Predmer I Predračun

PREDMER I PREDRAUN-SINIA VUKOVI MAJ 2014GOD
TEHNIKE SPECIFIKACIJE
Sa tehnikim specifikacijama sreo sam se prvi put kada sam bio angaovan na
pripremi tenderske dokumentacije u meunarodnoj kompaniji, koja je ugovorila
posao projektovanja, pripreme tenderske dokumentacije i vrenju strunog nadzora
na projektu u Srbiji. Menadment te kompanije je izriito zahtevao da projekat sadri
detaljne tehnike specifikacije, jer je to jedan od kljunih uslova za postizanje
projektovanog kvaliteta izvedenih radova u okviru planiranog budeta.
U naim projektima materijali i nain izvoenja radova opisuju se u tehnikim
opisima i opisima pozicija u predmerima. U ugovoru se izvoa obavezuje da radove
izvodi po vaeem zakonu o planiranju i izgradnji, ostalim podzakonskim aktima,
pravilnicima, standardima i pravilima struke. Meutim, pravilnici i standardi su opti,
a u tehnikim specifikacijama se definiu konkretna reenja a koliko mi je poznato,
pravila struke nisu pisana.
U praksi, tehniki opisi i opisi u predmerima se esto rade metodom copy-paste i
samo se formalno prilau uz projekat. U predmeru se materijali opisuju tako to su
slini nekom od konkretnih proizvoda konkretnog proizvoaa. Najee ostaje na
slobodnoj volji uesnicima u projektu da procene da li je aluminijumski profil ili
keramika ploica jednog proizvoaa slian konkurentnom proizvodu. O nainu
vrenja kontrole, po pravilu nema ni rei.
Tehnike specifikacije obuhvataju sledee:
-
Listu domaih i meunarodnih standarda koji se na ovu poziciju odnose;

Opis predvienih materijala;
Nain izvoenja radova;
Nain vrenja kontrole (ukljuujui i nain merenja).
S druge strane, neke tehnike specifikacije koje sam imao priliku da vidim su esto
toliko obimne i pune (po meni) nepotrebnog teksta koji nema primenu u praksi.
Izrauju ih projektantske firme tokom niza godina i za svaki projekat ubace knjigu
specifikacija (koja moe da ima i vie od 500 stranica) u kojoj su sve pozicije koje su
oni ikada obradili, bez obzira da li te pozicije postoje na konkretnom projektu za koji
se specifikacije prilau. Ponua mora da ih dobro proui pre podnoenja ponude, a
za to mu je potrebno puno vremena. U suprotnom, rizikuje da pretrpi tetu ako je
ponudio materijal slabijeg kvaliteta ili je propustio da u ponudu ukljui radove koji su
opisani u tehnikoj specifikaciji.
Moj cilj je da na sledeim stranicama pripremim to vie korisnih podataka za brzo
sastavljanje dovoljno preciznih, ali konkretnih i saetih tehnikih specifikacija, bez
suvinih detalja koji nemaju praktinu primenu u praksi.
www.sinisavuckovic.com
KERAMIARSKI RADOVI - SANITARNI VOROVI

1. Relevantni standardi
SRPS EN 14411 (2005), Keramike ploice - Definicije, klasifikacija, karakteristike i
obeleavanje (ISO 13006: 1998, modifikovan);
SRPS ISO 10545-1 (2002), identian sa ISO 10545-1: 1995, Keramike ploice - Deo
1: Uzimanje uzoraka i osnove za prihvatanje;
SRPS ISO 10545-2 (2002), identian sa ISO 10545-2: 1995 + Cor.1:1997, Keramike
ploice - Deo 2: Odreivanje mera i kvaliteta vidne povrine;
SRPS ISO 10545-3 (2002), identian sa ISO 10545-3: 1955 + Cor. 1:1997, Keramike
ploice - Deo 3: Odreivanje upijanje vode, prividne poroznosti, prividne
zapreminske mase i zapreminske mase;
4: Odreivanje modula loma pri savijanju i vrstoe pri lomu;
SRPS ISO 10545-5 (2002), identian sa ISO 10545-5: 1996 + Cor. 1:1997, Keramike
ploice - Deo 5: Odreivanje otpornosti prema udaru merenjem koeficijenta
restitucije;
6: Odreivanje otpornosti prema dubokom habanju neglaziranih ploica;
7: Odreivanje otpornosti glaziranih ploica prema povrinskom habanju;
8: Odreivanje linearnog termikog irenja;
9: Odreivanje otpornosti prema temperaturnom oku;
SRPS ISO 10545-10 (2002), identian sa ISO 10545-10: 1995, Keramike ploice Deo 10: Odreivanje irenja vlaenjem;
SRPS ISO 10545-11 (2002), identian sa ISO 10545-11: 1994, Keramike ploice Deo 11: Odreivanje otpornosti prema vlasavosti glaziranih ploica;
SRPS ISO 10545-12 (2002), identian sa ISO 10545-12: 1995 + Cor. 1:1997,
Keramike ploice - Deo 12: Odreivanje otpornosti prema mrazu;
SRPS ISO 10545-13 (2002), identian sa ISO 10545-13: 1995, Keramike ploice Deo 13: Odreivanje otpornosti prema hemikalijama;
SRPS ISO 10545-14 (2002), identian sa ISO 10545-14: 1995 + Cor. 1:1997,
Keramike ploice - Deo 14: Odreivanje otpornosti prema stvaranju mrlja;
SRPS ISO 10545-15 (2002), identian sa ISO 10545-15: 1995, Keramike ploice Deo 15: Odreivanje olova i kadmijumakoje isputaju glazirane ploice;
SRPS ISO 10545-16 (2003), Keramike ploice - Deo 16: Odreivanje malih razlika u
boji;
SRPS U. F2.011 (2000), Zavrni radovi u graevinarstvu - Izvoenje keramiarskih
radova - Tehniki uslovi.
2. Opis predvienog materijala

Opti zahtevi koje treba da zadovolje keramike ploice su:
-pakovanja ploica moraju da budu obeleena po standardu;
-ivice ploica moraju biti prave, meusobno paralelne i neoteene, odstupanja od
pravog ugla nisu dozvoljena;
-ploice koje se ugrauju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade);
-povrina ploica mora biti bez pukotina, ulegnua, mrlja, mehuria, vlasavosti
(pukotine koje lie na vlasi kose);
-boja mora biti ujednaena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti greaka u dekoraciji.
Keramike ploice treba da su po izgledu sline ploicama sa ifrom _______________
od proizvoaa _______________ ili ___________________________ ili
_______________________.
Dimenzije ploica su _______ mm x _______ mm.
Minimalna debljina ploica je za zidne ploice 7mm, za podne ploice 8,5mm.
Prema nainu proizvodnje keramike ploice treba da su presovane (oznaka B).
Po stepenu upijanja vode za zidne ploice se ne postavljaju posebni uslovi, podne
ploice treba da pripadaju nekoj od sledeih grupa:
BIa (E 0,5%) ili
BIb (0,5% < E 3%) ili
BIIa (3% < E 6%).
Gornja povrina ploica treba da je glazirana (mat, glatka) - oznaka GL. Na
glaziranim ploicama ne sme biti neglaziranih povrina, rupica na glazuri, greaka
pokrivenih glazurom, zadebljanja glazure ni devitrifikacije glazure (nedoputena
kristalizacija glazure koja je vidljiva).
Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramike ploice treba da pripadaju
klasi PEI IV (oznaava se i kao klasa 4 ili klasa G).
Od podnih ploica se zahteva da zadovolje koeficijent klizavosti R9.

Lepkovi i fug masa
Nema posebnih zahteva po pitanju lepka i fug mase. Pritisna vrstoa lepka ne sme
biti manja od vrstoe podloge.
Boja fug mase treba da je RAL _____.
3. Nain izvoenja radova

Pre poetka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji:
- izvedene i testirane sve elektro instalacije, mainske instalacije i instalacije
vodovoda i kanalizacije;
- ugraeni ramovi za stolariju;
- zavrena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm
iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tu kade.).
Ugradnju vriti na temperaturi ne manjoj od 10C. Ova temperatura je neophodna i
u 7 dana po zavretku ugradnje keramike. Po zavretku radova spreiti kretanje ljudi
u prostoriji min. 3 dana.
Obavezno proveriti proraun difuznog toka vodene pare ukoliko se oblae
keramikom fasadni zid ili se oblae zid prostorije u kojoj je temperatura znaajno
nia nego u susednoj prostoriji.
irina fuga - 2mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug masom. Pri
pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa
materijala.
Keramike ploice ugrauju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanoenju materijala
u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Prostor izmeu
keramikih ploica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve upljine nisu
dozvoljene. Podloga za polaganje keramikih ploica mora biti kvalitetno
pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti
impregnacijom, mehanikim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva
itd. Ukoliko se nijedan od naina ne moe primeniti, podlogu obiti i izraditi novu.
Zidna povrina obloena keramikim ploicama mora da bude potpuno ravna i
vertikalna sa jednolinim spojnicama. Obradu spoljanjih uglova izvesti
gerovanjem.
Prvo polagati keramike ploice na zidovima a zatim na podovima. Najnii red
ploica na zidovima ostaviti za postavljanje po zavretku podova (podbijanje). Na

zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje ploice na oba kraja zida
budu jednake i ne budu manje od ploice. Ne zahteva se da se fuge zidova i
podova poklapaju.
U sanitarnim prostorijama ploice treba da nalegnu na kadu ili tu kadu ili da se za
vezu koristi specijalni profil, akrilni silikon ili plastini kit. Ivica slivnika mora da je
min. 20cm od zida. Nije dozvoljeno korienje delova ploica za oblaganje zidova
oko prodora instalacija. Nije dozvoljeno odstupanje od pravog ugla izmeu zidova
gde se ugrauje kada ili tu kada.
4. Nain vrenja kontrole i merenja

Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilite u svemu kao to je
specificirano u poglavlju 2.
Pre poetka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao to je
specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao to je opisano u
ovom poglavlju.
Izvedeni radovi obraunavaju se po m2. Neobloene povrine do 0,5m2 se ne
odbijaju. Visine do dva reda ploica obraunavaju se po m.
DODATAK
Mogu biti jo vuene (ekstrudirane) - oznaka A
Mogu biti i neglazirane (oznaka UGL).

Glazirane mogu biti i sjajne (umesto mat) i reljefne (umesto glatke).
PEI 0 - ne preporuuju se za polaganje na podovima;
PEI I ili klasa D - za podove u kupatilima i spavaim sobama stambenih prostorija;
PEI II ili klasa E - za prostore u stanu sa malom koliinom neistoe koja grebe
povrinu;
PEI III ili klasa F - za sve prostore koji nemaju direktan pristup spolja (kuhinje, holovi,
terase) - srednja izloenost abraziji;
PEI IV ili klasa G - za prostore izloene srednje tekom habanju kao to su ulazi, mali
trgovaki prostori, izlobeni prostori, hoteli itd;
PEI V ili klasa H - za prostore izloene relativno jakom habanju.
ili profilima od PVC-a, aluminijuma ili inoksa...
KERAMIARSKI RADOVI - GRANITNA KERAMIKA

Svi standardi navedeni u poglavlju koje se odnosi na KERAMIARSKE RADOVE SANITARNI VOROVI vae i za ovo poglavlje.

Opti zahtevi koje treba da zadovolje keramike ploice su:
-pakovanja ploica moraju da budu obeleena po standardu;
-ivice ploica moraju biti prave, meusobno paralelne i neoteene, odstupanja od
pravog ugla nisu dozvoljena;
-ploice koje se ugrauju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade);
-povrina ploica mora biti bez pukotina, ulegnua, mrlja, mehuria, vlasavosti
(pukotine koje lie na vlasi kose);
-boja mora biti ujednaena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti greaka u dekoraciji.
Keramike ploice treba da su po izgledu sline ploicama sa ifrom _______________
od proizvoaa _______________ ili ___________________________ ili
_______________________.
Dimenzije ploica su _______ mm x _______ mm.
Minimalna debljina ploica je 8.5mm.
Prema nainu proizvodnje keramike ploice treba da su presovane (oznaka B).
Po stepenu upijanja vode ploice treba da pripadaju grupi BIa (E 0,5%).
Gornja povrina ploica treba da je neglazirana, glatka (oznaka UGL).
Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramike ploice treba da pripadaju
najmanje klasi PEI IV (oznaava se i kao klasa 4 ili klasa G).
Klasa 5 (ili oznaka PEI V) ili klasa H - Materijali koji se preporuuju za prostore
izloene relativno jakom habanju pri neprekidnom peakom saobraaju uz
prisustvo neistoe koja grebe pod, osim za previe intenzivno korienje kada se
ne preporuuje korienje glaziranih ploica (npr. samoposluge i drugi trgovaki
prostori, stanice, restorani itd.) ve se preporuuju proizvodi za industrijske
prostore.
Od ploica se zahteva sledei koeficijent klizavosti:
Najmanje R10 u prostorijama u kojima nema posebnih zahteva za otpornou na

klizanje;
Najmanje R12, V4 u prostorijama gde se priprema hrana, praonicama,
svlaionicama i sl.
Lepkovi i fug masa
Po specifinim zahtevima eksploatacije za odreene prostorije, lepak i fug masa
treba da su od proizvoaa deklarisani za upotrebu:
- u spoljanjoj sredini (otporni na mraz, elastini i vodonepropusni materijal);
- u prostorijama sa velikom koliinom vlage;
- u prostorijama gde ima zahteva da budu otporni prema kiselinama,
- u prostorijama gde se zahteva HACCP sertifikat.
Pritisna vrstoa lepka ne sme biti manja od vrstoe podloge.
Boja fug mase treba da je RAL _____.

Pre poetka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji:
-izvedene i testirane sve elektro instalacije, mainske instalacije i instalacije
vodovoda i kanalizacije;
-ugraeni ramovi za stolariju;
-zavrena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm
iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tu kade.).
Ugradnju vriti na temperaturi ne manjoj od 10C. Ova temperatura je neophodna i
u 7 dana po zavretku ugradnje keramike. Po zavretku radova spreiti kretanje ljudi
u prostoriji min. 3 dana.
irina fuga treba da je 3mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug
masom. Pri pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridravati uputstva
proizvoaa materijala.
Keramike ploice ugrauju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanoenju materijala
u potpunosti se pridravati uputstva proizvoaa materijala. Prostor izmeu
keramikih ploica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve upljine nisu
dozvoljene. Podloga za polaganje keramikih ploica mora biti kvalitetno
pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti
impregnacijom, mehanikim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva
itd. Ukoliko se nijedan od naina ne moe primeniti, podlogu obiti i izraditi novu.
Obratiti panju na ugradnju dilatacijskih fuga (podovi). Ukoliko nisu naznaene u

projektu, dilatacije obavezno treba da se izvedu na razmaku 6m, za spoljanje
povrine 3m. Dilatacione razdelnice obraditi trajnoelastinim kitom.
Prvo polagati keramike ploice na zidovima a zatim na podovima. Najnii red
ploica na zidovima ostaviti za postavljanje po zavretku podova (podbijanje). Na
zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje ploice na oba kraja zida
budu jednake i ne budu manje od ploice. Ne zahteva se da se fuge zidova i
podova poklapaju.
Ukoliko je na zidovima predviena samo sokla, polagati je poto je ugraena
keramika na podovima. Soklu isecati iz ploica koje su predviene za polaganje na
podovima.
Za gazita stepenika koristiti podne ploice, na ivicama gazita predvideti ugaoni
prohromski profil. Na spoljanjim stepenitima predvideti protivklizne trake.

Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilite u svemu kao to je
specificirano u poglavlju 2.
Pre poetka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao to je
specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao to je opisano u
ovom poglavlju.
Izvedeni radovi obraunavaju se po m2. Neobloene povrine do 0,5m2 se ne
odbijaju. Polaganje sokle i obrada gazita stepenita obraunava se po m.
DODATAK
Ukoliko je potrebno da pod ostane otporan na klizanje i pored prisustva vode u
prostoriji, od ploica se zahteva da pored oznake R ima i oznaku V (V4, V6, V8 i
V10) koja pokazuje u kojoj meri u cm3/dm2 pod moe da primi tenosti a zadri
otpornost na klizanje (od 4 - 10 cm3 po dm2 poda).
Ukoliko se rade fuge irine 5mm, dilatacije mogu da se rade unutra na 10m a spolja
na 5m. Posebnu panju obratiti na konstruktivne dilatacije (seizmike, termike
itd.).
MOLERSKI RADOVI - GLETOVANJE I BOJENJE ZIDOVA I PLAFONA
DISPERZIVNOM BOJOM
Tehnika specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje

disperzivnim bojama fino malterisanih povrina unutranjih zidova i plafona
(produnim ili cementnim malterom) i povrina unutranjih zidova i plafona od gips
kartona.
1.Relevantni standardi
SRPS U.F2.013 (1978) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvoenje
molerskih radova
SRPS EN 13300:2009 Boje I lakovi - Vodorastvorni materijali za prevlaenje i sistemi
prevlaka za unutranje zidove i plafone - Klasifikacija
SRPS EN ISO 11998:2010 Boje i lakovi - Odreivanje otpornosti prema "vlanom
ribanju" i ienju prevlaka
SRPS EN ISO 2814:2010 Boje i lakovi - Uporeivanje odnosa kontrasta (pokrivne
moi) boja istog tipa i boje
SRPS EN ISO 3668:2006 Boje i lakovi - Vizuelno poreenje boje boja
SRPS H.C8.054:1975 Boje i lakovi - Odreivanje pokrivne moi (metoda ahovskog
polja)

Komercijalni nazivi boja su disperzivne boje, lateks boje ili akrilne boje. Materijal za
bojenje treba da zadovolji zahteve koji se svode na dve osnovne kategorije:
-estetski zahtevi (izgled zavrno obraenih zidova i plafona) i
-funkcionalni zahtevi (ponaanje zavrno obraenih zidova u procesu eksploatacije).
Pojedinani materijali za obradu zidova i plafona su deo sistema koji se sastoji od
materijala za neutralisanje i impregnaciju podloge (prajmeri), za uklanjanje
nepoeljnih sastojaka na podlozi (mrlje, gljivice i sl.), za gletovanje podloge i
zavrno bojenje povrina. Svi ovi materijali treba da su kompatibilni i da se na
projektu primenjuju u skladu sa preporukama proizvoaa.
Nijedan od primenjenih materijala ne sme da sadri tetne sastojke za ljude koji
izvode radove ili e boraviti u prostorijama koje se obrauju, kao i tetne sastojke za
okolinu i to:
- dozvoljena koliina olova je 0.05% (mereno od mase koja ne isparava);
nije dozvoljeno da materijali sadre cink-hromat ili stroncijum-hromat;

materijali ne smeju da sadre azbest;
materijali ne smeju da sadre ivu;
materijali ne smeju da sadre supstance iz grupa A1 i A2 karcinogenih supstanci;
materijali ne smeju da sadre VOC (volatile organic compounds) sastojke.
Voda za razreivanje svih materijala mora biti ista i bez tetnih primesa.
Pre poetka radova na ovoj poziciji sistem materijala za obradu zidova i plafona i
metod izvoenja radova treba da bude odobren od predstavnika investitora
(nadzora), projektanta, izvoaa i isporuioca materijala.
Estetski zahtevi:
Toniranje boje obavezno treba da je mainsko.
Sjajnost obojene povrine treba da je, izraena u skladu sa standardom EN ISO
2813:
- mat (matt) ili
- potpuno mat (dead-matt).
Struktura boje iskazana najveom veliinom zrna u sastavu boje (granulacija),
izraena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 treba da je:
- fina (veliina zrna do 100m).
Funkcionalni zahtevi:
Svi materijali treba da dobro prianjaju na podlogu. Primenjeni sistem (podloga - glet
- zavrna boja) treba da obrazuje paropropusnu strukturu. Ton boje treba da je
postojan i da se ne menja pod uticajem svetlosti.
Primenjeni materijali moraju da budu takvi da je u toku eksploatacije objekta
mogue ponovno bojenje povrina (barem) istim materijalom.
Obojene povrine treba da su otporne prema vlanom ribanju, u skladu sa
standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle odreenog
broja ribanja), u klasi:
- Najmanje klasa 2 (5m i <20m pri 200 ponavljanja) - za zidove prostora gde je
vea mogunost prljanja, kao to su holovi, stepenita, kafei i sl. ili
- Najmanje klasa 3 (20m i <70m pri 200 ponavljanja) - za zidove prostorija gde
je manja opasnost da doe do prljanja, kao to su sobe, kancelarije i sl. i
- Najmanje klasa 4 (<70m pri 40 ponavljanja) - za plafone prostorija.
Zavrni sloj, boja, treba da je elastian tako da pokriva pukotine veliine do 0,5mm.

Malterisane povrine i elemente od gipsa ostaviti da se sue najmanje 30 dana
pre poetka izvoenja molerskih radova. Maksimalna doputena vlanost maltera
zavisi od vrste materijala koji se primenjuje. Neophodno je da nadzor odobri poetak
izvoenja molerskih radova.
Povrine koje se obrauju treba da su bez metalnih delova, zavrtnjeva, ankera i sl. ili
da su oni identifikovani pre obrade. Pre obrade povrine oistiti od praine i drugih
prljavtina, kao to su smola, ulje, mast, ra, cementni malter i sl. i reparirati sva
minorna oteenja, pukotine, spojeve, rupe. Stare premaze koji nisu vrsti i podesni
kao podloga treba skinuti odgovarajuim postupkom, kao to je struganje, pranje,
bruenje i sl.
Dozvoljeno je obraivati samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka kao to
su:
-malter koji sadri razne aktivne soli, neugaene estice krea (kokice), estice uglja
i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;
-mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;
-troan, smrznut, pregaen, ispucao ili vlaan malter;
-beton ili cementni malter koji nije dovoljno suv i oien od ulja i masti.
Svi elektro fitinzi treba da se pre poetka izvoenja radova demontiraju i posle
zavrnog bojenja ponovo vrate. Zatititi od boje sve povrine koje ne podleu
bojenju, podove, stolariju, sanitarnu opremu i sl. papirom, folijama i/ili krep trakom.
Molerski radovi treba da se izvode na temperaturi veoj od 10C i manjoj od 35C
ukoliko nije drugaije odreeno katalogom proizvoaa ili doputeno od strane
nadzora.
Period suenja materijala izmeu dve ruke ili period suenja nanetog materijala do
nanoenja drugog materijala treba da je u skladu sa preporukama proizvoaa
materijala.
Armiranje spojeva razliitih materijala ili spojeva tabli gips kartona vriti trakama za
armiranje sa staklenim vlaknima (fiberglas) min. irine 5cm, koje se postavljaju u
debljinu sloja gleta 1mm. Dozvoljena su dva naina montae, ili se trake utapaju u
svei sloj gleta, ili se lepe na izgletovanu povrinu. U oba sluaja nanosi se jo jedan
sloj gleta tako da se obrazuju slojevi glet-traka-glet. Trake treba da dobro provode
vlagu. Za armiranje spojeva tabli gipskartona koriste se samolepljive trake.
Spoljanje uglove zatititi aluminijumskim ugaonim profilima.
Glet masu nanositi runo ili mainski. Voditi rauna da svuda masa bude jednake
debljine (oko 2-3 mm) i da nema neravnina i linija od krajeva gleterice. Kada su se
zidovi osuili, sitnom mirglom (runo ili mainski) lagano premirglati ogletovane
povrine. Ako su i dalje ostale neke neravnine poravnati ih mirglom. Zatim naneti
drugi sloj koji je neto tanji nego prethodni (oko 2mm). Kada se osui drugi sloj
ponoviti postupak mirglanja. Ukoliko nadzor zahteva naneti i trei sloj koji je neto
tanji nego prethodni (oko 1mm). Poto se osuio trei sloj veoma sitnom mirglom
prei lagano preko zida.
Nijansa boje, za svaki od zidova ili plafona, bie opredeljena u glavnom projektu. Za
prostorije za koje se ne radi projekat eneterijera, boju odreuje projektant uz
obaveznu saglasnost naruioca. Probni premazi se moraju po elji naruioca izvesti
za sve premaze, razliite po tonu i nainu izvoenja.
Boju nanositi u najmanje dva sloja, runo (mikrofiber valjkom, sa to manjom
upotrebom etke) ili mainski (pitoljem).
Premazi boje moraju da odaju ujednaenu povrinu, bez tragova etke ili valjka.
Boja mora biti ujednaenog intenziteta (bez mrlja) i da potpuno pokriva podlogu. Svi
zavreci obojenih povrina moraju biti ravni i pravilni.
Obaveze izvoaa molerskih radova, koje se ne obraunavaju i ne naplauju
posebno su:
-Dovoz materijala, ak i u sluaju kada ga daje naruilac, od skladita na gradilitu
do mesta ugradnje i njegovo eventualno vraanje;
-Nabavka, montaa, korienje i demontaa i odvoz skele sa radnim postoljem do
visine 2,0m;
-Popravljanje manjih neravnina podloge i kpljenje rupica od eksera i vijaka;
-Izrada probnih uzoraka.
Ostaci materijala ne smeju da se bacaju u sanitarne odvode.
Izvreni radovi se obraunavaju po 1m2 povrine ili po komadu, mere se uzimaju na
licu mesta.
Za radove koji se obraunavaju po komadu sa naznaenim dimenzijama, odstupanje
do +/-5cm od jedne mere navedene u opisu ne uzima se u obzir. Za vea
odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir i cena komada
se menja procentualno u odnosu na promenu obraene povrine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom
ili svodom (prostori stepenita, dvorane i slino) i radovi u prostorijama viim od 4m

