoj
noći simfonije truba osećam nadmoć nad preplašenim činovnicima. Držati
časove! Ponovo se osetiti čovekom! Ustremiti se u razred, preći munjevito
preko dečjih lica! Kažiprst prem a crtežu - tajac u razredu! O dgonetka
dopunske naprave - i ceo razred s olakšanjem odahne.
San neće na mene! H odam i hodam i hodam po mesečini. Njaču
magarci! Poju kamile! Poje i u meni sve: slobodan sam, slobodan!
Na kraju, ležem do drugova na senu pod nastrešnicom. Na dva koraka
od nas stoje konji uz jasle i svu noć spokojno drobe seno pod zubima. Reklo
bi se da se miliji zvuk u celoj vasioni ne može zamisliti za ovu prvu našu
poluslobodnu noć.
Krčkajte samo, pitomi moji! Žvaćite samo, konjčadi zlatna!

Sutradan nam dozvoljavaju da unajmimo privatne stanove. Prema

svojim mogućnostima, nalazim kućicu-kokošarnik s jednim jedinim male­
nim okancetom , tako nisku da se ni na sredini, gde je krov najviši, ne mogu
ispraviti do kraja. »Da mi je kućica, poniža n e k a ...« - pisao sam nekada
razneženo u zatvoru о progonstvu. Svejedno, nije baš prijatno kad ne
možeš podići glavu. Zauzvrat, ima čergu, svoju čergu! Poda mnom - zem­
lja, na nju - logorsku vatiranu jaknu, eto mi postelje! Ali uskoro mi
prognani inženjer, predavač na Akademiji Bauman*, A leksandar Kliment-
javič Zdanjukevič, posuđuje dva drvena sanduka, na kojima se smeštam
s punim komforom. Petrolejke još nemam (nemam ništa! - sve što ti treba
moraš izabrati i kupiti, kao da si, evo, sada, nastao na zemlji), ali ja i ne

* V isoka tehnička škola u M oskvi.

21*
323
žalim što je nem am. Sve ove godine u ćelijama i barakam a paralo mi je dušu
državno osvetljenje, sada sam blažen u tami. I tama može biti sastavni deo
slobode! Ležim jednostavno na sanducima u tami i tišini (radio bi mogao
dopreti sa zvučnika na trgu, ali on u Kok-Tereku evo već tri dana ne radi)
- i uživam.
Šta bih je više h te o !...
Ipak, jutro, 6. m arta, pruža mi više nego što sam ikada mogao da
poželim! M oja gazdarica, prognana baba iz Novgoroda, Čadova, šapuće
mi, glasnije ne sme:
- Pođi, poslušaj šta kažu na radiju. Nešto sam načula, ne smem ni da
ponovim.
I stvarno, radio je progovorio. Idem na glavni trg. Gomila od oko
dvesta ljudi - masa Kok-Terek - nabila se pod sivim nebom oko stuba sa
zvučnikom. U gomili mnogo Kazahstanaca, starih. Skinuli sa ćelavih glava
raskošne riđe kape od bizarna* i drže ih u rukama. Vrlo su tužni. Mladi
- ravnodušniji. Dva-tri traktorista su ostala pod kačketima. Neću ga ni ja
skinuti, to je jasno. Još nisam razabrao šta spiker kaže (njegov glas krešti
u dramatičnoj muzici), ali mi razum , ipak, došaptava sadržinu.
T renutak što smo ga moji prijatelji i ja zvali još kao studenti! Trenutak
što ga zovu svi zekovi Gulaga (osim pravoveraca)! U m ro je azijatski satrap!
Iskekečio se zlikovac! O , kako se sada tamo kod nas u specijalnom logoru
likuje!3 A ovde stoje učiteljice, ruske devojke, i zacenile se od ridanja:
»Kako ćemo sa d a ? ...« Izgubile devojke najdražega svoga!. .. Kako bih im
sada viknuo preko trga: »Lako ćete sada! Neće vam više očeve ubijati! Neće
vam momke trpati iza brave! Nećete ni vi biti ČS!«
H teo bih da zaurlam pred zvučnikom, čak i da otplešem neku igru
divljaka! Na žalost, reka istorije sporo promiče. Moje lice, za sve istreni­
rano, navlači grimasu tužnog saučešća. Još uvek se moram pretvarati,
pretvarati se kako sam naučio.
Pa opet, divno li je obeležen početak mog progonstva!

Proći će desetak dana i - u borbi za portfelje i iz straha jednog pred

drugim - boljarski septem virat će potpuno ukinuti MGB! Bio sam, znači,
u pravu kad sam posumnjao: da l’ je večan M G B
I šta je onda večito na zemlji - osim nepravdi, nejednakosti i rop­
stva? . ..

3 U K am išlagu je u jednu baraku navratio ku m i strogo obavestio: »Partija p on osn o saopštava da

je um ro Josif V isarionovič Staljin.«
4 Istina, za pola godine će nam vratiti K G B , sa istim kadrovima.
* Bizam : krzno od bizam skog pacova.

324
 G lav a 6

BLAGODETI PROGNANIČKOG ŽIVOTA

1. Ekseri od bicikla 1/2 kg

2. Cipela 5
3. Fijoka za šporet 2
4. Čaše 10
5. H utija za olovke 1
6. Glopus 1
7. Sipica 50 komada
8. Lam pa slepi miš 2
9. Zubni past 8 kom.
10. M edenjak 34 kg
11. V otka 156 flaša 1/2 1.
Ovo je bio spisak inventara za prom enu cena sve zatečene robe
prodavnice u aulu Ajdarli. Sastavio ga je inspektor i poznavalac robe
Rejonske potrošačke zadruge, a ja sam sada sve vrteo na aritm om etru
i spuštao cene - nekom artiklu 7 ,5% , nekom - 1 ,5 % . Cene su katastrofalno
bile snižene, moglo se očekivati da će za novu školsku godinu i »hutija«
i »glopus« biti prodati, »ekseri« naći sebi mesto na biciklima, samo je velika
zaliha m edenjaka, sigurno od pre rata, morala ići u otpisanu robu. A votka
- ona bi mogla i poskupeti a da, ipak, ne dočeka 1. maj.
Sniženje cena, proglašeno uoči 1. aprila, kako je to Staljin bio zaveo,
i od kojeg su radni ljudi dobijali tolike i tolike milione rubalja (sva dobit je
bila unapred izračunata i objavljena), meni je zadalo težak udarac.
Već je mesec dana da živim u progonstvu i tokom svih tih dana jedem
svoje logorske zarade livca od »ekonomskog obračuna« - živim na slobodi
od logorskog novca! —i stalno idem u Odeljenje narodnog obrazovanja da
mi kažu hoće li me i kada primiti? Ali načelnica - zmija prestala je da me
prim a, dva debela inspektora nalazila sve manje vremena, samo toliko da
mi štogod frknu, a na kraju meseca bilo mi je pokazano rešenje Oblasnog
odeljenja narodnog obrazovanja da su škole kok-terečkog rejona popu­
njene m atem atičarim a i da nem a nikakve mogućnosti da mi se nađe posao.
Z a to vreme sam pisao dramu (o kontraobaveštajnoj službi 1945.
godine), slobodan od nekadašnjeg svakodnevnog jutarnjeg i večernjeg

325
pretresa, oslobođen nužde da često uništavam ono što sam napisao. Nika­
kav drugi posao nisam im ao, i to mi se nakon logora dopadalo. Jednom
dnevno sam odlazio u »čajdžinicu«, gde sam za dva rublja srkao vruću
čorbu, onu istu što su je sipali u kofu i za zatvorenike ovdašnjeg zatvora.
Crni hleb se prodavao slobodno u prodavnici. A krompira sam već bio
kupio, čak i kom ad slanine. D oneo sam na magarcu saksaula* iz šikare,
mogao sam i peć da založim. Moja sreća nije bila daleko od toga da bude
potpuna, i ja sam ovako razmišljao: kad ti ne daju posao - i ne treba ti, dok
se povlači koja para, pisaćeš dram u, gde da nađeš takvu slobodu!
Iznenada, jednoga dana, na ulici me jedan od kom andanata pozva
kažiprstom. Povede me u Potrošačku zadrugu, u kancelariju predsednika,
jednog kao vreća debelog Kazaha i značajno reče:
- M atem atičar.
I - kakvo čudo! Niko me i ne pita zbog čega sam bio u zatvoru, niti mi
dade da popunim upitnik i pišem autobiografiju; istog časa, njegova sekre­
tarica, prognana devojka G rkinja, lepa kao s filma, otkuca jednim prstom
rešenje о mom imenovanju za ekonom istu-planera, s platom od 450 rubalja
mesečno. Istog dana i s istom lakoćom, bez ikakvih upitnika, bila su
prim ljena u Potrošačku zadrugu još dva nezaposlena prognanika: kapetan
duge plovidbe Vasilenko i meni još nepoznati, vrlo tajnoviti Grigorij
Samojlovič M - z. Vasilenko se već nosio s projektom produbljivanja korita
r. Ču (nju su u letnjim mesecima krave brodile) i davanja saopštenja
motornim čamcima, i molio kom andanturu da mu dozvoli da ispituje
korito. Njegov školski drug iz pomorske škole, s jedrenjaka »Drug«,
kapetan M an, tih dana priprem ao je »Ob« za A ntarktik, dok je Vasilenko
teran u magacionere Potrošačke zadruge. -f~~
N o, nismo postali ni planer, ni magacioner, ni računovođa - sva
trojica smo bili bačeni na hitnu mobu: na prom enu cena robe. U noći
između 31. m arta i 1. aprila, Potrošačka zadruga je svake godine padala
u groznicu, nikada nije imala, niti je mogla imati dovoljno ljudi. Trebalo je
sve artikle popisati (i otkriti prodavce-lopove, ali ne da se daju na sud),
prom eniti cene - i već od sutradan ujutru prodavati po novim cenama, vrlo
probitačnim za radne ljude. A ogromna pustinja našeg rejona imala je od
puteva i pruga - nulu kilom etara, tako da su se u udaljenim prodavnicama
te za radne ljude vrlo probitačne cene mogle ostvariti tek 1. maja: čitav april
prodavnice uopšte nisu radile jer su za to vreme u Potrošačkoj zadruzi
sastavljane i utvrđivane popisne liste i dostavljane na kamilama. Ali,
u rejonskom centru, m akar uoči majskih praznika, trebalo je otvoriti
prodavnice!
Kad smo stigli u Potrošačku zadrugu, nad tim poslom je već sedelo
petnaestak ljudi - iz Zadruge i sa strane. Po svim stolovima bile su kao
čaršavi razastrte liste na lošem papiru i čulo se samo kuckanje računaljki na

* Sitno drvo.

326
kojima su iskusne računovođe i množile i delile, i radno dobacivanje
i psovke. O dm ah smo i mi dobili posao. Meni uskoro dosadi da množim
i delim na hartiji i zatražih aritm om etar. U Zadruzi nije bio nijedan, niko
nije ni znao da radi s njim, ali se neko priseti da je u orm aru rejonske
statističke uprave video nekakvu mašinu s ciframa, samo ni onde niko nije
radio na njoj. Pozvoniše, pođoše, donesoše. Počeh da treštim i brzo nižem
kolone, a stare računovođe - da me dušmanski gledaju ispod oka: da nisam
konkurent?
Ja sam vrteo i mislio u sebi: kako samo brzo zek postaje bezočan ili, da
se izrazim književno, kako brzo narastaju ljudske potrebe! Meni se sada ne
sviđa što su me odvojili od drame što je sačinjavam u mračnoj kućici za pse,
meni se ne sviđa što me nisu primili u školu; ne sviđa mi se što su me nasilno
uzeli d a . . . prevrćem smrznutu zemlju, da nogama mešam zemlju za ćerpiče
u ledenoj vodi - ne, što su me nasilno seli za čist sto da bih okretao ručicu
aritm om etra i upisivao cifre u stupce. Da su mi u početku izdržavanja kazne
u logoru predložili da ovaj blaženi posao obavljam sve do kraja po dvanaest
časova dnevno i besplatno - bio bih presrećan! A sada, kada mi za ovo
plaćaju 450 rubalja, sada kada ću moći piti i po litar mleka svakog dana - ja
se durim: da nije malo?
Ovako se Zadruga nedelju dana batrgala u menjanju cena (trebalo je
pri tom tačno za svaki artikal odrediti njegovu grupu u opštem sniženju, pa
grupu za poskupljenja za selo) - i za sve to vreme nijedna prodavnica se nije
mogla otvoriti. Tada nas usaljeni predsednik, sam najveći neradnik, okupi
sve u svojoj luksuznoj kancelariji, i reče:
— Z nate šta. Poslednji zaključak medicina da čovek sasvim nepotre­
ban spavati osam sati. Sasvim dosta četiri sati. Zato naređujem: početak
rada u sedam ujutru, kraj - dva poponoći, odmor za ručak jedna sat i za
večeru jedna sat.
Izgledalo je da niko od nas u toj bučnoj tiradi nije našao ništa smešno,
samo strašno. Svi uvukoše glave u ram ena, bez ijedne reči, samo se usudiše
da prodiskutuju u koje vreme treba da padne odmor za večeru.
D a, to je znači ta sudbina prognanika, koja mi je predočavana; iz
ovakvih se, znači, naređenja ona sastoji. Svi su ovde prognanici, svi dršću za
mesto: ako budu otpušteni, dugo neće u Kok-Tereku naći drugo. Pa na
kraju, to i nije za direktora, to je za zemlju, to je - potrebno. I poslednji
zaključak medicine čini im se dosta podnošljivim.
Kad bih mogao sada ustati i ovog bahatog krmka izvrći ruglu! Da bar
jednom olakšam duši! Samo, to bi bila čista »antisovjetska agitacija« - poziv
na nesprovođenje najvažnije mere. Ovako celog života ideš iz jednog
političkog položaja u drugi: učenik, student, građanin, vojnik, zatvorenik,
prognanik - i uvek vlast ima pravo po pravu jačega, a ti si dužan da ugneš
ram ena i ćutiš.
Samo da je rekao: do deset uveče, ja bih ostao. Ali on nam je
predložio - suvo streljanje, a meni lično: iako si na slobodi - nećeš pisati!
327
Ne, neće to biti, neka si proklet, i sniženje cena zajedno s tobom! Logor mi
je već šaputao kako da nađem izlaz: ne govoriti protiv, samo ćutke raditi
protiv. Saslušah pokorno sa svima naređenje, a u pet uveče ustadoh od stola
i pođoh. I vratih se tek u devet ujutru. Kolege su već bile za stolovima,
računale, ili se pravile da računaju. Zgledaše se na mene kao da sam došao
iz šume. M-z, koji je u sebi odobravao moj postupak, ali se sam na njega
nije odvažio, saopšti mi potajno da se sinoć predsednik drao nad mojim
praznim stolom da će me oterati sto kilom etara u pustinju.
Priznajem , to me lecnu: M VD, razume se, može sve. I učinio bi to!
I sto kilom etara - zaboravio bih na rejonski centar! M eđutim, ja sam, ipak,
bio srećne ruke: na Arhipelag sam stigao posle rata, to jest kad je najstraš­
niji period već bio prošao; sada sam u progonstvo stigao posle Staljinove
smrti. Za ovaj mesec je i do nas, do naše kom andanture, iako kao na pužu,
bilo ponešto došlo.
N eprim etno je počinjalo novo doba - najblaže tri godine Arhipelaga.
Predsednik niti me pozva, niti sam dođe. Odradivši dan, svež usred
svih ostalih koji su dremali ili se pretvarali da rade, ja odlučih da opet u pet
popodne pođem . Neka bude šta bude, samo što pre.
Koliko puta u životu zapažam da čovek može mnogošta da žrtvuje,
samo ne ono glavno. Svoj komad sam proneo kroz pretrese i robije
specijalnog logora i nisam ga žrtvovao, pobedio sam. Drugi su cele nedelje
radili po noći i po danu i navikli se na moj prazan sto. A predsednik bi, kad
bi se sreo sa mnom u hodniku, sklanjao pogled.
M eđutim, da sredim stanje u ovoj seoskoj zadruzi u Kaze&stanu nije
mi uspelo. Jednoga dana, u Rejonsku potrošačku zadrugu banu mladi
stručni rukovodilac škole. Pre mog dolaska, on je bio jedini fakultetski
obrazovan čovek u K ok-Tereku i mnogo se time ponosio. Ipak, moja
pojava nije kod njega izazvala zavist. D a li je uoči završetka školovanja prve
generacije u školi hteo da poboljša nastavu, da li da udari klin guji-načelnici
Rejonskog odeljenja narodnog obrazovanja, to ne znam, tek on mi reče:
»Brzo donesite diplomu!« Ja otrčah kao kakvo poslušno dete i donesoh. On
je spremi u džep i ode u Džambul, na sindikalnu konferenciju. Z a tri dana
opet navrati i stavi pred mene izvod iz odluke Oblasnog odeljenja narodnog
obrazovanja. Isti potpis ispod nje koji je u martu onako bezočno tvrdio da
su škole u rejonu popunjene nastavnim kadrom postavljao me je sada za
m atem atičara i fizičara u oba završna razreda, i to tri nedelje pre završnih
ispita! (On je upadao u rizik, moj stručni rukovodilac. Ne toliko politički,
koliko time što nije bio siguran da ja u logoru nisam zaboravio svu moju
m atem atiku. Na dan pismenog ispita iz geometrije i trigonom etrije, on mi
ne dopusti da koverat otvorim pred učenicima, nego dovede sve nastavnike
u kancelariju, i dogod sam ja rešavao zadatke ostade mi iza leđa. Istovet-
nost moga rešenja i datih rešenja dovede i njega i ostale m atem atičare do
pravog likovanja. Kako je ovde čovek mogao lako biti Dekart! Ja još nisam

328
 znao da svake godine, u vreme završnog ispita 7. razreda*, telefoni u aulu
zvone, ne prestaju: rešenje ne ispada, postavka nije ispravna! Ovi nastav­
nici ni sami nisu imali više od sedam ra z re d a ...)
A da li i da govorim о svojoj sreći kad sam ušao u razred i uzeo kredu
u ruke! To je bio pravi dan mog oslobođenja, povratka u građane. Progon­
stva za mene više kao da nije bilo.
K ada sam bio u Ekibastuzu, našu kolonu su često vodili pored
tamošnje škole. G ledao sam na dečurliju što je jurcala po školskom dvorištu
kao na nedostupan raj, osvrtao sam se na svetle haljine učiteljica, dok mi je
sitno zvonjenje sa stepeništa prosto otvaralo rane. Toliko sam bio okopneo
od logorskih godina bez ijednog zračka svetlosti, od logorskih opštih. Činilo
mi se da bi me stigla sreća nad srećama, da bi mi srce puklo od radosti,
samo da u toj ekibastuskoj rupi mogu živeti kao prognanik i na znak
školskog zvona ući s dnevnikom pod rukom u razred i sa zagonetnom
pozom koja navešćuje važno otkriće otpočeti čas. (U ovoj žudnji ispoljavala
se, prirodno, ljubav prem a pedagoškom pozivu, no sigurno i glad za
sam ovrednovanjem kao kontrast dugogodišnjem ponižavanju sebra, a isto
tako i samosvest о sposobnostima koje nikome nisu od koristi.)
No, usredsređen na život Arhipelaga i države, bio sam smetnuo s uma
najprostiju stvar - da je u ratnim i posleratnim godinama naša škola bila
um rla, da škole više nije bilo, da je ostala jedino šuplja bačva što prazno
tandrče. Škole više nije bilo ni u prestonicam a, ni u provinciji, ni kod ćesara
ni kod tesara. K ada se duhovna smrt, kao kakav otrovni gas, povuče po
zemlji - ко će se prvi ugušiti ako ne deca, ako ne škola?
Svejedno, toga sam postao svestan tek neku godinu kasnije, pošto sam
se vratio iz zemlje progonstva u rusku m etropolu. U Kok-Tereku se čak
ničemu nisam ni dosetio: mračnjaštvo jeste vodilo u smrt, no deca progna­
nika su još bila živa, još ih nije bio ugušio otrov.
Bila su to posebna deca. Rasla su sa svešću svog potlačenog položaja.
Na sednicama nastavničkog veća i na drugim brbljivim savetovanjima
о njima, a i njima samima govorilo se kako su ona sovjetska deca, kako
rastu za komunizam i kako su samo privrem eno ograničena u pravu na
kretanje, i ništa više. Ali su ona, svako od njih, osećala lanac na vratu,
osećala ga od malih nogu, otkako se pam te. Sav onaj zanimljivi, bogati,
prepun života svet (iz ilustrovanih magazina i s filma) bio je nedostižan za
njih, nisu čak ni momci kad bi pošli u armiju mogli dospeti do njega. Malo
je bilo nade, retko kome se ostvarivala, da se od kom andanture dobije
dozvola za odlazak u grad, da se u gradu bude primljen na ispit, a tek da se
upiše na fakultet, a tek da se fakultet završi! Sve što su о velikom, večnom
svetu mogla saznati, samo ovde su mogla dobiti, ove škole su za njih bile
prvo i poslednje obrazovanje. S druge strane, zbog siromaštva pustinjskog
života, ona su bila lišena onih provoda i razonoda koji, od Lenjingrada do

* P osle sedm og razreda p olagao se završni ispit.

329
A lm a-A te, tako kvare gradsku mladež. U metropoli, deca su se već bila
odvikla od učenja, izgubila interesovanje za njega, učila kao na kuluk, tek
da su na broju, sve dok godine za školu ne prolete. Dok je našoj prognanič­
koj deci, ako im se valjano predavalo, ovo bilo jedino vredno u životu, bilo
sve. Ž edno se predajući učenju, ona kao da su se izdizala iznad svoje
drugorazrednosti i izravnavala s decom iz višeg reda građana. Njihovo
samoljublje se zadovoljavalo samo u tom istinskom učenju.
(N e, još u nečemu: u izbornim školskim dužnostima; u komsomolu;
počev od šesnaeste godine - u glasanju na opštim izborima. Toliko su, jadna
ona, žudela za ravnopravnošću, ma i iluzornom! Mnoga su s ponosom
ulazila u Komsomol, iskreno davala političke informacije na petominutnim
moralno-političkim razgovorima. Jednu malu Nemicu, Viktoriju Nus, upi­
sanu na pedagoškoj akademiji, pokušao sam da ubedim da nema razloga da
je njen prognanički položaj muči, naprotiv, treba da se njime ponosi. Nije
nego! Pogledala me je kao da sam s uma sišao. Bilo je, naravno, i onih
kojima se nije žurilo u Komsomol; onda su ih vukli na silu: možeš a nećeš
- ima tu nečega! I u K ok-Tereku su neke male Nemice, pripadnice tajne
sekte, bile prim orane da stupe, da im porodice ne bi bile proterane dublje
u pustinju. O, vi koji sablazniste ove mališane - vama bi trebalo žrvanj na
šiju !...)
Do sada sam govorio о »ruskim« razredima kok-terečke škole. (M e­
đutim , pravih Rusa ovde skoro i da nije bilo, to su bila nem ačka, grčka,
korejska deca, nešto kurdske i čečenske i ukrajinske iz porodica iseljenika
s početka veka, i nešto kazaške iz porodica »odgovornih radnika« koje su
svoju decu davale u »ruske« razrede.) Većina kazaške dece u školi bila su
u kazahstanskim »razredima«. Bila su to, iskreno rečeno, još divlja deca,
većina od njih (ukoliko su neiskvarena počinovničenim porodicama) vrlo
otvorena, iskrena, sa starim čvrstim predstavam a о dobru i zlu, sve dok im
ih lažno i bahato vaspitanje ne bi pokvarilo. A skoro sva nastava na
kazaškom jeziku bilo je opšte reprodukovanje neznanja: najpre je nekako
bila izvučena do diplome prva generacija; zatim su se ovi polutani razišli
kao nedoučeni nastavnici mlađima od sebe; devojke su dobijale ocenu
»dovoljan«, izlazile iz škola i pedagoških fakulteta kao puke neznalice. Ali,
čim bi ti mali primitivci videli svetlost istinske nastave, upijali bi je
- i ušima, i očima, pa i ustima.
S takvim razumevanjem od strane dece, u K ok-Tereku sam se prosto
zadavio nastavom , i tri me je godine (a možda bi i mnogo više) jedino ona
usrećivala. Bili su mi malo redovni časovi da popravim i popunim ono što su
bila ispustila, zakazivao sam im večernje dopunske časove, kružoke, časove
u prirodi, astronom ska posm atranja, i ona su se odazivala u tolikom broju
i s tolikim oduševljenjem s kolikim nisu išla ni u bioskop. Dobio sam
i razredno starešinstvo, prem da u čisto kazahstanskom razredu, ali mi se
i ono ubrzo dopalo.

330
 Pa ipak, sva svetlost je ostajala s one strane praga škole i zvona.
U nastavničkoj zbornici, u direktorovoj kancelariji, u Odeljenju narodnog
obrazovanja, vladala je svakodnevna svedržavna mora zagorčena još i prog­
naničkim položajem republike. M eđu nastavnicima bilo je i pre mene
Nemaca i administrativnih prognanika. Položaj svih nas bio je težak: nije se
ispuštala prilika da nam se stavi do znanja da smo za predavače primljeni iz
milosti i da nas vrlo lako mogu lišiti te milosti. Nastavnici-prognanici su više
od drugih (isto tako, uostalom , zavisnih) drhtali da ne naljute visoke
rejonske šefove niskom ocenom njihovoj deci. Drhtali su i da direkciju ne
razjare nedovoljno visokim opštim uspehom škole - i delili ocene, pomažući
na ovaj način opštekazahstanskoj pojavi reprodukcije neznanja. No, osim
toga, nastavnici-prognanici (i mladi Kazahstanci) morali su izvršavati i neke
feudalne dužnosti i plaćati harače: od svake plate im je zadržavana četvrtina
bog sveti zna za koga; ili bi direktor (Berdenov) najavio da mu je ćerkici
danas rođendan, i nastavnici su bili dužni da pokupe po 50 rubalja za
poklon; ili bi se moglo desiti da se pozove čas jedan čas drugi u kancelariju
direktora ili načelnika Odeljenja narodnog obrazovanja i zatraži se od njih
po 300-500 rubalja »na zajam«. (Uostalom , to je bila zajednička crta
tamošnjeg načina života, i sveukupnog poretka. Od učenika Kazahstanaca
se iznuđavalo za polum atursko veče po ovna ili pola ovna, što im je
obezbeđivalo dobijanje svedočanstva, pa i neznalicama; to veče se pretva­
ralo u pravu pijanu terevenku partijske organizacije.) Još i to da su svi
rejonski šefovi negde vanredno polagali, i sve njihove pismene kontrolne
zadatke morali su im raditi nastavnici naše škole (ovo im se predavalo kao
begovima, preko stručnih rukovodilaca škole, obična raja - nastavnici nisu
čak ni udostojavani da vide svoje vanredne đake).
Ne znam da li zbog moje čvrstine, zasnovane na »nezamenjivosti«,
koja se brzo ispoljila, ili zbog blažih vremena što su nailazila, ili zbog oboje,
tek ja nisam pristajao da mi se takav jaram nam etne na šiju. Deca su samo
s pravičnim ocenam a mogla rado da uče, i ja sam ih tako i davao, ne mareći
za sve sekretare rejonskog kom iteta. Ni harače nisam davao, niti vlastima
»posuđivao« (guja iz O N O nije se libila da mi traži »na zajam«), dosta je
bilo što nas je svakoga maja finansijski sve tanja država drala za po jednu
mesečnu platu (privilegiju slobodnih, davanje zajma, koja nam je bila
oduzeta u logoru, progonstvo nam je vraćalo). Samo, moja principijelnost
se na tom e i završavala.
Sa mnom je bio i nastavnik biologije i hernije Đ orđe Stepanović
M itrović, Srbin, koji je odležao na Kolimi deset godina za KRTD,* i koji je
već bio ušao u godine i bio bolestan. On se neum orno borio za pravdu
u Kok-Tereku. O tpušten iz Rejonske uprave za poljoprivredu, pa primljen
u školu, on je svoju borbu preneo ovde. A u Kok-Tereku je na svakom
koraku vladalo bezakonje, upotpunjeno neznanjem , primitivnom baha-

* K ontrarevolucionarna trockistička delatnost.

331
tošću i tradicionalnim zbijanjem bratstva. Bezakonje - svih, koje se ne
može urazum iti, koje se ne može razbiti, ali se Mitrović samopregorno
i nesebično borio s njim (doduše, ne ispuštajući Lenjina s usta), razobliča-
vao ga na nastavničkom veću, na rejonskim savetovanjima prosvetnih
radnika; obarao na ispitima nespremne činovnike - vanredne učenike
i »ovnujske« polum aturante; pisao predstavke u oblast, u A lm a-A tu, slao
telegram e na ime Hruščova (u njegovu zaštitu bi se skupilo i po 70
roditeljskih potpisa, i takav jedan telegram bi bio predat u drugom rejonu,
kod nas ne bi bio propušten.) Zahtevao je provere, inspektore, ovi bi došli
i okrenuli se protiv njega samoga; on bi ponovo pisao, njegov slučaj bi
dolazio na za to sazvane sastanke nastavničkog veća, i on bi bio okrivljen za
antisovjetsku propagandu pred decom (dlaka jedna do hapšenja!) i, podjed­
nako ozbiljno, za grubo ponašanje prem a kozama što su harale pionirske
zasade; on je isključivan iz kolektiva, vraćan, pa bi tražio naknadu za
prinudno odsustvovanje; prevodili bi ga u drugu školu, on ne bi otišao, pa
bi ga opet isključili - žestoko se taj tukao! Da sam mu se i ja pridružio,
dobro bismo ih prodrmali!
M eđutim , ja mu nisam pružio nikakvu pomoć: držao sam jezik za
zube. Sklanjao se od odlučujućih glasanja (da ne bih bio protiv njega,
izmaglio bih na nekakav kružok, na nekakvu konsultaciju. Istim tim
partijskim vanrednim đacima nisam smetao da dobiju trojke: kad su vlast
- neka ih, svoju sopstvenu vlast lažu. Tajno sam obavljao svoj zadatak:
pisao, samo pisao. Čuvao sam se za drugu vrstu borbe, za kasnije. M eđu­
tim, pitanje se može i šire postaviti: da li je ispravna, da li je potrebna
M itrovićeva borba?
Sva njegova bitka bila je unapred osuđena na propast, Kok-Terek se
nije mogao popraviti. Recimo i da bi on odneo potpunu pobedu, ovo opet
ne bi ispravilo sistem, vascelo uređenje. Tek što bi na ovom pročišćenom
ograničenom mestu zasvetlucala svetla tačka, odmah bi se preko njega
navukla siva boja. I kad bi recimo pobedio, to ne bi iskupilo novo hapšenje,
koje je rizikovao (od toga je Mitrovića jedino Hruščovljevo vreme spasa-
valo). Beznadežna je bila njegova borba, ali - bila je ljudsko nemirenje
s nepravdom , koliko god ga ono vodilo u propast! Njegova borba je vodila
samo porazu, ali nipošto je ne možemo nazvati nekorisnom. Da nismo svi
blagorazumni ovako kako jesm o, da jedan drugog ne savetujemo: neće
pomoći, nem a koristi od traženja pravde - sasvim druga bi nam bila zemlja!
Mitrović uz to nije bio građanin, bio je prognanik, ali su se od bleska
njegovih naočara pribojavale sve rejonske vlasti.
Da se nisu pribojavale - jesu, samo kad bi došao svetli dan izbora,
izbora voljene narodne vlasti, skupa bismo isparadirali - i neumorni borac
Mitrović (čemu je onda vodila njegova borba?), i ja koji sam se držao po
strani, i još skrovitiji, na izgled najpopustljiviji od sve trojice Grigorij S.M-z,
sva trojica, tajeći mučnu odvratnost, gurali smo pravo na to svečano ačenje
s nam a. Izbori su dozvoljavani skoro svim prognanim a, toliko je to vlasti

332
 malo koštalo. Čak i lišeni građanskih prava su najednom nalazili sebe
u spiskovima, požurivani su i oni da glasaju, bolje reći, terani. Kod nas,
u K ok-Tereku, nije čak ni bilo kabina za glasanje, sasvim po strani bila je
jedna s razm aknutim zavesama, ali je do nje trebalo svraćati s normalnog
pravca, što bi ispalo nekako nezgodno. Izbori su se sastojali u tome da se
glasački listić što pre prenese do glasačke kutije i baci u nju. Ako bi se neko
zaustavio i pažljivo pročitao im ena, to je već bilo sumnjivo: kao da Partija
ne zna koga ističe, šta tu ima da se p ita ? ... Pošto bi glasali, svi su imali
zakonsko pravo da pođu na piće (uoči izbora uvek su davani ili plata, ili
avans). O deveni u najbolja odela, svi (i prognani) svečano su se pozdravljali
i jedan drugome čestitali p ra zn ik...
O , koliko puta ćeš s dobrom pominjati logor, u kojem nije bilo
nikakvih izbora!
Jednom je Kok-Terek - jednoglasno, naravno - izabrao narodnog
sudiju, nekog Kazahstanca. Kok-Terečani su, kao i uvek, čestitali jedan
drugom e praznik. Ali, kroz nekoliko meseci, na sudiju je, iz rejona u kojem
je pre toga sudio (i u kojem je isto tako jednoglasno bio izabran), stigla
krivična prijava. Ispostavilo se da je on i kod nas uspeo da nagrabi mita od
individualnih lica. M orao se, na žalost, ukloniti, pa je trebalo raspisati
nove, pojedinačne izbore. Kandidat je opet bio došljak, svima nepoznati
Kazahstanac. I - u određeni nedeljni praznik svi su se uparadili, glasali
jednoglasno pre podne, i opet oni isti ljudi čestitali na ulici jedan dru­
gome . . . praznik!
U robijaškom logoru smo se nad takvom komedijom barem otvoreno
smejali, dok u progonstvu nemaš s kim da razmeniš misli: život se upriličava
životu slobodnih, i prvo što se od slobode uzima jeste zatvorenost. Ja bih sa
M-zom kao jednim od retkih popričao о tome.
O n je kod nas bio poslat iz Džeskazgana - bez kopejke, novac mu je
negde usput bio zadržan. K om andanturu to ni najmanje nije zabrinulo
- jednostavno ga je skinula sa zatvorskog sljedovanja i pustila na ulicu Kok-
Tereka: pa kradi, ili umri! Tih dana ja sam mu dao deset rubalja i time
zaslužio njegovu večitu zahvalnost, dugo potom on mi je pominjao kako
sam ga spasao. Ta osobina - pamćenje dobra bila je kod njega čvrsta
i postojana. (Ali i - pamćenje zla. Tako dobro je pamtio zlo što mu ga je
naneo H udajev, isti onaj čečenski dečak koji je umalo postradao od krvne
osvete. Sve se.na ovome svetu izokrene, takav je život: spaseni Hudajev je
iznenada, bez povoda, svoju mračnu zlobu surovo iskalio na sinu M-za.)
Prognanik a bez profesije, M-z nije u K ok-Tereku mogao naći priličan
posao. Najbolje što je našao bilo je da postane školski laborant u našoj
školi, i do toga je mnogo držao. Samo, mesto je zahtevalo da prem a svakom
bude uslužan, nikom e da se ne protivi, nigde živ da se ne čuje. I on se nije ni
čuo. Bio je neproziran ispod spoljašnje ljubaznosti. Čak ni tako prostu stvar
- zašto s pedeset godina nem a zanimanja, ni to niko nije znao. Ja sam se
s njim nekako zbližio, nikada se nismo sukobljavali a često se uzajamno

333
pomagali; dodajte tom e i istovetnost logorskih reakcija i rečnika. Tako
sam, posle dugog skrivanja, ja saznao njegovu skrivenu spoljnu i intimnu
istoriju. O na je poučna.
D o rata, on je bio sekretar rejonskog komiteja partije u Ž * , u toku
rata bio određen za rukovodioca šifrantskog odeljenja divizije. Uvek je bio
na visokoj dužnosti, važna persona, i nije znao šta su svakodnevne ljudske
nevolje. A li, 1942, nekako se desilo da jedan puk njihove divizije krivicom
šifrantskog odeljenja ne dobije na vreme naredbu о povlačenju. Trebalo je
to ispraviti, no desilo se tako da su se svi njegovi potčinjeni bili negde
zaturili po drugim poslovima, ili izginuli, i general je poslao lično M-za
tam o, na prednje linije, u klešta što su se već stezale oko puka, da ponese
naredbu, da spase puk! M-z je odjahao na konju, ni živ ni mrtav, usput se
našao u takvoj opasnosti da dalje nikuda nije smeo, štaviše nije bio siguran
da li će i tu ostati živ. On je svesno stao - ostavio, izdao puk, sjahao s konja,
zagrlio jedno drvo (ili se zaklonio za njim od parčadi granate) i . . . zakleo se
Jehovi da će, ako ostane živ, biti usrdan vernik, da će u dlaku ispunjavati
sveti zakon. I sve se završilo srećno: puk je izginuo ili zarobljen a M-z ostao
u životu, dobio deset godina logora po članu 58, izdržao ih, i evo ga sada sa
mnom u K ok-Tereku. Kako je samo nepokolebljivo ispunjavao svoj zavet!
- u njegovim grudim a i glavi nije bilo ništa ostalo od Partije. Žena ga je
samo na prevaru mogla nahraniti nečistom ribom, bez krljušti. Subotom
nije smeo da ne dođe na posao, ali je ispunjavao sve obaveze i molitve
- tajno, kako je jedino kod nas mogao.
Prirodno je što je to о sebi malo kome otkrio.
Meni se sve ovo i ne čini baš običnim. Obično je ovde samo jedno, ono
što se kod nas najmanje sme priznati: da je najdublji koren našeg života
- religiozna svest, a nikako partijsko-ideološka.
Kako suditi о tom čoveku? Po svim zakonima - krivičnim i vojnim, po
načelima časti, patriotizm a i komunizma, ovaj čovek bi bio dostojan smrti
ili prezira, zar nije ceo jedan puk upropastio da bi spasao svoj život, da i ne
govorimo da u tom času nije našao dovoljno mržnje prem a najljućem
neprijatelju Jevreja što su ga oni ikada imali.
A opet, i M-z se mogao pozvati na neka još viša načela: svi ti vaši
ratovi - ne počinju li oni zbog slaboumlja najviših političara? Z ar Hitler nije
upao u Rusiju zbog svoje sopstvene slaboumnosti, pa slaboumnosti Staljina,
pa Čem berlena - a vi šaljete m e n e u smrt? Da mi, slučajno, niste vi dali
život?
Neko će prim etiti: on (a onda i svi ljudi toga puka!) bio je dužan da to
izjavi u vojnom kom esarijatu, onda kada je oblačio lepu uniformu, a ne
onom drvetu tam o. Logički gledano, trebalo bi da ga ni ja ne branim , bio
bih obavezan da ga mrzim ili prezirem, da mi se gadi da mu pružim ruku.
Ipak ništa slično ne osećam prem a njemu! Možda samo zato što nisam
bio u onom puku i nisam iskusio posledice njegovog čina? Možda i zato što
naslućujem da je sudbina onog puka mogla zavisiti još od sto drugih

334
uzroka? M ožda i zato što M-za nikad nisam video dok je bio ohol, samo kad
je postao skrušen? Mi smo svakoga dana pružali jedan drugom ruku
i iskreno i čvrsto se pozdravljali i ja to nikada nisam osetio kao nešto
zazorno.
Koliko se jedan te isti čovek može u životu promeniti. I koliko postati
nov i za sebe i za druge! A mi nekoga od tih - nije važno što je on sada
sasvim drugi čovek - po naređenju, iz načela, iz nagona, iz slepila - bez
ustezanja i s uživanjem bacamo pod prokletu gomilu.
A - ako ti tvoj kamen ispadne iz ruke? A - ako si sam prošao kroz
bedu i u tebi se rodio nov pogled na krivicu, na krivca? Na njega, na sebe?

M eđu koricama ove knjige dati su već oproštaji. I već mi se s negodo­

vanjem postavlja pitanje: a gde je granica? Nećemo valjda svima i svakome
praštati!
Ja - svima i ne mislim! Ja - samo onima koji su posrnuli. Sve dok se
idol penje uz stepenice vlasti nad ljudima i sa zapovedničkom borom na čelu
bezosećajno i samozadovoljno uništava i truje naše živote - dajte mi kamen,
što teži! D ajte gredu da je udesetoro latimo i da ga njome tresnemo!
N o, od m om enta kada se stropoštao i pao na zemlju, kad mu se od
udara rodila prva bora savesti na licu - sklanjajte kamenje!
On se sam vraća ljudima.
N em ojte ga lišiti toga božanskog puta!

* * *

Posle progonstava što su gore opisana, naše progonstvo u Kok-

T ereku, a i ono u južnom Kazahstanu i Kirgiziji, moramo smatrati za
privilegovano. Ovde su ljudi dolazili u nastanjena mesta, dakle gde ima
vode i koliko-toliko plodne zemlje (u dolini reke Ču i u rejonu Kurdaj čak
i štedre). Vrlo mnogo ih je došlo u gradove (Džambul, Čim kent, Talas, pa
i u A lm a-A tu i Frunze) i njihovo bespravlje nije se osetno razlikovalo od
bespravlja ostalih građana. U gradovima prehram beni proizvodi nisu bili
skupi, lako se nalazio posao, naročito u industrijskim naseljima, imajući
u vidu ravnodušnost mesnog stanovništva prem a industriji, zanatima i inte­
lektualnim zanimanjima. Pa i oni što su upućivani u seoska naselja nisu svi
i ne tako surovo sterani u kolhoze. Kod nas, u K ok-Tereku, bilo je četiri
hiljade ljudi, od kojih većina prognanika, ali u kolhoz su ulazila samo
kazaška naselja. Svima ostalima je uspevalo ili da se zaposle kod mašinsko-
traktorske stanice ili na nekom drugom mestu, ma i s nikakvom platom,
dok su živeli od po 25 ari bašte koja se morala ručno zahvati, od krave,
svinja, po koje ovčice. Karakterističan je prim er grupe Zapadnih U kraji­
naca kod nas (administrativnih prognanika nakon petogodišnjih kazni

335
logora) koji su radili na teškim poslovima na proizvodnji ćerpiča kod
ovdašnjeg građevinskog preduzeća i živeli od ovdašnjeg glinenog tla kojeg
su retkim polivanjem, jedva uspevali da odbrane od pucanja, ali su na tim
nekolektiviziranim parčadima živeli daleko bolje nego, kao kolhoznici,
u voljenoj, bogatoj U krajini, te su, kad su oslobođeni, svi ostali ovde
zauvek.
Lenjo je u K ok-Tereku bilo i operativno odeljenje: jedan vid naci­
onalne lenjosti koji je bio - spasonosan! Imali smo i mi cinkaroše, ali ih
nismo osećali, nisu nam bili teški.
No, glavni uzrok nerada operativaca i ublažavanja režima bio je
u dolasku Hruščovljeve epohe. Iako oslabljeni prelaženjem preko mnogih
stepenica, njeni talasi i udari su se, ipak osećali kod nas.
N ajpre, u vidu obm ane - »Vorošilovljeve« amnestije (ovo joj je ime
dao Arhipelag, i pored toga što ju je izdao Septemvirat). Staljinova
sprdačina s političkima, od 7. jula 1945, bila je loša i brzo zaboravljena
lekcija. I u progonstvu, isto kao u logoru, nisu prestajale da kruže šapatom
prenošene »vesti« о amnestiji. Strašna je ta sposobnost slepe vere! N. N.
G rekova, na prim er, posle 15 godina lutanja po zatvorima i Arhipelagu,
i ponavljanja, na zidu od ćerpiča svoje uboge kolibice držala je portret
bistrookog Vorošilova, i verovala da će čudo doći od njega. E pa - i došlo
je: upravo s potpisom Vorošilova, vlada se još jednom posprdala s nama
- na dan 27. m arta 1953. godine.
Pravo govoreći, osim ako se proniknem o osećanjem prolaznosti
života, drukčije se nije moglo razumno objasniti zašto su baš u m artu 1953.
godine, u tugom obavijenoj zemlji, njeni tugom potreseni vladari morali
pustiti na slobodu njene zločince.* Kad su sahranili Staljina, tražili su
popularnost za sebe, a objavili su: »zločin je iskorenjen u našoj zemlji« (pa
ко to onda leži, koga to onda oni puštaju?!). Pa ipak, još uvek pod
Staljinovim naočnjacima i ropski podražavajući njegovu misao, oni su
amnestiju pružili ološu i banditim a, a Pedeset Osmom - samo »do pet
godina«. Neko sa strane, gledajući to s tačke gledišta normalne države,
pomislio bi da »do pet godina« znači: tri četvrtine političkih odoše kući.
A stvarno je samo 1-2 % od nas imalo tu dečju kaznu. (Zauzvrat, lopovi su
kao oblak skakavaca bili pušteni na mesno stanovništvo; na sreću, nije
mnogo potrajalo kada je milicija, s mnogo nevolje, vratila am nestirane
bandite u stari tor.)
Bio je interesantan eho amnestije u našem progonstvu. Baš ovde su se
odavno nalazili oni što su svojevremeno bili odležali dečju petogodišnju
kaznu, ali nisu bili pušteni kući, nego bez suda upućeni u progonstvo.

