ODABRANA DELA MO JENA

Prie o crvenom sirku

Smrt na sandalovom kocu
Umoran od ivota i smrti
abe
Promena
Mo Jen
UMORAN OD IVOTA I SMRTI

Preveo s kineskog
Zoran Skrobanovi
Naslov originala


Copyright 2006, Mo Yan.
All rights reserved.
Translation copyright za srpsko izdanje 2014, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom
pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
1996 Forest Stewardship Council A.C.
SW-COC-001767
posveta ili slova s tree
SADRAJ
Spisak najvanijih likova . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
I MAGAREE MUKE
1. Posle stranih muka i vapaja za pravdom u
Jaminoj palati, prevarom se na ovaj svet vraa
kao magare belih kopita. . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2. Simen Nao ini dobro delo i spasava Lan Ljena. Baj
Jingun s ljubavlju odgaja magare siroe. . . . . . . . . 28
3. Hung Taijue iskaljuje bes na tvrdoglavca. Magarac
Simen izaziva nevolje grickajui koru drveta.. . . . . . 41
4. Talambasi i bubnjevi gromoglasno objavljuju ulazak
narodnih masa u zadrugu. etiri kao iz snega
izvaena kopita dobijaju potkovice. . . . . . . . . . . . 54
5. Baji na suenju zbog iskopanog blaga. Magarac
upropauje sveanost i preskae zid. . . . . . . . . . . 63
6. Iz nenosti i strasne privrenosti raa se ljubavni
par. Naoruani pameu i hrabrou u borbi protiv
zlih vukova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Mo Jen 8
7. Huahua u strahu gazi obeanje. Naonao pokazuje
snagu grizui lovca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
8. Magarac Simen uz bol ostaje bez jajeta. Veliki
junak poseuje dvorite Simenovih. . . . . . . . . . . . 98
9. Magarac Simen se u snu sree s Baji. Milicajci po
naredbi hapse Lan Ljena. . . . . . . . . . . . . . . . . 114
10. Uz tetoenje i poasti s oblasnim naelnikom u sedlu.
Nesrenim sluajem lomim prednje kopito. . . . . . 125
11. Heroj priskae u pomo s vetakim kopitom.
Izgladneli narod komada magarca. . . . . . . . . . . 138
II TVRDOGLAVOST BIKA
12. Glavonja otkriva tajnu seljenja due. Bik Simen
zavrava kod Lan Ljena. . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
13. Dobronamernici koji pozivaju na ulazak u
komunu ne silaze s vrata. I samostalnu
zemljoradnju ima ko da brani. . . . . . . . . . . . . . 154
14. Bik Simen besno nasre na Vu ijusjang. Hung
Taijue pun je hvale za Lan inlunga. . . . . . . . . . 163
15. Braa koja uvaju goveda tuku se na peanom sprudu.
Neprekinuta nit sudbine donosi teak izbor. . . . . . 170
16. Prolene misli bude devojaka srca. Bik se po oranju
poznaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
17. Pad divljih gusaka, pogibije i bikovo ludilo.
Besmislice i lai dobijaju pisani oblik. . . . . . . . . . 200
18. Veta ruka prepravlja odeu, Hudu otkriva svoju
ljubav. U selu okovanom snegom, inlung caruje. . . 230
19. inlung postavlja novogodinju predstavu. Lan Ljen
bi pre umro nego pogazio re. . . . . . . . . . . . . . 247
20. Lan efang izdaje oca i ulazi u komunu. Bik Simen
umire smru pravednika. . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Umoran od ivota i smrti 9
III PRASEA SREA
21. Novi vapaji za pravdom u Jaminoj dvorani. Ponovo
obmanut, raa se kao krmak. . . . . . . . . . . . . . . 285
22. esnaesto prasence grabi majine sise samo za sebe.
Baj Sing pripada ast da bude uzgajivaica svinja. . . 291
23. esnaesto prase seli se u udoban brlog. ao Sjaosan
grekom guta zemiku s rakijom. . . . . . . . . . . . 299
24. Paljenjem logorske vatre lanovi komune proslavljaju
dobre vesti. Kralj svinja kriom stie znanje i slua
pouno tivo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
25. Visoki zvaninik na terenskoj konferenciji dri
podugaak govor. udesna svinja na drvetu kajsije
pokazuje svoje nesvakidanje umee. . . . . . . . . . 327
26. ao Sjaosan iz ljubomore rastura svinjac. Lan
inlung se dovija kako da pregura teku zimu.. . . . 354
27. Rastrzani ljubomorom, braa gube razum. Reiti
Mo Jen izaziva zavist. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
28. Protiv svoje volje, Hezuo se udaje za efanga.
Hudu, kao to je i elela, zavrava s inlungom. . . 387
29. esnaesti krmak zapoinje rat protiv ao Sjaosana.
Ples odanosti uz Pesmu o slamnatom eiru. . . . . . 414
30. arobne vlasi spasavaju ivot ao Sjaosanu. Crveni
vetar desetkuje svinjsko krdo. . . . . . . . . . . . . . 422
31. Mo Jen titra jajca upravniku angu. Ogoreni
Lan Ljen ali za Maom. . . . . . . . . . . . . . . . . . 436
32. Su Bao gubi ivot zbog pohlepe. esnaesti krmak
juri za mesecom i postaje kralj. . . . . . . . . . . . . . 447
33. esnaesti krmak ezne za kuom. Pijani Hung
Taijue pravi rusvaj u kafani.. . . . . . . . . . . . . . . 460
34. U nastupu besa, Hung Taijue gubi mukost. Pocepano
Uvo grabi priliku da se domogne prestola. . . . . . . 491
Mo Jen 10
35. Pocepano Uvo gubi ivot u plamenu. esnaesti
krmak ulee u amac i osveuje se. . . . . . . . . . . 504
36. Glava puna seanja. Ne mislei na sebe, priskae u
pomo detetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513
IV PSEI DUH
37. Napaena dua vraa se na svet kao pas. Sini s
majkom odlazi u grad.. . . . . . . . . . . . . . . . . . 519
38. inlung bunca o svojim snovima. Hezuo zlopamti
u tiini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 525
39. Lan Kajfang s radou istrauje svoj novi dom.
etvrti tenac pati za starom kuicom. . . . . . . . . 535
40. Pang unmjao lije biserne suze. Lan efang prvi
put ljubi usne boje vinje. . . . . . . . . . . . . . . . . 539
41. Lan efang izigrava privrenog mua. etvrti
tenac pazi na aka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549
42. Lan efang vodi ljubav u kancelariji. Huang
Hezuo isti pasulj kod kue. . . . . . . . . . . . . . . 562
43. Razbesnela Huang Hezuo pravi palainke.
Pijanog etvrtog tenca obuzima seta. . . . . . . . . 567
44. inlung namerava da osnuje turistiko selo.
efang prati oseanja dvogledom. . . . . . . . . . . . 578
45. etvrti tenac prati unmjao po mirisu. Huang
Hezuo se ugriza za prst i krvlju ispisuje poruku. . . . 586
46. Hezuo pretnjama plai praznoglavog mua. Hung
Taijue die bunu protiv okrune vlasti. . . . . . . . . 592
47. Izigravajui mukarinu, razmaeni sin lomi
skupoceni sat. Pokuavajui da spase brak, ostavljena
ena se vraa u rodno selo. . . . . . . . . . . . . . . . 602
48. Oi u oi sa gnevnim sudijama. Poveravajui se jedan
drugom, braa postaju neprijatelji. . . . . . . . . . . . 617
Umoran od ivota i smrti 11
49. Hezuo isti nunik na olujnoj kii. Pretueni
efang donosi odluku. . . . . . . . . . . . . . . . . . 627
50. Lan Kajfang zasipa oca blatom. Pang Fenghuang
prska tetku farbom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 638
51. Simen Huan gazduje gradom. Lan Kajfang see prst
da bi isprobao mo vlasi. . . . . . . . . . . . . . . . . 653
52. efang i unmjao pretvaraju la u zbilju. Taijue i
inlung zajedno naputaju ovaj svet. . . . . . . . . . 666
53. Pred smrt nestaju i milosre i mrnja. Pas umire, ali
toak ivota se nastavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . 682
V KRAJ I POETAK
1. Boja sunca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 699
2. Poza za voenje ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . 703
3. Majmunska predstava na trgu . . . . . . . . . . . . . 706
4. Razdirui bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 711
5. Milenijumska beba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 725
Mirjana Pavlovi : Sjaj i beda kineskog naroda . . . . 729
SPISAK
NAJVANIJIH LIKOVA
Simen Nao zemljoposednik iz zaseoka Simen. Nakon pogu-
bljenja, reinkarnie se u magarca, bika, krmka, psa, maj-
muna i jednog od glavnih pripovedaa, glavatog deaka
Lan ensuja.
Lan efang sin Lan Ljena i Jingun. Jedno vreme radi kao
direktor nabavno-prodajne zadruge, a zatim i kao zamenik
naelnika okruga. Jedan od glavnih pripovedaa.
Baji Simen Naova prva supruga.
Jingun Simen Naova druga ena. Posle osloboenja, udaje
se za Lan Ljena.
Vu ijusjang Simen Naova trea ena. Posle osloboenja,
udaje se za Huang Tunga.
Lan Ljen najamnik u kui Simenovih. Posle osloboenja,
postaje jedini samostalni zemljoradnik u celoj zemlji.
Huang Tung naelnik seoske milicije, a kasnije i proizvo-
dnog tima.
Simen inlung sin Simen Naoa i njegove druge ene Jingun.
Posle osloboenja, postaje usvojeni sin Lan Ljena. Za vreme
Mo Jen 14
Kulturne revolucije, obavlja dunost predsednika revolucio-
narnog komiteta proizvodnog tima zaseoka Simen, a zatim
je imenovan za upravnika uzgajalita svinja i sekretara par-
tijskog komiteta seoskog komunistikog podmlatka. Nakon
sprovoenja reformi i politike otvaranja NR Kine prema
spoljnom svetu, dobija mesto partijskog sekretara zaseoka
Simen, kao i predsednika odbora turistikog sela.
Simen Baofeng ki Simen Naoa i njegove druge ene Jing-
un. Priuena seoska lekarka. Prvo se udaje za Ma Ljangca-
ja, a zatim za ang Tjenhunga.
Huang Hudu ki Huang Tunga i Vu ijusjang. Prvo se udaje
za Simen inlunga, a zatim ivi sa Lan efangom.
Huang Hezuo ki Huang Tunga i Vu ijusjang. Supruga Lan
efanga.
Pang Hu ratni heroj dobrovoljakog rata. Direktor i partijski
sekretar Pete fabrike za preradu pamuka.
Vang Lejun Pang Huova supruga.
Pang Kangmej ker Pang Hua i Vang Lejun. Sekretar okru-
nog partijskog komiteta. ang Tjenhungova supruga i
Simen inlungova ljubavnica.
Pang unmjao - ker Pang Hua i Vang Lejun. Lan efangova
ljubavnica, a zatim i supruga.
ang Tjenhung diplomac muzikog odseka provincijskog
Fakulteta za umetnost. Jedan od pripadnika odreda zadu-
enog za sprovoenje etiri istke u zaseoku Simen. Za
vreme Kulturne revolucije, postavljen je za zamenika pred-
sednika sreskog revolucionarnog komiteta, a kasnije posta-
je zamenik upravnika pozorine trupe Mjauk.