obraunavaju se posebno.
Bone povrine podvlaka, greda i povrine zidnih pojasa i ispada dodaju se
kvadraturi plafona ako su obraene u istoj tehnici. Kosi plafoni, podgledi stepeninih
krakova i slino - po m2 prema stvarnoj povrini.
Visina zidova se meri od poda ili gornje ivice podnoja do gornje granice zida. Ako je
podnoje izraeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici bojenja, visini
zidne povrine iznad podnoja dodaje se 20% visine podnoja. Ukoliko je visina
podnoja koje je izvedeno od drugog materijala manja od 25cm, onda se visina zida
meri od poda do gornje granice zida.
Svodovi se obraunavaju po m2 i to se za visine temena svoda jednake 1/10
raspona svoda meri svetla vodoravna povrina izmeu zidova a za visine temena
svoda iznad 1/10 raspona, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim to se
za obraun zidova uzima visina temena svoda.
Ispadi i udubljenja (palete, nie i slino) obraunavaju se posebno, iako su obraeni
u istoj tehnici kao plafon i zidovi.
Zidovi stepeninih i slinih prostorija mere se u celoj visini od najnieg nivoa poda
do najvie granice plafona (zida) ako podnoje zida nije vie od 25cm. Ukoliko se u
takvom prostoru na zidovima nalazi podnoje obraeno od drugog materijala, visine
vee od 25cm, od ukupne visine zida odbija se zbir visina podnoja, umanjen za
20%.
Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija
obraunava se paualno, po komadu ili po jednom poslu.
Otvori veliine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene povrine. Za vee otvore odbija
se razlika vea od 3m2. Kao otvori smatraju se prozori, vrata, ugraeni ormani,
pregrade i sl.
DODATAK
Disperzivne boje, ili kako se jo zovu lateks boje, iako esto ne sadre lateks
sastojke, su dobile naziv od rei disperzija = fina raspodela. Vezivna sredstva se ne
tope u vodi i nakon to voda ispari formiraju povrinu slinu plastinoj masi. Po
pravilu se razreuju vodom. Kao vezivno sredstvo, kod disperzivnih boja na bazi
plastinih masa, je akrilat pa se zovu i akrilne boje. Poludisperzija je naziv za boju
koja je u stvari osiromaena disperzija. Ovakav termin verovatno ne postoji u
svetskim standardima. Nastala je iz potrebe da se umanji cena molerskih radova i
nala je svoje mesto u projektima sa skromnijim budetom. Koliina i vrsta veziva i
koliina pigmenta ini osnovnu razliku izmeu disperzije i poludisperzije. Mogunost

nijansiranja boje i perivost su glavne karakteristike gde poludisperzivne boje
zaostaju za disperzivnim bojama.
Neke karakteristike materijala koje zavise od hemijskog sastava treba da interesuju
samo izvoae da bi pravilno formirali cenu pozicije (od pokrivne moi boje zavisi
broj slojeva - ruka koji se nanose, od izdanosti boje kolika povrina moe da se
obradi sa odreenom koliinom boje, od stepena adhezije boje zavisie uslovi za
pripremu podloge itd.).
Sjajnost obojene povrine u skladu sa standardom EN ISO 2813 moe biti:
-sjajna (gloss) ili
-polusjajna (mid sheen, semi-gloss, semi-matt, satin ili sl.) ili
-mat (matt) ili
-potpuno mat (dead-matt).
Sjajne povrine su otpornije na pranje ali istiu sve neravnoe na povrinama. Boje
sa mat povrinama mgu biti otporne na ienje ili ne.
Struktura boje iskazana najveom veliinom zrna u sastavu boje (granulacija),
izraena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 moe biti:
-fina (veliina zrna do 100m) ili
-srednja (veliina zrna do 300m) ili
-gruba (veliina zrna do 1500m) ili
-vrlo gruba (veliina zrna preko 1500m).
Obojene povrine se prema otpornosti prema vlanom ribanju, u skladu sa
standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle odreenog
broja ribanja), klasifikuju kao:
-Klasa 1 (<5m pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 2 (5m i <20m pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 3 (20m i <70m pri 200 ponavljanja) ili
-Klasa 4 (<70m pri 40 ponavljanja) ili
-Klasa 5 (70m pri 40 ponavljanja).
Napomena: Otpornost prema vlanom ribanju moe se iskazivati samo za boje
ija je najvea veliina zrna (granulacija) 100m.
Za neke prostore treba navesti i specijalne zahteve koje treba da zadovolje
primenjeni materijali:
- otpornost na poveanu vlanost u prostorijama (otpornost prema stvaranju bui)
i/ili
- otpornost na pranje blagim deterdentima i/ili
- otpornost na niske ili visoke temperature i/ili
- otpornost na razliite hemijske ili bakterioloke uticaje, rendgensko zraenje itd.
PARKETARSKI RADOVI
(Opis se odnosi na ugraivanje parketnih daica koje nisu zavrno obraene,

lepljenjem na cementnu kouljicu)
SRPS U.F2.016 (1989) Zavrni radovi u graevinarstvu - Ugraivanje podnih
elemenata od drveta - Tehniki uslovi
SRPS EN 13810-1:2010 Ploe na bazi drveta - Plivajui podovi - Deo 1: Specifikacije
performansi i zahtevi
SRPS CEN/TS 13810-2:2010 Ploe na bazi drveta - Plivajui podovi - Deo 2: Metode
ispitivanja
SRPS EN 13226:2005 Drveni podovi - Parketni elementi od masivnog drveta sa
utorima i/ili perima

Parketne daice treba da su od hrastovog drveta, dimenzija 300x42x21mm, sa
perima i lebovima.
Parket treba da je klasifikovan kao ekstra (E ili Ex) klasa.
Materijal koji se isporuuje na gradilite treba da je nov i upakovan u foliju koja ga
titi od vlage i mehanikih uticaja.
Debljina parketa je 21-22mm a minimalna debljina radnog sloja 9mm.
Geometrija daica treba da je takva da se odstupanja od dimenzija mere delovima
milimetra, neravnine povrine ne treba da prelaze 125km (tako da se zahteva
minimalno bruenje). Pera treba da lako ulaze u lebove.
Po nainu seenja parket treba da je radijalno seeni, povrina preseka je upravna
na godove drveta tako da je tekstura drveta jednorodna i ne vidi se kruna tekstura
godova.
Vlanost parketa treba da je u granicama 7-13%.
Za privrivanje na podlogu se koristi lepak. Lepak mora da bude takav da se njime
postigne vrsta, trajna i elastina veza izmeu podloge i parketa. Ne sme tetno da
utie na podlogu, na parket i na osobe koje sa njim rade i koje e boraviti u
prostoriji. Posle ugradnje ne sme da ima neprijatan miris a svojstvo lepljenja ne sme
da se promeni pri temperaturama do 75C.
Lak za lakiranje treba da je polumat i mora biti takav da:
- potpuno zatvara pore drveta, stvara gladak i ravan film, istie strukturu i boju
drveta i dobro se vee sa drvetom;
- osetno ne menja boju drvenih podnih elemenata;
- lakirane povrine budu otporne na vodu i blage hemikalije koje se koriste u
domainstvu;
- bude tvrd i elastian u takvoj meri da omogui upotrebu bez vidljivih oteenja u
normalnim uslovima korienja;
- nakon ugradnje ne razvija neprijatan miris.
Trajnost laka u normalnim uslovima mora biti minimalno 5 godina.
U sluaju bojenja drvenih elemenata sredstvo za bojenje mora trajno zadrati
odabrani ton boje.

U prostorijama, u kojima se polae parket, moraju biti zavreni svi graevinski,
zavrni i montani radovi. Prostorija mora biti oiena od otpadaka, materijala,
alata i dr. Mora biti omogueno grejanje i provetravanje prostorije. Spreiti
nepoeljno ulaenje u prostoriju. Temperatura prostorije mora biti 18-25C, a
vlanost vazduha 45 do 65%.
Dozvoljena vlanost podloge (cementne kouljice) je do 2.5%.
Ukoliko nije drugaije predvieno projektom, povrina podloge mora biti
horizontalna, ravna i sa pravilno rasporeenim dilatacionim fugama. Nisu dozvoljene
neravnine podloge (valovitost, ispupenost i sl.), suvina glatkost ili hrapavost,
zaprljanost, pukotine usled sleganja ili utezanja. Doputena odstupanja od ravne
povrine su 2mm na duini od 2m.
Kouljice koje se krune ili su neravne moraju da se prethodno saniraju
samonivelirajuim masama za izravnanje. Nije dozvoljeno ravnanje podloge bilo
kakvim lepkovima. Osim toga kouljica mora da je ista, ravna, bez praine tj.
usisana.
Kouljica ne sme da bude manje debljine od 3,5cm. Period suenja kouljice ne sme
da je krai od 5 nedelja ukoliko nije koriena brzovezujua kouljica.
Parketne daice polagati pod uglom od 45 - udvojena riblja kost.
Pre poetka polaganja, parket ostaviti u prostoriji u kojoj e se ugraivati, u

originalnoj ambalai, najmanje 48 sati pre ugradnje.
Izmeu ugraenih podnih elemenata i vrstih graevinskih elemenata (zidova,
stubova i slino) moraju se ostaviti dilatacione fuge. Minimalna irina fuge je 10mm.
Temperaturne fuge treba ostavljati min. 1.5mm na 1m duine poda. Ako postoje
dilatacione fuge u podlozi na koju se polae parket, onda se i dilatacije u parketu
moraju poklapati sa tim dilatacijama.
Vezivanje parketa za podlogu tenim lepkom vriti tako to se lepak nanese po celoj
povrini podloge. Izvoa radova je duan da se pridrava uputstava proizvoaa
lepka. Obavezno potovati preporuku proizvoaa o periodu izmeu polaganja
parketa i poetka bruenja.
Priprema povrine vri se struganjem povrine sa zavrnim bruenjem. Struganje
(hoblovanje) se vri do glatke i iste povrine. Posle zavrenog hoblovanja pod
detaljno oistiti jakim usisivaima i prebrisati vlanim pamunim krpama. Bruenje
se vri u nekoliko faza, prvo bruenje brusnim papirom granulacije 40 ili 60, posle
toga brusnim papirom granulacije 80 a zatim granulacije 120. Zavrno bruenje
obavlja se u svim sluajevima brusnim papirom granulacije 150. Parket se fuguje
specijalnom masom pre poslednje ruke bruenja. Viak mase za gletovanje
obavezno odstraniti sa poda, a po stvrdnjavanju mase pod jo jednom prebrusiti.
Optimalni uslovi za hoblovanje parketa su:
-temperatura vazduha 15-20C
-relativna vlanost vazduha 50-60%.
Pre poetka lakiranja parketa napraviti uzorak dimenzije 1.0 x 1.0m radi dobijanja
saglasnosti investitora.
U zavisnosti od uputstva proizvoaa laka za parket na pod se nanosi sloj grunta
(impregnacija) a zatim dve "ruke" laka ili se odmah pristupa lakiranju (tri "ruke").
Prainu od bruenja ukloniti usisivaem za prainu. Naroito je vano da se potuje
period suenja laka izmeu dva sloja preporuen od proizvoaa laka. Lak moe biti
vodeni ili poliuretanski.
Izmeu svake ruke lakiranja, kada se lak osui, obavezno je mainom za poliranje
(brusni papir 180)prei preko lakirane povrine i nakon toga detaljno oistiti
povrinu.
Prilikom lakiranja pod ne treba da bude izloen strujanju vazduha ili direktnoj
sunanoj svetlosti
Optimalni uslovi za lakiranje parketa su:

-temperatura vazduha 18-22C
-relativna vlanost vazduha 65-75%.
Bojenje se vri prema zahtevu naruioca. Vrsta sredstava za bojenje obavezno se
bira prema vrsti laka, a nanosi se po uputstvu proizvoaa.

Ugraene povrine se mere od granice do granice grubih graevinskih elemenata
(zidova, stubova, otvora i sl.). Ne oduzimaju se povrine pojedinih izboina i stubova
do 0.45m2, otvora do 0.75m2 i dilatacionih razdelnica.
DODATAK
Pored hrastovog parketa kod nas se najee koriste bukov i jasenov parket.
Selekcija parketa se razlikuje kod razliitih proizvoaa, po nemakom standardu
(od vieg ka niem) parket je klasifikovan na sledei nain:
- Ekstra (E) ili
- Natur (N) ili
- Getrajft (G) ili
- Rustikal (R).
Kod nekih proizvoaa sree se klasa standard (S)- izmeu natur i ekstra klase i
klasa van standarda (VS).
Parket se proizvodi u raznim debljinama (14, 15, 16, 18, 22mm itd.), ali je osim
debljine daica vana i debljina radnog sloja (sloj koji moe da se brusi u toku
eksploatacije, npr kod daica debljine 15mm radni sloj je 7mm a kod debljine
22mm - 9mm). Deblje daice su manje elestine i zahtevaju ravniju podlogu.
Na elastinost i deformaciju parketa utie i duina daica. Deblji parket je i
podloniji primanju vlage obzirom da je zatien sa gornje i donje strane.
to je daica ira manje je podlona uticaju vlage ali se lake deformie, zgog toga
irina daica ne treba da je vie od pet debljina.)
Relativna tvrdoa drveta po Brinelu (osim od vrste drveta zavisi i od uslova u kojima
je drvo raslo i vlanosti drveta) iskazuje se u procentima prema tvrdoi hrasta za
koji je uzeto da ima tvrdou 100%.
U odreenim uslovima parket treba da je zatien pirotehnikim ili antiseptikim sredstvima.
Lak moe biti sjajan, polumat i mat.
Parket moe da se ugrauje i na ploe od iverice (otporne na vlagu) debljine 10-18mm, iseene na
kvadrate dimenzija 40x40 ili 50x50cm, fiksirane za beotnsku ili drvenu podlogu. U tom sluaju parket se
za ivericu privruje lepkom i ekserima a iverica se rafi za podlogu.
SPUTENI PLAFONI, PREGRADNI ZIDOVI I OBLOGE OD GIPS KARTONA

(za izradu tehn. spec. korieni su katalozi proizvoaa Rigips i Knauf)
SRPS EN 520 (2008), Gips-kartonske ploe - Definicije, zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 14195 (2008), Komponente metalnih ramovskih konstrukcija za sisteme gips-kartonskih ploa Definicije, zahtevi i metode ispitivanja
SRPS B.C1.035 (1981), Gips-kartonske ploe - Vrste, tehniki uslovi i ispitivanja
SRPS EN 14353 (2009), Metalni profili za ugradnju gipsanih ploa - Definicije, zahtevi i metode ispitivanja

Koristiti gips karton ploe nazivne debljine 12,5mm (tolerancija +/- 0,5mm). Uzdune ivice treba da su
konusne (oznaka KK po SRPS EN 520), poluzaobljene ili konusne poluzaobljene. Dimenzije i vrsta ploe,
kao i obrada ivice treba da su obeleeni na poleini svake ploe, na prateoj etiketi ili na ambalai.
U prostorijama sa poveanom vlagom (kupatila, kuhinje itd.) koristiti gips karton ploe otporne na vlagu
(impregnirane) - oznaka GKV ili oznaka H (1, 2 ili 3).
Dimenzije najee primenjivanih profila za izradu podkonstrukcije su:
CW profili - 50 ili 75 ili 100 x 50mm;
UW profili - 50 ili 75 ili 100 x 40mm;
CD profili - 60 x 27mm;
UD profili - 28 x 27mm;
C profili - 18 x 45mm;
U profili - 20 x 30mm.
Profili su izraeni od hladno valjanih niskougljeninih elinih traka, prevuenih cinkom, aluminijumcinkom ili cink-aluminijumom (oznake Z, AZ ili ZA), minimalne debljine 0.6mm. Profili moraju biti ravni i ne
smeju biti uvijeni.

Pozicije na koje se odnosi ova tehnika specifikacija su:
- sputeni plafoni;
- obloge zidova na podkonstrukciji,
- pregradni zidovi i
- lepljenje gips-karton ploa na masivne zidove.
U svim pozicijama spojeve ploa ispuniti, bandairati trakom i gletovati masom za ispunu spojeva, a zatim
ih izbrusiti brusnim papirom. Spoljanje uglove ojaati aluminijumskom zatitnom trakom.

Sputeni plafoni:
Podkonstrukcija se sastoji iz dva reda unakrsnih CD profila, donji red CD profila fiksira se za gornji red
krstatim spojnicama. Razmak izmeu profila u gornjem redu je 1,0m a razmak izmeu profila u donjem
redu je 50cm. CD profile nastavljati pomou nastavaka.
Ivine UD profile obloiti trakom za zvunu izolaciju.
Vijci za privrivanje gips-karton ploa za podkonstrukciju treba da su duine 35mm i na rastojanju 17cm
(est razmaka na 1m duine). Glave vijaka treba da su utopljene u dubinu ploe oko 1mm. Fiksiranje
ivinih profila treba da je na rastojanjima ne veim od 50cm.
Vealjke koje nose podkonstrukciju plafona fiksirati za betonsku konstrukciju rafovima sa metalnim
tiplovima.
Spoj zida i plafona se ispunjava belim akrilom.
Pregradni zidovi:
Standardno rastojanje izmeu vertikalnih CW profila u zidovima je 60cm.
Za zidove sa vertikalnim profilima CW50 na rastojanju 600mm doputa se visina zida 2,6m, na rastojanju
400mm - 3,0m, na 300mm - 3,3m. Za zidove sa vertikalnim profilima CW75 na rastojanju 600mm doputa
se visina zida 3,0m, na rastojanju 400mm - 3,5m, na 300mm - 4,0m. Ukoliko se zidovi sa profilima CW
75mm obloe dvostruko, visina moe da bude do 4,25m. CW profili treba da su za par milimetara krai
zbog ugiba betonske tavanice.
Ukoliko se zid oblae keramikom, vertikalne profile u zidovima raditi na rastojanjima 40cm.
UW profile na podovima i plafonima obloiti samolepljivom trakom za zvunu izolaciju i rafiti za pod i
plafon rafovima sa plastinim tiplovima.
Vijci za privrivanje gips-karton ploa za podkonstrukciju treba da su na rastojanju 25cm. Glave vijaka
treba da su utopljene u dubinu ploe oko 1mm. Nosei profili se fiksiraju najmanje na tri mesta i na
rastojanjima ne veim od 1m.
Podkonstrukcija na vratima se dodatno ojaava UA profilima ako je zid vii od 2,8m, ako su vrata ira od
90cm ili ako je masa vrata vea od 25kg.
Instalacioni zidovi u kupatilima se izvode sa dvostrukom podkonstrukcijom (zbog cevi veih prenika). Za
poveanje krutosti i stabilnosti, odvojene potkonstrukcije se povezuju manjim komadima gips karton ploa
irine oko 30 cm, koje se vijcima privruju na CW-profile. Za zidove uobiajene spratne visine ovo
ojaanje se radi na dva mesta po visini.
Kod prodora instalacija iz zida treba izrezati otvor u gips kartonu iri za 10mm od prenika cevi i tu
upljinu ispuniti trajno elastinim fungicidnim kitom (ako proizvoa kita to zahteva, prethodno podlogu
premazati prajmerom).
Obloge zidova na podkonstrukciji:

Kod obloga zidova C ili CD profilima rastojanje izmeu distancera treba da je 60cm po horizontali i 130cm
po vertikali.
U ili UD profile na podovima i plafonima obloiti samolepljivom trakom za zvunu izolaciju, ispod
distancera takoe lepiti traku za zvunu izolaciju.
Vijci za privrivanje gips-karton ploa za podkonstrukciju treba da su na rastojanju 25cm. Glave vijaka
treba da su utopljene u dubinu ploe oko 1mm.
Lepljenje gips-karton ploa na masivne zidove:
Kod lepljenja gips-karton ploa na masivne zidove ploe treba da su takvih dimenzija da pokrivaju celu
visinu zidova (visina ploe = visina zida umanjena za 15mm). Ploe se od poda izdiu za 10mm
(podlokama od komadia gips kartona), na vrhu ostaje zazor oko 5mm.
Lepak se nanosi u vidu pogaa i to u tri vertikalna reda po irini ploe za ploe debljine 12.5mm i u etiri
vertikalna reda za ploe debljine 9.5mm. Ploe se ravnaju ravnjaama koje zahvataju tri ploe. Kod
oblaganja prozorskih nia ili izboenja u prostoriji, vezivom se prekriva puna povrina ploe. Kada se
oblae neravna ili oteena povrina zida, na razmacima od 60cm se lepe uske vertikalne trake od gipskarton ploa, a ako podloga nije dovoljno nosiva, trake se dodatno privruju tiplovima i vijcima u zid
(vertikalni razmak tiplova i vijaka je oko 60cm). Na tako poravnate uske trake lepe se cele ploe debljine
12,5mm.