* U prvom izdanju, u nastavku sledi: » N o, i u staroj Rusiji, kako svedoči K otošin, postojao je
običaj da se na dan careve sahrane puštaju zločinci, što je, uzgred da k ažem o, donosilo opštu pljačku:
’A m oskovski ljudje ne sut bogobojazlivi, s m užeska pola i s ženska po ulicam grabet što je na nih i do
sm erti ih biju t.’ (Citiram prem a Plehanovu: Istorija ruske društvene m isli, M oskva, 1 919, t. I, d eo 2,
gl. 9 .)«

336
 U K ok-Tereku ovakve su bile usamljene starice i starci iz U krajine, iz
novgorodskog kraja - sve neki miran i nesrećan narod. Oni su posle
am nestije, prosto živnuli, čekali su da budu vraćeni kući. Ali kroz mesec-
dva dana stiglo je, kao i uvek, surovo tumačenje: pošto su dobili večito
progonstvo (preko kazne, bez suda) a ne petogodišnje, sudska kazna od pet
godina koja je izazvala ovo progonstvo se ne broji, zato oni ne ulaze
u am nestiju. .. - A Tonja Kazačuk je bila pre progonstva potpuno slo­
bodna, kao slobodna došla iz U krajine kod prognanog muža, i tu, radi
jednoobraznosti, zapisana u prognane iseljenike. Nakon amnestije pojurila
je u kom andanturu gde su joj predočeni vrlo mudri protivrazlozi: pošto
niste imali pet godina kao muž, kazna vam je neodređena, amnestija ne
može da se na vas odnosi.
Srce bi prepuklo i D rakonu, i Solonu, i Justinijanu, zajedno s njihovim
zakonodavstvim a!. ..
Tako, am nestija nikome ništa nije pružila. Ali se tokom meseci,
posebno posle pada Berije, nezapaženo, tiho potkradalo u zemlji prognanih
istinsko popuštanje stega. I oni »petogodišnjaci« su bili pušteni kući. Počelo
je s puštanjem dece prognanika u obližnje više škole. I na radu su sve manje
kvocali: »Ti si prognanik!« Sve je postajalo nekako mekše. Prognanici su
počeli da napreduju na poslu.
Počele su da se ispražnjuju i kom andanture. »A gde je onaj kom an­
dant?« - »Ne radi više.« Brzo su se proređivali i nestajali kadrovi. O braća­
nje postajalo pitomije. Neprikosnoveno prijavljivanje prestajalo da bude
tako neprikosnoveno. »Ko se do podne nije prijavio - ništa, sledeći put!«
Nacijama, čas jednoj, čas drugoj, vraćana su neka prava. Kretanje po
rejonu postalo je slobodno, putovanja u drugu oblast slobodnija. Sve češće
se čulo: pustiće nas kući, pustiće nas! I stvarno, evo su Turkm eni pušteni
(bili su u progonstvu zbog zarobljeništva). Zatim Kurdi. Počela je prodaja
kuća, cene im naglo pale.
Pušteno je i nekoliko staraca, administrativnih prognanika: neko se
u Moskvi zauzeo za njih i - oni su rehabilitovani. Uzbuđenje je šibalo,
žestoko rem etilo mir prognanika: može biti da i mi krenemo? Može Г to
b iti? . ..
Smešna stvar! Kao da je ovaj r e ž i m sposoban da postane bolji.
A m ene je logor naučio da u to ne verujem, vere u njega da nemam.
A pravo reći nisam ni imao velike potrebe da se zanosim: ja tamo u velikoj
m etropoli nisam imao ni rodbine ni rođaka, dok sam ovde, u progonstvu
bio gotovo srećan. Činilo mi se prosto da nikada tako dobro nisam živeo.
Istina, prve prognaničke godine me je davila smrtna bolest, reklo bi se
saveznica tam ničara. Cele godine niko u Kok-Tereku nije mogao odrediti
koja je ona bila. Obavljao sam nastavu jedva se držeći na nogama; već sam
loše spavao i loše jeo. Sve što sam ranije bio zapisao u logoru i držao
u pam eti, i sve novo iz progonstva, morao sam što pre zabeležiti i zakopati.
(Tu noć uoči odlaska u Taškent, poslednju noć pedeset treće, pamtim'
22 Arhipelag Gulag, 3
337
odlično: rečeno zakopavanje kao d a je stavljalo tačku i na moju književnost
i na moj život. Prerano, prerano!)
Svejedno - bolest popusti. Naiđoše dve godine moga zaista Divnog
Progonstva, sreće samo jednim okrnjene, samo jednim pomućene - time što
nisam smeo da se oženim: nije bilo takve žene kojoj bih mogao poveriti
svoju usamljenost, svoje pisanije - njihova tajna skloništa. M eđutim, svaki
dan mi je prolazio blaženo, poneseno, kao da sam bio potpuno slobodan.
U školi sam imao toliko časova koliko sam hteo, u obe smene, i ti časovi su
mi donosili sreću, nijedan me nije zam arao, nijedan bio dosadan. I svakoga
dana mi ostajalo nešto vrem ena za pisanje i za to vreme nije mi bila
potrebna nikakva duhovna priprem a: čim sednem - redovi izlaze li, izlaze
ispod pera. A u nedeljne praznike, kada nas ne bi poterali na kolhoznu
repu, ja bih zaseo od zore do m raka - ceo dan! Sada sam počeo i roman
(konfiskovan kroz deset godina) i imao još puno toga u planu da ispišem.
A što se objavljivanja tiče - ono će ionako doći posle moje smrti.
I novac je počeo da pretiče - i ja kupih zasebnu kućicu od ćerpiča,
naručih čvrst sto za pisanje, a za krevet mi i dalje ostaše goli sanduci. Kupih
i radio-aparat s kratkim talasima: u večeri bih navukao zavese na prozore,
prislonio uvo uz sami zvučnik i kroz vodopade zvukova om etanja lovio
nam a zabranjenu a tako željenu informaciju, i logikom vaspostavljao ono
što ne bih dočuo.
D esetinam a godina nas je mučilo mlaćenje prazne slame, duša nam je
iskopnela za svako parče ma i istrzane istine - pa opet, spajanje odlomaka
u mozaik nije nekako vredelo izgubljenog vremena: infantilni Zapad nas,
povratnike s A rhipelaga, nije više mogao naučiti ni mudrosti ni postoja­
nosti.
Moja kućica je bila na samoj istočnoj periferiji naselja. Iza ograde
- kanal za navodnjavanje, pa stepa. Svakog jutra - izlazak sunca. Samo što
zaćarlija u stepi - pluća se ne mogu nadisati. Kad padne mrak i u noćima,
i mesečinastim i tam nim , usamljenički skitam i sumanuto grabim vazduh.
Oko mene ni sa koje strane nema prebivališta bližeg od sto metara.
Potpuno sam se pomirio s tim da ću ovde živeti, ako ne i »večito«,
a ono bar dvadesetak godina (ja nisam verovao u raniji dolazak opšteg
oslobođenja, i nisam se mnogo prevario). Kao da mi se nikuda nije išlo
(prem da bi mi srce nad kartom srednje Rusije svagda zalupalo). Osećao
sam svet ne kao nešto spoljašnje, nešto što bi me moglo pozvati к sebi, nego
kao doživljen, sav u meni - i sav moj zadatak se svodio na to da ga opišem.
Bio sam pun, kipeo!
Radiščevljev prijatelj, Kutuzov, pisao je ovome: »Teško mi je, dragi
moj, da ti kažem, a l i . .. tvoj položaj ima svoje prednosti. Odvojen od svih
ljudi, daleko od svih stvari što nas zaslepljuju - utoliko više mogućnosti
imaš da p u tu je š ... u samoga sebe; možeš hladnokrvno zagledati u samoga
sebe, pa prem a tom e i s manje pristrasnosti suditi о stvarima na koje si

338
 ranije gledao kroz veo častoljublja i svetske taštine. Može se desiti da ti
mnogo šta ugledaš u potpuno novom vidu.«
U pravo tako. Držeći mnogo do te očišćene tačke gledišta, potpuno
sam svesno držao mnogo do svog progonstva.
A ono se sve više uzdrmavalo i kolebalo. K om andantura se i dalje
tanjila i, prosto rečeno, postala ljubazna. Z a bekstvo je davano tek pet
godina, pa ni toliko. Jedna, pa druga, pa treća nacija prestajale su da se
prijavljuju, zatim dobijale pravo da se vraćaju. Uznem irenost od radosti
i nade potresala je naš prognanički mir.
O djednom , kad joj se niko nije nadao, prišunjala se još jedna am ne­
s tij a - »A denauerova«, septem bra 1955. godine. Pre toga, A denauer je bio
došao u M oskvu i izdejstvovao kod Hruščova oslobođenje svih Nemaca.
Nikita je naredio da se puste, ali se odmah videlo da se ovim stvari
zapetljavaju: eto Nemce su pustili, a njihovi pomoćnici, Rusi, ostaju
s dvadesetogodišnjim kaznama. M eđutim, kako su to sve bili policaji, pa
staroste, pa vlasovci, nije se moglo javno izlaziti s tom amnestijom. I jedno­
stavno - po našem opštem pravilu informisanja: о besposlicama - udarati na
sva zvona, о važnom - jedva prozboriti, ili ćutke preći, najveća politička
am nestija posle O ktobra bi »poklonjena« u »nikakav« dan - 9. septem bar,
na ne-praznik, i objavljena isključivo u Izvestijama, i to na unutrašnjoj
strani, bez ijedne reči kom entara, bez ijednog članka о njoj.
Pa kako da ostaneš miran? Čitam tada: »O amnestiji lica koja su
sarađivala s Nemcima«. Kako to sad - a ja? Ispada da se na mene ne odnosi:
ja sam od početka do kraja bio u Crvenoj armiji. A posle svega - idite
bestraga, ovako sam još mirniji. U skoro dobijam pismo iz Moskve od moga
prijatelja L. Z. Kopeljeva: on je moskovskoj miliciji podneo pod nos ovu
amnestiju i dobio privrem eno pravo na boravak. Ali uskoro je bio pozvan:
»Zašto vi terate šegu s nama? Vi niste sarađivali s Nemcima?« - »Ne.«
- »Služili ste, znači, u Crvenoj armiji?« - »Da.« - »Onda za 24 časa da vas
ne vidimo u Moskvi!« On je, naravno, ostao, ali: »Oh, jezivo je posle deset
uveče, na svako zvonce u stanu: to je za mene!»
I ja sam bio zadovoljan: kako je meni lepo! Sakrijem rukopise (svake
večeri) i spavam kao anđeo.
Iz moje čiste pustinje zamišljao sam tašti glavni grad, u kojem sve vrvi,
sve jedno drugo glođe - i ništa me u njega nije vuklo.
A moskovski prijatelji su navaljivali: »Da nisi rešio da ostaneš
ta m o ? ... Traži reviziju dela! Sada se vrše revizije!«
A zašto ?. . . Ovde mogu ceo sat da gledam kako mravi kroz rupicu
u ćerpičnim temeljima moje kućice, bez brigadira bez čuvara i upravnika
logorskog punkta, u dugoj koloni nose svoje tovare - unose semenke za
rezervu za zimu. N eočekivano, nekog od jutara oni se ne pojave, iako pred
kućom ima nanesenog semenja. Ispada da su oni mnogo ranije predvideli,
da z n a j u da će danas padati kiša iako nasmejano sunčano nebo ništa
22
339
0 tom e ne kaže. A posle kiše oblaci su još crni i gusti, a oni su već napolju
1 rade: tačno znaju da kiše neće biti.
O vde, u mojoj prognaničkoj tišini, sasvim sam neosporno video kako
je uistinu mogao teći Puškinov život: prva sreća - progonstvo na jug, druga
i najveća - progonstvo u Mihajlovsko. Eto gde je trebalo da živi i živi, nikud
da ne mrda. Kakva ga je zla kob zvala u Petrograd? Kakva nesreća terala da
se ženi?
Pa ipak, teško je ljudskom srcu da ostane na razumnom putu. Teško je
slamičici da ne plovi tamo kuda sva voda teče.
Počeo je XX kongres. О Hruščovljevom referatu mi dugo vremena
ništa nismo znali (kada se on i počeo čitati u K ok-Tereku, to je rađeno tajno
od prognanih, saznavali smo od Bi-Bi-Si-ja). Ali meni je i iz prostih novina
bilo dovoljno da pročitam M ikojanove reči: »To je prvi lenjinski kongres«
za ne znam koliko godina. Shvatio sam da je moj dušmanin Staljin pao, što
je značilo da sam se ja dizao.
I - napisao sam zahtev za reviziju.
N a proleće je počelo s oslobađanjem od progonstva celog Pedeset
Osmog.
I ja, slabić, napustih svoje svetio progonstvo. I pođoh u tamni svet.

Šta oseća bivši zek kada s istoka na zapad pređe Volgu i ceo dan zatim
dok sedi u vozu što tutnji - to ne ulazi u ovu glavu.

Na leto pozvonih u Javno tužilaštvo: šta je s mojom žalbom? Zamoliše

me da ih pozovem drugi put i druželjubiv prostački glas islednika pozva me
da navratim u Lubjanku za objašnjenja. U čuvenoj kancelariji za propusnice,
na Kuzneckom m ostu, narediše mi da čekam. Podozrevajući da me nečije
oči već prate, da već proučavaju izraz mog lica, ja, iako napet u sebi,
navukoh masku dobrodušnog umornog čoveka i stadoh da tobože posma-
tram kako se neko dete igra nasred prijemne prostorije, bez obzira što se
ono nije ni najmanje zanimljivo igralo. Tako je i bilo! Moj novi islednik je
stajao u civilnom odelu i motrio na mene! Uverivši se dovoljno da nisam
zakleti neprijatelj, on mi priđe i vrlo ljubazno me odvede u Veliku Lub­
janku. Još usput žalio je što mi je život uništen (a ko je to učinio?), što sam
lišen žene, dece. Ali, zagušljivi hodnici, isti kojima su me nekada vodili
- ošišanog, gladnog, neispavanog, bez dugmadi, s rukam a na leđima.
- »Imali ste nesreću da vam za islednika dopadne takva zver kao taj
Jezepov! Sećam se, bio je jedan takav, sad je otpušten.« (Sedi, sigurno,
u sobi do ove i psuje ovoga m o g a ...) ' »Ja sam, znate, služio u mornaričkoj

1 K asnije mi je jedan zek napisao: ok o 1950, Jezepov je bio potpukovnik i načelnik odeljenja,
1 9 7 8 . godine sam iz jed ne geb eovsk e knjižice doznao da je u zasluženoj penziji i zasluženo se odmara.

340
 kontraobaveštajnoj službi, u Smeršu, kod nas takvih nije bilo!« (Od vas je
Rjumin potekao. Kod vas su bili Levšin, Libin.) No, ja mu prostodušno
klimam: da, naravno. O n se, štaviše, smeje mojim žaokama, iz 1944, na
račun Staljina: »Vi ste ono tačno pogodili!« Sve mu je jasno, sve odobrava,
samo jedno g aje onespokojilo: u »Rezoluciji br. 1« vi pišete: »Izvršenje svih
ovih zadataka nije moguće bez organizacije.« Znači li to da ste vi hteli da
stvarate organizaciju?
- M a, kako?! - već odranije sam ja predviđao takvo pitanje. - »Orga­
nizacija« nem a tu smisao skupa ljudi, već skupa mera što bi ih sprovela
država.
- A tako, tako, znači, u tom smislu! - sav radostan odobrava islednik.
Prošla je opasnost.
On hvali moje priče s fronta, pripojene dosijeu kao materijal protiv
mene. - »U njima nem a ništa antisovjetsko. Ako želite, možete ih uzeti,
pokušajte da ih objavite.« Ali ja glasom bolesnika, kao da ću ovog časa
um reti, odbijam: »S taje vama, odavno sam se batalio pisanja. Ako poživim
još koju godinu - maštam da se bavim fizikom.« (M oda vremena! Tako
ćemo odsad ja i vi igrati.) Lud plače kad ga biju, m udar - pre nego ga biju.
Z atvor nam je bar nešto m orao pružiti. B ar umeće da se znamo držati pred
ČKGB.

341
 G lav a 7

ZEKOVI NA SLOBODI

U ovoj knjizi bila je glava »Hapšenje«. D a li je nužna sada glava

»Oslobođenje«?
Jer, od onih na koje se nekada sručilo hapšenje (govorimo isključivo
о Pedeset Osmom) - mnogo bi bilo ako kažemo da je »oslobođena« petina,
dosta je ako je i osmina.
Pa, i to oslobođenje! - ко ne zna za njega? Toliko je izopisivano
u svetskoj književnosti, toliko prikazivano u bioskopskim dvoranama!
O tvara se tamnica, sunce sija, gomila likuje, zagrljaji rodbine.
Ali tvoje »oslobođenje« pod sumornim nebom Arhipelaga je ukleto,
a nebo nad glavom na slobodi biće ti još sumornije. Tvoje hapšenje je bilo
munjevito; oslobođenje je sporo, sa zadrškom (Zakonu se sada ne žuri,
zašto bi?) - to je jedina razlika među njima. Što se ostaloga tiče, oslobođe­
nje je isto što je bilo i hapšenje, isti onaj ubitačni prelaz iz jednog stanja
u drugo, prelaz koji ti pršti svu tvoju nutrinu, sav način tvoga života, tvojih
shvatanja, a ništa ti zauzvrat ne nudi.
A ko je hapšenje naglo smrzavanje tečnosti, oslobođenje je njeno
stidljivo otapanje do novog zamrzavanja.
D o novog hapšenja.
Z ato što te u ovoj zemlji, iza svakog oslobođenja, vreba negde novo
hapšenje.
Čekanje novog hapšenja - eto šta je bilo oslobođenje svih četrdeset
godina do Hruščova.
Bačen ti je pojas za spasavanje između dva ostrva - pokoprcaj se malo
između ovih bodljikavih žica ovde i onih onam o!. ..
Izdržavanje kazne - to je: od jednog zvonceta do drugoga; oslobođenje
- to je: od jednih bodljikavih žica do drugih.
Tvoja lična karta zatvorenomaslinaste boje, kojoj je Majakovski toliko
pozivao da se zavidi, zamrljana je crnom mrljom člana 39 zakona о ličnoj
karti. Zbog nje ni u jednoj varošici nećeš dobiti pravo stanovanja, ni na bolji
posao nećeš biti primljen. U logoru si bar sledovanje dobijao; ovde - ni to.
I skupa s tim - varljiva sloboda k re ta n ja ...
Lišeni progonstva, nikako »oslobođeni« - tako treba nazvati te nesreć-
nike. Lišeni dobročinskog kobnog progonstva, oni nemaju hrabrosti da

342
sebe nateraju da otputuju u krasnojarsku tajgu ili u kazahstansku pustinju,
tam o gde bi našli mnogo svojih, bivših! Ne, oni odlaze u džunglu začarane
slobode, gde se od njih svako uklanja, gde postaju žigosani kandidati za
novo hapšenje.
Natalija Ivanovna Stoljarova oslobođena je iz Karlaga 27. aprila 1945.
D a odm ah pođe nije mogla: treba dobiti ličnu kartu; bonova za hleb nema,
stana nem a, posao što joj se nudi - to je spremanje drveta za ogrev. Pošto je
pojela ono nekoliko rubalja što su joj drugovi iz logora bili prikupili,
Stoljarova se vratila u logor, slagala straži da ide po stvari (običaji kod njih
su bili patrijarhalni) i - pravo u svoju baraku! Kakva radost! Drugarice
donele supe iz kuhinje (o, slatka li je!), okupile se oko nje, smeju se, slušaju
kako se na slobodi nem a kud: ne, stvarno, kod nas je spokojnije. Prozivka.
Jedna je v iš e ... Dežurni ju je izgrdio, ali joj i dozvolio da do ujutru, 1.
maja, prenoći u zoni, a tada - oči više da ti se ne vide!
Stoljarova je u logoru valjano radila, zapinjala koliko god je mogla.
(O na je kao m lada doputovala iz Pariza u Sovjetski Savez, uskoro bila
zatvorena, i sada je jedva čekala da ide na slobodu, da vidi malo Domovinu!)
Z a »dobro zalaganje« bila je oslobođena uz olakšice: bez naznačenja bilo
kakvog m esta obaveznog boravka. Oni koji su dobijali određeno naznače-
nje ipak su uspevali da se snađu, milicija nije nikuda mogla da ih protera.
A Stoljarova, sa svojom potvrdom о »čistom« oslobođenju, postala je
progonjeno pseto. Milicija joj nigde nije dozvoljavala da se prijavi.
U kućam a bliskih poznanika dali bi joj čaj, ali na konak je niko nije
pozivao. Noćivala je na stanicama. (Nevolja nije samo u tome što milicija
tokom noći obilazi i budi ljude da ne bi spavali i pred zoru sve isteruje da
čiste ulice, nego - ко se od novooslobođenih zekova koji su morali proći
kroz neku veliku stanicu ne seća kako mu je svaki put kad bi mu se približio
milicioner srce zamiralo! Kako samo ovaj strogo gleda! On, naravno, u tebi
nazire bivšeg zeka! Evo, ovoga časa će upitati: »Vaša dokumenta!« Uzeti ti
potvrdu о oslobođenju - i gotovo, ti si opet zek! Jer, kod nas nema prava,
nem a zakona, nem a ni čoveka - ima samo dokument! Uzeće ti potvrdu
- i g o to v o ... Tako mi žekovi to doživljavam o...) U Lugi, Stoljarova je
htela da se zaposli kao pletilja rukavica, i to ne za radni* narod već za
nem ačke zarobljenike - malo je što je nisu primili, nego ju je šef, u prisustvu
svih, izružio: »Mislila je ona da se kod nas uvuče. Znam o mi dobro njihova
pretvaranja! Čitali smo mi Sejnina!« (O, i taj zasopljeni Sejnin! Hoće li ga
ikad salo ugušiti!)
Krug bez izlaza: zaposlenje ti bez dozvole za boravak ne daju, a ni
dozvolu - bez zaposlenja. A ako nisi zaposlen, nemaš ni bonova za hleb.
Bivši zekovi nisu znali da je MVD bio obavezan da im nađe posao. A i ко je
znao - nije se smeo obratiti: mogu me strp a ti...
Nađeš se na slobodi - i proliješ gorke suze.
Na Rostovskom univerzitetu, još u vreme kad sam bio student, imali
smo čudnog profesora, N. A. Trifonova: on je glavu uvek držao uvučenu

343
 u ram ena, bio je uvek napet, uplašen, u hodniku mu se ne obraćaj glasno.
Tek kasnije smo saznali: on je već ležao, i svaki poziv u hodniku mogao je za
njega biti od operativca.
A posle rata, u istom Rostovu, na medicinskom fakultetu, oslobođeni
lekar, držeći da ga obavezno čeka novi zatvor, izvršio je samoubistvo. Ništa
neobično - ко je jednom upoznao logore, ко ih zna, može lako to da
izabere. I izbor mu neće ni najmanje biti pogrešan.
Nesrećni oni što se u nevreme oslobodiše! Aveniru Borisovu usud
podari oslobođenje 1946. godine. D ošao je u svoje rodno naselje - naselje,
ne neki veći grad. Svi stari znanci, vršnjaci i školski drugovi gledaju da se na
ulici ne sretnu s njim, da ne stanu s njim (a svi donedavno neustrašivi
frontaši!), a kad razgovor baš nikako ne mogu izbeći, onda promrse nešto
neodređeno i izvrdaju. N i k o ga nije priupitao kako mu je bilo tih godina
(iako mi о A rhipelagu znamo manje no о Centralnoj Africi. D a li će ikada
naši potomci shvatiti kako je naša sloboda bila dresirana?). Ipak ga je jedne
večeri, pošto je pao m rak, jedan drug iz studentskih dana pozvao na čaj.
Kakva druželjubivost! Kakva toplina! Jer samo toplina na srcu može čoveka
zagrejati i raskraviti! A venir je zatražio da pogleda stare fotografije,i drug
mu je dao album. D rug je zaboravio, i sada se začudio kad je Avenir
iznenada ustao i otišao, ne čekajući čaj. A kako je A veniru bilo kad je video
da mu je na svim fotografijam a lice premazano m astilom ?!1
A venir je kasnije napredovao - postao je direktor dečjeg doma. Kod
njega su negovana siročad palih boraca, i ona bi plakala od uvrede kada bi
im deca viđenih roditelja nazivala direktora »tamniČARem«. (Kod nas kao
da nem a niko ко bi objasnio: »tamniČARi« su pre mogli biti njihovi
roditelji, a A venir, on je bio - utam niČENIK. Ruski narod u prošlom veku
nikada ne bi mogao do te mere da izgubi smisao za jezik!)*
Kartelj je 1943, iako kažnjen po članu 58, bio oslobođen zbog tuber­
kuloze pluća. Lična isprava - s beleškom о nepodobnosti. S njom se ne
može živeti u jednom gradu, nigde naći posla, čeka te lagana smrt - i svi se
odbijaju od tebe. No, evo, vojna komisija traži borce, hitno je. S otvorenim
kavernam a, Kartelj se proglašava za zdravoga: ako propadaš, propadaj pre,
ali kao jednak među jednakim a. I skoro do kraja rata ratovao. Tek u bolnici
je budno oko Trećeg odeljenja videlo da je ovaj samopožrtvovani vojnik
- narodni neprijatelj. Četrdeset devete bio je na redu za hapšenje kao
ponavljač, ali su mu pomogli neki dobri ljudi iz vojnog komesarijata.
U Staljinovo vreme najbolji način oslobođenja bio je: izići preko
kapije logora i tu ostati. Na gradilištima pri logoru ove su već poznavali
i uzimali su ih na rad. I enkavedeovci, kad bi ih sreli na ulici, gledali su na
njih kao na proverene.

1 Kroz pet godina prijatelj je sve svalio na ženu: ona je prem azala. A kroz deset godina otada
(1 9 6 1 ) žena je došla lično kod A venira u rejonsko sindikalno veće da traži sindikalni uput za odm or
u Sočiju. O n joj ga je d ao, a ona počela nadugo i naširoko о starom druženju.
* Igra nastavcim a u »тю ремЩ И К « i »тю р ем Н И К .«

344
 Ipak, nije uvek tako. G odine 1938, Prohorov-Pustover ostao je nakon
oslobođenja kao slobodni inženjer Bamlaga. Načelnik operativnog odelje­
nja Rozenblit mu je rekao: »Vi ste oslobođeni, no imajte na umu da ćete ići
po zategnutoj žici. I najmanja greška - opet postajete ze-ka. Za to nikakav
sud neće trebati. Z ato - pam et u glavu, i ne mislite da ste slobodan
građanin.«
M udrih zekova koji su dobrovoljno izabrali zatvor kao jedan od oblika
slobode ima i sada po razbačenim mestima, u rejonima sličnim onima
u N irobu ili u N arim u, na stotine hiljada. Za njih bi i nova ćorka bila
nekako lakša: sve je odmah tu.
A na Kolimi nekog izbora nije ni bilo. Ljudi su onamo zadržavani.
Prilikom samog oslobođenja, zek je potpisivao da dobrovoljno pristaje da
će nastaviti da radi u Daljstroju (dozvola da se iziđe na »kopno« teže se
dobijala i od samog oslobođenja). Evo, na njenu nesreću, istekla je kazna
N. V. Surevcevoj. O na je još juče radila u dečjem gradu - u toplom i sita;
danas je teraju na poljske radove, nem a ništa drugo. Još juče je imala
garantovan ležaj i parče hleba, danas - nema hleba, nema krova nad
glavom. O na pronalazi zapuštenu i razvaljenu kolibu s istrulelim podovima
(na Kolimi!). N eka je hvala drugaricama iz dečjeg grada: one joj još dugo
»doturaju« sledovanja na slobodu. »Jaram slobodnog statusa« - eto kako je
ona nazvala svoja nova osećanja. No, malo-pomalo uspeva da stane na noge
i čak postane vlasnica kuće. Evo nje kako ponosito stoji uz svoju krovi-
njaru, na koju ni svako pseto ne bi pristalo (si. 5).
(D a čitalac ne bi pomislio da se to može desiti samo na kletoj Kolimi,
prebacim o se na V orkutu i pogledajmo tipičnu baraku VGS (privremenog
građanskog naselja),* u kojoj, odlično smešteni, žive slobodni ljudi - bivši
zekovi, razum e se (si. 6).
Tako, oslobođenje М. P. Jakuboviča i nije ispalo baš najgore. Kod
K aragande, zatvor je bio pretvoren u invalidski dom (»Dom Tihonova«)
- eto, u tom domu, pod nadzorom i bez prava na odlazak, bio je on
»oslobođen«.
Rutkovski, koji nigde nije bio primljen (»video sam ništa manje jada
no u logorima«^, otišao je na ledine Kustanaja (»tu si mogao sresti koga ti
volja«), - 1. V . Šved je ogluveo sastavljajući kompozicije po svim mećavama
u Noriljsku; zatim je radio kao ložač, po dvanaest sati dnevno. A potvrde
о radnom stažu nema! U Socijalnom sležu ramenima: »Dajte svedoke.«
M orski konji - eto ko su mu svedoci... I. S. Karpunič je odležao dvadeset
godina na Kolimi, iznuren je i bolestan. I - u šezdeset godina starosti
- nem a 25 godina radnog staža, a to znači ni penzije. Ukoliko više je neko
bio u logorima, utoliko je bolesniji i ima manje staža i manje nade na
penziju.

* V G S , od: врем енное граж данское строительство.

345
5. Surovceva pored krovinjare (str. 345)

6. Baraka V G S (str. 345)

 Jer, kod nas nem a, kao u Engleskoj, »Društvo za pomoć bivšim
kažnjenicima«. Takvu jeres bilo bi strašno i zamisliti.2
Pišu i ovako: »U logoru je bio jedan dan Ivana Denisoviča, na slobodi
- drugi.«
Ma, čekajte ljudi moji! Zar vi ne znate da se od onoga vremena rodilo
sunce slobode?! I da su nesrećnicima pružene ruke: »To se neće ponoviti!«
D a su čak, izgleda, na tribinam a Kongresa* i suze prolivane?
Zukov (iz Kovrova): »Ja sam stao - ne na noge, tek malo na kolena.«
Ali: »Zig logoraša ostaje na nam a, i na prvo otpuštanje s posla mi ćemo biti
prvi.« - P. G. Tihonov: »Rehabilitovan sam, radim u naučnoistraživačkom
institutu, ali logor se od mene nikako ne odlepljuje. Isti oni dripci koji su
bili šefovi u logoru« i sada mu zapovedaju. - G. F. Popov: »Štogod se
pričalo, štogod se pisalo, moje kolege, čim dočuju da sam bio onamo,
odm ah mi, sve kao da neće, okrenu leđa.«
Ne, nečastivi je moćan, nečastivi je silan! Naša otadžbina je takva: da
je gurneš tri aršina prem a tiraniji, treba ti samo da čelo nabereš, da se
nakašlješ. A da je za nokat okreneš prem a slobodi - moraš upregnuti sto
volova, i za svakoga po toljagu: »U brazdu, voko! U brazdu, pusniče!«
A tek način kako se rehabilituje! Starici Č-noj stiže neotesan poziv:
» ... da se sutra u 10 sati pre podne javite u miliciju.« Ništa više. Njena ćerka
trči to isto veče: »Plašim se da neće izdržati. О čemu se radi? Kako da je
priprem im?« — »Ne plašite se, to je nešto prijatno, rehabilitacija njenoga
pokojnog muža.« (A to što bi ona mogla postati gorka kao čemer, to
dobročiniocim a ne pada na pam et.)
A ko nam je milost takva, kakva nam je tek nemilost?
Kolika je samo bila lavina rehabilitacija! No ni tolika kolika je bila,
ona nije razbila kam eno čelo našeg nepogrešivog društva! Jer se nije
sručivala tamo kuda treba čelo nabirati, već tamo kuda treba uprezati sto
volova.
»Rehabilitacija - to je farbanje!« - otvoreno kažu partijski radnici.
— »Toliko toga je iznarehabilitovano!«
Voljdem ar Zarin (Rostov na D onu) odležao je petnaest godina i otada
osam mudro ćutao. A 1960. se osmelio da drugovima na poslu ispriča kako
je bilo mučno u logorima. O dm ah je pokrenuta istraga protiv njega, a major
KGB mu je rekao: »Rehabilitacija ne znači nepostojanje krivice, ona znači
samo da su prestupi bili mali. M eđutim, ponešto zauvek ostaje!«

D anas se to dešava i bitovicim a. А . I. Burleka je u rejonskom kom itetu u Ananijevu dočekan

sa: »Mi nism o odeljenje za kadrove«; u tužilaštvu: »Mi se time ne bavimo«; u gradskom sovjetu:
»Čekajte!« B io je bez posla pet m eseci (1 9 6 4 ). O d Р. K. Jegorova je (1 9 6 5 ) u Novorosijsku zatraženo da
se hitno p otp iše da će napustiti grad u roku od 24 sata. O n je u G radskom izvršnom kom itetu pokazao
diplom u iz logora »za p oseb n o isticanje na poslu« - diplom a ih je dobro nasm ejala. Sekretar Gradskog
kom iteta ga je prosto izjurio. O nda se on odlučio da da m ito, i ostao je u Novorosijsku.
* D vad esetog.

347
 U Rigi, te 1960. godine složni kolektiv službenika tri meseca zaredom
je trovao život Petropavlovskom zato što je ovaj bio prikrio da mu je otac
stre lja n ... 1937. godine!
Z ato je Komogor u nedoumici: »Ko je danas prav, a ko kriv? Šta da
misliš, šta da radiš kada ti siledžija odjednom počne о bratstvu i jedna­
kosti?«
M arkelov je posle rehabilitacije postao - ništa manje! - predsednik
sovjeta osiguranja industrijskih radnika ili, jednostavnije, sindikalnog
odbora svoje zadruge. D irektor zadruge, međutim , nimalo se ne libi da
ovog narodnog izabranika ni na minut ne ostavlja samoga u kancelariji!
A partijski sekretar, Bajev, koji u isto vreme »leže na kadrovima,« zadr­
žava, za svaki slučaj, svu sindikalnu prepisku M arkelova. »Da nije slučajno
došao kod vas dopis о izborima za sindikalni odbor?« - »Pa, bilo je nešto
tako ima jedan mesec.« - »On mi upravo treba.« - »Evo, pročitajte, ali
požurite, sad će izlazak!« - »Pa to je ionako na moje ime! Vratiću vam ga
sutra ujutru!« - »Šta je vama, znate li vi da je to dokument?« Stavite se
u kožu ovog M arkelova, gledajte nad sobom takvog jednog silnika, takvog
nekog Bajeva, pa još i da vam plata i dozvola za boravak zavise od tog
Bajeva - da vidimo onda da li ćete biti kadri da udahnete vazduha u veku
slobode!
Učiteljica Dejeva je otpuštena »zbog moralnog pada« - zato što je
unizila zvanje učitelja udavši se z a . .. bivšeg zatvorenika (kojem je preda­
vala u logoru)!
Ovo se već ne dešava za Staljina, to se dešava za Hruščova.
Od svega što je minulo ostaje vam jedna jedina opipljiva realnost
- potvrda. Mali komadić papira 12 x 18 centim etara. Ko je živ - da je
rehabilitovan. Ko je mrtav - da je mrtav. A kad si umro - to proveriti ne
možeš. A gde si umro - velika tajna. Dijagnoza? Prelistaj i sto papira - na
svima ista, uniform isana.3 Ponekad - imena svedoka (izmišljenih).
A pravi svedoci - svi odreda ćute.
Mi smo onemeli.
I kako onda da sledeća pokoljenja išta saznaju? Zapretano, zaborav­
ljeno, izbrisano.
»Čak i omladina« - žali se Verbovski - »gleda na rehabilitovane
s podozrenjem i prezirom.«
E pa, kad smo na omladini - ne sva, ne sva omladina. Velikoj većini
mladeži se jednostavno fućka jesmo li mi, ili ne, rehabilitovani, leži li sada

3 M lada Č-na je neku naivnu devojku u kancelariji zam olila da joj dozvoli da pregleda svih 40
kartona što je ova bila zahvatila. U svih četrdeset jednim istim rukopisom bila je upisana ista bolest:
oboljenje je tr e !. . . A m ože i ovako: »Vaš muž (A leksandar P etrovič M aljavko-Visocki) umro je p r e
suđenja i istrage, te se ne m ože rehabilitovati.«

348
 dvanaest miliona ili ne leži, sve to za nju je - bez veze. Važno je da su sami
oni na slobodi, s kasetofonim a i razbarušenim curama.
Jer, riba se ne bori protiv ribolova, ona se samo muči da pogodi
kroz okce.

* * *

O nako kako ista rasprostranjena bolest kod različitih ljudi različito

teče, isto tako i mi, kad se pobliže pogleda, vrlo nejednako doživljavamo
oslobođenje.
I fizički. Jedni su uložili toliko napora da bi preživeli logor. Preneli ga
kao da su od čelika: deset godina bez ičega što traži telo grbili i radili;
poluodeveni na ljutom mrazu kamen bušili - i nikad se nisu prehladili.
A samo što je kazna završena, samo što je izostao spoljni tiranski pritisak,
popustio je i unutrašnji potisak. Njih taj pad pritiska i, na koncu uništi. Džin
Culjpenjov, koji za sedam godina na seči šume nije dobio ni lakšu prehladu,
na slobodi je počeo da pati od mnogih bolesti. G. A. Sorokin je »posle
rehabilitacije nezamenjivo gubio ono duševno zdravlje na koje su mu
drugovi u logoru bili ljubomorni. Napale su me neuroze, psihoze...« - Igor
Kaminov: »Na slobodi sam oslabeo i jako popustio; čini mi se da mi je na
slobodi mnogo teže.«
Veli drevna poslovica: čuvajte me u srećni dan, u crni - čuvaću se sam.
Nekim a su za jednu godinu svi zubi poispadali. Jedan - brzo grunuo
i postao starac. Drugi —jedva se kući dovukao, oslabeo, istopio se i umro.
A neki drugi - tek od oslobođenja procvatu. Tek sada se isprave,
podm lade. Oslobođenje prenesu kao da su od čelika. (Ja, recimo, i sada
izgledam mlađi nego na prvoj fotografiji iz progonstva.) Odjednom ti
pukne: kako je samo živeti na slobodi! Tamo na Arhipelagu je sasvim druga
sila teže, tam o su ti noge kao od olova; ovde njima prebiraš kao vrabac. Sve
što se slobodnim a čini teško i nesavladljivo mi rešavamo dok si trepnuo.
Jer, mi imamo dobru meru za podsticanje: »Bilo je i gore!« Bilo je i gore
- ovo sada, dakle, nije ništa. I nikad nam nije dosta da ponavljamo: bilo je
i gore, bilo je i gore!
M eđutim , duševni preobražaj što se zbiva u čoveku pri oslobođenju
još određenije ocrtava njegovu novu sudbinu. Ovaj preobražaj je vrlo
raznolik. Ti tek na pragu logorske stražare počinješ da osećaš da majčicu-
robiju ostavljaš za sobom. Duhovno si se ovde rodio, a skriveni deo tvoje
duše ostaje ovde uvek, dok ti noge grabe nekuda u nemušta i negostoljubiva
prostranstva slobode.
Čovek se otkriva u logoru, ali - otkriva se i prilikom oslobođenja. Evo
kako se, 1951, rastala od specijalnog logora Vera Aleksejevna Kornejeva,
koju smo već imali prilike da sretnem o u ovoj knjizi. »Zatvorila se za mnom
kapija od pet m etara širine, i ja ni sama sebi nisam poverovala da plačem

349
dok izlazim na slobodu. Plačem - zbog čega? Prosto, takvo osećanje kao da
sam iščupala iz srca sve što mi je najdraže i najbliskije - moje drugarice po
nesreći. Zatvorila se kapija - i gotovo je sa svim. Nikada više neću videti te
ljude, niti ću dobiti vest da su živi. Isto kao da sam otišla na onaj svet...«
Na onaj svet! Oslobođenje kao oblik smrti. Z ar smo se mi oslobodili?
Mi smo umrli i prešli u neki posve nov zagrobni život. Pomalo avetinjski.
U kojem predm ete pažljivo opipavamo, nastojeći da ih prepoznamo.
Mi smo oslobođenje na onaj svet sasvim drukčije zamišljali. Ono nam
se predstavljalo u Puškinovoj varijanti: »I braća će vam mač pružiti.« Ali,
takva sreća može pripasti samo retkim pokolenjim a zatvorenika.
A ovo nije bilo ono pravo oslobođenje, ovo je bilo ukradeno oslobo­
đenje. J ko god je to osećao, taj je s parčetom te ukradene slobode žurio da
utekne u usamljenost. Još u logoru »skoro svako od nas, moji bliski drugovi
i ja, mislili smo: ako nam Bog da da vidimo živi slobodu, nećemo živeti ni
u gradu, ni na selu, no negde duboko u šumi. Poći ćemo u šumare, u čuvare
šumskih zabrana, što da ne i u čobane, i biti što dalje od ljudi, od politike,
od celog ovog prolaznog sveta« (V. V. Pospelov). A venir Borisov se u prvo
vreme na slobodi uvek držao po strani od ljudi, sklanjao se u prirodu. »Bio
sam sprem an da grlim i ljubim svaku brezu, svaku topolu. Šuštanje lišća što
pada (ja sam oslobođen u jesen) bilo je za mene muzika, i suze su mi
navirale na oči. Baš me bilo briga što sam dobijao 500 grama hleba, zato
sam mogao satima slušati tišinu, i knjige još čitati. Svaki posao na slobodi
izgledao mi je lak, prost, dani su prolazili kao časovi, života se nisam mogao
nasititi. A ko uopšte ima sreće na ovom svetu, ona obavezno stiže zeka
u prvoj godini njegova života na slobodi!«
Ovi ljudi dugo ne žele da nešto imaju: oni se sećaju da se imetak lako
gubi, kao vatra da ga ponese. Oni skoro sujeverno izbegavaju nove stvari;
oni iznašaju staro, dolomljavaju slomljeno. Teno i žena mu dugo su imali
neki rasklimani nameštaj - nigde ni da se sedne, ni da se nasloni. - »Živimo
ovako - smeju se - od jednog logora do drugog!«
L. Kopeljev se vratio u Moskvu 1955. i otkrio: »Teško je s ljudima koji
su srećni! Družim se samo s onima od starih poznanika koji su na bilo koji
način nesrećni.«
Pa, istinski ljudski zanimljivi su jedino oni koji su se odrekli pravljenja
karijere. Oni koji je prave, oni su užasno dosadni.
I pored svega, ljudi nisu svi isti. Mnoštvo je prelazak na slobodu
doživelo sasvim drukčije (naročito u vreme kada bi ČKGB pao kao u neki
drem ež): ura, slobodan si! Sada se dobro u pam et: ne pusti se više tamo!
Sada - požuri da nadoknadiš propušteno!
Neko trči da nadoknadi položaj, neko - zvanje (naučno ili vojničko),
neko - zarade i ušteđevine (kod nas nije lepo govoriti о tom e, no ništa zato,
kad ih niko ne vidi - ima ih i koji b ro je ...) . Neko - decu. N ek o . .. Valentin
M. nam se kleo u zatvoru da će na slobodi nadoknađivati propuštene
devojke; tako je i bilo: nekoliko godina zaredom on je provodio dane na

350
 radu, a večeri, bio praznik ili ne, s devojkama, uvek s novima; spavao je po
četiri-pet sati, osuo se, ostareo. Neko nadoknađuje u jelu, u nameštaju,
u oblačenju (zaboravljaju se pokidana dugmad, zaboravljaju predsoblja
kupatila u kojima su nestajale najbolje stvari!). Izlazak u kupovinu opet
postaje najomiljenije zanimanje.
A kako i da ih prekorim o: koliko toga im je bilo uskraćeno, za koliko
život prikraćen!
Prem a dva različita shvatanja slobode - i dva su različita odnosa prem a
prošlosti.
Ti si preživeo strašne godine. I očekivalo bi se - nisi crni ubica, nisi
odvratni podvaljivač - da nemaš razloga da nastojiš da zatvor i logor
zaboraviš. Zašto bi se stideo toga? Z ar ne bi bilo bolje da smatraš da su te
oni obogatili? Ispravnije - da se njima ponosiš?
Pa ipak, koliko njih (i to ne slabića, i ne glupaka, to od njih niko ne bi
očekivao) nastoji da zaboravi. D a što pre zaboravi! D a izbriše iz sećanja!
Kao da ničega nije bilo!
J. G. Vendeljštejn: »Obično se staraš da se ne sećaš, reakcija
odbrane.« Pronm an: »Iskreno da kažem, nisam želeo da se viđam s bivšim
logorašima, da se ne bih podsećao.« S.A .L esovik: »Kad sam se vratio iz
logora, borio sam se da se prošlosti ne sećam. I da znate, skoro da sam
uspevao!« (D o Jednog dana.) S. A .B ondarin (odavno znam d a je on, 1945,
bio pre mene u mojoj lubjanskoj ćeliji, ja se mučim da mu navedem ne samo
naše zajedničke drugove po ćeliji, nego i one s kojima je on bio pre mene,
koje ja nikako nisam mogao znati, a za odgovor dobijam ovo što sledi): »A
ja sam se postarao da zaboravim sve s kojima sam ležao.« (Nakon čega mu
ja, naravno, i ne odgovaram .)
Ja razum em pravoverce kada izbegavaju stara logorska poznanstva:
njima je dosadilo da laju jedan protiv stotine, uspomene su vrlo mučne.
U ostalom , šta je njima važan taj nečisti, nesvesni deo naroda? Kakvi bi oni
bili pravoverci ako ne bi zaboravili, oprostili, ako se ne bi vratili u prvo­
bitno stanje? Z ar upravo s tim ciljem nisu četiri puta godišnje slali molbe
s poklonim a do zemlje: vratite me, vratite me! Ja sam bio dobar i biću
dobar.4 U čemu se za njih sastoji povratak? Pre svega, u ponovnom
dobijanju partijske knjižice, u vraćanju u partijsku kartoteku, u vraćanju
staža i zasluga.

I topli dah od partijske knjižice

Dunuće na opravdanu glavu

A logorsko iskustvo, ono je zaraza od koje se treba što pre odlepiti.

Z ar se u logorskom iskustvu — čak i kad ga dobro istresemo i isperemo
- može naći i najmanje zrnce plemenitog metala?!

4 S ovakvim su stavom oni i nagrnuli 1956: doneli, kao iz kakvog zagušljivog kovčega, vazduh
30-tih god in a, m isleći da nastave od onoga dana kada su zatvoreni.

351
 Poslušajte starog lenjingradskog boljševika Vasiljeva. On je odležao
dve desetke (i s obe po pet godina brnjice). Dobio je republičku nacionalnu
penziju. »Potpuno sam obezbeđen. Neka je slava mojoj Partiji i mome
narodu!« (Vrlo karakteristično! Ovako je svog Boga slavio jedino Jov iz
Biblije. Z a gubu, za kugu, za smrt, za sva poniženja - slava Tebi! Hvala
Tebi!) Uz to, on, ovaj naš Vasiljev, nije od onih što se izležavaju i čekaju da
im sve samo dođe. »Član sam komisije za borbu protiv parazita.« To jest,
on delje, koliko mu staračka snaga dozvoljava, jedno od današnjih glavnih
bezakonja! Eto, to je lik našeg Zdravom islećeg!...
Razum em i cinkaroše kada ne žele da se sećaju i da se sretaju: oni se
plaše prekora i razobličavanja.
Ali drugi? Nije li to previše duboko ropstvo? Dobrovoljno odricanje,
iz straha da se opet ne nađu onam o? »Zaboraviti kao rđav san, zaboraviti,
zaboraviti aveti uklete logorske prošlosti« - pritiska pesnicama na slepooč-
nice Nastenjka V ., koja je zatvora dopala ne prosto onako, već s ranom od
vatrenog oružja. Zašto bi filolog-klasik A .D ., čija je profesija da se
udubljuje u likove i epizode iz drevne istorije, zašto bi i on morao pošto-
poto »sve zaboravljati«? Šta će on onda shvatiti u celoj ljudskoj istoriji?
Jevgenija D ., pričajući mi, 1965.godine, о svom zatvaranju u Lub-
janku 1921, pre nego što se bila udala, dodala je: »A pokojnom mužu ja
о tom e nisam ništa govorila, bila sam zaboravila na to.« Zaboravila? Za
najbližeg čoveka, s kojim je život provela? Nas još premalo drže u zatvoru!
A možda se i ne bi smelo biti tako strog prem a njima? M ožda je ovo
odlika prosečnog čoveka. Jer - za koga su inače poslovice:
Kad se vilan najede, misli da nikad više neće gladovati.
D an dobrovah - sva zla zaboravih.
D obrovanje - eto šta je čoveku najvažnije!...
Moj prijatelj, i kažnjenik po istom delu, Nikolaj Vitkevič, koji je
zajedno sa mnom dospeo iza brave zbog dečačkog jurišanja, doživeo je
svoju prošlost kao glupost koje treba da se stidi. I - bacio se na nauku, na
najbezopasniji od svih poslova, da bi u njoj napredovao. Pedeset devete,
onda kada je Pasternak još bio živ ali odasvud napadan, ja mu počeh
о Pasternaku. On odmahnu: »Sta ima da se priča о tim starim krpama!
Bolje slušaj kako se ja borim na mojoj katedri!« (O n se neprekidno bori
s nekim - da bi napredovao.) A u ono vreme, sud mu je bio odrezao deset
godina. Z ar nije bilo dosta i predosta da mu je opalio jednu brojanicu po
tu ru ? . ..
A evo oslobodio se i Grigorij M-z - oslobodio se, kazna mu brisana,
rehabilitovan, vraćena mu partijska knjižica (niko te ne pita da ti možda za
to vreme nisi za boga-oca uzeo Jehovu ili M uham eda, nikome ne pada na
pam et da bi možda m akar jedno zrnce tvojih ranijih nazora moglo ostati
u glavi - jednostavno: na ti knjižicu!). I on se vraća iz Kazahstana u svoj Ž,*
prolazi kroz moj grad. Ja izlazim na stanicu. О čemu on sada razmišlja?

352
M ožda da se vrati u neko Tajno ili Specijalno odeljenje, ne bih se smeo
zakleti u protivno! Razgovor nam ispada nekako previše rasejan.
Evo i R. Reca. O n je sada šef stambenog odeljenja jednog bloka, pa
još i družinik. О svom sadašnjem životu priča kao о nečem vrlo važnom.
А о starom - nije ga, istina, zaboravio, ko da zaboravi osamnaest godina
Kolime? - sve nekako suvo, sve kao da nije siguran da se to stvarno zbilo,
da je to m oguće. .. Staro je otpalo s njega, sada je on gladak i sjajan, svim
zadovoljan.
O nako kako lopov zaveže* tako i nazovipolitički zaboravi. Svet mu
postaje u svemu kom otan, nigde ga ništa ne žulja, nigde ne bije. Kao što im
se ranije činilo da svi leže, sada im se čini da niko ne leži. Sada ih ozaruje
i ona davna dirljiva simbolika Prvoga maja i oktobarske godišnjice - nisu to
više oni surovi dani u kojima su nas nam erno uvredljivo pretresali na mrazu
i nam erno gusto nabijali u ćelije logorskog zatvora. Zašto, uostalom, i ići
tako visoko? Dovoljno je da je glavu porodice pohvalio šef na poslu pa da
о ručku zavlada prava praznična atmosfera, pravo slavlje.
Bivši mučenik jedino u porodici dozvoljava sebi da malo pogunđa.
Jedino ovde se on ponekad seti - da bi ga više voleli i poštovali. Čim preko
praga - sve je zaboravio.
Ne budim o, ipak, tako isključivi. To je osobina opšteljudska: vratiti se
od neprijatnog iskustva svome »ja«, svojim mnogim starim (i ne najboljim,
nije važno) osobinam a i navikama. U tome se i sastoji stabilnost naše
ličnosti, naših gena. Moguće je da čovek bez te osobenosti ne bi ni bio
čovek. Isti Taras Sevčenko, čiji su zbunjeni reci već navođeni,5 kroz deset
godina sav radostan piše: »Nijedna crta moje unutrašnje ličnosti nije se
prom enila. O d sve duše blagodarim svemogućem Tvorcu što nije dozvolio
da se surovo iskustvo dotakne svojim železnim kandžama mojih ubeđenja.«
Ali k a k o s e z a b o r a v l j a ? Gde da to naučim o?...
»Ne« - piše М. I. Kalinina - »ništa se ne zaboravlja, i ništa ti u životu
ne polazi za rukom . I sama sam nezadovoljna što sam ovakva. N eka je i na
radu sve u redu, i u životu sve glatko - u duši me opet tišti i tišti, davi me
večiti umor. Nadam se da vi nećete napisati da su oslobođenici sve
zaboravili i da su srećni ljudi!«
Raisa Lazutina: »Ne treba se sećati zla? A šta ako se nemamo setiti
čega d o b ro g ?...«
Tam ara Pritkova: »Bila sam u zatvoru dvanaest godina, od tada sam
već jedanaest na slobodi, no nikako da shvatim —zašto živeti, gde je pravda?
Dva veka Evropa ne skida s usta jednakost, a mi smo i dalje - oh,
koliko nejednaki! Kako su različite brazde što ih život ostavlja na našim

5 D e o III, glava 19.

* T o jest, istupi iz podzem lja, uz njegov pristanak.