Ma Ljangcaj prvo uitelj, a zatim i direktor osnovne kole
zaseoka Simen.
Lan Kajfang sin Lan efanga i Huang Hezuo. Zamenik nael-
nika policijske stanice u glavnom gradu okruga.
Umoran od ivota i smrti 15
Pang Fenghuang ki Pang Kangmej i ang Tjenhunga, iji
je pravi otac Simen inlung.
Simen Huan usvojeni sin Simen inlunga i Huang Hudu.
Ma Gajge sin Ma Ljangcaja i Simen Baofeng.
Hung Taijue seoski naelnik, naelnik zadruge i sekretar par-
tije u zaseoku.
en Guangdi prvo oblasni naelnik, a zatim i naelnik okru-
ga. Lan Ljenov prijatelj.
I
MAGAREE MUKE
1. Posle stranih muka i vapaja za pravdom u
Jaminoj palati, prevarom se na ovaj svet vraa kao
magare belih kopita.
Moja pria poinje prvog januara 1950. godine. Pre toga sam u
carstvu mrtvih dve godine trpeo surove muke koje se na ovom
svetu teko daju zamisliti. Svakog puta kad bi me izveli pred
sud, ogoreno sam jadikovao. Moj emerni glas ispunjavao
je svaki kutak Jamine* velike dvorane, prizivajui nagomila-
ne odjeke. Uprkos svim tekim mukama, nikako nisam prista-
jao da se pokajem, pa sam se prouo kao tvrd orah. Znao sam
da su mi se mnogi demoni potajno divili, kao i da sam sasvim
dozlogrdio starom Jami. Kako bi me naterali da se pokorim i
priznam krivicu, podvrgli su me najstranijoj od svih paklenih
muka bacili su me u kotao s kljualim uljem u kojem sam se
sat vremena prevrtao i prio kao kokoka, izloen mukama koje
je nemogue reima opisati. Demoni su me visoko naboli na
viljuke i korak po korak preneli do stepenita velike dvorane.
Pitali su s obe moje strane kao jato krvoednih slepih mie-
va. Ulje s tela mi se u potocima cedilo po stepenitu isputajui
po njemu ute oblake pare... Demoni su me s velikom panjom
smestili na plou od crnog kamena pred Jaminom dvoranom
i kleknuvi pred Jamom objavili:
* Jama je budistiko boanstvo koje presuuje mrtvima i odluuje o
njihovom ponovnom roenju. (Prim. prev.)
Mo Jen 20
Vae velianstvo, pren je.
Znao sam da sam ve re peen, dovoljan je bio lak dodir pa
da se raspadnem u komade. S visine ogromne dvorane, iz ble-
tavog sjaja visoko uzdignutih svea, do mene je doprlo goto-
vo podrugljivo pitanje Jame:
Simen Nao,* da ne bi jo da pravi nered?
Da budem iskren, u tom sam trenutku zadrhtao, tela ispru-
enog u lokvi ulja uz zvuke miia koji su glasno pucali. Znao
sam da je snaga da istrpim muke bila na izmaku. Ako se ne
povinujem, ko zna kakvim e me jo mukama izloiti njego-
vi izopaeni delati. Ali ako sada popustim, nije li sve to sam
dosad istrpeo bilo uzalud? S mukom sam podigao glavu, koja
se jedva drala na vratu i pogledao u svetlost svea, gde sam
ugledao Jamu okruenog svojim sudijama, kojima su na lici-
ma igrali lukavi osmesi. Bes mi je najednom pokuljao iz due.
Neka mi ovo bude i poslednje, pomislio sam, makar me samleli
u prah na rvnju, makar od mene napravili kau u svom gvoz-
denom avanu, povikau na sav glas:
Nevin sam!
Pljujui ueglo ulje, uzviknuh: Nevin sam! Kad samo pomi-
slim da sam ja, Simen Nao, za onih trideset godina koje sam
proveo meu ljudima, svim srcem predan poslu i porodici,
akom i kapom inio dobro, uvek gledajui drugima da prite-
knem u nevolji. U hramu Severoistonog atara okruga Gaomi,
mojim su novcem obnovili slike i kipove boanstava, i nema
tog siromaha u Gaomiju koji se bar jednom nije najeo od moje
milostinje. Svako zrno pirina u mom ambaru natopljeno je
mojim znojem, za svaki novi u porodinom sefu krvavo sam
se namuio. Bogatstvo i porodini ugled stekao sam iskljuivo
sopstvenim radom i pameu. Siguran sam da u ivotu nisam
* Igra reima, budui da njegovo ime na kineskom znai nered na
Zapadnoj kapiji. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 21
uinio nita nesavesno. ime sam zasluio da mene, zajeao
sam, potenog i ispravnog oveka koji se ni o koga nije ogre-
io, svezanog kao zlikovca odguraju do proelja mosta i strelja-
ju... Iz runo napravljene puke napunjene s pola tikve baruta
i pola inije krupne same, opalili su s pedlja udaljenosti uz
gromovit pucanj od kojeg mi se pola glave pretvorilo u krva-
vu kau, koja je umazala most i onaj kao aka krupan sivobeli
ljunak pod mostom... Ne predajem se, nevin sam, molim vas
pustite me da se vratim, da ih pogledam u oi i upitam ih ta
sam ja to skrivio.
Usred rafala sopstvenih rei, ugledah Jamino veliko uma-
eno lice, koje se neprekidno krivilo. One sudije pored njega
krile su lica, ne usuujui se da me pogledaju. Znao sam da
su potpuno svesni moje nevinosti, od samog poetka znali su
da sam neduan, samo su se iz nekih meni nepoznatih razlo-
ga pravili slepi i gluvi. No, ja sam jednako nastavio da viem,
potanko ponavljajui sve iz poetka, a onda su Jama i njego-
ve sudije tiho razmenili nekoliko rei, sve dok Jama nije uda-
rio ekiem i rekao:
Dobro, Simen Nao, znam da si nevin. Mnogo je na svetu
onih koji bi trebalo da umru, a ipak ne umiru, kao i onih koji ne
zasluuju smrt, pa opet ne uspeju da joj umaknu. To je stvarnost
koju ni moja palata ne moe da izmeni. Danas u biti milostiv
i napraviti izuzetak, tako to u te vratiti u ivot.
Uinilo mi se da mi ta iznenadna i srena vest lomi telo kao
teak mlinski kamen. Jama je bacio svoje grimizno trouglasto
ezlo i bez imalo strpljenja u glasu rekao: Vologlavi i Konjoli-
ki, vodite ga nazad!
Ljutito je zabacio duge rukave i napustio dvoranu, a sudije
su ga pratile u stopu. Svee su zatreperile od zamaha njihovih
irokih tunika. Dva demona u crnom sa irokim narandastim
opasaima prioe mi svako sa svoje strane. Jedan se sagnuo,
podigao baeni Jamin znamen i zadenuo ga za opasa, a drugi
Mo Jen 22
me je zgrabio za ruku pokuavajui da me pridigne. U uima mi
odjeknu hrskav zvuk, kao kad se lome kosti, pa ispustih otar
krik. Demon koji je nosio ezlo gurnu onog to me je drao za
ruku i tonom iskusnog znalca koji poduava novajliju nevi-
nog poslu ree:
Majku mu, je li ti svraka popila mozak? Je li ti leinar isklju-
cao oi? Zar ne vidi da mu je telo spreno kao jedan od onih
evreka u Osamnaestoj ulici u Tjeninu?
Zbog njegovog nadmenog tona, mladi demon je prevrnuo
oima, i dalje ne znajui ta da uradi. Demon sa znamenjem ree:
ta si se ukipio? Idi po magareu krv!
Ovaj se malo lupkao po glavi, a onda mu se na licu poja-
vio izraz prosvetljenja. Okrenuvi se, otrao je dole u dvoranu
i zaas se vratio nosei drvenu kofu umrljanu krvlju. inila se
veoma tekom, jer se demon bee sav povio nosei je, neujedna-
enih koraka, kao da e se svakog asa prevrnuti. Ispustio je kofu
pored mene takvom silinom da mi se celo telo zadrmalo. Ose-
tio sam nekakav riblji smrad koji je terao na povraanje, neka-
kav sasueni zadah u kojem se oseala i toplina magarca. Kroz
glavu mi je na tren proletela slika zaklanog magareta. Demon
sa ezlom dograbio je iz kofe etku od svinjske dlake, umoio
je u mrkocrvenu lepljivu krv i preao njome po mom temenu.
Nisam uspeo da suzdrim krik od udnog oseanja u kom su
se meali bol i utrnulost slini ubodima hiljadu igala. uo sam
kako mi koa i meso isputaju pucketav zvuk, osetio sam kako
mi vlana krv ispunjava spreno telo ak sam pomislio na bla-
gorodnu kiu koja iznenada osveava suom namuenu zemlju.
U tom trenutku, duu mi je ophrvalo stotinu oseanja kome-
ajui je kao konoplju na vetru. Onaj demon mi je, kao kakav
vrhunski slikar vetih pokreta, uzastopnim zamasima etke
celo telo premazao magareom krvlju. Naposletku je podigao
kofu i izruio na mene ono to je u njoj preostalo. Osetivi da
Umoran od ivota i smrti 23
u meni ponovo kulja ivot i da mi se snaga i hrabrost vraaju
u telo, pridigao sam se bez njihove pomoi.
Premda su se ova dva demona zvali Vologlavi i Konjoliki,
uopte nisu izgledali onako kao to ih predstavljaju na slika-
ma koje opisuju carstvo mrtvih i gde su im na ljudskim telima
stvarno nasaene volovska glava i konjsko lice. Graa im se
uopte nije razlikovala od ljudske, jedino to im je ten izgledao
kao da su obojeni nekakvom arobnom farbom, jer su svetluca-
li jarkoplavom bojom. Za ivota nikad nisam video ovako ple-
menitu plavu boju ne postoji platno takve boje, nema takvog
lia, mada zaista postoji jedan cvet te boje, i to jedan maleni
cvet koji ujutru procveta po vresitima severoistonog Gaomi-
ja, da bi ve po podne uvenuo.
Pridravajui me s obe strane, ta dva visoka plavolika demo-
na provela su me kroz mraan tunel kojem se nikako nije nazi-
rao kraj. Du oba zida, na svakih tridesetak metara bili su
postavljeni drai za svetiljke oblika udnih poput korala, a na
njima su visile tanjiraste uljane lampe koje su isputale as teak
as lak miris plamteeg sojinog ulja, od kojeg sam se naizme-
nino razbuivao i gubio. Pod svetlou lampi, video sam da na
svodovima tunela visi mnotvo ogromnih imia ije su ble-
tave oi svetlucale u mraku, dok mi je okruglasti izmet opo-
rog smrada neprestano padao po glavi.
Najzad smo izali iz tunela, iz kojeg smo se popeli na visok
podijum. Jedna starica belosive kose ispruila je belu i negova-
nu ruku neprimerenu njenim godinama i iz nekakvog prljavog
kotla ugalj-crnom drvenom kutlaom zahvatila punu kaiku
mrke tenosti kiselog smrada, a potom je nasula u jarkocrve-
no lakiranu iniju. Demon ju je prihvatio, prineo je mom licu
i s nimalo dobronamernim osmehom na licu rekao: Popij
samo. im ispije ovu iniju supe, zaboravie na sve muke i
mrnju koja te titi.