Sputeni plafoni, pregradni zidovi i zidne obloge se obraunavaju po m2 stvarno uraene povrine koja
se vidi iz prostorija. Ukoliko nije drugaije navedeno u predmeru, denivelacije u plafonima i obloge manjih
dimenzija (opivanje instalacionih cevi, pilastri itd.) takoe se obraunavaju po m2. Delovi zidova koji
ostaju u prostoru sputenog plafona, obloeni gips kartonskim ploama koje se ne bandairaju ili samo
podkonstrukcija koja se vezuje za tavanicu, ako drugaije nije navedeno u predmeru se ne obraunavaju.
DODATAK
U nacrtu je SRPS EN 14353 (2011)
Ukoliko postoje posebni zahtevi da zidovi budu otporni na poar, postoje posebni zahtevi koje treba da
ispune gips kartonske ploe, podkonstrukcija i sklopovi.
IZRADA SLOJEVA RAVNOG NEPROHODNOG KROVA SA PVC MEMBRANOM
SRPS U.F2.024 (1980) Zavrni radovi u graevinarstvu - Tehniki uslovi za izvodenje izolacionih radova
na ravnim krovovima
SRPS EN 13984 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake koje se koriste kao
parne brane - Termini i definicije i karakteristike
SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija - Odreivanje
toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi
visoke i srednje toplotne otpornosti
SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ukupne
gustine
SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja
pod takastim optereenjem
SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje ponaanja
pri pritisku
SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje debljine
SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u graevinskim primenama - Odreivanje
kratkotrajne apsorpcije vode deliminim potapanjem
SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje
dugotrajne apsorpcije vode potapanjem
SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Odreivanje svojstava
prolaza vodene pare
SRPS EN 13956 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake za krovnu
hidroizolaciju - Definicije i karakteristike
SRPS EN 1850-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje vidljivih nedostataka - Deo 2:
Plastine i gumene trake za krovne hidroizolacije
SRPS EN 1848-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje duine, irine, pravosti i ravnosti
- Deo 2: Plastine i gumene trake za krovne hidroizolacije
SRPS EN 1849-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje debljine i mase po jedinici
povrine - Deo 2: Plastine i gumene trake
SRPS EN 1928 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastine i gumene trake za
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje vodonepropusnosti
SRPS ENV 1187 (2008) Metode ispitivanja izlaganja krovova dejstvu poara spolja
SRPS EN 12316-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema odvajanju
spojeva - Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
SRPS EN 12317-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na smicanje spojeva
- Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
SRPS EN 12311-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje svojstava pri istezanju - Deo 2:
Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema udaru
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema statikom optereenju
krovnu hidroizolaciju - Metoda vetakog starenja dugotrajnim izlaganjem povienoj temperaturi
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje vodonepropusnosti
SRPS EN 12310-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti prema cepanju Deo 2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na prodore korenja
SRPS EN 1107-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje dimenzionalne stabilnosti - Deo
2: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
naSRPS EN 495-5 (2014) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Odreivanje savitljivosti pri niskoj
temperaturi - Deo 5: Plastine i gumene trake za krovnu hidroizolaciju
krovnu hidroizolaciju - Metoda vetakog starenja dugotrajnim izlaganjem kombinaciji UV zraenja,
poviene temperature i vode
SRPS EN 1847 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastine i gumene trake za krovnu
hidroizolaciju - Metode za izlaganje tenim hemikalijama, ukljuujui vodu
krovnu hidroizolaciju - Odreivanje otpornosti na grad
krovne hidroizolacije - Odreivanje propustljivosti vodene pare
SRPS EN 13501-1 (2010) Poarna klasifikacija graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata - Deo 1:
Klasifikacija na osnovu rezultata ispitivanja reakcije na poar

Predviena je parna brana na bazi polietilena ili sa aluminiziranim slojem na polietilenskoj foliji sa
armaturnom mreicom.
Sposobnost difuzije vodene pare (Sd) po SRPS EN 1931 treba da zadovolji zahteve iz prorauna
graevinske fizike (Sposobnost difuzije vodene pare Sd = cca 1.500m)
Otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 130N/50mm
Otpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 60N
Potrebna debljina termoizolacije i koeficijent toplotne provodljivosti () su definisani u proraunu
graevinske fizike. Tvrde ploe kamene mineralne vune treba da su klase negorivosti A1, specifine
gustine 150-185kg/m3 i pritisne vrstoe pri 10%-tnom sabijanju min. 50kPa. Ukoliko se koriste dva sloja
termoizolacionih ploa, gornji sloj debljine 40-50mm je specifine gustine 175-205kg/m3 i pritisne
vrstoe pri 10%-nom sabijanju min. 70kPa a donji sloj treba da je specifine gustine 105-135kg/m3 i
pritisne vrstoe pri 10%-nom sabijanju min. 35kPa.
PVC hidroizolaciona membrana treba da je armirana, elastina i vodonepropusna. Takoe treba da je UV
otporna, otporna na starenje, na dejstvo mikroorganizama i otporna na prodor korenja,.
PVC membrana mora da zadovolji sledee zahteve:
Vodonepropusnost da je u skladu sa SRPS EN 1928
Da nema vidljiva oteenja u skladu sa SRPS EN 1850-2.
Da su karakteristike u skladu sa SRPS EN 1848-2 i 1849-2.
Otpornost na dejstvo poara spolja po SRPS ENV 1187 Broof(T1)
Da je otpornost prema odvajanju spojeva po SRPS EN 12316-2 300N/50mm
Da je otpornost na smicanje spojeva po SRPS EN 12317-2 500N/50mm
Da je otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 1100N/50mm, istezanje 10%
Otpornost prema udaru po SRPS EN 12691 600mm
Otpornost prema statikom optereenju po SRPS EN 12730 20kg
Da je u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 1297 i SRPS EN 13948
Otpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 250N
Dimenzionalna stabilnost po SRPS EN 1107 1.0%
Savitljivost pri niskoj temperaturi po SRPS EN 495-5 -20C
Otpornost na grad po SRPS EN 13583 25m/s
Koeficijent paropropusnosti () po SRPS EN 1931 treba da je 25.000 5.000

Pre poetka izvoenja radova, za svaku pojedinanu poziciju, uveriti se da su zavrene sve pozicije
radova koje prethode ovim pozicijama (instalaterski radovi i ugradnja opreme, izvodi za slivnike, pomone
konstrukcije, antene, dilatacije i sl.). Povrina na kojoj se izvode radovi treba da je suva, neoteena, bez
pukotina, oiena od uta, praine, nepotrebnog materijala i alata i opreme. Proveriti da li su zakrpljeni
svi nepotrebni otvori i obraeni holkeri (holkeri treba da su u radijusu po zahtevima tehnikog uputstva za
ugradnju parne brane).
Po izvoenju sloja za pad paljivo proveriti da li su padovi ka slivnicima i u skladu sa projektom.
Rolne hidroizolacionog materijala skladititi po preporuci proizvoaa, do ugradnje treba da su zatiene

od direktnog uticaja sunca, kie, snega, mehanikih i hemijskih oteenja.
Zabranjeno je hodanje po materijalima za izolaterske radove u toku izvoenja radova i po njihovom
zavretku, dok materijali jo uvek nisu zatieni, osim radnicima koji izvode radove.
Na profilisani nosivi trapezasti elini lim ili sloj za pad izveden preko armirano betonske ploe postaviti
parnu branu. Preklopi parne brane treba da su 5cm a preklope spojiti odgovarajuom lepljivom trakom za
spajanje folije, a zatim postaviti ploe kamene mineralne vune. Ako se ploe termoizolacije polau u dva
sloja ploe gornjeg sloja moraju da budu smaknute za polovinu ploe u odnosu na ploe donjeg sloja, i po
duini i po irini, tj. spojevi ploa gornjeg i donjeg sloja ne smeju da se podudaraju.
Na ploe od kamene mineralne vune slobodno poloiti horizontalno hidroizolacionu membranu sa
preklopom 5cm (ako se drugaije ne zahteva u uputstvu proizvoaa) a zatim je mehaniki privrstiti
vijcima kroz ploe kamene mineralne vune i fiksirati za nosivi lim ili ab plou, ako preko hidroizolacione
membrane nije predvien sloj za balast (ljunak, betonske ploe ili kouljica sa keramikom). Za takasto
privrivanje koristiti rafove sa irokim, tanjirastim (peurkastim) podlokama. Mesta na kojima je
vreno fiksiranje preklapaju se drugom membranom. Broj elemenata za fiksiranje ili teina sloja za balast
zavisi od prorauna zatite od sile vetra. Sve spojeve membrana zavariti toplim vazduhom.
Ako se preko ploa termoizolacije izvodi sloj za pad, preko termoizolacije postaviti PE foliju sa preklopima
5cm. Spojeve PE folije zalepiti vodonepropusnom trakom. Sloj za pad raditi od betona marke MB15
armiranog fiber vlaknima. Preko sloja za pad a ispod hidroizolacione membrane poloiti geotekstil
300gr/m2.
Vertikalnu hidroizolaciju postaviti preko podignute parne brane i termoizolacije (debljine po projektu),
termoizolaciju tiplovati za podlogu. Svi spojevi parapetnog zida i horizontalne povrine krova treba da su
spojeni ugaonim lajsnama pripremljenim za zavarivanje membrane.
Kod polaganja hidroizolacione membrane, sa svim okolnim materijalima moraju da se ostvare vrste,
vodonepropusne i dugotrajne veze. Kvalitet vara treba da je takav da do kidanja membrane dolazi van
zavarenog mesta.
Hidroizolaciona membrana mora da bude fiziki odvojena od svih nekompatibilnih materijala.
Eventualne spojeve hidroizolacione membrane i EPDM hidroizolacije kojom su zaptiveni spojevi fasade
aluminijum - staklo izvesti tako to se za PVC membranu na vertikalnom delu parapeta zavari traka irine
15cm koja je kompatibilna sa bitumenom i butylom, preko ove trake postaviti samolepivu traku a zatim i
EPDM membranu sa fasade. Spoj pritisnuti valjcima za zavarivanje membrane.
Na mestima oslanjanja elinih profila iz krova, temelja za opremu ili instalacionih cevi, nepravilne
geometrije, ovakva mesta dodatno izolovati materijalima iz sistema proizvoaa koji se sastoje od
prajmera (na bazi poliuretana), poliuretanske baze u dva sloja sa utopljenom mreicom i zavrnog sloja.
Pri zatiti izolacione membrane granulisanim ljunkom preko hidroizolacione membrane postaviti PE foliju
i preko nje sloj ljunka; debljina sloja ljunka ne sme biti manja od 5cm. Granulacija ljunka treba da je
8/16 i 16/32mm.
Da se pri ienju snega ne bi otetio zavrni sloj krova, ostaviti na krovu sloj snega minimalne visine
10cm.
4. Nain vrenja kontrole i merenje

Svi varovi se proveravaju vizuelno i metalnim iljcima. Sva sumnjiva mesta moraju da se obrade
postupkom zavarivanja toplim vazduhom. Na mestu gde su varovi proveravani dodatno ih zalepiti
odgovarajuim materijalom iz sistema proizvoaa membrane.
Termo i hidro izolaterski radovi na ravnim krovovima se obraunavaju po m2 stvarno izvedene povrine.
Holkeri se takoe raunaju po m2 razvijene povrine.
Za hidroizolaciju se holkeri do 20cm visine raunaju kao horizontalna hidroizolacija a ostatak (iznad visine
20cm) kao vertikalna hidroizolacija.
Pri merenju i obraunu hidroizolacije se ne odbijaju otvori ako njihove pojedinane povrine ne prelaze
3m2. Za otvore vee od 3m2 odbija se povrina preko 3m2
DODATAK
Sd-vrednost (jedinica je metar) za neki materijal pokazuje kolika je otpornost
prolazu vodene pare tog materijala u odnosu na vazduni sloj. Npr. ako je
Sd=1.500, to znai da je otpornost prolaza vodene pare tog materijala jednaka
otpornosti prolaza vodene pare kroz vazduni sloj debeo 1.500m.
Paropropusnost je izraena koeficijentom (bez jedinice), koji je koeficijent otpora
difuziji vodene pare. Pokazuje koliko puta neki materijal ima vei otpor difuziji
vodene pare nego sloj vazduha jednake debljine. to je ova vrednost nia,
paropropusnost je bolja.
HIDROIZOLACIJA SANITARNIH VOROVA POLIMER CEMENTNIM
HIDROIZOLACIJAMA
SRPS EN 14891:2013 Hidroizolacioni proizvodi koji se primenjuju u tenom obliku

ispod keramikih ploica vezanih lepkom - Zahtevi, metode ispitivanja, vrednovanje
usaglaenosti, klasifikacija i oznake
SRPS EN 1504-9:2010 Proizvodi i sistemi za zatitu i sanaciju betonskih konstrukcija
- Definicije, zahtevi, kontrola kvaliteta i vrednovanje usaglaenosti - Deo 9: Opti
principi za upotrebu proizvoda i sistema
SRPS EN ISO 7783:2013 Boje i lakovi - Odreivanje svojstava prolaza vodene pare Metoda pomou posude

Jednokomponentni cementni malter modifikovan polimerima.
Od proizvoaa treba da je deklarisan kao hidroizolacioni sloj koji:
- dobro prijanja na cementne kouljice, betonske i malterisane zidove i zidove od
gips kartona;
- moe da se ugrauje na vertikalnim povrinama;
- moe da premosti manje pukotine i deformacije u podlozi;
- paropropusan, otporan na hemijske uticaje u sredini u kojoj se ugrauje i
mehanike uticaje;
- moe da se ugrauje na vlanim podlogama.
Materijal treba da je klasifikovan kao klasa CM OP po standardu SRPS EN 14891 i da
ispunjava sledee zahteve:
- Inicijalna zatezna vrstoa (posle 28 dana u laboratorijskim uslovima, test metod
A.6.2) 0,5N/mm2 (Mpa)
- Zatezna vrstoa prijanjanja nakon kontakta sa vodom (A.6.3) 0,5N/mm2 (Mpa)
- Zatezna vrstoa prijanjanja nakon toplotnog starenja (A.6.5) 0,5N/mm2 (Mpa)
- Zatezna vrstoa prijanjanja nakon ciklusa smrzavanja i odmrzavanja (A.6.6)
0,5N/mm2 (Mpa)
- Zatezna vrstoa prijanjanja nakon kontakta sa krenim mlekom (A.6.9)
0,5N/mm2 (Mpa)
- Vodonepropusnost (1.5 bara na 7 dana, A.7) - nema prodora
- Sposobnost premoavanja pukotina u standardnim uslovima (+23C, A.8.2)
0,75mm
Materijal treba da je paropropusan u skladu sa SRPS EN ISO 7783, Klasa I Sd<5m.
Svi primenjeni materijali za hidroizolaciju treba da su od istog proizvoaa, tj.
meusobno kompatibilni. Materijal za hidroizolaciju takoe treba da je kompatibilan
sa lepkom za keramiku i masom za ispunu spojnica (fug masom), ako se keramika
polae direktno na hidroizolacioni sloj.
Primenjeni materijali ne smeju da sadre ili emituju tetne ili opasne materije.

Materijal skladititi u suvoj i istoj prostoriji. Proveriti datum na pakovanju materijala
i rok upotrebe.
Ugradnja materijala treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa materijala.

Pre poetka hidroizolacionih radova proveriti da li su u prostoriji izvedene instalacije
vodovoda i kanalizacije i ugraeni podni slivnici.
Podloga mora da bude vrsta, bez pukotina, ista, bez praine, masnih mrlja i
premaza. Zid od opeke treba da je omalterisan. Vidljivu armaturu i mesta
segregacije na betonskim zidovima popraviti reparaturnim malterom. Stare
betonske podloge po potrebi istiti mlazom vode pod visokim pritiskom (400 bara) ili
ako je potrebno peskarenjem. Nove podloge oprati i usisati prainu.
Cementna kouljica treba da je stara min. 28 dana, ako nije u pitanju brzovezujua
kouljica ili ako proizvoa hidroizolacionog materijala ne propisuje drugaije.
Temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi i temperatura podloge treba da je
izmeu +5C i +35C. Prostorija ne sme da bude direktno izloena suncu. Izbegavati
veliku vlanost u prostorijama.
Pre poetka nanoenja hidroizolacije na spojevima pod-zid napraviti holkere i
popuniti rupe oko prodora cevi vodovoda i kanalizacije kroz zidove, materijalom iz
sistema ili po preporuci proizvoaa hidroizolacionog materijala. Ako je potrebno
navlaiti podlogu ali tako da nema stajae vode.
Polimercementni malter nanositi etkom, gleterom ili valjkom u najmanje dva sloja.
Svaki pojedinani sloj treba da se osui pre nanoenja sledeeg. Debljina svakog
sloja je 1-2mm, u skladu sa zahtevima u uputstvu proizvoaa. Svaki sloj mora
potpuno da prekrije povrinu na koju se nanosi hidroizolacija. Na sastavima podova i
zidova i spoju sa podnim slivnikom, ukoliko proizvoa tako nalae, treba spoj
lokalno armirati trakom od staklenog voala ili poliester tkanine. Armaturni materijal,
minimalne irine 10cm, utiskuje se u prvi sloj a zatim se nanosi sledei sloj.
Hidroizolacioni sloj ne ravnati ravnjaom ili gleterom. Lokalne neravnine eventualno
popraviti finom mirglom nakon stvrdnjavanja.
Visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od
gornje ivice tu kade.
Po zavretku radova zabraniti ulaz u prostoriju i obavljanje bilo kakvih radova dok ne
budu zavreni keramiarski radovi. Vreme ovravanja hidroizolacije je u skladu sa
uputstvom proizvoaa a min. 2 dana.
Ako je podloga sumnjivog kvaliteta zahtevati testiranje pull off testom. Minimalna
povrinska zatezna vrstoa treba da je 1.5N/mm2 ako proizvoa hidroizolacionog
materijala ne zahteva drugaije.
Proveriti kolika je dozvoljena vlanost cementne kouljice i po potrebi zahtevati
merenje vlanosti podloge.
Radovi se obraunavaju po m2 stvarno izvedene povrine. Prekidi kod prodora
instalacija se ne odbijaju. Obrada oko prodora instalacija i izrada holkera se ne
obraunava posebno.
DODATAK
Dokument ETAG 022 (Guideline for European Technical Approval of Watertight
covering kits for wet room floors and or walls, od EOTA - European Organisation for
Technical Approvals) predvia detaljnije zahteve i ispitivanja materijala za
hidroizolaciju, ali nije u suprotnosti sa navedenim standardima.
Oznaka CM se odnosi na materijaei na bazi cementnog maltera, polimerne gume
(resins) imaju oznaku DM a sintetike gume oznaku RM.
Oznaka O znai da je materijal otporan na pukotine i na niskim temperaturama a
oznaka P znai da je materijal otporan i na hlorisanu vodu.
IZRADA I UGRADNJA DEKORATIVNIH ELEMENATA OD GIPSA
SRPS B.C1.030 (1967) Graevinski gips
SRPS B.C8.032 (1967) Graevinski gips - Uzimanje uzoraka i metode hemijskog ispitivanja

Za izradu elemenata koristiti modelarski gips. Po standardu SRPS.B.C1.030 materijal mora da zadovolji
sledee karakteristike:
- Finoa mliva mora biti takva da pri prosejavanju na situ veliine okaca 0.2mm ostaje najvie 1%
ostatka. Na situ veliine okaca 0.75mm ne sme biti ostatka.
- Poetak vezivanja treba da je ne manji od 5 minuta.
- Kraj vezivanja treba da je ne manji od 10 i ne vei od 25 minuta.
- vrstoa na savijanje treba da je (posle 7 dana) najmanje 2N/mm2 (20Kp/cm2)
- vrstoa na pritisak treba da je (posle 7 dana) najmanje 3.5N/mm2 (35Kp/cm2)
Izrada modela za livene elemente nije predmet ove tehnike specifikacije. Modele dostavlja projektant ili
investitor i mogu biti od gipsa, gline, kamena, plastike i sl.

Za izradu kalupa za livene elemente koristiti silikonske gume za izradu kalupa duge trajnosti, sa
pojaanom otpornou na kidanje. Po zavretku radova kalupi ostaju vlasnitvo investitora.
Lepak treba da je na gipsanoj bazi, da se isporuuje u prahu i da je od proizvoaa naznaen da je za
ovu namenu.
Za dodatno fiksiranje elemenata od gipsa koristiti pocinkovane ankere.

Vuene elemente izraditi na osnovu odobrenih crtea u razmeri 1:1 ili u dwg formatu.
Gips i elemente od gipsa uvati u prostorijama zatienim od vlage.
Pre ugradnje elemenata od gipsa uveriti se da su svi instalaterski elementi (svetiljke, ventilacione reetke
i sl.) ugraeni ili obeleeni na zidovima i plafonu. Obeleiti poloaj elemenata od gipsa na zidovima i
plafonu, ako se instalacioni elementi i elementi od gipsa preklapaju uskladiti reenje sa strunim
nadzorom.
Pre ugradnje elemenata proveriti odstupanja zidova od ravni, horizontalnost plafona i uglove u prostoriji.
Ako su odstupanja znaajna, usaglasiti sa strunim nadzorom nain ugradnje tako da nepravilnosti budu
to manje vidljive. Voditi rauna o simetriji.
Ako su na mestu gde se postavljaju elementi od gipsa zidovi i plafoni ve gletovani i bojeni - izgrebati sloj
gleta i boje da bi lepak bolje prionuo za malter ili gips karton.
Pre ugradnje dekorativnog gipsa nakvasiti malterisani zid na mestima ugradnje.
Manje i tanke ukrasne lajsne i rozete fiksirati samo lepkom, vee elemente dodatno fiksirati ankerima kroz
unapred pripremljene rupe u gips elementima. Ankeri moraju da fiksiraju element za nosei sloj zida ili
tavanice a ne samo za malter. Kod gipskartonskih konstrukcija vee elemente treba fiksirati za
podkonstrukciju, po potrebi podkonstrukciju treba i ojaati. Kod montae lajsni na zid, koristiti privremene
vijke za pridravanje elemenata dok lepak ne vee. Plafonske elemente takoe podupreti dok lepak ne
vee (najbolje je da pomona konstrukcija ostane celu no).
Ako je pri pritisku elementa na zid ili plafon iscurila odreena koliina lepka, odmah je oistiti. Kod
spajanja dva elementa na dodir naneti sloj lepka i na bone stranice elemenata radi lake obrade spoja.
Spojeve i otvore gde su ugraeni ankeri popuniti lepkom za gips i lagano izglaati (prstima) da spoj bude
gladak. Nikada ne koristiti brusni papir za glaanje elemenata od gipsa.
Elemente od gipsa bojiti tek kada su potpuno suvi.

Nije dozvoljena tolerancija u dimenzijama elemenata od gipsa.
Ako se dekorativni elementi proizvode na gradilitu obavezno proveriti datum proizvodnje na ambalai.
Rok upotrebe je odreen od proizvoaa materijala.
Ako nije drugaije definisano ugovorom, dekorativne lajsne se obraunavaju po m1 a ugaoni elementi,
rozete, pilastri, kapiteli i sl. po komadu. Kod linijskih elemenata seenih pod uglom (npr. 45) na
spoljanjim i unutranjim uglovima, za obraun uzimati ukupnu duinu (duinu horizontalne projekcije).
POLAGANJE PRIRODNOG KAMENA NA PODOVIMA I ZIDOVIMA U ENTERIJERU
SRPS EN 12407 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Petrografski opis
SRPS EN 13755 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje upijanja
vode pri atmosferskom pritisku
SRPS EN 12371 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Odreivanje otpornosti
prema mrazu.
SRPS EN 12372 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje vrstoe
pri savijanju pod koncentrisanim optereenjem
SRPS EN 14157 (2008) Prirodni kamen - Odreivanje otpornosti prema habanju
SRPS EN 14231 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje
otpornosti prema klizanju pomou SRT klatna
SRPS EN 1925 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Odreivanje koeficijenta
upijanja vode kapilarnim putem.
SRPS EN 1926 (2010) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Odreivanje
jednoaksijalne vrstoe pri pritisku.
SRPS EN 1936 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje stvarne i
prividne zapreminske mase i ukupne i otvorene poroznosti
SRPS EN 12004 (2013) Lepkovi za ploice - Zahtevi, vrednovanje usaglaenosti,
klasifikacija i oznake
SRPS EN 13888 (2012) Mase za ispune za ploice - Zahtevi, vrednovanje
usaglaenosti, klasifikacija i oznake.

Pre nabavke materijala Izvoa treba da dostavi uzorke materijala i odgovarajue
ateste za materijal od koga su izraeni uzorci.
Uzorne ploe treba da su dimenzija i debljine iste kao ploe koje e se ugraivati.
Ako su projektom predviene ploe razliitih dimenzija, ploe treba da su dimenzija
kao najvee ploe. Nadzor treba da se izjasni da li prihvata izgled materijala kao to
su uzorne ploe. Ukoliko prihvati materijal, uzorci se uvaju na gradilitu do kraja
izvoenja radova. Ako se uzorci odbiju iz opravdanih razloga, Izvoa je duan da
dostavi nove uzorke.
Ukoliko na uzornim ploama ima prirodnih defekata (kao to su npr. mrlje) treba ih
klasifikovati kao prihvatljive ili neprihvatljive. Defekti kojih nema na uzornim
ploama ne mogu biti prihvatljivi na ploama koje e se ugraivati.
Ploe od iste vrste kamena koje se ugrauju u istoj prostoriji treba da su iz istog
kamenoloma, a ako su u pitanju manje koliine i iz istog bloka.
Povrina ploa treba da je bruena tako da se dobija satensko glatka povrina koja
relativno malo odbija svetlost (honed). Sve eone ivice ploa koje su vidljive u
enterijeru moraju da budu obraene na isti nain kao i lice ploe.
Nisu dozvoljena odstupanja u dimenzijama ploa.
Potrebne tehnike karakteristike koje treba da zadovolje ploe kamena za oblaganje
podova*:
vrstoa pri savijanju pod koncentrisanim optereenjem po SRPS EN 12372 - min.
15Mpa
Jednoaksijalna vrstoa pri pritisku po SRPS EN 1926 - min. 130Mpa
Upijanje vode pri atmosferskom pritisku po SRPS EN 13755 - max. 0,5%
Otpornost prema klizanju po SRPS EN 14231 - max. 50 za suvu povrinu i max. 30
za mokru povrinu
Otpornost prema habanju po SRPS EN 14157 - max 20mm
Ukoliko neki od parametra odstupa od gornjih granica treba dodatno analizirati
ostale parametre i traiti potvrdu od proizvoaa i/ili nezavisnog instituta za
ispitivanje da je materijal odgovarajui za polaganje na podovima.
Za lepljenje ploa na podove i zidove koristiti beli lepak na cementnoj osnovi za
lepljenje kamenih ploa, u klasi C2F S1 (po standardu SRPS EN 12004).
Za fugovanje ploa primeniti brzovezujuu, vodoodbojnu fug masu, sa sastavom koji
spreava promenu boje i stvaranje plesni u klasi CG2AW (po standardu SRPS EN
13888).
Za impregnaciju kamena koristiti gotov materijal na vodenoj bazi koji smanjuje

upijanje vode i ulja na povrini kamena, ne menja boju kamena i koji je predvien od
proizvoaa za brueni kamen. Materijal treba da je otporan na UV zraenje i sa
dozvoljenom koliinom tetnih (VOC) materija.