23 Arhipelag Gulag, 3
353
dušama: jedanaest godina i ništa ne zaboraviti; i - sve za dva dana
zaboraviti. ..
Ivan D obrjak: »Sve je ostalo za mnom, a opet - nije sve. Rehabilito-
van jesam , a mira nemam. R etko prođe nedelja s mirnim snom - logor ne
prestaje da me pohodi. Skočim sav u suzama, ili me prestravljenog bude.«
A nsu B ernštajnu i posle jedanaest godina dolaze u san samo logorska
snoviđenja. I ja sam se pet godina u snu video samo kao sužanj, nikad kao
slobodan. L. Kopeljev se četrnaest godina nakon oslobođenja razboleo
- i stalno buncao о zatvoru.6 A tek reči »kabina« i »soba«* - one nam se
nikako ne daju na jezik, uvek ispadne »ćelija«.
Savirin: »Ovčarske pse ni danas ne mogu mirno da gledam.«
Culjpenjov hoda po šumi, ali ne može više da jednostavno diše, da
uživa: »Gledam: borovi - dobri, grana malo, neupotrebljivih otrupaka
skoro da nem a, sve sami čisti k u b ic i...
Kako da zaboraviš ako si se naselio u selu Miljcevo, a u njemu je skoro
polovina žitelja prošla kroz logore, većina zbog krađe, istina. Dolaziš na
Rjazanjsku stanicu i vidiš tri polomljene proške u ogradi. Njih niko nije
zam enio, kao da se ne sme. Jer se baš ovde zaustavljaju - i danas, i danas!
— zatvorenički vagoni i uz brešu se zadnjim delom prigone crne marice
i kroz nju nagone zekovi (nije ih zgodno voditi kroz masu na peronu).
Pedeset sedme, Svesavezno društvo za borbu protiv neznanja uputi me na
službeni put da održim predavanje, i evo me u ITK-2 - ženskoj koloniji pri
zatvoru. Idem na stražaru, kroz šalter me gleda poznata šapka. Prolazim
s građaninom vaspitačem preko dvorišta zatvora i snuždene loše odevene
žene nas pozdravljaju pre nego mi njih, molećivo. Sedim u kancelariji
načelnika političkog odeljenja i znam: dok me on ovde zabavlja, tamo
isteruju iz ćelija, dižu one što su zadrem ale, oduzimaju porcije iz ruku na
individualnoj kuhinji: ’ajde, ’ajde, brzo na predavanje, brzo! I - sterano ih
puna sala. Memljiva sala, memljivi hodnici, još memljivije, sigurno, ćelije,
i nesrećne žene-argati tokom celoga mog predavanja сера hronični, duboki,
glasni, čas suvi, čas parajući kašalj. Nisu odevene kao žene no kao karika­
ture žena; mlade su koštunjave, kosti im izbijaju kao da su sve same starice;
izmučene su, jedva čekaju da završim. Ja sam postiđen. Kako bih se rado
pretvorio u dim i odlelujao! Kako bih želeo da im umesto »dostignuća
nauke i tehnike« viknem: »Žene! do kada će sve ovo trajati?...« Moje oko
odm ah zapaža nekoliko svežih, dobro odevenih, čak i u džemperima. To su
mangupke. A ko bih pogled zaustavio na njima i zaboravio na kašalj, mogao
bih glatko održati predavanje. One ne spuštaju oka, slušaju li slušaju. .. No,
ja znam: one se nisu udubile u reči, njima nije potreban kosmos - one retko
viđaju muškarce, sada su se u jednog upiljile. .. I ja zamišljam: kad bi mi

6 N a Z apadu, d ob io sam pism o od Frenka D iklera iz Brazila: on piše da i tam o i već punih
trideset godina p ošto je oslob ođ en ima logorske košm are, da u njima još uvek m oli načelnika trećeg
odeljenja (operativnog) da ga pusti iz Zapolarja.
* U originalu: палата, bolnička soba.

354
sad nešto oduzeli propusnicu i ja ostao o v d e ... zidovi, koji su na samo
nekoliko m etara od poznate mi ulice i trolejbuske stanice, pregradili bi sav
moj život, postali bi ne više zidovi nego g odine. .. Ne, ne! - ja ću časa ne
časeći poći i za četrdeset kopejki stići trolejbusom kući, i slatko ručati.
Samo, da bar ne zaboravim: one, one će ovde ostati. I dalje ovako kašljati.
G odinam a kašljati.
Na godišnjice moga hapšenja je zavodim kod sebe »dan zeka«: odre-
žem ujutru 650 grama hleba, stavim dve kockice šećera, nabijem vruće vode
bez ičega u njoj. A za ručak molim da mi se skuva čorbuljak i kutlača žitke
kaše. I ja tako ubrzo nađem u sebi staroga zeka da pri kraju dana već
skupljam svaku mrvicu i ližem činiju. Staro se živo budi!
D a dodam da sam iz logora izvukao i čuvam krpice s brojevima. D a li
samo ja? Logorski brojevi će ti kao kakva svetinja biti pokazani u ne jednoj
kući.
Prolazim tako jedanput Novoslobodskom ulicom. Preda mnom
- zatvor Butirke! »Prijem paketa«. Ulazim. Puno žena, pokoji muškarac.
Neko predaje korpe, neko razgovara. Odavde su nam, znači, dolazili
ponošci? Vrlo zanimljivo. Najnevinije koliko mogu odglumiti, prilazim da
pročitam pravila prijema. Ali me orlovskim okom ošacovao stariji vodnik
snažnih vilica i ustrem io se na mene. - »A vi, građanine, šta vi želite?«
Nanjušio bez greške da se ne radi о ponošku, d a je posredi čista podvala. To
jest - ja još uvek mirišem na zeka!
A posetiti umrle? One svoje, tamo gde si i ti mogao ostati da počivaš,
proboden bajonetom . A. J. Olenjev, sada već starčić, pošao je 1965. u takvu
jednu posetu. S rancem na leđima i štapom u ruci, dobauljao je do bivšeg
sanitarnog grada, odatle - na brdo (nadom ak naselja K erki), gde je
obavljano sahranjivanje. Brdo je puno kostiju i lobanja, stanovnici ga sada
zovu Kosturno.
A Galja V. živi u dalekom gradu na Severu, tamo gde je pola godine
noć, pola dan. Nema nikog na ovom svetu, a ono što zove »domom« je
bučni odvratni ugao. Njen odmor: da pođe s knjigom u restoran, naruči
vino, popije, popuši cigaretu, »potuguje malo za Rusijom«. Njeno omiljeno
društvo - muzičari i vratari. - »Mnogi koji su se vratili odonud skrivaju
svoju prošlost. A ja se ponosim svojom biografijom.«
Tu i tamo okupe se jednom godišnje društva bivših zekova, popiju,
podsete se. - »Čudno,« - kaže V. P. Golicin - »sećanja su daleko od toga da
su uvek mučna i teška, mnoga su ispunjena toplinom i dobrotom .«
Još jedna crta ljudske prirode. I ne od najgorih.
»U logoru sam imao slovo Ы - ushićeno saopštava V .L . Ginzburg.
- A ličnu kartu dobih sa serijom 3K!*

* ы, jed no od poslednjih slova azbuke, u normalnoj upotrebi ne stoji sam o, ne pojavljuje se na

početku reči i ne m ože biti velik o. O tuda kom ičnost ovakve njegove upotrebe. ZK se čita kao: ze-ka.
 Pročitaš - i nekako ti toplo oko srca. Ne, na časnu reč, pisma bivših
zekova izdvajaju se - o, koliko! - od drugih pisama! Kakva neobična
privrženost životu! I koliko pregnuća - ako je cilj jasan! U naše vreme, ako
dobiješ pismo u kojem nem a kuknjave, pismo ispunjemo optimizmom
- ono može biti jedino od bivšeg zeka. On se na sve na ovom svetu navikao,
ništa ga ne može rastužiti.
Ponosan sam što pripadam tom moćnom plemenu! Pleme nismo bili,
plem enom su nas drugi načinili. Ti su nas tako združili kako se mi sami,
u sum raku i rasulu slobode, gde se svako svakoga plaši, nikada ne bismo
zbližili. Pravoverci i špijuni su se na slobodi od nas, kako bismo rekli,
autom atski odvojili. Nama nije potrebno da se dogovaramo oko me­
đusobne podrške. Ne moramo se više opipavati. Sretnem o se, pogledamo
se u oči, prom enim o reč-dve - i sve je jasno! Spremni smo da jedan
drugome pomognemo. Svako od nas ima svuda svoje ljude. A nas - milioni!
Rešetke su nam dale novu meru stvari i ljudi. Skinule nam s očiju
svakodnevnu farbu, kojom su prem azane oči ljudi što ih nikada ništa nije
zakačilo. A bez nje - kakvi neobični zaključci!
N. Stoljarova, koja je 1934. došla dobrovoljno iz Pariza u ovu našu
kljusu i ostavila u njenim čeljustima svoje najbolje godine, ne samo da ne
jadikuje zbog toga, ne samo da ne proklinje čas kada je došla, nego: »Ja
sam bila u pravu kada sam, uprkos okolini i glasu razuma pošla u Rusiju! Ja
koja Rusiju uopšte nisam znala, utrobom sam je spoznala.«
V atreni, uspešni, netrpeljivi kom andant brigade iz građanskog rata,
I. S. K arpunič-Braven, nije se u ono vreme unosio mnogo u spiskove što mu
ih je podnosio načelnik Specijalnog odeljenja, pre no će tupom olovkom,
kao da je to čista besposlica, kao da se to može staviti i na dno lista iako bi
trebalo da bude na vrhu, kao da se može napisati i malim slovima i bez
tačaka iako bi trebalo velikima i s tačkam a - pre no će šarnuti v m (to jest:
sm rtna kazna svima). Zatim su došli rombovi na našivkama, zatim dvadeset
i po godina Kolime - i evo ga posle svega kako živi usred šume na
usamljenom salašu, zaliva baštu, hrani kokoši, delje ponešto od drveta; ne
podnosi molbu za rehabilitaciju, psuje Vorošilova koliko može, piše srdito
u svojim sveskama utuk za utukom na svaku radio-emisiju i na svaki
novinski članak. Prolaze godine, a naš filozof sa salaša prepisuje ubeđeno,
kao pronalazak, iz knjige aforizama:
»Nije dovoljno da ljude voliš - treba ih znati podnositi.«
A uoči smrti, svojim rečima, ali takvima da te strah od njih uhvati
(mistika?, starac Tolstoj?):
»Živeo sam i о svemu sudio po sebi. Ali sada sam drugi čovek i više ne
sudim po sebi.«
Divni V. P. Tarnovski ostao je, nakon izdržane kazne, na Kolimi. Piše
stihove, koje nikom e ne šalje. On je razmišljao, i došao do zaključka:
Zapade me ova pokrajina.
Na ćutanje osudi me Bog,

356
 Z ato što poznah Kaina,
Ali hulju ubiti ne m ogoh.7

Jedno je za žaljenje: svi mi ćemo, jedan po jedan, nestati i ne učinivši

ništa vredno.

* * *

I ovo: na slobodi bivšim zekovima predstoje susreti. Očeva sa sino­

vima. Muževa sa ženama. Ti susreti često ne donose ništa dobro. Za deset,
za petnaest godina života odvojenog od našeg sinovi nam nisu mogli porasti
tako da ostanu duša u dušu s nama; katkad su nam jednostavno stranci,
katkad i neprijatelji. I žene - tek pokoja će biti nagrađena za dugogodišnju
vernost mužu: toliko toga su oni doživeli svako za sebe, toliko toga se
prom enilo u njima, samo je prezime ostalo zajedničko. Životna iskustva su
im previše različita da bi se ponovo mogli sroditi.
О ovome ima mnoštvo građe za filmove i rom ane, a sve ne može stati
u ovu knjigu.
Dajm o reč bar Mariji Kadackoj.
»Za prvih deset godina napisao mi je 600 pisama. Sledećih deset
- je d n o , i to takvo da mi je život od njega postao teret. Posle 19 godina, za
svoj prvi odm or, on nije pošao kod nas no kod svojte; kod mene i sina
navratio je usputno na četiri dana. Voz kojim smo ga očekivali bio je toga
dana izbačen iz saobraćaja. Nakon besane noći, legla sam da se odmorim.
Čujem zvonce, pa nepoznat glas: T ražim Mariju V enediktovnu.’ Otvaram.
Ulazi punačak čovek u poodmaklim godinama, u kišnom mantilu i šeširu.
Ulazi naglo, bez reči. Ja iza sna kao da sam zaboravila da iščekujem muža.
Stojimo. - ’Nisi me poznala?’ - ’N e.’ I sve mislim da je to neki od rođaka,
kojih imam dosta i s kojima se isto tako nisam dugo viđala. Pa pogledam na
njegove stisnute usne - i setim se da čekam muža! Pala sam u nesvest. Uto
dolazi sin, tih dana, na nesreću, nešto bolestan. Ostajemo četiri dana
u našoj jedinoj sobi, ne izlazeći. Suzdržanost je i među njim i sinom, a što se
mene tiče, skoro da nismo ni razgovarali, a i kad jesmo - sve о opštim
tem am a. Pričao nam je о svom životu, ni najmanje se ne interesujući kako
je nam a bilo bez njega. Otišao je opet u Sibir i ne pogledavši mi u oči na
oproštaju. Rekla sam mu da mi je muž poginuo u Alpim a (on je bio u Italiji,
oslobodili su ga Saveznici).«
Im a i drugih, manje tužnih susreta.
Može ti se desiti da sretneš čuvara, ili upravnika logora. Neočekivano
u Teberdi prepoznaš u fiskulturnom instruktoru Slavi - ključara iz Norilj-
ska. Ili: Miša Bakst u jednoj lenjingradskoj prehram benoj prodavnici vidi

7 D a bi bilo sve do kraja rečeno, dodaću i on o što se zbilo kasnije: on je otišao s K olim e, ožen io
se nesrećn o, izgubio duhovni p olet i više ne zna kako da se ispetlja.

357
poznato lice; prepoznaje i onaj njega. Kapetan Gusak, upravnik logorskog
punkta, sada u civilnom. - »Čuj, čekaj malo, čekaj! Gde si ti ono ležao kod
m e n e ? ... A h, da sećam se, lišili smo te prava na prijem paketa, zbog lošeg
vladanja.« (Seča se! Njima se, ipak, sve to čini prirodno, oni kao da su nam
postavljeni za večito nad glavom, ovo sada je samo mala pauza!)
Možeš sresti (kao Beljski) kom andanta jedinice, pukovnika Rudika,
koji je brže-bolje dao saglasnost za tvoje hapšenje, samo da izbegne
neprijatnosti. I on je u civilu i sa šubarom , izgleda maltene kao naučnik,
uvažena persona!
Srešćeš možda i islednika - onog što te je tukao i stavljao kod stenica.
Sada taj živi od dobre penzije, kao, recimo, Hvat, islednik i ubica Vavilova,
koji živi u ulici Gorkoga. Sačuvaj te bože od takvog susreta: potrešćeš se
samo ti, on - ni za dlaku!
A možeš - i onoga ко te prijavio, bacio u zatvor, a sada živi da bolje
biti ne može. Na njega se nebeske munje neće sručiti. Oni koji se vrate
u rodno mesto, oni će obavezno naći svoje cinkaroše. - »Slušaj« - nagova­
raju te oni napadniji - »tuži ih! Tek da se društveno razobliče!« (Ništa više,
svi se slažu da se više ne m o ž e ...) - »Znaš š ta ... pust’ đ av o la...«
- odgovaraju rehabilitovani.
Jer bi to suđenje bilo na onoj strani kuda treba s volovima vući.
»Neka ih život sam kazni!« - odmahuje A venir Borisov.
To jedino i ostaje.
K om pozitor H. rekao je Sostakoviču: »Evo ova dama, ova L., član
našeg Saveza, svojevremeno me je strpala iza brave.« - »Napišite izjavu«
- predložio je Šostakovič bez mnogo premišljanja - »mi ćemo je isključiti iz
Saveza.« (Samo ti čekaj!) H. je počeo da se i rukam a i nogama brani:
»Hvala velika, mene su, vidiš, za ovu bradu vukli po podu, ne bih to opet
želeo.«
Ili bi neko možda da se sveti? Zali se G .Polev: »Ista ološ koja me
strpala, zamalo me posle oslobođenja opet strpala, i učinila bi to da nisam
ostavio i porodicu, i rodni grad.«
Tako m i radimo! Tako se to radi u zemlji sovjeta!
M učan san. Fatam organa s močvarama - da li je to prošlost ili
sadašnjost?. ..
G odine 1955. došao je kod zam enika vrhovnog tužioca, Salina, Efro-
imson i doneo mu ceo tom krivičnih prijava protiv Lisenka. Salin mu je
rekao: »To ne ulazi u našu kompetenciju, obratite se u CK.«
O d kada su oni to nekom petentni? Ili: zašto oni to nisu postali trideset
godina pre?
O ba svedoka koja su Čuljpenjova bacila u mongolsku jamu - Lozovski
i Serjogin - žive kao bubreg u loju. Pošao Čuljpenjov s njihovim zajednič­
kim poznanikom iz jedinice kod Serjogina u njegovu kancelariju u M oskov­
sku gradsku upravu za snabdevanje. - »Upoznajte se. Naš drug s Halhin-
-G ola, ne sećate ga se?« - »Ne, ne sećam se.« - »Ne sećate se nekog ко se

358
 zove Čuljpenjov?« - »Ne, ne sećam se, rat nas je sve izrasturao« - »A ne
znate kako se ono s njim zbilo?« - »Pojma nemam.« - »Ah, podlac si ti,
veliki podlac!«
Jedino to ti i preostaje - da ga opsuješ. U rejonskom kom itetu partije,
koji je Serjoginu partijska vlast: »Nemoguće! On je tako dobar radnik.«
D obar rad n ik !...
Sve je na svome mestu, svi su na svojim mestima! Tresla se gora, rodio
se miš.
Toliko je sve na svom mestu da se J. A .K rejnovič, poznavalac sever-
nih jezika,8 vratio u isti institut, u isto odeljenje, kod istih onih koji su ga
sredili, koji ga ne podnose - da s njima svakoga dana veša bundu о isti klin
i seda za isti sto.
To je isto kao kad bi žrtve Aušvica zajedno s bivšim komandantim a
ortački osnivale galanterijsku radnju.
Svoje obergrupen-cinkaroše imaju i književnici. Koliko je samo ljudi
na duši J. Eljsberga? Na duši Lesjučevskoga? Svi ih dobro znaju a niko ih ne
sme dirnuti. Pokušavalo se da se izbace iz Saveza pisaca - uzaman! A tek
s posla. A tek, a tek iz Partije!
Kada se pravio naš Zakonik (1926), predviđeno je da je ubistvo
klevetom pet puta lakše i oprostivije od ubistva nožem. (Kako se moglo
i pretpostaviti da će se neko u državi proletarijata usuditi da se koristi tim
buržoaskim sredstvom —klevetom?) Po članu 95, očigledno lažna prijava,
svedočenje: a) ako optužuju za teško zločinstvo, b) ako se donose iz
koristoljublja, c) ako se daju s izmišljenim dokazima - kažnjavaju se
lišenjem slobode d o . .. dve godine. A može i šest meseci.
Ovaj član su sastavljali ili pravi tikvani, ili ljudi što daleko vide.
M eni se čini - ovi drugi.
I od tada nijedna amnestija (Staljinova 1945, Vorošilovljeva
19 5 3 .godine) nije ispuštala ovaj član, uvek se brinulo za svoj aktiv.
Pa - zastarelost. A ko si lažno optužen (po članu 58), zastarelosti
nema. A ako si ti lažno optužio - zastarelo je, nećemo te dati.
D elo porodice A ne Čebotar-Tkač u celosti je skrojeno od lažnih
svedočenja. Četrdeset četvrte, ona, njen otac i dva brata uhapšeni su zbog
tobožnjeg i tobože političkog ubistva snahe. Sva tri muškarca su umrla pod
mukam a (nisu priznavali). A na je odrobijala deset godina. A snaha ispala
—živa i zdrava! Ništa zato - A na je jo š deset godina tražila rehabilitaciju!
Čak i 1964. Tužilaštvo je odgovorilo: »Vi ste osuđeni ispravno, nema
osnova za obnavljanje procesa.« Kada je, na kraju, bila rehabilitovana,
neum orna Skripnikova je u Anino ime napisala tužbu: pozvati lažne

8 O njemu je oštroum no rečeno: ako su narodovoljci, zahvaljujući slobodnom progonstvu,

nekada postajali poznati lingvisti, K rejnovič je , bez obzira na to što je bio u Staljinovom logoru, ostao
lingvist: čak je i na K olim i pokušavao da se bavi jukagirskim jezikom . [Jukagirski jezik je paleoazijski
jezik kojim govore Jukagiri na jugoistoku Jakutije i u m agadanskoj oblasti. - P rev.]

359
svedoke na odgovornost. Vrhovni tužilac SSSR, G .T erehov, odgovorio je:
nije moguće, zbog z a s t a r e l o s t i . . .
D vadesetih godina iskopani su nekako i streljani neprosvećeni mužići
što su četrdeset godina pre toga izvršili smrtnu presudu carskog suda nad
narodovoljcima. D a, ali ovi mužići nisu bili naši. A naši cinkaroši su naša
krv i naše meso.

E to, to je sloboda na koju su pušteni bivši zekovi. Ima li u istoriji neki

drugi prim er da toliko očiglednog zločina ostane van domašaja suda, van
domašaja zakonske odmazde?
Kakvo dobro onda da čekamo? Šta iz tog smrada može porasti?
Kako se veličanstveno okrunio zatvorski naum Arhipelaga.

Kraj Š estog dela

 DEO SEDMI

STALJINA VIŠE NEMA

N iti se pokajaše
zbog ubistava svojih.
O tkrovenje svetoga Jovana
B ogoslova, 9: 21
 Glava 1

KAKO SADA SVE TO ZABORAVITI

Prirodno, nismo gubili nadu da će se о nama jednom progovoriti:

ranije ili kasnije biće rečena istina о svemu što se zbilo u istoriji. No mi to
nismo nazirali u skoroj budućnosti, svakako ne pre smrti većine nas.
I u sasvim izmenjenim uslovima. Ja sam se smatrao letopiscem Arhipelaga,
pisao sam i pisao, ali se ni sam nisam mnogo nadao da ću svoj letopis videti
za života.
Tek, istorija nas, i najvidovitije među nam a, iznenadi kakvim neočeki­
vanim obrtom! Nismo mogli predvide ti kako će se to dogoditi: da će se, bez
ikakvog vidljivog povoda što bi prisiljavao na to, sve uzdrmati i pokrenuti,
da će se ambisi života otvoriti, istina, na kratko, koliko da dve-tri tičice-
glasnice istine uspeju da prhnu, pre nego se grotlo ponovo i na dugo zatvori.
Koliko mojih prethodnika nije uspelo da dopišu, da sačuvaju napi­
sano, da se izvuku, da se kako tako dovuku! A ja, ja sam bio te sreće, ja sam
uspeo da između odškrinutih železnih vrata, pre nego su se ona ponovo
zalupila, proturim prvi pregrštić istine.
I, kao neka m aterija u oklopu antim aterije, ona je istoga časa eksplo­
dirala!
Eksplodirala je i izazvala eksploziju pisama ljudi, što se, uostalom,
moglo i očekivati. Ali - i eksploziju novinskih članaka - preko volje, kroz
mržnju, uz škrgut zuba; eksploziju zvaničnih uniformisanih pohvala, od
kojih me obuzimala mučna oporost.
K ada su bivši zekovi, po galami truba svih novina odreda i istovre­
m eno, čuli da je izišla nekakva priča о logorima i da se novinarski svet ubio
ко će više u hvalu, jednoglasno su zaključili: »Još jedno laprdanje! Još jedno
prosipanje laži!« D a naše novine, koliko god da su čuvene po preterivanju,
mogu tako da se bace na hvaljenje istine - to se, ipak, nije moglo zamisliti!
Neki nisu želeli da moju priču ni u ruke uzmu.
M eđutim , kada su počeli da čitaju, istrgao se, reklo bi se, opšti uzdah,
uzdah radosti i —bola. Poletela su pisma.
Ta pisma čuvam. Naši sugrađani imaju premalo prilika da iskažu svoja
mišljenja о društvenim pitanjima, a tek bivši zekovi! Koliko god bili varani
i razočaravani, ovoga puta su poverovali da, ipak, počinje era pravde, da će
se odsad moći otvoreno govoriti i pisati!

363
 I prevarili se, razume se - po koji p u t!. ..
»Istina je na kraju pobedila, ali kasno!« - pisali su oni.
I još kasnije od kasnoga, jer uopšte i nije p o bedila...
Bilo je, prirodno, i trezvenih; ti se nisu potpisivali (»Čuvam zdravlje
i ovo dana što mi preostaje«) ili su u samom jeku novinarske galame pitali:
»Sve se pitam kako ti je Volkovoj* dozvolio da objaviš ovu priču? Odgo­
vori, sve se plašim da ti već nisi u b u r u .. .«, ili: »Kako to da obojicu vas,
tebe i Tvardovskoga, nisu sklonili?«
E pa, ovoga puta im kljusa nije sklapala, negde je kačila. I šta je
Volkovima onda preostajalo? - da se i oni late pera, da i oni pišu pisma. Ili
utuke u novinama. Pa, bogami, njih ima i vrlo pismenih, ко se tome nadao!
Iz ove druge lavine pisama mi saznajemo i kako se oni zovu, kako oni
sami sebe nazivaju. Mi se ubili tražeći im ime, te logorski gospodari, te
tam ničari, a ono ništa od toga - praktički radnici, to im je ime! Krasno,
zaista! »Čekisti« - to po svoj prilici nije ono pravo, pravo je praktički
radnici, tako su oni sami izabrali.

Pišu:
»Ivan Denisovič je podlac.«
(V .V . Olejnik, Aktjubinsk)
»Za Suhova ne osećaš ni saučešća ni poštovanja.«
(J. Matvejev, Moskva)
»Suhov je pravilno o su đ en . .. A šta bi zekovi mogli raditi na slobodi?«
(V .I. Silin, Sverdlovsk)
»Ovi čovečuljci podle duše su preblago osuđivani. M račne ličnosti
otadžbinskog r a t a . .. ja uopšte ne žalim.«
(J.A . Ignatovič, grad Kimovsk)
Šuhov je »pravi pravcati prepredeni i nemilosrdni šakal. Tipični egoist
koji živi samo za svoj trbuh.«
(V .D . Uspenski, M oskva)1
»Umesto da da sliku propasti najodanijih ljudi 1937. godine, autor je
izabrao 1941, godinu u kojoj su u logore odlazili uglavnom samoživci.2
Trideset sedme nije bilo Šuhovih,’ u smrt se išlo mračno i ćutke, s pitanjem:
kom e je sve to potrebno?«4
(P .A . Pankov, Kramatorsk)
1 D a ovaj p enzioner ne bi slučajno bio onaj U spenski sto je ubio svoga oca, sveštenika, i na tome
načinio logorsku karijeru?
2 D a , da, obični nepartijci, ratni zarobljenici.
3 I te koliko! - više no vas.
4 Kakva visoka inteligencija! Kad sm o tu, pa i ne baš previše ćutke: s neprekidnim kajanjem
i m olbam a za pom ilovanje.
* Lik iz Jedn og dana Ivana D enisoviča, kom andir disciplinskog režima.

364
 О logorskom režimu:
»A zašto bi se davalo mnogo hrane onima koji ne rade? Gde bi
potrošili s n a g u ... S delinkventima se još i blago ophodi.«
(S .I. Golovin, Akmolinsk)
»A što se normi ishrane tiče, ne treba zaboraviti da oni nisu u banji.
Oni samo poštenim radom moraju iskupiti krivicu. Ova priča vređa vojnike,
podoficire i oficire M VD. Narod je tvorac istorije —a kako je pokazan taj
n a ro d ? . . . - kao »sovuljage«, »pampleci«, »kreteni«.
(Vodnik Bazunov, Ojmjakon, 55 godina,
ostareo u logorskoj službi)
»U logorima je manje zloupotreba no u bilo kojoj drugoj sovjetskoj
ustanovi (!). Tvrdim da je sada u logorima strožije. Straža nije znala ko za
šta leži.«5 /T7 _
(V .K arahanov, Podmoskovlje)
»Mi izvršioci, i mi smo ljudi, i mi smo činili herojska dela: one što bi
pali nismo svaki put ubijali, pa smo tako rizikovali da ostanem o bez posla.«
(Grig. Trofimovič, Železnjak)6
»Ceo ovaj dan u priči je krcat negativnim vladanjem zatvorenika,
a nigde se ne vidi uloga adm inistracije... Ali, držanje zatvorenika nije
u zro k* perioda kulta ličnosti, već je u vezi s izvršenjem sudske odluke.«
(А. I. Grigorjev)
»Solženjicin opisuje sav rad logora tako kao da u njemu nije bilo
nikakvog partijskog rukovodstva. A zna se da su onda, kao i sada, postojale
partijske organizacije, koje su sav rad savesno usmeravale.«
[Praktički radnici] »su samo izvršavali ono što su zahtevala pravila,
instrukcije i naređenja. Isti oni ljudi koji su radili tada, rade i sada,1 novih
tek ako deset od sto, i oni su ne jednom pohvaljivani za rad i sada važe kao
dobri radnici.«
»D uboko negodovanje svih saradnika M V D . . . Prosto da čovek ne
može shvatiti koliko je žuči u ovom d e lu . .. On nam erno podstiče narod
protiv M V D !... Zašto naši Organi dozvoljavaju da se neko isprdava
s radnicim a M VD? . . . T o je nepošteno!«
(A na Filipovna Zaharova, irkutska oblast,
u MVD od 1950, u Partiji od 1956.)
Č ujte, ljudi, počujte! »To je nepošteno!« - viče nam ona iz same
utrobe. Četrdeset pet godina su urođenici mučeni, i to je bilo pošteno!
Jedna priča objavljena - i to je nepošteno!

M i? » m i s m o s a m o iz v rš a v a li n a r e đ e n j a « , » m i n is m o z n a li« .
Ž eleznjak se i m en e lično seća: »Stigao je u etapi pod ok ovim a, isticao se tim e što je bio
dzangrizalo; kasnije upućen u D žeskazgan i bio skupa s K uznecovom na čelu ustanka . . . «
V rlo važno svedočanstvo!
* U originalu: причина; pre bi se očekivalo: последствие, posledica.

365
 »Ovakvog gadluka još nismo imali prilike da žvaćem o. .. Ovo nije
samo moje mišljenje, ja imam dosta društva, ime nam je legion. «&
I još kraće:
»Priča Solženjicina m ora pod hitno biti izbačena iz svih biblioteka
i čitaonica.«
(A. Kuzmin, Orel)
To je, malo-pomalo, i učinjeno.9
»Ova knjiga se nije smela objaviti, već je trebalo materijal predati
u organe KGB.«
(Anonim, vršnjak O ktobra)
To se uskoro i dogodilo, O ktobrovo vršnjače je pogodilo.
I još jedan anonim, ovaj već pesnik:
Čuješ li nas, о Rusijo!
Na savesti našoj
Nijedne mrljice nema!
O pet ono »prokleto inkognito«! Tako bismo rado hteli znati je li ovaj
lično streljao, ili jedino slao u smrt, ili je samo običan pravoverac. Zaludu
sve, čovek je anonim! Anonim bez m rljice...
I, na kraju, široki filozofski pogled:
»Istoriji prošlost nikada nije bila potrebna (?), utoliko manje je
potrebna istoriji socijalističke kulture.«
(A Kuzmin)
Istoriji prošlost nije potrebna! - evo dokle su dogurali Zdravomisleći.
A šta joj je potrebno! Budućnost, šta li? . . . I evo, oni je pišu, tu isto riju ...
I šta sada da im kažemo, svima koliko ih je, šta da odgovorimo ovom
horu neznalica? Kako da im sad objasnimo?
Istina je uvek nekako stidljiva, ona uvek ustukne pred drskim nasrta­
jem laži.
D ugotrajno odsustvo slobodne razm ene informacija u zemlji stvorilo
je provaliju nerazum evanja među celim grupama stanovništva, između
miliona i miliona.
Mi jednostavno prestajemo biti jedan narod, jer, u stvari, govorimo
različitim jezicima.

* * *

8 T ačn o, tačno - legion. Jedino što u žurbi niste proverili citat iz Jevanđelja. Tam o je legion
- zlih duhova.
41 A konačno - tajnim naređenjem G lavne uprave za čuvanje državnih tajni u štam pi 10, za
službenu upotrebu, od 14. 2. ’74: izbaciti i uništiti Ivana D enisoviča, M atrjonino dom aćin stvo i druge
objavljene priče (potpis: R om an ov).
10 Krije se za svaki slučaj. Đ avo će ga znati otkuda još m ože početi da d u v a ...

366
 A prolom je, ipak, bio učinjen! Koliko god da je zid laži bio moćan,
koliko god da je podignut za vekove, koliko god da je ulivao poverenje
- breša se razjapila, informacija pokuljala. Koliko juče, kod nas nikakvih
logora nije bilo, nikakvog A rhipelaga, a danas - ceo narod, sav svet vidi:
logori, pa još fašistički!
I šta sada? Vi dugogodišnji majstori izvrtanja, vi stari farbari! - zar
ćete vi to podnositi? Z ar ćete se prepasti? Z ar ćete se p o k o riti?...
Pa ne, naravno ne! M ajstori izvrtanja prvi su navalili na brešu. Oni
kao da su godinama samo to i čekali, samo se spremali da bi tu brešu
zakrčili svojim sivokrilim telesima, i radosnim - da, radosnim! - mahanjem
krila zaklonili Arhipelag od izbezumljenih gledalaca.
Njihov prvi krik, instinktivan, u tili tren iznađen, bio je: to se neće
ponoviti! Hvala Partiji - to se neće više ponoviti!
A h, domišljani! A h, majstori za zamazivanje! Jer, ako se »to neće
ponoviti«, onda je samo po sebi jasno da danas toga nema! U budućnosti ga
neće biti - danas ga, to svako zna, nema!
Tako su vešto b'ili krilima u breši da je Arhipelag, tek što se bio
nazreo, već postao puka opsena: njega nema i neće ga biti, jedno je samo
moguće —da je b io . . . Z ato što je bio kult ličnosti! (Kako li je samo podesan
taj »kult ličnosti« - samo ga izustiš, a on sve objasni!) A ono što stvarno
postoji, što ispunjava brešu i što će večno živeti - to je: »Neka je slava
Partiji!« (Slava najpre za to što se ono »neće ponoviti«, pa zatim, i skoro
istovrem eno, slava joj i za sam Arhipelag, to ide zajedno, to se ne može
razlučiti: časopis s pričom još nije ni stigao u ruke, a sa svih strana se
prolomilo: »Slava Partiji!« Još se s čitanjem nije došlo do onog mesta gde se
seče kamdžijom, a sa svih strana se ori: »Neka je slava Partiji!«
Tako su se anđeli laži, čuvari Zida, predivno snašli u prvom šoku.

N o, breša je, ipak, ostajala. Stoga se njihova krila nisu mogla umiriti.
Sledeći njihov pokušaj je - zam ena. Kao što mađioničar, koji, skoro i ne skrivši
maram icom on o što radi, zam eni kokošku pom orandžom , m ože zameniti isto tako i sav
A rhipelag i um esto onog što je opisan u priči podm etnuti gledaocim a sasvim drugi, mnogo
plem enitiji. U početku su pokušaji oprezni (pretpostavlja se da je autor priče blizak
prestolu), podm etanje se mora vršiti uz neprekidno hvaljenje priče. Tako, na primer, upušta
se u priču о Arhipelagu »iz usta očevidaca«, о komunistima u logoru, koji, doduše,
»nisu skupljali partijsku članarinu, ali su po noći održavali tajne partijske sastanke (?),
pretresali političke novosti. Za pevanje šapatom Internacionale, dostavljani od strane
cinkaroša, trunuli su u strogim ćelijama . . . Banderovci, vlasovci, iživljavali su se na pravim
kom unistim a i zajedno (!) s vlastima pretvarali ih u in v alid e. . . Sam o, Solženjicin nam ništa
od toga nije pokazao. On neke stvari u tom strašnom životu nije um eo da vidi.«
A utor recenzije nije bio u logoru - a video ih je! A li je nevešto ispalo! Ispalo: logori
nisu bili delo sovjetske vlasti, ni Partije. (N isu, sigurno, ni sudovi bili sovjetski.) U logorima
su kolo vodili vlasovci i banderovci zajedno s vlastima. (E to ti sad! A mi poverovali
Zaharovoj da logorski upravljači imaju partijske knjižice i da su ih uvek imali!)

367
 Sam o, m oskovske novine ne primaju svako ime! Naš rjazanjski literarni četobaša,
N .Š u n dik , predložio je u intervjuu za A PN * za Zapad (koji mu nije objavljen, i A P N je
m ožda zajedn o?...) ovakvu varijantu ocene Arhipelaga:
»N eka je proklet međunarodni imperijalizam, koji je i isprovocirao sve te logore!«
P am etno, to se ne m ože poreći! I jezgrovito! Šteta samo što nije u p a lilo ...
T o jest, uopšte govoreći, logori nisu bili naše, već strano, doneseno sa strane, Berijino
li, vlasovsko li, nem ačko li testo, đavo će ga znati; jedino su u njima naši ljudi ležali i patili.
Pa, i ti »naši« nisu svi naši, za sve naše nem a novinskih stubaca, naši - to su sam o komunisti!
Prošavši skupa s nama kroz sav svakodnevni život A rhipelaga, m ože li čitalac sada
naći m esto i vrem e za pevanje šapatom Internacionale? D a je nećeš, plašim se, zapojati
posrćući u koloni pošto si ceo dan obarao šumu? Jedino možda ako si ceo dan proveo
u m agacinu. . .
Pa - о čemu noćni partijski sastanci (i oni moraju biti u magacinu ili u ambulanti, a to
znači danju, prirodno, zašto bi noću)? D a se izrazi nepoverenje CK-u? Jeste li vi pri čistoj
svesti?! N epoverenje Beriji? N ipošto, on je član Politbiroa! N epoverenje GB-u? N em oguće,
njega je stvorio Đ eržinski lično! N epoverenje našim sovjetskim sudovima? T o bi bilo isto što
i nepoverenje Partiji, strašno je i pom isliti. (Jer, greška se desila samo s tobom, društvo bi
morao birati s više opreza, svi drugi su pravilno osuđeni!)
Obični šofer, A . G . Zagorujko, koga udaranje krilima nije m oglo ubediti, piše mi:
»Nisu svi bili kao Ivan D enisovič? A kakvi su onda bili? N epokorni, šta li? Možda su
u logorim a delovali ’odredi otpora’ na čelu s komunistima? A protiv koga bi se oni borili?
Protiv Partije i vlade?«
Kakve li strašne zavere! Kakvi m ogu biti »odredi otp ora«?!. . . E pa, о čem u onda
sastanci? О neuplaćivanju članarine? Ona nije, vidim o, ni sk u p ljan a... D a se razmatraju
političke novosti? Z ašto bi se zbog toga m oralo sastajati? Sretnu se dva pouzdana nosa
(sam o, dobro razmisli ko je pouzdan) i —šap atom . . . E vo šta je isključivo m oglo biti predmet
partijskih sastanaka u logoru: kako da se za naše uhvate sva mangupska m esta, da bi se živi
izvukli, a ne-naši, ne-kom unisti da se izguraju, neka oni mrznu u ledenoj banji goroseče,
neka se oni guše u gasnoj komori rudnika bakra!
N išta drugo pam etno ne m ožeš zamisliti о čemu bi oni pričali na takvim sastancima.
O vako je 1962. pre nego je priča i došla do čitaoca, bila usm erena linija krivotvorenja
A rhipelaga. M alo-pom alo, m eđutim , saznajući da autor nem a nikakve veze s tronom , da
nem a nikakve zaštite, da je i on sam - fatamorgana, majstori izvrtanja postajali su sve
smeliji.
Osvrnuli se oni na priču - pa kojeg đavola smo se mi prepali? Što sm o mu udarili
u himnu (po navici slugeranjstva)? »Njem u [Solženjicinu] čovek nije u s p e o ... On se nije
usudio da zagleda u dušu čoveka. Virnuli malo bolje u junaka - pa, bogati, on je idealni
neheroj!« Šuhov je - i »usam ljen«, i »daleko od naroda«, ništavna ličnost koja živi trbuhom,
koja se ne bori! E vo šta je najviše od svega izazivalo negodovanje: zašto se Šuhov ne bori?
D a li bi trebalo da svrgava logorski režim, ili da se uputi nekud s oružjem - о tom e se ne piše,
piše se samo: zašto se ne bori? (A ja sam već im ao spreman scenario о kengirskom ustanku,
ali se nisam usuđivao da odm otam sv ita k . . . )
O ni koji nisu pokazali ni trunčicu borbenosti - oni su je od nas tražili na tone!
K ao i uvek. P osle boja sve sami junaci.
»Interesovanja Suhova su, pošteno govoreći, sitničava. A najstrašnija tragedija kulta
ličnosti bila je u tom e što su se iza bodljikave žice našli istinski napredni sovjetski ljudi, so
naše zem lje, pravi junaci vrem ena«, koji »se ni sami nisu odricali da ćornu zdelu čor-
b u ljk a ... ali je nisu kao sluge iskam čivali.« (A kako inače? M nogo bi nas zanim alo da
saznam o kako su oni to radili.)
»Solženjicin je stavio naglasak na teške, mučne uslove. On se udaljio od surove istine
života.« Istina života, ona se sastoji u tom e što su onam o bili »prekaljeni u vatri borbe«,

* N ovin sk a agencija N ovosti.

368
 »odgojeni lenjinskom partijom«, koji su - šta? borili se? ne! - »duboko verovali da će
mračno vrem e sam ovlašća proći«.
»N eki autori su dali ubedljive slike muka od gladovanja. A li, ко m ože poreći da su
m uke od misli stoput teže od gladi?« (A naročito ako ne znaš šta je glad.)
A njihove muke od misli su u ovom e: šta će biti, kako će se sve ovo svršiti, kada će me
pom ilovati, kada će m e opet pozvati da rukovodim?
Pa i sav X X II kongres bio je о tom e kom e će se podići spom enik. Nestalim
kom unistim a! A običnim Ivanima koji se nisu vratili? О njima nije bilo zbora, ко mari za
njih. (U tom e i jeste bila mina Ivana Denisoviča - podm etnut je jedan prosti Ivan.)
M ahali, b'ili krilima u breši, neum orno dve godine zaredom . A k o je m ogao paučinom
legend e prekrivati - prekrivao. K ao, na primer, Izvestija ( 2 5 .4 .1 9 6 4 ) , koja su se bila
pokrenula još i da nas uče kako se trebalo boriti: elem , trebalo je bežati iz logora! (Naši
begunci nisu znali adresu autora članka N . Jerm oloviča - da nađu u to čište!. . . Sam o, savet
nikako ne ide: zaboga, pa bekstvo bi podrivalo M V D !) U redu, da uteknem o - a dalje?
Izvesni A leksej - pričaju Izvestija, no prezime tom e A lekseju, bogzna zašto, ne
navode - pob egao, kobajagi, u proleće 1944. iz logora u Ribinsku na front, gde ga je major-
-politički kom esar, i ovaj major bez prezim ena, iz istih stopa i vrlo rado (»tresao živo glavom
odgoneći sum nje«) uzeo u jedinicu. I to ne bilo gde - pravo u pukovsku obaveštajnu službu,
pa u izviđanje! (E pa, oni što su bili na frontu neka kažu: zar tom e majoru epolete nisu ništa
predstavljale? Zar mu partijska knjižica ništa nije predstavljala? Č etrdeset prve ovako nešto
se još i m oglo rizikovati, ali četrdeset četvrte, sa svim onim obaveznim izveštavanjima, sa
Sm eršom ?) Junak je dobio Orden Crvene zastave (a kako je izdat i prosleđen, na osnovu
kojih dokum enata?), i posle rata »požurio da se dem obiliše«.
A drugog nam daju s punim im enom: nemački komunist Ksaver Švarcmiler. U tekao
je kod nas od Hitlera 1933. godine, uhapšen 1941. kao N em ac (sve to je sasvim verodo-
stojno). N o , mi tek sada saznajem o kako treba da se bori pravi komunista u logoru! Zvanični
izveštaj: umro u Č istopolju, 4. juna 1942 (posustao na prvom koraku u logoru, vrlo m oguće,
p osebno kad se radi о strancim a), posm rtno rehabilitovan 1956. Pa gde se on to borio?
A evo šta: priča se da je on 1962, kao, viđen (videla ga neka seljanka) u Rigi. A to znači: on
je svojevremeno utekao! Pojurili ljudi da provere »logorsku smrtovnicu« (list iz bloka
pocepan ukoso) - i zamislite: fotografije nema! Čuste li što dosad niko ne ču: umrli logoraš
(p ošto je bajonetom proburažen) nije fotografisan! N eviđeno nešto! Znači, jasno je: on je
utekao i sve vrem e zatim se borio! Kako se borio? To niko ne zna. Protiv koga? T o niko ne
zna. A zašto se sada ne otkrije? T o nikom e nije jasno.
E to kakve nam kaže veze glavni vladin organ!
O vakvom paučinom legende hoće da zaklone od nas ždrelo Arhipelaga!
E vo još jedne legende iz istih Izvestija: u novije vreme sin saznaje za posmrtnu
rehabilitaciju oca. I šta on najpre oseća? G nev, valjda, što mu je otac ni kriv ni dužan
ucm ekan? M a, ne! R adost, olakšanje: kakva je to sreća kad saznaš da ti je otac bio nevin
pred Partijom!
Svako je lučio iz seb e paučinu koju je m ogao. Paučina na paučinu, mreža na mrežu
— božje svetio se, ipak, zaklanja, A rhipelag se, ipak, sve mutnije vidi.
I dok se sve to snovalo i tkalo, dok se krilima sve jače u breši udaralo, otpozadi, s one
strane zida, dizali su skele i peli se prema vrhu glavni zidari za ovu stvar: oni koji su malčice
pisci, ali koji su i propatili m alo, koji su i sami videli trunku logora, bez toga ni budala ne bi
poverovala —peli se Boris D jakov, Georgij Šelest, Galina Serebrjakova i A ldan-Sem jonov.
D a nisu bili žustri, to im se ne m ože poreći: oni su se još od prvih dana nagonili na
brešu, naskakivali odzdo sa tla, bez ikakvih skela, i šlipali malter na nju, ali nisu dosezali.
Serebrjakova je donela gotovu ploču da njom e zapuši brešu. I više još od toga: donela
je roman о užasima istrage nad kom unistim a - kako su oči vađene, kako se nogama gazilo,
ali bilo joj je objašnjeno da kamen ne odgovara, nije za brešu, sam o će otvoriti novu rupu.

24 Arhipelag Gulag, 3
369
 A Š elest, bivši kom andant brigade V Č K -e, još i pre je Izvestijama predlagao svoj
Zlatni grumen, ali tem a još nije bila dozvoljena, šta taj hoće? A na dvanaest dana do
otvaranja breše, no znajući već gde će ona biti, Izvestija su zalepila Šelestov flaster. Ipak,
nije izdržao - probilo ga kao da ga nije bilo.
Na m estu se još dim ilo, a priskočio je D jakov, stao da nabacuje svoje Zapise
»mangupa«. A li mu je cigla Lakšinove recenzije pala pravo na glavu: D jakov je bio
razobličen da je sam o svoju kožu spasavao u logoru i ništa više.
N e, ovako neće ići. N e , trebaće čvršće nastupati. I oni se rešiše da dižu skele.
Na to je otišlo pola godine, kojekako ispunjeno novinskim člancima, treperenjem
opnastim krilcima. A čim su skele bile sagrađene i dizalica dovučena, zid je krenuo svom
dužinom: u julu 1964 - Priča о doživljenom D jakova, Bareljef na steni A ldan-Sem jonova,
u septem bru - Zapisi s Kolime. Iste te godine u M agadanu izlazi i knjižica Vjatkina Čovek se
rađa dva puta.
I - gotovo. I - breša bi zapušena. I - spolja na m estu gde je zakrpa, bi nacrtano nešto
posve drugo: palm e, urm e, urođenici u kupaćima kostimima. Arhipelag? Jeste, po svoj
prilici. A da nije krivotvoren? Jeste, k riv o tv o ren ...