Mo Jen 24
Rukom je prevrnuh i rekoh demonu: Ne, hou sve muke
i mrnju da sauvam u srcu, u protivnom moj povratak meu
ive gubi svaki smisao.
Ponosito sam siao s podijuma dok mi se stepenite od zaku-
canih dasaka treslo pod nogama. Zauo sam kako me demon
doziva po imenu stravajui za mnom.
U sledeem trenutku ve smo hodali kroz Severoistoni
atar okruga Gaomi, u kojem sam poznavao svako brdo, svaki
potok, drvo i travku. Strani su mi se uinili samo beli drve-
ni natpisi zakucani u zemlju na kojima behu neka poznata, ali
i nepoznata imena. Mnotvo njih se uzdizalo ak i po mojim
plodnim oranicama. Tek sam kasnije saznao da je, dok sam se
ja u paklu pozivao na nevinost i pravdu, u ovom svetu spro-
vedena zemljina reforma kojom je sva zemlja veleposednika
raspodeljena ubogim bezemljaima, od ega nije bio izuzet ni
moj posed. Raspodele zemlje bilo je i u ranijim dinastijama, ali
se barem pre nje nije streljalo!
Demoni kao da su se plaili da im ne pobegnem, pa su me s
obe strane vrsto drali podruku svojim ledenohladnim aka-
ma ili su to moda bile kande. Sunce je bilo u punom sjaju,
vazduh sve i ist, ptice su cvrkutale po nebu, zeevi trali po
zemlji, a po senovitim kanalima i renim prevojima, nakuplje-
ni sneg bletao je prodornim odsjajem. Bacio sam pogled na
plava lica demona, u trenutku shvativi da veoma podseaju na
teko naminkane glumce sa scene, samo to nema te ljudske
boje koja bi njihova lica oslikala tako plemiki istom plavom.
Stazom uz reku, proli smo vie od desetak sela, mimoila-
zei se rame uz rame s mnotvom ljudi. Prepoznao sam mnoge
prijatelje iz susednih sela, ali svakog puta kad bih zaustio poz-
drav, demoni bi mi blagovremeno i precizno priguili grlo, zbog
ega nisam mogao da ispustim ni glasa. estoko sam se tome
usprotivio, nogama ih udarajui u bedra, ali oni nisu ni jauknu-
li, valjda zato to nisu ni imali nerve u butinama. Glavom sam
Umoran od ivota i smrti 25
ih udarao u lice, ali obrazi im behu kao hrastova kora. Ruke
kojima su mi zaklopili usta, poputale su stisak samo kad nikog
nije bilo u blizini. Jedna konjska zaprega s gumenim tokovima
projurila je pored nas u oblaku praine, ostavljajui za sobom
tako poznat miris konjskog znoja. S biem u ruci, u beloj jakni
od ovije koe, na kolima je sedeo koija Ma Vendou, a sve-
zane duga lula i duvankesa behu mu nakrivo utaknute u kra-
gnu iza vrata. Kesa za duvan klatila mu se na leima kao znak
na kafani. Konj je bio moj, kola su bila moja, ali nije ih vozio
moj radnik. Hteo sam da pojurim i upitam u emu je stvar, ali
nije bilo naina da se otresem demon koji su se vrsto obavili
oko mene kao dve puzavice. Osetio sam da me je Ma Vendou
sigurno video, da je mogao da uje kako se borim svim silama
i da namirie udan neljudski vonj koji se irio s mog tela, ali je
namerno poterao kola i pobegao od mene, da ne bi sebi navu-
kao bedu na vrat. Posle smo naili na trupu koja je na pozori-
nim takama izvodila Priu o tankom monahu koji putuje po
sutre,* a u ulogama Majmuna i Prasca behu sve sami poznani-
ci iz sela. Po natpisima na zastavicama koje su nosili i onome
to su govorili, shvatio sam da sam u prvom novogodinjem
danu 1950. godine.
Nadomak malog kamenog mosta na ulazu u selo, obuzeo
me je nemir. U trenutku sam ugledao one oblutke pod mostom
koji su promenili boju od moje krvi i mesa. Po njima su bili sle-
pljeni komadi poderane tkanine i prljavi buseni kose s kojih se
* Re je o prii koja govori o budistikom monahu Sjuenzangu kojeg
je car dinastije Tang u sedmom veku poslao u Indiju po budisti-
ke kanonske sutre. Njegovo putovanje je veoma rano postalo tema
raznovrsnih legendi, pria i pozorinih komada, a u XVI veku pisac
Vu engen je na osnovu postojeih predanja oblikovao roman pod
nazivom Hodoae na zapad. Saputnici Sjuenzanga i glavni likovi
u romanu su antropomorfzovani majmun i prasac, kao i besmrtni
monah. (Prim. prev.)
Mo Jen 26
irio teak miris zgruane krvi. Pod oronulim svodom mosta
bila su tri divlja psa. Dva su leala ispruena, jedan je stajao.
Dva crna, jedan ut. Svi su imali sjajno krzno i grimizne jezi-
ke, snenobele zube i pametan pogled.
U romanu u, Mo Jen je pisao o ovom mostu, kao i o
psima koji su poludeli hranei se ljudskim leevima. Pisao je i
o jednom poslunom sinu koji je iz tela tek pogubljenog oveka
izvadio unu kesu i odneo je kui da majci izlei obolele oi.
Leenje medveom ui nije nimalo neuobiajeno, ali nikad
nisam uo da se za tako neto upotrebljava ljudska u to je
obina izmiljotina onog drskog piskarala. Nipoto ne treba
verovati kojetarijama o kojima on pie u svojim romanima.
Na putu od malog mosta do moje kue, kroz glavu su mi
proleteli prizori mog streljanja: stojim tamo s rukama uetom
vrsto svezanim na leima i natpisom sa smrtnom presudom
obeenim o vrat. Bio je to dvadeset i trei poslednjeg mese-
ca starog kalendara, sedam dana pred Proleni festival kojim
poinje Nova godina. ibao je otar i studen vetar, nakupili se
teki sneni oblaci. Susneica bela kao zrnevlje pirina udara-
la mi je o vrat. Moja ena iz kue Bajevih, ridala je nedaleko
iza mene, ali ni glasa od moje druge ene Jingun i tree ene
ijusjang. Trudna Jingun bila je pred poroajem, pa moe i da
joj se oprosti to nije dola da me isprati, ali ijusjang nije bila
nosea, bee jo mlada, srce mi se steglo to je nema. Stajao sam
kao ukopan na mostu, a zatim naglo okrenuo glavu i pogledao
komandira narodne milicije Huang Tunga,* koji je s desetak
svojih milicajaca iza lea, stajao na samo nekoliko koraka od
mene. Rekoh: Ljudi moji, iz istog smo sela, nikad meu nama
nije pala nijedna runa re, nismo se nikad ni krivo pogledali,
slobodno mi kaite, brao, ta sam vam to skrivio pa da mora
ovako da se zavri? Huang Tung baci pogled ka meni, a zatim
* Njegovo prezime Huang, znai ut. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 27
smesta okrenu glavu. Njegove zlaanoute zenice bile su kao
dve zlatne zvezde. E moj Huang Tung, otac i majka nisu nima-
lo pogreili kad su ti nadenuli takvo ime. Huang Tung ree:
Manje blebei, ovo je politika! Ali ja se nisam predavao: Ljudi,
valjda ete mi objasniti zato umirem, koji sam ja to zakon pre-
krio? Huang Tung ree: Kad doe pred Jamu, on nek ti obja-
sni. Potom iznenada podie onu sklepanu puku i primae joj
cev na pedalj od mog ela, posle ega sam osetio kako mi leti
glava, a zatim ugledao blesak i kao negde izdaleka zauo pucanj
oseajui miris baruta u nozdrvama...
Kapija pred mojom kuom bila je odkrinuta, kroz procep
su se videle ljudske prilike u dvoritu. Zar znaju da se vraam?
Rekoh demonima:
Brao, namuili ste se da me dovde dovedete.
Jo nisam stigao ni da odgonetnem lukav osmeh na njihovim
licima, kad me oni zgrabie za ruke i bacie pred sebe. Smra-
ilo mi se pred oima kao da sam utonuo duboko u vodu, kad
mi odjednom u uima zazvoni oduevljen povik:
Izaao je!
Kad sam otvorio oi, video sam da tela sveg ulepljenog od
sluzi leim pod zadnjicom jedne magarice. Nebesa mi! Zar ja,
koji sam pohaao privatne kole, izuio pismo i knjievnost,
ja, ponosni seoski gospodin, da se pretvorim u malo magare
snenobelih kopita i mekane njuke.
2. Simen Nao ini dobro delo i spasava Lan Ljena.
Baj Jingun s ljubavlju odgaja magare siroe.
Mukarac koji je sijajui od zadovoljstva stajao iza magarice bio
je niko drugi do moj radnik Lan Ljen. Ja sam ga jo uvek pam-
tio kao slabanog mladia, ni pomislio ne bih da e za samo dve
godine od moje smrti izrasti u tako visokog i snanog momka.
Lan Ljen je bio siroe koje sam naao zatrpano u snegu pred
hramom boga rata Guandija i primio ga pod svoj krov. Zate-
kao sam ga odevenog u poderanu konopljanu vreu, bez cipela
na nogama, ukoenog tela, modrog lica i u vorove zamrene
kose. Otac mi bee umro nedavno pre toga, a majka je jo bila
iva i zdrava. Otac mi je pred smrt u ruke predao bronzani klju
sanduka od kamforovog drveta u kojem je bila tapija nad ona
dva jutra dobre zemlje, srebro, zlato i sve ostale dragocenosti.
Tek to sam bio napunio dvadeset etvrtu i uzeo za enu drugu
ker iz kue najveeg bogataa iz varoi Bajma, Baj Ljenjuena.
Njegovoj drugoj keri rodno ime bilo je Sing (Kajsija), a zrelo
ime nije ni dobila,* pa je udajom za mene postala Simen Baji
(Bajeva udata za Simena). Budui ki bogataa, bila je obrazo-
vana i razumna, nene grae, grudi slatkih kao kruke, skladna
* U staroj Kini, otac bi detetu tri meseca nakon roenja nadenuo
rodno ime. Kada bi mukarci napunili dvadeset, a devojke petnaest
godina, dobijali su tzv. zrelo ime, ime se naznaavalo da su dostigli
zrelost neophodnu za sklapanje braka. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 29
i od pojasa nanie, prijatno ivahna u postelji, jedino to neko-
liko godina nakon udaje nije uspevala da zatrudni.
Moglo bi se rei da sam u to vreme bio ostvaren mlad ovek.