Pre poetka izvoenja radova uveriti se da je prostorija spremna za ugradnju
kamena, tj. da je podloga (cementna kouljica na podu, zidovi omalterisani
cementnim malterom ili zidovi od gips kartona) oiena od uta, praine i ostataka
raznih materijala i opreme, ravna i bez pukotina i oteenja, da su izvedene sve
instalacije, obraena ivica na spoju poda i zida, ugraeni slepi tokovi ili stolarija i
bravarija i sl.
Proveriti da li su visinske kote podne podloge po projektu, naroito na mestima
spojeva podne obloge od kamena sa drugim podnim oblogama. Ukoliko je podloga
na vioj koti od projektovane treba je korigovati (npr. bruenjem). Ukoliko je kota
podloge nia od projektovane, izravnati podlogu masom za izravnanje koja je
kompatibilna sa lepkom. Dozvoljava se korekcija lepkom za ugradnju kamena samo
u debljini lepka koja je u skladu sa uputstvom proizvoaa lepka.
Po isporuci materijala na gradilite treba ga raspakovati i pregledati da li je u skladu
sa usvojenim uzorcima. Ukoliko zbog velikih koliina isporuenog kamena na
gradilitu nije praktino da se sve palete raspakuju, treba raspakovati i
prekontrolisati nekoliko paleta a ostale palete obavezno prekontrolisati uz prisustvo
strunog nadzora pre same ugradnje.
Mehanika oteenja kamena nisu dozvoljena. Bilo koji vid ispuna/popravki
oteenja nije prihvatljiv. Oteenja ivica kamena nisu prihvatljiva.
Nije dozvoljeno da ivice pojedinih ploa posle ugradnje budu uputene ili isturene iz
ravni poda ili zida.
Manje ukrajanje kamenih ploa na licu mesta raditi brusilicom sa diskovima sa
dijamantskim segmentima.
Pre poetka lepljenja ploa sa proizvoaem lepka proveriti da li je lepak
kompatibilan sa kamenom koji se ugrauje. Lepak pripremiti po uputstvu
proizvoaa. Lepak nanositi nazubljenom gletericom po celoj povrini podloge na
kojoj se ugrauju ploe kamena. Ostavljanje upljina ili ugradnja na pogae nije
dozvoljena. Temperatura na kojoj se ugrauje kamen treba da je od +5 oC do +34oC
ako nije drugaije specifirano u uputstvu proizvoaa lepka. Ukoliko se to trai
uputstvom proizvoaa lepka, podlogu prethodno pokvasiti vodom.
Po ugradnji podnih ploa zatititi povrinu od hodanja. najmanje 24 sata, ako nije
drugaije propisano od proizvoaa lepka. Ugraenu povrinu stalno istiti od lepka
mokrom krpom. Prilikom ienja paziti da se ne oteti povrina kamena.
U sluaju otkrivanja manjih oteenja ugraenih ploa, samo uz dozvolu strunog
nadzora dozvoljeno je da se oteenja poprave specijalnim smesama toniranim u
boju kamena. U suprotnom oteene ploe moraju da se zamene.
Pre fugovanja kompletne povrine uraditi probni uzorak na mestu usaglaenom sa
strunim nadzorom. Pripremu fug mase i fugovanje kamenih ploa vriti u svemu po
uputstvu proizvoaa fug mase.
Dilatacione fuge izvesti na svakih 25m2 povrine (obavezno na mestima gde je
uraena fuga u cementnoj kouljici), du zidova i stubova i obavezno na
konstruktivnim dilatacijama. irina dilatacione fuge je min. 10mm. Zapuniti ih
odgovarajuom trajno elastinom masom na poliuretanskoj osnovi. Ispunu fuga ne
raditi pri niskim temperaturama.
Pre nanoenja impregnacije dobro oistiti povrinu kamena i saekati da se povrina
osui (ako nije drugaije predvieno u uputstvu proizvoaa sredstva za
impregnaciju). Sredstvo za impregnaciju nanositi u svemu po uputstvu proizvoaa,
ravnomerno, runo (etkom ili valjkom) ili mainski. Materijal za impregnaciju naneti
tako da se na kamenu ne vide potezi nanoenja.
Odravanje kamena - uvati kamene povrine od dodira sa kiselinama, ak i onim u
alkoholnim piima i sokovima. Vrue predmete nikada ne sputati na povrinu
kamena. Kamene povrine istiti neutralnim sredstvima za ienje, blagim
sapunom, blagim tenim deterdentom za sudove i mlakom vodom.

Pozicije kamena koje su u predmeru date po m2 obraunavaju se po stvarno
ugraenoj povrini kamena. Svi otvori se odbijaju izuzev povrina otvora za
instalacione, dekorativne i druge elemente do 0,5m2. Sokla, ela stepenita i slini
elementi koji su u predmeru dati po m1 se obraunavaju po stvarno ugraenim
koliinama. Specijalni komadi (gazita stepenika, ela, prozorske klupice, pragovi,
pultovi i sl.) se obraunavaju po komadu. Ako su odstupanja u dimenzijama stvarno
ugraenih elemenata od projektovanih do 10% ova razlika se ne uzima u obzir kod
obrauna.
DODATAK
Povrina kamena moe da bude polirana (obrada brusevima finoe 600 do 2000),
bruena (satensko glatka povrina koja relativno malo odbija svetlost, honed,
obraena brusevima 120 do 400), sa veoma izraenom reljefnom strukturom
(paljena obrada) ili obraena ekiima (pikovanje ili tokovanje razliitim ekiima).
Osim mehanikim putem moe da bude obraena i hemijski.
Ukoliko se zahteva da se pod obloi poliranim ploama, najbolji rezultati se postiu
kada se ugrade neobraene ili poluobraene ploe (npr. bruene brusom finoe
300) a zatim se pod sa ve ugraenim ploama brusi i polira mainski sa
dijamantskim alatima do visokog sjaja.
Po standardu SRPS EN12004 lepkovi se klasifikuju na sledei nain:
C - lepak na cementnoj bazi
D - disperzioni lepak
R - lepak na bazi reaktivnih smola
1 - obian lepak
2 - poboljani lepak
F - brzovezujui lepak
T - tiksotropni lepak (bez klizanja na vertikalnim povrinama)
E - lepak sa produenim otvorenim vremenom
S1 - deformabilan lepak sa poprenim deformacijama 2,5-5mm
S2 - deformabilan lepak sa poprenim deformacijama veim od 5mm
Po standardu SRPS EN 13888 fug mase se klasifikuju na sledei nain:
CG - masa na bazi cementa
RG - masa na bazi reakcijske smole
1 - otpornost na savijanje
2A - otpornost na abraziju
W - visoka otpornost na vodu
Uslove koje treba da zadovolji materijal za oblaganje podova sam dao na osnovu
uporeivanja vie razliitih vrsta kamena i nisu uputstvo instituta, renomiranih
projektanata, proizvoaa materijala ili kompanija koje ugrauju kamen pa ih pre
unoenja u projekat treba dodatno proveriti.
POLAGANJE TEPIHA - ITISONA
SRPS F.C2.204:1982 Tekstil - Tekstilni podni zastirai rune izrade (ilimi, vorani
tepisi, tafting-tepisi, jambolije i sl.) - Tehniki uslovi
SRPS EN 14041:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva
SRPS CEN/TS 14472-2:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge -
Projektovanje, priprema i ugradnja - Deo 2: Tekstilne podne obloge

SRPS ISO 1763:2014 Tepisi - Odreivanje broja raseenih i/ili neraseenih petlji po
jedinici duine i jedinici povrine
SRPS ISO 2549:2014 Rukom vorovani tepisi - Odreivanje duine kraka raseene
petlje (visine flora) iznad podloge
SRPS ISO 2550:2014 Rukom vorovani tepisi - Odreivanje tipova vorova
SRPS CEN/TS 14159:2010 Tekstilne podne obloge - Zahtevi za odstupanja (linearnih)
mera tepiha, otiraa, staza, malih tepiha i tepiha od zida do zida i zahtev za
odstupanja raporta (ponavljanje are)
SRPS EN 1307:2011 Tekstilne podne obloge- Klasifikacija tepiha sa florom
SRPS EN 1318:2011 Tekstilne podne obloge - Odreivanje izgleda efektivne debljine
poleine
SRPS EN 14215:2011 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija komadnih tepiha i staza
sa florom mainske izrade
SRPS EN 14499:2011 Tekstilne podne obloge - Minimalni zahtevi za donji sloj tepiha
SRPS EN 15825:2012 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija mainski uraenih staza i
malih tepiha bez flora
SRPS EN 1470:2011 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija iglanih podnih obloga osim
iglanih podnih obloga s florom
SRPS EN 1471:2012 Tekstilne podne obloge - Ocenjivanje promene izgleda

Predviena je ugradnja tekstilne obloge direktno na sloj za izravnanje, bez termo zvukoizolacione podloge (underlay).
Dizajn obloge treba da je po opisu u projektu, pre nabavke materijala dostaviti
uzorak min. dimenzija 50x50cm i obezbediti saglasnost strunog nadzora na
dostavljeni uzorak.
Po standardu SRPS EN 1307 tepih treba da je klasifikovan kao:
Tepih sa florom (pile carpet)

Nain proizvodnje - tafting
Struktura - nerazrezane petlje (loop pile, boucle)
Materijal flore - poliamid 100%
Ukupna masa tepiha - min. 1.800g/m2
Ukupna debljina tepiha - min. 8,5mm
Klasa na osnovu ponaanja u eksploataciji (Level of use classification) - min. Klasa
32
Klasa luksuznosti - min. LC3
Otpornost na poar u skladu sa SRPS EN 13501-1 treba da je u skladu sa zahtevom
u glavnom projektu zatite od poara.
Podloga (prajmer), sloj za izravnanje i lepak za tekstilne obloge treba da su
meusobno kompatibilni. Lepak treba da je odgovarajui za izabrani tip tekstilne
obloge, da zadovoljava zahteve za povrine optereene stolicama na tokiima po
SRPS EN 12529, da ne sadri otrovne materije i da nije zapaljiv.

Ugradnju tepiha vriti na temperaturi +15 do + 25C, ukoliko ovi uslovi nisu
ispunjeni proveriti da li su u skladu sa uputstvima isporuioca materijala. Proveriti
da li je vlanost u prostoriji u skladu sa preporukama proizvoaa materijala za
lepljenje tepiha.
Pre ugradnje tepiha proveriti da li je u projektu definisan pravac polaganja tepiha i
kroj, ako nije, usaglasiti sa strunim nadzorom.
Proveriti da li su u prostoriji izvedeni svi radovi koji prethode polaganju tepiha i koji
bi mogli da otete tepih ako se izvode kasnije (instalaterski radovi, sputeni plafoni,
molerski radovi, stolarski radovi).
Podloga (cementna kouljica) treba da je suva, bez pukotina, oiena usisivaem
od praine i sitne neistoe. Proveriti da li je vlanost kouljice u skladu sa
zahtevima proizvoaa mase za izravnanje i lepka.
Na cementnu kouljicu prvo naneti podlogu (prajmer) a zatim i sloj za izravnanje,
minimalne debljine 2mm a maksimalne debljine po uputstvu proizvoaa. Materijal
ugraivati u svemu po uputstvu proizvoaa materijala. Temperatura vazduha u
prostoriji u vreme izvoenja radova treba da je od +18C do +25C a temperatura
podloge ne manja od +15C, ako nije drugaije odreeno u uputstvu proizvoaa
materijala. Podloga posle izlivanja sloja za izravnanje treba da je idealno ravna.
Pre ugradnje tepiha razmotati rolnu i ostaviti itison da lei na podu min. 24 sata.
Lepak jednakomerno nanositi na podlogu nazubljenom lopaticom a zatim oblogu
lagano pritisnuti na podlogu. Da bi se itison to ravnomernije rairio po podu,
prionuo za podlogu i da bi se istisnuo vazduh, preko ugraenog itisona prelaziti tzv.
drvenom peglom (ravan i vrst predmet) ili tekim valjkom. Nakon kraeg vremena
spojeve i neravnine u oblozi ponovo pritisnuti i prevaljati valjkom.
Po ugradnji tepih usisati a zatim zatititi rebrastim kartonom ili profesionalnom
zatitnom folijom za tepihe. Ne dozvoliti ulaz u prostoriju min. 24 sata od zavretka
ugradnje.
Ugradnja drvene sokle nije predmet ove tehnike specifikacije.

Izrada podloge (prajmera) i mase za izravnanje obraunava se po m2 stvarno
izvedene povrine.
Polaganje tekstilne podloge obraunava se po m2 stvarno izvedene povrine s tim
to se ispadi (pilastri) do povrine 0,45m2 i proboji (stubovi) do 0,75m2 ne odbijaju
od obraunate povrine.
DODATAK
Poliamid je u isto vreme najskuplji sintetiki materijal i najvie se koristi u
proizvodnji tepiha. Tepisi od poliamida imaju dobre mehanike karakteristike,
otpornost na habanje, dobre elelktrostatike osobine, dobro se ponaaju u poaru,
boje su trajne, tepisi se lako odravaju. Polipropilen ima manju otpornost na
habanje i loije se ponaa u poaru. Nedostaci vunenih tepiha su visoka cena, tee
odravanje i loe elektrostatike karakteristike pa se bolje karakteristike postiu
meanim sastavom, npr. 80%vuna + 20% poliamid.
Klasa luksuznosti (Luxury class) moe biti LC1 (najnia klasa) do LC5 (najvia klasa).
Postoje i karakteristike tekstilnih obloga koje ovde nisu navedene, kao to su masa
flore tepiha (g/m2), debljina flore tepiha (mm), broj vorova po m2, otpornost na
svetlo, otpornost na vodu, otpornost na suvo i mokro otiranje, elektrostatinost,
koeficijent protivkliznosti itd. Projektant moe da unese u tehniku specifikaciju i
ove karakteristike ako smatra da znaajno utiu na zahtevani kvalitet
projektovanog materijala.
Klasa na osnovu ponaanja u eksploataciji - Za upotrebu u domainstvima koriste

se tepisi klasa 21, 22, 22+ i 23 a u komercijalnim objektima klase 31 (malo,
povremeno korienje - light or occasional use), 32 (srednje - medium trafic) i 33
(intenzivno korienje - intensive trafic).
Ugradnja tepiha sa dvostrano lepljivim trakama preporuuje se samo za manje
prostorije (do 25m2) i prostorije sa manjim optereenjem.
POLAGANJE LAMINATA
Ova tehnika specifikacija se ne odnosi na podove sa podnim grejanjem.
SRPS EN 685:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge - Klasifikacija
SRPS EN 13329:2011 Laminatne podne obloge - Elementi sa povrinskim slojem na
bazi aminoplastinih termoreaktivnih smola - Specifikacije, zahtevi i metode
ispitivanja
SRPS EN 438-1:2012 Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opte informacije
SRPS EN 438-2:2012 Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Odreivanje svojstava
SRPS EN 424:2011 Elastine podne obloge - Odreivanje efekta posle simuliranog
kretanja noge nametaja
SRPS EN 425:2011 Elastine i laminatne podne obloge- Ispitivanje stolicom sa
tokovima
SRPS EN 14041:2011 Elastine, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva
SRPS EN 13893:2011 Elastine tekstilne i laminatne podne obloge - Merenje
dinamikog koeficijenta trenja na suvim podnim povrinama
SRPS EN 1815:2011 Elastine i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema
statikom elektricitetu
SRPS EN 717-1:2010 Ploe na bazi drveta - Odreivanje emisije formaldehida - Deo
1: Emisija formaldehida pomou metode komore
SRPS EN 1815:2011 Elastine i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema

statikom elektricitetu

Dizajn laminat obloge treba da je po opisu u projektu, debljina laminata 8mm. Pre
nabavke materijala dostaviti uzorke (min. dve daice, uzorak sokle, zvukoizolacione
podloge i dilatacionih lajsni) strunom nadzoru na saglanost.
Sistem polaganja treba da je bez primene lepka (na klik) - plivajui pod.
Ploe laminata treba da su otporne na mehanike uticaje, habanje, UV zraenje.
Garancija proizvoaa treba da je min. 5 godina.
Od laminata se zahtevaju sledee minimalne karakteristike:
- Klasa laminata na osnovu ponaanja u eksploataciji - 32.
- Otpornost na habanje - klasa AC4 u skladu sa SRPS EN 13329, klasa W4 u skladu
sa SRPS EN 438.
- Otpornost na udar - klasa IC2 (u skladu sa SRPS EN 13329)
- Efekat posle simuliranog kretanja noge nametaja po SRPS EN 424 - bez oteenja
- Ispitivanje stolicom sa tokovima po SRPS EN 425 - bez promena u izgledu ili
oteenja
- Otpornost na upaljenu cigaretu 4 (mala promena na povrini) po SRPS EN 438-2
- Otpornost na klizanje, klasa DS (Dry Slip), koeficijent 0,30 po SRPS EN 14041 i
SRPS EN 13893
- Postojanost boje na svetlu po EN 13329 - ne manje od 5
- Klasa E1 po klasifikaciji po dozvoljenom emitovanju formaldehida po SRPS EN 7171
- Sklonost prema statikom elektricitetu Up2kV po SRPS EN 1815
Bone ivice laminata treba da su zatiene od vlage kao i gornja povrina.
Zvukoizolacioni - amortizujui sloj treba da je debljine 2-3mm i od proizvoaa
laminata preporuen za ovu poziciju.
Za soklu koristiti profile visine 6-8cm, iz standardnog asortimana proizvoaa
laminata, iste boje i teksture kao podna obloga, ako nije drugaije predvieno
projektom. Sistem montae treba da je sa skrivenim rafovima.
Lajsne za pokrivanje dilatacionih fuga treba da su takoe iz standardnog asortimana
proizvoaa, iste boje i teksture kao osnovni pod.
Dostaviti uputstvo proizvoaa materijala za odravanje i ienje poda.

Podloga na kojoj se ugrauje laminat treba da je idealno ravna i tvrda (dozvoljena
odstupanja su 2mm na 2m). Laminat moe da se ugrauje na cementnoj kouljici,
podlozi od vlagootporne iverice ili postojee podloge ako je u dobrom stanju, to
treba da potvrdi struni nadzor.
Maksimalna doputena vlanost cementne kouljice na koju se polae laminat je 2%
(CM metoda) a pritisna vrstoa min. 15MPa. Pri polaganju laminata na cementnu
kouljicu ispod zvukoizolacionog sloja treba prvo postaviti paronepropusnu i
hidroizolacionu PE foliju, minimalne debljine 0,2mm sa preklopom min. 20cm.
Maksimalna dozvoljena vlanost podloge na bazi drveta je 12%.
Pre polaganja laminata uveriti se da su zavrene sve pozicije radova koje prethode
ovoj poziciji (instalaterski radovi, sputeni plafoni, molerski radovi, ugradnja stolarije
i sl.).
Ugradnja laminata treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa materijala. Nije
dozvoljen ugradnja oteenih daica.
Temperatura prostorije u kojoj se ugrauje laminat ne treba da je manja od +18C a
relativna vlanost vazduha ne vea od 65%. Ove uslove treba odravati i po
ugradnji laminata.
Laminat treba ostaviti u prostoriji u kojoj se ugrauje najmanje 48h pre ugradnje.
Laminat treba da je uvek uskladiten horizontalno.
Pravac pruanja laminata treba da je u pravcu prostiranja dnevne svetlosti. Proveriti
da li su naspramni zidovi u protoriji paralelni i razmeriti slog laminata. Zavrni red
ne sme da bude irine manje od 50mm (ne raunajui pero), u tom sluaju see se
prvi red. Zavrna daska u prvom redu ne sme da bude kraa od 30cm, i u tom
sluaju see se prva daska.
Zvukoizolacioni - amortizujui sloj treba da se polae upravno na pravac pruanja
laminata, preklopi nisu dozvoljeni.
Uz obimne zidove obavezno ostaviti prazan prostor min. 8mm za termiko irenje
podne obloge. U prostorijama duine ili irine vee od 6m predvideti uveanje
dilatacione fuge i to 1,5mm na svaki dodatni metar prostorije. Dilatacionu fugu
ostavljati i na vratima prostorije. Metale pokrivne lajsne na spoju sa drugim vrstama
podova treba da se fiksiraju u cementnu kouljicu a ne u laminat. U prostorijama
duim ili irim od 10m predvideti dilatacione fuge.

Daice laminata spajati po uputstvu proizvoaa materijala. Dva susedna reda
smaknuti ne manje od 30cm. Zategnutim kanapom kontrolisati da su redovi u
pravcu, naroito prvi red. Povrina montiranog poda treba da je ravna. Fuge izmeu
daica ne smeju da budu vee od 0,3mm.
Grejna tela treba da su podignuta od povrine laminata min. 60mm. Na mestima
prodora cevi za grejanje ostaviti otvor iri 20mm od cevi, oko prodora zakrpiti otvor
istim materijalom - lepljenjem. Prodore cevi pokriti plastinim rozetnama.
Soklu fiksirati za zid ankerima, na svakih 80 - 120cm, ali ne manje od dva ankera na
jedan komad sokle. Izmeu sokle i zida poloiti zvukoizolacioni - amortizujui sloj.
Manje pukotine i fuge popuniti prajmerom i obojiti bojom slinoj boji laminata. Sokla
ne sme biti fiksirana za podnu oblogu.
Dozvoljena je popravka bojom manjih oteenja nastalih u toku izvoenja radova,
bojom iz asortimana proizvoaa laminata.
Po zavretku ugradnje pod oistiti suvom krpom i usisivaem. Ne koristiti nikakva
sredstva za poliranje. Povrinu poda zatititi dok traju ostali radovi rebrastim
kartonom a ispred ulaza u prostoriju postaviti otira.