Svih sam se ovih knjiga doticao govoreći о dobronamernima i, ako bi se moje

razilaženje s njima svodilo na čisto literarno, ne bih im ao potrebe ni da se oglašavam
о njima. M eđutim , kako su se oni upregli u oblagivanje Arhipelaga, smatram se dužnim da
ukažem gde je upravo njihova dekoracija. Iako bi čitalac koji je savladao svu ovu moju
knjigu verovatno i sam sve uočio.
Prva i osnovna njihova laž je u tom e što na njihovom Arhipelagu n e l e ž i n a r o d ,
naši Ivani. B ilo kako da su došli do »istine« - svako za sebe ili sporazumno - svi kao jedan
lažu kad logoraše dele na: 1) p oštene kom uniste (s posebnom kategorijom nepartijaca no
vatrenih kom unista) i 2 ) belogardejce-vlasovce-policaje-banderovce (sve na jednu gomilu
trpaj).
Svi nabrojani, svi skupa, činili su u logoru ne više od 10 do 15% . Svih ostalih 85%
—seljaci, inteligencija i radnici, upravo sav Pedeset Osmi i svi nebrojeni zlosrećni »dekretaši«
zbog kalem a konca i skuta klasova - svih njih kod ovih pisaca nem a, svi su se načisto izgubili.
A izgubili su se zato što nisu iskreno zapažali stradanja svoga naroda! Za njih ova marva ne
postoji, ona u povratku sa seče ne peva šapatom Internacionalu. Šelest jedva šta da zucne
о pripadnicama sekti (o pripadnicima ama baš ništa, on ih u muškim logorim a, eto , nije
vid eo!), prom akao je negde jedan jedini štetočinac (dat upravo kao štetočinac), pa jedan
kukavni bitovik - i to je sve! Kod njih su ispale i sve periferne nacionalnosti. D jakov bi
barem , s obzirom a na vreme kad je robijao, m ogao zapaziti ljude s Baltika? N e - njih nema!
(Sakrili bi oni i Zapadne Ukrajince da se ovi nisu onoliko glasili.)
Sav urođenički spektar iščezao je kod njih, ostale su sam o dve linije s krajeva! Samo
on o što treba za šemu, bez čega nema šem e.
K od A ldan-Sem jonova — ко je u brigadi jedina prodana duša? Jedini seljak u njoj,
Devjatkin. Kod Selesta, u Zlatnom grumenu - ко je prosta prostotinja? Jedini u brigadi
seljak G olubov. E to kakav je njihov stav prema narodu!
N jihova druga laž je u tom e što kod njih l o g o r s k o g r a d a ili uopšte n e m a ,
njihovi junaci su obično mangupi, koji su oslobođeni od pravog rada i provode dane
u m agacinim a, ili za stolovim a knjigovođa, ili u ambulanti (kod Serebrjakove se u jednoj
bolničkoj sobi »nazvanoj kom unistička« našlo u isto vrem e dvanaest ljudi. К о ih je skupio?
Z ašto baš sve komunisti? D a nisu preko veze došli na od m or?. . . ) ; ili je to nekakav nimalo
strašan, nim alo iscrpljujući, nim alo ubitačan posao s kartonima. A sablast logora, to je
deseto-dvanaestosatno dirinčenje. O no ispunjava ceo dan i sve dane Arhipelaga.
Treća njihova laž je što u njihovom logoru g l a d n e škrguće zubim a, ne guta
svakoga dana desetine pelagrika i distrofičara. N iko ne kopa po đubrištima. N ik o, ama baš
niko ne mora da mozga kako će ostati živ do kraja dana. (»ITL je logor s ublaženim

370
 režimom« — ofrlje nabacuje D jakov. D a o ti bog, tebi, da malo poboraviš u tom ublaženom
režimu!)
I te tri laži dosta pa da se izvrnu sve razmere Arhipelaga - nem a više stvarnosti, nema
pravog trodim enzionalnog prostora. Sada m ožeš praviti, sklapati od kockica, crtati, vesti
i plesti sve što h oćeš, sve što izlazi iz tvojih pogleda na svet i iz tvoje mašte - u ovako
izm išljenom svetu sve se m ože. Sada m ožeš naširoko raspredati о uzvišenim razmišljanjima
junaka (o tom e kada će prestati sam ovolja, kada će oni biti pozvani da rukovode u Partiji,
0 tom e kako su odani Partiji i kako će Partija sve ispraviti). О sveopštoj radosti zbog
upisivanja zajma (što daješ za zajam um esto da ti novac ostane za kantinu). M ože se uvek
nem i zatvor ispuniti razgovorima (lubjanski brica jedva čeka da sazna da li je Djakov
k o m u n ista ... Trtara-vrtara!) M ogu se u prozivke zatvorenika umetati pitanja koja niko
nikada nije postavljao (»P a rtija c? ... Kakvu si dužnost o b a v lja o ? ...« ) Sklapati anegdote,
koje ne izazivaju sm eh, nego pre proliv: zek se žali slobodnom partijskom sekretaru na
nekog slobodnog koji g a je ok levetao, njega, člana Partije! (D jakov) Za koje je magareće uši
to nam en jen o?. . . Ili: zek iz kolon e pod stražom (dobronam erni Petrakov, saborac Kirova)
prim orava svu kolonu da svrati do spom enika Lenjinu i da skinu kape. A s njom i stražari!
(A autom ati - u čijoj su oni r u c i? ...) (A ldan-Sem jonov)
Kod Vjatkina kolim ska lopužarija u stroju za izlazak na rad s pijetetom skida kape
u počast Lenjinu. Puka koještarija. (A i kad bi bilo istina - mala dika za Lenjina.)
Š elestov Zlatni grumen je anegdota od prvog do poslednjeg reda. D a li da se logoru
preda ili ne preda nađeni zlatni grumen - za to pitanje je pre svega potrebna luda smelost: za
pogrešno rešenje čeka te streljanje! (A zar te to isto ne čeka i za sam o p itan je?). . . Oni su ga
na kraju predali - a general je još zahtevao da se grupa pretrese. A šta bi bilo da n is u ? ...
Sam autor navodi primer njima susedne »L etončeve grupe«, koja je pretresena i na radu
1 u baraci. Problem se, prema tom e, nije postavljao da li pom oći ili ne pom oći D om ovini,
nego - da li za grumen zlata staviti na rizik četiri života. Sva situacija je izmišljena sam o da bi
se istakla njihova kom unistička i patriotska svest. (D rugo su slobodnjaci. Kod Aldan-
Sem jonova zlatno grumenje kradu i major milicije, i zamenik narodnog komesara za naftu.)
N o , Selest ipak nije pogodio duh vremena: on pregrubo, čak i s mržnjom govori
о logorskim gospodarim a, što je za jednog pravoverca krajnje nedopustivo. D o k Aldan-
Sem jonov о očiglednom zločincu, upravniku rudnika zlata, ovako piše: »On je bio dobar
organizator.«(!) Sve njegovo naravoučenije je u ovom e: ako je upravnik dobar, rad u logoru
je zadovoljstvo, život m altene slob od an .11 Isto tako i Vjatkin: kod njega dželat K olim e, šef
D aljstroja, Karp Pavlov, čas »nije znao«, čas »nije shvatao« da čini velika zla, da bi se na
kraju i - prevaspitao.
U naslikanu dekoraciju autori su, ipak, verodostojnosti radi, uneli i istinite detalje.
Kod A ldan-Sem jonova: stražar prisvaja nađeno zlato; nad onima koji ne izlaze na posao
iživljavaju se ne poštujući nikakvo pravo ni zakon; radi se na minus 53 stepena; lopovi piruju
u logoru; penicilin je ćornut za administraciju. Kod Djakova: grubo ponašanje prema
logorašima; scena u Tajšetu pored voza, kada sa zekova nisu biliblagovrem eno skinuti
brojevi, i putnici im bacali hranu i duvan, a stražari to hvatali izadržavali za sebe; opis
pretresa uoči praznika.
N o , ovi redovi služe sam o da bi se autoru više verovalo.
D ok je glavno za njih nešto drugo. Dajm o reč prikazima:
»U Jednom danu Ivana Denisoviča logorska straža - to su zamalo pa zveri. Djakov
pokazuje da m eđu njima ima m nogo onih koji su doživljavali mučna razmišljanja« (od kojih
ništa nije ispalo).

11 Stiče se utisak da A ldan-Sem jonov poznaje život slobodnih šefova, kao i ta m esta, ali zato
život logoraša - slabo. K od njega m alo-m alo pa nekakvo grdno preterivanje: baptisti mu »besposliče«,
Tatarin-stražar dodaje hranu T atarinu-zeku, zb o g čega zekovi zaključuju da je mladić cinkaroš! A to
nikako nisu m ogli zaključiti, jer se straža m enja svakog dana i nem a potrebe da drži cinkaroše.

24*
371
 »D jakov je sačuvao surovu istinu živ o ta . . . Za njega bespravlje u logorim a je sa m o . . .
drugi plan (!), u prvom planu je da sovjetski čovek nije povio kičmu pred sa m o v o ljo m ...
D jakov nalazi i p oštene čekiste, koji su se odvažavali i na podvig, da, na podvig!«
(Taj podvig oni razumeju tako da se komunisti nameštaju na dobra mesta. U ostalom ,
za njih je podvig i kad logoraš-kom unist K onokotin, koji iako »uvređen teškom optuž­
b o m ... lišen s lo b o d e ... nastavlja da radi« kao preparator! Podvig je , znači, što nije dao
povoda da bude isteran iz ambulante na opšte , ) 12
A šta je kruna D jakovljeve knjige? »Sve mučno je prošlo« (on se umrlih i ne seća),
»sve dobro se povratilo«. »Ništa nije precrtano.«
A ldan-Sem jonov: »B ez obzira na sve, mi se ne osećam o pogođenim a.« N eka je slava
Partiji - ona je ta koja je uništila logore! (Stihovani epilog.)
A da li ih je u n ištila?. . . D a ponešto nije i o sta lo ? . . . A zatim - a ko ih je stvorio, te
lo g o r e ? ... O dgovora nem a.
A za vrem e Berije - bi li on o sovjetska vlast, ili ne bi? Zašto mu ona ne stade na put?
Kako to da je na vlasti bio narod, pa narod dopustio takvu tiraniju prema narodu?
Naši autori, vidim o, nisu se brinuli za nasušno sledovanje hleba, nisu radili, sve vreme
su se predavali dubokim razmišljanjima - e pa, neka oni odgovore!
Ć ute. M u k . ..
T o je sve. R upa je zazidana, zamazana (ostalo je još generalu Gorbatovu da udari
molersku ruku). I - rupe u Zidu nije ni bilo! A sam Arhipelag - samo nešto kao priviđenje,
nešto nestvarno, tako beznačajno da nije dostojno pažnje.
Šta bi više? Z a svaki slučaj, novinari će preći lakom . E no je M ih. Berestinski, po
narudžbi Literaturne gazete (ona osim literature ništa ne ispušta), otputovao na stanicu
Jercevo. Jer je i on sam , saznajem o, bio u logoru. Kako je on sada duboko dirnut od strane
novih gospodara ostrva: »N em oguće je čak da čovek zamisli sadašnje organe popravno-
radnih zavoda kao nekoga ko ma i iz daleka podseća na V o lk o v o ja .. . I3 Sada su to pravi
kom unisti. Strogi, ali dobri i pravični ljudi. N em ojte pomisliti da su oni anđeli bez kri l a. ..
[O čigledno, takvo mišljenje ipak postoji.] Ograde s bodljikavom žicom , stražarske kule, to
je, na žalost, još potrebno. A li oficiri s radošću govore da »kontingenta sve manje i manje
stiže.«14 (A čem u se raduju - što neće dogurati do penzije, što će morati da menjaju posao?)
M ali-m alecni neki A rhipelažić, u džep da ga staviš. B ez kojeg se baš nikako ne m ože.
Topi se kao bom bonče u ustima.
Rad na breši je završen. A li, vrlo verovatno, na skele su i dalje hrlile dobre duše
s mistrijama, sa četkam a, s kofam a maltera.
I toga časa im se pođviknu:
- M uč’! Nazad! Uopšte ne pominjati! U op šte - zaboraviti! A rhipelaga uopšte nije bilo,
ni dobrog, ni rđavog! U op šte ućutati!
N a taj način, prvi odgovor bio je - grozničavo udaranje krilima.
D rugi - zaziđivanje breše, tem eljno.
Treći - zaborav.
Pravo slobode da dobije informaciju о Arhipelagu vratilo se na početnu nulu, na 1953.
godinu.
I sad ponovo bilo koje literarno pero m ože do m ile volje sliniti da te u srce dirne
о prevaspitavanju kriminalaca. M ože se snimati film u kojem stražarski psi s nagonskim
uživanjem komadaju ljude.
Sve raditi tako kao da ništa nije bilo, kao da breše u zidu nije bilo.

12 M .Č arni: »K om unisti ostaju kom unisti«, Literaturna gazeta, 15. avg. 1964.
13 S etim o se A .Z a h a ro v e: ostali su isti on i k o ji su i bili.
14 Literaturna gazeta, 5. se p t., 1 9 64.

372
 I om ladina, umorna od svih tih zaokreta čas u jednu čas u drugu stranu, odmahuje
rukom: nikakvog »kulta« nije ni bilo, sigurno, nikakvih strahota, sve je obično zezanje. I ide
na igranke.

D obro je rečeno: kukaj dok te biju! A k o zakasniš - niko ti neće verovati.

* * *

K ada je Hruščov, sve utirući suzu, davao pristanak za objavljivanje

Ivana Denisoviča, on je bio tvrdo uveren d a je to о staljinskim logorima, da
kod njega takvih nema!
I Tvardovski, dok mu je ispošljavao vrhovnu vizu, isto tako iskreno je
verovao da je to о prošlosti, da je to - prohujalo.
Tvardovskome se može i oprostiti: sva javnost glavnoga grada koja gaje
okružavala bila je uverena da je došlo do otapanja, da hvatanja više nema,
da dva kongresa očišćenja nisu bila uzaludna. Ljudi se vraćaju iz groba,
toliko ljudi! A rhipelag se bio zaklonio iza lepe ružičaste magle rehabilita­
cija, postao sasvim nevidljiv.
Ali - ja, ja? I ja sam uskočio u istu brazdu, a meni se ne može
oprostiti. Ni ja se nisam pretvarao, ni ja nisam obmanjivao Tvardovskoga!
I ja sam iskreno mislio da sam doneo priču о minulom! Je li mi to jezik bio
zaboravio ukus robijaškog čorbuljka? A ja sam se toliko kleo da nikada
neću zaboraviti! Jesam li to i ja uzeo ćud vodiča pasa? Jesam li i ja - ja,
letopisac A rhipelaga - bio zaboravio koliko je on isto što i država, koliko
država ne može bez njega? Ja koji sam bio tvrdo ubeđen da sam mimo
svakoga nadrastao mudrost poslovice: kad se vilan najede - misli da je svak
sit?
Ali - ipak sam se bio najeo. Ali - ipak sam bio upao u kolotečinu.
Ipak sam bio poverovao. .. Poverovao dobrodušnoj metropoli, dobrobiti
moga novog života. I kazivanjima poslednjih prijatelja što su dolazili
odande: postalo je blago, režim je popustio, pušta se, pušta, celi se logori
zatvaraju! Enkavedeovci se otpuštaju!...
Ne, mi smo zaista običan zemni prah! Podložni zakonima zemlje.
Nema te nesreće koja nas može naučiti da zauvek postanem o osetljivi na
sveopšti bol. I dogod ne pobedim o u sebi zakon fizike, na zemlji neće biti
pravičnih uređenja - ni dem okratskih, ni autoritarnih.
Tako me je treći talas pisama, od s a d a š n j i h zekova, prosto iznena­
dio, iako je on m orao biti stvar najprirodnija na svetu, iako sam ga morao
očekivati kao nešto što me ne može minuti.
Na izgužvanim papirićima, slovima koja su se na putu već istirala,
u kovertim a što su prvi pali pod ruku, ili bili ručno načinjeni, koje su često
adresirali slobodni i isti oni ih slali, ispod ruke, dakle - slao mi je svoja
negodovanja, pa i gnev, sadašnji Arhipelag.

373
 I ova pisma su se slivala u jedan zajednički krik. Samo, ovoga puta
krik je bio: A mi?!«
Jer se galama štampe oko moje priče, imajući u vidu slobodu i inosran-
stvo, stalno okretala u jednom jedinom smeru - na zamazivanje: to se
desilo, ali se nikada više neće ponoviti.
I zekovi su ljuto zavili: kako to neće se ponoviti, a mi i sada ležimo,
i u istim uslovima?!
»Od vrem ena Ivana Denisoviča ništa se promenilo nije«, pisali su oni
u horu iz raznih mesta.
»Zek će pročitati Vašu knjigu i na duši će mu ostati gorčina i uvreda,
pošto je sve ostalo kako je bilo.«
»Šta se to promenilo ako su i dalje na snazi svi zakoni о 25-togodiš-
njem zatvoru iz vrem ena Staljina?«
»Ko je danas kult ličnosti, te mi opet ni za šta ležimo?«
»Zaklonila nas crna magla - niko nas ne vidi.«
»Zašto su ostali nekažnjeni Volkovoji i njima slični?. . . Oni su nam
i sada vaspitači.«
»Počev od osirotelog čuvara, sve do upravnika, svi su krvno zaintere-
sovani za postojanje logora. Čuvarski kadar za svaku sitnicu izmišlja
odluku; operi zavode lična dosijea. .. Mi dvadesetpetogodišnjaci, mi smo im
poslastica, s nam a se zaslađuju poročni ljudi, kojima je povereno da nas uče
neporočnosti. Z ar nisu isto ovako i kolonizatori držali Indijance i Crnce za
ljude niže vrste? Uzbuniti javno mnenje protiv nas ništa ne košta, dovoljno
je da se napiše članak Čovek iza rešetaka.. , 15 i sutradan će narod praviti
mitinge da nas spale u pećima.«
Tačno. Sve je tako.
»Vi ste se povukli u pozadinu!«, udario mi je packu Vanja Aleksejev.
I ja koji sam izigravao heroja našao sam se od svih tih pisama kriv da
ne može biti krivlji: ja sam za deset godina bio izgubio čulo za Arhipelag.
Z a n j ih , za sadašnje zekove moja knjiga - nije knjiga, moja istina
- n ij e istina, ukoliko ne usledi nastavak, ukoliko i о n j i m a ne bude nešto
rečeno. Rečeno - i učinjeno nešto za njih. A ko reč ne znači i delo, ako ne
podstakne da se pređe na čin, čemu ona? Šta je ona? Noćni lavež pasa
u selu?

15 K asjukov i M očanska: Č ovek iza rešetaka, Sovjetska Rusija, 27. avg. 1 9 6 0 .- Č la n a k koji je na
inspiraciju iz vladinih krugova označio kraj kratkom ( 1 9 5 5 -1 9 6 0 ) ublažavanju A rhipelaga. A utori
smatraju da su u logorim a stvoreni »povoljni uslovi«, da se u njima »zaboravlja na kaznu«, da »zekovi ne
m are više za svoje ob aveze«, »administracija ima daleko m anje prava od logoraša« (?). U veravaju nas
da su logori »besplatni pansion« (nejasno im je zašto se ne naplaćuje pranje rublja, šišanje, sobe za
viđenje s p osetiocim a). Sm eta im što je radna nedelja u logorim a 40 sati, čak im se čini da »rad za
logoraše nije obavezan« (?). Pozivaju na vraćanje na »surove i teške u slove«, da bi se delinkvent plašio
zatvora (teški rad, tvrdi ležaj b ez slam arice, zabrana nošenja građanske o d eće, »nikakve kantine
s bom bonim a« itd .) i na ukidanje oslobođenja pre isteka kazne (»a ogrešiš li se о disciplinu - l e ž i
i d a 1j e ! « ) I još ovo: »nakon izdržavanja kazne zatvorenik ne sm e računati na sam ilost«.

374
 (Ja bih da ovo rasuđivanje posvetim našim modernistima: naš narod se
navikao da upravo o v a k o shvata književnost. I neće se tako skoro od toga
odvići. I treba li ga i odvikavati?)
I - ja sam se trgao iz pospanosti. I opet uočio staru, dobro mi znanu
grom adu A rhipelaga, njegove sive konture s kulama.

Stanje sovjetskog društva može se dobro predstaviti kao magnetno

polje. Sve linije sile tog polja usmerene su od slobode prem a tiraniji. One su
vrlo postojane, one su se urezale, okam enile, njih je skoro nemoguće
pobuditi, okrenuti, zaokrenuti. Svaki novi naboj, ili masa, lako se okrenu
u stranu tiranije, dok u stranu slobode - to je nemoguće. Treba upregnuti
deset hiljada volova.
Sada pošto je moja knjiga otvoreno proglašena kao štetna, njeno
objavljivanje je priznato za grešku (»posledice voluntarizma u književno­
sti«) i već se izbacuje iz javnih biblioteka; samo pominjanje imena Ivana
Denisoviča, ili moga, drži se na Arhipelagu za neoprostivu zaveru. M e­
đutim , upravo tada - tada kada je Hruščov meni stezao ruku i predstavljao
me uz aplauze onoj masi od tri stotine koja se smatrala umetničkom elitom;
kada mi je u Moskvi pravljen »veliki publicitet« i dopisnici skakutali pred
mojim hotelom ; kada je punim ustima bilo izjavljeno da Partija i vlada
podržavaju takve knjige; kada je Vojni kolegijum Vrhovnog suda bio tako
ponosan što me je rehabilitovao (toliko ponosan koliko se, sada, verovatno,
kaje) i pukovnici-pravnici izjavljivali s njegove tribine da ta knjiga treba
obavezno da se čita u logorima! - upravo tada gluve i neme sile su se bile
upele da knjigu zaustave. O na je još tada zaustavljena. Zato je u retko koji
logor došla na legalan način, tako da se može uzeti na čitanje u biblioteci
KVČ. Bila je izbačena iz biblioteka. Izbacivana i iz banderolja koji bi
nekom e stigli sa slobode. Donosili su je slobodni krišom, pod skutom,
i prodavali za 5, a izgleda i za 20 rubalja (Hruščovljevih, zekovima! - no,
kad znaš svu okrutnost sveta oko logora, ništa te neće začuditi). Zekovi su
je unosili u logor preko pretresa kao da je nož; danju krili, noću čitali.
U nekom logoru na Severnom U ralu načinili su joj radi dugovečnosti
m etalne korice.
Sta о zekovima i da se govori ako se zabrana prostirala i na svet oko
logora! Na stanici Vis na Severnoj pruzi slobodna Marija Asejeva napisala
je za Literaturnu gazetu pohvalan odziv na moju priču i - da li ga je bacila
u poštansko sanduče, da li iz neobazrivosti ostavila na stolu? - pet sati
nakon pisanja bila je optužena od sekretara partijske organizacije V. G. Ši-
škina za političku provokaciju (kako samo znaju da pronađu reči!) i odmah
bila uhapšena.16

16 A čim e se sve završilo - to mi nije poznato.

375
 7. Skulptorski rad N edova (str. 377)

8. D e o vorkutskog đubrišta (str. 380)

9. General Plijev (str. 411)

 U ITK-2 u Tiraspolju logoraš-skulptor G .N edov je u svojoj mangup­
skoj radionici vajao figuru logoraša, u plastelinu prethodno (si.7). K om an­
dir disciplinskog režima kapetan Solodjankin ga je iznenadio: »Pa ti to
praviš logoraša? Ko ti je to dozvolio? To je kontrarevolucija!« Dohvatio
figuricu za noge, rastrgao je i tresnuo polovinke о pod: »Načitao se čovo
nekakvih Ivan-Denisoviča!« (Ipak je izgazio nije, i Nedov je polovinke
sakrio.) Po prijavi Solodjankina Nedov je pozvan kod načelnika logora
Bakajeva, ali je, u m eđuvrem enu, bio uspeo da u KVČ dođe do nekoliko
listova. »Mi ćemo tebe na sud! Ti huškaš ljude protiv sovjetske vlasti!«
- počeo je Bakajev da se izdire. (Jasno im je šta izgled zeka može značiti!)
- »Dozvolite da kažem, građanine n ačeln iče... Evo šta kaže Nikita Serge-
je v ič .:. Evo šta Iljičo v ...« - »Vidi ti njega! On hoće da razgovara s nama
kao s ravnima!« - graknuo je Bakajev. Tek pola godine kasnije odvažio se
Nedov da izvuče polovinke iz škrinje, zalepi ih, odlije u babitu i uz pomoć
nekog slobodnog prebaci preko žice.
Po ITK-2 su počela pretraživanja za pričom. U zoni stanovanja izvršen
je opšti pretres. Nije nađena. Jednom je Nedov odlučio da im se osveti.
Jedne večeri, sa Granit se ne topi od Tevekeljana u rukam a, odvojio se od
ostale sobe (zamolivši drugove, tako da cinkaroš čuje, da ga ograde), ali pri
slobodnom prozoru, da bi spolja mogao biti viđen. Ubrzo je bio ocinkaren.
U trčala su tri čuvara (a četvrti je gledao spolja kroz prozor kome će Nedov
predati knjigu). Oduzeli knjigu, odneli je u čuvarsku baraku, sakrili u sefu.
Čuvar Čižik, podbočivši se, s ogromnim svežnjem ključeva: »Ukebasmo ti
je! Sad ćeš mi ti polako u zatvor!« Kad je oficir ujutru pogledao: »Eh,
b u d ale!. . . V ratite to!«
Ovako su zekovi čitali knjigu koja je bila »odobrena od Partije
i vlade«!. ..
#

* * *

U izjavi sovjetske vlade iz decem bra 1964. kaže se: »Vinovnici čudo­
višnih zločina ni u kom slučaju i ni pri kakvim okolnostima ne smeju izbeći
pravičnu k a z n u ... Zlodela fašističkih ubica, koje su nameravale da unište
cele narode, ne mogu se porediti ni sa čim.«
Ovo u cilju da se ne dozvoli da Savezna Republika Nemačka primeni
princip о zastarelosti dela po isteku 20 godina.
No, da s a m i s e b i sudimo, to nam se ne sviđa, nije važno što smo
i mi »nameravali da uništimo cele narode«.
Kod nas se pišu toliki članci о neophodnosti kažnjavanja izbeglih
zapadnonem ačkih ratnih zločinaca. Z a takve članke imamo i prave specija­
liste: kakvu su moralnu priprem u fašisti morali izvršiti da bi masovna
ubistva postala prirodna i moralna! Sada se zakonodavci brane time da oni
nisu izvršavali odluke! A izvršioci - da oni nisu pisali zakone!

377
 Kako nam je sve to zn an o . . . I mi samo što smo pročitali kod naših
praktičkih radnika: »Držanje zatvorenika proizilazi iz izvršenja o d lu k e ...
Straža nije znala ko za šta leži.«
A li, ako ste ljudi, trebalo je saznati! Vi zato i jeste zločinci što niste
imali ni građanski, ni ljudski stav prem a ljudima koje ste čuvali. Z ar
instrukcija nije bilo i kod nacista! Z ar i nacisti nisu bili ubeđeni da spasavaju
arijevsku rasu?
Neće ni našim islednicima zapeti kruška u grlu (već im i ne zapinje) da
odgovore: a zašto su zatvorenici sami sebe optuživali? Trebalo je, zar ne, da
oni budu čvrsti dok ih mi mučimo! A zašto su potkazivači donosili lažne
prijave? Jer, mi smo se о njih oslanjali kao na izjave svedoka!
Izvesno vreme oni su se bili i zabrinuli. Pomenuti V .N . Iljin (bivši
general-lajtnant M GB) rekao je povodom Stolbunskoga (islednika generala
G orbatova, kojeg je ovaj naveo): »Oj, oj! - kako je sve to ružno! Sada će on
imati neprijatnosti. A čovek prima lepu penziju.« Zbog istog latila se pera
i A .F . Z aharova, zabrinula se da sada ne potkače sve, i о kapetanu
Lihošerstovu (!)*, kojeg je »ocrneo« Djakov, vatreno napisala: »On je
i sada kapetan, sekretar partijske organizacije (!), trudi se na jednom
poljoprivrednom dobru. M ožete samo zamisliti kako mu je sada teško da
radi dok se takve stvari pišu о njemu! G ovorka se i da će Lihošerstov biti
saslušavan i maltene pozvan na odgovornost!11 Ali, za šta? U redu, ako se
samo govori, no nije isključeno da se neće i na delo preći. A to bi već
izazvalo pravu buru među saradnicima MVD. Saslušavati nekoga zbog toga
što je izvršavao sva naređenja što su dolazila odozgo? On sada, znači, mora
da odgovara za one koji su davali naređenja? Lepo, bogami, nema šta! Kriv
je uvek vojnik!«
No, uzrujanost se brzo slegla. Ne, niko neće morati da odgovara. Niko
neće biti saslušavan.
Kadrovi su se možda nešto malo i reducirali, no oni će se - malo
strpljenja! - i umnožiti. U m eđuvrem enu, gebeovci koji još nisu bili stigli za
penziju, otišli su u književnike, u novinare, u redaktore, u predavače protiv
religije, u ideološke radnike, a poneko i u direktore preduzeća. Zamenivši
tako, samo rukavice, oni će nas, kao i ranije voditi. Ovo uliva više
poverenja. (A ko hoće baš u penziju - neka je uživa! Kao penzionisani
potpukovnik H urdenko. Potpukovnik - nije to mali čin, možda je, što da
ne, i bataljonom komandovao?! Ne, trideset osme počeo je od običnog
ključara, držao je crevo za nasilno davanje hrane.)
A u arhivama uprava, u m eđuvrem enu, lagano se, bez žurbe, birkaju
i uništavaju nepoželjni dokumenti: spiskovi za streljanje, rešenja za stavlja­
nje u šizo i bur, materijali logorskih istraga, prijave doušnika, nepoželjni

17 O na reč »suđen« i ne dopušta, ta reč joj ne m ože preći preko usana.

* A u tor uz o v o prezim e stavlja uzvičnik zato što bukvalno prevedeno on o znači: opake dlake.

378
podaci о praktičkim radnicima i straži. Pa i u ambulanti i u računovodstvu
- svuda će se naći suvišni papiri, neželjeni tra g o v i...
Mi ćemo doć’ i sesti na gozbu.
Živi mi ne besmo za vašu trpezu.
Sada mi smo nemi, mi smo u grobu,
No, i od grobova naših vi ste na oprezu!«
(Viktorija G ., Kolimljanka)

Smemo li zaustiti: a što, stvarno - vojnici pa vojnici? A šta je sa

Službom Pokreta? A povrh, ključara, praktičkih radnika i islednika? Sta je
s onim a što su samo kažiprstom ?. . . Pa s onima što su samo s govornica po
nekoliko re č i...
D a ponovim o. .. kako ono bi: »Vinovnici čudovišnih zločina. .. ni pri
kakvim okolnostim a. . . pravičnu k azn u . . . koji su nameravali da unište cele
n a ro d e . . . ne mogu se porediti ni sa čim ...«
Pst! Pst! Z ato je u avgustu 1965. godine s govornice Ideološkog
savetovanja (zatvorenog savetovanja о usmeravanju naših mozgova) i bilo
proklam ovano: »Vreme je da se vratimo ispravnom i korisnom pojm u
'narodni neprijatelj’!«

379
 G lav a 2

UPRAVLJAČI SE MENJAJU, ARHIPELAG OSTAJE

Valja pretpostaviti da su specijalni logori, bili jedan od najdražih

izdanaka pozne Staljinove misli. Nakon tolikih potraga za kaznenim
i vaspitnim m eram a rodilo se ovo savršenstvo - ta jednoobrazna, numeri-
sana, strogo raščlanjena, psihološki iz tela majke-Domovine već izdvojena
organizacija koja guta sve same neprijatelje, a izbacuje, sam a, proizvodne
vrednosti i - leševe_. Teško je i zamisliti bol autora, Dalekovidog Neimara,
što bi ga osetio da je bio svedok bankrotstva još i tog svog velikog sistema.
Sistem se još za njegova života potresao, varničio, pucao, ali moguće je da
on о tom e, iz opreznosti, nije izveštavan. Sistem specijalnih logora - najpre
inertan, malo pokretljiv, bezopasan - počeo je uskoro da se zagrejava u sebi
i za nekoliko godina prešao je u stanje vulkanske lave. Samo da je Korifej
poživeo još godinu i po, eksplozije se nikako ne bi mogle od njega zataškati
i na njegovu um ornu staračku glavu palo bi još i breme traženja novih
rešenja: ili da se odrekne drage mu zamisli i logore ponovo smeša, ili pak da
je kruniše sistematskim odstrelom svih slova azbuke sa svim hiljadama iza
svakoga.
No, gorko oplakan, Mislilac ugrabi da nešto ranije premine (si.8).
A m rtav, on uskoro svojom već ukočenom rukom povuče za sobom i svoga
još rum enog, punog snage i volje, saborca-ministra tih istih razgranatih,
nerazmrsivo zamršenih unutrašnjih poslova.
I pad glave A rhipelaga tragično ubrza raspad specijalnih logora.
(Kakva je samo to bila istorijski nepopravljiva greška! Z ar se smela parati
utroba ministra intimnih poslova! Z ar se smelo bacati blatom na nebeske
epolete!?)
Najveće otkriće logorske misli XX veka - krpice s brojevima - behu na
brzinu otrgnute, bačene i zaboravljene! Samim tim specijalni logori izgubiše
svoju strogu jednoobraznost. A šta je to u poređenju sa skidanjem rešetaka
s prozora baraka i katanaca s vrata, čime su specijalni logori izgubili
zatvorske osobine koje su ih činile različitim od ITL. (S rešetkam a se,
sigurno, bilo požurilo! Ali, nije se moglo mnogo ni čekati, trebalo se što pre
ograđivati od starog, takvo je vreme bilo.) Teška srca, ali ipak bi porušen
i uklonjen, sada potpuno zvanično, ekibastuski kameni bur, koji je, čitav,

380
preživeo i p o b u n u .1 Šta je i to prem a iznenadnom puštanju iz logora
A ustrijanaca, M ađara, Poljaka, Rum una, bez obzira na njihove crne zlo­
čine i petnaesto- i dvadesetpetogodišnje kazne, što je u očima logoraša
poljuljalo svu ozbiljnost odluka! Behu ukinuta i ograničenja za dopisivanje,
zahvaljujući kojima su se speclogoraši i osećali mrtvima za života. I posete,
čak, behu dozvoljene! I posete! - strašno je i re ć i. . . (Pa se još u buntovnič­
kom Kengiru poče sa gradnjom kućica za posete.) Ničim nezajaženi liberali­
zam toliko poplavi doskorašnje specijalne logore da se logorašima dozvoli
da nose frizure (pa aluminijumske zdele uskoro počeše nestajati iz kuhinja
i prelaziti u oblik češljeva). I umesto individualnih računa i logorskih
bonova, urođenicim a bi dozvoljeno da drže u rukam a državni novac i da
njim plaćaju kao i s one strane žice.
Sistem koji su desetinam a godina pleli i u okca vezivali i koji ih je
hranio - sada su nehatno i ludo sami razgrađivali!
A okoreli prestupnici? Jesu li njih ustupci m akar i za trunku pripito­
mili? Ne! Naprotiv! Pokazujući koliko su pokvareni i nezahvalni, oni su
pustili u prom et duboko uvredljivu, netačnu i besmislenu reč »berijevci«,
i sada, svaki put kad im se nešto ne svidi, njome čašćavaju i prilježne
stražare, i strpljive čuvare, i brižne svoje tutore-logorske šefove. To ne
samo da vređa praktičke radnike do dna duše, nego je neposredno posle
pada Berije bilo i opasno, jer je moglo ponekom e poslužiti kao polazna
tačka za podizanje optužbe.
Stoga je upravnik jednog kengirskog logorskog punkta (očišćenog već
od buntovnika i popunjenog Ekibastuscima) bio prim oran da se ovako
obrati s govornice: »Momci! (O no malo godina od ’54. do ’56. oni su našli
da nije ništa strašno ako logoraše oslove s »momci«.) Kad čuvarima i straža-
rima dobacujete ’berijevci!’, vi ih vređate. Molim vas da s tim prestanete.«
Na to je istupio maleni V .G . Vlasov i rekao: »Vi ste se za samo nekoliko
meseci uvredili. A ja od vaših straža osamnaest godina ništa drugo ne čujem
osim »fašista«. Nas to, znači, ne vređa?« I major je obećao: neće više biti
nadim ka »fašisti«. Klin se klinom iz b ija ...
Posle svih tih razgrađujućih reformi s opakim semenom, zasebnu
istoriju specijalnih logora možemo smatrati završenom 1954. godine i ne
razlikovati ih dalje od ITL.
Od 1954, svuda po razvršenom Arhipelagu nastaje vreme olakšanja,
vreme neviđenih ustupaka, najslobodnije možda na Arhipelagu, ako se
isključe domovi za bitovike iz sredine 20-tih godina.
Instrukcija za instrukcijom, inspektor za inspektorom, takmičili su se
kako će što šire za vlastiti liberalizam u logoru. U kinuta je seča šume za
žene! D a, priznalo se, eto, da je seča šume posao pretežak za žene (bez
obzira što je trideset godina dokazivano da ni najmanje nije težak). Uve­
deno je uslovno oslobađanje pre isteka kazne za one koji su odležali dve

1 I mi lišeni m ogućnosti da u njemu otvorim o m uzej.

381
 trećine vrem ena. U svim logorima počelo se s isplaćivanjem u novcu,
a logoraši nagrnuli na kantine, i izostala »razborita« ograničenja prodaje
u njima; uostalom , čemu tamo neka ograničenja kad je toliko njih oslobo­
đeno straže i svi ti mogu kupovati u naselju! U svim barakam a uveden je
radio, sve zasićene novinama, pa zidnim novinama, pa po brigadama
postavljeni agitatori. Dolazili i drugovi predavači (pukovnici!) i logorašima
držali predavanja о raznim tem am a, čak i о tome kako Aleksej Tolstoj
izobličava istoriju. Samo, šefovima nije baš prosta stvar da okupe publiku,
batinom više ne možeš, potrebne su posredne m etode uticanja i ubeđivanja,
a i kad se slušaoci okupe - oni gude о svojem, baš njih briga i za predavanje
i za predavača. Logorašima je dopušteno da upisuju zajam, što osim
dobronam ernih nikoga nije ganulo, pa su vaspitači morali da svakoga
prosto uzmu za ruku i odvuku na listu za upis, i sve to da se iz pojedinog
izvuče precrklih 10 rubalja (jedna Hruščovljeva). Nedeljom se počelo
s organizovanjem zajedničkih priredbi muških i ženskih logorskih punk­
tova: e, na njih ih niko nije m orao terati, za njih su, bogme, i kravate
nabavljane u kantinam a.
M nogo šta je oživljeno iz zlatnog fonda Arhipelaga - onaj samopregor
i sam oaktivnost s kojima je logoraš živeo u vreme velikih kanala. Stvoreni
su »sovjeti aktiva«, sa sekcijama za učenje i proizvodnju, za masovnu kul­
turu, za svakodnevni život, kao nekakav mesni kom itet s glavnim zadatkom
- da vodi bitku za produktivnost rada i disciplinu. Vaspostavljeni su
»drugarski sudovi« s pravom da izriču ukore, kazne, da zahtevaju pooštra-
vanje discipline i da traže da se na ponekoga ne primeni princip dve trećine.
Ove mere su nekada odlično služile Rukovodstvu, ali to je bilo kad
logori još nisu bili prošli kroz školu klanja i pobuna specijalnih logora.
A sada —prosta stvar: prvi predsednik sovjeta (u Kengiru) zaklan je, drugi
— prem laćen, i niko više nije hteo u »sovjet aktiva«. (K apetan fregate
Burkovski bio je, u to vreme, u sovjetu aktiva, radio savesno i principijelno,
no uz veliku predostrožnost, svestan da se pretnje nožem što ih dobija mogu
lako i ostvariti, odlazeći na sastanke banderovske brigade da sluša kritiku
svoga rada.)
Nemilosrdni udarci liberalizma sve više su podlokavali i podrivali
logorski sistem. Stvoreni su »logorski punktovi ublaženog režima« (jedan
takav i u Kengiru!): sve u svemu, u zoni se samo spava, jer se na posao ide
bez straže, kojim putem hoćeš i kada hoćeš (svako se starao da što pre iziđe
a što kasnije se vrati). A nedeljom je trećina zekova puštana u grad pre
ručka, druga trećina posle ručka, samo jedna trećina nije mogla izlaziti.
T o ne znači da su ublažavanja bila svuda sprovedena: bilo je ostalo i disciplinskih
logora, kao »svesavezni disciplinjak« A ndzjobi kod Bratska, i dalje s istim krvavim kapeta­
nom M išinom iz Ozjorlaga. U leto 1955. u njemu se nalazilo 400 disciplinaca (m eđu kojima
i T en o). N o , i ovde su unutar žice gospodari bili logoraši, a ne čuvari.
N eka se čitalac stavi u kožu logorskih šefova, pa neka kaže: može li se
raditi u takvim uslovima i kakav uspeh da se očekuje?

382
 Jedan oficir M VD, moj saputnik u sibirskom vozu 1962. godine, ovako
je opisao to logorsku epohu od 1954: »Potpuno rasulo! Kome se nije radilo,
taj nije ni izlazio na rad. Ljudi su gotovim novcem kupovali televizore.«2
On je iz tog kratkog teškog vremena sačuvao vrlo mučne uspomene.
Jer - dobra nem a ako vaspitač stoji pred logorašem kao da moli, ako
se ne može osloniti ni na kamdžiju, ni na bur, ni na lestvicu gladi!
Pa kao da im je sve to bilo malo! - Zaošijali po logorima još
i opsadnim ovnom vanlogorskog izdržavanja kazne: zatvorenici odlaze
sasvim iz zone, mogu stvarati porodicu i kućiti se, dobijaju celu platu, kao
slobodni (ništa im se ne odbija za održavanje logora, za stražu i adm inistra­
ciju), za logor ih veže jedino to što se moraju prijaviti jednom u petnaest
dana.
To je već sm ak . .. Smak sveta ili smak A rhipelaga, ili i jednog i drugog
zajedno! A organi pravde vanlogorsko izdržavanje još i dižu u oblake,
vaznose ga kao najnovije i najhumanije otkriće komunističkog poretka!3
Posle ovih udaraca preostajalo je, reklo bi se, jedino da se logori
raspuste - i tačka. D a se sahrani Veliki Arhipelag, sahrane, rasele i obes­
hrabre stotine hiljada praktičkih radnika, sa ženama, decom i stokom, da se
obezvrede i u ništa pretvore njihova dugogodišnja odana služba, zasluge
i zvanja!
1 kao da je i počinjalo: u logore su počele pristizati nekakve »komisije
Vrhovnog sovjeta« ili, jednostavnije, »komisije za rasterećivanje«, koje su,
isključujući upravu logora iz odlučivanja, zasedale u štapskim barakam a
i pisale rešenja о oslobođenju, s toliko ležernosti i neodgovornosti kao da su
to bila rešenja za hapšenje.
Nad celim staležom praktičkih radnika bila se nadvila smrtna pretnja.
T rebalo je nešto preduzimati! Trebalo je boriti se!

* * *

Svakom važnom društvenom događaju u SSSR obezbeđen je jedan od

dva žreba: ili će biti prećutan, ili obučen u laž. Ne bih mogao navesti
nijedan značajan događaj u zemlji koji je mogao izbeći ovu roglju.
O vako isto i - ukupno postojanje Arhipelaga: najviše vremena ono se
prećutkivalo; kada se nešto о njemu i pisalo, pisala se laž, bilo to u doba
velikih kanala, bilo u doba komisija za rasterećivanje logora 1956.godine.
Kad je о komisijama reč, i mi sami smo, bez imalo novinskog
utuvljavanja, bez ikakve prinude koja bi dolazila spolja, doprinosili ispreda-

2 N isu radili - pa odakle im pare? N a Severu su, i to 1955 - odakle televizori? N išta, nisam
u padao, bio sam radoznao da ga poslušam .
3 Premda već opisano (zajedno s »beneficiranim stažom « i »uslovnim oslobađanjem pre isteka
kazne«) o d strane Č ehova u Sahalinu: robijaši koji bi se popravili imali su pravo da grade kuću
i zasnivaju bračnu zajednicu.

383
 nju sentim entalne laži oko njih. A kako da ne budem o ganuti: mi se navikli
da nas čak i advokat napada, a sada - i tužilac nas štiti! Mi okopnili za
slobodom, i osećamo da na njoj počinje neki novi život, to se vidi i po
prom enam a u logoru, a najednom — komisija s punim ovlašćenjima, sa
čorobnim štapićem: popriča sa svakim po pet-deset minuta i - na ti kartu za
voz i ličnu ispravu (ponekom e i s moskovskom dozvolom za boravak)! Pa
šta bi osim hvale i moglo da se istrgne iz naših ispošćenih, večito promrzlih,
gnojem zasopljenih zatvoreničkih grudi?
No, izdigneš li se m akar malo iznad radosti, od koje srce hoće da ti
iskoči iz grudi dok kao sumanut juriš da pokupiš svoje krpice u vreću za put
—odm ah se nam etne pitanje: zar je ovako trebalo da se završe staljinistička
zlotvorstva? Z ar ta komisija nije bila dužna da stane ispred stroja, ispred
svih nas, da skinu kape i kažu:
- Braćo! Mi smo od Vrhovnog sovjeta poslani da vas molimo za
oproštaj. Vi ste ovde čamili potpuno nevini godinama i desetinama godina,
a mi smo se za to vreme okupljali u svečanim salama pod lusterima od
kristala, nikada se vas ne sećajući. Mi smo pokorno izglasavali sve Ljudož­
derove neljudske dekrete, mi smo saučesnici njegovih ubistava. Primite,
ako m ožete, naše pokajanje, koliko god da je kasno. Kapija je otvorena, vi
ste slobodni. Eno na pistu stižu avioni s lekovima, hranom i toplom odećom
za vas. U njima ćete naći i lekare.
Covek se oslobođenjem oslobađa i ovako i onako, ali ono nije dato
kako bi m oralo da bude dato. Njegov smisao se sastoji u drugome. Komisija
za rasterećivanje logora je prilježan dom ar koji ide od jedne do druge
Staljinove bljuvotine i pažljivo ih čisti, i ništa više. Ovako se ne polažu novi
moralni temelji društvenog života.
Dalje navodim rasuđivanje A. Skripnikove, s kojim se u svemu
slažem. Logoraši se, jedan po jedan (razdruženi opet!), pozivaju pred
komisiju, u kancelariju. Nekoliko pitanja u vezi sa suštinom dela. Upućena
su dobronam erno, do kraja ljubazno, ali sve ide na to da zatvorenik (ne
Vrhovni sovjet nego opet i ponovo nesrećni zatvorenik!) mora priznati da je
kriv. On m ora da oćuti, mora da pokunji glavu, mora da se pomiri
s položajem о n о g a k o m e s e p r a š t a , a ne da on prašta! To jest, sada
se od njega na mamac slobode dobija ono što se nije moglo iščupati
mučenjem. Zašto? To je važno: on se na slobodu mora vratiti manji od
makova zrna! A u isto vreme zapisnici komisije ostaviće za istoriju da su
ležali uglavnom krivi, da onakvih zverskih bezakonja kako to neki pred­
stavljaju nije bilo. (Bilo je tu možda i malo finansijske računice: ako nema
rehabilitacija, neće biti ni kom penzacija.)4 Ovakvo tumačenje oslobođenja

4 U zgred budi rečeno, početkom 1955. postojao je projekat da se bivši zatvorenici isplate za s v e
god in e izdržavanja kazne, što je bilo sasvim prirodno, što je i činjeno u Istočnoj Evropi. A li - zar
tolikom ljudstvu? Zar tolike godine? R ačunali, preračunavali, pa uzdahnuli: državu ćem o razuriti!
I ostali na — dvom esečnoj kom penzaciji.

384
nije bilo mina za sistem logora, nije pričinjavalo smetnje za nove dolaske
(koji nisu prestajali ni 1956-57. godine), iz njega nije proisticala obaveza da
će i ovi biti oslobođeni.
A oni koji su pred komisijom, iz neshvatljive gordosti, odbijali da
priznaju svoju krivicu? Oni su i dalje ostajali. A takvih i nije bilo baš malo.
(Žene koje se, 1956, u Dubrovlagu nisu pokajale bile su sabrane i upućene
u kem erovske logore.)
Skripnikova govori о takvom slučaju. Neka Zapadna Ukrajinka bila je
dobila deset godina zbog muža bandćrovca; sada je od nje traženo da prizna
da leži zbog muža-bandita. - »Ne, to neću reći.« - »Reci, čeka te sloboda!«
- »Ne, to nećete čuti. On nije nikakav bandit, on je OUN-ovac.« - »Pa, ako
nećeš, a ti - leži!« (predsednik komisije zvao se Solovjov). Prošlo je samo
nekoliko dana, s puta sa Severa navratio joj je u posetu muž. On je bio
kažnjen na 25 godina, nije se mnogo dvoumio da se prizna banditom,
i dobio je pomilovanje. Ženina postojanost nije na njega ostavila neki
utisak, navalio da je grdi: »Bolje je da si rekla da sam ja repati đavo, da si
mi kopita videla. Kako ću ja sada izići na kraj s kućom i decom?«*
Podsetim o da ni Skripnikova nije pristala da se prizna krivom i da je
ostala još tri godine u logoru.
Tako da je čak i era slobode na A rhipelag stigla u odori tužioca.

Pa ipak, uzbuna praktičkih radnika nije bila bez osnova: zvezde na

nebu A rhipelaga došle su 1955-56. u neviđen položaj. Bile su to njegove
zloslutne godine koje su mu mogle doći i glave.
D a su ljudi u rizama najviše vlasti i s teškom odgovornošću posedova-
nja celovite informacije о svojoj zemlji bili u stanju da se još tih godina
osvrnu, užasnuli bi se i zaridali. Jer, iz krvave vreće na leđima kapa, leđa od
nje su bila sva natopljena tamnocrvenom tečnošću! Politički su pušteni,
u redu, ali oni milioni bitovika - ko je njih doveo do toga? Nisu li
proizvodni odnosi? Nije li društvena sredina? Nismo li mi sam i?. .. Niste li
vi?
Trebalo je bataliti se kosmičkog programa! M anuti se glavobolje
0 Sukarnovoj pomorskoj floti i Nkrumahovoj gardi! Šesti, u najmanju ruku,
1 počešati se po zatiljku: šta da radimo? Zašto milioni naših građana ne
prihvataju naše na svetu najbolje zakone? Šta ih goni da se uprežu u taj
nepodnošljivi jaram , i to utoliko revnosnije ukoliko je jaram nepodnošlji-
viji? Šta učiniti da presahne ova bujica? D a nam možda zakoni nisu loši? (A
tada se ne bi moglo izbeći da se malo porazmisli i о zapuštenoj i sputanoj
školi, о zapuštenom selu, i о mnogom drugom što mu je ime nepravda, bez
ikakvih klasnih svrstavanja.) A one koji su već posrnuli - kako njih vratiti

* U originalu žena i muž Ukrajinci izražavaju se na ukrajinskom.

25 Arhipelag Gulag, 3
385
u život? Ne nekom jevtinom Vorošilovljevom amnestijom nego ljudskim
uvidom u dušu svakoga posrnulog - u njegovu ličnost i njegovo delo.
E pa, okončati s Arhipelagom - treba li, ili ne treba? Ili je on za vjeki
vjekov? Č etrdeset godina gnojio se u našem telu - je li dosta?
N e, proizlazi da nije! Ne, nije dosta! Da moždane vijuge naprežemo,
naporno je, a duša nam je - pusta praznina. Neka ga Arhipelag još sledećih
četrdeset, nam a su preči Asuanska brana i ujedinjenje A rapa.
Istoričari koje bude zainteresovalo desetogodišnje carevanje Nikite
H ruščova, vreme kada kao da su bili prestali da deluju izvesni fizički zakoni
na koje smo navikli, kada su se predm eti, na veliko čudo, počeli kretati
suprotno od sila polja i sila teže, neće nikako moći a da se ne preneraze
pred činjenicom da su se u njegovim rukam a, u tom kratkom vrem enu, bile
našle tolike mogućnosti, ali da su korišćene kao u igri, kao u šali, da bi,
jedna za drugom, bile nehajno propuštane. Moć koju niko, osim Staljina,
u našoj istoriji nije imao —okrnjenu, doduše, ali još uvek ogromnu —upo­
trebljavao je kao onaj Krilovljev Miška,* koji je kotrljao trupac po poljani
bez ikakvog cilja i koristi. Mogao je i tri, i pet puta čvršće i jasnije sprovesti
oslobođenje zemlje, a on je to ostavio kao stvar nevažnu, ne shvatajući
svoju misiju, ostavio i latio se kosmosa, kukuruza, kubanskih raketa,
berlinskih ultim atum a, progonjenja crkve, deobe oblasnih komiteta**
i pohoda na apstraktne slikare.
On nikada ništa nije doveo do kraja, a najmanje od svega - posao
oslobođenja! Treba vam da ga gurnete na inteligenciju? Ništa lakše od toga.
Treba vam da njegovim rukam a, koje su porušile Staljinove logore, te iste
logore sada učvrstite? I to je lako postignuto! I još kada!
G odine 1956 - godine XX k o n g re sa -v e ć se objavljuju prva naređenja
о ograničenjima u logorskom režimu! S time se nastavlja i 1957 - godine
kada Hruščov uzima u ruke punu, nepodeljenu vlast.
Samo, stalež praktičkih radnika još nije zadovoljan. Osećajući
pobedu, on je pošao u protivnapad: ovako nam nem a života, logorski
sistem je oslonac sovjetske vlasti, a evo - on se ruši!
Glavna protivakcija vodi se, razume se, tiho - negde za stolom na
banketu, u salonu aviona i na šetnji čamcem na vikendu, ali se katkad
probija i napolje, čas istupanjem В. I. Samsonova na sednici Vrhovnog
sovjeta (decem bar 1958): zatvorenici, eto, žive previše dobro, oni su
zadovoljni hranom (!), (a treba da uvek budu nezadovoljni...), s njima se
previše dobro postupa. (I u »parlamentu«, koji nikada nije priznao svoje
ranije greške, niko se, naravno, nije našao da odgovori Samsonovu.) Čak
člankom о »čoveku iza rešetaka« (1960).
I — pokleknuvši pod tim pritiskom, ne udubivši se ni u šta, ne
zamislivši se nad činjenicom da tih pet godina kriminalitet nije porastao (a

* M ajm un, u basni M ajm un.