Nanizale su se godine dobre etve, najamnici su spremno plaali
zakupninu, ambari bili puni do vrha. Stoka i ivina su napredo-
vale, a naa crna kobila dobila je odjednom dva drebeta. Bilo
je to pravo udo, mnogo ee u legendama nego u stvarnom
ivotu. Ceo kraj se sjatio kod nas da vidi drebad blizance, neu-
morno nas zasipajui estitkama i hvalama. Da bismo ih doe-
kali kako dolikuje, spremili smo za njih jasminov aj i cigarete
marke zelena tvrava. Poludorasli klipan iz sela, Huang Tung,
ukrao je jednu kutiju cigareta, ali su ga uhvatili i za ui dovu-
kli pred mene. Taj mali prepredenjak svetle kose, utog lica i
utih vrcavih zenica, delovao je krajnje pokvareno. Odmah-
nuo sam rukom da ga puste, ak sam mu poklonio i kesicu aja
da odnese kui ocu. Njegov otac Huang Tjenfa bio je iskren i
poten ovek, umeo je da pravi dobar sir od soje i kao jedan
od najamnika obraivao je moje dve motike plodnih oranica
uz reku. Ko bi ikad pomislio da e imati takvog probisveta od
sina. Posle je Huang Tjenfa doneo pun naramak zrelog sojinog
sira tako gustog da si ga mogao obesiti o kuku i uputio izvinje-
nja dovoljno da njima napuni dve bambusove koare, pa sam
ponovo rekao eni da mu pokloni pola metra mrkog tofa, da
sebi napravi par cipela za Novu godinu. E moj Huang Tung,
mogao si barem zbog onolikih godina mog prijateljstva s tvo-
jim ocem da me potedi streljanja... Znam ja, naravno, da si
samo sluao nareenje, ali nita ti ne bi falilo da si mi makar
ciljao u grudi, pa da mi je le itav! Koliko god ti ovek dobrog
inio, nita ti nije dovoljno sveto, ubre jedno!
Mene, Simen Naoa, svi su cenili i potovali kao potenog i
velikodunog oveka. Mada sam na sebe preuzeo brigu o poro-
dici u teka vremena i imao posla as sa gerilcima, as sa ratnim
protuvama, stekao sam u meuvremenu jo deset jutara zemlje,
Mo Jen 30
udvostruio broj krupne stoke, dobavio jo jednu zapregu s
gumenim tokovima, uposlio jo dva radnika pored ona dva
koja sam ve imao, od jedne doao do dve sluavke i unajmio
jo i dve starice da nam kuvaju. U takvim sam ja prilikama bio
kad sam pred Guandijevim hramom naao Lan Ljena, kojeg je
jo jedan dah delio od smrzavanja, i na rukama ga odneo svo-
joj kui. Tog dana sam ustao rano da skupim balegu, jer nee
mi verovati na re, to to sam bio najbogatiji u celom Severo-
istonom ataru okruga Gaomi, nimalo nije remetilo moje radne
navike. U treem mesecu, uzimao sam plug u ruke, u etvrtom
bacao seme, u petom njeo, u estom sadio dinje, u sedmom
okopavao soju, u osmom mesecu sam sekao susam, u devetom
skupljao ito, u desetom preoravao njive ak mi ni u ledenom
dvanaestom mesecu nije bilo do izleavanja u toplom kangu,*
nego sam im bi granulo sunce s koarom u rukama odlazio da
skupljam psei izmet. Po selu su se smejali na moj raun govo-
rei da ustajem toliko rano da mi se od kamenja privia psei
izmet, ali bile su to prazne prie, jer me njuh nije varao ni izda-
leka. Kad ima zemlju, a ne ume da nanjui psei izmet, i nisi
neki zemljoposednik.
Tog dana napadao je veliki sneg prekrivi kue, drvee i put
istim belim pokrovom. I psi se behu posakrivali, pa od njiho-
vog izmeta nije bilo ni traga. Ali ja sam ipak gazei kroz sneg
izaao iz kue na ist i hladan vazduh koji je nosio blag vetar.
Praskozorje je prepuno arobnih i udnih prizora koji ti pro-
maknu ako ne ustane rano. S ulice pred kuom skrenuo sam
u onu iza nje, popeo se da napravim krug na starom zemlja-
nom utvrenju i video kako na istonom horizontu rumenilo
* Kang je tradicionalna vienamenska platforma od cigala, gline ili
erpia koja je u kineskom domainstvu sluila za ivot i spavanje.
upljinom je povezana s dimnim kanalima kroz koje struji topao
vazduh iz pei na drva ili ugalj. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 31
smenjuje belinu, kako plamte jutarnji oblaci i kako crveno sunce
pomaljajui se nad snenim prostranstvom baca po njemu rui-
ast odsjaj, ba kao u Kristalnom carstvu iz pria. Kad sam pred
Guandijevim hramom pronaao deaka, bio je polupokriven
snegom. Prvo sam pomislio da je ve umro, pa htedoh da ude-
lim neto novca da se sahrani u kakvom skromnom kovegu i ne
zavri kao hrana psima. Godinu dana pre toga, neki se ovek go
smrznuo pred mesnim hramom, telo mu je bilo potpuno crve-
no, a kurac uspravan kao puka, to je zabavljalo i zasmejavalo
okupljene metane. I o tome ti je pisao onaj uvrnuti drukan
Mo Jen u prii iv kurac na mrtvacu. E, tog nesrenika koji je
skonao na ulici, a kita mu preivela, pokopali su mojim nov-
cem na starom groblju u zapadnom delu sela. Dobra dela kao
to je to, imaju veu mo od svakog sveanog natpisa nad nei-
jim grobom. Spustio sam koaru za izmet, malo pogurao dea-
ka i rukom mu opipao grudi. Shvatio sam da nije umro, jer je u
njima bilo jo malo topline, pa sam skinuo sa sebe postavljenu
jaknu i umotao ga u nju. S polusmrznutim detetom u rukama
uz suncem obasjanu glavnu ulicu zaputio sam se kui. Svet je
utonuo u arobnu jutarnju izmaglicu i s obe strane ulice ljudi su
istili sneg pred vratima, pa je mnogo njih videlo Simen Naovo
dobroinstvo. Ako ni zbog ega drugog, mogli ste zato da me
potedite streljanja! A i ti Jamo, makar zbog toga nisi morao na
svet da me vrati kao magarca! esto se kae da je bolje spa-
sti neiji ivot nego sagraditi sedmospratnu pagodu, a iva je
istina da sam ja, Simen Nao, spasao ljudski ivot. I to ne jedan.
One godine kad je selo zadesila velika sua i kad sam po uobi-
ajenoj ceni izneo na prodaju dvadeset tovara sirka, oprostivi
uz to i rentu najamnicima, koliko je samo njih meni zahvalju-
jui ostalo u ivotu? Zar sam zasluio da ovako zavrim? Nebo
i zemljo, ljudi i bogovi, gde je tu pravda? Gde je tu savest? Ne
mogu s tim da se pomirim, ne ide mi u glavu!
Mo Jen 32
Odneo sam maliana na rukama kui i polegao ga na topao
kang u sobi za radnike. Najpre sam hteo da naloim vatru i
zagrejem ga, ali me je iskusni radnik stari Dang upozorio da
to nipoto ne radim. Kad je smrznuta, bela repa mora sama da
se odledi; ako je prinese vatri, pretvorie se u kau. Stari Dang
je imao pravo, pa sam dete stavio na topao krevet da se polako
zgreje i naloio da mu se skuva inija zaslaene vode s umbi-
rom. Polako sam mu je sipao u usta, koja sam rairio tapii-
ma za jelo. im mu je supa od umbira ula u eludac, poeo
je da stenje. Sad kad mu ivot nije vie visio o koncu, rekao
sam starom Dangu da mu skalpelom obrije raupanu kosu
punu vaki. Okupali smo ga, presvukli u istu odeu i odveli
pred moju majku. To pametno i umiljato dete smesta se bacilo
na kolena i oslovilo je s bako, a majka je oduevljeno zazva-
la Budu, rekavi da to mora da je maleni monah iz hrama! Na
pitanje koliko ima godina, odmahnuo je glavom, upitan oda-
kle je, odgovorio je da se ne sea, a kao odgovor na pitanje
koga ima od porodice, jo je jae zanekao glavom kao daira-
ma. I tako smo ga primili kod sebe, takorei kao lana poro-
dice. Bio je pametno majmune, koje je umelo da se uzvere uz
motku. im bi me ugledao, oslovio bi me s pooime, a Baji
je zvao pomajkom. Ali makar mi bio i posinak, morao je da
zaradi svoj hleb u kui, jer ni ja se kao domain nisam ustezao
od posla. Onaj ko se ne prihvati posla, ostae praznih usta
jeste novija izreka, ali smisao joj see do davnina. Poto je taj
sirotan bez imena i prezimena na desnom obrazu imao plav
mlade veliine dlana, jednostavno sam ga prozvao Lan Ljen
(Plavo Lice), s Lan kao prezimenom i Ljen kao imenom. On mi
na to ree: Pooime, ja bih da nosim tvoje prezime i da se pre-
zivam Simen, a zovem Lanljen Simen Lanljen. Rekoh mu da
tako nipoto ne ide, da ne moe da se preziva Simen kad mu
se prohte, nego da mora vredno da radi, pa emo za dvadese-
tak godina videti kako stoje stvari. Deko je prvo s radnicima
Umoran od ivota i smrti 33
obavljao sitnije poslove, brinuo se o konjima i magarcima o,
Jamo, kako si imao srca da me pretvori u magarca a zatim
je polako poeo da radi i tee poslove. Iako mrav i neugle-
dan, bio je spretne ruke i otrog oka, pa je vetinom nadome-
tao fziku slabost. Dok sam novim oima netremice gledao
u njegova iroka ramena i grube i snane ruke, bilo mi je jasno
da je preda mnom sada moan mukarac.
Ha-ha, izaao je! Dok mu je glas gromko odjekivao, sagnuo
se i ispruio dve ogromne ruke da me pridigne. Obuzet silnim
sramom i besom, ljutito sam povikao:
Nisam ja magarac! Ja sam ovek! Ja sam Simen Nao!
Ali grlo me je izdalo kao da su mi ona dva demona pla-
vog lica ponovo zaepila usta i koliko god sam se naprezao,
nije putalo ni glasa. Bio sam oajan, bio sam prestravljen, bio
sam razjaren, pena mi je navrla na usta, iz oiju su mi potekle
lepljive suze. im je izmakao ruku, pao sam natrag na zemlju
u meduzastu sluz posteljice.
Brzo mi iznesi pekir! Na Lan Ljenov poziv, iz kue je iza-
la ena pozamanog stomaka. U trenutku sam prepoznao to
blago oteklo lice s pegama kao leptirovim arama i parom tunih
oiju. I-ja, I-ja... pa to je moja, Simen Naova ena, moja druga
ena Jingun. Baji ju je kad se udala za mene dovela kao slu-
avku sa sobom i poto joj se nije znalo prezime, po vlasnicima
se prezivala Baj. U prolee trideset pete godine od pada carstva
i osnivanja Republike, poela je sa mnom da deli krevet. Bila je
to devojka krupnih oiju i pravilnog nosa, dugih usana i etvr-
taste brade, a osim tako blagorodnog lica, po istaknutim brada-
vicama na grudima i irokoj karlici, videlo se da je kao stvorena
za raanje dece. Prva ena ve dugo nije uspevala da zatrudni,
zbog ega se veoma stidela, pa je zato bre-bolje poterala Jing-
un u moju postelju. Objasnila je to lako razumljivim, a opet
iskrenim reima: Uzmi je kao glava kue da ti plodna voda ne
otee na tuu oranicu!