Obraun radova vri se po m2 stvarne povrine prostorije merenoj od povrina
zidova. Ne oduzimaju se povrine pojedinih izboina i stubova do 0,45m2, otvora do
0,75m2 i dilatacionih fuga. Sokla se obraunava po m.
DODATAK
Oznake HPL (High Pressure Laminate), DPL (Direct Pressure Laminate), i CPL
(ontinuous Pressure Laminate), na laminatima oznaavaju nain proizvodnje
laminata. Kod HPL laminata proces je sloeniji pa su oni sa najboljim mehanikim
karakteristikama i najskuplji. CPL laminati su po osobinama i ceni izmeu HPL i DPL
laminata.
Debljina panela se kree od 6,3 do 8mm.
Avgust, 2014.
Materijal od koga su izraeni laminati je u osnovi oko 80% drvo. U principu laminati
se sastoje od etiri osnovna sloja: nosei sloj, dekorativni sloj, zatitni sloj (na vrhu)
i stabilizirajui sloj (debljine 0,1 - 0,8mm, na donjoj povrini). Za nosei sloj se esto
koriste HDF (High Density Fibreboard) ploe velike gustine, preko 850 kg/m3 i MDF
(Middle Density Fibreboard) ploe srednje gustine (650 - 850 kg/m3). Gustina
noseeg sloja znaajno utie na otpornost laminata na lom, udare, pritisak od tereta
ali i vlagu.
Za upotrebu u domainstvima koriste se laminati klasa 21, 22, i 23 a u
komercijalnim objektima klase 31 (malo, povremeno korienje - light or occasional
use), 32 (srednje - medium trafic) i 33 (intenzivno korienje - intensive trafic).
Otpornost laminata na habanje se po standardu EN 13329 ispituje Taber testom i
izraava se koliinom okreta koje treba da napravi toak sa abrazivnim papirom do
pojave prvih znakova oteenja. Broj okreta se kree od 900 do 6500. Laminati se
na osnovu ovih ispitivanja svrstavaju u klase AC1 do AC5 (najvia klasa). Po EN 438
se pored gore navedenog testa nastavlja sa ispitivanjem na koliko okretaja
povrinski sloj gubi oko 90% svojstava. Na osnovu ovog ispitivanja aminati se
svrstavaju u klase W1 do W5 (najvia klasa).
IC1 je najnia a IC3 najvia klasa.
TERMOFASADA
fasaderskih radova
molerskih radova
SRPS EN 998-1 (2012) Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter
za oblaganje spoljanjih i unutranjih povrina
SRPS EN 1015-11:2008/A1:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 11:
Odreivanje vrstoe pri savijanju i vrstoe pri pritisku ovrslog maltera - Izmena 1
SRPS EN 1015-12:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 12: Odreivanje
vrstoe prianjanja ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja na podloge
koeficijenta kapilarnog upijanja vode ovrslog maltera
paropropustljivosti ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja

kompatibilnosti jednoslojnih maltera za unutranja oblaganja sa podlogama
SRPS EN 1062-1:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlaenje i sistemi prevlaka za
spoljanje zidove i beton - Deo 1: Klasifikacija
spoljanje zidove i beton - Deo 3: Odreivanje propustljivosti vode u tenom stanju
spoljanje zidove i beton - Deo 6: Odreivanje propustljivosti ugljen-dioksida
spoljanje zidove i beton - Deo 7: Odreivanje svojstava premoavanja prslina
spoljanje zidove i beton - Deo 11: Metode za kondicioniranje pre ispitivanja
SRPS EN ISO 7783-2:2010 Boje i lakovi - Odreivanje brzine prolaza vodene pare Deo 2: Odreivanje i klasifikacija brzine prolaza (propustljivosti) vodene pare
SRPS EN ISO 2813:2006 Boje i lakovi - Odreivanje ogledalskog sjaja filmova
nemetaliziranih boja pod uglom od 20, 60 i 85
SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija Odreivanje toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i
toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti
SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ukupne gustine
SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ponaanja pod takastim optereenjem
SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ponaanja pri pritisku
SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje debljine
SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u graevinskim primenama Odreivanje kratkotrajne apsorpcije vode deliminim potapanjem
SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu -
Odreivanje dugotrajne apsorpcije vode potapanjem

SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje svojstava prolaza vodene pare

Fasada treba da je otporna na udar, vetar, na mikrobioloka zagaenja (bu i alge),
sa niskim nivoom absorpcije vode i visokom paropropustljivou.
Fasadni sistem treba da ispuni zahteve vatrootpornosti u skladu sa glavnim
projektom zatite od poara.
Kao termoizolaciju koristiti tvrde ploe kamene mineralne vune, klase negorivosti
A1, gustine 130-160kg/m3 ili ako su u pitanju dvoslojne ploe - spoljanji sloj
gustine 165-195kg/m3 a unutranji sloj 90-100kg/m3. Za krivolinijske fasade i
fasade sa istupima, erkerima i sl. praktino je da se koriste lamele mineralne vune
irine 150-200mm. Pritisna vrstoa (pri 10% stiljivosti) treba da je oko 45kPa.
Debljina kamene vune - po proraunu graevinske fizike.
Za fiksiranje ploa kamene vune koristiti iskljuivo tiplove sa metalnim jezgrom.
Za armiranje koristiti mreicu od staklenih vlakana od 145-160g/m2.
Lepak za fasadu - treba da je fleksibilan, otporan na vremenske uticaje i smrzavanje,
vodonepropusan, da dozvoljava difuziju vodene pare. Adhezija za mineralnu vunu min. 0,05MPa.
Mineralni ili silikatni malter, ve bojeni ili koji e se bojiti, otporan na vremenske
uticaje, na prljavtinu, paropropusni, hidrofobni, veliina zrna 1,2 - 1,5mm.
Malter treba da je, po standardu SRPS EN 988-1, klasifikovan kao:
-vrstoa pri pritisku i savijanju: CS III ili CS IV (ispitivanja po SRPS EN 1015-11)
-Upijanje vode: W2 (ispitivanja po SRPS EN 1015-18)
-Paropropusnost <20 (ispitivanje po SRPS EN 1015-19)
-Prianjanje za podlogu: B ili C (ispitivanje po SRPS EN 1015-12)
-Postojanost pri izlaganju ciklusima smrzavanja FP: B ili C (ispitivanje po SRPS EN
1015-21)
-Nain nanoenja: OC (nanoenje u jednom sloju)
Silikatna boja ukoliko je u pitanju mineralni malter koji ve nije bojen ili ako
predstavlja dodatnu zatitu fasade, treba da je iz sistema proizvoaa maltera. Po
SRPS EN 1062-1 boja treba da je u klasi G3 (sjajnost - mat), E3 (debljina suvog filma
100-200m), S1 ili S2 (debljina zrna S1 - fina ili S2 - srednja), V1 ili V2
(paropropusnost visoka ili srednja), vodopropusnost W3 ( 0,1 - niska).
Sadraj VOC materija treba da je u skladu sa EU normama.

Obaveza Izvoaa je da pre poetka izvoenja radova izvede uzorak fasade min.
dimenzija 60x100cm, na koji treba da da saglasnost struni nadzor.
Radove izvoditi pri temperaturi vazduha od +5C do +25C pri vlanosti vazduha do
80% (ako proizvoa materijala ne zahteva drugaije), kada nema atmosferskih
padavina. Nije dozvoljeno raditi na povrinama koje su direktno izloene suncu, na
skelu obavezno postaviti zatitnu mreu.
Termofasadu raditi na istoj, suvoj i kompaktnoj podlozi. Pre ugradnje proveriti i
geometriju podloge radi eventualnog preduzimanja mera za dobijanja ravne
povrine fasade. Manje neravnine od 1 - 2cm izravnati malterom, a lokalne izboine
ukloniti. Neravnine vee od 2cm nivelisati ugradnjom izolacionih ploa. Stare
malterisane zidove proveriti kucanjem ekiem (da li se malter odvojio od zida) i
pull-off metodom (zahtevana sila je 0,08Mpa). Porozne podloge treba prethodno
tretirati prajmerom iz sistema proizvoaa lepka.
Proveriti da li su ugraeni svi elementi koji po projektu treba da se ugrade pre
ugradnje termofasade, kao npr. svetiljke, nadstrenice, penjalice i sl.
Poetni metalni profil nivelirati libelom i fiksirati tiplovima na svakih 30-50cm.
Prilikom ugradnje ploa kamene vune, pre nanoenja lepka treba plou pregletovati
tankim slojem lepka elinom gletericom sa ravnim ivicama. Lepak nanositi du
ivice ploa u traci irine 3-4cm sa nekoliko taaka po sredini ploe priblinog
prenika 8cm. Minimum 40% povrine ploe treba da bude pokriveno lepkom. Ploe
treba vrsto fiksirati od dna do vrha, jednu do druge, u istom rasporedu kao kod
zidanja zida od opeke, radi spreavanja pojave vertikalnih spojeva po celoj visini. Na
uglovima zidova raspored (slog) ploa mineralne vune raditi po principu sloga kod
zida od opeke. Nakon fiksiranja za podlogu oistiti ivice ploa i ukloniti ostatke lepka
izmeu ploa. Spojnice irine preko 2mm ispuniti izolacionim materijalom (moe i
poliuretanska pena). Nakon postavljanja izolacionih ploa mehaniki obraditi
povrine ploa tako da se eliminie bilo kakva neujednaenost ivica i neravnoa na
fasadi. Nakon toga cela povrina se temeljno oisti od praine.
Pri fiksiranju ploa mineralne vune tiplovi sa metalnim jezgrom se postavljaju u
prethodno izbuene rupe. Dubina ankerisanja je minimum 5-6cm a u poroznom

materijalu 8-9cm. Broj i raspored tiplova odreuje Izvoa uz odobrenje Nadzora. U
pojasu irine 2m od ivice objekta poveati broj tiplova u koliini 8 i vie komada
/m2 zbog dejstva vetra.
Prozorske okapnice i druge opivke zavriti po zavretku postavljanja termoizolacije
a pre nastavka daljih radova na fasadi. Opivanje limom treba izvesti izvan ravni
maltera minimum 40mm.
Da bi se poboljala adhezija ploa kamene vune i armiranog sloja, na ploe se prvo
nanosi tanak sloj lepka po celoj povrini ploe. Da bi se spreila pojava pukotina, na
uglovima kod otvora za prozore i vrata, fasadu treba dodatno armirati komadima
mreice minimalnih dimenzija 35x20cm, postavljenim pod uglom 45 u odnosu na
horizontalu. Oko otvora vri se i ugradnja ugaonih profila od PVC-a ili aluminijuma za
ojaanje ivica i profila za zaptivanje spojeva sa stolarijom. Na povrini do visine 2m
od tla postaviti dodatni sloj armaturne mree radi poveanja otpornosti fasade na
mehanika oteenja. Kada je izvreno dodatno armiranje, pristupiti izvoenju
armiranog sloja po celoj povrini fasade mreicom od staklenih vlakana.
Ravnomerno naneti lepak od vrha objekta po vertikali u pojasevima irine 1,1m.
Prethodno iseena mreica utapa se u sve lepak tako da mreica bude potpuno
prekrivena slojem lepka. Neophodno je izvesti preklapanja mreice od 10cm.
Mreicu dodatno fiksirati tiplovima sa metalnim jezgrom a u pojasu od 2m irine od
ivice objekta sa min. 8 kom/m2 za ploe kamene vune ili 5kom/m2 za lamelirane
ploe kamene vune.
Drugim slojem lepka vri se gletovanje postavljene mreice da bi se dobila ravna
podloga za zavrnu obradu. Nakon tri dana treba obrusiti riseve od gleterice
brusnim papirom.
Osnovni premaz naneti etkom u jednom sloju.
Na ovako pripremljenu podlogu naneti sloj dekorativnog mineralnog ili silikatnog
maltera u debljini granulacije. Povrina se finalno obrauje plastinom gletericom.
tako da se dobije povrina sa zaglaenom teksturom.
Nanoenje maltera i zavrne boje treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa
materijala.

Identifikovati mesta na kojima e se vriti prekidi radova, tako da oni budu najmanje
uoljivi.
U toku izvoenja radova proveravati ravnost podloge pre ugradnje termoizolacije,

ravan ugraene termoizolacije i fasadu pripremljenu za bojenje ravnjaom najmanje
duine 2m, viskom i libelom. Neravnine u zidu pre ugradnje termoizolacije se
saniraju kao to je opisano u prethodnom poglavlju a neravnine u ravni ugraene
termoizolacije i sloju lepka nisu dozvoljene. Profili i uglovi moraju da budu sa otrim
ivicama ako nije drugaije predvieno.
Na fasadi boja mora da bude ujednaenog tona, bez mrlja i vidljivih radnih
nastavaka.
Ako nije drugaije definisano ugovorom, posebno se obraunava koliina ugraene
termoizolacije i to po m2 stvarno ugraene povrine a posebno povrina lepka na
mreici i zavrne obrade i to po m2 obraene povrine, pri emu se otvori odbijaju
kao kod molerskih radova: otvori veliine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene
povrine a uloine se ne dodaju, za otvore 3-5m2 odbija se povrina preko 3m2 a
uloine se ne obraunavaju posebno, za otvore veliine preko 5m2 odbija se
povrina preko 3m2 a uloine se obraunavaju posebno.
Upusti i istupi na fasadi, trake, venci, pilastri i sl. se obraunavaju, ako nije drugaije
definisano u ugovoru, po skali datoj u standardu SRPS U.F2.010.
Napomena: Za izradu 3. poglavlja ove tehnike specifikacije uglavnom je korien
Ceresit-ov katalog.
DODATAK
Akrilni i silikonski malteri manje upijaju vodu pa su i otporniji na mraz, otporniji su
na termike uticaje, otporniji su na prljavtinu, mogu da se iste vodom, boje su
postojanije, ali su osetljiviji na razvoj mikroorganizama, mahovina, algi i bui od
mineralnih i silikatnih maltera. Mineralni malteri imaju vei rok trajanja. Akrilni,
silikonski i silikatni malteri mogu da se nijansiraju bez ogranienja dok su mineralni
malteri postojani jedino u beloj i svetlim pastelnim bojama.
Na osnovu osobina maltera i nainu ugradnje malteri se obeleavaju kao:
GP - za generalnu upotrebu (General purpose)
LW - laki malteri (Lightweight mortar)
CR - bojeni malteri (Mortar for coloured render)
OC - jednoslojni malteri (One-coat rendering mortar)
R - za specijalne uslove (renovation mortar)
T - termiki malteri (Thermal insulation mortar)
Na osnovu vrstoe pri pritisku i savijanju, posle 28 dana, (SRPS EN 1015-11)
malteri se klasifikuju kao:
CS I - 0,4-2,5 N/mm2
CS II - 1,5-5,0 N/mm2
CS III - 3,5 - 7,5 N/mm2
CS IV - 6 N/mm2
Na osnovu kapilarne absorpcije vode (SRPS EN 1015-18):
W0 - Nije specificirano
W1 - C 0,40 kg/m2xmin0,5
W2 - C 0,20 kg/m2xmin0,5
Postojanost pri izlaganju siklusima smrzavanja se odreuje na osnovu SRPS EN
1015-21 i materijali se klasifikuju (Fracture pattern - FP) kao A, B ili C.
Materijali se grupiu u grupu A, B ili C na osnovu minimalne vrstoe prianjanja u
N/mm2, po testu po SRPS EN 1015-12.
VENTILISANE FASADE
Predmet ove tehnike specifikacije je montaa ventilisanih fasada sa oblogom od
prirodnog kamena, granitne keramike, fiber cementnih ploa, laminatnih ili
kompozitnih materijala.
SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija Odreivanje toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i
toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti
SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ukupne gustine
SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ponaanja pod takastim optereenjem
SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje ponaanja pri pritisku
SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje debljine
SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u graevinskim primenama Odreivanje kratkotrajne apsorpcije vode deliminim potapanjem
SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje dugotrajne apsorpcije vode potapanjem
SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu Odreivanje svojstava prolaza vodene pare
SRPS EN ISO 1461 (2013) Prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na
proizvode od gvoa i elika - Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN ISO 14713-1 (2012) Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zatitu od
korozije konstrukcija od gvoa i elika - Deo 1: Opti principi projektovanja
(otpornost prema koroziji)
SRPS EN ISO 14713-2 (2012) Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zatitu od
korozije konstrukcija od gvoa i elika - Deo 2: Prevlaka cinka naneta toplim
postupkom
SRPS EN 12372 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje vrstoe
pri savijanju pod koncentrisanim optereenjem
SRPS EN 1926 (2010) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Odreivanje
jednoaksijalne vrstoe pri pritisku.
SRPS EN 13755 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Odreivanje upijanja
vode pri atmosferskom pritisku
SRPS EN 12371 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Odreivanje otpornosti
prema mrazu
SRPS ISO 10545-3 (2002) Keramike ploice - Deo 3: Odreivanje upijanje vode,
prividne poroznosti, prividne zapreminske mase i zapreminske mase
4: Odreivanje modula loma pri savijanju i vrstoe pri lomu
SRPS ISO 10545-12 (2002) Keramike ploice - Deo 12: Odreivanje otpornosti
prema mrazu
SRPS ISO 10545-13 (2002) Keramike ploice - Deo 13: Odreivanje otpornosti
prema hemikalijama
SRPS EN 12467 (2014) Vlaknasto-cementne ravne ploe - Specifikacija proizvoda i

metode ispitivanja
SRPS EN 438-1 (2012) Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) -
Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opte informacije

SRPS EN 438-2 (2012) Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Odreivanje svojstava
SRPS EN 438-6 (2012) Dekorativni laminati izraeni pod visokim pritiskom (HPL) Ploe od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 6: Klasifikacija i specifikacije
kompaktnih laminata za spoljnu upotrebu debljine 2 mm i vee
SRPS EN 438-7 (2012) Dekorativni laminati (HPL)- Ploe od termoreaktivne smoleDeo 7: Kompaktni laminati i HPL kompozitni paneli za unutranje i spoljanje
oblaganje zidova i plafona
SRPS EN ISO 527-2 (2013) Plastine mase - Odreivanje zateznih svojstava - Deo 2:
Uslovi ispitivanja za presovane i ekstrudirane plastine mase
SRPS EN 634-1 (2010) Cementne ploe iverice - Specifikacija - Deo 1: Opti zahtevi
SRPS EN 634-2 (2010) Cementne ploe iverice - Specifikacija - Deo 2: Zahtevi za
ploe iverice vezane OPC-om koje se koriste u suvim, vlanim i spoljanjim uslovima
SRPS EN 323 (2010) Ploe na bazi drveta - Odreivanje gustine
SRPS EN 310 (2010) Ploe na bazi drveta - Odreivanje modula elastinosti pri
savijanju i savojne vrstoe
SRPS EN 317 (2010) Ploe-iverice i ploe-vlaknatice - Odreivanje debljinskog
bubrenja posle potapanja u vodu
SRPS EN 319 (2010) Ploe iverice i ploe vlaknatice - Odreivanje zatezne vrstoe
upravno na ravan ploe (raslojavanja)
SRPS EN 13986 (2010) Ploe na bazi drveta za korienje u graevinarstvu Karakteristike, ocena usaglaenosti i oznaavanje
SRPS EN 1999-1-1 (2012) Evrokod 9 - Projektovanje aluminijumskih konstrukcija Deo 1-1: Opta pravila
SRPS EN 485-2 (2014) Aluminijum i legure aluminijuma - Lim, traka i debeli lim - Deo
2: Mehanike osobine
SRPS EN 13523-4 (2008) Metali koji su zatieni postupkom "coil coating" - Metode
ispitivanja - Deo 4: Odreivanje tvrdoe olovkom

Izvoa ventilisane fasade je duan da izradi izvoaki projekat fasade koji
minimalno mora da sadri sledee:
- proraun noseih elemenata ventilisane fasade;
- nain fiksiranja termoizolacionih ploa, broj i vrsta tiplova (ne manje od 5 kom. na
plou dimenzija 100x60cm);
- planove fasada i po potrebi osnova, sa pozicijom noseih elemenata i sloga
elemenata obloge;
- karakteristine detalje (spoljanji i unutranji uglovi, erkeri, nie, spojevi sa
fasadnom stolarijom i bravarijom, spojevi sa ukrasnim elementima na fasadi, spoj sa
soklom i krovnim vencem i sl.);
- tehnike listove svih materijala i elemenata koji e se koristiti za izradu ventilisane
fasade (odgovorni projektant mora da proveri tehnike karakteristike materijala za
zavrno oblaganje u skladu sa relevantnim standardima, izbor materijala u glavnom
arhitektonskom projektu ne oslobaa od odgovornosti projektanta izvoakog
projekta);
- tehniki opis izvoenja radova (za prirodni kamen ovo ukljuuje i plan seenja
ploa iz blokova tako da se na fasadi izbegne neplansko odstupanje u nijansama).
Vek trajanja podkonstrukcije treba da je min. 50 godina.
Radioniki crtei ventilisane fasade treba da su u skladu sa glavnim projektom
(naroito glavnim projektom zatite od poara), za bilo koja odstupanja pribaviti
saglasnost strunog nadzora.
Tip termoizolacionih ploa treba da je u skladu sa glavnim projektom, klase
negorivosti A1 (tvrde ploe kamene mineralne vune, spec. gustina 80-100kg/m3 ili,
ako se koriste dva sloja termoizolacionih ploa, spoljanji sloj spec. gustine 80100kg/m3 a unutranji sloj 40-50kg/m3). Vetrozatitnu foliju ili kairane
termoizolacione ploe koristiti ako je predviena projektom ili preporuena od
proizvoaa termoizolacije. U tom sluaju ona treba da je paropropusna.
Nosea konstrukcija ventilisane fasade moe biti od aluminijuma, nerajueg elika
ili pocinkovanog elika. Za elemente od pocinkovanog elika dostaviti izvetaje o
ispitivanju antikorozivne zatite. Nije dozvoljen direktan kontakt razliitih metala.
Podkonstrukcija za fiksiranje ploa od kamena treba da je od nerajueg elika klase
A4 a zavrtnjevi od nerajueg elika klase A2.
Zbog temperaturnih deformacija duina nosaa od elika ne treba da je vea od
6,6m a od aluminijuma ne vea od 3,6m.
Fiksiranje elemenata obloge treba da je takvo da ne dozvoli slabljenje veze tokom

vremena i/ili pojavu vibracija elemenata obloge. Ploe fiksirati skrivenim
elementima za kaenje.
Materijali za zavrno oblaganje treba da su trajni, odgovarajue vrstine, otporni na
mraz, vlagu (da imaju niski koeficijent upijanja vode), na hemijske uticaje iz
atmosfere, otporni na UV zraenje, otporni na ive organizme (gljivice, bakterije,
insekte itd.), da ne emituju tetne gasove
Bone ivice ploa ili panela kojima se oblae fasada treba da su obraene isto kao i
lice panela.

Pre poetka izvoenja radova pregledati fasadne zidove, ukloniti viak maltera,
krajcovati betonske povrine i zakrpiti mesta sa vidljivom armaturom (ako
postoje). Ako su zidovi od opeke ili blokova pregledati da li su slog i fuge pravilni,
redovi horizontalni i da li su vezani armaturom za betonsku konstrukciju na svakih
50-60cm po visini. Proveriti da li je oko prozora pravilno ugraena hidroizolaciona
membrana.
Razmeriti fasadne zidove po sve tri koordinate i obeleiti ravan lica fasade
pobijanjem ankera i razvlaenjem ice (horizontale minimum na dva reda po visini
sprata, vertikale minimalno sa obe strane prozorskog otvora). Pisano konstatovati
odstupanja fasadnog zida od projektovane ravni.
Sav materijal za ventilisanu fasadu uskladititi na suvom mestu. Ako se materijal za
zavrnu oblogu nakvasi, obrisati ga da ne ostanu fleke. Panele za zavrno oblaganje
uskladititi horizontalno, ako nije drugaije preporueno od proizvoaa. Zatitne
folije ukloniti to pre posle montae, im se za to stvore uslovi, na temperaturi veoj
od +10C.
Montau ventilisane fasade vriti sledeim redom:
- ugradnja oslonaca za noenje podkonstrukcije;
- ugradnja termoizolacije;
- ugradnja vertikala i horizontala podkonstrukcije;
- ugradnja panela ili ploa obloge (poev od najnieg dela do vrha fasade, voditi
rauna da li je na zatitnoj foliji ili poleini panela obeleen pravac pruanja panela).
Posle buenja otvora u konstrukciji za ugradnju ankera, obavezno otvore izduvati od
praine. Minimalno rastojanje ankera do ivice zida ili stuba je 100mm. Minimalna
dubina ankerisanja je 50mm u beton, 80mm u zid od opeke i 100mm u zid od
blokova od lakog betona.

Izmeu metalnih oslonaca podkonstrukcije i konstrukcije fasadnog zida umetnuti
PVC umetak.
Pre ugradnje termoizolacije proveriti poloaj strehe i na koji nain termoizolacija
moe da se zatiti od kie u toku izvoenja radova. Ako se termoizolacija ugrauje u
dva sloja, ploe drugog sloja treba da pokriju fuge prvog sloja. Dozvoljena fuga
izmeu dve ploe je 2mm, vee fuge moraju da se ispune istim materijalom.
Nije dozvoljena ugradnja vlanih, prljavih ili oteenih ploa termoizolacije.
Ako se ugrauje vetrozatitna folija, fiksira se peurkastim ankerima (4 kom/m2),
minimalni preklop je 100mm.
Vertikalnost podkonstrukcije kontrolisati teodolitom ili viskom.
Na mestima seenja podkonstrukcije obezbediti antikorozivnu zatitu.
Ventilisani vazduni sloj treba da je min. 40mm. Lokalno (na mestu podkonstrukcije)
je dozvoljeno smanjenje sloja na 20mm. Sve otvore vee od 10mm zatvoriti
mreicom protiv insekata.
Fuge izmeu fasadnih ploa ili panela moraju da budu kao to su projektovane, nisu
dozvoljena odstupanja. irinu fuga kontrolisati ablonima.
Minimalna irina spojnice treba da je takva da moe da kompenzuje termiko irenje
panela (za kompozitne i laminatne ploe min. 10mm).