** G od in e 1 9 6 2 , oblasni kom iteti su podeljeni na dva organa: industrijski i poljoprivredni.

386
i da je - uzroke bi trebalo tražiti u državnom poretku), ne našavši vezu
između tih novih m era sa svojom sopstvenom verom u pobedonosno
nastupanje komunizma, ne proučivši problem podrobno, ne videvši ga
svojim očima - ovaj car što je »sav svoj život proveo na putu« bez po muke
potpisuje nalog za eksere s kojima će se začas sklepati gubilište i biti mu
vraćeni stari oblik i čvrstina.
A sve se to desilo iste one 1961. godine, kada je Nikita učinio poslednji
labudov trzaj da kola slobode izvuče u oblake. Naime, te 1961, - godine
XXII kongresa - izdat je dekret о smrtnoj kazni u logorima »za teror nad
prevaspitanim a (iliti cinkarošima) i nad čuvarskim kadrom« (kojega,
u stvari, nikada nije ni bilo), a na plenumu Vrhovnog suda (juna 1961)
ustanovljena četiri logorska režima, sada više ne Staljinova, nego Hruščov-
ljeva.
Kad je izlazio za govornicu Kongresa da bi iznova napao Staljinovu
kaznenu tiraniju, Nikita tek što je bio dozvolio da se i njegovo mlađano
režimče ništa slabije prišarafi. I iskreno mu se činilo da se sve to može
pom iriti, da sve to može jedno uz drugo pasovati!...
Današnji logori* su upravo takvi kakve je ustanovila Partija uoči XXII
kongresa. Prošlo je šest godina a oni ostaju isti.
Razlika od Staljinovih logora nije u režimu već u sastavu kažnjenika:
u njima sada nem a mnogomilionskog Pedeset Osmog. No, milioni su opet
u njima, i opet mnoge bespomoćne žrtve naopakog pravosuđa, koje su
ovamo pom etene samo da bi se hranio i održao sistem.
Upravljači se menjaju, A rhipelag ostaje.
Ostaje zato što o v a j državni poredak bez njega ne bi mogao opstati.
Ako bi raspustio A rhipelag, on bi i sam prestao da postoji.

* * *

Istorije bez kraja - nema. Svaka se na određenom mestu mora

završiti. Mi smo, koliko su nam skromne i nedovoljne mogućnosti dozvo­
lile, sledili istoriju A rhipelaga od purpurnih plotuna njegovog rađanja do
ružičaste izmaglice rehabilitacija. Smatramo da je s onim slavnim periodom
blagosti i rasula, uoči novog posurovljenja logora za vreme Hruščova i uoči
novog krivičnog zakonika, naša priča završena. Naći će se novi hroničari
koji, na nesreću, poznaju bolje no mi logore iz vremena Hruščova i posle
njega. I našli su se već: Svjatoslav Karavanski i Anatolij M arčenko.5
I mnogo njih će isplivati, jer će uskoro, uskoro u Rusiji nastupiti era
javnosti!

5 S. Karavanski: M o lb a (Х о д а т а й ст во ), sam izdat, 1966; A . M arčenko: M oje svedočan stvo

(М о и п о к а за н и я ), sam izdat, 1968.
* P isan o 1 967. godine.

25* 387
 M arčenkova knjiga, na prim er, i napaćeno srce starog logoraša kosne
bolom i užasom. U opisu savremenog zatvora, ona nam predstavlja još
noviji zatvor novoga tipa u odnosu na one о kojima govore naši svedoci. Mi
saznajemo da se rog, drugi zatvorski rog (vidi deo I, glava 12) još oštrije
izdigao i još oštrije nabio u vrat zatvorenika. Poređenjem dva zdanja
Vladimirskog centralnog zatvora - carskog i sovjetskog - M arčenko nam
opipiljivo predočava gde prestaje analogija s carskim periodom ruske
istorije: carsko zdanje je suvo i toplo, sovjetsko - memljivo i hladno (u ćeliji
uši smrzavaju, dolamice se nikad ne skidaju); carski prozori su zazidani sa
četiri reda sovjetskih crepova; ne zaboravimo i brnjice!

N o, M arčenko opisuje samo Dubrovlag, gde su sada skupljeni poli­

tički iz cele zemlje. A kod mene se steklo toliko materijala о logorima za
bitovike iz raznih m esta, i ja sam autorim a pisama ostao dužan, ne smem da
prećutim . D užan i uopšte bitovicima: u ovako debeloj knjizi tako malo sam
im prostora posvetio.
D akle, izložiću ono glavno što je meni poznato о stanju u savremenim
logorima.
Ma, šta je meni? Kakvi »logori«? Logora više nem a, eto novine iz
vrem ena Hruščova! Mi smo izbavljeni od tog košmarnog Staljinovog
nasleđa! Prekrstili kurjaka u vuka, od logora načinili kolonije (kolonije
m etropole, u kojima - kako drukčije? - žive urođenici); i naravno, ne zove
se više Gulag, nego GUITK* (čitalac s dobrim pamćenjem seća se da se on
još jednom , davno, ovako nazivao; sve je staro). Ako dodamo da više
nem am o M VD , no samo M O O P, moramo priznati da su svi temelji
zakonitosti položeni, nem a razloga za galamu.6
D akle, od leta 1961, logorski režimi su sledeći: opšti, pooštreni, strogi,
specijalni (nam a od 1922, bez »specijalnoga« nikud p u ta ...). Izbor režima
je u nadležnosti suda koji donosi odluku i »zavisi od karaktera i težine
krivičnog dela, a isto tako (tobože) i od ličnosti izvršioca dela«. Međutim,
sve to je prostije i kraće: vrhovni sudovi republika razradili su liste članova
Krivičnog zakonika, iz kojih se učas vidi kuda koga metnuti. Ovo za
ubuduće, za novosuđene. A ono živo stanovništvo Arhipelaga što ga je
Hruščovljeva pretkongresna reform a zatekla na Arhipelagu na »izdržava­
nju kazne van logora«, bez straže i pod ublaženim režimom? Njih su

6 Zanim ljivo je što uprkos glasnim i neprestanim pohvalam a na račun o v e u stan ove, nju neke
unutrašnje sile gon e da nipošto ne ostan e duže vrem e pod istim im en om , uvek je nešto svrbi da svuče
staru košuljicu. N a taj način sm o dobili i M O O P. N a prvi pogled - nešto gane novo; za uvo i jeste sveže,
to je istina. A li pakosni jezik će neizostavno obm anuti i otkriti pravu prirodu. Ispalo: m inistarstvo
z a š t i t e [охраны ] - a šta je to ako ne О h r a n к a [Državna bezbednost iz carskog vrem ena]? E to
kakva je sudbina im ena! K ako da joj um aknem o? *
* G U IT K (Главноеуправление исправительно-трудовы х колоний): G lavna uprava
popravno-radnih kolonija.

388
 »razmotrili« lokalni narodni sudovi prem a listi članova (a što da ne i po
zauzimanju tamošnjih opera) - i razbacali ih u četiri režim a.7
Ovi zaokreti su za gornju palubu laki i veseli: kormilo desno za
devedeset! Kormilo levo za devedeset! Ali kakvi su za utrobe u tmušnom
i nem om trapu? Tri-četiri godine pre toga bilo je rečeno: gradite kuće,
stvarajte porodice, plodite se i živite, vas već greje sunce komunizma što
nam dolazi! Vi od tada ništa loše niste učinili, ali najednom - lavež pasa,
nam rgođeni strojevi stražara, prozivke po delima, i porodica vam ostaje
u nedovršenoj kući, a vas gone iza neke nove bodljikave žice. »Građanine
šefe! - a dobro v lad an je!... G rađanine šefe, a savestan ra d ? ...« Mačku
о rep vaše prim erno vladanje! Mačku о rep savestan ra d !...
Koja će to, koja iole odgovorna vlast na Zemlji dozvoliti ovakve
zaokrete i skokove? Osim možda u novorođenim afričkim državam a...
Šta je bila ideja vodilja u reformi iz 1961. godine - stvarna ideja,
mislim, ne ona za zorenje (za zorenje je: »postići bolje popravljanje«)? Po
mom uverenju, evo koja: da se zatvorenik liši m aterijalne i lične nezavisno­
sti, nepodnošljive za praktičkog radnika, da se postavi u položaj u kojem mu
želudac reaguje na najmanji pokret prstom praktičkog radnika, to jest da se
zek pretvori u potčinjeni objekt kojim se u potpunosti vlada. Za to je bilo
potrebno: prekratiti masovno oslobađanje od straže (tako prirodno za ljude
koji osvajaju divlje krajeve!), sterati sve u zonu, svesti osnovnu hranu ispod
fizioloških potreba, preseći pomoćne izvore - zaradu i pošiljku.
A pošiljka u logoru to nije samo hrana. To je vraćanje duše, radost što
zavre, da ti ruke zadrhte: nisi zaboravljen, nisi usamljen, ima neko ко misli
na tebe! Mi u našim robijaškim specijalnim logorima mogli smo dobijati
neograničen broj paketa (ograničenje težine na osam kilograma bilo je zbog
opšteg poštanskog ograničenja). I pored toga što ih ni približno sve i na
vrem e nismo primali, oni su neizostavno povećavali prosečni stepen uhra­
njenosti u logoru, nije bilo one borbe na smrt za svaku kap života. Sada je
uvedeno i ograničenje težine pošiljke - na pet kilograma, i surova lestvica
- godišnje ne više od šest-četiri-tri-dva paketa, zavisno od režima! Što znači
da neko na blažem, opštem , režimu može u dva meseca dobiti pet kilo­
gram a, u što ulazi i ambalaža i ponešto od odeće, a to će reći - manje od dva
kilograma mesečno s v i h vrsta hrane! A na specijalnom režimu - 600
grama m esečno.. ,8
Pa kada bi i njih d ali!. . . Nego se te uboge pošiljke dozvoljavaju samo
onima koji su odležali više od polovine kazne. I koji nisu učinili nikakve
»prekršaje« (treba da se sviđaju operu, vaspitaču, čuvaru i čuvarevom
prasetu). I da obavezno ispune 100% normu! I da obavezno učestvuju
u »društvenom životu« kolonije (u onim jadnim priredbam a, о kojima piše

7 A kako se pri tom d olazilo do stepena »popravljenosti« određenog delinkventa? Pa, nikako,
zab oga, m islite li vi da sm o mi elektronski računari? N e m ožem o sve uzimati u obzir!
8 O vi i naredni režim ski uslovi su se u toku 60-tih i 70-tih godina sve više pogoršavali.
(N ap om en a 1980. god .)

389
M arčenko; u onim olimpijadama pod m oranje, kad čovek pada od iznemo­
glosti; ili gore još - kao pomoćnici čuvara).
Presešće ti od te pošiljke! Za paketić, koji je tvoj, koji su ti poslali tvoji
najbliži - traže ti još da im dušu daš!
Čitaoče, opam eti se! Mi smo istoriju već završili, mi smo istoriju
preklopili. Ovo, ovo je sada, danas, kada nam police u prodavnicama
pucaju pod teretom prehram benih proizvoda (bar u glavnom gradu), kada
ćete vi strancu potpuno iskreno odgovoriti da se naš narod najeo. A u to
isto vrem e, naše posrnule (a često i posve nevine, vi ste posle svega sigurni
u moć našeg pravosuđa!) sugrađane evo ovako popravljamo - glađu! Oni
u snovima vide - hleb!
(N apom enim o još da samovolji logorskih organa nema ni granice, ni
kontrole! Naivna rodbina pošalje banderolju s novinama ili lekovima, a oni
ti banderolju uračunaju kao paket, slučajeva je mnogo, о tome pišu iz
raznih mesta. Kom andir disciplinskog režima radi kao robot s fotoćelijama:
jedan paket prim ljen, ovaj - natrag!)
Pomno se prati isto tako da ni pri poseti ni trunčica hrane ne bude
predata zeku. Čuvari sm atraju čašću i potvrdom profesionalnog iskustva da
tako nešto ne dozvole. Zbog toga se slobodne žene koje dolaze u posetu
pred viđenjem pretresaju, prepipavaju. (Jer - Ustav to ne zabranjuje! A ako
ona to ne želi, može se pokupiti natrag, niko joj ne brani!)
Još nepropustljivije zajažen je ulazak novčanih pošiljki u koloniju: sve
što rodbina pošalje stavlja se na lični račun - »do oslobođenja« (ili: država
uzima beskam atni zajam na deset ili dvadeset pet godina). I sve što zek
zaradi - on ništa od toga neće videti.
E konom ski račun sastoji se u sledećem: logorašu se isplaćuje 70% od
odgovarajuće zarade slobodnog radnika (A zašto, zar njegov proizvod ima
drugi miris? D a se to događa na Zapadu, to bi bila eksploatacija i diskrimi­
nacija.) Iz ostatka izdvaja se 50% za koloniju (za održavanje, za praktičke
radnike, za pse). Od ovog ostatka odbija se za hranu i odeću (lako se može
zamisliti koliko košta čorbuljak na ribljim glavama). Ono što posle svega
preostane polaže se na lični račun »do oslobođenja«. U logorskoj kantini
logoraš može, zavisno od režima, potrošiti: 10, 7, 5, 3 rublje. (Ali, iz
Kalikatki, rjazanjska oblast, pišu da, posle svih odbitaka, ne ostane tih
5 rubalja, ni koliko za kantinu.) A evo i podataka iz vladinog organa
lzvestija (i to iz blagog vrem ena, iz m arta 1960, i još u starim, Staljinovim
rubljama): devojka iz Lenjingrada, Irina Papina, koja je na krčenju
panjeva, na prenošenju kam ena, na istovaru vagona, na pripremi drva
nabila na svim prstim a žuljeve, imala je z a ra d u ... 10 rubalja mesečno
(Hruščovljeva - jedna rublja.)
A zatim, tu je i upotreba kantine kao sredstva za zavođenje discipline,
čemu na ruku ide i ravnodušnost trgovaca. Po svojstvu kolonijalnog režima
(jer tako će odsad biti pravilno da se kaže: kolonijalni, a ne više logorski,
neka nam oproste jezikoslovci - šta da radimo kad je tako, ostrva su se

390
 sama preim enovala u k o lo n ije ...) da sve izvrne, kantina-privilegija pre­
tvara se u kantinu-kaznu, u slabo mesto zeka po kojem ga biju. Skoro
u svakom pismu, iz sibirskih i iz arhangelskih kolonija, piše se о tome:
kažnjava se kantinom , lišava se kantine i za najmanju grešku. Zakasniš tri
m inuta pri ustajanju - tri meseca nećeš moći kupovati u kantini (zekovi to
nazivaju »udarac po stomaku«). Nisi završio pismo do večernjeg obilaska
- mesec dana lišenja kantine. Zato što ti je »jezik na baglame«, opet
liše n je ... A iz kolonije strogog režima u Ust-Vimu pišu: »Svakog dana
pljušte kazne lišavanja kantine - na mesec, na dva, na tri. Svaki četvrti
napravio je neki prekršaj. Ili te računovodstvo zaboravilo uneti u spisak za
tekući mesec, a to se ne ispravlja.« (No, ako te u zatvor nisu pravovremeno
stavili, to ti propasti ne može, to će se naknadno ispraviti.)
Staroga zeka ništa od toga neće začuditi: bespravlje kao i svako drugo.
Pišu i ovo: »Za bolje radne rezultate možeš mesečno dobiti dve rublje
više; samo, da do njih dođeš, moraš načiniti pravi radni podvig.«
Zamislite samo kako se u našoj zemlji rad visoko vrednuje: za
izvanredne rezultate - dve rublje mesečno (i to s tvoga sopstvenog računa)!
Sećaju se i dogodovštine u Noriljsku, iz 1957; istina, još iz vremena
blaženog predaha: nepoznati zekovi pojeli su psa-mezimca referenta za
kredite V oronjina, zbog čega je ceo logor bio kažnjen da sedam meseci (!)
»rinta bez plate«.
Tako nešto ne sme da čudi, to je po-ostrvski.
Istoričar-marksist će primetiti: ovo je slučaj za anegdotu, što baš njega
uzimate za prim er? Sami ste rekli, zar ne, da je tek svaki četvrti prekršilac.
A to znači: ponašaj se pristojno, pa će ti i na strogom režimu biti zagaranto-
vane tri rublje mesečno, zamalo pa kilo kajmaka!
Zam alo? - vidi ti vraga! Upalila Istoričaru sreća, »lutrija«, kako bi on
rekao (a bogami, i člančiće na liniji pisao) - nije video logor. Bilo bi dobro
da u kantini ima hleba, jevtinih bom bona i margarina. M eđutim, hleba
- dva-tri puta mesečno, bom bona - samo skupih. Kakav kajmak, kakav
šećer? A ko bi prodavač i bio revnostan (no, on nije), tu je U prava da mu
šapne. Prašak i pasta za zube, četkice za zube, sapun, koverte (one i ne
svuda, a papir za pisanje - nigde, na njemu se mogu i žalbe pisati!), skupe
cigarete - eto asortim ana kantine. Ne zaboravi i to, dragi čitaoče, da to nije
kiosk na slobodi, koji otvara kapke svakog jutra, i ti možeš uzeti danas za
dvadeset kopejki, sutra za dvadeset. Ne, kod nas je ovako: kantina se
otvara dva puta u mesecu; kad posle tri sata čekanja dođeš na red, moraćeš
brže-bolje (požuruju te oni iz hodnika) potrošiti sve rublje što imaš na
spisku (rublje ti nemaš kod sebe), kupićeš odjednom 10 kutija cigareta,
4 tube paste!
Nesrećnom zeku tako ostane samo n o r m a , njegova urođenička
kolonijalna norma (a kolonija je iza Polarnog kruga): 700 grama hleba, 13
- šećera, 19 - masti, 50 - mesa, 85 - ribe. (I to samo po propisu; meso i riba
će ti inače stići u takvom stanju da ćeš polovinu morati odrezati i baciti.) To

391
su brojke, a u zdeli njih nem a i ne može biti. Oni s Ust-Nere ovako opisuju
svoj čorbuljak: »Splačine koje ni stoka u svakom kolhozu ne bi pojela.« Iz
Noriljska: »Kačamak i prekrupa i do danas gospodare.« A postoji i trpeza
za disciplince: 400 grama, i jednom dnevno topli obrok.
D oduše, na Severu se za »zaposlene na posebno teškim poslovima«
određuje izvesna dopunska ishrana. No, mi koji znamo ostrva, znamo
i kako je u taj spisak teško upasti (nije sve što je teško i »posebno teško«)
i kako »dobra porcija« u b ija ... Čujmo Pičugina: »Dok sam mogao, ispirao
sam po 40 kg zlata u sezoni, prenosio na ramenima po 700-800 železničkih
pragova, ali sam sa 13 godina zatvora postao invalid, i preveden sam na
sniženu norm u sledovanja.« Da nije, pita on, želudac postao manji time što
si postao invalid?
A sada da i mi upitamo: ovaj Pičugin sa svojih četrdeset kilograma
zlata - koliko je on sam diplom ata izdržavao? Mi imamo kompletnu
am basadu u Nepalu! A za njih nem a snižene norme!
Pišu mi iz raznih mesta: opšta glad, creva krče. »Mnogi su dobili čir na
želucu, tuberkulozu.« Iz irkutske oblasti: »Mladež, a tuberkulozna i sa
čirom na želucu.« Iz rjazanjske: »Mnogo tuberkuloznih.«
1 još je strogo zabranjeno da se nešto, onako za svoj račun, skuva ili
ispeče, kako se to dozvoljavalo u specijalnim logorima. A i - od čega b il
E to kojom se m erom —starom , glađu - postiže poslušnost današnjih
urođenika.
A uz sve to rad, s povišenim normama: treba znati da je »produktiv­
nost« (ljudskih mišica) od onog vremena porasla. Radni dan je, istina,
osmočasovni, ali brigade su ostale kao ranije: zek goni zeka. U Kalikat-
kam a ubedili invalide druge kategorije da idu na rad, uz obećanje da će
dobiti oslobođenje po načelu »dve trećine« —i bezruki i beznogi bacili se na
poslove treće kategorije, a treća poterana na opšte radove.
Ali, ako za sve nema posla, ali ako je radni dan kratak, ali ako su, na
žalost, nedelje nezauzete, ako rad-volšebnik ne može više prevaspitati ovaj
škart - ipak nam ostaje volšebnik - r e ž i m !
Pišu s O jm jakona i iz Noriljska, iz specijalnog i iz pooštrenog režima:
sve nam naše lične džem pere, prsluke, tople šubare, о bundam a da i ne
govorimo, oduzimaju! (Ovo —1963. godine, 46 godina od O ktobra!) »Ne
daju nam topli veš, niti nam dozvoljavaju da išta toplo obučemo, pod
pretnjom zatvora.« (Kraslag, Rešoti) »Oduzeli su nam sve do donjeg rublja.
Dali nam: bluzicu od pam uka, dolamicu, vatiranu jaknu, šubaru —staljin-
sku, bez krzna. Sve to na Indigirki, u ojmjakonskom rejonu, gde je
dozvoljeno da se radi sve do minus 51 stepen.«
Tako je, to se ne može zaboraviti. Posle Gladi, šta još najbolje može
podjarm iti živo biće? Zim a, naravno. Zima.
Naročito dobro vaspitava osobnjak, specijalni režim, tamo gde su
»OOR-i i majori«, kako kaže nova logorska izreka. (O O R - osobito opasni

392
 recidivist, štambilj lokalnih sudova.)9 Pre svega, uvedena je prugasta
odeća: kapica, pantalonice, kaputić, sve u širokim prugam a, sivim i belim
kao da su za dušeke. Ovo su izmislili naši zatvorski mislioci, pravnici Novog
D ruštva, izmislili u petoj deceniji od Oktobra! U drugoj trećini XX veka!
Na pragu komunizma! Pronašli da svoje u tor sterane prestupnike odenu
u klovnovske krpice. Iz svih pisama se vidi da ova ispruganost, više i od
same gladi, više od zime i ostalog režima, muči i truje sadašnje kažnjenike
na 25 godina.)
I dalje о specijalnom režimu: barake s rešetkam a i na katanac, barake
su trule; zauzvrat, sagrađen je prostrani bur od opeke (svejedno što
u logoru, osim kuvanja čifira, izvarka od čaja, više nema nikakvih prekršaja
- ni skandala, ni tuča, čak ni karata). Kretanje po zoni u stroju, u dlaku
poravnanom , neće te inače pustiti ni unutra, ni napolje. Ako čuvar nađe
nekoga da puši u stroju, on jurne svom masom svoga mesišta na žrtvu, obori
je s nogu, čupa joj opušak, odvlači je u zatvor. A ko vas nisu izveli na rad
- i ne pomisli da prilegneš da malo otpočineš: gledaj krevet kao izložbu
i nemoj ga se doticati do vremena za počinak. U junu 1963. godine palo je
naređenje da se trava oko baraka oplevi, da se ni tamo ne bi moglo prileći.
A tam o gde je trava i dalje ostala - daščica s natpisom: zabranjeno ležanje
(irkutska oblast).
Bože, kako je sve to poznato! Gde smo to čitali? Gde smo sasvim
nedavno slušali о takvim logorima? D a to nisu Berijini speclogori? Spec
nekada, spec s a d a ...
Specijalni režim kod Solikamska: »Na najmanji šum - na korito na
vratima se proturaju cevi autom ata.«
I, naravno, svuda svakakva samovolja, sa stavljanjem u šizo. Dali I-nu
da sam utovara ploče na kamion (svaka - 128kg) On otkazao poslušnost.
Sedam dana zatvora.
U jednom logoru u Mordoviji, 1964, neki mladi zek saznao da je
možda u Ženevi i možda 1955. godine potpisana konvencija о zabrani
prinudnog rada u kaznenim zavodima i odbio da izlazi na rad! Za istup je
dobio šest meseci samice.
Sve to je genocid, piše Karavanski.
A levi laburisti bi ovome dali, valjda, neko drugo ime? (Bože!
Ostavite vi leve laburiste na miru! Jer, ako oni postanu nama nezadovoljni
- propade nam reputacija!...)
Dajm o i malo vedrijeg tona. Pravičnosti radi, dozvolimo da se
0 režimu izjasni i jedan praktički radnik, mladi pitomac škole MVD u Tavdi
(1962): »Ranije (do 1961) na predavanjim a bi stajalo i po deset čuvara,
1 nisu mogli izaći na kraj. Sada - muvu da čuješ, kažnjenici opominju jedan
drugoga. Plaše se da ne budu prevedeni na strožiji režim. Postalo je daleko

9 N ikako mi nije nailazila prilika da navedem još jednu skraćenicu iz ranijih godina. Šta je
O L Ž IR ?! Specijalni logor za žene izdajnika dom ovine (im ali sm o i tako n ešto).

393
lakše raditi, a naročito posle D ekreta (o streljanju). Na dvojicu je već
i primenjen. A pre toga dešavalo se da kažnjenik dođe na stražaru s nožem:
'V odite me, ubio sam ga, g a d a .. . ’ Kako tako da se radi?«
N aravno, vazduh se očistio. To potvrđuje i jedna nastavnica koloni­
jalne škole: »Za smejanje za vreme političke nastave - lišava se prava na
oslobođenje pre isteka kazne. Ali, ako si iz aktiva, možeš biti rđa nad
rđam a, samo prati da ко ne baci opušak, da ко ne bude sa šubarom
- i imaćeš lakši posao, i bolju karakteristiku, i lakše ćeš dobiti mesto stalnog
baravka po svojoj želji.«
Sovjet kolektiva, sekcija unutrašnjeg reda (od M arčenka saznajemo
i njeno drugo ime: kučka izašla da prošeta*) - to je nešto kao družinici,
imaju i oni crvenu traku na rukavu: ne žmuri na prekršaje, pomaži
čuvarima! A Sovjet ima pravo da se zauzima za kažnjavanje. Ко ima član
s uslovne dve trećine ili s uslovnom polovinom, taj mora bezuslovno da
ponudi svoju pomoć sekciji unutrašnjeg reda, bez toga ništa od »uslovnog
oslobođenja«. Ко je osuđen samo po osnovnom, »gluvom« članu, taj se ne
nudi, nije mu potrebno. I. A. Aleksejev piše: »Ogromna većina više voli da
sve izdrži, nego da ulazi u te sovjete i sekcije.«
Mi već počinjemo i da osećamo više vazduha, zar ne? D r u š t v e n a
a k t i v n o s t i u logoru! Kakve samo najbolje osobine (udvorištvo, doušni-
štvo, probijanje laktovima) ona vaspitava! Eto šta je svetli put kojim se
penjete u raj prevaspitanih! No - kako samo klizav put!
Iz ITK-2 u Tiraspolju žali se Oluhov (bivši komunist i direktor robne
kuće, osuđen zbog malverzacija): istupio je na sletu udarnika rada, razobli-
čavao nekoga, »zabludelu decu Domovine pozivao na savestan rad«, sala
mu odgovorila burnim aplauzima. A kada je seo na svoju klupicu, prišao
mu neki zek i rekao: »Da si ti, strvino, istupio ovako pre deset godina,
zaklao bih te pravo za govornicom. A sada mi zakon ne dozvoljava, za
takvu kučku kakva si ti mogu dobiti streljanje.«
Čitalac oseća kako je sve dijalektički povezano - jedinstvo suprotno­
sti, jedno prelazi u drugo? S jedne strane živa društvena aktivnost, s druge
strane - ona se temelji na dekretu о streljanju. (A oseća li čitalac dužinu
kazne? Onaj od »pre deset godina«, on je i sada tu. Prošlo staro vreme, dole
staro! - a onaj i dalje t u ...)
Isti ovaj Oluhov priča i о kažnjeniku Isajevu, bivšem majoru (Molda-
vija, ITK-4). Isajev je bio »nepomirljiv prem a prekršiocima discipline,
istupao na sovjetu kolektiva protiv konkretnih zatvorenika«, to jest tražio
da budu kažnjeni i lišeni privilegija. I šta? Druge noći nestala mu vojnička
čizma od goveđe kože, ostala mu samo jedna. On obuo cipele - sledeće noći
nestala mu jedna cipela. Eto kakve sramne metode primenjuje u naše
vreme suzbijeni klasni neprijatelj!...

* U originalu: Секция В нутреннего П орядка, i: Сука Вы ш ла Погулять.

394
 D ruštveni život, razum e se, stvar je osetljiva, njime treba znalački
rukovoditi. Dešavaju se i stvari koje su pravi otrov za dušu kažnjenika, kao
slučaj s Vanjom Aleksejevim. Prvi zbor logora bio je zakazan za 8 sati
uveče. Ali orkestar svira i do deset; zbor ne počinje iako su oficiri tu, na
bini. Aleksejev je zamolio orkestar da »malo predahne«, a šefove - da kažu
kada će zbor početi. Odgovor: neće ga biti. Aleksejev: u tom slučaju mi
kažnjenici sami ćemo ga održati, s dnevnim redom: о životu i vremenu.
Kažnjenici zabrujali: tako je! Oficiri strčali s bine. Aleksejev se popeo na
binu sa sveskom, počeo od kulta ličnosti. No, nekoliko oficira pojurilo,
zauzeli binu, počupali lampe, stali da guraju kažnjenike što su bili uspeli da
izađu na nju. Čuvarima naredili da uhapse Aleksejeva, ali on je ovima
rekao: »G rađani čuvari, jeste li vi komsomolci, ili ne? Čuli ste da sam istinu
govorio. Na koga vi to podižete ruku? Na svesne lenjinske ideje?« Uhapsili
bi oni i lenjinsku svest da nisu priskočili zekovi-Kavkasci, ugrabili A lekse­
jeva i za tu noć ga sakrili od hapšenja. Odležao je, ipak, u zatvoru,
a njegovo istupanje okvalifikovano je kao antisovjetsko. Sovjet kolektiva se
založio kod uprave da se Aleksejev zbog antisovjetske agitacije izoluje. Na
osnovu tog traženja, uprava se obratila narodnom sudu - Aleksejev je
dobio tri godine izolovanog zatvora.
Za pravilno usmeravanje mozgova vrlo su važni časovi političkog
obrazovanja koji su uvedeni u sadašnjim kolonijama i održavaju se jednom
nedeljno. Njih izvode načelnici odreda (200-250) ljudi, oficiri. Svaki put se
odabere određena tem a, recimo: humanizam našeg uređenja, superiornost
našeg poretka, uspesi socijalističke Kube, buđenje kolonijalne Afrike. Ovi
problem i živo zanimaju urođenike, oni im pomažu da bolje cene svoj
sopstveni kolonijalni poredak i da bolje rade. (Prirodno, svi ne shvataju sve
ispravno. Iz Irkutska pišu: »Nama u gladnom logoru priča se о izobilju
hrane u zemlji. Priča nam se о posvudašnjem usvajanju mehanizacije, a mi
na poslu vidimo samo kram p, lopatu, nosiljku, i upotrebljavamo grbaču.«

Vanja A leksejev je na jednom času političke nastave, još pre onog zbora, napravio
ispad. Zatražio je reč i rekao: »Vi ste oficiri M V D , a mi zatvorenici-prestupnici iz vremena
kulta ličnosti, a to znači - i vi, i mi - neprijatelji naroda, i sada se moramo samopregornim
radom boriti da nam dom ovina oprosti. Z ato vam ozbiljno predlažem , druže majore, da
zajedrimo premu komunizmu!« Za ovo mu je u dosije upisano: »Nezdravo antisovjetsko
raspoloženje.«

Pism o ovog A leksejeva iz U st-V im laga je opširno, hartija je izbledela, redovi istrveni,
šest sati sam potrošio dok sam ga pročitao! Čega sve nema u njemu! Upada u oči ovakvo
uopšteno rasuđivanje: »Ko sada leži u kolonijam a, ovim jazbinama ropstva? Iz društva
izbačeni sloj vatrenih glava iz n arod a. . . Birokratska gromada baca u provaliju borbenu
om ladinu, koju je bilo opasno naoružavati teorijom pravednih odnosa.« »Z ekovi, istisnuta
deca proletarijata, sada su svojina ITL.«

Vrlo važan je još r a d i o , ako se pravilno koristi (ne muzika, ne

ljubavne šansone, nego vaspitne emisije). I radio se, kao i sve drugo, dozira

395
prem a režimu: od dva do tri sata za specijalni, do celog dana za opšti
režim .10
A tu su i š k o l e . (Nego šta? Mi kažnjenike priprem am o za povratak
u društvo!) Samo, što je »sve tek reda radi, da se baci prašina u o č i...
Momci u nju idu pod batinom , ubeđuju se Burom , oduzima im se, bolje
rečeno, svaka volja za učenjem«; pa još: »stide se slobodnih nastavnica,
pošto su odeveni u dronjke«.
Z a kažnjenika je, naime, veliki događaj kad vidi živu ženu.
D a i ne pominjemo da se pravilno vaspitanje i prevaspitanje, a naro­
čito za odrasle, a naročito ako traje desetinama godina, može obavljati
isključivo na temelju Staljin-Berijinog posleratnog r a z d v a j a n j a
p o l o v a , koje se na Arhipelagu drži za večito dostignuće. Uzajamno
uticanje polova kao impuls za razvijanje ličnosti, prihvaćeno u ljudskom
rodu uopšte, na A rhipelagu to ne može biti, jer bi tada život domorodaca
postao »prava banja«. 1 ukoliko više se približavamo svetloj zori kom u­
nizma, koja se već do pola pojavila, utoliko upornije smo dužni da odva­
jam o prestupnike od prestupnica, da im tom izolacijom omogućimo da se
valjano izmuče i p o p rav e.11
Nad ovim harmoničnim sistemom kolonijalnog prevaspitanja u naše
vrem e, kada se ni informacije ne sprečavaju, ni prava ne osujećaju, stoji
spoljnja institucija za nadgledanje - da, k o m i s i j e z a n a d z o r , čitalac
ih nije zaboravio, njih niko nije ukidao.
O ne se obrazuju »od mesnih organa«. Ali, u praksi - tam o, u tim
divljim krajevima, u tim slobodnim naseljima - ко će ući, ко će se naći u tim
komisijama ako ne žene ljudi iz uprave logora? To je, prosto rečeno, ženski
odbor, u kojem će supruge izvršavati ono što muževi kažu.
I pored toga, u velikim gradovima ovaj sistem može s vremena na
vrem e dati i neočekivane rezultate. Člana Partije, Galinu Petrovnu Fili­
povu, odredio je rejonski kom itet u komisiju za nadzor odeskog zatvora.
O na se branila: »Šta ja imam s delinkventima?«, i jedino je zbog partijske
discipline prihvatila. A kad se jednom našla u njoj, ona se zanela poslom!
Videla je ljude u zatvoru, toliko nevinih među njima, toliko onih koji su se
pokajali. O dm ah je uzela za pravilo da s kažnjenicima razgovara bez
prisustva lica iz uprave (čemu se uprava vrlo opirala). Neki zekovi mese-
cima su je mrko gledali, pa omekšali. Počela je da zalazi u zatvor dvaput,
triput, četiri puta nedeljno, da ostaje u njemu do vremena za počinak, da
upotrebljava s njima svoj godišnji odm or, toliko da je zapala u grlo istima
onima koji su je delegirali. Bacila se da u odgovarajućim instancama govori

10 Pa da ne p ob egn eš u s p e c i j a l n i , u zebrinu kožu!

11 M inistar zaštite T ikunov glavom ispričao mi je (uskoro će biti reč i о našem susretu) jedan
slučaj. Prilikom jed nog »intim nog« viđenja (to jest u zatvorenoj prostoriji, na tri dana) majka koja je bila
došla da p oseti sina postala mu je žena. T em a antička, mi se sećam o ćerke koja je dojila na sisi svoga
oca. A li, gospodin m inistar, gadeći se pred gnusnošću postupaka ovih divljaka, nije ni najmanje
razmišljao kako je neženji da dvadeset pet godina ne vidi ženu.

396
 о problem u kažnjenika na 25 godina (u Zakoniku takve kazne više nema,
a ljudi je vuku), о zapošljavanju oslobođenih, о pravu na mesto boravka.
U vrhovima se sretala ili s punim čuđenjem (načelnik Uprave kaznenih
zavoda RSFSR, general, uveravao ju je da kažnjenika s 25 godina u zemlji
uopšte nem a, i što je najsmešnije: on po svoj prilici stvarno nije znao\), ili
s punim poznavanjem problem a i tada sa žestokom protivakcijom. U ukra­
jinskom ministarstvu počeli su da je šikaniraju i da joj život i zagorčavaju po
partijskoj liniji. I sva je ta komisija, zbog pismenih predstavki, bila razju-
rena.
N eka se u poslove gospodara Arhipelaga niko ne meša! Neka niko ne
om eta praktičke radnike u poslu! Sećate li se, mi smo nedavno od njih samih
čuli: »Isti ljudi koji su radili onda rade i sada, možda desetak procenata
novih.«
Samo, da još jednu stvar vidimo: da se slučajno nije kod njih izvršio
duševni preokret? Da se nisu proželi ljubavlju prem a svojim nesrećnim
štićenicima? Sve novine i svi časopisi kažu da jesu. Nisam nešto naročito
birao, ali smo pročitali (glava 1) u Literaturnoj gazeti о sadašnjim brižnim
logorskim domaćinima na stanici Jercevo. D a bi ista Literaturna gazeta opet
dala reč jednom upravniku kolonije:
»Vaspitače je lako grditi, mnogo teže je pomoći im, a tek kako teško
- pronaći ih: žive ljude, obrazovane, inteligentne [inteligentne obavezno],
zainteresovane za posao i o b d aren e. .. Njima treba stvoriti dobre uslove za
život i r a d . . . Ja znam koliko je njihova plata skromna, a koliko radni dan
neograničen...«
Kako bismo mogli glatko završiti priču s ovim, zaključiti da je sve
u najboljem redu! Život je, vidite li, mirniji, čovek se može odati umetnosti,
ili nauci, što je manje opasno, ali - ta prokleta, ta izgužvana, istrvena,
»levom poštom« iz logora upućena pisma! I šta ti nezahvalnici pišu о onima
kojima džigerice s njima prskaju po vasceli radni dan bez kraja i konca!
I-n: »Govoriš vaspitaču šta te boli, a vidiš da ti se reči odbijaju о sivo
sukno šinjela. Sve te nekako izaziva da ga upitaš: 'O prostite, a kako vaša
kravica?’, kravica kod koje on u štali provodi više vremena no kod svojih
vaspitanika.« (Kraslag, Rešoti.)
L-n: »Jednake su zamlate i čuvari; oficir discipline - tipični Volkovoj.
S njim nem a diskusije, odm ah - zatvor.
K-n: »Načelnici odreda obraćaju nam se logorskim žargonom, jedino
što mi čujemo jeste: strvino, pseto, bubo« (stanica Jercevo, kakvo poduda-
ranje!)
K-j: »Komandir discipline je rođeni brat onog Volkovoja. Ne bije,
doduše, bičem no pesnicom; gleda te kao smuk, ispod o k a ... Načelnik
odreda je bivši oper, koji je držao lopova-doušnika i za svaku dostavu
plaćao mu u n ark o ticim a... Svi oni što su tukli, mučili i ubijali jednostavno
su prešli iz jednog logora u drugi i dobili nešto drukčije dužnosti« (irkutska
oblast).

397
 I.G . P-v: »Upravnici kolonija samo neposrednih pomoćnika imaju po
šest. D žabolebe teraju sa svih gradilišta, i oni se ovde sja te . .. Svi logorski
balvani rade i sada, dorađuju staž do penzije, ali ni posle ne odlaze. Nisu
nimalo smršali. Kažnjenike nisu nikad držali niti ih sada drže za ljude.«
V .I. D-v: »U Noriljsku, pošta 288, nem a nijednog ’novog’, sve stari
berijevci. O ne što odlaze u penziju zamenjuje ista sorta, oni što su bili
otpušteni 1 9 5 6 ... Njima se staž udvaja, imaju uvećane plate, duže godišnje
odm ore, dobru hranu. Idu im dve godine za jednu i spremaju se za penziju
s navršenih 35 g o d in a ...«
P-n: »U našoj potkoloniji ima dvanaest-trinaest zdravika u postavlje­
nim bundam a od štavljene kože, koje im dosežu skoro do peta, sa šubarama
od krzna, vojničkim valjenkama. Zašto oni ne bi pošli u rudnik, ili na
ledine, gde bi našli svoje pravo mesto, a ovo ustupili starijim ljudima? Ne,
njih ni lancima s lađa na Volgi ne bi onamo odvukao. Sigurno su ovi trutovi
dokazali višim organim a da su zekovi nepopravljivi, jer ako bi zekova bilo
m anje, moralo bi biti manje i personala.«
I tako, kao i ono nekad, zekovi sade krompir u šefovskim baštam a,
zalivaju ih, drže šefovima stoku, prave kuće i nameštaj.
Pa ко je onda u pravu, kome da se veruje? — zbunjeno će zapitati
nepriprem ljeni čitalac.
Pa - novinam a, šta tu ima! Verujte novinama, dragi čitaoče. Uvek
- našim novinama.

* * *

Emvedeovci su sila. Oni vlast nikada neće milom ustupiti. Kad su se

održali 1956, održaće se i dalje, ne brinite za njih!
Nisu u pitanju samo organi popravno-radnih zavoda. I ne samo
M inistarstvo zaštite. Mi smo već videli kako ih srdačno i štampa i deputati
podržavaju.
Jer, oni su stub. Stub mnogo čega.
M eđutim , oni ne raspolažu samo snagom. Raspolažu i argumentima.
S njima se ne može tako lako diskutovati.
Ja sam pokušavao.
Istinu da kažem, nikada na to nisam mislio. No, poterala su me baš
ova pisma, pisma od savremenih dom orodaca A rhipelaga, koja nikako
nisam očekivao. Zamolili me domoroci, ponadali se u mene: da progovo­
rim, da ih zaštitim, da im uslove oljudim.
A kome da se obratim , kome ко bi hteo da me sasluša?. .. Da postoji
sloboda štam pe, sve bih to objavio —eto, sada je sve crno na belo, hajde
sada da malo popričamo!
A ovako, ja sada (januar 1964) kao kakav potajni i snebivljivi molilac
obijam pragove ustanova, klanjam se za propusnice pred šalterima kancela-

398
rij а , trpim neodobravajuće i podozrive poglede dežurnih oficira. Pisac-
publicista m ora smatrati za veliku čast i milost ako uspe da mu prezauzeti
vladini činovnici posvete pola sata svoga vremena!
No, ni tu nije glavna prepreka. Glavna prepreka za mene je, kao ono
onda na većanju brigadira u Ekibastuzu: о čemu im govoriti i ka ko ?
Sve što stvarno mislim, ono što je izloženo u ovoj knjizi - opasno je
reći, i savršeno beznadežno. Reći to, značilo bi glavu izgubiti u nemoj tišini
kabineta iza deset brava - i niti bi me društvo čulo, ni žedni saznali za moje
korake, niti se stvar m akar za milimetar pokrenula napred.
Pa kako onda govoriti? Dok prelazim preko njihovih m erm ernih, kao
ogledalo uglačanih pragova, dok se penjem po njihovim mekanim tepisima
- m oram da prihvatim neka osnovna polazna puta, svilene konce koji su mi
prodenuti kroz jezik, kroz uši, kroz kapke, pa sve to prošiveno pod kožom
ram ena, leđa i trbuha. M oram, u najmanju ruku, prihvatiti sledeća polazna
načela:
1. Slava i hvala Partiji za sve što je uradila u prošlosti, što radi
u sadašnjosti, što će raditi u budućnosti! (Sto znači: opšta kaznena politika
ne može biti neispravna. U neophodnost Arhipelaga nipošto ne smem
posumnjati. Niti tvrditi da većina »leži ni za šta«.)
2. Visoki činovnici s kojima ću razgovarati predani su svom poslu,
brinu se za kažnjenike. Ne smem ih optužiti za neiskrenost, nezainteresova-
nost, neobaveštenost (kako da oni koji se, svim srcem i dušom, bave tim
poslom mogu da ne budu u njega upućeni?).
Mnogo sumnjivije su pobude mog mešanja: ko sam pa ja? Zašto baš ja
kad mi to uopšte nije dužnost? Da nisu posredi nekakvi prljavi koristolju-
bivi ciljevi?. . . Kako se mogu ja mešati kad Partija i bez mene sve vidi i sve
će i bez mene pravilno do kraja dovesti?
Da bih bio malo na tvrđem , čekam mesec kada ću biti predložen za
Lenjinovu nagradu. I evo, krenuo sam se, kao pion-izabranik: ne lezi vraže,
od njega može postati i kraljica!

Vrhovni sovjet SSSR. Komisija za zakonske predloge. Ispada da njoj

ovo nije prva godina otkako se bavi sastavljanjem novog popravno-radnog
zakonika, to jest kodeksa ukupnog budućeg života A rhipelaga, umesto
Kodeksa iz 1933, koji iako je postojao, nikada nije postojao, kao da nikada
nije bio ni napisan. I evo, za mene se organizuje susret, da bih se ja,
povratnik s A rhipelaga, upoznao s njihovom mudrošću, i pokazao im lažno
zlato mojih domišljanja.
Njih je u Komisiji osmorica. Četvorica prosto zapanjuju svojom
mladošću: dobro je ako su ti dečaci uspeli da završe i studije, pre bi se reklo
da nisu. Oni se tako brzo penju u vlasti, oni se u ovom dvorcu od mram ora
i parketa, u koji sam ja pušten uz tolike predostrožnosti, tako slobodno
ponašaju. Predsednik Komisije je Ivan Andrejevič Baduhin, čovek u godi­

399
nam a, beskrajna neka dobričina. Čini se da bi, ako bi to bilo u njegovoj
vlasti, A rhipelag koliko sutra bio raspušten. No, njegova uloga je sledeća:
za sve vreme našeg razgovora on sedi po strani i ćuti. Najzagriženiji ovde su
dva starčića, dva Gribojedovljeva starčića iz
V rem ena Očakova i pokorenja Krima*,
pljunuti oni, okoštali s onim što su nekada naučili, a smem se kladiti da od
5 .m arta 1953. oni čak ni novine nisu otvarali, toliko je za njih sve što je
došlo posle toga bilo beznačajno, tako malo je moglo uticati na njihove
poglede. Na jednom je plavi sako, a meni se sve čini da je to plavi mundir
s dvora K atarine II. Štaviše, uočavam trag od odvrnute srebrne zvezdice
koja ga je kitila po sredini grudi. O ba starčića me još s praga ne prihvataju,
i ja i moja poseta smo im do kraja odbojni, no ipak su odlučili da budu
strpljivi.
Najteže je govoriti kada imaš previše toga da kažeš. A pogotovu ako
je sve prodenuto i prošiveno, ako i na najmanji pokret osećaš zatezanje niti
koja ne popušta.
Ipak, glavnu tiradu sam dobro priprem io, ništa me, čini mi se, neće
cimnuti. Evo šta ja najpre napadam: odakle ta bojazan (ja ne dopuštam da
ona može dolaziti od njih) da logoru, tobože, preti opasnost da postane
banja, da logor bez gladi i studi može postati raj? Molim ih da, bez obzira na
nedostatak ličnog iskustva, zamisle česti plot lišavanja i kazni, što dolazi sa
samim lišavanjem slobode: čovek je odstranjen iz rodnog kraja; ne živi
s onim a koje sam bira (porodica, društvo); ne vidi kako mu deca rastu; lišen
je intimne okoline, kuće, stvari, čak i časovnika na ruci; ime mu je
izgubljeno i osram oćeno; nem a slobode kretanja, najčešće, ne može upraž-
njavati svoju struku; trpi stalan pritisak tuđih, pa i neprijateljski prema
njemu raspoloženih ljudi - drugih kažnjenika, s drugim životnim iskustvom,
nazorim a i običajima; lišen je oplemenjujućeg uticaja drugog pola (da
о fiziologiji i ne govorimo); čak su mu i medicinske usluge daleko mršavije.
Čega tu ima sličnoga s crnomorskim lečilištima? Čemu toliki strah od
»banje«?
Ne - ova rasuđivanja se odbijaju od njihovih lobanja. Oni se nisu ni
pomerili u svojim foteljama.
Pa dalje: hoćemo li mi da ove ljude vratimo u društvo? Zašto ih onda
odbacujem o da žive kao ukleti? Zašto onda takav sadržaj režima, koji
kažnjenike sistematski unizuje i fizički ih iscrpljuje? Šta država ima od toga
što će oni postati invalidi?
Izložio sam što sam hteo. A oni - oni objašnjavaju moju stranputicu:
ja imam slabu predstavu о sadašnjem kontingentu, ja rasuđujem na osnovu
ranijih utisaka, ne idem u korak s vremenom. (To i jeste moje slabo mesto,
ja stvarno ne vidim one koji sada leže.) Sve što sam ja nabrojao, za

* Stih iz Z lo o d p a m e ti G ribojedova.