Mo Jen 34
I zaista bee plodna njiva. Zatrudnela je iste veeri kad smo
podelili krevet, i to ne samo da je zatrudnela nego je zaela bli-
zance. Poetkom prolea sledee godine, rodila mi je sina i ker,
pa poto se u narodu kae da je na svet istovremeno donela
zmaja i feniksa, nazvao sam ih Simen inlung (Zlatni Zmaj) i
Simen Baofeng (Dragoceni Feniks). Stara babica se klela da jo
nikad nije imala tako lak poroaj, i da je Jingun iz svoje iro-
ke karlice i rastegljive materice izbacila dve debele bebe tako
lako da je izgledalo kao da iz jutene vree ispadaju dve lubeni-
ce. Skoro svaka ena bolno stenje i zapomae na poroaju, ali
kad se moja Jingun poraala, u kui je vladala potpuna tii-
na. Babica kae da su joj tokom celog poroaja usne bile raz-
vuene u tajanstven osmeh, kao da je zaneta nekom zabavnom
igrom, zbog ega se babica veoma usplahirila, strahujui da joj
iz materice ne izleti kakvo udovite.
Roenje inlunga i Baofeng bio je veliki dan za kuu Sime-
novih. Plaei se da ne uznemirim majku i bebe, naloio sam
radniku Starom Dangu i njegovom pomoniku Lan Ljenu da
kupe deset venaca s ukupno osamsto petardi i da ih zapale na ju-
nim seoskim zidinama. Kad su poeli da se reaju pucnji petardi,
bio sam kao lud od sree. Imao sam jednu udnu osobinu: kad
god bi mi se neto lepo desilo, smesta bi me zasvrbele ruke, pa
sam morao da se prihvatim nekog posla. Uz zvuk petardi, zasu-
kao sam rukave i otrao do obora, pa poeo da izbacujem one
silne tovare balege koji se behu nakupili preko zime. Ma Dibo,
jedan od seljana koji se razumeo u fenguj* i bio vian svakoja-
kim avolskim rabotama, ree mi s tajanstvenim izrazom lica:
Meni to mi je bilo zrelo ime brate moj mili, kad ti je u kui
porodilja, ne valja nita zidati niti istiti prljavtinu, a jo manje
* Fenguj (doslovno vetar i voda) drevna kineska vetina usklai-
vanja ivotnog prostora s prirodnim okruenjem. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 35
da se sklanja balega ili kopa bunar, uznemirie tako Nebeskog
generala Tajsuja,* pa e nakoditi bebama.
Njegove rei su mi uterale strah u srce, ali kao to odape-
toj streli nema povratka, tako je i sa svim drugim stvarima
kad neto zapone, valja to i zavriti, a ne odustajati na pola
puta, pa poto sam s poslom stigao ve do pola obora, rekoh
mu: Nai stari su govorili kad nekog deset godina prati srea,
duhovi i demoni ne usuuju se da mu priu. Onako poten i
estit, nisam se plaio duhova pa ta i da naletim na Tajsuja?
Valjda me je Ma Dibo urekao svojim smrdljivim ustima, pa
sam iz balege zaista iskopao neku udnu stvar u obliku tikve.
Delovala je kao nekakva pihtija, providna ali mutna, lomljiva
a opet savitljiva. Posadio sam je kraj obora i odmerio pogle-
dom: nije valjda da je ovo Nebeski general iz pria? Videh da
je Ma Dibo posiveo u licu i da mu se trese ona jarea bradi-
ca, s rukama sklopljenim pred grudima klanjao se toj udnoj
stvari. Jednako se klanjao i koraao unazad, sve dok nije leima
udario u zid, a onda se okrenuo i pobegao glavom bez obzira.
S hladnim osmehom rekoh: E vala, ako Tajsuj ovako izgleda,
ne treba ga se bojati. Tajsuj, ako ne nestane kad triput izgovo-
rim tvoje ime, ne krivi me posle to u biti bezobrazan. Tajsuj,
Tajsuj, Tajsuj! Uzviknuo sam triput zatvorenih oiju, i kad sam
ih otvorio videh da ona stvar i dalje lei na rubu obora zajedno
s konjskom balegom, potpuno beivotna, pa podigoh lopatu i
za tren je presekoh nadvoje. Videh da joj i unutranjost izgleda
gumenasto i smrznuto, kao smola koja istee kad zaree drvo
breskve. Podigao sam je lopatom i svom snagom prebacio preko
zida meu konjska govna i magareu piau, nadajui se da e
naubriti zemlju tako da iz nje nikne kukuruz iji e klipovi u
* Po kineskom taoistikom verovanju, Tajsuj je jedan od 60 nebeskih
generala koji se u skladu s kineskim lunarnim kalendarom brine o
zemaljskim dogaanjima tokom godine. (Prim. prev.)
Mo Jen 36
sedmom mesecu biti kao slonovske kljove, i penica s klasjem
poput pseih repova u osmom mesecu.
U prii Tajsuj, onaj prepredenjak od Mo Jena je napisao:
Kad se u providnu fau irokog grla sipa voda, a zatim doda
crveni aj i smei eer, i ostavi da odstoji na vlanom i toplom
mestu iza poreta, posle deset dana e se u fai pojaviti udna
stvar tikvastog oblika. uvi ta se dogodilo, seljani su dotra-
li da vide o emu je re. Ma Diboov sin Ma Cungming nervo-
zno ree: Neverovatno, pa to je Tajsuj! Tako je izgledao i Tajsuj
kojeg je one godine iskopao Simen Nao. Ja sam savremen mladi
i verujem u nauku, a ne u demone i duhove, pa sam oterao Ma
Cungminga i istresao tu stvar iz boce, isekao je na sitne koma-
die i bacio u vreo tiganj, nakon ega je poeo da se iri udan
miris od kojeg je ila voda na usta. Ukus mu je u ustima bio sli-
an narescima pihtije, izuzetno prijatan i hranljiv... Od Tajsuja
kog sam pojeo, za mesec dana porastao sam deset centimetara...
Kako taj Mo Jen samo ume da bulazni.
Prasak petardi rasprio je glasine da je Simen Nao jalov, pa
su mnogi spremili poklone da dou na estitanje posle devet
dana. Ali im su stare glasine utihnule, rairile su se nove, pa je
svih osamnaest sela i varoica u Severoistonom ataru okruga
Gaomi brujalo o tome da je Simen Nao istei balegu u oboru
naleteo na Tajsuja. Ne samo to se izrodila pria nego je dobila
i krila, pa se proulo da je Tajsuj bio veliko mesnato jaje sa svim
upljinama kao na ljudskom licu koje se kotrljalo po oboru, a
kad sam ga ja lopatom presekao napola, ka nebu je sunuo zrak
bele svetlosti. Kad se naleti na Tajsuja, u roku od sto dana zade-
sie te krvava nesrea. Znao sam ja, kao to se kae, da viso-
ko drvo privlai vetar, i da veliko bogatstvo donosi nevolju, jer
mnogi su potajno iekivali Simen Naovu propast. Nije mi bilo
ba svejedno, ali nisam ni gubio prisebnost, jer da bogovi zai-
sta ele da me kazne, ne bi mi na poklon slali dva onakva dete-
ta kao to su inlung i Baofeng.
Umoran od ivota i smrti 37
I Jingun se ugledavi me ozarila od sree. S mukom se
sagnula, i u tom trenutku, jasno sam video dete u njenom sto-
maku. Bilo je muko, s plavim mladeom na desnom obrazu,
nesumnjivo Lan Ljenov izdanak. Oseaj obeaenosti i besa
palacao mi je po dui kao jezik otrovnice. Dolo mi je da ubi-
jem, da se ispsujem, da Lan Ljena sameljem golim rukama. Lan
Ljene, ti nezahvalni skote, ti bezduno smrdljivo kopile! Koli-
ko si me samo nazivao pooimom, a onda i ocem, pa ako sam
ti otac, valjda je Jingun, kao moja druga ena, tvoja mae-
ha? Zar maehu da uzme za enu i da joj napravi dete? Ko
se kao ti ogrei o ljudske zakone, zasluuje da ga grom udari,
a kad stigne u pakao da ti oderu kou i na tvoje oi je napu-
ne slamom, pre nego to se ponovo rodi kao najbednija ivo-
tinja! Ali nema pravde na nebu, ni zdravog razuma u paklu,
im sam ja, Simen Nao, koji jednu lou stvar u ivotu nisam
uradio, zavrio kao obina ivotinja. A ti, mala moja Jingun,
kuko jedna, kakvim si me samo slatkim reima obasipala u
naruju, ime si se sve zaklinjala na venu ljubav? Kad ovamo,
nisi saekala ni da mi se le ohladi, a ve si legla s Lan Ljenom.
Zar jo ima obraza da ivi, kurvetino? Trebalo bi smesta da
umre, da ti dam svilenu traku da se obesi, pih, ma ne zasluu-
je ti svilenu traku, nego krvav konopac kojim su davili svinju,
pa da te njime obese o preku po kojoj su piali pacovi i srali
imii! Da proguta aku arsenika, to tebi treba. Nisi zasluila
nita drugo nego da se baci u onaj bunar izvan sela u kojem
su se davili divlji psi! Treba te kao zloinca posaditi na drve-
nog magarca da ti se smeju na ulici! A u paklu treba da te bace
u onu rupu punu otrovnih zmija posebno namenjenu kurvama
kao to si ti, da te tamo izujedaju do smrti, pa da onda u sva-
kom sledeem ivotu zauvek bude samo ivotinja! I-ja, I-ja...
kad eto, ivotom magarca nagraen sam ja, asni Simen Nao,
a ne moja druga ena.
Mo Jen 38
S naporom je unula pored mene i pekirom od meke koe
na plave kvadratie obrisala lepljivu sluz s mog tela. Od dodi-
ra suvog pekira na mom mokrom krznu osetio sam prija-
tnost. Pokreti su joj bili meki i neni, kao da brie roeno dete.
Lepo malo drebe, drago moje malo, vidi kako si lepo, vidi te
plave velike oi i male ui, gle kako su upave... Ubrus u nje-
nim rukama pratio je njene rei. Dirnulo me je kad sam osetio
kako me njeno jednako dobro i plemenito srce obasipa ljubav-
lju, pa je otrovna mrnja iz moje due polako nestajala, pret-
varajui moja seanja iz ljudskog ivota u daleke mutne obrise.
Telo mi se osuilo. Nisam vie drhtao. Kosti su mi ovrsnule
i snaga ula u noge. Bio sam podstaknut tim oseajem snage
i nekakvom eljom. O, pa to je muko magare pekirom mi
je prela po udu. Obuzeo me je stid i najednom sam se jasno
kao dan prisetio ljudskog ivota i naeg seksa. ije sam ja to
muko dete? Dete magarice, ove magarice koja stoji tu pored i
cela se trese? To mi je majka? Razdraujui bes me je podigao
na noge. Stajao sam pridravajui se na etiri noge, poput neke
kratke, a visoke klupice.
Ustao je! Ustao je!, radosno povika Lan Ljen pljeskaju-
i rukama. Povukao je ka sebi Jingun, koja je uala na podu.
Pogled mu je odavao nenost, videlo se da je prema njoj gajio
snana oseanja. Ma ekaj, ini mi se da me je one godine neko
i upozoravao da pripazim da mi moj mladi radnik ne napravi
nered u spavaoj sobi. Moda je ve tada bilo neeg izmeu njih?