Za sve materijale koji se ugrauju, a posebno za noseu konstrukciju, dostaviti
izvetaje o ispitivanju materijala od nezavisne laboratorije koji se odnose na
ispitivanje sastava materijala i zavrne obrade (ako je ima).
Proveriti da li je otvorima u donjem i gornjem delu fasade omoguena cirkulacija
vazduha kroz ventilisani prostor fasade.
Nije dozvoljeno kaenje bilo kakvih elemenata na elemente ventilisane fasade (kao
to su nadstrenice, reklame, svetiljke i sl.), ako to nije predvieno izvoakim
projektom fasade.
Obraun izvedenih radova definisan je ugovorom, komplet izvedena fasada
(termoizolacija, podkonstrukcija i zavrna obloga) obraunavaju se po m2 stvarno

obloene povrine (otvori se odbijaju), uloine, venci i opivke se obraunavaju po
m' a dekorativni elementi po komadu ili m'.
www.sinisavuckovic.com
DODATAK
Proraun treba da ukljui optereenje od sopstvene teine, teine elemenata koju
nose i optereenja od vetra sa reenjem temperaturnih dilatiranja, kao ivrstu
ankera i nain ankerisanja u betonske elemente konstrukcije ili u druge materijale.
U Moskvi postoji zahtev da tiplovi za fiksiranje termoizolacije treba da su otporni na
mraz (ne manje od 150 ciklusa). Takoe postoji zahtev da koeficijent sigurnosti pri
proraunu upanja ankera (m - odnosi se na materijal u koji se ankerie), treba da
je ne manji od 5.
Avgust, 2014.
Projektanti treba da propiu zahtev o testiranju ankera na upanje, pri emu se
navodi minimalni broj ankera koji e se testirati, za svaku vrstu primenjenih ankera
i na svakoj podlozi.
Vidljive pop nitne za fiksiranje alukobond ili drugih panela, ako se koriste, treba da
su od aluminijuma i/ili nerajueg elika.
Garantni rok za ovu vrstu radova ne treba da je manji od 5 godina.
Moskovski propisi doputaju odstupanja zidova i stubova od projektovane ravni
15mm po celoj visini objekta i 20mm po duini objekta, sa lokalnim neravninama do
5mm.
POKRIVANJE KROVOVA TEGOLOM
SRPS EN 544 (2008) Bitumenska indra sa mineralnim i/ili sintetikim ojaanjima Specifikacija proizvoda i metode ispitivanja
Za pokrivanje krova koristiti tegolu proizvedenu dvostranim nanoenjem

bitumenskog veziva na tkaninu od staklenog voala, koja je prethodno natopljena
bitumenom. Gornja povrina tegole je posuta granulama od bazalta, a donja
povrina kvarcnim peskom.
Tegola treba da je UV otporna a boja postojana (garancija proizvoaa treba da je
min. 10 godina). Za boju i oblik elemenata tegole, ako nije striktno definsano
projektom, pre ugradnje obezbediti saglasnost strunog nadzora.
Karakteristike materijala:
- Debljina tegole - min. 3,0mm.
- Masa staklenog voala - min. 115g/m2
- Otpornost na istezanje (u podunom i poprenom pravcu) - vee od 900/500
N/5cm
- Istezanje - vee od 2%
Pomoni materijali:
Snegobrani od lima debljine 1.5mm.
Element za ventilisanje krovnog prostora
Mreica protiv insekata
Ekseri - elini pocinkovani, 3mm, duina 25mm, prenik glave eksera 10mm.

Pre poetka izvoenja radova proveriti da li je reena (u projektu i na licu mesta)
ventilacija tavanskog prostora ako su u pitanju hladni krovovi ili ventilacija
termoizolacije, ako su u pitanju topli krovovi. Ukoliko nije, o tome odmah obavestiti
struni nadzor. Ukoliko projektom nije predviena ventilacija tavanskog prostora, na
krovnim ravnima treba ugraditi elemente za provetravanje, koji su standardni
elementi u asortimanu isporuioca tegole. Veliina otvora treba da je min. 1/300 1/500 od povrine tavanskog prostora. Elemente rasporediti tako da se maksimalno
ostvari cirkulacija vazduha u tavanskom prostoru.
Kod toplih krovova sloj za ventilaciju treba da je min. 5cm. Ukupna povrina otvora
za ulaz vazduha, na krovnom vencu, treba da je min. 0,2% od povrine kosog krova
ali ne manje od 200cm2 po m1 venca krova. Povrina otvora za odvod vazduha
treba da je min. 0,05% od povrine kosog krova.
Podloga za ugradnju tegole treba da je ravna, glatka, suva i ista. Moe biti od
iverice otporne na vlagu, osb ploa ili orendisanih daski min. debljine 22mm i irine
max. 12cm. Spojnice izmeu ploa ili dasaka treba da su smaknute, irina spojnica
3-4mm. Ispadi iz ravni podloge ne smeju da su vei od 2mm. Sve ivice koje ispadaju
iz ravni na mestima preloma krova, treba da su zaobljene. Ekseri kojima se ploe
fiksiraju za kontragredice treba da su udaljeni min. 1cm od ivica ploa.
Pre poetka polaganja tegole proveriti geometriju krovnih ravni, naroito da li su
streha i sleme paralelni i poloaj grbina i uvala. Limarski radovi treba da su zavreni
pre poetka polaganja tegole.
Temperatura vazduha za vreme polaganja tegole treba da je +5 do +30C. Na
temperaturama manjim od 10C, bitumensku traku na donjoj strani tegole treba
zagrevati fenom. Tegola se ne polae po jakoj kii ili vetru.
Kod nagiba krovova manjih od 30 ugraditi prvo sloj od hidroizolacionih traka (ne ter
hartija), paralelno vencu krova sa podunim preklopima 10cm i poprenim
preklopima 20cm. Kod nagiba krovova veih od 30 hidroizolacione trake se
ugrauju samo na vencima krova (najmanje u dva reda), u uvalama, kod prodora
dimnjaka, ventilacija i na drugim mestima gde moe doi do zadravanja snega i
formiranja leda.
Za limarske elemente tegolu lepiti lepkom za tegolu na bitumenskoj osnovi. Lepak
se nanosi u trakama irine 2-3cm u intervalu 1.5-2cm. Debljina lepka ne treba da je
vea od 1mm.
Tegolu fiksirati ekserima, osim na delovima krova sa manjim nagibom, u uvalama i
sl. gde treba tegolu variti na bitumensku traku debljine 4mm, sa poliesterskim
ulokom. Ekseri se ne smeju upotrebljavati na 40cm od ose uvale. Svaki element
tegole fiksirati sa etiri eksera. Osa eksera treba da je 5cm od gornje ivice elementa
tegole.
Uvale, sleme, otvore za vazduh, snegobrane i opivke oko dimnjaka, ventilacionih
kanala i sl. obraditi u svemu prema uputstvima proizvoaa materijala.
Ako je duina krovne ravni vea od 9m ili ako je u pitanju sloeni krov, obezbediti
saglasnost proizvoaa materijala na projektno reenje.

Tegola se obraunava po m2 stvarno obloene povrine. Obrada slemena, grbina,
uvala, elementi za ventilaciju, snegobrani i sl. se ne obraunavaju posebno ve
ulaze u cenu pokrivaa po m2, ako nije druga;ije definisano projektom.
IZRADA I MONTAA NEKONSTRUKTIVNIH POZICIJA OD CRNIH ELINIH

PROFILA
Ova tehnika specifikacija se odnosi na izradu, montau i zatitu od korozije
osnovnim premazom nekonstruktivnih elemenata od crnog elika (ograde,
rukohvati, metalna stepenita, penjalice, podkonstrukcije i sl). Metalni elementi u
vlanim prostorijama (podkonstrukcija za policu za umivaonike, ojaanja u gips
karton zidovima u kupatilima i sl.) se izrauje od ocinkovanih elinih profila i nisu
predmet ove tehnike specifikacije. Zavrno bojenje takoe nije predmet ove
tehnike specifikacije.
SRPS EN 10025:2003 Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih elika Tehniki zahtevi za isporuku
SRPS EN 10025-1:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih elika - Opti
tehniki zahtevi za isporuku
SRPS EN 10025-2:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih elika - Deo 2:
Tehniki zahtevi za isporuku nelegiranih konstrukcionih elika
SRPS EN 10025-3:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih elika - Deo
3:Tehniki zahtevi za isporuku zavarljivih finozrnih konstrukcionih elika u
normalizovanom stanju i stanju posle valjanja uz normalizaciju
SRPS EN 10025-4:2013 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih elika - Deo 4:
Tehniki zahtevi za isporuku zavarljivih finozrnih konstrukcionih elika dobijenih
termomehanikim valjanjem
SRPS EN 10219-1:2011 Hladnooblikovani zavareni uplji profili za eline

konstrukcije od nelegiranih i finozrnih elika - Deo 1: Tehniki zahtevi za isporuku
SRPS EN 10219-2:2011 Hladnooblikovani zavareni uplji profili za eline
konstrukcije od nelegiranih i finozrnih elika - Deo 2: Tolerancije, mere i
karakteristike profila
SRPS EN 10220:2005 avne i beavne eline cevi - Mere i poduna masa
SRPS EN 10204:2008 Metalni proizvodi - Tipovi dokumenata o kontrolisanju
SRPS EN 10027-1:2012 Sistem za oznaavanje elika - Deo 1:Oznaavanje, osnovne
oznake
SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za oznaavanje elika - Deo 2: Brojani sistem
SRPS EN 10029:2012 Toplovaljani limovi od elika debljine 3 mm ili vee Tolerancije mera i oblika
SRPS EN ISO 9223:2013 Korozija metala i legura - Korozivnost atmosfera Klasifikacija, odreivanje i ocena
SRPS EN ISO 8501-1:2008 Priprema elinih podloga pre nanoenja boja i srodnih
proizvoda - Vizuelno ocenjivanje istoe povrine - Deo 1: Stepeni zaralosti i
stepeni pripreme elinih podloga bez prevlake i elinih podloga posle potpunog
uklanjanja prethodnih prevlaka
proizvoda - Vizuelno ocenjivanje istoe povrine - Deo 2: Stepeni pripreme elinih
podloga posle lokalnog (mestiminog) uklanjanja prethodnih prevlaka
proizvoda - Vizuelno ocenjivanje istoe povrine - Deo 3: Stepeni pripreme
zavarenih spojeva, ivica i drugih povrina sa nedostacima
proizvoda - Vizuelno ocenjivanje istoe povrine - Deo 4: Poetna stanja povrine,
stepeni pripreme i stepeni brzo nastale (lane) zaralosti posle ienja vodom pod
visokim pritiskom
SRPS ISO 12944-1:2002 Boje i lakovi - Zatita od korozije elinih konstrukcija

zatitnim sistemima boja - Deo 1: Opti uvod
zatitnim sistemima boja - Deo 2: Klasifikacija sredina
zatitnim sistemima boja - Deo 3: Zahtevi za konstruisanje
zatitnim sistemima boja - Deo 4: Tipovi povrine i priprema povrine
zatitnim sistemima boja - Deo 5: Zatitni sistemi boja

zatitnim sistemima boja - Deo 6: Laboratorijske metode ispitivanja karakteristika
zatitnim sistemima boja - Deo 7: Izvoenje i nadzor nad nanoenjem boja
(bojenjem)
zatitnim sistemima boja - Deo 8: Izrada specifikacija za nove radove i odravanje
SRPS EN ISO 2409:2010 Boje i lakovi - Ispitivanje unakrsnim prosecanjem

Elemente crne bravarije izraditi od profila i limova od nelegiranih, ugljeninih
konstrukcijskih elika i to toplovaljanih i hladnooblikovanih, u skladu sa gore
navedenim standardima. Osnovni materijal i spojna sredstva treba da su u svemu
po opisima u emama bravarije u projektu.
Materijali koji se ugrauju moraju da budu novi i neupotrebljavani.
Osnovni premaz za zatitu od korozije treba da je u sistemu proizvoaa zavrnog
premaza, i da u skladu sa SRPS ISO 12944 pripada grupi materijala sa srednjim
vekom trajanja (5-15 godina) za kategoriju atmosferske korozivnosti C3.
elini profili koji se ugrauju u beton moraju dodatno da se zatite bitumenskim
premazom.

Pre poetka radova dostaviti radionike crtee strunom nadzoru na overu. Sve
mere treba da su proverene na licu mesta. Na zahtev izraditi uzorni komad za
dobijanje saglasnosti za dalju proizvodnju.
Izvoa odgovara za stabilnost ugraenih elemenata i na zahtev strunog nadzora
treba da dostavi kontrolne proraune.
Nisu dozvoljena odstupanja od crtea u dimenzijama i poloaju metalnih elemenata.
Kruno savijeni profili treba da zaista prate krunu liniju.
Varovi treba da su pedantno izvedeni, kontinualni (ako nije drugaije predvieno

projektom), obrueni i oieni. uplji profili pravougaonog i krunog preseka treba
da su zatvoreni na krajevima (zavarivanjem ploice) tako da vazduh ne ulazi u
unutranjost profila.
Savijena, kovana i zavarena mesta ne smeju biti ispucala, ne smeju da se ljute a
osnovni profili ne smeju biti oslabljeni.
Osnovni premaz naneti u radionici etkom, valjkom ili prskanjem, u dva sloja, na
suvu podlogu, odmaenu, oienu od re (mehanikim i hemijskim putem) i
otpraenu (kompresorom), u svemu po uputstvu proizvoaa materijala. Kod
nanoenja osnovnog premaza u dva sloja, oni moraju da budu razliite boje.
Osnovni premaz se nanosi u roku od najvie 6-8 sati od kada su metalne povrine
pripremljene za nanoenje osnovnog premaza. Temperatura i vlanost vazduha u
prostoriji u toku nanoenja zatitnog premaza treba da su u skladu sa zahtevima
proizvoaa materijala.
Izvoa je duan da obavesti struni nadzor o poetku izrade bravarskih pozicija i
omogui mu preglede izraenog materijala u radionici pre nanoenja osnovnog
premaza. Izvoa je takoe duan da vri unutranju kontrolu kvaliteta izrade
metalnih sklopova u radionici i nanoenja osnovnog premaza i da zapisnike o
kontroli dostavlja strunom nadzoru. Zapisnici moraju da sadre podatke o
temperaturi i vlanosti vazduha u prostoriji u toku izvoenja radova, opis stepena
oienosti podloge, vrstu materijala koja se koristi kao osnovni premaz i debljinu
osnovnog premaza.
Sklopovi ne smeju da se transportuju iz radionice dok se osnovni premaz ne osui.
Ugraeni elementi moraju da budu vrsti, horizontalni ili vertikalni ako se drugaije
ne zahteva projektom. Ukoliko se metalni element fiksira za betonsku konstrukciju
ankerima, ankeri moraju da uu u betom min. 50mm.
Po ugradnji pozicija na gradilitu popraviti oteenja na osnovnom premazu.

Obraun izvedenih radova vri se po komadu ugraene pozicije ako nije drugaije
definisano ugovorom. Odstupanja u dimenzijama do 5% od dimenzija datih u crteu
se ne uzimaju u obzir za obraun radova.
.
Ako su stepenine ograde ugovorene po m1 obraunava se duina rukohvata. Ako
su date po m2 obraunava se kao bxh pri emu je b duina horizontalne projekcije a
h visina od sredine gazita ili poda podesta do gornje take rukohvata.
DODATAK
Po SRPS EN ISO 9223 korozione kategorije atmosfere su:
C1 - vrlo niska atmosferska korozivnost; unutranjost: suvo
C2 - niska atmosferska korozivnost; unutranjost: povremena kondenzacija; spolja:
seoska sredina
C3 - srednja atmosferska korozivnost: unutranjost: visoka vlanost, blaga
zagaenost vazduha; spolja: gradska sredina sa kontinentalnom klimom ili
primorska sredina sa niskim salinitetom
C4 - visoka atmosferska korozivnost; unutranjost: bazeni za plivanje, hemijske
fabrike spolja: industrijska sredina sa kontinentalnom klimom ili primorska sredina
sa srednjim salinitetom
C5 - vrlo visoka atmosferska korozivnost; spolja: industrijska sredina sa visokom
vlanou, agresivne sredine ili primorska sredina sa visokim salinitetom
Za elemente na znaajnim pozicijama moe se zahtevati dugi vek trajanja (15
godina).
Za bojenje nekonstruktivnih metanih sklopova najee se koriste alkidni sistemi
(alkid je sintetika smola na bazi biljnog ulja). Za konstrukcije koje zahtevaju
kvalitetniju zatitu, a nisu izloene sunevim zracima, mogu da se koriste sistemi na
bazi epoksida. Ako su ove konstrukcije izloene sunevim zracima mogu da se
koriste poliuretanski premazi.
IZRADA I MONTAA PVC STOLARIJE
Pozicija obuhvata izradu i ugradnju elemenata od PVC profila sa ispunom od stakla
ili sendvi panela i obradu spojnica izmeu elementa i obraenog zida sa spoljanje
i unutranje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljanje strane i
prozorskih klupica sa unutranje strane.
SRPS EN 12608:2011 - Neplastificirani profili od polivinilhlorida (PVC-U) za izradu
prozora i vrata - Klasifikacija, zahtevi i metode ispitivanja
SRPS ISO 13789:2006 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka toplote
pri prolazu - Metoda prorauna
SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija
SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema proputanju vode Klasifikacija
SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema optereenju od vetra Klasifikacija

SRPS ENV 1627:2008 - Prozori, vrata, zastori - Otpornost na provalu - Zahtevi i
klasifikacija
SRPS EN 514:2008 - Profili od neomekalog polivinilhlorida (PVC-U) za proizvodnju
prozora i vrata - Odreivanje vrstoe zavarenih uglova i T-spojeva
SRPS EN 13126-1:2009 - Graevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore
i balkonske prozore - Deo 1: Zajedniki zahtevi za sve vrste okova
SRPS EN 1279-1:2011 -Graevinsko staklo - Izolaciono staklo - Deo 1: Opta naela,
dimenzionalne tolerancije i pravila za opis sistema

Pre ugradnje elemenata izvoa je duan da dostavi sertifikate proizvoaa za PVC
profile, staklo, okov i ostale proizvode koje je koristio za kompletiranje pozicije.
Primenjeni materijal i izraeni elementi treba da su u skladu sa svime to je dato u
projektu - emama stolarije i elaboratu graevinske fizike (u skladu sa SRPS ISO
13789).
Ako projektom nije definisano drugaije elementi treba da zadovolje sledee
zahteve:
Minimalna zvuna izolacija: 26dB
Protivprovalna zatita: do klase otpornosti 2 prema ENV 1627
Propusnost vazduha: klasa 4 prema EN 12207
Zaptivanje na udare kie: klase 9A prema EN 12208
PVC profili:
Profili su najmanje trokomorni, koeficijent prolaza toplote profila ne treba da je vei
od 1.3 W/m2K (termike karakteristike profila treba da su barem 30% povoljnije od
koeficijenata ispune od stakla).
Ukoliko se koriste profili u boji treba da su bojeni u masi.
Za armiranje PVC profila koriste se toplocinkovani elini profili pravougaonog ili U
preseka, debljine po uputstvima proizvoaa ali ne manje od 1.2mm za bele profile i
1.5mm za profile u boji. Kod manjih elemenata od belih PVC profila je dozvoljeno da
se ne armiraju profili po obimu elementa ili krila koje se otvara (duine do 700mm),
ako je to u skladu sa preporukama proizvoaa.
Za elemente vee povrine od 9m2 ili ako je duina najkrae strane vea od 2m ili
ako su ostakljena krila na vratima i prozorima vea od 2.5m2 za element od belih
profila (2.2m2 za element od obojenih profila) ili ako su krila vrata ili prozora tea od
80kg za profile bele boje (60kg za obojene profile) izvoa treba da dostavi statiki
proraun. Za elemente veih dimenzija predvideti i temperaturne dilatacije.
Na gradilite se elementi isporuuju sa profilima koji su zatieni samolepljivom
trakom.
Ispune od stakla ili sendvi panela:
Staklo i sendvi paneli treba u svemu da odgovaraju opisu u emama.
Distanceri u termopan staklima treba da su perforirani aluminijumski, napunjeni
visokoaktivnim sredstvom za suenje (molekular) koje osigurava niski nivo vlage
izmeu stakala. Izolacija meuprostora izmeu dva stakla je dvoslojna - unutranja
(butil) i spoljanja (polisulfid - tiokol, poliuretan ili silikon). Nanoenje unutranjeg
materijala na obe bone strane distancera mora biti neprekinuto. Spoljanji
materijal mora prekrivati poleinu distancera u debljini najmanje 3mm, od ivice do
ivice stakala.
Okov:
Okov treba da odgovara zahtevima standarda SRPS EN 13126. Boja i zavrna
obrada vidljivih delova treba da je u skladu sa opisom u crteima (emama) ili po
zahtevu naruioca. Okov mora biti otporan na koroziju.
Ankeri za fiksiranje:
Ankeri za fiksiranje elemenata su elini, pocinkovani, prenika u skladu sa
uputstvima proizvoaa, ali ne manje od 4.5mm.

Izrada:
Pre poetka radova izvoa mora da proveri dimenzije otvora. Poloaj ugraenih
elemenata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Proveriti da li
eventualno ima problema za ugradnju i korienje elementa u eksploataciji
(otvaranje, poloaj prema fasadnim elementima, poloaj prema instalacijama u
prostoriji itd.). Ukoliko izvoa utvrdi da stanje na objektu ne odgovara

projektovanom, o tome treba pre poetka radova obavestiti Nadzor.
Prilikom izrade i ugradnje elemenata voditi rauna o temperaturnom irenju profila
(~1.8mm/m za bele profile i ~2.6mm/m za profile u boji). Minimalna razlika u
dimenzijama elementa i otvora u koji se element ugrauje (sa svake strane) zavisi
od dimenzija elementa i kree se, za bele profile, u granicama od 10mm (za otvore
irine 1.5m) do 25mm (za otvore irine do 4.5m). Kod profila u boji irina spojnica
treba da je za 5mm vea.
PVC profili se na uglovima spajaju varenjem, spoj mora biti hermetino zatvoren. Na
varovima se ne doputaju promene boje, nezavareni delovi i pukotine. Sredinji
profili izmeu dva polja elementa (impost) dodatno se fiksiraju metalnim
elementima. Na spojevima uglova balkonskih vrata irine 800mm i vie, koristiti kao
ojaanje pvc umetke koji se vijcima fiksiraju za metalno ojaanje profila.
Svako polje elementa na najniem horizontalnom profilu treba da ima najmanje dva
otvora za odvod kondenza ili vlage, minimalnih dimenzija 5x20mm. Rastojanje
izmeu otvora ne treba da je vee od 600mm. Svako ostakljeno polje treba takoe
da ima sistem otvora u falcevima za ugradnju stakla, 8mm ili 5x10mm, za odvod
vlage i kondenza. Otvori ne smeju biti pokriveni podlokama za fiksiranje stakla.
Dimenzije stakla treba da su barem 2mm sa svake strane manje od okvira u koji se
ugrauje. Sistem ugradnje stakla treba da je takav da ono ne moe da se demontira
sa spoljanje strane.
Izabrani okov mora da odgovara oekivanim optereenjima. Rastojanje izmeu arki
i mesta blokiranja prozora ili vrata u zatvorenom poloaju ne treba da je vee od
800mm.
Ukoliko se ne zahteva drugaije, visina ruki u prostoriji treba da je jednaka na svim
elementima.
Ugradnja:
Elementi na istoj fasadi, ukoliko projektom nije predvieno drugaije, treba da su u
istoj ravni a vertikalne i horizontalne ivice u istim pravcima.
Nije predvieno da se elementi uvaju na gradilitu do ugradnje, ve da se
isporueni elementi ugrauju istog dana po dovoenju iz radionice izvoaa.
Minimalna temperatura u vreme ugradnje fasadnih elemenata treba da je +5C.
Ukoliko nije drugaije definisano projektom, ugraeni elementi moraju biti u
vertikalnom poloaju. Dozvoljeno odstupanje elementa od vertikalnog poloaja je

1.5mm na 1m visine, ali ne vie od 3mm na ukupnu visinu elementa. Dozvoljeno
odstupanje profila od ravni elementa je 1mm na 1m duine (na uglovima, T
spojevima i odstupanja u pravcu samog profila). Dozvoljeno odstupanje luih delova
od projektovane geometrije je 1.5mm.
Elementi se fiksiraju na noseim umetcima (od tvrdog PVC-a) koji ne smeju da
naruavaju izgled spoljanje i unutranje spojnice. Duina noseih oslonaca treba da
je 100-120mm, rastojanje izmeu oslonaca je ~300mm. Rastojanje oslonaca od
uglova (ukljuujui i unutranjih uglova) je max. 150mm.
Izbor ankera za fiksiranje elemenata izvriti u skladu sa materijalom zida u koji se
element ugrauje i preporukama proizvoaa ankera. Elementi se ankerima fiksiraju
za objekat maksimalno na svakih 700mm (za profile u boji max. 600mm). Rastojanje
ankera od uglova (ukljuujui i unutranjih uglova) ne treba da je vee od 150mm.
Ukoliko to iz nekih razloga nije mogue, izvoa je duan da dostavi statiki
proraun. Zabranjeno je koristiti pur penu, silikon ili sline materijale kao materijal
za fiksiranje elemenata. Otvori za ugradnju ankera se obavezno bue, nije
dozvoljeno da se koriste udarni alati. Na mestima ugradnje ankera otvor u profilu
treba zatititi hermetikom od prodora vode.
Spojnice sa objektom treba zapuniti u slojevima, po uputstvima proizvoaa
zaptivnog sredstva. Prostor u sredini ispuniti termoizolacionom masom - pur penom.
Pre obrade spojnica obavezno ukloniti privremene montane (drvene) klinove. Sa
spoljanje strane spojnicu zatvoriti hidroizolacionom paropropusnom zaptivnom
masom ili ekspandirajuom trakom a sa unutranje strane hidro- i parozolacionom
zaptivnom masom ili ekspandirajuom trakom, u svemu po detalju u projektu. Ako je
predvieno projektom, ugraditi sa unutranje strane spojnice paroizolacionu traku, u
tom sluaju spoj trake i profila i spoj trake i paletne treba da je vrst, bez vazdunih
mehura i prekida. Ako se preko trake naknadno malterie, onda traka treba da ima
posip radi boljeg prijanjanja maltera. Upotrebljeni materijali moraju biti kompatibilni
sa PVC-om. Ukoliko se za zaptivanje spojnica koriste silikoni (neutralni) onda oni
treba da su (po SRPS EN ISO 11600) tip F, klase 25 za spoljanje spojnice i
minimalno klase 20 za unutranje spojnioce.
Do ugradnje spoljanje okapnice zatititi spojnicu prozora i zida od vlage. Pri
ugradnji okapnice voditi rauna da se ne pokriju otvori za odvod vlage od kondenza
iz PVC profila i obezbediti da se ova koliina vode kontrolisano odvodi.
Balkonska vrata moraju da imaju prag koji titi od prolaska vode u prostoriju.
Voditi rauna da ivice stakala ne budu izloene dejstvu UV zraka, pre i posle
ugradnje (ako nisu ivice zapunjene masom otpornom na dejstvo UV zraka silikonima).
Termopan stakla se ugrauju na podloke od tvrdog PVC-a. Podloke treba da

obezbede slobodan prostor izmeu stakla i leba zbog izjednaenja pritiska pare i
odvoda kondenza. Nije dozvoljeno da staklo dodiruje falc pvc profila. irina podloki
treba da je min. 2mm ira od irine stakla, duina 80-100mm. Na svakoj strani
stakla ne treba ugraivati vie od dve podloke. Rastojanje podloke od ugla
staklopaketa je 50-80mm, za staklo ire od 1.5m - do 150mm.
Ukoliko se paletne malteriu posle ugradnje elemenata od PVC profila, profile
zatititi od prljanja malterom. im prestane opasnost od oteenja profila od
maltera i molerskih radova, skinuti zatitnu traku (usled sunevih zraka, ukoliko se
traka ne skine blagovremeno, moe doi do promene boje profila).
Prihvatanje elementa od strane nadzora ne oslobaa izvoaa od odgovornosti ako
se u toku eksploatacije pokau skriveni nedostaci.

Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da li su elementi, ukljuujui i staklo,
negde oteeni, naroito zaptivna masa po ivicama termopan stakla.
Proveriti da li su ugraeni svi delovi okova. Kod veih krila koja se otvaraju proveriti
da li je ugraeno tzv. leno zatvaranje, deo okova koji omoguava pribijanje krila
na strani gde su arke. Prekontrolisati da li je u profile ugraeno metalno ojaanje
(ako jeste, na profilima se vide vijci kojima je fiksirano metalno ojaanje).
Pre pregleda ugraenih prozora i vrata zahtevati da se uklone sve zatitne trake.
Utvrditi da li je element vrsto fiksiran za objekat i da li je postavljen vertikalno,
ukoliko projektom nije predvieno drugaije. Proveriti da li se prozor ili vrata
pravilno otvaraju (oko vertikalne ose, na kip itd.). Otvoreno krilo mora da ostane u
poloaju u kome je ostavljeno, nije dozvoljeno da se krilo samo kree ka potpuno
otvorenom ili zatvorenom poloaju. Utvrditi da li su ugraeni svi dopunski elementi
(zastori, mreice protiv komaraca i sl.).
Proveriti da li su pravilno obraene spojnice elementa sa fasadnim i unutranjim
zidom i da li je pravilno ugraena okapnica (spolja) i prozorska klupica (unutra).
Proveriti da li je visina parapetnog zida na prozorima u skladu sa propisima, u
suprotnom zahtevati da se ugradi dodatna ograda radi bezbednosti.
Pozicija se obraunava po komadu ugraenog elementa, ostakljenog i sa ugraenim
okovom, i obraenim spojnicama.
Napomena: Pri izradi ove specifikacije korieni su katalozi proizvoaa Veka i

Rehau i standard GOST 30674-99.
UNUTRANJA DRVENA VRATA
Tehnika specifikacija se odnosi na obrtna jednokrilna i dvokrilna puna vrata.
SRPS EN 1191:2014 Prozori i vrata - Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje Metoda ispitivanja
SRPS EN 1192:2008 Vrata - Klasifikacija zahteva za vrstou
SRPS EN 12046-2:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 2: Vrata
SRPS EN 12400:2008 Prozori i vrata - Mehanika postojanost - Zahtevi i klasifikacija
SRPS EN 12217:2008 Vrata - Sile otvaranja i zatvaranja - Zahtevi i klasifikacija
SRPS EN 12519:2008 Prozori i vrata - Terminologija
SRPS EN 1294:2008 Krila vrata - Odreivanje ponaanja pri promenama vlanosti u
uzastopno jednolinim klimatskim uslovima
SRPS EN 14221:2009 Drvo i materijali na bazi drveta za unutranje prozore,
unutranja krila vrata i unutranje dovratnike - Zahtevi i specifikacije
SRPS EN 947:2009 Okretna vrata - Utvrivanje otpornosti prema vertikalnom
optereenju
SRPS EN 948:2008 Okretna vrata - Odreivanje otpornosti na statiko uvijanje
SRPS EN 950:2008 Krila vrata - Odreivanje otpornosti na udar tvrdim telom
SRPS EN 951:2008 Krila vrata - Metoda merenja visine, irine, debljine i pravouglosti
SRPS EN 952:2008 Krila vrata - Opta i lokalna pravost - Metoda merenja
SRPS EN 12209:2009 Graevinski okovi - Brave - Brave i prihvatne ploe sa

mehanikim pokretanjem - Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 1906:2014 Graevinski okovi - Kvake i ruke za vrata - Zahtevi i metode
ispitivanja
SRPS EN 1935:2009 Graevinski okovi - Spojnice (arke) sa jednom osovinom Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 12051:2009 Graevinski okovi - Zasuni za prozore i vrata - Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1670:2009 Graevinski okovi - Otpornost na koroziju - Zahtevi i metode
ispitivanja
SRPS D.C5.044:1982 Furnirske i kombinovane ploe za vrata - Tehniki uslovi
SRPS EN 309:2010 Ploe-iverice - Termin i definicija i klasifikacija
SRPS EN 312:2011 Ploe-iverice - Specifikacije
SRPS EN 622-1:2010 Ploe-vlaknatice - Specifikacije - Deo 1: Opti zahtev
SRPS EN 14755:2010 Ekstruzione ploe-iverice - Specifikacije
SRPS EN 12369-1:2010 Ploe na bazi drveta - Karakteristine vrednosti za
projekovanje konstrukcija - Deo 1: OSB, ploe-iverice i ploe-vlaknatice
SRPS CR 213:2010 Ploe-iverice - Odreivanje emisije formaldehida pri utvrenim
uslovima - Metoda pod nazivom: metoda emisije formaldehida

Pre isporuke vrata na gradilite Izvoa treba da dostavi ateste svih materijala i
elemenata koji su ugraeni u komplet vrata (ukljuujui i okove), naroito za
materijale koji su obuhvaeni Naredbom o obaveznom atestiranju ploa iverice za
optu upotrebu i graevinarstvo (Sl. List SFRJ 61/83).
Primenjeni materijal i izraeni elementi treba da su u skladu sa emama stolarije.
Radionike crtee prethodno dostaviti Strunom nadzoru na saglasnost.
Krila vrata su sastavljena od rama od amovine (minimalnih dimenzija 86x34mm) i
ispune od ekstrudirane iverice sa otvorima (debljine 34mm), obloenih sa obe
strane furniranim medijapanom debljine 5-6mm. Furnir treba da je toniran bajcom

po ton karti a zatim lakiran transparetnim lakom bez sjaja u najmanje tri sloja, u
svemu prema opisu u emama stolarije.
Ivice krila vrata su ravne, bez falca.
Okvir vrata (tokovi) su od masiva drveta ili lameliranog drveta (troslojne panel
ploe presvuene furnirom, debljine 40-45mm). Na tokove su ugraene diht gume.
Pokrivne lajsne su telujue, od masiva drveta ili dvoslojnih panel ploa debljine
16mm.
Vrata treba da zadovolje sledee zahteve:
-Otpornost prema vertikalnom optereenju po SRPS EN 947 - klasa 2 ili 3
-Otpornost na statiko uvijanje po SRPS EN 948 - klasa 2 ili 3
-Otpornost na udar tvrdim telom po SRPS EN 950 - minimalno klasa 2
-Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje po SRPS EN 12400 - minimalno
klasa 3
Brave su standardne, od pocinkovanog elika (zavrna obrada vidljivog dela treba
da je ista kao zavrna obrada kvaka i arki), sa cilindrima sa tri kljua. arke su
eline sa zavrnom obradom po projektu, minimalno tri komada po krilu. Kvake i
ukrasne rozetne za cilindre su eline, od nerajug elika ili od mesinga sa
zavrnom obradom po projektu. Zavrna obrada metalnih delova graninika za
vrata treba da je ista kao i ostalog okova.
Na arkama, bravama, kvakama, cilindrima, ukrasnim rozetnama i graninicima
treba da je obeleen naziv proizvoaa i oznaka proizvoda.
U skladu sa SRPS EN 12209 od 11 parametara na koje su klasifikovane brave,
neophodno je da brava ispuni sledee minimalne zahteve:
Oznaka 1, frekvencija korienja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka)
Oznaka 2, izdrljivost - nema posebnih zahteva
Oznaka 3, masa vrata i sila zatvaranja - u skladu sa teinom vrata
Oznaka 4, otpornost na poar - nema posebnih zahteva
Oznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahteva
Oznaka 6, otpornost na koroziju - minimalno klasa C ili D (F, G)
Oznaka 7, sigurnost i otpornost na probijanje - nema posebnih zahteva
Oznaka 8, mesto primene - u skladu sa projektom
Oznaka 9, vrsta kljua - u skladu sa projektom
Oznaka 10, vrsta mehanizma (spindle operation) - nema posebnih zahteva
Oznaka 11, vrsta kljua - nema posebnih zahteva
Kvake i ruke vrata treba da su najmanje klasa 3 u skladu sa SRPS EN 1906.
arke se po SRPS EN 1935 klasifikuju na osnovu 8 parametara, minimalni zahtevi

su:
Oznaka 1, frekvencija korienja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka-heavy)
Oznaka 2, izdrljivost - klasa 7
Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa teinom vrata
Oznaka 4, otpornost na poar - nema posebnih zahteva
Oznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahteva
Oznaka 6, otpornost na koroziju - minimalno klasa 2 ili 3 (srednja ili visoka)
Oznaka 7, sigurnost - nema posebnih zahteva
Oznaka 8, klasa - od 10 - 14

Vrata ugraivati bez slepog toka. Otvor u zidu treba da je vei od proizvodne mere
vrata po 1cm sa svake strane (zidarska irina = proizvodna irina + 2cm, zidarska
visina = proizvodna visina + 1cm). Zid u koji se ugrauju vrata ne sme da bude
vlaan.
Pre poetka radova izvoa mora da proveri dimenzije otvora. Poloaj vrata u zidu
treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Pre ugradnje vrata proveriti da li
eventualno ima smetnji za otvaranje krila vrata (cevi, radijatori, ugradni nametaj i
sl.).
Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da su svi delovi vrata neoteeni.
Ako se vrata uvaju na gradilitu do ugradnje, zatititi ih od mehanikih oteenja,
vlage i direktnog pada suneve svetlosti.
Minimalna temperatura u vreme ugradnje treba da je +5C.
Ugraena vrata moraju biti u vertikalnom poloaju. Dozvoljeno odstupanje elementa
od vertikalnog poloaja je 1.5mm na 1m visine, ali ne vie od 3mm na ukupnu visinu
elementa.
Prostor izmeu okvira (tokova) vrata i zida ispuniti niskoekspandirjuom pur
penom. Posle ovravanja pur pene izvui montane distancere (kajlice) i popuniti
prazna mesta pur penom. Odstraniti viak pur pene koji izlazi iz ravni zida.
Pokrivne lajsne lepiti silikonom. Ukolikose tokovi ili pokrivne lajsne seku na
gradilitu radi ukrajanja, obavezno na mestu seenja zatititi drvo od vlage. Nije
dozvoljeno podsecanje krila vrata bez odobrenja strunog nadzora.
Po ugradnji, krilo vrata zatititi rebrastim kartonom a pokrivne lajsne rebrastim
kartonom ili folijom.

Pre pregleda ugraenih vrata zahtevati da se uklone sve zatitne obloge i trake.
Prilikom kontrole izvedenih radova naroito obratiti panju na sledee:
- da li su vrata pedantno izraena, da li ima mehanikih oteenja;
- da li su vrata vrsto fiksirana;
- da li se lako otvaraju i zatvaraju i ne otvaraju se sama;
- da li su ugraena vrata u vertikalnom poloaju, otvoreno krilo mora da ostane u
otvorenom ili zatvorenom poloaju;
- da li su ugraeni svi delovi okova ukljuujui i graninici.
Pozicija se obraunava po komadu ugraenih vrata sa ugraenim okovom,
ukljuujui i ugradnju pokrivnih lajsni i graninika.
DODATAK
Umesto ispune od ekstrudirane iverice jeftinija je varijanta sa kartonskim saem.
Obloga moe biti i od furnirane per ploe ili medijapan lakiran PU bojama (pri emu
treba navesti da li je boja mat, puni sjaj ili sjaj u procentima od 10% o 90%). Obloga
moe biti i sa melaminskom folijom. Ako postoje dodatni zahtevi za otpornou na
mehanika oteenja ili higijenom - za oblogu mogu da se koriste laminati.
Za detaljnije informacije pogledati DHF best practice guide,
http://www.dhfonline.org.uk/docs/BS-EN-12209-guide.pdf
Septembar, 2014.
Jeftinija varijanta je i ako su tokovi i pokrivne lajsne od furniranog medijapana.
Za detaljnije informacije videti ABHM best practice guide, http://locktech.co.uk/pdfs/BS-EN-1935.pdf
IZRADA I MONTAA FASADNE ALUMINIJUMSKE STOLARIJE
Pozicija obuhvata izradu i ugradnju fasadnih pozicija od aluminijumskih profila sa
ispunom od stakla i obradu spojnica izmeu elementa i obraenog zida sa spoljanje
i unutranje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljanje strane i
prozorskih klupica sa unutranje strane. Zid zavese nisu predmet ove tehnike
specifikacije.
SRPS EN ISO 13789:2013 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka
toplote pri prolazu - Metoda prorauna
SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija
SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema proputanju vode Klasifikacija
SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema optereenju od vetra Klasifikacija
SRPS EN 12519:2008 Prozori i vrata - Terminologija
SRPS EN 1191:2014 Prozori i vrata - Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje Metoda ispitivanja
SRPS EN 12046-1:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 1:
Prozori
SRPS EN 12046-2:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 2: Vrata
SRPS EN 1192:2008 Vrata - Klasifikacija zahteva za vrstou
SRPS EN 12258-1:2011 Aluminijum i legure aluminijuma - Termini i definicije - Deo 1Opti termini
SRPS EN 755-1:2008 Aluminijum i legure aluminijuma - ipka, cev i profili dobijeni
presovanjem istiskivanjem - Deo 1: Tehniki zahtevi za kontrolisanje i isporuku
SRPS EN 12206-1:2010 Boje i lakovi - Prevlake aluminijuma i legura aluminijuma za
primenu u arhitekturi - Deo 1: Prevlake na bazi prakastih boja
SRPS EN 13115:2008 Prozori - Klasifikacija mehanikih svojstava - Vertikalno
optereenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja
SRPS EN 13420:2013 Prozori - Ponaanje izmeu razliitih klimatskih uslova Metoda ispitivanja
SRPS EN 14351-1:2011 Prozori i vrata - Standard za proizvod, karakteristike
performansi - Deo 1: Karakteristike prozora i spoljanjih vrata ne ukljuujui
otpornost na poar i/ili proputanje dima

EN 20140 - Acoustics. Measurement of sound insulation in buildings and of building
elements
SRPS EN 1294:2008 Krila vrata - Odreivanje ponaanja pri promenama vlanosti u
uzastopno jednolinim klimatskim uslovima
SRPS EN 947:2009 Okretna vrata - Utvrivanje otpornosti prema vertikalnom
optereenju
SRPS EN 948:2008 Okretna vrata - Odreivanje otpornosti na statiko uvijanje
SRPS EN 950:2008 Krila vrata - Odreivanje otpornosti na udar tvrdim telom
SRPS EN 951:2008 Krila vrata - Metoda merenja visine, irine, debljine i pravouglosti
SRPS EN 952:2008 Krila vrata - Opta i lokalna pravost - Metoda merenja
SRPS EN 13126-1:2009 - Graevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore

i balkonske prozore - Deo 1: Zajedniki zahtevi za sve vrste okova
SRPS EN 13126-8:2009 Graevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i
balkonske prozore - Deo 8: Okovi za okretno nagibne, nagibno okretne i okretne
prozore
SRPS EN 12209:2009 Graevinski okovi - Brave - Brave i prihvatne ploe sa
mehanikim pokretanjem - Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 1906:2014 Graevinski okovi - Kvake i ruke za vrata - Zahtevi i metode
ispitivanja
SRPS EN 1935:2009 Graevinski okovi - Spojnice (arke) sa jednom osovinom Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 12051:2009 Graevinski okovi - Zasuni za prozore i vrata - Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1670:2009 Graevinski okovi - Otpornost na koroziju - Zahtevi i metode
ispitivanja
SRPS EN 12365-1:2009 Graevinski okovi - Zaptivke i zaptivni profili za vrata,
prozore, zastore i zid zavese - Deo 1: Zahtevi za performanse i klasifikacija
SRPS EN 1279-1:2011 Graevinsko staklo - Izolaciono staklo - Deo 1: Opta naela,

dimenzionalne tolerancije i pravila za opis sistema
SRPS EN 12600:2011 Graevinsko staklo - Ispitivanje klatnom - Metoda ispitivanja
udarom i klasifikacija ravnog stakla
SRPS EN 673:2011 Graevinsko staklo - Odreivanje prenosa toplote (U-vrednosti) Metoda prorauna
SRPS EN 410:2011 Graevinsko staklo - Odreivanje svetlosnih i solarnih
karakteristika stakla
SRPS EN 14449:2011 Graevinsko staklo - Laminatno staklo i laminatno sigurnosno
staklo - Vrednovanje usaglaenosti/ Standard za proizvod
SRPS EN ISO 3506-1:2012 Mehanika svojstva korozionootpornih nerajuih elinih

delova za privrivanje - Deo 1: Vijci i usadni vijci
SRPS EN ISO 3506-2:2012 Mehanika svojstva korozionootpornih nerajuih elinih
delova za privrivanje - Deo 2: Navrtke

Pre ugradnje elemenata izvoa je duan da dostavi sertifikate proizvoaa za
aluminijumske profile, staklo, okov i ostale proizvode koje je koristio za
kompletiranje pozicije.
Primenjeni materijal i izraeni elementi treba da su u skladu sa emama stolarije i
elaboratu graevinske fizike (u skladu sa SRPS ISO 13789).
Pre izrade pozicija dostaviti radionike crtee Strunom nadzoru na saglasnost.
Ako projektom nije definisano drugaije prozor ili vrata treba da zadovolje sledee
zahteve:
Minimalna zvuna izolacija: Rw 26dB (ponderisana zvuna izolacija)
Propusnost vazduha: klasa 4 prema SRPS EN 12207
Zaptivanje na udare kie: klase 9A prema SRPS EN 12208
Otpornost prema optereenju od vetra po SRPS EN 12210 - klasa 4
Otpornost na vertikalno optereenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja po SRPS
EN 13115 - klasa 4
Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje po SRPS EN 12400 - minimalno klasa
3
Protivprovalna zatita: do klase otpornosti 2 prema SRPS ENV 1627
Zavrna obrada i boja aluminijumskih profila i vrsta stakla treba da je u skladu sa
projektom -. emama.
Debljina eloksae (anodna oksidacija) treba da je priblino 20 a plastifikacije
(elektrostatska pulverizacija) 50 - 70, boje treba da su otporne na UV zraenje.
Na gradilite se elementi isporuuju sa profilima koji su zatieni samolepljivom
trakom.
Distanceri u termopan staklima treba da su perforirani aluminijumski, napunjeni
visokoaktivnim sredstvom za suenje (molekular) koje osigurava niski nivo vlage
izmeu stakala. Izolacija meuprostora izmeu dva stakla je dvoslojna - unutranja
(butil) i spoljanja (polisulfid - tiokol, poliuretan ili silikon). Nanoenje unutranjeg
materijala na obe bone strane distancera mora biti neprekinuto. Spoljanji
materijal mora prekrivati poleinu distancera u debljini najmanje 3mm, od ivice do
ivice stakala.
U skladu sa SRPS EN 13126-8 garnitura za otvaranje treba da je klasifikovana kao:
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
1,
2,
3,
4,
5,
6,
7,
8,
9,
frekvencija korienja - nema zahteva

izdrljivost - klasa 4
masa vrata - u skladu sa projektovanim
otpornost na poar - nema posebnih zahteva
bezbednost - nema posebnih zahteva
otpornost na koroziju - klasa 4
otpornost na provalu - nema posebnih zahteva
tip mehanizma - u skladu sa projektom
dimenzija testiranog prozora - nema posebnih zahteva
U skladu sa SRPS EN 1906 kvake i ruke za vrata treba da su klasifikovane na

osnovu 8 parametara minimalno kao:
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
1,
2,
3,
4,
5,
6,
7,
frekvencija korienja - min. klasa 3

masa vrata - u skladu sa projektovanim
otpornost na provalu - nema posebnih zahteva
Oznaka 8, tip - nema posebnih zahteva

arke se po SRPS EN 1935 klasifikuju na osnovu 8 parametara, minimalni zahtevi
su:
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
Oznaka
1,
2,
3,
4,
5,
6,
7,
8,
frekvencija korienja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka-heavy)

masa krila - u skladu sa projektovanim
sigurnost - nema posebnih zahteva
klasa na osnovu broja otvaranja i mase krila - od 8 - 14
Na okovu, arkama, ruicama i sl. treba da je obeleen naziv proizvoaa i oznaka

proizvoda.
Ankeri za fiksiranje elemenata treba da su elini pocinkovani ili od prohroma (u
skladu sa SRPS EN 3506-1 i SRPS EN 3506-2).
Ugradnju vriti bez slepih tokova.