400
izolovane recidiviste nije uopšte nikakvo lišavanje. Njih jedino sadašnji
režimi mogu opam etiti. (Cim, cim! - to je u njihovoj nadležnosti, oni bolje
znaju ко leži.) A ono о vraćanju u d ru štv o ? ... D a, naravno, naravno
- drveno se odazivaju starčići, a iz tona se oseća: ne, naravno, neka ih tamo
do smrti, tako ćemo biti mirniji.
A režimi? Jedan od starčića iz vremena Očakova, onaj u plavom sa
»zvezdom« na grudima, a sede vlasi mu u retkim uvojcima i liči pomalo na
Suvorova, - tužilac je:
- Mi smo već počeli da dobij amo rezultate od uvođenja strogih
režima. U m esto dve hiljade ubistava godišnje (ovde se to može reći),
imamo ih samo nekoliko desetina.
Brojka je važna, ja je neprim etno zapisujem. Ovo će biti glavna korist
od posete, sve mi se čini.
К о l e ž i ? N aravno, da bi se raspravljalo о režimima, treba znati ко
leži. Z a to bi bili potrebni deseci psihologa i pravnika koji bi pošli
i nesm etano razgovarali sa zekovima - tek tada bi se moglo raspravljati.
A moji dopisnici iz logora upravo о tome ništa ne pišu - zbog čega oni leže,
zbog čega im drugovi leže.12 Godine 1964. rodbina zekova još uvek guta
suze svako za sebe. Još moskovska sloboda ne zna podrobnosti о logorima
(Ivan Denisovič je о »prošlosti«), još uvek je plašljiva, razbijena, još uvek
nem a nikakvog društvenog pokreta. Potpuna izgubljenost, skoro kao
nekada u Staljinovo vreme.
Razm atranje opštih pitanja je završeno, prelazimo na konkretna. No,
Komisiji je tu i bez mene sve jasno, ona je sve rešila, ja joj nisam potreban,
ali sam radoznao da malo pogledam.
Pošiljke? Samo 5 kilograma, po skali što je sada na snazi. Ja im
predlažem da skalu bar udvoje, a pošiljke podignu do osam kilograma, »jer
oni gladuju, a ljudi se glađu ne popravljaju!«
- Kako to - gladuju? - buni se Komisija u jedan glas. Mi smo lično
bili, mi smo videli da se ostaci hleba kamionima odvoze iz logora!«
(Svinjama čuvara, z n a č i...)
Šta mi preostaje? Da viknem: »Vi lažete! To ne može biti!«, ali jezik
mi je cimnulo, on mi je preko ram ena prišiven za onu stvar pozadi.
Pogodbu da su oni upoznati s predm etom , da su iskreni i pažljivi, ne smem
da prekršim . D a im pokažem pisma zekova? To je za njih kao na ledu
napisano, istrveni i zgužvani zekovski papirići biće smešni i ništavni kad se
polože na crveni somotni stolnjak. A i ne bih ih smeo pokazati: zapisali bi
im ena, momci bi stradali.
- Ali, država ništa ne gubi ako bude više pošiljki!

12 M ožem o li zam isliti sve te raznorazne recidiviste? U koloniji u Tavdi leži 87-godišnji bivši
o fic ir -c a r s k i, a verovatno i beJi. Šezd eset druge izdržao je bio 18 godina d r u g e d v a d e s e t k e . Sav
urastao u bradu, evidentičar u proizvodnji rukavica. Č ovek se i nehotično upita: da ipak nije prem nogo
- četrdeset godina zatvora za ubeđenja iz m ladosti? I koliko je takvih sudbina što ne liče na druge?

26 Arhipelag Gulag, 3
401
 - Ali, ко će se koristiti tim pravom? —protive se oni. - Uglavnom
bogate porodice (reč »bogati« ovde se sme upotrebiti, to iziskuje realno
razm atranje državnih poslova). Oni koji su se na slobodi nakrali i nagrabili.
Sto znači da ćemo povećanjem pošiljki dovesti u slabiji položaj radne
porodice!
Upilile se niti u mene, seku li seku! To je pogodba koja se ne sme
narušiti: interesi radnih slojeva su iznad svega. Ovi samo zbog radnih
slojeva i sede ovde.
Ispada da sam ja potpuno nesnalažljiv. Prosto ne znam šta da im
odgovorim. D a im kažem: »Ne, vi me niste ubedili«? Fućka se njima, šta
sam im ja, šef, šta li?
- Kantina! - ustrajavam ja. - Gde je socijalističko načelo zarade?
Z aradio si - evo ti tvoje!
- Treba da se skupi fond za oslobođenje! - odbijaju udarac. - Inače bi
taj po oslobođenju pao na teret države.
Interesi države su viši, to je prišiveno, tu trzati ne smem. Ne mogu
tražiti ni da se plata zekova poveća na račun države.
- Ali neka svi nedeljni praznici budu istinski praznici, neka niko ne
sme dirnuti u njih!
- To je i zapisano, tako m ora biti.
- Samo, postoje hiljade načina da se nedelja u zoni upropasti. Nagla­
site to, da je niko ne može oduzimati.
- Mi ne možemo ići u takve detalje, nije to za zakonik.
Radni dan je osam sati. Ja im mlako pričam о sedam sati, no
i u samom sebi osećam to kao bezočnost: nije dvanaest, nije deset, pa šta bi
ti više?
- Dopisivanje - to je veza kažnjenika sa socijalističkim društvom.
(Evo, znam i da baratam argumentima!) Nemojte ga ograničavati.
No, oni ne mogu to opet da razm atraju. Lestvica već postoji, ona nije
više surova kao u naše v re m e ... Pokazuju mi i lestvicu poseta, tu su
i »intimne«, trodnevne: mi ih godinama uopšte nismo imali, ovo je podno­
šljivo. M eni se čak njihova lestvica čini i blaga, jedva se uzdržavam da je ne
pohvalim.
U m oran sam. Sve je prišiveno, pritegnuto, nijedan konac se ne da.
Nemam više šta tu da radim. Vreme je da idem.
Na kraju, kad pogledaš iz ove svetle svečane sobe, iz ovih fotelja, dok
te njihove slatkorečive tirade uljuljkuju, logori ti uopšte ne izgledaju tako
strašni, oni su, štaviše, i razumni. Eto: hleb se kamionima o d v o zi... Eto:
kako da se ti strašni ljudi puste da nasrću na d ru štv o ? ... Ja se prisećam
gubica lopovskih g a zda. .. Ima deset godina kako nisam onamo - kako
mogu znati ko sada onam o leži? Mi politički izgleda da smo oslobođeni.
Nacije - i one oslobođene. ..

402
 Drugi od odvratnih starčića želi da sazna moje mišljenje о štrajku
glađu: kako to da ja ne odobravam hranjenje sondom kad je to bogatiji
obrok od čorbuljka!13
Ja se uspravljam na zadnje šape i ričem im о pravu zeka ne samo na
štrajk glađu - jedino sredstvo da brani svoja prava, nego čak i na smrt od
gladi.
Moji argum enti za njih su nešto što jedino luđaku može pasti na
pam et. A kod mene je sve zašiveno: ja, ipak, ne mogu da govorim о vezi
štrajka glađu s javnim mnenjem zemlje.
Odlazim um oran i poražen: čak sam malo i pokoleban, a oni - oni ni
za dlaku. Oni će sve priprem iti kako misle, a Vrhovni sovjet će to
jednoglasno usvojiti.

Ministar zaštite društvenog poretka Vadim Stepanovič Tikunov. Ovo je

za bajku! Ja, ništavni robijaš Щ-232 dolazim da učim ministra unutrašnjih
poslova kako da upravlja A rhipelagom ?!. ..
Do ministra se dolazi preko sve samih pukovnika. Zaobljene glave,
odnegovana punačka lica, no uprkos tome vrlo pokretljivi. Iz kabineta
prvog sekretara nijedna vrata ne vode dalje. Umesto njih ogromni orm ar od
stakla i ogledala s nabranim svilenim zavesama - dva konjanika mogu lako
u njega ujahati. Izlazi da je to tam bur ispred ministrovog kabineta. A kabi­
net - za dvesta ljudi, i da im je još i široko.
Sam ministar je od onih nezdravo punačkih ljudi, jake čeljusti, lice mu
trapez koji se širi prem a podbratku. U toku celog razgovora on je strogo
zvaničan, sluša me bez iole interesovanja, prosto zato što mu je to dužnost.
A ja mu sipam istu onu tiradu о »banji«. O pet ona opšta pitanja: je li
pred nam a (mi, to smo on i ja!) zajednički zadatak popravljanja zekova?
(Šta ja mislim о »popravljanju« rečeno je u Četvrtom delu.) Zašto je došlo
do zaokreta 1961. godine? Čemu služe ova četiri režima? I ponavljam
dosadne stvari, sve ono о čemu je bilo reči u ovoj glavi - о hrani, о kantini,
pošiljkama, odeći, radu, samovolji, о ličnosti praktičkih radnika. (Pisma,
ipak, nisam smeo poneti, da mi ih ovde ne šćape, prepisao sam samo citate
bez im ena autora.) Govorim mu četrdesetak minuta, možda i sat, dugo-
-dugo, čudim se i sam što me toliko sluša.
On me prekida u reči, ali samo da bi se odmah složio ili ne složio.
Njegovo oponiranje nikad nije potpuno kategorično. Očekivao sam tvrd
zid, no on je mnogo mekši. S mnogim se slaže! Slaže se da novca za kantinu
treba više, i pošiljki više, i da ne treba određivati njihovu sadržinu, kako to
čini Komisija za zakonske predloge (samo, sve to ne zavisi od njega, ništa
neće rešavati m inistar, nego novi zakonik za prevaspitavanje radom ); slaže

13 T ek od M arčenka saznajem o za jedan njihov novi način: sipanje vrele vod e, da bi se uništili
probavni organi.

26 403
se da bi kažnjenici mogli kuvati i peći ono što imaju (samo, oni nem aju); da
dopisivanje i slanje štam panih stvari budu neograničeni (samo, to bi bilo
novo veliko opterećenje logorske cenzure); on je i protiv preterivanja u stilu
A rakčejeva s postrojavanjem (samo, nije taktično mešati se u to: lako je
disciplinu razgraditi, teško ju je uspostaviti); slaže se da travu u zoni ne
treba pleviti (druga stvar je Dubrovlag: tamo su oko mehaničkih radionica
bili podigli baštice, zamislite samo, i radnici trčali iza mašina za svaku
pauzu, svako imao po dva-tri m etra pod paradajzom ili krastavcima,
ministar je naredio da se to prevrne i uništi, na što je i ponosan! Ja njemu:
»Veza čoveka sa zemljom ima moralno značenje«; on meni: »Individualne
bašte vaspitavaju instinkt za privatnu svojinu.«) Ministar se čak zgraža nad
onim što se zbilo s onima što su svojevremeno bili oslobođeni straže
i logorske žice: bilo je užasno kada su kažnjenici vraćani spolja u žice. (Ja se
ustežem da priupitam : šta je on tada bio i kako se borio protiv toga?) I više
od toga: ministar priznaje da su uslovi p o d kojima se izdržava kazna sada
suroviji no u vreme Ivana Denisoviča!
Kad je tako ja nemam više u šta da ga ubeđujem! (Mi više nemamo šta
da jedan drugome objašnjavamo. A ni on nema potrebe da zapisuje
predloge čoveka koji ne zauzima nikakav položaj.)
Šta da predložim? D a se, prevodeći kažnjenike na držanje bez straže,
podrije sav A rhipelag? Jezik mi se paralisao, to je utopija. Uz to, svako
veliko pitanje ne zavisi ni od koga odvojeno, ono se izvija kao zmija među
mnogim ustanovam a, a nijednoj nije u nadležnosti.
Zauzvrat, ministar samouvereno ostaje pri svome: prugasta unitorma
za recidiviste je potrebna (»Da vi samo znate kakvi su to ljudi!«). A moji
prekori čuvarima i straži prosto ga vređaju: »Vi ste stvari pomešali, ili ih
zbog vaše biografije krivo shvatate.« U beđuje me da više nikog ni batinom
ne možeš dovesti za čuvara, a to zato što više nema privilegija. (»To što niko
neće u čuvare, to je znak m oralnog ozdravljenja naroda!« - tako bih želeo
da uskliknem, ali me konci predupređenja trzaju za uši, za kapke, za jezik.
Propuštam , uostalom , i priliku da kažem: neće samo vojnici i desetari,
a oficiri - oni navaljuju kao m uve.) M oraju se uzimati vojni obveznici.
M inistar mi, suprotno od onoga što mislim, ukazuje da se grubo izražavaju
samo kažnjenici, dok čuvari s njima razgovaraju isključivo korektnim
jezikom.
K ada se pisma kukavnih zekova i reči ministra ovoliko razilaze - kome
da se veruje? Jasno je da lažu - kažnjenici.
On se dalje poziva i na svoja sopstvena posm atranja, on posećuje
logore, a ja ne. Da ne bih i ja da pođem , eto, recimo, u Krjukovo,
u Dubrovlag? (Samo po tome što je ovako spremno naveo ova dva, jasno je
da su to Potem kinove fasade. I - kao ко da pođem? Kao ministarski
inspektor? U tom slučaju zekove ne bih smeo ni očima da pogledam ...
Odbijam p o z iv ...)

404
 M inistar, protivno mojim uveravanjima, izriče mišljenje da su zekovi
bezosećajni i nezahvalni za brigu oko njih. Dođeš u koloniju u Magnitogor-
sku, upitaš: »Imate li žalbi na režim?«, a oni - tu je i upravnik - svi uglas:
»Nemamo!«
A evo u čemu ministar vidi »vrlo važne strane prevaspitavanja u lo­
goru«:
- ponos logoraša za mašinom alatljikom koga je pohvalio upravnik
logorskog punkta;
- ponos logoraša što će njihov proizvod (bojler) poći na herojsku
Kubu;
- izveštaj о radu i izbori logorskog »sovjeta unutrašnjeg reda« (kučka
izišla da seta);
- obilje cveća (državnoga) u Dubrovlagu.
Glavni pravac njegove brige je stvaranje sopstvene industrijske baze
u svakom logoru. M inistar računa da će se s uvođenjem zanimljivih poslova
prekratiti bekstva.14 (Moju upadicu о »ljudskoj žeđi za slobodom« on nije
shvatio.)
Otišao sam kao prebijen, ubeđen da je to klupko bez kraja i početka.
Da nisam ništa ni za dlaku pokrenuo, motike ni dalje neće ništa manje
uništavati travu. Otišao sam utučen zbog toga što ljudi nisu sposobni da
razum eju ljude. Ne može ni zek shvatiti ministra dok ne sedne u njegovu
fotelju, ni ministar zeka dok on sam ne pođe iza žice i njemu samome neko
ne pogazi bašticu, dok se njemu samome umesto slobode ne predloži da se
priučava uz mašinu alatljiku.

Institut za proučavanje uzroka delinkvencije. Interesantan razgovor

s dva inteligentna zam enika direktora i s nekoliko naučnih radnika. Ljudi
živi, svako ima svoje mišljenje, i između sebe se prepiru. Zatim mi jedan od
zam enika, V. N. Kudrjavcev, dok me prati hodnikom , prebacuje: »Ne, vi
ipak ne uzimate u obzir sve tačke gledišta. A vidite, Tolstoj bi u z e o ...«
I najednom m e, kao slučajno, svraća na nova vrata: »Upoznajte se s našim
direktorom . Igor Ivanovič Karpec.«
Ova poseta nije bila planirana! Mi smo već о svemu govorili, čemu sad
to? N eka, ne mari da se upoznam. Kako da ne, ovde jedva čekaju da se
upoznaju s tobom! Ne mogu prosto da verujem da oni zamenici direktora
i šefovi odeljenja rade kod ovog šefa, da ovaj rukovodi svim ovim naučnim
radom . (A glavno ću tek kasnije saznati: Karpec je potpredsednik M eđuna­
rodnog udruženja pravnika-demokrata!)
Pošao mi je u susret s neprijateljskim i prezrivim licem (čini mi se da
smo svih pet m inuta našeg razgovora odstojali) kao da sam ga ja za razgovor
molio-preklinjao, pa čovek popustio, šta da radi. Na licu mu pečat site

14 U to lik o pre što, kako saznajem o od M arčenka, sada begunce ne hvataju, nego ih odstreljuju.
blaženosti, pa krutosti, pa gađenja (ovo na mene). Na grudima mu, nije mu
bilo žao takvog odela, prišarafljena velika značka, kao kakav orden:
vertikalni mač, koji proburažava nešto dole, i natpis: MVD. (To mora d a je
neka vrlo važna značka. O na pokazuje da odličnik pod njom ima već davno-
-davno »čiste ruke, plameno srce, hladnu glavu«.)*
- О čemu je bilo govora, šta je to? - mršti se on.
O n meni ni najmanje ne treba, no ja, onako reda radi, ponešto
ponavljam.
- A da, da - pravnik-dem okrat kao da me s pola reči razume.
- Liberalizacija? Ocete li secela, sekovi?!
I ja ovde, neočekivano, dobijam potpune odgovore za kojima sam
uzalud obijao i po m erm eru i među ogledalima.
D a se popravi životni standard kažnjenika? Nemoguće! Jer bi onda
slobodni oko logora živeli gore od zekova, a to je nedopustivo.
D a primaju česte i bogate pošiljke? Nemoguće! Jer bi to moglo
delovati loše na čuvare, koji nemaju prehram bene proizvode iz Moskve.
D a se čuvari opominju, da ih učimo kako da rade? Nemoguće! Nama
je stalo do njih! Na taj posao neće niko, a da im platimo više, to ne
možemo, mi smo im ukinuli i privilegije.
Mi lišavamo kažnjenike prava na raspolaganje zaradom , koje proizi-
lazi iz jednog od osnovnih socijalističkih načela? - Oni su sami sebe isključili
iz socijalističkog društva!
- Ali, mi želimo da ih vratimo u društvo?!. ..
- Da ih v ra tim o ? ? ... - iščuđava se mačenosac. - Logor nije za to.
Logor je kazna!
Kazna! - odleže kabinet. - Kazna!!
Kazna!!!
Vertikalni mač se pobo, zasekao, zario - niko ga ne izvuče!
KAZ-NA!

Arhipelag je bio, Arhipelag jeste, Arhipelag će biti!

A i ko bi drugi okajao zablude Avangardnog Učenja - da ljudi ne rastu

onakvi kakve je ono zamislilo.

* T o jest, da je prekaljeni čekista.

406
 G lav a 3

ZAKON DANAS

Kao što je čitalac već video u ovoj knjizi, u našoj zemlji počev od
najranijih godina Staljinove vlasti političkih nije bilo. Svi oni milioni što su
na vaše oči progonjeni, svi milioni Pedeset Osmog - sve su to bili obični
kriminalci.
A tek za pričljivog, za veselog Nikitu Sergejeviča! Preko koje se on
govornice nije nagnuo: političkih? - Ne! Mi t a k v i h n e m a m o !
Pa ni mi ne potrajasm o - na priliku: nit’ je bola-neprebola, niti rane-
-nezacela, niti gore-nedođina - da umalo u to ne poverujemo! Čak i stari
zekovi! Pustili, da svak vidi i svak čuje, milione zekova: prem a tome,
političkih valjda više nije ostalo? Z ar se nismo mi vratili, i vratio se koga
smo čekali, svi se naši vratili? Naše gradsko društvo intelektualaca nekako
kao da je popunilo praznine i - zatvorilo se u sebe. Prespavaš noć, probudiš
se - iz zgrade nije niko odveden, znanci zvone, svi smo na broju. Ne da smo
baš posve poverovali, ali svejedno - prihvatili smo: sada političkih, uopšte
rečeno, nem a u zatvorima. U redu nekoliko stotina iz pribaltičkih republika
ni sada (1968) ne mogu se vratiti u svoje republike. Tačno, s krimskih
T atara prokletstvo još nije skinuto, ma i to će sigurno u sk o ro . .. Spolja, kao
i uvek (kao i za Staljina), sve gladac, sve čisto, ništa ne štrči.
D otle Nikita ne silazi s govornica: »Te pojave i te stvari neće se vise
povratiti ni u Partiji ni u zemlji« (22. maja 1959, pre Novočerkaska). »Sada
u našoj zemlji svi slobodno d iš u ... svako je miran za svoju današnjicu
i svoju sutrašnjicu« (8. m arta 1963. ovo već posle Novočerkaska).
Novočerkask! Jedan od ruskih gradova hude sreće. Kao da mu je bilo
malo rana iz građanskog rata - još jednom se bacio pod sablju.
Novočerkask! Celi grad, čitava jedna gradska pobuna je načisto
polizana i sakrivena! Magla sveopšteg neznanja ostala je i za vreme Hru-
ščova tako gusta da ne samo da inostranstvo nije ništa saznalo о Novočerka-
sku, nego je i usm eno prenošenje bilo odm ah na žarištu zagašeno i zaustav­
ljeno da se širi, tako da većina naših sugrađana čak ni po imenu ne zna za
takav događaj: Novočerkask, 2 .juna 1962. godine.
Z ato ćemo ovde izložiti sve što smo uspeli da saznamo.
Nećemo preterati ako kažemo da se tu svezao jedan važan čvor novije
ruske istorije. A ko izostavimo veliki (ali s mirnim krajem) štrajk tkačkih

407
radnika u Ivanovu tridesetih godina, novočerkaska eksplozija je za četrde­
set i jednu godinu (od K ronštata i Tambova) prva narodna eksplozija koju
niko nije priprem ao, niko zamislio, niko joj na čelo stao, prvi krik iz utrobe
da se više tako ne može živeti!
U petak, l.ju n a , Sovjetski Savez je obavešten о još jednoj od onih
otrcanih no Hruščovu dragih odluka о poskupljenju mesa i ulja. Istoga
dana, po drugom ekonom skom planu, bez veze s ovim prvim, u Novočerka-
skoj fabrici električnih lokomotiva (NEVZ*) bila je smanjena tarifa radnič­
kih isplata za oko trideset procenata. Radnici dva pogona (kovačnice
i m etalurškog) nisu se ujutru mogli prihvatiti posla, bez obzira na svu
poslušnost, naviku, ponesenost radom - pritisnulo ih i odozgo i odozdo!
Njihovi glasni razgovori i uznem irenost izrodili su se u stihijni miting. Nešto
što je za Z apad tako obično, a za nas tako neobično. Smiriti radnike nisu
mogli ni inženjeri, ni glavni inženjer. Došao je direktor fabrike Kuročkin.
Na pitanje radnika: »Sa čim ćemo sada živeti?«, ovaj najedeni izrod je
odgovorio: »Dosad ste jeli burek s mesom, odsad ćete - s pekmezom!«
Jedva su utekli, i on i njegova svita, da ne budu rastrgnuti. (Sasvim je
moguće da bi se sve lepše završilo da je direktor lepše odgovorio.)
O ko podne štrajk je zahvatio svu ogromnu fabriku. (Upućeni su
glasnici i u druge fabrike, one su se malo gužvale, ali štrajk nisu podržale.)
U blizini fabrike prolazi železnička pruga M oskva-Rostov. D a li zato da bi
Moskva što pre saznala za događaje, ili da se onemogući dovoženje vojske
i tenkova, mnoge žene su posedale na šine da zadrže vozove; u isto vreme,
muškarci počinju da dem ontiraju šine i prave prepreke. Zam ah štrajka je
velik, može se meriti s najslavnijim stranicama ruskog radničkog pokreta.
Na zgradi fabrike pojavili su se transparenti: »Dole Hruščov!«, »Hruščova
- za kobasice!«
U to isto vrem e, prem a fabrici (ona je, sa svojim naseljem, na tri-četiri
kilom etra od grada, preko reke Tuzlov) počele su da se primiču jedinice
vojske i milicije. Na most preko r. Tuzlov su izišli i zaustavili se tenkovi. Od
uveče do ujutru zabranjeno je svako kretanje preko mosta i u gradu.
Naselje se, međutim , ni u noći nije smirilo. U toku noći uhapšeno je
i odvedeno u zgradu gradske milicije oko 30 radnika - »kolovođa«.
Od ujutru 2. juna u štrajku su i druga preduzeća u gradu (no, ni blizu
sva). U N EV Z-u opšti i stihijni miting odlučuje da se dem onstrira u gradu
i traži oslobođenje pohapšenih radnika. Pohod (u početku, uostalom, samo
oko trista duša, nije se šaliti) sa ženama i decom, s Lenjinovim portretim a
i neratobornim transparentim a, prolazi pored tenkova na mostu, put mu
niko ne preprečuje, i penje se ka gradu. Ovde se u povorku ulivaju
radoznalci, pojedinci iz drugih preduzeća, deca, i kolona brzo narasta.
Ovde-onde po gradu ljudi zaustavljaju kamione i drže s njih govore. G rad
ključa. Povorka N EV Z-a se upućuje glavnom ulicom, Moskovskom, deo

* N E V Z , od: Н овочеркасский электровозостроительны й завод.

408
 dem onstranata navaljuje na otvorena vrata gradske milicije, gde se pretpo­
stavlja da se nalaze uhapšeni radnici. Iz zgrade im se odgovara hicima iz
pištolja. Ulica dalje izlazi na Lenjinov spom enik1 i sa dva sužena obilazna
kraka oko skvera na Gradski komitet Partije (bivši atamanov dvorac,
u kojem je završio Kaledin). Sve ulice su pune sveta a najviše ovde na trgu.
M noga deca su se popela na drveće na skveru da bi bolje videla.
G radski kom itet je, kako se ispostavilo, pust: gradske vlasti su utekle
u R ostov.2 U nutra porazbijana stakla, po podu razbacani papiri, kao ono
kad su odstupali u građanskom ratu. Dvadesetak radnika prolazi kroz
zdanje, izlazi na njegov dugački balkon i obraća se nepovezanim govorima
gomili.
Bilo je oko 11 sati pre podne. Milicija iz grada je potpuno nestala, ali
je sve više vojske. (Vidi se kako su se na prvu malu uzbunu vlasti sakrile iza
arm ije.) Vojska je zauzela poštu, radiostanicu, banku. Do tog časa Novo-
čerkask je opkoljen vojskom sa svih strana, zatvoren je svaki izlazak ili
ulazak u njega. (Na ovaj zadatak izvučene su i oficirske škole u Rostovu,
s tim da je jedan broj pitomaca ostao da patrolira po Rostovu.) Moskov­
skom ulicom, istom kojom je prošla demonstracija i u istom smeru, prema
G radskom kom itetu, lagano su pomileli tenkovi. Na njih su se počeli peti
dečaci i zatvarati im proreze za osmatranje. Tenkovi su zapucali u prazno iz
topova, duž ulice zazvečala su stakla prozora i vitrina. Mališani su se
razbežali, tenkovi nastavili da se kreću. A studenti? Novočerkask je grad
studenata, zar ne? Kamo su se studenti d eli?. .. Studenti Politehničkog
i drugih fakulteta i nekoliko tehničkih škola su od jutra zaključani u stu­
dentskim domovima i zgradama fakulteta. Domišljati dekani! Ali - i ne
previše slobodarski studenti. Njima je to sigurno odgovaralo, da nađu neku
ispriku. Studente koji se bune (savremene zapadne ili naše ruske iz prošlih
vrem ena) neće valjda zadržati jedna brava na vratima.
U Gradskom kom itetu došlo je do guranja, govornike jednog po
jednog uvlače s balkona unutra a njihovo mesto sve više zauzimaju vojnici.
(Nije li ovako, s balkona uprave Steplaga, posm atrana i pobuna u Ken-
giru?) S malog trga sve do samog Gradskog kom iteta stroj autom atičara je
počeo da potiskuje gomilu prem a rešetkam a skvera. (Razni svedoci jedno­
glasno tvrde da su o v i vojnici bili iz neslovenskih nacija, Kavkasci, tek
dovedeni s drugog kraja područja da zamene stroj iz ovdašnjeg garnizona,
koji je bio tu pre njih. No, u daljem se svedočenja ne slažu: je li pre toga
stroj bio dobio naređenje da puca, i je li tačno da naređenje nije izvršeno
zato što ga kapetan koji g aje primio nije preneo vojsci, nije izdao komandu.

1 U m esto K lotovog spom enika generalu P latonovu koji je porušen i pretopljen.

2 Prvi sekretar O blasnog kom iteta R ostova, B asov, čije će im e, zajedno s im enom Plijeva,
kom andanta Severnokavkaskog vojnog okruga, kad-tad biti ispisano na m estu m asovnog ubistva, uspeo
je da, u m eđuvrem enu, stigne u N ovočerkask i da utekne (čak se priča da je skočio s balkona prvog
sprata) i vrati se u R ostov. O dm ah p osle novočerkaskih događaja, on je p ošao kao član delegacije na
herojsku Kubu.

409
već je pred strojem izvršio samoubistvo?3 Samoubistvo kapetana nije pod
sumnjom, nisu jasne jedino okolnosti, i niko ne zna ime ovog junaka
savesti.) Gomila se povlači natraške, no niko ništa loše ne očekuje. Nije
poznato ко je kom andovao,4 samo se zna da su o v i vojnici podigli
autom ate i ispalili prvi plotun iznad glava dem onstranata.
M ožda general Plijev i nije imao nam eru da odmah puca u masu, ali
događaji su dalje sami od sebe potekli: plotun iznad glava našao je u kroš­
njam a drveća na skveru decu i ona su popadala odozgo. Gomila je zaurlala,
na što je vojska, po komandi ili bez nje, ostrvljena krvlju ili iz panike, sada
počela da puca, da rešeta po gomili, i to eksplozivnim zrnima. (Sećate li se
K engira? Sesnaestorice na stražari?)5 Gomila panično uzmiče, zagušuje se
na obilaznim kracima ulice oko skvera, ali i dalje se puca u leđa beguncima.
Puca se sve dotle dok nije opusteo trg iza skvera, iza spomenika Lenjinu,
preko bivšeg bulevara Platova, sve do Moskovske ulice. (Jedan očevidac
kaže: imao sam utisak da su leševi sve prekrili. Preterano, da - ali ne
zaboravimo da je tu bilo mnogo i ranjenih.) Prema podacima iz raznih
izvora, koji se dosta slažu, ubijeno je 7 0 -8 0 ljudi.6 Vojska se sada dala na
traženje i zaustavljanje teretnih vozila i autobusa, na utovaranje u njih
ubijenih i ranjenih i na njihovo otprem anje u vojnu bolnicu, iza visokog
zida. (Ovi autobusi bili su još dan-dva posle toga u saobraćaju s okrvavlje­
nim sedištima.)
Kao i u K engiru, i ovde je bilo upražnjavano fotografisanje pobunje­
nika na ulicama.
Pucnjava je prestala, panika prošla, na trg je opet nagrnula gomila,
i po njoj opet pucano.
Ovo sad se desilo između dvanaest i jedan po podne.
Evo šta je u dva po podne video jedan pažljivi svedok: »Na trgu,
ispred Gradskog kom iteta, stoji sedam-osam tenkova raznih tipova. Ispred
njih vojnički stroj. Trg skoro pust, samo poneka grupica, najviše omladine,
koja viče na vojsku. Na trgu, u ulegnućima u asfaltu, barice krvi - ne
preuveličavam, ja do tada nisam mogao verovati da može biti toliko krvi.
Klupa na skveru zam azana krvlju, krvave mrlje na peščanim stazama na
skveru, na okrečenim stablima drveća. Sav trg išpartan gusenicama ten­
kova. Uza zid Gradskog kom iteta prislonjena crvena zastava što su je nosili
dem onstranti, na koplje joj odozgo nabačen sivi kačket, sav u mrko-crvenoj
krvi. A preko fasade K om iteta crvena pam učna krpa koja je tu odavno:
’N arod i Partija su jedno!’«

3 Prem a toj verziji, vojnici koji su odbili da pucaju u masu prognani su u Jakutiju.
4 Znali bi on i što su bili sasvim blizu, ali takvi su ili ubijeni, ili na neki drugi način uklonjeni.
5 Im a pouzdanih svedočenja da je s a m o e k s p l o z i v n i m zrnima ubijeno 47 ljudi. I njih je,
sigurno, general Plijev odobrio.
6 N ešto m anje n ego pred Zim skim dvorcem , ali je zato sva razgnevljena Rusija 9. januar svake
g od in e ob eležavala, a 2. jun? - Kada ćem o mi p očeti da obeležavam o 2. jun?

410
 Ljudi se primiču bliže vojnicima, kore ih i kunu: »Kako ste mogli?«,
»U koga ste pucali!«, »Pucali ste u narod!« Vojnici se pravdaju: »Nismo to
mi! Mi samo što smo dovedeni i postavljeni. Mi ništa nismo znali.«
Vidite li kakve su bistrice naše ubice (a mi kažemo: birokratske
zamlate): već su uspeli da povuku o n e i da dovedu ruske, koji pojma
nem aju šta se desilo. Zna general Plijev (si. 9) svoj p o s a o ...
M alo-pom alo oko pet ili šest sati trg se ponovo napunio narodom.
(H rabri Novočerkasci! Gradski radio ne prestaje: »G rađani, ne nasedajte
na provokaciju, razilazite se kućama!«; na trgu stoje autom atičari, krv još
nije oprana - a oni ništa, navaljuju.) Povici, pa još češći i glasniji - opet
stihijni miting. Već se zna da je u grad doletelo (verovatno još na prvo
pucanje?) šest članova CK, među njima i Mikojan - on svakako (on se za
ovakve stvari specijalizovao u Budim pešti), Frol Kozlov i Suslov (za neka
druga imena se nije sigurno). Oni su se zabarikadirali, kao u tvrđavi,
u zgradi Škole za usavršavanje konjičkog kom andnog kadra (KUKKS*),
bivše kadetske škole. Delegacija mladih radnika N EV Z-a odlazi kod njih
da ispriča šta se desilo. U masi, grupe ljudi bruje: »Neka Mikojan dođe
ovamo? N eka on sam vidi ovu krv!« Ne, Mikojan neće doći. Samo
helikopter-izviđač oko šest sati nadleće nisko trg, osmatra. Odlazi i on.
U skoro se iz KUKKS-a vraća delegacija radnika. Sada je sve režirano:
vojnički stroj propušta delegaciju, koja u pratnji oficira izlazi na balkon
G radskog kom iteta. Tajac. Delegati izveštavaju narod da su bili kod
članova CK i ispričali im za ovu »krvavu subotu«, da je Kozlov plakao čuvši
da su se od prvog plotuna prosula deca iz krošanja (Kozlov plakao?! - on,
kolovođa lenjingradskih partijskih lopova i najljući staljinista!). Članovi CK
su obećali da će sve ispitati i da će vinovnici biti surovo kažnjeni (verujemo,
tako su nam i u specijalnim logorima o b ećav ali...), a sada treba da se svi
raziđu, da se u gradu ne bi stvarao nered.
Pa ipak, miting se nije razilazio. U noći, masa se još i zgušnjavala.
Odvažni Novočerkasci! (Priča se da je grupa Politbiroa te večeri bila
odlučila da iseli celokupno stanovništvo grada, sve odreda! Ne sumnjam, tu
ne bi bilo ničega čudnoga, mi znamo i za progonstvo celih naroda. Nije li isti
M ikojan bio tada uz skut Staljinu?
Oko 9 sati, pokušaj da se narod tenkovima rastera od Komiteta.
M eđutim , samo što su tenkisti upalili m otore, ljudi se nalepili na tenkove,
zatvorili otvore na kupolam a, proreze za osmatranje. Tenkovi su ućutali.
A utom atičari su stajali, i ne pokušavajući da pomognu tenkistima.
Kroz jedan sat, s druge strane trga, pojavili su se tenkovi i oklopni
transporteri, a na njihovim oklopima, iza zaklona, automatičari. (Imamo
mi iskustvo s fronta. Mi smo i fašiste pobedili!) Krećući se velikom brzinom
(pod zvižducima omladine s trotoara, studenti su pred veče bili oslobo­
đeni), očistili su kolovoz Moskovske ulice i Bulevara Platova.

* K U K K S , od: Курсы усоверш енствования кавалерийского командного состава.

 Тек око ponoći, kad su automatičari počeli da pucaju obeleževajućim
zrnim a, počela je i gomila da se razilazi.
(Koliko si m oćan, ti, narodni pokrete! Kako brzo ti menjaš državnu
situaciju. Juče - ratno stanje i policijski čas, i tako strašno; sada - ceo grad
na ulici, i zviždanje! Je li moguće da tako blisko pod korom starom pola
veka - leži jedan sasvim drugi narod, sasvim drugi vazduh?)
Trećega juna gradski radio preneo je govore M ikojana i Kozlova.
Kozlov nije plakao. Više nisu obećavali da će se tražiti vinovnici (oni gore).
Rekli su da su događaje isprovocirali neprijatelji naroda i da će oni biti
surovo kažnjeni. (Jer, svet s trga se bio razišao.) A M ikojan i ovo:
eksplozivna zrna ne ulaze u naoružanje sovjetske armije - njih su, prema
tome, upotrebili neprijatelji!
(Ali - ko su ti neprijatelji?. . . Kakvim su se padobranom spustili? Gde
su? - D ajte bar jednoga da vidimo! O , kako smo se mi sami navikli da nas
magarče: »neprijatelji« - i nam a kao da stvar postane jasn ija. .. Kao
dem oni u srednjem v e k u .. .)7
Prodavnice su začas postale bogate kajmakom, kobasicom i mnogom
drugom robom koje ovde odavno nije bilo, koje ima samo u glavnim
gradovima.
Ranjenici su svi bez glasa nestali, niko se nije vratio. Naprotiv,
porodice ranjenih i ubijenih (one su tražile svoje!. ..) prognane su u Sibir.
Istu sudbinu su doživeli i mnogi umešani, zapaženi, fotografisani. Krenuo je
niz zatvorenih suđenja (ulaznice - sekretarim a partijskih organizacija u pre-
duzećima, i aparatu G radskog kom iteta). Na jednom od njih osuđeno je
9 m uškaraca (na streljanje) i 2 žene (na po 15 godina).
G radski kom itet je ostao u ranijem sastavu.
Sledeće subote posle »krvave« radio je obavestio: »Radnici fabrike
lokom otiva dali su obavezu da će pre roka ispuniti sedmogodišnji plan.«
. . . D a car nije bio mlitavko, i on bi se 9. januara dosetio da lovi
radnike s njihovim zastavama po Petrogradu i da im prišiva banditizam
—i tada nikakvog »revolucionarnog pokreta« ne bi bilo.
I u gradu Aleksandrovu 1961, godinu dana pre Novočerkaska, milicija
sm rtno premlaćuje jednog privedenog i zatim ne dozvoljava da se nosi na
groblje pored njihove stanice. Gomila pada u gnev i pali stanicu. Odmah
slede hapšenja. (Nešto slično desilo se u približno isto vreme i u M uromu.)
Kako sada gledati na uhapšene? Za vreme Staljina 58. član dobijao je
i krojač koji je ubo iglu u novine. Sada se pametnije razmišljalo: paljenje
milicijske stanice nije politički akt, već obični banditizam. A instrukcija

7 Poslušajte jednu učiteljicu (I) iz N ovočerkaska kako, 1 968, autoritativno priča u vozu: »Vojska
nije pucala. Sam o jednom u vazduh, da op om en e. Pucali su diverzanti, eksplozivnim zrnima. O dakle
im? O ni imaju sve što h oćeš. Pucali su i u vojnike, i u ra d n ik e. . . A radnici, kao ludi napali na vojnike,
tukli ih - a šta su im oni krivi? Zatim je M ikojan obilazio ulice, zalazio u kuće da vidi kako ljudi žive.
Ž e n e ga gostile ja g o d a m a ...«
E to š t a jed ino još uvek ulazi u istoriju.

412
 odozgo: »masovne nerede« ne smatrati za političke. (Pa šta je onda, šta je
politika?)
Političkih, dakle, više nema.
Bujica koja u SSSR nikada nije presušivala i dalje ide. Prestupnici
kojih se »blagorodni talas, izazv an ... itd. nikada nije dotakao. Bujica što
ne jenJava čitava desetleća —ni onda kada su »kršene lenjinske norme«, ni
onda kada nisu kršene, a za vreme Hruščova još ostrvljenije.
Го je bujica vernika. Onih što su se usprotivili novom, žestokom
talasu zatvaranja crkava. K aluđera koji su izbačeni iz manastira. Upornih
pripadnika sekti, naročito onih koji su odbili da služe vojni rok - tu ni
diskusije nem a, to je direktna pomoć imperijalizmu, u naše blago vreme oni
će za prvu kaznu dobiti pet godina.
Samo, ovi, ovi ni u koju ruku nisu politički, oni su »religiozni ljudi«,
njih treba vaspitavati. Tako što ćemo ih isključivo zbog vere otpuštati
s posla; slati im komsomolce da im razbijaju prozore; administrativno ih
obavezivati da dolaze na antiverska predavanja; autogenom rezati crkvena
vrata; traktorskim užadima skidati kupole; rasterivati starice protivpožar-
nim šmrkovima. (To li je dijalog, drugovi francuski komunisti?)
Kao što je u sovjetu deputata radnih ljudi izjavljeno kaluđerima iz
Počajeva: »Ako bi se poštovali sovjetski zakoni, na komunizam bismo dugo
čekali.«
I tek u krajnjem slučaju, kad se od vaspitanja dignu ruke, tek tada se
pribegava Zakonu.
No, mi tu možemo i da blesnemo draguljem plemenitosti našeg
sadašnjeg Zakona: danas ne sudimo tajno, kao za vreme Staljina, ne
sudimo u odsustvu, mi sudimo polujavno (uz prisustvo polujavnosti).
Držim u rukam a beleške s procesa baptistima u gradu Nikitovka,
D onbas, januar 1964. godine.
Evo kako se on odvijao. Baptisti koji su došli da prisustvuju kao
publika zadržani su tri dana u zatvoru pod izgovorom provere identiteta
(dok suđenje prođe, i da ih isprepadaju). Slobodni građanin koji je optuže­
nima bacio buket cveća dobio je deset dana zatvora. Isto toliko dobio je
i baptista koji je vodio zapisnik sa suđenja, a zapisnik mu oduzet (sačuvao
se drugi). G rupa izabranih komsomolaca propuštena je kroz bočna vrata
pre ostale publike, da bi komsomolci zauzeli prve redove. Za vreme
suđenja dovikivanja iz sale: »Sve njih treba benzinom pa šibicu!« Sud ništa
ne preduzim a da onemogući ove ispravne povike. Karakteristični su metodi
suda: svedoče susedi koji su u zavadi s optuženima; svedoče isprepadani
maloletnici - za svedoke se izvode devojčice od devet i jedanaest godina
(samo da se sada proces obavi, a šta će kasnije biti s tim devojčicama, to nije
važno). Njihove sveske s verskim tekstovima služe kao dokazni materijal.
Jedan od optuženih je Bazbej, otac devetoro dece, rudar. On od
kom iteta rudnika nije nikada nikakvu podršku dobio, baš zato što je
baptista. Ali njegovu ćerku Ninu, učenicu osmog razreda, nju su zamađijali,

413
nju su kupili (za 50 rubalja iz kom iteta), obećali da je kasnije upišu na
fakultet, i ona je istrazi dala fantastične izjave protiv oca: hteo je da je
otruje pokvarenom limunadom; kada su se vernici skrivali u šumi da se
grupno mole (u naselju nisu smeli, znači), imali su tamo »radioprijemnik«
- visoko drvo oko kojeg su bili uvijeni »kablovi«. Od tog vremena, Ninu je
počela da grize savest zbog lažnih svedočenja, mučila ju je glavobolja,
sm eštena je u sobi za nervno poremećene u psihijatrijskoj bolnici. I pored
toga, nju izvode na sud kao svedoka. M eđutim, ona sve poriče! »Sam mi je
istražni sudija diktirao šta treba da kažem.« Ništa - sudija bez stida i obraza
samo se utire, on sm atra da su ovi Ninini iskazi neuračunljivi, uračunljivi su
jedino oni sa istrage. (Kad god se izjave koje odgovaraju optužnici poreknu,
sud pribegne karakterističnoj smicalici, okrene list: ne uzimati u obzir
iskaze pred sudom, osloniti se na iznuđene u istrazi. »Pa, kako to s a d ? ...
A u vašim izjavama u istrazi s to ji... Vi ste tada izjavili... O tkuda vam
pravo da sebe p o ričete?. . . Z a to se isto tako sudi!«)
Sudija neće da čuje suštinu, ne mari za istinu. Ovim baptistima se sudi
zato što ne priznaju propovednike koje im je uputio državni punomoćnik,
ateist, što hoće svoje (po baptističkom ustavu propovednik može biti svako
iz bratstva). Postoji zahtev oblasnog kom iteta partije: njih osuditi, decu im
oduzeti. I to će biti izvršeno, nije važno što je sasvim nedavno (2. jula 1962)
Prezidijum Vrhovnog sovjeta, levom rukom doduše, potpisao svetsku
konvenciju »o borbi protiv diskriminacije u oblasti obrazovanja«.8 U njoj
postoji i tačka: »Roditelji moraju imati mogućnost da svojoj deci daju
religijsko i m oralno vaspitanje u skladu sa svojim ubeđenjima.« No, mi
upravo to ne možemo da dozvolimo! Svako ko na sudu traži suštinu, ko
hoće da objasni stvar - njega sudija obavezno prekida, skreće ga s puta,
zapliće. Njegova polemika ne može se izdići iznad: »Kako Vi možete
govoriti о smaku sveta, a mi se borimo da izgrađujemo komunizam!«
Iz poslednje reči na sudu mlade devojke Ženi Hloponine: »Umesto da
idem u bioskop ili na igranke, ja sam čitala Bibliju i molila se - i vi me samo
zbog toga lišavate slobode. D a, biti na slobodi velika je sreća, no biti
slobodan od greha - još je veća. Lenjin je govorio: jedino su se u Turskoj
i Rusiji zadržale takve sramne pojave kao što su progoni zbog vere. Ja
u Turskoj bila nisam, ne znam, a u Rusiji - sami vidite.« Prekinuta je.
O dluka suda: dvoje - po 5 godina logora, dvoje po 4, Bazbeju s mnogo
dece - tri. O ptuženi s radošću prihvataju odluku, mole se. »Predstavnici iz
proizvodnje« viču: »Malo! Treba im još!« (U benzin, pa šib ic u ...)
Strpljivi baptisti su počeli da se broje i prebrojavaju i stvorili »savet
rodbine zatočenih«, koji je počeo da izdaje rukom pisane spiskove svih
progonjenih. Iz tih spiskova saznajemo da je od 1961. do juna 1964.

8 T o sm o je mi potpisali zbog američkih Crnaca, zbog čega bi drugog - s nama ona ne m ože imati
veze!

414
 osuđeno 197 baptista9, među njima i 15 žena. (Svi su po imenu navedeni.
Izbrojena su i lica о kojima su se zatočeni starali i koja su ostala bez
sredstava za život - 442, od kojih 341 predškolskog uzrasta.) Većina je
dobila po 5 godina progonstva, neki i - po 5 godina logora strogog režima
(još malo pa u prugastu kožu!) i priđe po 3 -5 godina progonstva. B.M .
Zdorovec iz O ljšana, harkovska oblast, dobio je, zbog vere, 7 godina
strogog režima. D opao je zatvora 70-togodišnji J. V. A rend, a Lozovi - cela
porodica (otac, m ajka, sin). Jevgenij M. Sirohin, invalid prve kategorije
otadžbinskog rata, slep na oba oka, osuđen je u selu Sokolovu, rejon
Zmijev, harkovska oblast, na 3 godine zbog davanja hrišćanskog vaspitanja
svojoj deci Ljubi, Nađi i Raji, koja su mu još i oduzeta sudskom odlukom.
K ada se sudi baptisti M .I. Brodovskom (grad Nikolajev, 6. oktobra
1966), sud se ne stidi da se služi grubo falsifikovanim dokumentima.
O ptuženi protestuje: »Gde vam je savest?!« U odgovor čuje dreku: »Zakon
ima da vas zgazi, spršti i uništi!«
Z akon. Nije vam više to »vansudska odmazda« iz godina kada su se
»kršile norme«.
Nedavno se saznalo za M olbu S. Karavanskoga, koja je dospela iz
logora na slobodu. O d nje se ledi krv u žilama. A utor je imao kaznu od 25
godina, odležao od nje 16 (1944-1960), oslobođen, po »dve trećine«
očigledno, oženio se, upisao na studije - ne! Šezdeset pete, njega su opet
posetili: dužan si još devet godina, spremaj se!
Gde se još to može, pod kojim zakonom na svetu osim našega?
Upregli te u gvozdene amove, 25 godina, kraj tegljenja - sedamdesete
godine! Najednom novi Zakonik (1961): najviša vremenska kazna je 15
godina. I brucoš s prava, i on mora da zna da se time ukidaju i stare
dvadesetpetogodišnje kazne! A kod nas - ne ukidaju. Krkljaj, i belu
i krvavu puštaj, udri glavom о zid - ne ukidaju. Kod nas - ništa strašno i ako
vam kažu: izvolite da doležite!
Ovakvih nije malo. Oni koji nisu upali u epidemiju Hruščovljevih
oslobođenja, naši drugovi iz brigade i sobe što su ostali za nama, naši
poznanici iz etapnih zatvora. Mi smo ih zaboravili, mi koji smo se vratili
u život, a oni se i dalje, isto onako izgubljeno, isto onako skrušeno i tupo
lom ataju po istim onim gumnima utabane zemlje, između istih onih stražar-
skih kula i bodljikavih žica. Menjaju se portreti u novinama, menjaju govori
za mikrofonima, bori se protiv kulta, ne bori se protiv kulta - a dvadesetpe-
togodišnjaci, Staljinova kumčad, oni još uvek ro b ija ju ...
Karavanski navodi i druge zatvorske biografije od kojih se krv ledi.
O, slobodoljubivi »levi« mislioci Zapada! O, levi laburisti! O,
napredni američki, nemački, francuski studenti! Za vas - sve ovo je malo?
Za vas - i sva ova moja knjiga biće ništa! Vi ćete sve shvatiti tek kada se
s a m i - rrruke na leđa! - zlonaputite na naš Arhipelag!
9 Kad sm o tu: pre sto godina proces narodnjacim a zvao se »proces sto d eved eset trojici«. B ože,
koliko galam e, kakvih preživljavanja!