Stajao sam tako okupan suncem novogodinjeg jutra, sve
izmetajui kopita da ne padnem. Nainio sam prvi magarei
korak, zapoevi tako udan, sramom i mukom ispunjen put.
Od sledeeg koraka, celo telo mi se zanjihalo, a koa na sto-
maku zategla. Ugledao sam veliko sunce i jarkoplavo nebo po
kojem su leteli snenobeli golubovi. Video sam kako Lan Ljen
pridrava Jingun ulazei u kuu i kako kroz glavnu kapiju
utravaju deko i devojica u novim-novcijatim postavljenim
Umoran od ivota i smrti 39
jaknama, u cipelama s tigrovom glavom na nogama i kapama
od zeje koe na glavama. Namuili su se dok su svojim krat-
kim nogicama preskoili visok prag. Imali su tri-etiri godine
i Lan Ljena su oslovljavali sa oe, a Jingun s majko. I-ja,
i-ja... Pa bila su to moja deca, deko je Simen inlung, a devoj-
ica Simen Baofeng. Deco moja, koliko ste samo tati nedosta-
jali! Tata se i dalje nada da ete postati neko i neto u ivotu, i
da ete precima osvetlati obraz, ali vi ste sada tua deca, a otac
vam je magarac! Srce mi se steglo od tuge, mrak mi je pao na
oi, sve etiri noge su mi zadrhtale pre nego to sam se naao
na zemlji. Neu da budem magarac, hou nazad svoj ljudski
ivot, da opet budem Simen Nao, da s ljudima poravnam rau-
ne. U istom trenutku kad sam ja pao na zemlju, ona magari-
ca koja me je rodila, uz tresak je pala na pod, kao istrunuli zid.
Magarica koja me je rodila ostala je da lei mrtva, nogu uko-
enih kao etiri drvena tapa, ugaslog pogleda, ali irom rai-
renih oiju kojima kao da je traila pravdu. Nisam se nimalo
potresao zbog njene smrti, samo sam se posluio njenim telom
da bih doao na svet, sve zahvaljujui Jaminim smicalicama, ili
pak pukoj sluajnosti. Nisam popio ni gutljaj njenog mleka i od
pogleda na njeno nabreklo vime meu nogama osetih gaenje.
Odrastao sam na kai od sirkovog brana koju mi je Jingun
grejala s majinskom ljubavlju. Hranila me je drvenom kai-
kom i kad sam narastao u pravog magarca, kaika bee izuje-
dana do neprepoznatljivosti. Dok mi je prinosila kau, gledao
sam u njene nabrekle grudi pune svetloplavog mleka. Znao sam
ukus tog mleka, jer sam ga pio. Bilo je to dobro mleko iz dobrih
grudi, bilo ga je toliko da ga je preticalo i pored toga to je njime
hranila dva deteta, za razliku od nekih ena ije je mleko zatro-
vano, pa deca umeju od njega i da se otruju. Hranila me je govo-
rei: Siroto moje drepe, tek to si se rodio, a ostao bez majke.
Oi su joj pritom bile pune suza od iskrenog saaljenja i ljuba-
vi koju je prema meni oseala. Njena deca inlung i Baofeng
Mo Jen 40
radoznalo su je pitala: Mama, kako to da je magarencetu umrla
mama? A ona je odgovarala: Kucnuo joj sudnji as, pozvao ju
je Jama sebi. Deca su uzvraala: Mama, nemoj da i tebe Jama
pozove kod sebe, ako te pozove i mi emo biti bez mame kao
nae magarence, i efang (Osloboenje) e ostati bez mame.
Ona ree: Mama nikad nee otii, Jama je naoj porodici ostao
duan, ne usuuje se on kod nas da doe.
U kui je odjeknuo pla Lan efanga.
Zna li ko je Lan efang? To me je iznenada upitao pripo-
veda ove prie, mlaahni, ali staraki otrouman Lan ensuj,*
ni metar visok, ali neobino reit i pametan.
Naravno da znam, pa ja sam Lan efang, Lan Ljen mi je
otac, Jingun mi je majka. Nego, ti mora da si nae magare?
Jesam, ja sam vae magare. Rodio sam se ujutru prvog dana
1950. godine, a ti, Lan efang, doao si na svet na isti dan iste
godine samo predvee obojica smo deca novog doba.
* Njegovo ime, ensuj, na kineskom znai hiljadu godina ili mile-
nijum. (Prim. prev.)
3. Hung Taijue iskaljuje bes na tvrdoglavca. Magarac
Simen izaziva nevolje grickajui koru drveta.
Iako mi nije bilo milo to sam magarac, nisam imao kud iz
magaree koe. Simen Naova namuena dua kuljala je kao
lava u telu magarca, ali bilo je teko suzdrati magaree navike
i sklonosti koje su se budile u meni. Klackao sam se tako izme-
u magarca i oveka, a svaki moj pokuaj da razdvojim maga-
reu svest i ljudska oseanja koja su se u meni komeala, samo
bi ih jo tenje povezao. I-ja, i-ja... Je li ti jasno o emu govorim,
Lan Ljenov sine, Lan efang? Hou da kaem, kad vidim tvog
oca Lan Ljena i tvoju majku Jingun kako se jedno na drugom
naslauju na krevetu, meni, Simen Naou, prizor radnika u zagr-
ljaju s mojom drugom enom padne toliko teko da ponem
glavom da udaram u ogradu magaree staje, i od muke izgri-
zem obod slamnate koare iz koje me hrane, ali kad osetim ukus
tek peenog crnog pasulja i svee pirinane slame u ustima, ne
mogu da mu se oduprem, pa ponem halapljivo da vaem i
gutam, od ega me obuzme nekakva isto magarea milina.
Kao za tren oka, narastao sam u mladog magarca i moji dani
bezbrinog trkaranja po dvoritu kue Simenovih behu zavre-
ni. Sad mi je na glavi bio ular i bio sam privezan za korito. Za to
isto vreme, inlung i Baofeng, koji su se sad ve prezivali Lan,
behu narasli pola metra u visinu, a Lan efang, koji se rodio
iste godine na isti dan kao ja, o tebi govorim, bee ve nauio
da hoda. Klatio si se kao patkica po dvoritu. Porodica koja je
Mo Jen 42
ivela u istonom krilu kue u to je vreme, jednog pakleno oluj-
nog dana, dobila dve bliznakinje. Imanje Simen Naoa oito nije
gubilo na snazi i dalje je izraalo blizance. Starija bliznakinja
zvala se Hudu (Kooperacija), a mlaa Hezuo (Saradnja). Pre-
zivale su se Huang, jer ih je napravio Huang Tung, i to sa Simen
Naovom treom enom ijusjang. Mom vlasniku, a tvom ocu,
zemljinom reformom pripalo je zapadno krilo Simen Naove
kue, gde je ranije ivela njegova druga ena Jingun. Istono
krilo pripalo je Huang Tungu, a ijusjang, nekadanja gazda-
rica tog dela kue, valjda se raunala kao deo nekretnine, pa
je postala Huang Tungova ena. Velianstvenih pet soba u sre-
dinjem delu kue sad su sluile kao javne slubene prostori-
je zaseoka Simen.
Toga dana sam u dvoritu grickao ono stablo kajsije od ije
su mi grube kore gorele nene usne, ali nisam se predavao,
nameravajui da saznam ta se to krije iza kore drveta. Seo-
ski naelnik i lokalni partijski sekretar Hung Taijue izdrao se
na mene iz sveg glasa, a zatim me je gaao otrim kamenom.
Pogodio me je tano u nogu, i to tako snano da se zauo uda-
rac, a telom prostrujao razdraujui oseaj. Je li to bol? Obuzela
me je nekakva vrelina i krv poela da lipti... I-ja, i-ja... Umreu
od bola koji si naneo meni, sirotom magarcu. Od prizora krvi
na sopstvenoj nozi celim telom sam zadrhtao. epajui na tu
jednu nogu, pobegao sam od kajsije u istonom delu dvori-
ta u zapadni deo. Pred vratima nae kue, osunana i oslonje-
na na juni zid stajala je sklepana magarea staja od nekoliko
drvenih kolaca natkrivenih asurom. Bilo je to sklonite od kie
i vetra, i utoite kojem sam pribegavao kad bih se neeg upla-
io. Meutim, sad nisam mogao da uem, jer je moj gazda bio
unutra upravo istei za mnom balegu nakupljenu od prole
noi. Doepao sam pred njega raskrvavljene noge, pretpostav-
ljajui da je pre toga video kako me je Hung Taijue iz sve snage
pogodio kamenom. Nazubljena kamenica je u letu glasno sekla
Umoran od ivota i smrti 43
bezbojni vazduh kao da preseca skupocenu svilu, zbog ega je
sirotom magarcu srce poskoilo od straha. Video sam gazdu
kako stoji pred oborom, tela ogromnog poput gvozdene pago-
de, pod svetlou sunca koja se kao vodopad obruavala preko
njegove uspravne prilike, dok crvena i plava strana lica behu
odvojene nosom u sredini, delujui kao mapa neprijateljske i
osloboene teritorije. Danas takvo poreenje deluje sasvim
zastarelo, ali tada je bilo svee i aktuelno. Gazda je bolno uzvi-
knuo: Ne, moje magare!, a zatim se besno okrenu Hung Tai-
jueu: Stari Hung, s kojim pravom ranjava mog magarca?
Proao je pored mene i hitro kao leopard prepreio mu put.
Hung Taijue bio je najvii rukovodilac u zaseoku Simen i
zahvaljujui slavnim zaslugama iz prolosti, u vreme kad su
obini kadrovi predavali naoruanje, on se i dalje okolo etao s
mauzerom za pasom. Braoncrvena futrola za pitolj od kravlje
koe razmetljivo mu je visila o dupetu i revolucionarnim sja-
jem bletei na suncu upozoravala svakog prestupnika: nemoj
da bi sluajno neto pokuao, bolje ti je da na vreme odustane
od svojih namera i da se ne suprotstavlja! Nosio je cigla-sivu
vojniku kapu irokog oboda, kratku tuniku starinskog kroja
od belog platna opasanu dva palca irokim kaiem od govee
koe, preko koje je bio ogrnut sivom postavljenom jaknom, a
na nogama su mu landarale iroke sive pantalone iznad crnih
gaberdinskih cipela debelog ona bez kamani, pa je izgledao
kao ratni partijski agitator. Ali za vreme rata, onda kad sam
ja bio Simen Nao, a ne magarac, onda kad sam bio najbogati-
ji u Simenovom zaseoku, onda kad sam bio gospodin ovek s
jednom enom i dve zakonite konkubine, i s dva jutra dobre
zemlje i krdima stoke, ta si ti tada bio, Hung Taijue? Bio si naj-
obiniji prevarant od kojeg je poten svet zazirao, jer si pro-
sio unaokolo udarajui kravljim kostima da privue panju.
Pred svaki sajam koji se u naem zaseoku odravao na datu-
me u mesecu koji se zavravaju peticom i nulom, hvatao si se
Mo Jen 44
za drku svojih prosjakih udaraljki od koski, lice bojio u crno,
i razgolienih lea, s platnenom kesom obeenom oko vrata,
isturao okruglu stomainu, da bosih stopala i obrijane glave
zauzme busiju na belim kamenom poljunanom predvor-
ju gostionice Jingbinlou, gde si na sve strane kolutajui gara-
vim i sjajnim oima, pevao i zaraivao na smicalicama. Nema
na svetu toga ko ti je bio ravan u baratanju kravljim kostima.
Klik-klak, klik-klak-klak, klik-klik, klak-klak, klikete-klikete-
-klak... U tvojim rukama, kravlje su kosti letele gore-dole bli-
stajui belim sjajem koji je postajao poprite svakog sajma. Oi
prisutnih bi se smesta prikovale za tebe, dokon svet bi se oku-
pio kao oko bine, a prosjak Hung Taijue bi glasno zapevao, i
mada je imao glas kao u patke, umeo je da ga koristi s merom
i u prikladnom ritmu, dobijajui tako na armu:
S jutra svetlost sunca na zapadni zid pada, kod istonog
zida ima lepog hlada.
Kraj postelje poret, plamti kao prea, kad legne u krevet
izgoree lea.
Duni da se ohladi tvoja kaa vrela, zlodelo je nita spram
dobroga dela.
Misli li da moja pesma tebe lae, ti pouri kui nek ti
majka kae...
Eto, to su bile dragocenosti kojima je trgovao, ali se u meu-
vremenu nenadano ispostavilo da je Hung Taijue, kao jedan
od prvih partijskih ilegalaca u Severoistonom ataru Gaomija,
dostavljao informacije komunistikoj vojsci i svojom rukom
pogubio mnoge izdajnike. Upravo je on bio taj koji je ono-
mad, kad sam im iskreno predao sve porodino blago, s eli-
nim izrazom lica i pogledom otrim kao trnje, ozbiljno objavio:
Simen Nao, kad se sprovodila prva zemljina reforma, posluio
si se sitnim dobroinstvima, lanim milosrem i pravinou
Umoran od ivota i smrti 45
da zavara narod, pa si proao nekanjeno, ali ovog puta, doli-
jao si kao rak u loncu i kornjaa u tegli. Grabio si narodnu
imovinu, izrabljivao si druge, pljakao mukarce i maltreti-
rao ene, muio koga si stigao. Tvoji zloini su toliko strani
da samo tvoja smrt moe da zadovolji narodni gnev. Ako ne
uklonimo tebe, ti aava kamenugo to zapreuje put, ako ti
ne poseemo stablo, ti beskorisno drvo jedno, nee biti nita
od zemljine reforme u Severoistonom ataru okruga Gaomi,
niti e napaeni seljaci iz zaseoka Simen ikada stati na svoje
noge. Oblasna vlada donela je reenje i o tome dopisom oba-
vestila okrunu vlast, da se nad okrutnim tiraninom, zemljo-
posednikom Simen Naom, na mostu izvan sela izvri smrtna
kazna. U gromoglasnom pucnju i munjevitom blesku, Simen
Naov mozak prosuo se po tikvastom kamenju ratrkanom pod
mostom zagaujui smradom vazduh oko sebe. Srce mi se ste-
gne kad se toga setim, jer ne behu mi dozvolili ni re da kaem
u svoju odbranu, samo su nizali pogrde: izborimo se sa zemljo-
posednicima, ubij ga kao pseto, poseci korov... Kad se nameri
nekog da optui, ne fali ti rei. Umree ubeen u sopstveni
zloin, tako mi je rekao Hung Taijue, ali nisu mi dali priliku ni
da se odbranim, a ti, Hung Taijue, lae kako zine i obeanja
ti ne vrede ni piljivog boba.
Podlaken je stajao na glavnoj kapiji i odmeravao poglede
s Lan Ljenom, ozbiljnog i preteeg dranja. Iako sam se malo-
pre prisetio kako se s kravljim kostima u rukama preda mnom
ponizno klanjao, kao to to obino biva, dok jednom ne smr-
kne, drugom ne svane, pa sam ga se sada, budui ranjeni maga-
rac, veoma plaio. Moj gazda nije skidao pogled s njega, stojei
na neka tri metra udaljenosti. Gazda je na svet doao kao siro-
mah i kao to se za izdanke korena kae da su pravi i crveni,
on je bio crven da crveniji ne moe biti. Ali bio je isto tako i
usvojeni sin Simen Naoa, s kojim je bio u sumnjivo prisnim
odnosima, i mada je kasnije dostigao vii stepen klasne svesti
Mo Jen 46
i smelo zauzeo vodeu poziciju u borbi protiv mene povrativi
tako reputaciju obespravljenog seljaka, zbog ega mu je dode-
ljen deo kue, zemlje i ena, taj naroiti odnos sa Simen Naom,
uvek je izazivao podozrenje lokalne vlasti.
Njih dvojica neko vreme nisu skidali pogled jedan s dru-
gog, a onda je prvi progovorio moj gazda:
S kojim pravom ranjava mog magarca?
Bude li ga putao da i dalje grize koru, upucau ga!, ree
Hung Taijue elino odlunim glasom i potapa se po konoj
futroli za pitolj na dupetu.
To je samo stoka, nema potrebe da se tako iivljava.
Ja bih rekao da su oni to piju vodu ne marei za izvor i zabo-
rave ko su i ta su kad im krene u ivotu, gori od svake stoke.
ta hoe time da kae?
Posluaj paljivo ta u ti rei, Lan Ljene. Hung Taijue se
priblii jedan korak i uperivi prst kao cev pitolja ka prsima
mog gazde, ree: Kad smo se izborili za zemljinu reformu,
lepo sam ti govorio da se ne eni s Jingun. Jeste da je i Jing-
un poreklom siromana, i da je bila prisiljena da se poda Simen
Naou, jeste da narodna vlast svesrdno podrava preudavanje
udovica, ali trebalo je da se, kao pripadnik obespravljene klase,
oeni udovicom kao to je Su iz zapadnog dela sela, bez krova
nad glavom i bez plota zemlje. Kad joj je mu umro, prosila je
da bi preivela. Iako je roavog lica, ona je pravi pripadnik pro-
letarijata, ona je na ovek, i s njom bi ouvao integritet, kao
pravi revolucionar... Ali nisi me posluao, nego si poto-poto
morao Jingun da uzme za enu, i poto nisam mogao da se
ogreim o vladinu politiku slobodnog branog izbora, izaao
sam ti u susret. Ba kao to sam i pretpostavljao, trebalo je da
prou samo tri godine, pa da potpuno izgubi revolucionarni
duh. Sebian si, nazadan, bogati se i hteo bi da ivi pokvare-
nim ivotom kao tvoj nekadanji gazda Simen Nao. Ti si tipian
Umoran od ivota i smrti 47
primer izopaenog karaktera i ako se ne osvesti, pre ili kasni-
je, zbog svoje dekadencije zavrie kao narodni neprijatelj.
Moj gazda je netremice posmatrao Hung Taijuea uopte se
ne pomerajui, a zatim je udahnuo i bezvoljno rekao:
Stari Hung, kad je Suova udovica ve tako dobra, to se ti
njome ne oeni?
Na ove Lan Ljenove preko volje izgovorene rei, Hung Tai-
jue je ostao svezanog jezika i sad je pokuavao da se sabere.
Naposletku, oigledno izbegavajui odgovor, visokoparnim
tonom ree:
Ne igraj se sa mnom, Lan Ljene, ja predstavljam partiju,
predstavljam vlast i obespravljene seljake celog zaseoka Simen.
Ovo ti je poslednja prilika da se izvue, da zauzda konja pred
provalijom i ispravi greke. Kad se vrati u nae redove, opro-
stiemo ti tvoje slabosti, oprostiemo ti tvoje neasno svesrdno
robovanje Simen Naou, i neemo dozvoliti da brak s Jingun
ugrozi tvoje klasno poreklo. A klasa seljaka je zlatom obrublje-
na tablica i ne sme da dozvoli da zara ili da se po njoj nakupi
praina. Zvanino te obavetavam da se nadam da e se sme-
sta pridruiti zadruzi i da e povesti sa sobom tu svoju bitangu
od magarca, kao i kolica koja su ti dodeljena zemljinom refor-
mom, zajedno s plugom i svim ostalim oruem koje ti je pripalo,
skupa sa enom i decom, ukljuujui naravno i ona zemljopo-
sednika derita od inlunga i Baofeng. A kad ue u zadrugu,
da vie ne radi na svoju ruku, da vie ne istie svoju samo-
stalnost, jer zna kako se ono kae: i rakovi kad prelaze reku,
moraju da prate tok i mudri su oni koji delaju u skladu s vre-
menom, pa tako ni ti ne sme biti tvrdoglav, ne sme drugima
da bude kamen na putu i izigrava tvrd orah. Ima na hiljade
drugih sposobnijih od tebe, pa su zahvaljujui meni sad manji
od makovog zrna. Pre u dozvoliti da mi maka spava u gaa-
ma nego da ti na moje oi radi samo za sebe. Je li ti to jasno?
Mo Jen 48
Hung Taijue imao je jak glas, koji je uvebao onih godina
dok je udarao u volovske kosti i prodavao meleme. Bilo bi pravo
udo da neko s takvim glasom i takve reitosti ne bude na slu-
benom nametenju. Kao opinjen, sluao sam kako Lan Ljenu
dri lekciju, i mada je u stvari bio za pola glave nii od mog
gazde, zbog svog nadmonog dranja, delovao mi je mnogo vii
od njega. Kad sam uo da pominje inlunga i Baofeng, pre-
trnuo sam od straha. Skriven u telu magarca, Simen Nao nije
mogao da prestane da brine o ta dva deteta u kojima je tekla
njegova krv, a koja je ostavio za sobom u ovom nepredvidivom
svetu. Duboko se zabrinuo za njihovu sudbinu, jer Lan Ljen je
bio taj koji moe da im prui zatitu, ali i da im navue proklet-
stvo na vrat. U tom trenutku, moja gazdarica Jingun iz sve
snage sam se trudio da zaboravim da je nekad sa mnom deli-
la jastuk i da mi je izrodila decu izala je iz zapadnog krila
kue. Pre nego to se pojavila napolju, sigurno se malo uredila
pred onim polomljenim ukrasnim ogledalom na zidu. U indi-
go-plavoj kratkoj tunici, irokim crnim pantalonama sa plavim
pojasom na bele cvetove i maramom na glavi od istog materija-
la, odavala je utisak sreenosti i ukusa. Sunce je obasjalo njeno
oronulo lice i od pogleda na njeno elo, na njene oi, usta i nos,
navrla su mi bezbrojna seanja. Bila je to zaista izvanredna
ena, zenica moga oka, a tebi se, Lan Ljene, ubre jedno, mora
priznati da ima dobro oko. Jer, da si se oenio onom roavom
Suovom udovicom sa zapada zaseoka, sve i da te zbog toga pro-
glase ad-carem,* na ta bi ti ivot liio? Prila je i duboko se
naklonivi pred Hung Taijueom, rekla:
Brate Hung, veliki ovek kao ti ne zamera onima ispod
sebe, ti valjda vidi dalje od ove moje sirovine.
Napetost na Hung Taijuevom licu smesta se ublaila, pa je
zgrabivi za rep priliku koja mu se ukazala, rekao:
* Vrhovno taoistiko boanstvo. (Prim. prev.)