415
 * * *

M eđutim , istina je: političkih je sada neuporedivo manje no u Stalji-

novo vreme. Oni se više ne broje na milione, pa ni na stotine hiljada.
Da li zato što se popravio Zakon?
N e, samo je brod prom enio (privrem eno) smer. I dalje niču po
starom e pravne epidemije, s ciljem da se pravnicima olakša rad, da ne
moraju mozgati; čak i novine šapuću onima koji ih znaju čitati, pišu li
о huliganstvu, znaj da ide masovno hapšenje po huliganskom članu; pišu li
о krađi državne imovine, znaj da se valja hapšenje proneverilaca državne
imovine.
Sadašnji zekovi iz kolonija tužno ponavljaju:
»Doći do istine ne vodi ničemu. U štampi se piše jedno, život je
drugo.« (V. I. D .)
»Meni je dosadilo da budem izgnanik iz svoga društva i naroda. Ali
- kako da nađem istinu? Istražnom sudiji se veruje više nego meni. A šta
ona može shvatiti —ona je devojče od 23 godine, zar ona može i zamisliti šta
sve pripravlja svom okrivljeniku?« (V .K .)
»Zato se i ne vrši revizija dela što bi oni tako sami sebe skratili.« (L-n)
»Staljinove m etode istrage i pravosuđa jednostavno su prešle iz oblasti
politike u oblast krim inaliteta, i ništa više.« (G .S .)
Sumirajmo što su rekli ovi patnici:
1) revizija dela je nemoguća (jer bi se srušio sudijski stalež);
2) o n a k o kako je nekada rastrzano članom 58 tako se sada rastrže
kriminalnim članovima (jer — kako se inače hraniti, šta onda s A rhipe­
lagom?)
Jednom rečju: želi građanin da ukloni svoga sugrađanina koji mu se ne
dopada (ne nožem u slabinu, razume se, no po zakonu). Kako da to bez
prom ašaja učini? Ranije je morao pisati prijavu po čl. 58-10. A sada se mora
prethodno posavetovati s radnicima (istražnim, sudskim, milicije —takav
građanin uvek ima i takve pajtaše): šta je moda ove godine, na koji član je
razapeta mreža, po kojem sudovi postižu normu? Tim i udri, umesto
nožem.
Dugo vrem ena je, recimo, mahnitao član о silovanju —Nikita je iz sve
snage bio zapeo da se za njega ne daje manje od dvanaest. I počelo se svuda
po zemlji s hiljadu čekića klepati po dvanaest, da se kovači ne uparlože bez
posla. A član - delikatan, intiman, podseća dosta na 58-10: i onamo među
četiri oka, i ovde među četiri; i onam o bez provere i ovde bez provere - sve
se radi bez svedoka, a sudu to baš kao naručeno.
Pozovu, na prim er, u miliciju dve žene, stanovnice Lenjingrada (delo
Smelova). »Jeste li bile s nekim muškarcima na žuru?« - »Da, bile smo.«
—»Imale ste s njima polne odnose?« (za to ima pouzdanih dostava, u to se
ne može sumnjati). —»Pa, o v a j... imale smo.« —»Onda jedno od dvoga.

416
u polili odnos ste stupile dobrovoljno, ili na silu. A ko ste dobrovoljno,
sm atraćem o vas za prostitutke, predajte lenjingradske dozvole za boravak
i da za 48 sati niste u Lenjingradu! Ako ste na silu, pišite prijavu za
silovanje!« Ženam a se uopšte ne ide iz Lenjingrada. Zato muškarci dobijaju
po 12 godina.
A evo i slučaja M. J. P otapova, m og kolege iz škole. Sve je počelo od svađe između
sustanara, od želje suseda da se prošire i od toga što je Potapovljeva žena, član Partije,
prijavila svojevrem eno susede da nezakonito dobijaju penziju. Sada je red na osvetu. U leto
1962. godin e, Potapov mirno živi, ni na kraj pameti mu nešto tako, kad iznenada - poziv kod
istražnog sudije Vasjure. I - zadržan. (Pam tite, čitaoče: u državi s takvim pravom kao što je
naše to se i Vam a svakog časa m ože desiti, verujte m i.) Istraga ima tu prednost što je
Potapov već od ležao d evet godina po članu 58 (pa još i to da je četrdesetih godina odbio da
da lažnu izjavu protiv suokrivljenog, što mu istraga nikako ne m ože oprostiti). Vasjura mu
ništa ne zam otava, otvoren je: »Ja sam takvih kao Vi strpao u zatvor koliko mi je dlaka na
glavi. Šteta što više nem am o ona stara prava.« D ošla žena da pom ogne m užu, a Vasjura
i njoj: »Briga m ene velika što si ti član Partije! A k o mi se ćefn e, strpaću i tebe!« (Podsetim o
se kako piše zam enik glavnog tužioca SSSR , N . Ž ogin ( lzvestija , 18. 9. 64): »U izvesnim
člancim a i napisima pokušava se obezvrediti rad istražnog sudije, skinuti s njega oreol
rom antike. (A - zašto?«)
U novem bru 1962. Potapovu se sudi. O ptužen je za silovanje četrnaestogodišnje
C igančice N ađe (iz njihovog dvorišta) i za razvraćivanje petogodišnje O lje, u kojem cilju ih
je namam ljivao kod svog televizora. U zapisnicima sa istrage šestogodišnji V ova, koji nikada
u životu nije video polni čin, znalački i podrobno opisuje kako su to čika-M iša i Nađa činili;
on , V ova, gledao je, tob ože, kroz njemu nedostupni, zamrznuti, jelkom i zavesom zakriveni
prozor. (E to , za taj diktat koji razvraća m aloletnika - kom e će se za njega suditi?).
»Silovana« Nađa je šest m eseci nosila breme i о svemu ćutala, a čim je to trebalo čika-
Vasjuri, odm ah je progovorila. Na suđenje dolaze nastavnici naše škole - njih na suđenje ne
puštaju. A li, oni zato postaju svedoci kako u hodniku suda roditelji kuraže svoju d ecu-»sve-
doke« da se ne pom etu u iskazima. Nastavnici pišu kolektivno pismo sudu: pismo ima samo
tu posledicu što sada njih, jednog po jednog, zovu u rejonski kom itet i prete odstranjivanjem
iz nastave zbog nepoverenja prema sovjetskom sudu. (A šta bi drugo? Takve proteste treba
gušiti u sam om začetku! Inače, ako se javnost usudi da ima svoje mišljenje о njemu, sudstvu
opstanka nem a.) U m eđuvrem enu - odluka: 12 godina strogog režima. I tačka. К о zna
stanje u provinciji, zna i da tu pom oći nem a. N em a leka. Mi sm o bez snage. A k o nećem o da
i nas uklone s posla. N eka nevini strada! Sud je uvek u pravu, rejonski kom itet je uvek
u pravu (a izm eđu njih - telefon).
Tako bi i ostalo. Uvek sve na tome i ostaje.
N o , sticajem ok oln osti, tih istih m eseci štampa se moja priča о davnodavnim nezam i­
slivim patnjama Ivana D enisoviča i rejonski kom itet prestaje da za m ene bude m ečka, ja se
m ešam u stvar, pišem protest u Vrhovni sud R epublike i, što je najvažnije, upoznajem s tim
dopisnika Izvestija O . Čajkovsku. Počinje trogodišnji rat.

Bezosećajna, gluva istražno-sudska telesina samo od toga i živi što je

nepogrešiva. Ovom mrtvom mesištu snaga i samouverenost i dolazi od toga
što nikada ne revidira svoje odluke, što svaki njegov član može šeći kako
mu volja, zna da ga niko neće ispravljati. Za to postoji prećutni dogovor: da
bilo koja žalba, neka je i u samu Moskvu upućena, i preko Moskve ako joj
volja, bude obavezno vraćena na ponovno razm atranje instituciji na koju se
ona žali. I da niko iz kruga sudstva, tužilaštva i istražnih organa ne može biti
porečen: zloupotreba vlasti - ništa; nije se uzdržao od grubosti i lične osvete
27 Arhipelag Gulag, 3 417
- ništa; počinio je glupost, pogrešio je - ništa. Zataškaćem o, zaštopati, kao
zid stati u odbranu! Z ato i jesmo Zakon.
Pokrenuti istražni postupak a ne optužiti - kako to? To znači da
istraga radi na prazan hod? Narodni sud primi dosije a ne osudi - kako to?
To znači da istražnog sudiju ostavlja na cedilu, a on sam radi na prazan
hod? Oblasni sud da revidira odluku narodnog suda - kako to? To znači da
se povećava procenat škarta u oblasti? I da se stvaraju neprijatnosti
kolegama iz kruga - zašto? Istražni postupak kad je jednom pokrenut, po
dostavi, recim o, m ora se venčati sudskom odlukom koja se ne može
revidirati. I ovde važi: ne izneveriti jedan drugoga! I ne izneveriti rejonski
kom itet, raditi kako on kaže. Da i on tebe ne izneveri.
I još nešto što je vrlo važno u savremenom sudu: nema m agnetofona,
nem a stenodaktilografkinje - samo spororuka sekretarica, ona brzinom
učenice iz pretprošlog veka izvlači nešto na listovima zapisnika. Zapisnik ne
odgovara sednici, njega niko ne pregleda dok ga ne potpiše sudija. Samo
ono što sudija potvrdi bilo je tok suđenja, biće slika sa suđenja. Ono što smo
mi svojim ušima čuli - to je rečeno u vetar, toga bilo nije!
Crno lakirano lice istine je sve vreme na umu sudijinom - telefon
u većnici. To božanstvo te izdati neće, no i ti moraš raditi kako ono govori.
Mi sm o - n eviđeno nešto! - ipak izdejstvovali obnavljanje postupka. Krenula je
obnovljena istraga. D v e godine su bile protekle, ona nesrećna deca su nešto poodrasla, htela
su da se oslobode osećanja krivice zbog lažnih svedočenja, da ih zaborave. N e - njih roditelji
i novi istražni sudija pon ovo uvlače u greh: zborićeš ovako i ovako, zlo inače za tvoju mamu:
ako čika-M iša ne bude osuđen, biće ona.
I evo nas na zasedanju rjazanskog oblasnog suda. A dvokat je bez ikakvog prava, kao
i uvek. Sudija m ože odbiti bilo koji njegov prigovor, odbijanje ne podleže više ničijoj
kontroli. O pet se koriste izjave neprijateljski raspoloženih suseda. O pet bestidno korišćenje
m aloletnika kao svedoka (setite se suđenja B azbeju). Sudija ne postavlja pitanje: ispričaj
kako je bilo, ne traži: reci istinu, nego: reci kako si izjavila u istrazi. Svedoke odbrane
prekidaju, zamršuju, prete im: »A vi ste u istrazi r e k li... kako se usuđujete da sebe
poričete?«
Sudija A vdejeva je porotnice uhvatila u kandže kao lavica janjce. (A gde su nam
sedobradi starci-sudije? Sudijske položaje popunjavaju snalažljive i lukave žen e.) Kosa joj
kao konjska griva, kad govori, govori odsečno i tvrdo, kao muškarac, glas joj vibrira kao
m etalan, od svečanosti i pom pe njenih reči. Čim postupak krene mimo njene volje, ona se
prozli, uzvrpolji, zapapri od napetosti, ona prekida neugodne svedoke, straši naše nastav­
nike: »K ako ste vi sam o sm eli da posum njate u sovjetski sud?«, »Kako ste m ogli i pomisliti
da neko uči decu da lažu? T o znači da vi sami vaspitavate decu da lažu!« »A ко je bio
inicijator kolektivnog pism a sudu?« (U zemlji socijalizma ne dopušta se ni pom isao na
kolektivno delovanje: ко, pa к о, pa ко?) Tužilac Krivova (ко im sam o prezim ena bira!)
nem a čak šta ni da radi pored tako energičnog sudije.
Iako su na procesu sve optužbe pale u vodu: V ova ništa nije m ogao vide ti kroz prozor;
Olja se već svega odriče, n ik o je nije razvraćao; svih dana kada se zločin m ogao izvršiti u jedinoj
sobi koju imaju ležala je bolesna P otapova, nije joj muž valjda na oči silovao susetku Cigančicu!
i ova je pre toga njima bila nešto ukrala; i kod svoje kuće nije spavala, i pre toga se vukla, bez
obzira na svojih tek četrnaest godina, ispod svih plotova. Ništa zato —sovjetski istražni sudija
nije m ogao pogrešiti! Sovjetski sud nije m ogao pogrešiti! Odluka: 10 godina! Napred u nove
pob ed e, naš sudijski staležu! N e bojte se istražni suci! M učite i dalje!

418
 I sve ovo - u prisustvu dopisnika Izvestija! Sve - ne pom aže ni zauzimanje Vrhovnog
suda RSFSR! A kako se tek sudi onim a za koje se niko ne zauzim a!. . .
R at kazuista traje još skoro jednu godinu i na kraju Vrhovni sud donosi odluku:
Potapov je potpuno nevin, rehabilitovati ga i osloboditi! (O n je odležao tri g o d in e. . . ) A oni
što su razvraćali i na zlo navodili decu? Ništa - bilo pa prošlo. A bar jednu malu mrljicu na
lavlje grudi A ndrejeve? N e , ona je visoka narodna izabranica! A okoreli mučitelj-staljinista
Vasjura? N išta, gde je bio i sad je, i kandže mu jednako oštre.

Živeo nam i sve ti dobro išlo, o, naš sudski staležu! Mi smo zbog tebe,
nisi ti zbog nas! N eka ti pravda bude mekani ćilim! Neka samo tebi bude
dobro! D avno je objavljeno da će na pragu besklasnog društva i sudski
proces postati beskonfliktan (da bi odrazio beskonfliktnost unutar društva):
biće takav da će i sudije, i porota, i tužilac, i odbrana, pa i sam optuženi
- svi skupa težiti opštem cilju.
Ovakva proverena nepokolebljivost suda umnogome olakšava život
miliciji: ona joj omogućava da bez ustezanja primenjuje načelo prikolice ili
»vreće za delikte«. Radi se о tom e da, zbog lenjosti ili neumešnosti ili
kratkovidosti lokalne milicije, krivična dela jedno za drugim ostaju nera-
svetljena, počinioci neotkriveni. No, ona za izveštaj moraju biti rasvetljena
(bolje reći: stavljena ad-akta)! Čeka se zato pogodan slučaj. Pojavili se na
njenom području kakva osoba slabe volje, prepadnuta ili zamlatasta,
odm ah se na nju natovare sva neraskrivena dela - ona je taj neuhvatljivi
razbojnik koji ih je sva te godine počinio! Pesnicama i iznurivanjem glađu
iznudi se od te osobe »priznanje« i potpis, nakon čega dobije visoku kaznu
za sva dela. Tako se s rejona skine mrlja. (U A rtašatu, kod Jerevana, desilo
se ubistvo. Godine 1953. uhvaćen je neko nasumice, dovedeni lažni sve-
doci, prebijen, dobio 25 godina. A 1962. se našao pravi u b ic a ...)
Ovako se svaki porok kažnjava, društveni moral ozdravljuje. A isled-
nici milicije dobijaju nagradu.
Može se rejon oprati od mrlje i na sasvim suprotan način: da se učini
tako kao da krivičnog dela uopšte nije bilo. Stari Ivan Jemeljanovič Briksin,
69 godina, bivši zek, koji je u neko vreme odležao desetku (moj prijatelj iz
šaraške M arfino), premlaćen je i opljačkan od strane dva mlada huligana
u vikend-naselju Turist, u večernje sate kad je naselje opustelo. Ležao je
dva sata na prolaznoj autobuskoj stanici, niko ga nije podigao. A zatim je
prevezen u najbližu terapeutsku bolnicu, u D edenevo. Lekarka Saveljeva
ne može da ukaže nikakvu pomoć - a ne upućuje ga u traum atološku
bolnicu; on je uspeo da da podatke о sebi - a ona za ranjenika ne saopštava
ni po medicinskoj liniji, ni čak u miliciju - puna tri dana, i za sve to vreme
prem laćeni, s hem atom om , izlivom krvi u mozak, s polomljenim zubima,
s krvlju podlivenim očima, leži i bez medicinske pomoći, i bez nege
(bolničarka je u to vreme stalno bila pijana), na mušemi, utonuo
u m okraću. Tri dana njegovi jure, traže ga i u naselju, i celim putem za
Savjolov, ali njega nem a, lekarka nije nigde izvestila. Na kraju ga nalaze,
i sami, bez pomoći bolnice, pozivaju reanimacioni autobus iz Moskve, koji
27* 419
ga prenosi kod neurohirurga. H irurg mu operiše lobanju, ali ga od izliva
krvi ne može spasti, i on umire posle devet dana mučenja.
Mesna ikšanska milicija dobija sudsko-medicinske nalaze, no s istra­
gom ne žuri, a još manje da u bolnici pregleda odeću ubijenoga, da na njoj
otkrije tragove. A stvar je u tom e što u Dedenevu te dedenevske huligane
svako zna i svi ih se plaše. I ista ona lekarka Saveljeva pomaže starijem
isledniku Gerasimovoj (kojoj, dok saslušava ženu ubijenoga, u kancelariji
na sav glas trešti estradna muzika) da trećeg meseca istragu dovede do
zaključka: insult, od kojeg je nastradali pao i povredio se. Prema tom e,
zločina nije bilo, hapšenja neće biti, rejon je čist.
M ir prahu tvom e, Ivane Jemeljaniču!
A tek kako je društvo ozdravilo, kako se pravosuđe učvrstilo one
godine kada je pao poklič da se hvataju, sude i iseljavaju paraziti, goto-
vani.* I ovaj dekret je u neku ruku došao na mesto bivšeg rastegljivog
5 8 -1 0 , i kod njega je okrivljavanje ispalo podm uklo, nedokazivo, pa zato
i neoborivo. (Uspelo im je da ga prim ene i na pesnika Brodskoga!)
Na prvi dodir, značenje ove reči bi vešto izvrnuto. Jer, upravo
gotovani-zgubidani, paraziti, s visokim platam a zasedoše za sudijske i biro­
kratske stolove - i poteče potok presuda radišama ili bastadurim a koji
i posle radnog vrem ena zapinju da nešto zarade. S kakvom se samo zlobom
- zlobom sitih prem a gladnima, koja traje od iskona - baciše na ove
»gotovane«! D va bestidna Adžubejeva** imadoše obraza i da izjave (Izve-
stija, 2 3 .6 .6 4 ): gotovani se progone nedovoljno daleko od Moskve! Dozvo­
ljava im se da primaju pošiljke hrane i novca od rodbine! Žive pod
nedovoljno strogim režimom! »Ne teraju se da rade od jutra do sutra« {od
jutra do sutra, slovo po slovo)! U zoru kakvog to komunizma, po kojem to
ustavu takav kuluk?!
Mi smo nabrojali neke važne bujice zahvaljujući kojima se Arhipelag
stalno popunjava (dok u isto vreme lupežanje državne imovine nikada ne
jenjava).
Nije to tek onako, bez veze, što »narodni družinici«, ovi od milicije
postavljeni razbojnici*** ili jurišnici, u Ustavu nepostojeći i pred Zakonom
neodgovorni, vršljaju ulicama, zasedaju u svojim štabovima i razbijaju zube
privedenim licima.
A rhipelag ne prestaje da se popunjava. Zaludu što je društvo odavno
besklasno, zaludu što nam je pola neba ozareno komunizmom, mi smo se
nekako privikli da kriminal ne iščezava, to nam, štaviše, zbog nečega niko
više i ne obećava. Tridesetih godina su nam bili tvrdo obećali: samo još koja
godina! A sada - niko više i ne obećava.

* U originalu: тунеядец. O dgovara našem džaboleb: (туне < втуне —džabe, ядец —dobro ješan
čo v ek , izelica).
** Jedan od njih je bio zet N .S .H r u šč o v a , direktor lista Izvestija.
*** U originalu: ускуйники. T o su, u srednjem vek u , bili razbojnici na V olgi i Kami.

420
 Naš Zakon je moćan, prevrtljiv, ni nalik ičemu što se na ovom svetu
zove zakon.
»Zakon ne može imati povratno dejstvo - izmislili oni glupi Rimljani.
A kod nas —može! »Zakon se ne piše za juče« - gunđa stara reakcionarna
izreka. A kod nas - piše! Izišao novi modni dekret, i on namiguje Zakonu
da ga prim eni na one što su pre njega uhapšeni - zašto da ne, zaboga? To se
desilo s krivotvoriteljim a novca i primaocima mita: upućivani su spiskovi, iz
Kijeva, na prim er, u Moskvu da se uz ime stavi znak na koga će se primeniti
povratno dejstvo (povećati kalem, ili darovati sa devet grama). I - primenji-
vano je.
I dalje: naš Zakon - vidi iza brda. Čovek bi mogao pomisliti da niko
d о suđenja ne može znati kakav će biti tok postupka i kakva odluka. A kod
nas gle: časopis Socijalistička zakonitost sve to objavljuje i pre zasedanja
suda. Kako je pogodio? Pitaj n jih ...
Socijalistička zakonitost (organ Tužilaštva SSSR ), januar 1962. br. 1. D at u štampu
2 7 .d e c . 1961. N a str. 7 3 -7 4 je članak G rigoreva (Gruzda) Fašistički dželati. U njemu izveštaj
о sudskom procesu estonskim ratnim zločincim a u Tartuu. Dopisnik opisuje ispitivanje
svedoka, pa materijalne dokaze na sudijskom stolu, pa ispitivanje optuženika (»cinično je
odgovorio ubica«), pa reakcije publike, pa reč tužioca. I saopštava о smrtnoj kazni. I sve se
desilo u p r a v o о v а к о , sa m o . . . 16. januarja 1962. godine (vidi Pravdu od 17. januara),
kada je časopis v e č b i o i z i š a o i b i o u p г о d a j i . (Proces je bio odgođen, no to
časopisu nije saopšteno. N ovinar je dobio godinu dana prinudnog rada.)

I dalje: naš Zakon uopšte ne pamti greh lažnog svedočenja, on to

uopšte ne sm atra deliktom! Tušta i tm a lažnih svedoka uživa među nama,
čeka časnu starost, baškari se na zlatnim zracima svoga sunca na zahodu.
Jedina naša zemlja od svih koliko ih je, i koliko se pamti, tetoši lažne
svedoke!
I dalje: naš Zakon sudije-ubice i tužioce-ubice ne kažnjava. Svi oni
prave dugovečnu karijeru, sve obasuti počastima, i tako se povlače u blago­
rodnu starost.
I dalje: našem Zakonu se ne može poreći sposobnost za neočekivane
obrte, trzanje iz strane u stranu, pojavi svojstvenoj svakoj ustreptaloj
stvaralačkoj misli. Jedne godine skače on u jednu stranu: oštro sniziti
krim inalitet, manje hapsiti, manje suditi, jamčiti kolektivno za osuđene!
D ruge godine - u drugu: zločinci se nakotili, dosta s tim »jamčenjem«,
pooštriti režim, povećati kazne, streljati nitkove!
Ali, bez obzira na sve udarce bure, lađa Zakona veličanstveno klizi.
Vrhovni suci i vrhovni tužioci znaju svoj zanat, njih takvi udarci ne mogu da
iznenade. Oni će i dalje organizovati svoje Plenum e, razašiljati svoje
Instrukcije, i svaki novi bezumni kurs biće objašnjen kao odavno očekivan,
kao posledica našeg sveukupnog istorijskog razvitka, koju je naše Jedino
Ispravno Učenje već predvidelo.
Lađa našeg Zakona pripravna je na sva vrludanja. I ako se sutra
nanovo naredi da se milioni trpaju u zatvor zbog delikta mišljenja, ili da se

421
vaskoliki narodi (oni stari, ili novi) ili pobunjeni gradovi, šalju u progon­
stvo, i da se opet obese krpice s brojevima - ova moćna građevina neće se
skoro ni pom eriti, njen pramac se neće ugnuti.
I ostaje tako samo ona Deržavinovljeva, koju jedino onaj ко je na
svojoj koži osetio može razumeti:
»Nepravičan sud - gori od zločina.«
E to, to je i ostalo. Ostalo onako kako je bilo za vreme Staljina, kako
je bilo svih godina opisanih u ovoj knjizi. Mnoge su Osnove, mnogi D ekreti
i Zakoni - protivrečni ili usaglašeni - proglašeni i objavljeni, ali zemlja ne
živi po njima, ne hapsi se, ne sudi se, ne veštači se po njima. Jedino u ono
malo slučajeva (petnaest procenata?) u kojima predm et istrage i sudskog
pretresa ne dira ni u interese države, ni vladajuće ideologije, ni u lične
interese i spokojan život nekoga na položaju - jedino tada sudije mogu
uživati privilegiju da ne moraju nikoga tražiti telefonom, ni od koga dobijati
instrukcije, da mogu suditi po pravdi i savesti. U svim ostalim slučajevima,
a to znači u poražavajućoj većini, bilo to krivični bilo građanski procesi,
nem a razlike, ne može se izbeći da se ne darne u važne interese predsednika
kolhoza, seoskog sovjeta, šefa pogona, direktora fabrike, direktora stam be­
nog preduzeća, milicionera tamošnje stanice, dostojnika ili komandira
milicije, direktora medicinskog centra, glavnog ekonom iste, načelnika
uprava i nadleštava, specijalnih odeljenja i kadrovskih službi, sekretara
rejonskih i oblasnih kom iteta, i još više od ovih, i još bliže vrhu! I u svim tim
slučajevima zvrji telefon iz jednog mirnog kabineta u drugi, javljaju se
glasovi kojima se nikud ne žuri, tihi i prijateljski, savetuju, popravljaju, daju
upute k a k o treba odlučiti о delu malog čoveka, о čiju se glavu razbijaju
njemu neshvatljive i nepoznate nam ere nadređenih mu ljudi. I mali pover-
ljivi čitalac novina ulazi u salu suda, pun vere u pravdu, s pripremljenim
argum entim a koji će sve dokazati, i iznosi ih, uzbuđen, pospanim sudijskim
maskam a, i ne pomišljajući da je odluka već napisana i da on n e ć e n a ć i
gde da traži višu pravdu, i da n e ć e n a ć i rokove i načine da se ispravi
strašna pristrasna odluka čija mu nepravda сера grudi.
Naći će se - pred z i d o m . Zidom od kam ena povezanoga malterom
laži.
Ovu glavu smo naslovili »Zakon danas«. A bilo bi ispravnije da smo je
naslovili: z a k o n a n e m a .
Ista ona stara podm ukla zatvorenost, ista ona stara magla nepravde
lebdi u našem vazduhu, lebdi nad našim gradovima - gušća od dima iz
gradskih dimnjaka.
Evo, i u drugoj polovini ovoga veka stoji ogromna država opasana
čeličnim obručim a; obruči su tu, a opet - zakona n e m a .

Kraj Sedm og dela

 POGOVOR

Ovu knjigu nije trebalo da sam pišem, nego da podelim znalcima

glave, pa da posle u redakcijskom odboru, pomažući jedan drugome, sve
ispravimo.
M eđutim , za tako nešto još nije vreme. Kome sam i predložio pokoju
glavu, odbio je, umesto toga dao mi je svoje kazivanje, usmeno ili pismeno,
na raspolaganje. Varlamu Šalamovu predlagao sam da celu knjigu zajedno
pišemo —odbio je i on.
A bila bi potrebna cela jedna kancelarija. I da imam rubriku za oglase
u novinama, emisiju na radiju (»Javite se«), otvorenu prepisku, onako kako
je urađeno u vezi sa Brestskom tvrđavom.
Ali, ne samo da nisam mogao ni pomisliti na tako široko anketiranje
nego sam i plan, i materijale, i pisma morao kriti, usitnjavati, i sve uraditi
u dubokoj tajnosti. Tajiti, štaviše, i vreme rada na knjizi, praveći se da
radim na drugim stvarima.
Rad na knjizi sam od samog početka napuštao. Nikako nisam mogao
biti siguran da li je ispravno da je sam pišem. Koliko ću izdržati? Ali, kada
se, uz građu što sam je već imao, slegoše kod mene i mnoga pisma
zatvorenika iz cele zemlje, ja shvatih: dat ti je toliki materijal - dužan si,
nem aš kud!
Treba da objasnim: ova knjiga, svi njeni delovi - ni jedan jedini put
nije se našla na istom stolu! U samom jeku rada na Arhipelagu, u septembru
1965, zadesilo me uništenje mog arhiva i zaplena romana. Tada su napisani
delovi Arhipelaga i materijali otišli na razne strane, i više se nisu našli
zajedno: plašio sam se da rizikujem, i to sa svim punim imenima. Ispisivao
sam sve da bih zapamtio gde ću šta proveriti, gde šta izbaciti, i s tim
listićima putovao iz mesta u mesto. Ništa neobično: ista grozničavost
i nedorađenost odlika su naše progonjene književnosti. Zato i ovu knjigu
prihvatite kao takvu.
Nisam prestao da dalje radim na njoj zbog toga što sam je smatrao
završenom , nego zato što mi nije ostalo dovoljno života da bih je mogao
završiti.
Ne samo da molim da se ne sudi prestrogo ovoj knjizi, nego bih hteo
i da uputim poziv: čim dođe povoljan čas, okupite se, vi prijatelji koji

423
ostaste u životu i koji poznajete Arhipelag, i napišite joj komentar: ispravite
što treba, dopunite gde treba (samo, ne ponovite slične stvari, ne načinite
knjigu glomaznom). Tada će knjiga i biti završena. Bog vam bio od pomoći!
Ja se prosto čudim da sam je, i takvu kakva je, dovršio zdrav i čitav,
više puta sam pomislio: neće mi dozvoliti.
Završavam je, evo, ove značajne, dvostruko jubilarne godine (i jubi­
leji stoje u vezi jedan s drugim): pedesetogodišnjice revolucije koja je
stvorila A rhipelag i stogodišnjice pronalaska bodljikave žice (1867).
Preko drugog jubileja ćemo, ne boj se, ćutke p re ć i...

27. 4. 5 8 -2 2 . 2. 67.
Rjazanj, Sklonište
 JOŠ N EŠTO , POSLE N EK O G V R EM EN A

Ja sam onda žurio, očekujući da ću od eksplozije mog pisma Savezu

pisaca ako ne poginuti a ono u najmanju ruku izgubiti slobodu pisanja
i pristup svojim rukopisima. No, s Pismom se tako okrenulo da ne samo da
nisam bio uhapšen nego sam se još i kao na granitu utvrdio. Tada sam
shvatio da mogu i da sam obavezan da doradim i popravim knjigu.
Sada ju je pročitao izvestan broj mojih prijatelja. Oni su mi pomogli da
uočim neke njene važnije nedostatke. Da je dam širem krugu na proveru
nisam se usudio, a ako bi mi se ta mogućnost nekada i pružila, za mene bi to
bilo prekasno.
Z a ovu godinu ja sam učinio što sam mogao, doveo sam je do kraja.
Molim da mi se oprosti za nepotpunost: dopunam a u ovoj temi kraja nikad,
svako ko je imao i najmanji dodir s ovim svetom, ili je razmišljao о njemu,
uvek bi imao što da doda, pa možda i poneki dragulj. No, postoji i pravilo
0 proporciji. Obim ove knjige je na granici podnošljivog: ubacite m akar
1 šačicu tih zrnaca - i cela građevina će se srušiti.
I molim da mi se oprosti ako nisam srećno pogodio izraz, ako sam se
tu i tam o ponovio, i za nesavršenost kompozicije. Zato što mirnu godinu,
i pored svega, nisam imao, a poslednjih meseci opet mi je gorelo pod
nogam a - i zemlja, i radni sto. Staviše, ni za ovu poslednju redakciju
nijednom nisam video celu knjigu zajedno, nisam je imao na istom stolu.
Vreme da se potpun spisak onih bez kojih ova knjiga ne bi bila
napisana, ni prerađena, ni sačuvana, stavi na papir još nije došlo. Oni to
i sami znaju. Ja im se klanjam.

Maj 1968.
Roždestvo na Istji

425
 I JOŠ N EŠTO, POSLE D ESET G O D IN A

Sada, u izgnanstvu, ipak m ije upriličena mogućnost da mirno doradim

knjigu, iako pošto ju je svet pročitao. Još dvadesetak novih svedoka, bivših
zekova, ispravili su me i dopunili.
Ovde, na Z apadu, imao sam mogućnosti neuporedivo bolje od ranijih
da koristim literaturu, da dođem do novih ilustracija. M eđutim, knjiga ne
može da primi još i taj materijal. Stvorena u m raku SSSR-a, porivom
i varnicom zekovskih uspom ena, ona mora ostati takva kakva je rođena.

1979.
V erm ont

426
 , [AUTOROVA NAPOMENA О ARHIPELAGU
(na kraju 7. tom a Sabranih dela)]

Monografiju о »arhipelagu« Gulagu (pod tim nazivom) autor je zamislio

i počeo da piše u proleće 1958. godine. Mislio je da će knjiga biti manjeg obima no
što je ispala, ali već tada je bilo usvojeno načelo uzastopnih glava о zatvorskom
sistemu, istrazi, sudovima, etapiranju zatvorenika, logorima ITL, robijaškim logo­
rima, progonstvu i о duševnim preobražajima zatvorenika tokom godina tamnova­
nja. Neke glave su bile još tada napisane; ipak, rad se prekinuo, zato što je
materijal - događaji, slučajevi, ličnosti - samo iz ličnog iskustva i iskustva prijatelja
bio očigledno nedovoljan.
Od kraja 1962, posle objavljivanja Ivana Denisoviča, autor je bio zatrpan
pismima zekova - bivših, s predlozima da se nađu s njim i ispričaju mu, i sadašnjih.
Tokom 1963. godine i 1964, i preko tih pisama, i preko razgovora bio je skupljen
ogromni materijal od 227 svedoka. Njihova kazivanja autor je raspoređivao po
svom ranijem, sada proširenom i razgranatom planu. U jesen 1964. bio je načinjen
konačni plan knjige —u sedam delova, i svi novi dopunski materijali ulazili su u tu
konstrukciju. U zimu 1964/65. u Solotči (u blizini Rjazanja) bili su napisani Peti
i Prvi deo. Rad se nastavio u Rjazanju i Roždestvu na Istji u leto 1965, i bio
prekinut u septembru, kada je KGB zaplenio deo autorovog arhiva. Građu
Arhipelaga prijatelji-zekovi odmah su prebacili na sigurno mesto (»Ukrivišče«*,
koje ni sada ne može biti imenovano), gde je potom, dve zime tajno odlazio autor i,
odvojen od rodbine i poznanika, bez ikakve pismene veze, jedino uz pomoć zekova
iz blizine, dovršavao knjigu. (Ostalih meseci, živeći javno, mogao je jedino čitati
knjige što bi nabavio - о sudskim procesima, о logorskom »prevaspitanju«, ili se
baviti nečim drugim.)
Na taj način, u martu 1967. godine autor je završio prvih šest delova
Arhipelaga u drugoj redakciji, sam prekucao i primerke rasturio na razne strane
radi sigurnosti. U zimu 1967-68, dorađivanje se nastavilo na osnovu građe iz
literature. U maju 1968, u Roždestvu na Istji, uz pomoć prijatelja otkucana je
konačna redakcija sva tri toma - i tih istih dana mikrofilm poslat preko granice.
Otada pa sve do objavljivanja 1973-74. godine, unesene su samo neznatne izmene.
U avgustu 1973, u tragičnim okolnostima, Državna bezbednost je uhvatila
jedan primerak iz starije, nedovršene varijante Arhipelaga i time izazvala hitno
objavljivanje knjige (YMCA-PRESS, Pariz, decembar 1973), a uskoro će i autor
biti izgnan iz SSSR-a. »
U inostranstvu je reka pisama i ličnih svedočanstava nastavila da teče, i to je,
skupa s nekom literaturom sa Zapada, navelo autora da izvrši mestimične dopune
i ispravke. Konačna redakcija knjige se i predlaže čitaocima u sadašnjim sabranim
delima.

* P reved en o kao Sklonište (vidi P o g o vo r).

427
 SAD RŽA J GLAVA

D eo peti-ROBIJA

G lava 1 - N A P R O PA ST O S U Đ E N I

Kako zvuče reči »robija« i »robijaši« - Staljinov dekret о uvođenju robije i vešala.
- P obede na frontu dogone dopune. - Robijaški logorski punkt na oknu br. 17 Vorkute.
- R ežim nad režimima. - Poređenje sa sahalinskom robijom u vrem e Cehova. - Drugi slični
logorski punktovi. - Č itaoci se srde na autora. - Tri kom som olke-pilotke. -Z ene-ljubavnice
okupatorskih vojnika. - Od saradnika okupatora samo sitna riba je zatvarana. - Školski
nastavnici na okupiranoj teritoriji. - Kako su vlasti prevrnule kartu s patriotizm om u sovjet-
sko-nem ačkom ratu. - Otkuda toliki izdajnici. - Određuje li biće svest. - К о je to dopustio
greške? - I šta se smatra greškom . - Z ašto se toliko ljudi radovalo dolasku Nemaca.
- Otvaranje zajedničkih grobnica u Vinici. - B oli li onoga koga mi gazim o. - G de vam je
učenje? - K om e je nedostajalo vazduha. - Bračni par Bronevicki. - Kako se to doim alo
om ladine. - N i 30-tih godina nisu baš svi bili ushićeni. - U sovjetskoj laži u novinama
i knjigama nije se m oglo razlučiti šta je istina a šta laž. - Bronevicki kao burgmester, i šta je
m orao da vidi. - Predratnom selu je sve bilo jasno. - Šta se očekivalo od rata, i kako su
očekivanja izneverena. - Ishod stanovništva s razbijenim neprijateljem. - Vlasovci - iz očaja.
- V lasovci po porivu srca. - Šta su ovi ljudi znali 1941. - Ponoviti m etode samog
boljševizm a. - Paraliza i raspad kom unističke vlasti 1941. - Obruč za obručom oko
sovjetskih jedinica. - Major K ononov i njegov puk. - »Pretvoriti rat u građanski«. - Narodni
pokret u L okotu Brjanskom , njegov program. - N a D onu. - Lenjingradski studenti. - Od
dolaska strane armije čekalo se sam o svrgavanje režima. - A Zapad je slobodu samo za sebe
h teo, za našu nije mario. - N aša stremljenja za oslobođenjem i nemačka kolonijalna tupost.
- Istinski pokret običnog naroda. - D om ovinu su izdali - komunistički vrhovi. - S Nem cim a
je sarađivao pre svih Lenjin.
U blažavanje robijaškog režima 1 9 4 6 -4 7 . zbog privrednih potreba. - Stvaranje speci­
jalnih logora od 1948. - Pregled specijalnih logora. - Kako su birani kandidati za njih.
- Treba li Sovjetim a definicija robije?

Glava 2 - D A Š A K R E V O L U C IJE

Kad izgubiš volju za dobrobiti. - Kako su kazne od 25 godina preobrazile zatvorski

vazduh. - Početak korejskog rata. - Vatrena prepirka sa stražom. - Blagoslov seljanke.
- D evojka koja se ne plaši. - Pavel Baranjuk, i kako je tukao lopove. - Sudar s »kučkama«.
- »Mi sm o opet revolucionari!« O v a k o se može živeti u zatvoru. - V olođa Geršuni.

429
- Ćelija-konjušnica. - Pribaltički narodi. - O dnosi s Ukrajinom posle 1917. - K om e se živi,
neka živi! - V eličina nacije je u veličini postupaka. - Kakvi se detalji m ogu pretpostaviti.
Mi čitam o novine. - Žudim o za olujom . - Šta im je ostalo da žele osim rata? Duh
specijalnih logora 1950. godine. - Istorija Petra P-va. - Slobode Kujbiševskog etapnog
zatvora. - »D oći će vama Truman!« - Om ska kazniona. - »K’o crna izdaja, k’o duša
tir a n a ...« - Ivan A leksejevič Spaski. - Pavlodarski zatvor. - B ezim ena pavlodarska
devojka. - Stepom na kam ionu. - Što odrasli iz zbilje - deca iz šale. - Kuda nas to voze?
- N oćna fatam organa od prašine. - D ošli sm o. - Brojevi.

Glava 3 - L A N C I, L A N C I. . .

A tu - pokornost. - Lisice kao sredstvo mučenja. - Kako režim učiniti težim . - Kako
su prišivani brojevi. - Šta se nameravalo s njima. - Pism ena objašnjenja. - Teror brojevima
nije urodio plodom . - N ada u punu tajnost. - Robijaši u specijalnim logorim a. - Suvo
bušenje bakarne rude. - Spasko odeljenje Steplaga. - Kada invalidi rade bolje od zdravih.
- K am enolom žena-invalida. - Kada se čovek hrani gore od životinje. - Smrtnost. - Za
logorsku vlast sve se svršilo odlično. - V eza sa slobodom na umoru. - Pisma zatvorenika
u peći spaske cenzure. - Ništa nem ati. - Sistem pretresa. - Brojevi sam o kao tehnička
nezgoda. - Ž en e koje su pam tile A pokalipsu. - Straža kažnjava po brojevima. - Straža je
uvek u pravu. - Jutro svetoga Jovana Krstitelja pod vatrom iz automata. - Z ašto su
specijalni logori počinjali ovako ropski. - Logor u Ekibastuzu godinu dana posle. - Stroge
ćelije i izvođenje Geršunija. - Izvođenje Tverdohleba. - Gradimo logorski zatvor. - B ekstvo
za bekstvom .

G lava 4 - Z A Š T O SM O TRPELI?

Z akonitost? - A da li je car m ogao tako pričepiti? - Kadetsko-socijalističko tumačenje

ruske istorije. - V ojnici-dekabristi. - O dgovor Puškina. - D elo V ere Zasulič. - Politički
zatvori su pusti. - N ije pritisak, već izazivanje. - Kako je zlostavljan Miljukov. - Progonstvo
G im era. - U bistvo M aksim ovskoga. - Suđenje Lopuhinu. N epotpunost Krivičnog zakonika.
- B lagost zatvorskog režima. - Kako je gonjen Uljanov-Lenjin. - D a li se stvarno surovo
postupalo sa eserim a. - Studentski štrajk 1901. - Burcev о petrogradskim i evropskim
zatvorim a. - L eonid A ndrejev u zatvoru. - Krasin, R adek, Sem aško, Parvus. - Književna
enciklopedija, na slovu K. - Kako je gonjen Krilenko. - Gubernator-revolucionar. - Štampa
u godinam a reakcije. - N im alo opasna neustrašivost fotografa s Jalte. - Prognani Goc
rukovodi podrivačkim listom . - A kako je prognan Šljapnikov. - O tac i sin Zurabovi.
- R odbina Tuhačevskoga u SSSR. - R odbina Trockoga i Lenjina u Rusiji. - Lav Tolstoj
i politička sloboda. - Kada se о pogubljenjim a otvoreno izveštava u glasilima. - Osam
m eseci Stolipinove »ratne pravde« i čim e je ona bila izazvana. - R evolucionari nisu imali
vrem ena da čekaju. - V rem e Stolipina i vrem e Staljina. - Stepeni sažimanja materije.
- »Izbaciti dobrodušnost!«. - Šta radi javno mnenje. — Kod nas se obrazovani sloj »ničega
nije dosećao«. — Protesti zatvorenika i javno m nenje slobode. - Pocepana košulja Đeržin-
skoga. - Č uveni događaj na robiji u Kari. - A k o ga uporedim o s nama. - A li, - i koliko su se
popeli tamničari. - P om oć beguncim a u carsko vreme ništa nije koštala. - Zatvor u Njižnjem
N ovgorodu prema G orkom e. - Svedočanstvo Ratajeva о progonstvu i zatvoru. - Slabost
tajnog praćenja u prestonicam a, nikakvo praćenje u provinciji. - Kako su se spremali za
atentate Sazonov i Kaljajev. - Iz carskog progonstva nije bežao sam o ko je bio lenj.
- B ekstvo i povratak U lanovskoga. - B ekstvo Parvusa. - N aše pobune i nepriprem ljenost
društva. - Mi upravo nism o trpeli.

430
G lava 5 - P O E Z IJA PO D PLO ČO M , IST IN A PO D K A M E N O M

K rem eno dno daje uporište. - Pišem poem u. - Načini da se pamti. - Brojanice. - Tri
nezgode s tekstovim a. - Zam otuljak od papira na vetru. - Sačinjavanje drame kao bekstvo.
- Susret sa Šalam ovljevim stihovim a 1956. - Koliko nas je bilo takvih na Arhipelagu.
- A natolij Silin, duhovni pesnik. - Baptisti.
Prepoznavanje plam enova. - A vganistanski zarobljenik. - T olstojevče, čuvaj se kod
nas! - Juri V engerski. - Jogist M asam ed. - R apoport trči za svitkom. - N jegov traktat
о ljubavi. - Strašna je ne smrt, već pripravljanje za nju. - Pesnici. - Šta nije opasno da se čita
u specijalnim logorim a. - Poznanstva oko D aljevog rečnika. - Kazivanja Vasilija V lasova.
- Janoš R ožaš. Kako je on zavoleo Rusiju. - N jegova pisma iz Mađarske. - Koliko je ljudi
zadavio Levijatan?
A rhiđakon Vladim ir Rutčuk. - G eorgije T eno u KVČ. - Petar Kiškin i njegove šale.
- Šansona Ž enje N ikišina.

Glava 6 - R O Đ E N I B E G U N A C

К о je rođeni begunac. - Kazne za begunce i zbog begunaca. - Jedan dan u tajgi - vek
slob ode.
Ž ivot Georgija T ena. - H apšenje i prve nade. - Plan bekstva iz zatvora L efortovo.
- V isoka kazna oslobađa volju begunca. - Posmatranja i raspitivanja u zatvoru. - N euspela
pobuna u Butirkama. - M ogućnosti na železničkim stanicama, na etapam a. - Raspitivanja
kod bivših begunaca. - Teorija bekstva. - B ekstvo slučajno i bekstvo isplanirano. - B ekstvo
Ivana V orobjova. - T en o priprema veliko bekstvo. - Spreman si za bekstvo ako si spreman
za smrt. - Poslednji časovi uoči bekstva.

Glava 7 - B E L O M A Č E

Kazivanje G eorgija T ena о njegovom i Kolje Ždanoka bekstvu.

Glava 8 - B E K ST V A Z A M O R A L IST E , B E K ST V A Z A IN Ž EN JE R E

Iz specijalnih logora bekstva biti ne sm e. - A li, najslavnija bekstva su upravo odatle.

- B ekstvo Grigorija K udle. - R aspoloženje prognanih. - B ekstvo Stepana** i njegov
nesrećni završetak. - Kako je zaklan Prokopenko. — Srećna nepripremana bekstva.
D upli zid vagona. - D rugo bekstvo B atanova. - Potkopavanje režimke u Ekibastuzu.
- Brza uš. - Kraj. - D ajte takve primere bekstava kod revolucionara!

Glava 9 - SIN CI S A U T O M A T IM A

Stražari-dečaci. - Nas s njima veže smrt. - U njihovom neznanju je snaga poretka.

- Kako ih politički kom esari vaspitavaju na mržnju. - N ekažnjena odstreljivanja zekova.
- M otivisanost vojnika. Pucanje u kolonu zekova eksplozivnim zrnima. - Zakletva. - O slo­
niti se na savest drugoga? - V ladilen Zadorni brani dečake. - N jegov lični život. - Poredak!

Glava 10 - K A D A U Z O N I G O R I PO D N O G A M A

Kako su sakriveni naši ustanci. - Retjuninov ustanak u OŠ-Kurji. - Ustanak na 5 0 1 .

gradilištu. - U stanak u Njižnjem Aturjahu. - Promašaj Staljina sa specijalnim logorima.

431
- Sam osvest političkih. - Kako učiniti da oni od nas beže? - Prva ubistva cinkaroša. - Na
ovoj se kariki kida lanac. - »N eka umre ко im a nečistu savest!« - Seča glava. - Neobrijani
major. - N em a više odazivanja na operov poziv. - V last je oslepela i ogluvela. - Udruživanje
zekova po nacionalnoj pripadnosti. - Oskudica u brigadirima. - Cinkaroši beže u bur.
- Zem lja zone se zapalila! - Vlast krije suštinu pokreta, podvodi ga pod »rat protiv kučki«.
- Šta je to rat protiv kučaka. - Kako se to isfalsifikovalo u sovjetskoj štampi. - D ekret iz
1 9 6 1 .0 streljanju za ubistvo u logoru. - C eo logor - na disciplinski režim . - Samoograđivanje
u zonam a. — Priredba vlasti, priprema za oslobođenje. — Mi se više ne damo ni uhapsiti!
- Osvrnuli sm o se i videli ко sm o.

G lava 11 - K ID A M O L A N C E , SV E PIPA JU Ć I U M R A K U

N ovi odnosi s vlašću - s dve strane šanca. - A li, šta mi hoćem o? - I kojim putem?
- M ešanje ekibastuskih zona. —Cinkaroši m uče naše. —Napad na bur. —Ugušivanje vatrom
i prem laćivanjem . - N ezainteresovanost robijaša za sopstvenu sudbinu. - Kako sm o počeli
štrajk i štrajk glađu. - Tri dana Ekibastuza. - Ponosni Juri V engerski. - Mi sm o pobedili?
- V ećanje s brigadirima. — Obračun. —Ja u bolnici. — Oproštaj s Baranjukom.
Još jedna godina u Ekibastuzu. - Povratak zagušljive atm osfere. - Trka za ekonom ­
skom računicom . - A za to vrem e naši su kažnjavani. - Etapiranje cinkaroša-svedoka. - N e,
vazduh je ipak drugi! - Specijalni logori se šire za nove zekove.
N aši m om ci u Kengiru. - Kako su se oni oslobađali od lisica. - Buđenje Kengiraca.
- Prvo klanje cinkaroša. - Otpor vlasti. - Sve se utišalo.
Kriza specijalnih logora pri kraju Staljinovog života. - Staljinova smrt pokrenula je tlo
dalje. - V orošilovljeva amnestija. - N esam ouverenost em vedeovaca posle pada Berije.
- Štrajk u Rečlagu u leto 1953. - Obračun na oknu br. 29. - Bundžije se moraju opet
razvoziti. - A rhipelag postaje tesan.