Umoran od ivota i smrti 49
Jingun, ti najbolje zna ta se sve dogaalo u vaoj poro-
dici, vas dvoje moete da radite ta vam je volja, ali pred vaom
decom je ivot i treba o njima razmiljati. Lan Ljene, za devet-
-deset godina bie ti jasno da je sve to ti je stari Hung danas
govorio bilo za tvoje dobro, za dobro tvoje ene i dece, moj ti
je savet zlata vredan.
Brate Hung, znam da ima dobre namere, ree ona vukui
Lan Ljena za ruku. Brzo se izvini bratu Hungu, pa da se vra-
timo u kuu i dogovorimo o ulasku u zadrugu.
Nemamo mi o emu da se dogovaramo, ree Lan Ljen. I
roena braa moraju u ivotu da se razdvoje, a kamoli razli-
ite porodice. Kad sve strpa u isti lonac, odakle da zahvati
kaikom?
E pa stvarno si tvrdoglaviji od svake mazge, besno ree
Hung Taijue. Neka ti bude, Lan Ljene, samo ti nastavi da radi
sam, pa emo da vidimo ko je jai, kolektiv ili Lan Ljen. Ja sam
te danas najlepe mogue zamolio da se pridrui zadruzi, ali
doi e dan kad e me kleei moliti za to, a samo da zna, taj
dan nije daleko.
Ne ulazim u zadrugu i taka! I nikad neu kleati pred
tobom, ree Lan Ljen spustivi pogled. Vlast je objavila da se o
pristupanju zadruzi i njenom naputanju odluuje slobodnom
voljom, prema tome, ne moe da me prisili.
Ti si jedno smrdljivo psee govno!, razjareno povika Hung
Taijue.
Brate Hung, nemoj molim te...
Nisam ja tebi nikakav brat..., prezrivo i s pomalo mrnje
Hung Taijue prekinu Jingun. Ja sam partijski sekretar, nael-
nik sela, a zaduen sam i za javni red i mir...
Sekretaru, naelnie, uvaru reda i mira..., zausti Jingun
stidljivo, hajdemo u kuu da na miru porazgovaramo... A
zatim, gurajui Lan Ljena, planim glasom ree: Tikvo jedna
nedokazana, hajdemo u kuu...
Mo Jen 50
Ne idem ja nikud, jo nisam rekao ta sam imao, ree Lan
Ljen tvrdoglavo. Seoski naelnie, povredio si mi magarca,
treba da mi plati za leenje.
Metkom u ja tebi platiti, Hung Taijue potapa futrolu s
pitoljem, ne skidajui irok osmeh s lica. E moj Lan Ljene,
stvarno misli da si neko i neto. A zatim povika iz sveg glasa:
Pod ije je ime potpala ova kajsija?
Moje!, odgovori komandir lokalne milicije Huang Tung,
koji je sve vreme stojei na dovratku istonog krila kue sa
zanimanjem pratio ta se deava. Dotrao je pred Hung Taijuea
govorei: Sekretaru, naelnie, redaru, posle zemljine refor-
me, ovo drvo je dopalo meni, ali sve otkad se vodi na moje ime,
nije izrodilo nijednu kajsiju, pa sam se ba spremao da ga pose-
em. Ovo stablo je ba kao Simen Nao, neprijateljski je raspo-
loeno prema nama siromanim seljacima.
Ne seri!, hladno mu odbrusi Hung Taijue. Samo napa-
met pria. Ako bi ve da mi se dodvori, dri se injenica. To
to kajsija ne raa, nema nikakve veze sa Simen Naom, nego
se ti o njoj ne brine kako valja. Iako je stablo pripalo tebi, pre
ili kasnije postae kolektivna imovina, a na putu kolektivizaci-
je ukida se privatna svojina, jer doao je istorijski trenutak da
se iskoreni eksploatacija i zato mora da se stara o ovom drve-
tu. Bude li ponovo dopustio magarcu da mu grize koru, ja u
tebi odrati kou.
Huang Tung je sluajui Hung Taijuea neprekidno klimao
glavom s izvetaenim osmehom na licu. Sitne oi su mu bli-
stale zlatastim sjajem, a iz nacerenih usta pomaljali su se uti
zubi i ljubiaste desni. Utom se pojavila njegova ena ijusjang,
nekadanja Simen Naova trea ena, na svakom ramenu nosei
po jednu koaru od bambusa u kojima su bile njihove dve bli-
znakinje, Huang Hudu i Huang Hezuo. Kosa joj je bila oe-
ljana u visoku punu i natopljena tekim lovorovim uljem, lice
napuderisano, a na sebi je imala haljinu s cvetnim rubovima
Umoran od ivota i smrti 51
i zelene satenske cipele na ljubiaste cvetove. Stvarno je imala
petlje da se pojavi u istoj onoj haljini u kojoj mi je postala ena.
Sva naminkana i koketna, podatnog i putenog tela, nimalo nije
liila na seosku radnicu. A ja je bejah vrlo dobro upoznao. Zbog
svoje kvarne due i poganog jezika, bila je dobra samo kao igra-
ka u krevetu, nipoto nisi s njom smeo da se zblii. Znao sam
da visoko cilja, i da ja nisam bio tu da je povremeno vratim na
svoje mesto, dola bi glave i Baji i Jingun. Pre nego to su me
pogubili kao pseto, ta se, dobro procenivi situaciju, okrenula
protiv mene i rekla da sam je silovao, da sam je na svata prisi-
ljavao, kao i da je svakodnevno trpela Bajino zlostavljanje. ak
je pred gomilom mukaraca prisutnih na tom presudnom oku-
pljanju razdrljila bluzu da pokae oiljke na grudima. Sve mi je
ovo napravila zemljoposednika supruga Baji gasei o mene
lulu, a ovo mi je podli nasilnik Simen Nao naneo ilom, zapo-
magala je svojim glasom punim prikladnog dirljivog naboja,
jer kao nekadanja uenica opere, znala je na koji nain da pri-
dobije publiku. U stvari, imala je da zahvali samo mojoj dobro-
dunosti to sam je uopte primio pod svoj krov. U to vreme
bejae samo devojica od desetak godina s dve male pletenice
iza glave, koja je pratei slepog oca, zaraivala pevajui na ulici.
Kad joj je otac umro na ploniku, prodala se da bi zaradila za
njegovu sahranu i tako postala slukinja u mojoj kui. Neza-
hvalnice jedna, da ti ja, Simen Nao, nisam velikoduno pruio
slamku spasa, zavrila bi ili smrznuta na ulici, ili kao kurva u
javnoj kui. I tako je kurvetina, kroz silnu kuknjavu, iznosila
lai koje su zvuale istinitije od svake istine, terajui one babe
ispod improvizovane bine u takav pla da im rukavi bejahu pot-
puno nakvaeni od suza. Uzvikivali su slogane, skupljao se bes,
bliila mi se smrt. Znao sam da e mi kurva doi glave. Pla-
kala je i zapomagala, neprestano kriom kiljei u mene onim
svojim sitnim oima. Da nije bilo ona dva grmalja od milicaja-
ca koji su me drali svezanog otpozadi, bacio bih se na nju ne
Mo Jen 52
obazirui se ni na ta i tresnuo joj dva-tri dobra amara. Iskreno
sam to mislio, jer i ranije je ve dobijala amare od mene zbog
spletki koje je pravila po kui, a onda bi pala na kolena ispred
mene i zagrlila mi noge gledajui me suznim oima, tako dod-
vorljivo, alosno i oseajno da bi mi srce odmah omekalo, a
kurac naglo otvrdnuo. enama kao to je ona, na kraju opro-
sti i to to spletkare i to ive na tu raun, jer posle tri ama-
ra, opiju te svojim arima. Prevrtljive namigue kao to je ona
za mene su bile kao melem koji lei svaku boljku. Gospoda-
ru, gospodaru, brate moj roeni, moe da me ubije od bati-
na, moe da me isee u komade, ali nee se osloboditi moje
due... Iznenada je iz grudi izvukla par makaza i nasrnula ka
meni, ali ju je zaustavilo nekoliko milicajaca i odvuklo s bine.
Sve dotad sam mislio da je samo glumila da sauva sebe, nisam
verovao da roena ena s kojom sam delio krevet moe da me
mrzi tako iz dna due...
Izgledalo je da je s Hudu i Hezuo na ramenu krenula na
pijacu. Uputila je Hung Taijueu jedan razmaen pogled, a njeno
malo garavo lice liilo je na crni bour. Hung Taijue ree:
Huang Tung, mora da pripazi na nju, mora da je preo-
blikuje i natera je da se mane ponaanja koje prilii zemljo-
posednikoj nalonici. Mora da je poalje da radi u polju, a
ne da je puta da se vue po seoskim pijacama.
uje li ti?, ree Huang Tung zapreivi joj put. Sekre-
tar o tebi govori.
O meni? A ta to sa mnom nije u redu? Kad se ve ne sme
ni na pijacu, to onda ne ukinu pijace? Ako ti smeta to mukar-
cima zapadam za oko, ti uzmi fau sone kiseline, pa mi njome
izrovari lice. Paljba s njenih malih usana dovela je Hung Tai-
juea u veoma neprijatan poloaj.
Smrdljiva enturao, vidim ja da je tebe zasvrbelo, pa bi da
dobije po glavi, ree Huang Tung razjareno.
Umoran od ivota i smrti 53
Probaj samo da me udari! Takne li me prstom, zavrie
krvavih prsa.
Hitrim pokretom, Huang Tung joj je pljusnuo amarinu.
Za trenutak, svi su se zapiljili u njih kao hipnotisani. ekao sam
da ijusjang pobesni kao razmaeno derite, da se baci na pod
i zapreti samoubistvom, jer to su bile njene uobiajene reakcije.
Meutim, nita od toga. ijusjang nije uzvratila, samo je bacila
naramak sa sebe i uhvatila se za lice plaui. Hudu i Hezuo su
se od straha uurile u koari i zaplakale. Sa svojim zlatastim
upavim glavicama, izdaleka su izgledale kao dva majmuneta.
Hung Taijue, koji je i izazvao celu bitku, sad je okrenuo
plou i postao mirotvorac, pa se trudio da izgladi stvari izme-
u Huang Tunga i njegove ene, mada je, ne dozvoljavajui da
ga cela situacija imalo omete, uao u sredinji deo nekadanje
Simen Naove kue i na zid od cigala pored ulaza okaio drve-
nu tablu na kojoj je bilo neitko napisano Partijski komitet
zaseoka Simen.
Gazda mi je obgrlio glavu gladei me svojim grubim veli-
kim rukama po uima, a njegova ena Jingun je slanom vodom
isprala ranu na mojoj prednjoj nozi i potom je uvila belim plat-
nom. U jednom tako dirljivom i prijatnom trenutku, nisam vie
bio nikakav Simen Nao, bio sam samo magarac uskoro stasa-
li magarac koji sa svojim vlasnikom deli dobro i loe. Ba kao
u pesmi onog tipa Mo Jena iz njegovog novog komada Pria o
crnom magarcu:
Telo crnog magarca, a dua oveka,
prolost kao oblak postaje daleka.
Na estostrukom toku ivota svako u teku karmu srlja,
A sve zbog silne udnje koja mu um prlja.
Umesto da na proli ivot potpuno zaboravi,
I kao sreno magare na ovom svetu boravi.