G lava 12 - Č E T R D E S E T D A N A K E N G IR A

Pad Berije zbunio je robijaše, zbunio em vedeovce. - Kako da se bez nas ne m ože?
- Provokaciona ubistva. - Kengir. Smrt 16 ljudi od eksplozivnih zrna. - U bistvo jevanđeli-
sta. - Štrajk muških punktova. - Rasturanje i ovoga puta. - Ponovno sortiranje za
ubacivanje kriminalaca.
N ovi m eđusobni odnosi Pedeset O sm og i kriminalaca. - Zaključen je savez. - N ovo
ponašanje kriminalaca: uljudnost prema Pedeset O sm om , ismejavanje nad vlastima. - D o
pobune u Kengiru mora doći. - Kriminalci počinju. - Napad na ekonom sko dvorište i prva
barikada. - Logorski punktovi su se spojili! - Prvi zahtevi. Osmišljavanje pobune. - Visoka
komisija je na sve saglasna. - Izlazak na rad i zaziđivanje zidova na prevaru. - Napad
nenaoružanih ljudi pod m itraljeskom vatrom. - Zona je osvojena, zatvori su otvoreni.
- B ek stvo osam hiljada u slobodu.
Z ašto nije nastavljeno s paljbom. - Pobuna bira parole. - Komisija i njeni odseci.
- O dnos s tajnim centrom . - O dbram beno učvršćivanje zone. - Tajne tehničkog odseka.
- Piketi i koplja. - Puritanski vazduh pobune. - Neprepoznatljivi lopovi. - Snabdevanje.
- G enerali u zoni. Pregovori. - U loga Kapitona Kuznecova. - M aloletnici se odriču slobode.
- Služba bezbednosti, G leb Slučenkov. - D obronam erni protiv pobune. - Zatvor za
ekskurzije. - Ekskurzija na Rudnik. - Ovdašnji nemiri о kojima se ne zna. - A gitacioni rat
preko radio-talasa. - Vazdušni baloni, zmajevi. - Događaji о kojima su tih dana pisale
novine. - Saosećanje Č ečena. - Breše u zidovim a za prebeglice. - N ajedeni rukovodioci
snimaju odbranu nesrećnika. - A prebeglica svejedno nem a. - A tm osfera preobražavanja.
- N ade zekova. - M ladenci. - V ernici. - Bodrenja na mitinzima. - Nestvarno vrem e što
zamara. - Prevara 24. juna. - Ugušivanje u osvit zore 2 5 . juna. R akete, avioni, tenkovi,

432
autom atičari. - »Sud za ratne zločine« i Pravda. - Gubici Kengira u poređenju s 9. majem
1905. i streljanjima na rudnicima na Leni. - Obračun s preživelim a. - I poteče život po
starom. - Spom enik D olgorukom e.

D eo š e s t i - PRO G O NSTVO

G lava 1 - P R O G O N S T V O PR V IH G O D IN A S L O B O D E

Istorija ruskog progonstva od cara A lekseja Mihajloviča. - N jegovo opadanje krajem

X IX veka. - Stalne olakšice za političke u sibirskom progonstvu. - O veštalost progonstva na
početku X X veka. - Blagost progonstva za viđene i ne-viđene. - Moralni teret od progon­
stva, čak i od lakog.
Proterivanje u vezi s gušenjem narodnih ustanaka u rano sovjetsko vrem e. - Stalnost
političkog progonstva od 1922. - Zam isao sovjetske vlasti: progonstvo u krugovima.
- M aterijalno obezbeđenje prognanih u carskom progonstvu. - O bezbeđenost kriminalaca
u Sahalinu. - Isplaćivanje »politima« i njeno obezvređenje. - N ezaštićenost i nem oć
sovjetskih prognanika. - Odumiranje bivših partija. - Cionisti u 20-tim godinam a. - Socijali­
sti u progonstvu, njihova slabost. - Otuđivanje prognanika jednih od drugih i od m esnog
stanovništva. - Kako su socijalisti zabranili sebi da beže. - »Osim«. - A »veliki pasijans« je
neum oljiv. - Progonstvo - tor za o b eležene za hapšenje.

Glava 2 - K U G A M ORI SE LJA K E

N ezapaženi milioni. - Kako je nastao ovaj plan? - Udarac po seljaštvu 1918.

- Početak istrage. - O dluke iz januara-februara 1930. - Nadimci »kulak« i »blizak kulacima«
pođoše u slavnu šetnju po zemlji. - »Aktivisti«. Z lo se ne m ože češljom iščešljati. - Iseljava­
nje kom pletnih sela. - Kulak-mališan Šura Dmitrijev. - M oća-Edison. - Mlinar Laktjunkin.
- Kovač Trifon Tvardovski. - N e sm e biti kuće od cigle. - Uterivanje u kolhoze. - Veliki
Prelom kičm e.
Slike raskulačivanja i razaranja. - Kužni vazduh traje godinama nad selom . - Timofej
O včinikov, veterinar i kobasičar. - Kobasica u službi V K P(b). - K olone zaprega zimi
s dojenčadim a. - N eka mužičko sem e pogine! - Slike etapa. - Etapa je došla na m esto.
- A rhangelske crkve - etapni zatvori raskulačenih. - N e pomagati ljudima što umiru na ulici!
- Progonstvo nigde. - Izbor m esta u kojima se ne m ože živeti. - Naselja pretvorena u logore.
- Izumrla naselja. - Tragedija na reci Vasjuganu.
Život u specijalnim naseljima. - Prebacivanje naseljenika u logore, razbijanje poro­
dica. - Odluka о vraćanju prava raskulačenima. - Predloži da idu na front. - O dgovor
N ikolaja H-va. - Sela zaboravljena od vlasti koja su se održala. - Ponovno raskulačivanje.
- Jarujevski staroverci na Potkamenoj Tunguski. - I drugi staroverci, ubijanja u vodama
Jeniseja. - Zakrepoštenje dece iz prognanih brakova. - Ljudi dati u večito vlasništvo
rudnika. - Oni što su preživeli dvadeset godina Kuge - i oni su sovjetski ljudi. - Na Staljina
se niko ne ljuti! - On je pobedio i kao državnik!

G lava 3 - O S T R V A P R O G O N S T V A SE SV E G U ŠĆ E N A S E L JA V A JU

Razvitak sovjetskog progonstva od 20-tih do 40-tih godina. - Progonstvo-sm etlište,

»oslobođenje« u progonstvo. - Administrativno razlikovanje progonstva od »iseljavanja«.
- P obočne struje od svih bujica. - Obračun s porodicom Kožurina. - Progonstvo bogalja
otadžbinskog rata. - Karaganda, 1955. - Jenisejsk, 1948. i 1952. -T a se je v o , 1949. —U čemu

28 Arhipelag Gulag, 3 433

se sastoji »oslobođenje« iz logora. - »Ja sam sada za vas drug.« — Instrukcija za novoprog-
nane. — Varijante sa ženidbom u raznim mestim a. - »Opšti radovi« u progonstvu. — »U
logoru im aš bar hleb!« - Poniženje i bespravlje prognanika. - Kad prognani pokušava da živi
poštenije od vlasti. - A li, najteže progonstvo je u - kolhoz. - D a li je bolje u sovhozu? - Na
dalekom pašnjaku, »turgajski rob«. - Ni u progonstvu nisi slobodan od prebacivanja. - Vlast
oficira kom andanture. - Rast kazne za bekstvo. - Odvajanje iz nesporazum a takođe je
bekstvo. - »B ekstvo« А . I. B ogoslovskoga. - O perčekističko odeljenje u progonstvu. —Kari­
jera Petra V iksnea. - D rugo tegljenje prognanih. - Razjedinjenost i ćutanje. - G de su one
vesele grupe iz vrem ena U lja n o v a ? . . .

Glava 4 - N A R O D I U P R O G O N S T V U

Kolonijalna pokoravanja nisu znala za progonstvo naroda. - Staljinovo iskustvo je

prvo. —Prvi »specijalni iseljenici«, iz mužičke kuge. - Progonstvo Korejaca s D alek og istoka
1937. - Progonstvo Finaca i E stonaca u Kareliju, 1940. - Progonstvo Povolških Nem aca
1941. - Progonstvo raznih nacija u vrem e rata. - Tehnika proterivanja naroda. - Trijumf
jednoobraznosti. - Sam o male pukotine u njemu. - Kuda su proterivane nacije. - Proređiva-
nje pribaltičkih naroda. - Z ašto se počinjalo od oficira. - Principi odabira iz nacije.
- Proterivanje Pribaltijaca i Zapadnih Ukrajinaca 1 9 4 8 -1 9 5 1 . - Šta je još Staljin imao
u planu. - O dluke vlada baltičkih republika i kategorije prognanih. - Kako se poboljšala
tehnika proterivanja. - E stonci u etapi. - N ade u rat tih godina. - Toplina dočeka u Sibiru.
- K om som olski aktiv. - Kako je kupljeno 10 vagona prognanih u Čulimu. - U rudnicima
H akasije. Ispirači zlatonosnog peska. - Poređenje s fabričkim kreposno vezanim radnicima.
- Specijalni iseljenici u kolhozu: kolhoz i logor istovrem eno. - P ribaltijcim a- kramp, lopata!
- Slike iz života. — »Građanska prava« kao još jedan teg više. - Pa, to je ponavljanje!. . .
N em ci, Korejci, Grci u kazahstanskom progonstvu. - N epokorni Č ečeni. - Slučaj
s porodicom H udajevih. - Značaj krvne osvete.

G lava 5 - PO SLE L O G O R A

Zatvorsko maštanje о progonstvu. - M aštao sam i ja. - Pedesete godine. Preimućstva

prognanih nad tob ože oslobođenim a. - Z atvoreničke praznoverice prilikom oslobađanja.
- Idem o na jug! - Još jedno oslobođenje. - Vladimir A leksandrovič Vasiljev. - N ovi trag
Erika A ndersena. - Pretpostavka u vezi s njim. - Trenutak koji odlučuje о mestu progon­
stva. - Viša pamet: ne mudrovati. - V ečito progonstvo nije u skladu čak ni sa sovjetskim
zakonim a. - A li, da li je večan M GB? - Ruganje s m estom i poslom Vasiljeva. - Naša
poslednja etapa. - Prognane prihvata M G B . - Zaposliću se kao nastavnik! - Prijem
u rejonskom odeljenju narodnog obrazovanja. - M esečinasta noć u dvorištu M G B . Početak
života! - I smrt Tiranina.

G lava 6 - B L A G O D E T I P R O G N A N IČ K O G Ž IV O T A

Pišem nesm etano dramu. - A gonija prom ene cena u rejonskoj potrošačkoj zadruzi.
- Moja pobuna. - Kako sam primljen za nastavnika. - O sobenost učenja za decu progna­
nika. - Za kazašku decu. - Podjarmljeni položaj nastavnika. - Borba M itrovića s administra­
cijom . - Prognanici učestvuju u komediji izbora. - Životopis Grigorija M-za. - Kako о tom e
suditi. - G de je granica oproštaja?
O lakšice za neka južna progonstva. - Kazahstansko progonstvo je bolje od ukrajin­
skog kolhoza. —»V orošilovljeva« amnestija od 27. marta 1953. - Kako se ona manifestovala

434
u K ok-Tereku. - U blažavanje progonstva posle pada Berije. - B io sam srećan. - Izbistrena
tačka gledišta. - »A denauerova« amnestija od 9. septem bra 1955. - N e želim u prestonice!
- X X kongres i kraj progonstva. - O pet u Lubjanki. Stvar ide ka rehabilitaciji.

Glava 7 - Z E K O V I N A S L O B O D I

»O slobođenje« pod nebom Gulaga. - Lišeni progonstva. - Kako je Natalija Stoljarova

m olila da prenoći u logoru. - Svuda na nož dočekani. - Kada su te prijatelji premazali na
grupnim fotografijam a. - Kada ti je milije da što pre umreš. - Pametni zekovi ostaju u blizini
logora. - Kako oni žive. - Sto si duže izdržavao kaznu, to manje imaš šansu da dobiješ
penziju. —»D rugi dan Ivana D enisoviča«. - U jednu stranu - sam o čelo da nabereš, u drugu
- sto volova da upregneš. - Cena rehabilitacije. - P otvrd a. . . - I kako će buduća pokolenja
saznati?
N eki na slobodi brzo popuste. - A neki se prenu. - O slobođenje kao oblik smrti.
- B ek stvo u usam ljenost. - N išta nem ati, tavoriti od jedne žice do druge. - T eško je sa
srećnim a. - Oni što, naprotiv, nadoknađuju propušteno. - Ponositi se prošlošću, ili
zaboraviti. - Kako se zdravom isleći uključuju u sovjetski život. - Zaboraviti, ne znači li to
odveć duboko ropstvo? - D obrovanje kao opravdanje za zaborav. - Zaboraviti kao što
lopov napusti svoje podzem lje. - Stabilnost ličnosti? - A li, kako se to z a b o r a v l j a ?
- D ržim predavanje u ženskoj koloniji. - Logorska glad se vaspostavlja za jedan dan. - Vuče
te da posetiš m esta gde si izdržavao kaznu. - A li mi znamo da se sećam o i dobroga. - U vek
bodri zek ovi, m oćno plem e. - N ovi aršin za ljude i stvari.
O dvikavanje, pucanje bračne zajednice za 10, za 20 godina. - Kada srećeš na slobodi
svoje islednike, svoje logorske gospodare, svoje izdajnike. - T eško je tražiti pravdu protiv
lažnih svedoka i hulja. - Tresla se gora, rodio se miš. - Privilegije za klevetnike po
sovjetskom krivičnom zakoniku. - D elo A n e Čebotar-Tkač. - G de je još bilo toliko
nekažnjenog zločinstva?

D eo s e d m i - S T A L J IN A V IŠ E N E M A

G lava 1 - K A K O S A D A SV E TO Z A B O R A V IT I

Mi sm o čekali pravdu pošto um rem o. - Otvaranje, malo i na kratko vreme. - Posle

Ivana Denisoviča. N eočekivana eksplozija štam pe. - Eksplozija pisama. - Pisma naših
neprijatelja. - Provalija nerazumevanja. Mi prestajem o da budem o jedan narod.
Kako je zaklanjana breša. »Slava Partiji!« —Načini falsifikata Arhipelaga. - N eka je
proklet m eđunarodni imperijalizam! - Tajni partijski sastanci pravoveraca. - A li, zar se sme
boriti protiv vlasti? - Kako da se zdravom isleći spase na račun drugih. - »Zašto se Šuhov nije
borio?« - Kom unisti ili obični Ivan? - Bajke kom unističke štam pe. - Bajke sovjetskih
pisaca. - K oliko su dobri logori danas. - Naređenje: zaćutati uopšte о logorima.
Hruščov i Tvardovski su verovali da je Ivan Denisovič о prošlosti. - A li, poverovao
sam i ja! - N ikakva mera zla nam nije dovoljna. - Pisma sadašnjih zekova. - I opet su se
pokazale konture A rhipelaga. - Sve linije sile našeg društva idu prema tiraniji. - Kako su
zekovi čitali knjigu »odobrenu od Partije«. - Isto i u svetu oko logora. - Istorijat skulpture
N edova.
N em a oproštaja fašističkim ubicama! - a mi nismo znali, nismo sh vatali. . . - I - nisu
bili krivi islednici, krivi su bili sami zatvorenici. - N a kratko vreme oni su se i uznemirili.
- K ako da gebeovci doguraju do penzije. - Čišćenje arhiva. - V i nas se i mrtvih bojite!
- »V rem e je da se vaspostavi pojam neprijatelja naroda.«
Glava 2 - U P R A V L JA Č I SE M E N JA JU , A R H IP E L A G O STA JE

Specijalni logori - m eđu najmilijom Staljinovom decom . - N jihovo slabljenje posle

Staljinove smrti i Berijinog pada. - E m vedeovci mole da ih logoraši ne zovu berijevcima.
- M ere »društvene sam oaktivnosti«, ali - prošla su ta vrem ena. - Držanje van zone.
- Kom isije za rasterećivanje. - A rhipelag i em vedeovci na ivici propasti.
Kako bi m oralo da izgleda istinsko oslobođenje zekova. - К о je od koga obavezan da
traži oproštaj? - O slobođenje po ceni priznanja da si kriv. Era slobode u tužilačkoj odori.
- G odine 1 9 5 5 -5 6 - sudbonosne za Arhipelag. - Tada ga je i trebalo raspustiti? - N a šta je
H ruščov protraćio svoju vlast. - Kontranapad praktičkih radnika. - Hruščov učvršćuje
logore, i to izm eđu X X i X X II kongresa.
N aša istorija je došla do kraja. - N ovi svedoci pohruščovske ep oh e. - Vladimirski
centralni zatvor za vrem e cara i za vrem e sovjetske vlasti. — O pet »kolonije« i G U IT K .
- Četiri režima. - Mačku о rep vaše dobro vladanje! - Cilj reform e 1961. godine: načiniti
ponovo od zatvorenika objekat manipulacije. —Pošiljka —da ti presedne od nje. - Z atvore­
nici sanjaju hleb. - Sam ovolja logorskih gospodara s pošiljkama, ponošcim a, novčanim
pošiljkam a, kantinom. —N orm a ishrane 60-tih godina. Glad. - V olšebnik R ežim . - Režim
specijalni, u prugama. - Kako je postalo lakše praktičkim radnicima. - »Društvena«
aktivnost (aktivnost »kučaka«) u logorim a. - Originalni Vanja A leksejev. - Politička
nastava, radio, škole. - D eo b a polova. - Posmatračke komisije i iskustvo Galine Filipove.
- Logorski »vaspitači« kako se sami vide i u odzivim a zatvorenika. - Verujte novinama.
O bilazim nadležne ustanove da se zauzm em za A rhipelag. — Kako sam sputan.
- R azgovor u komisiji V rhovnog sovjeta. - R azgovor s ministrom unutrašnjih poslova.
- U Institutu za proučavanje uzroka delinkvencije. - Otvoreni odgovori.

Glava 3 - Z A K O N D A N A S

Političkih nikada nije bilo, a tek danas ih nikako nem a. - N ovočerkaska pobuna, 1.
juna 1962. - Sam oubistvo oficira. - Pucanje u narod eksplozivnim zrnima. - Faze ugušiva-
nja. - M anevri Politbiroa. - Slede kazne. - N eredi u Aleksandrovu i u M uromu. - M asovne
nerede ne smatrati za političke. - »D ijalog« s Crkvom autogenom i traktorima. - Proces nad
baptistima u N ikitovki, 1964. - Baptističke statistike progonjenih. - D vadesetopetogodišnje
kazne nisu ukinute, uprkos zakonu. - Staljinova kumčad još uvek izdržavaju kaznu. - Kada
će zapadne leve partije sve sh v a titi...
Isti obračun, sam o članovim a za bitovike. - D e lo Sm elova. - D elo Potapova. - Klada
Z akona je nepogrešiva. N em a oslobađanja od krivice i nem a revizija. - Slika iz rjazanjskog
oblasnog suda. - M etoda »prikolice« na nevinog čoveka. - Smrt Ivana Briksina. — D ekret
о gotovanim a. - V iše se i ne obećava da će se delinkvencija iskoreniti. - N aš zakon ima
retroaktivno dejstvo. - Izveštaj sa suđenja pre sam oga suđenja (Tartu, 1961). - Lažni
svedoci uživaju. - Nekažnjivi sudije-ubice i tužioci-ubice. - Tumaranje Zakona. - Zakulisno
donošenje odluka о delim a. - Nepravda koja p eče. - Z a k o n a n e m a .

436
 Z N A Č E N J E N E K IH R E Č I I S K R A Ć E N IC A

bitovik, zatvorenik po kriminalnom delu, ali koji nije profesionalni lopov i ne pripada
lopovskom podzemlju
brnjica (намордник), 1) štit na zatvorskom prozoru koji zagrađuje pogled iznutra ili spolja;
2) lišenje građanskih prava posle izdržane kazne sa (obično) slanjem u progonstvo
bur (B U R , барак усиленного реж им а), baraka pooštrenog režima u logoru
CIK (Ц ентральны й исполнительный ком итет), centralni izvršni kom itet, izvršni organ
nekog sovjeta
crnostotinaši, pripadnici bandi zvanih »crne stotine« koje su za račun režima pre revolucije
vršile teror i pogrom e
ČS (член сем ьи), član porodice »narodnog neprijatelja«
D O P R (дом принудительных р абот), zatvor s prinudnim radom
F Z O (ф абрично-заводское обучени е), oblik škola učenika u privredi u teškoj industriji
osnovanih dekretom od 2. oktobra 1940, koji je om ogućavao da se u njih mobiliše
i do m ilion mladih radnika godišnje; reorganizovane 1960. god.
gazda, u našem lopovskom žargonu: vođa grupe kriminalaca
G P U (Государственное политическое управление), Državna politička uprava, služba
državne bezbednosti (1 9 2 2 -1 9 2 7 )
G ulag (Главное управление л агерей ), upravo sinonim za sistem zatvora i logora
G U L ag (Главное управление лагерей), G lavna uprava logora
ITK (исправительно-трудовая колония), popravno-radna kolonija
ITL (исправительно-трудовой лагерь), popravno-radni logor
kaer (каэр, od K R , od контр-револю ционер), kontrarevolucionar, vrlo široka kategorija
»neprijatelja naroda«
K P Z (камера предварительного заклю чения), ćelija (zatvor) za privođenje i prethodnu
istragu
K R T D (контр-революционная троцкисткая деятельность), kontrarevolucionarna troc-
kistička delatnost (slovni član)
kučka (сука), kriminalac koji je napustio »zakon« i prišao vlastima
K U K K S (К урс усоверш енствования кавалерийского командного состава), Škola za
usavršavanje konjičkog kom andnog kadra
kulak (кулак), bogati seljak, koga je po teoriji trebalo uništiti kao klasu
kum (кум ), operativni delegat
K V Č (культурно-воспитательная часть), kulturno-vaspitna služba u logoru
...la g , drugi deo složenice koji označava logor
linija, centralna staza i prostor duž zone
M G B (М инистерство государственной безопасности), Ministarstvo državne bezbednosti
(od 1947)
M O O P (М инистерство охраны государственного порядка), Ministarstvo za zaštitu
državnog poretka
M TS (мащинно-тракторная станция), mašinsko-traktorska stanica, servis mašina i traktora
za više kolhoza
M V D (М инистерство внутренних дел ), M inistarstvo unutrašnjih poslova (od 1946, zame-
nilo N K V D )
N E P (новая экономическая политика), nova ekonom ska politika, period liberalizovane
privrede (1 9 2 1 . do oko 1929) u kojem je došlo do razmaha privatnog preduzetni-
štva
N E V Z (Н овочеркаский электровозострительны й завод), Fabrika električnih lokom o­
tiva u N ovočerkasku
N K V D (Н ародны й комиссариат внутренних дел ), Narodni komesarijat unutrašnjih
poslova (1 9 3 4 -1 9 4 6 )
okati, izgovarati о nenaglašeno kao о , a ne kao (približno) a, kako to traži književni
standard (npr. ok n o, um esto akno)
O L Ž IR (особны й лагерь жен изменников родины ), specialni logor za žene izdajnika
dom ovine
O O R (о со б о опасный рецидивист), posebno opasni recidivist
op er, v. operativni delegat
operativni delegat (оперативны й уполномоченны й, оперуполномоченны й), oficir službe
državne bezbednosti zadužen da u nekoj ustanovi, preduzeću, društvenoj zajednici
bdi nad političkom situacijom i preduzima odgovarajuće mere
O R S (отдел рабочего снабж ения), služba za radničko snabdevanje
O SO (O SSO , od О со б о е совещ ание), Specijalna komisija, veće, neustavni organ sa
sudskim kom petencijam a, donosilo odluku u odsustvu optuženoga
P PČ (производно-плановая часть), proizvodno-planska služba u logoru
predzona (предзонник), pojas zem lje s unutrašnje strane ograde oko logorskog punkta pod
strogom prism otrom , često preoran da bi eventualni begunac ostavio trag
R K K A (Рабоче-К рестьянская Красная А рм ия), Radničko-seljačka crvena armija, zva-
nični naziv Crvene armije do 1946. godine
rur (рота усиленного реж им а), disciplinska četa
SD K (С оциал-демократическая партия), Socijaldemokratska partija
SK P(b) (В сесою зная коммунистическая партия больш евиков), Svesavezna komunistička
partija (boljševika)
Sm erš (od »смерть шпионам«, smrt špijunim a), kontraobaveštajna služba u vojsci
SN K , v. Sovnarkom
Sovnarkom (С овет народных комиссаров), Sovjet narodnih kom esara, vlada Sovjetske
Rusije, pa Sovjetskog Saveza (1 9 1 7 -1 9 4 6 )
SR (С оциалист-револю ционер), eser, pripadnik partije socijalista-revolucionara
šaraška, specijalni logor, lakšeg režima, u kojem su okupljeni naučnici s naučnoistraživačkim
programima
U R Č (учетно-распределительная часть) računovodstveno-planska služba u logorskom
punktu
vagonet, sistem drvenih ležajeva na sprat u zatvorima i logorima
V eček a (В сесою зная Ч К ), Svesavezna Č eka, centralni organ službe državne bezbednosti
(1 9 1 7 -1 9 2 2 )
V SO (Военизированная стрелковая охрана), M ilitarizovana logorska straža
zek (зэк , od з/к, зе-ка, od заклю ченны й), zatvorenik i logoraš sovjetskog vremena
zona, prostor unutar logorske ograde; u originalu ima značenje i logorske ograde
Ž E K (Ж Э К , жилищно-эксплоатационная контора), stam beno preduzeće

438
 IM E N A

A B A J Kunanbajev (1 8 5 4 -1 9 0 4 ). Narodni kazaški pesnik.

A L E K S A N D A R I Pavlovič (1 7 7 7 -1 8 2 5 ). Car, od 1801. godine.
A L E K S A N D A R II N ikolajevič (1 8 1 8 -1 8 8 1 ). Car, od 1855. godine; meta mnogih atenta­
tora, u poslednjem atentatu izgubio život.
A L E K S A N D A R III A leksandrovič (1 8 4 5 -1 8 9 4 ). Car, od 1881. godine.
A R A N J Janoš (1 8 1 7 -1 8 8 2 ). U z Petefija najveći mađarski pesnik X IX veka; u zeo učešća
u revolucionarnim događajima 1 8 4 8 -1 8 4 9 .
A Z E F , Jevno Fišeljevič (1 8 6 9 -1 9 1 8 ). Jedan od lidera esera, provokator, tajni saradnik
policije (od 1892); od 1903. praktično na čelu »bojne organizacije« partije,
rukovodio pripremama nekoliko atentata, izdao policiji kongres esera (1 9 0 1 ), pa
sastav »bojne organizacije« (1 9 0 5 ), razobličen 1 9 0 8 , uhapšen 1915. u Nemačkoj
kao ruski špijun; umro u Berlinu.
B A T U . M ongolski kan, unuk D žingis-kana, osvajač Rusije 1 2 3 7 -1 2 4 0 i osnivač Zlatne
H orde, koja je blizu 2 0 0 godina vladala Rusijom.
B A U M A N , Nikolaj E rnestovič (1 8 7 3 -1 9 0 5 ). Boljševik, ubijen u m oskovskom ustanku
1905.
B A Ž A N O V , Boris (1 9 0 0 -1 9 8 3 ). Sekretar najviših partijskih organa i Staljinov 20-tih
godina; emigrirao i u inostranstvu pisao protiv sovjetske vlasti; najvažnije svedo­
čanstvo: Uspomene bivšeg sekretara Staljina (prevedeno i na naš jezik).
B R E ŠK O -B R E ŠK O V S K I, Nikolaj N ikolajevič. Književnik u emigraciji, autor avanturistič­
kih romana.
B R O D S K I, Josif A leksandrovič (1 9 4 0 ). Sovjetski pesnik; uhapšen 1963. »za parazitizam«
i osuđen na 5 godina progonstva u udaljene krajeve s prisilnim radom; emigrirao,
od 1973. živi u S A D . D obitnik N ob elove nagrade 1987. godine.
B U R C E V , Vladim ir Ljvovič (1 8 6 2 -1 9 4 2 ). R evolucionar narodnjak, od početka X X veka
živeo u emigraciji; vratio se u Rusiju 1917, i opet emigrirao u toku građanskog
rata.
Č A N G Colin (1 8 7 3 -1 9 2 8 ). Kineski maršal, guverner Mandžurije od 1911, od 1922. otkazao
poslušnost centralnoj vlasti, vladao kao neograničeni diktator; 1926, u borbi protiv
K uom intanga, ušao u Peking.
Č IŽ E V SK I, A leksandar Leonidovič (1 8 9 3 -1 9 6 4 ). Sovjetski biofizičar, osnivač heliobiolo-
gije-
D A V ID O V , Dmitrij Pavlovič (1 8 1 1 -1 8 8 8 ). Pesnik i etnograf Sibira.
D E JČ , Lav Grigorjevič (1 8 5 5 -1 9 4 1 ). R evolucionar narodnjakfpa menjševik i vođa menjše-
vika; učestvovao u stvaranju »O slobođenja rada«; biograf Plehanova; posle ok to­
barske revolucije povukao se iz političkog života.
D O L G O R U K I, Jurij (ok o 1 0 9 0 -1 1 5 7 ). Ruski veliki knez, od 1155, sin Vladimira M ono-
m aha, smatra se za osnivačem M oskve (1 1 4 7 ).
D U T O V , A leksandar Iljič (1 8 6 4 -1 9 2 1 ). Vojni rukovodilac belih u građanskom ratu; bio na
čelu jedne kozačke pobune u oblasti Orenburga, zatim K olčakov oficir.
E L JSB E R G , Jakov Jefim ovič (1 9 0 1 -1 9 7 6 ). Sekretar Kamenjeva; književni kritičar i istori-
čar; posle X X kongresa optužen da je bacio u zatvor m noge književnike.
G L IN K A , Fjodor N ikolajevič. Publicist i pesnik, vrlo blizak dekabristima, autor više
pesam a koje su postale narodne.
G O L JC -M ILE R , Ivan Ivanovič (1 8 4 2 -1 8 7 1 ). Revolucionarni pesnik.
G U Č K O V , A leksandar Ivanovič (1 8 6 2 -1 9 3 6 ). Industrijalac; ministar rata i mornarice
u martu-maju 1917. u Privremenoj vladi.
H A L T U R IN , Stjepan N ikolajevič (1 8 5 6 -1 8 8 2 ). R evolucionar; u februaru 1880. pokušao
ubistvo cara A leksandra II u Z im skom dvorcu.
IL JIČ O V , L eonid Fjodorovič. Partijski i državni rukovodilac, »ideolog« za vrem e Hruš-
čova.
ISA K O V SK I, M ihail V asiljevič (1 9 0 0 - ). Pesnik.
IV A N IV G R O Z N I, Vasiljevič (1 5 3 0 -1 5 8 4 ). V eliki m oskovski knez, pa car (1 5 4 7 ); proširio
m oskovsku kneževinu; poznat pa surovoj vladavini.
JE L ISA V E T A I, Petrovna (1 7 0 9 -1 7 6 1 ). Carica, od 1741; kći Petra V elikog.
JE R M A K T im ofejevič (umro 15 8 2 ). Kozački ataman, osvajač Zapadnog Sibira
(1 5 8 1 -1 5 8 2 ).
JO K E LJSO N , Vladim ir Iljič (1 8 5 5 -1 9 4 3 ). Revolucionar narodnjak, član organizacije
»N arodna sloboda«; prognan 1888. u oblast Kolim e; etnograf i lingvist; od 1922.
živeo u S A D .
K A L E D IN , A leksej M aksim ovič (1 8 6 1 -1 9 1 8 ). Ruski general; predvodio jednu kontrarevo-
lucionarnu pobunu u oblasti D on a u oktobru 1917—februaru 1918.
K A L JA JE V , Ivan Platonovič (1 8 7 7 -1 9 0 5 ). R evolucionar eser, učestvovao 1904, u atentatu
na P levea, ubio bom bom (1 9 0 5 ) general-gubernatora M oskve.
K A M O (ilegalno im e Sim ona Aršakoviča Ter-Petrosjana, 1 8 8 2 -1 9 2 9 ), gruzijskog boljše­
vika, Staljinovog druga i izvršioca u takozvanim »eksovim a«, orobljavanju banaka
za račun boljševičke partije.
K A R P E N K O -K A R I (pravo im e Ivan Karpovič-Tobiljevič, 1 8 4 5 -1 9 0 7 ). Ukrajinski dramski
pisac i glumac.
K A R P O V , Jevtihij Pavlovič (1 8 5 7 -1 9 2 6 ). Dramski pisac i režiser; učestvovao u narodnjač­
kom pokretu.
K A R S A V IN A , Tamara Platonovna (1 8 8 5 -1 9 7 8 ). Primabalerina R uskog baleta Sergeja
Djagiljeva (1 9 0 9 -1 9 2 9 ), posle oktobarske revolucije živelau Londonu kao baletski
pedagog.
K A SA T K IN , Ivan M ihajlovič (1 8 8 0 -1 9 3 8 ). Književnik; žrtva »kulta«.
K A T A R IN A II (1 7 2 9 -1 7 9 6 ). Carica, od 1762.
K A U C K I, Karl (1 8 5 4 -1 9 3 8 ). N em ački socijaldem okrat, vođa Druge internacionale, marksi­
stički teoretičar.
K IR IL O V , Vladim ir Tim ofejevič (1 8 9 0 -1 9 4 3 ). M ornar, učesnik obe revolucije; proleterski
pesnik; likvidiran.
K L O T, Petar Karlovič (1 8 0 5 -1 8 6 7 ). Ruski skulptor.
K O Č E T O V , V sevolod A nisim ovič (1 9 1 2 -1 9 7 3 ). Književnik.
K O N , Feliks Jakovljevič (1 8 6 4 -1 9 4 1 ). Poljski revolucionar; nastanio se u Sovjetskom
Savezu posle oktobarske revolucije; funkcioner Kom interne.
K O R N E JC U K , A leksandar Jevdokim ovič (1 9 0 5 -1 9 7 2 ). Ruski i ukrajinski dramski pisac,
funkcioner Saveza pisaca, Pokreta za mir, predsednik Vrhovnog sovjeta Ukrajine;
5 Staljinovih nagrada; tipični oficijelni pisac.
K O T , Pjer (1 8 9 5 -1 9 7 7 ). Francuski državnik, član Svetskog saveta za mir; za vreme španskog
građanskog rata poslao republikancima nekoliko aviona, uprkos odluci vlade
о nem ešanju.
K O T O ŠIH IN , Grigorij Karpovič (1 6 3 0 -1 6 6 7 ). M oskovski činovnik emigrant u Švedsku,
napisao Rusija p o d vladavinom Alekseja Mihajlovita.

440
K O Z L O V , Frol R om anovič (1 9 0 8 -1 9 6 5 ). Partijski rukovodilac, član Prezidijuma CK
(1 9 5 7 -1 9 6 4 ).
K R A S IN , L eonid B orisovič (1 8 7 0 -1 9 2 6 ). Stari boljševik, prvi sovjetski ambasador u Fran­
cuskoj (1 9 2 5 ).
K R A V Č E N K O , Viktor A ndrejevič (1 9 0 5 -1 9 6 6 ). Sovjetski službenik koji je emigrirao 1944.
u S A D , gde je objavio Izabrao sam slobodu (1 9 4 6 ); u v e z i s ovom knjigom došlo je
do čuvenog procesa u Parizu, na kojem se on pojavio kao tužilac urednika
kom unističkog lista Imanite (L'Humanite).
K U R O Č K IN , Vasilij Stepanovič (1 8 3 1 -1 8 7 5 ). Satirični pesnik i novinar.
K U T U Z O V , A leksej M ihajlovič (1 7 4 9 -1 7 9 7 ). Pisac i prevodilac; prijatelj Radiščeva.
L A V R O V , Petar Lavrovič (1 8 2 3 -1 9 0 0 ). R evolucionar, id eolog narodnjačkog pokreta (Isto-
rijska pisma).
L E B E D E V -K U M A Č , Vasilij Ivanovič (1 8 9 8 -1 9 4 9 ). Pesnik, autor više pesam a koje su
postale narodne.
L E SJU Č E V SK I, Nikolaj Vasiljevič. D irektor izdavačke kuće Советский писатель; optu­
živan za saradnju s N K V D -om kod hapšenja većeg broja pisaca krajem 30-tih
godina.
L IB K N E H T , Karl (1 8 7 1 -1 9 1 9 ). N em ački revolucionar, vođa spartakističkog pokreta, ubi­
jen nakon ugušivanja berlinskog ustanka zajedno s R. Luksemburg.
M A K D O N A L D (Mac D onald James R am say, 1 8 6 6 -1 9 3 7 ). Britanski državnik i laburistički
lider, u više navrata od 1924. prvi ministar.
M A R IJE N G O F , Anatolij Borisovič (1 8 9 7 -1 9 6 2 ). Pesnik, prijatelj Jesenjina, autor pozoriš-
nih kom ada i knjige uspom ena о Jesenjinu Roman bez romana.
M A R T JA N O V , Petar A leksejevič (1 8 3 5 -1 8 6 6 ). R evolucionar seljačkog porekla, H ercenov
prijatelj, prognan u Sibir 1863.
M A SL E N IK O V , Ivan Ivanovič (1 9 0 0 -1 9 5 4 ). G eneral, komandant grupe armija u drugom
svetskom ratu, im ao i pre i posle rata visoke položaje u Državnoj bezbednosti.
M E JE R H O L JD , V sevolod Em iljevič (1 8 7 4 -1 9 4 2 ). Režiser; kritikovan 30-tih godina zbog
formalizma; uhapšen 1939, likvidiran.
M IH A JL O V SK I, Nikolaj Konstantinovič (1 8 4 2 -1 9 0 4 ). F ilozof pozitivist, književni kritičar
i publicist, ideolog narodnjaštva.
M IL JU K O V , Pavel N ikolajevič (1 8 5 9 -1 9 4 3 ). Istoričar, lider partije kadeta, državnik,
ministar spoljnih poslova u Privremenoj vladi (prvi sastav), emigrirao posle
oktobarske revolucije; za vreme rata bio protiv saradnje ruske emigracije s faši­
stima.
M O K R O U S O V , Boris A ndrejevič (1 9 0 9 -1 9 6 8 ). K om pozitor, šansonjer; dobitnik Staljinove
nagrade.
N A D E Ž D IN , Nikolaj Ivanovič (1 8 0 4 -1 8 5 6 ). Publicista i književni kritičar, profesor
M oskovskog univerziteta; prognan 1 8 3 6 -1 8 3 8 . zbog objavljivanja prvog Filozof­
skog pism a Čadajeva.
N IK O LA J I Pavlovič (1 7 9 6 -1 8 5 5 ). Car, od 1825.
N IK O LA J II A leksandrovič (1 8 6 8 -1 9 1 8 ). Car (1 8 9 4 -1 9 1 7 ), ubijen zajedno s porodicom na
Uralu.
N ’K R U M A H , Kvarne (1 9 0 9 -1 9 7 2 ). Predsednik vlade (1 9 5 2 -1 9 5 7 ) i predsednik Republike
(1 9 6 0 -1 9 6 6 ) G ane.
N O G IN , V iktor Pavlovič (1 8 7 8 -1 9 2 4 ). Narodni komesar trgovine i industrije Sovjetske
Rusije neposredno posle oktobarske revolucije.
O ST R O V SK I, A leksandar Nikolajevič (1 8 2 3 -1 8 8 6 ). Dramski pisac (Oluja, Talenti i oboža-
vaoci i dr.); najčešće slika »carstvo mraka« patrijarhalnog trgovačkog staleža.
P A R V U S -H E L F A N D , A leksandar (1 8 6 7 -1 9 2 4 ). Član Petrogradskog sovjeta 1905, osuđen
na 3 godine administrativnog progonstva, ali je utekao pre dolaska na odredište;
otada živeo najviše u inostranstvu; stekao je veliko bogatstvo koje je često davao
boljševicima; začetnik teorije permanentne revolucije.

441
P E T E F I, Šandor (1 8 2 3 -1 8 4 9 ). Najveći mađarski pesnik, glavni ideolog mađarske revolucije
1848, ubijen na frontu prema Rusima.
P E T L JU R A , Sim on V asiljevič (1 8 7 0 -1 9 2 6 ). Ukrajinski nacionalistički političar i vojni
rukovodilac.
PIL SU D SK I, Juzef (1 8 6 7 -1 9 3 5 ). Poljski maršal i političar; 1920. uvukao Poljsku u interven­
cionistički rat protiv Sovjetske Rusije; 1926. izvršio državni udar i stavio se na čelo
vojne diktature; sarađivao s fašističkom N em ačkom (pakt о desetogodišnjem
nenapadanju).
P L A T O V , Matvej Ivanovič (1 7 5 1 -1 8 1 8 ). A tam an donskih K ozaka, heroj rata 1812; sahra­
njen u Novočerkasku.
P L E V E , V jačeslav Konstantinovič (1 8 4 6 -1 9 0 4 ). Ministar unutrašnjih poslova, ubijen
u atentatu kojeg su izveli eseri.
PLIJEV , Isa A leksandrovič ( 1 9 0 3 - ). G eneral, od 1958. kom andant vojske severno-
kavkaskog vojnog okruga.
P O D B E L JSK I, Vadim N ikolajevič (1 8 8 7 -1 9 2 0 ). Narodni komesar PTT u maju 1918.
P O M E R A N C E V , Vladim ir M ihajlovič (1 9 0 7 -1 9 7 1 ). N ovinar, pripovedač i književni kriti­
čar, često na udaru kritike.
P O T E M K IN , Grigorij A leksandrovič (1 7 3 9 -1 7 9 1 ). Favorit Katarine II, državnik; poznat po
»Potem kinovim selim a«.
R IM SK I-K O R SA K O V , Nikolaj A ndrejevič (1 8 4 4 -1 9 0 8 ). Slavni kom pozitor, dirigent
i muzički pedagog.
R JEPIN , lija Jefim ovič (1 8 4 4 -1 9 3 0 ). Slikar: do 1900 živeo u Finskoj na svom imanju i ostao
u njoj i pošto se Finska odvojila od Rusije.
R U D E N K O , R om an A ndrejevič (1 9 0 7 -1 9 8 1 ). Državni rukovodilac; na nirnberškom pro­
cesu javni tužilac SSSR , od 1953. vrhovni tužilac SSSR.
S A Z O N O V , Jegor S. (1 8 7 9 -1 9 1 0 ). Eser; ubio, 1910, ministra unutrašnjih poslova Plevea.
S E M A Š K O , Nikolaj A leksandrovič (1 8 7 4 -1 9 4 9 ). Narodni komesar za zdravlje (1 9 1 8 -1 9 3 0 ),
profesor m edicine.
SE M JO N O V -T JA N ŠA N SK I, Petar Petrovič (1 8 2 7 -1 9 1 4 ). Istraživač i geograf, autor veli­
kog i poznatog dela Geografija Rusije, u 19 tom ova.
S K O R O P A D S K I, Pavel Petrovič (1 8 7 3 -1 9 4 5 ). Ruski general; hetm an Ukrajine u aprilu-
-d ecem b ru 1918; emigrirao.
SO K A L JSK I, Pjotr Petrovič (1 8 3 2 -1 8 8 7 ). Ukrajinski kom pozitor.
ST A R O SE L JSK I, Vladim ir A leksandrovič (1 8 6 0 -1 9 1 6 ). A gronom ; gubernator provincije
Kutaisi (u Gruziji) u vrem enu 1905—1906; pom agao revolucionarim a, pristupio
boljševicima.
S T E R N B E R G , Lav Jakovljevič (1 8 6 1 -1 9 2 7 ). Etnograf, etnografijom se p očeo baviti kao
robijaš na Sahalinu (1 8 8 9 -1 8 9 7 ).
S U K A R N O , A h m ed (1 9 0 1 -1 9 7 0 ). Predsednik republike Indonezije, svrgnut 1966.
SU R K O V , A leksej A leksandrovič (1 8 9 9 - ). Sovjetski pesnik, više Staljinovih nagrada;
član Svetskog saveta za mir; rukovodilac Saveza pisaca.
S U V O R IN , A leksej Sergejevič (1 8 3 4 -1 9 1 2 ). Publicist i novinar, književnik, direktor pozo-
rišta.
ŠE L E ST , Georgij Ivanovič (1 8 9 8 - ). A utor uspom ena iz logora na liniji Partije.
ŠO ST A K O V IČ , Dmitrij Dmitrijevič (1 9 0 6 -1 9 7 5 ). Kom pozitor.
Š U N D IK , Nikolaj Jelisejevič (1 9 2 0 ). Sekretar rjazanjske sekcije pisaca (1 9 5 7 -1 9 6 6 ).
T A N -B O G O R A Z , Vladim ir G erm anovič (1 8 6 5 -1 9 3 6 ). E tn o g ra fi lingvist; kao pripadnik
narodnjačke organizacije »Narodna sloboda« prognan na Kolim u, gde se i počeo
baviti naukom .
T E V E K E L IJA N , V arktes Arutijunovič (1 9 0 2 -1 9 6 9 ). Književnik; njegov roman Granit se ne
topi (1 9 6 2 ) slavi čekiste.

442
T IH O N O V , Nikolaj Sem jonovič (1 8 9 6 - ). Kom formistički pesnik; rukovodilac Saveza
pisaca i Pokreta za mir; više Staljinovih nagrada.
V IT E , Sergej Juljevič (1 8 4 9 -1 9 1 5 ). Državnik i diplom at, predsednik vlade 1 9 0 5 -1 9 0 6 .,
uvodi režim represije revolucije.
V O JN IĆ , E tel (rođena B o o le, 1 8 6 4 -1 9 6 0 ). E ngleska književnica, udala se za jednog
poljskog revolucionara. N jen roman The Gadfly (O bad), vrlo poznat u Rusiji,
slika revolucionarne događaje u Italiji 1 8 3 0 -1 8 4 0 .
V U N T , V ilhelm (1 8 3 2 -1 9 2 0 ). Nem ački filo z o fi psihofiziolog.
Z O R IN , L eonid G enrihovič (1 9 2 4 ). Dramski pisac; u svojim dramama otkriva poroke
društva.
Ž U K O V S K I, Vasilij A ndrejevič (1 7 8 3 -1 8 5 2 ). Romantičarski pesnik; Puškinov prijatelj.
 SA D R ŽA J

D e о p e t i - R O B IJ A

Glava 1 - N A P R O PA ST O S U Đ E N I .............................................................................. 9
Glava 2 - D A Š A K R E V O L U C IJ E .................................................................................... 33
G lava 3 - L A N C I, L A N C I ...................................................................................................... 48
G lava 4 - Z A Š T O SM O T R P E L I ? .................................................................................... 65
Glava 5 - P O E Z IJA P O D PLO ČO M , IST IN A P O D K A M E N O M ....................... 83
Glava 6 - R O Đ E N I B E G U N A C ....................................................................................... 104
G lava 7 - B E L O M A Č E ...................................................................................................... 125
G lava 8 - B E K S T V A Z A M O R A L IST E , B E K ST V A Z A I N Ž E N J E R E ......... 153
G lava 9 - SINCI S A U T O M A T IM A .............................................................................. 172
G lava 10 - K A D A U ZO NI GO RI POD N O G A M A .............................................. 179
G lava 11 - K ID A M O L A N C E , SV E PIPA JU Ć I U M R A K U ................................. 195
Glava 12 - Č E T R D E SE T D A N A K E N G I R A ............................................................... 221

D eo š e s t i - PRO G O NSTVO

Glava 1 - P R O G O N ST V O PR V IH G O D IN A S L O B O D E ....................................... 259

Glava 2 - K U G A M O R I S E L J A K E .................................................................................... 271
Glava 3 - O S T R V A P R O G O N ST V A SE SV E G U ŠĆ E N A S E L J A V A J U ......... 286
G lava 4 - N A R O D I U P R O G O N S T V U ........................................................................... 298
Glava 5 - PO SLE L O G O R A ................................................................................................. 313
Glava 6 - B L A G O D E T I P R O G N A N IČ K O G Ž I V O T A ............................................. 325
Glava 7 - Z E K O V I N A S L O B O D I ..................................................................................... 342

D eo s e d m i — S T A L J I N A V IŠ E N E M A

Glava 1 - K A K O S A D A SV E TO Z A B O R A V I T I ...................................................... 363

G lava 2 - U P R A V L JA Č I SE M E N JA JU , A R H IP E L A G O STA JE ....................... 380
Glava 3 - Z A K O N D A N A S .................................................................................................... 407

P o g o v o r ................................................................................................................................................. 423
Još n ešto, posle nekog v r e m e n a ................................................................................................... 425
I još n ešto, posle d eset godina ................................................................................................... 426
[A utorova napom ena о A r h ip e la g u ].......................................................................................... 427

S A D R Ž A J G L A V A ......................................................................................................................... 429
Značenje nekih reči i skra ćen ica ........................ ..................................................................... 437
Imena .................................................................................................................................................... 439

445
Izdavačka radna organizacija
RA D
B eograd, M oše Pijade 12

Za Izdavača
M IL O V A N V L A H O V IĆ

R edaktor
D R A G O Ć UPIĆ

Korektori
ANKA BUKAVAC
L JILJAN A R A PA JIĆ

D izajner om ota i korica

M ILOŠ M A JSTO R O V IĆ

Štampano
u 1 0 0 0 0 primeraka
1988.

Štampa
Č G P D E LO
Ljubljana, Titova 35
К А Т А Л О Г И З А Ц Ш А У П У Б Л И К А Ц И И (CIP)

3 4 3 .8 1 9 .5 (4 7 )” 1 9 1 8 /1 9 5 6 ”

СОЛЖ ЕН >ИЦ ИН , Александар HcajeenH

A rhipelag G ulag : 1 9 1 8 -1 9 5 6 . : pokušaj književnog istraživanja

/ A leksandar Solženjicin; [preveo Vidak Rajković]. - Beograd : Rad,
1988. - 3 кн.. ; 2 4 c m . - (B iblioteka Svedočanstva)
П ревод дела: А рхипелаг Гулаг / Александр Солженицын.

5 - 6 - 7 . - 1988. - 443 стр. : илустр.

ISB N 86 -0 9 -0 0 1 1 2 -1
8 8 2 .9 2 9 Солжен>ицин А . И .
П К :а. Л огори-С С С Р , 1918-1956
б. Солжекьицин, Александар HcajeBH4
(1 9 1 8 - )

Обращено у Народноj библиотеци Србще, Београд

 ČUKOTKA

Orotukan
P A tka^

Ohotsk Magadarii

Bratsk
OHOTSKO MORE

Petropavlovsko
Nerčinsk,
Irkutsk

Džida
Svobodni

Radni Železničke pruge

logori >i i i u « koje su sagradili Kanali
logoraši