Pre poetka radova izvoa mora da proveri dimenzije otvora. Poloaj ugraenih
elemenata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Proveriti da li
eventualno ima smetnji za ugradnju i korienje elementa u eksploataciji (otvaranje,
poloaj prema fasadnim elementima, poloaj prema instalacijama u prostoriji itd.).
Ukoliko izvoa utvrdi da stanje na objektu ne odgovara projektovanom, o tome
treba pre poetka radova da obavesti Struni nadzor.
Aluminijumske profile spajati ugaonom presom - tipanjem. Predvideti odvod
kondenza iz profila na najniem horizontalnom profilu.
Dozvoljena odstupanja izraenog elementa u odnosu na radioniki crte je 1.5mm.
Dimenzije stakla treba da su barem 2mm sa svake strane manje od okvira u koji se
ugrauje.
Elementi na istoj fasadi, ukoliko projektom nije predvieno drugaije, treba da su u
istoj ravni a vertikalne i horizontalne ivice u istim pravcima.
Ako se elementi uvaju na gradilitu do ugradnje, treba da su zatieni od padavina
i direktne suneve svetlosti, u vertikalnom poloaju i obavezno na podloci od

drveta ili sl. materijala (nikako direktno na betonu, cem. kouljici ili sl.). Voditi
rauna da uglovi uskladitenih okvira ostanu pravi.
Minimalna temperatura u vreme ugradnje fasadnih elemenata treba da je +5C.
Ukoliko nije drugaije definisano projektom, ugraeni elementi moraju biti u
vertikalnom poloaju. Voditi rauna da se neostakljeni element ne deformie
prilikom ugradnje, po ugradnji proveriti da li su uglovi ugraenog prozora ili vrata
90.
Elementi se fiksiraju na noseim umetcima (od tvrdog PVC-a) koji ne smeju da
naruavaju izgled spoljanje i unutranje spojnice. Duina noseih oslonaca treba da
je 100-120mm, rastojanje izmeu oslonaca je ~300mm. Rastojanje oslonaca od
uglova (ukljuujui i unutranjih uglova) je max. 150mm.
Izbor ankera za fiksiranje elemenata izvriti u skladu sa materijalom zida u koji se
element ugrauje i preporukama proizvoaa ankera. Elementi se ankerima fiksiraju
za objekat maksimalno na svakih 700mm. Rastojanje ankera od uglova (ukljuujui i
unutranjih uglova) ne treba da je vee od 150mm. Ako to iz nekih razloga nije
mogue, izvoa je duan da dostavi statiki proraun. Zabranjeno je koristiti pur
penu, silikon ili sline materijale kao materijal za fiksiranje elemenata. Otvori za
ugradnju ankera se obavezno bue, nije dozvoljeno da se koriste udarni alati. Na
mestima ugradnje ankera otvor u profilu treba zatititi hermetikom od prodora vode.
Spojnice sa objektom treba zapuniti u slojevima, po uputstvima proizvoaa
zaptivnog sredstva. Prostor u sredini ispuniti termoizolacionom masom - pur penom.
Pre obrade spojnica obavezno ukloniti privremene montane klinove. Sa spoljanje
strane spojnicu zatvoriti hidroizolacionom paropropusnom zaptivnom masom ili
ekspandirajuom trakom a sa unutranje strane hidro- i parozolacionom zaptivnom
masom ili ekspandirajuom trakom, u svemu po detalju u projektu. Ako je
predvieno projektom, ugraditi sa unutranje strane spojnice paroizolacionu traku, u
tom sluaju spoj trake i profila i spoj trake i paletne treba da je vrst, bez vazdunih
mehura i prekida. Ako se preko trake naknadno malterie, onda traka treba da ima
posip radi boljeg prijanjanja maltera. Ukoliko se za zaptivanje spojnica koriste
silikoni (neutralni) onda oni treba da su (po SRPS EN ISO 11600) tip F, klase 25 za
spoljanje spojnice i minimalno klase 20 za unutranje spojnice.
Do ugradnje spoljanje okapnice zatititi spojnicu prozora i zida od vlage. Pri
ugradnji okapnice voditi rauna da se ne pokriju otvori za odvod vlage od kondenza
iz aluminijumskog profila i obezbediti da se ova koliina vode kontrolisano odvodi.
Balkonska vrata moraju da imaju prag koji titi od prolaska vode u prostoriju.
Voditi rauna da ivice stakala ne budu izloene dejstvu UV zraka, pre i posle
ugradnje (ako nisu ivice zapunjene masom otpornom na dejstvo UV zraka silikonima).
Termopan stakla se ugrauju na podloke od tvrdog PVC-a. Podloke treba da
obezbede slobodan prostor izmeu stakla i leba zbog izjednaenja pritiska pare i
odvoda kondenza. Nije dozvoljeno da staklo dodiruje falc aluminijumskog profila.
irina podloki treba da je min. 2mm ira od irine stakla, duina 80-100mm. Na
svakoj strani stakla ne treba ugraivati vie od dve podloke. Rastojanje podloke
od ugla staklopaketa je 50-80mm, za staklo ire od 1.5m - do 150mm.
Ukoliko se paletne malteriu posle ugradnje prozora i vrata, profile i staklo zatititi
od prljanja malterom (naroito profile od eloksiranog aluminijuma koje malter trajno
oteuje). im prestane opasnost od oteenja profila od maltera i molerskih
radova, skinuti zatitnu traku.

Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da li su elementi, ukljuujui i staklo,
negde oteeni, naroito zaptivna masa po ivicama termopan stakla.
Pre pregleda ugraenih prozora i vrata zahtevati da se uklone sve zatitne trake.
Utvrditi da li je element vrsto fiksiran za objekat i da li je postavljen vertikalno,
ukoliko projektom nije predvieno drugaije. Proveriti da li se prozor ili vrata
pravilno otvaraju (oko vertikalne ose, na kip itd.). Otvoreno krilo mora da ostane u
otvorenom ili zatvorenom poloaju. Utvrditi da li su ugraeni svi dopunski elementi
(zastori, mreice protiv komaraca i sl.).
Proveriti da li su pravilno obraene spojnice elementa sa fasadnim i unutranjim
zidom i da li je pravilno ugraena okapnica (spolja) i prozorska klupica (unutra).
Proveriti da li je visina parapetnog zida na prozorima u skladu sa propisima, u
suprotnom zahtevati da se ugradi dodatna ograda radi bezbednosti.
Pozicija se obraunava po komadu ugraenog elementa, ostakljenog i sa ugraenim
okovom, i obraenim spojnicama.
DODATAK
Na veim projektima uneti i zahtev da se izradi uzorni prozor.
Za pojanjenje o klasifikovanju proizvoda po standardima EN 13126-8, EN 1906 i EN

1935, na internetu mogu da se pronau razliiti dokumenti kada se na Google-u
otkuca oznaka standarda practice guide.
Ako su projektom predvieni slepi tokovi oni treba da su pocinkovani a izmeu
aluminijumskih profila i slepih tokova treba da su postvaljeni plastini distanceri.
LIMARSKI RADOVI OD ELINOG POCINKOVANOG LIMA I ELINOG
POCINKOVANOG PLASTIFICIRANOG LIMA
Ova tehnika specifikacija se odnosi na pokrivanje krovova, izradu horizontalnih i
vertikalnih oluka i opivki atika i nazidaka, prozorskih klupica, dilatacija itd.
SRPS EN 10346:2011 Pljosnati proizvodi od elika sa prevlakom nanesenom
kontinuiranim toplim postupkom - Tehniki zahtevi za isporuku
EN 10142 Specification for continuously hot-dip zinc coated low carbon steel sheet
and strip for cold forming: technical delivery conditions
SRPS EN 10143:2011 Kontinuirani postupak toplog prevlaenja elinog lima i trake
- Tolerancije mera i oblika
SRPS EN 10027-1:2012 Sistem za oznaavanje elika - Deo 1:Oznaavanje, osnovne
oznake
SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za oznaavanje elika - Deo 2: Brojani sistem
SRPS EN 10130:2011 Hladnovaljani pljosnati proizvodi od niskougljeninog elika za
hladno oblikovanje - Tehniki zahtevi za isporuku
SRPS EN 10131:2008 Hladnovaljani pljosnati proizvodi bez prevlake i proizvodi sa
elektrolitikom prevlakom cinka ili cink-nikla od niskougljeninog elika i elika sa
visokim naponom teenja za hladno oblikovanje - Tolerancije mera i oblika
SRPS EN 10169:2013 Kontinuirani postupak prevlaenja organskim prevlakama
(prevlaenje traka u koturu) pljosnatih elinih proizvoda - Tehniki zahtevi za
isporuku
SRPS EN 13523-0:2008 Metali koji su zatieni postupkom "coil coating" - Metode
ispitivanja - Deo 0: Opti uvod i spisak metoda ispitivanja

ispitivanja - Deo 4: Odreivanje tvrdoe olovkom
ispitivanja - Deo 7: Otpornost prema pojavi prslina pri savijanju (T-postupak
savijanja)
ispitivanja - Deo 12: Otpornost prema grebanju

Radove izvoditi sa hladno valjanim toplo cinkovanim limom, DX51D po EN 10142,
nanos cinka 200 - 275 g/m. eone ivice treba da su takoe pocinkovane.
Minimalna debljina lima - 0.55mm.
Ako se radovi izvode plastificiranim limom - debljina pokrivnog sloja gornje strane lica (na bazi poliestera, poliuretana, poliamida, PVDF itd.) treba da je min. 35
(osnova i zavrni sloj), otpornost na UV zrake po EN 10169-2 min. RUV3, a
otpornost na koroziju po EN 10169-2 min. RC3.

Lim isporueni na gradilite ne sme biti oteen i ranije presavijan. Lim uvati na
suvom i provetrenom mestu. Koturovi ne smeju da se skladite jedan preko drugog
niti da se dodiruju..
Kod pokrivanja krovova ispod lima postaviti sloj bitumenske hidroizolacione trake sa
ulokom od poliesterskog filca, zatiene polietilenskom folijom. Traku privrstiti za
daanu podlogu (daske debljine 24mm sa meusobnim razmakom 0.5-1.0cm)
mehanikim putem, sa preklopom 10cm. U zimsko vreme, pre ugradnje trake treba
ostaviti u prostoriji sa temperaturom min. +10C najmanje 24h.
Pre poetka pokrivanja krova prekontrolisati podlogu - daanu oplatu, koja mora da
bude od suvih i zdravih dasaka i ravna (bez udubljenja ili ispada).
Trake lima meusobno spajati duplim stojeim prevojem (falcom) u pravcu pada
krova i duplim leeim prevojem u horizontalnom pravcu (smaknutim na pola).
Prevoje raditi mainom za falcovanje lima. Podveze (hafteri) treba da su od istog
materijala kao i lim.
Horizontalne oluke spajati nitnama (na razmaku 3cm) i letovati kalajem. Drae
oluka uraditi od pocinkovane trake (flaha) 25x5mm na rastojanju 80cm. Oluk za

drae fiksirati nitnama 4mm. Minimalni preklop na spojevima je 25mm (voditi
rauna o pravcu oticanja vode). Elementi oluka ne treba da su manji od 3.0m.
Vertikalne olune cevi treba da ulaze jedna u drugu min. 50mm i letuju se kalajem.
Pocinkovane obujmice sa draima postaviti na max 2m. Preko obujmica postaviti
ukrasnu traku. Cevi moraju biti udaljene od zavrne obrade zida min. 20mm.
Oluke od plastificiranog lima spajati pop nitnama kao i oluke od pocinkovanog lima
ali lepiti silikonom. Drae raditi od plastificiranih traka (flahova).
Samplehe iznad oluka spojiti sa olukom duplim kontra falcom i zaletovati kalajem.
Opivke atika, nazidaka i prozorskih klupica uraditi u svemu prema detaljima u
projektu. Okapnicu prozora prema zidu i prozoru podii u vis 25mm. Spoljanja ivica
okapnice treba da je udaljena od fasadnog zida min. 3cm. Voditi rauna o zatiti od
buke od kie. Izmeu podloge od betona ili maltera i lima postaviti sloj ter hartije.
U toku izvoenja radova voditi rauna da razliite vrste metala ne dou u dodir.
Za izvoenje radova na temperaturi manjoj od +5C traiti saglasnost strunog
nadzora.
Zabranjeno je seenje lima brusilicom, za seenje koristiti makaze za lim ili ubodnu
testeru. Posle seenja lima eone ivice zatititi od korozije. Odmah nakon montae
lim oistiti od opiljaka i drugih metalnih delova.
Manja oteenja povrine lima, koja su nastala u toku izvoenja radova, sanirati po
uputstvu proizvoaa materijala uz saglasnost strunog nadzora.

Proveriti da li je ugraen materijal koji je specificiran u projektu i da u toku izvoenja
radova materijal nije oteen. Posebno kontrolisati da li su sve veze po detaljima iz
projekta, prevoji (falcevi) pedantno uraeni a spojevi olunih cevi letovani.
Pokrivanje krova se obraunava po m2 pokrivene povrine, izrada oluka, opivki i
okapnica po m a kazania, lula i sl. po komadu.
DODATAK
Standard SRPS EN 13523 propisuje niz ispitivanja limova od kojih sam u listi
standarda naveo samo nekoliko. Uporeujui karakteristike razliitih limova
renomiranih proizvoaa, doao sam do zakljuka da u tehnikoj specifikaciji ne

treba propisivati iskljuive uslove koje materijal treba da ispuni po ovom standardu.
U situaciji gde se bira jedan od vie proizvoda, ove karakteristike mogu da poslue
za donoenje odluke o izboru proizvoda.
Limovi nekih renomiranih proizvoaa imaju debljinu pokrivnog sloja i 55 ali ima
limova i sa debljinom pokrivnog sloja 25.
Oktobar, 2014.
Povrina preseka oluka treba da je 0.8-1.0cm2 na 1.0m2 horizontalne projekcije
krova. Visina oluka sa spoljne strane treba da je manja od visine oluka sa
unutranje strane. Pad u olucima treba da je 0.8-1.0%.
Otpornost na UV zraenje se izraava oznakama od RUV1 - RUV4, pri emu je
oznaka RUV4 oznaava najveu otpornost. Otpornost na koroziju se izraava
oznakama RC1 - RC5 pri emu je RC5 najvea otpornost. Uvozni firmirani limovi
esto zadovoljavaju zahteve RUV4 i RC5 ali su oni skupi i koriste se uglavnom u
agresivnim sredinama, pored mora i za reprezentativne objekte gde se zahteva
najvii kvalitet.
IZRADA CEMENTNIH KOULJICA
Ova tehnika specifikacija se odnosi na ugradnju cementnih kouljica bez podnog
grejanja koje se kasnije pokrivaju podnim oblogama kao to su keramika, kamen,
itisoni, parket, laminati.
SRPS EN 13318:2011 Materijal za estrihe i podni estrisi - Definicije
SRPS EN 13813:2009 Materijal za estrihe i estrisi za podove - Materijal za estrihe Svojstva i zahtevi
SRPS EN 13892-1:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 1: Uzorkovanje,
izrada i nega uzoraka za ispitivanje
SRPS EN 13892-2:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 2: Odreivanje
vrstoe pri savijanju i pritisku
otpornosti na habanje prema Bemeu
otpornosti na habanje - BCA

otpornosti na habanje od kotrljanja toka po noseem sloju podnog estriha
povrinske tvrdoe
otpornosti na habanje od kotrljanja toka po podnom estrihu preko podne obloge
vrstoe veze
SRPS EN 197-1:2013 Cement - Deo 1: Sastav, specifikacije i kriterijumi
usaglaenosti za obine cemente

Kouljice izraditi i ugraditi od gotovog materijala koji se na gradilite isporuuje u
dakovima ili spravljanjem na gradilitu.
Debljina kouljice treba da je u skladu sa projektom. Kouljica na izolacionom sloju
(plivajua kouljica) ne treba da je manja od 40mm i vea od 80mm. Za vee i
manje debljine obezbediti saglasnost strunog nadzora. Debljina kouljice treba da
je 3x vea od dimenzija najveeg zrna.
Prema zahtevima za vrstou na pritisak i na savijanje, gotove kouljice treba da su
svrstane u klasu CT-C35-F5 u skladu sa SRPS EN 13813.
Nema posebnih zahteva za otpornost na habanje i otpornost na smrzavanje.
Za kouljice koje se spravljaju na gradilitu izvoa treba da dostavi recepturu i
tehnologiju izrade meavine za izradu kouljice strunom nadzoru na odobrenje.
Izvoa je odgovoran za to da vrstoa na pritisak i savijanje kouljice zadovolje
gore navedene zahteve.
Nije dozvoljeno korienje cementa bez podataka o glavnim sastojcima ili uverenja o
usaglaenosti proizvoda.
Kouljice armirati armaturnom mreom Q131 (150x150mm, 5mm, za kouljice
min. debljine 5cm), ulc pletivom ili vlaknima (fibrinom, ako se kouljica ne polae
preko zvukoizolacionog sloja, u skladu sa uputstvima proizvoaa vlakana i
recepturom i tehnologijom izrade kouljice). Za korienje ulc pletiva potrebna je
saglasnost strunog nadzora uz prethodno dostavljeni atest.

PE folija koja je podloga ispod kouljice treba da je minimalne debljine 0.1mm.

Ako se zidovi u prostoriji malteriu, malterisanje izvesti pre izrade cementne
kouljice i to do ab podne ploe.
Kada se kouljica radi preko zvukoizolacionog sloja kouljicu odvojiti od zidova
slojem istog materijala debljine 1-2cm. U tom sluaju preko zvukoizolacionog
materijala poloiti PE foliju. Ako se kouljica izliva preko starih betona koristiti
sredstva za bolje prijanjanje (S/N veza).
Nosea podloga treba da bude ravna da ne bi dolo do oscilacija u debljini kouljice.
Ako su na podlozi postavljene cevi one moraju da budu vrsto vezane za podlogu.
Temperatura u prostoriji u kojoj se izvodi kouljica treba da je via od +5C.
Materijal za izradu kouljica obavezno meati mainski.
Pre poetka ugradnje kouljice laserskim aparatima ili priborom za razmeravanje
visinskih kota obeleiti visinske kote (vagres) na obimne zidove. Materijal za izradu
kouljice mainski izneti u prostoriju odmah nakon meanja (gumenim crevima i
dispenzerima, voditi rauna da gumena creva ne otete izvedene radove), viak
materijala skinuti do traene visine a zatim kouljicu paljivo izravnati a zatim
glaati ravnim tanjirom (helikopterom) 560 - 600mm (nije dozvoljeno prskanje
vode na kouljicu u toku glaanja). Nije dozvoljena naknadna obrada kouljice
cementom.
Prividne (do polovine debljine kouljice) fuge u cementnoj kouljici izraditi tako da
veliina polja ne prelazi 25m2. Dilatacione fuge (prekid po celoj debljini kouljice)
izvesti obavezno iznad fuga u armirano betonskoj konstrukciji. Na mestima
dilatacionih fuga treba prekinuti i armaturu.
Armaturna mrea treba da je odignuta od poda (na podmetaima) tako da se nalazi
u srednjoj zoni kouljice.
Mladu kouljicu zatititi od promaje i direktnih sunanih zraka (ne folijama) najmanje
7 dana. PE folijama tititi kouljicu samo od prebrzog suenja na velikim
temperaturama (ne polivati vodom). Nije dozvoljeno prisilno isuivanje kouljice
grejanjem prostorije bez dozvole i kontrole strunog nadzora (preporuuje se da se
uz grejanje prostorije koriste isuivai vazduha).
Dozvoljeno hodanje po izraenoj kouljici treba da je u skladu sa preporukama

tehnologa koji je sastavio recepturu, ali ne manje od 3 dana, a optereenje
graevinskim materijalom i opremom ne pre 7 dana (ako nisu u pitanju
brzovezujue kouljice).

Za sve materijale koji se koriste za izradu kouljice dostaviti izvetaje o ispitivanju
(ateste).
U toku izvoenja radova izraditi uzorke od materijala dopremljenog ili spravljenog
na gradilitu za izradu kouljice, za ispitivanje u nezavisnoj laboratoriji (epruvete
dim. 4x4x16cm ili drugih dimenzija ako to zahteva laboratorija) na vrstou na
pritisak i savijanje, ne manje od tri uzorka na 500m2 povrine na kojoj se ugrauje
kouljica.
Nakon zavretka kouljice proveriti visinu kouljice na osnovu obeleenih visinskih
kota (vagresa) na obimnim zidovima i ravnou kouljice libelom (vaser vagom)
najmanje duine 2m. Nije dozvoljeno odstupanje od projektovane visine kouljice
vie od 1mm. Ukoliko se pojave vea odstupanja primeniti mere za sanaciju uz
saglasnost strunog nadzora.
Pozicija se obraunava po m2 stvarno ugraene kouljice.
DODATAK
Oznaka C35 - Pritisna vrstoa posle 28 dana min. 35N/mm2 (Mpa).
Oznaka F5 - Zatezna vrstoa posle 28 dana min. 5N/mm2(Mpa).
Kouljice klase vrstoe na pritisak C20 i C25 koriste se preteno u stambenoj
izgradnji.
Masa mree Q131 je oko 2.12kg/m2, a ulc pletiva 2mm, okca 50x50mm oko
1kg/m2.
Mree treba da su izraene od elika sa vrstoom pri zatezanju
500Mpa.
Cement klase CEM I je ist portland cement, a cementi klase CEM II sa dodatnim
slovnim oznakama su cementi sa dodacima krenjaka, kriljca, zgure visokih pei i
sl. i u principu su pogodni za izradu cementnih kouljica. Cementni mogu biti klase
vrstoe 32.5, 42.5 ili 52.5. Sadraj cementa je uobiajeno 300kg/m3.
MAINSKO MALTERISANJE
Ova tehnika specifikacija se odnosi na malterisanje zidova od opeke, giter blokova i
betona.

vrstoe pri savijanju i vrstoe pri pritisku ovrslog maltera
vrstoe prianjanja ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja na podloge
paropropustljivosti ovrslih maltera za unutranja i spoljanja oblaganja
SRPS EN 998-1:2012 Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter za
oblaganje spoljanjih i unutranjih povrina

Materijal za malterisanje zidova koji se obrauju molerski treba da je deklarisan kao
kreno cementni malter za malterisanje zidova od opeke i betona. Ovaj malter treba
da je klasifikovan najmanje kao CS I (SRPS EN 1015-11) - vrstoa na pritisak posle
28 dana izmeu 0,4 i 2,5 N/mm2 (Mpa).
Materijal za malterisanje zidova na koje se polae keramika ili kamen treba da je
deklarisan kao cementno kreni malter za malterisanje zidova od opeke i betona.
Ovaj malter treba da je klasifikovan kao CS II (SRPS EN 1015-11) - vrstoa na
pritisak posle 28 dana izmeu 1,5 i 5,0 N/mm2 (Mpa).
vrstoa prianjanja na opeku za oba maltera treba da je po SRPS EN 1015-12 - min.
0,25 N/mm2
Nema posebnih zahteva po pitanju paropropustljivosti po SRPS EN 1015-19 ako ne
postoji zahtev u projektu graevinske fizike.
Osim cementa i krea koji su ve klasifikovani kao materijali sa opasnim sastojcima,
materijal ne sme da sadri druge materije tetne za zdravlje ljudi.

Zidovi koji se malteriu treba da su vrsti, isti, bez slabo vezanih delova, masnih
mrlja i sl.
Pre malterisanja proveriti ravnou zidova libelom minimalne duine 2m, konopcem i
viskom. U sluaju veih odstupanja od 5mm po visini i duini zida, sa strunim
nadzorom usaglasiti dalje postupke.
Uveriti se da su izvedeni svi instalaterski radovi koji prethode malterisanju. Zatititi
ugraenu stolariju.
Materijal uvati na suvom mestu na paletama. Maina treba da je oiena od
prethodnog malterisanja.
Prilikom rada na mainskom malterisanju, osim uobiajene opreme radnici treba da
nose zatitne naoare i rukavice. Nastojati da prostorije u kojima se radi budu to
bolje provetrene.
Sve radove izvesti po uputstvima proizvoaa materijala.
Optimalna temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi je izmeu +5C i +25C.
Nije dozvoljeno suenje maltera grejnim telima.
Pripremu maltera vriti mainski, meanjem suve smese sa vodom. Zidove od opeke
ili blokova pripremiti za malterisanja nabacivanjem pric maltera debljine 2-3mm.
Na viim temperaturama navlaiti zidove. Betonske zidove premazati podlogom
beton-kontakt. Na zidovima postaviti vertikalne lajsne - voice, od poda do plafona,
na rastojanju neto manjem od duine ravnjae. Na uglovima postaviti ugaone
lajsne. Malter nanositi u dve ruke, metodom svee na svee. Posle nanoenja sloja
maltera povrina se ravna H letvom. Par sati nakon nanoenja drugog sloja malter
se zavrno ravna runim alatom. Ukupna debljina maltera treba da je 10-25mm. Za
sluaj da je neophodno da se izvede deblji sloj - malter armirati rabicom.
Zidove malterisati do ab podne ploe i do plafonske ab ploe.
liceve posle naknadnog prolaska instalacija krpiti iskljuivo istim malterom kao to
je osnovni malter.
Vreme za suenje maltera i poetak molerskih radova je min. 10 dana po cm debljie
maltera.

Malterisanje zidova i plafona obraunava se po m2 malterisane povrine. Otvori oko
kojih postoje uloine (paletne) odbijaju se na sledei nain: otvori veliine do 3m2
se ne odbijaju, a njihove uloine se ne obraunavaju; kod otvora veliine od 3 do

5m2 odbijaju se povrine preko 3m2 a uloine se ne obraunavaju posebno; kod
otvora veliine preko 5m2 odbija se povrina preko 3m2, a uloine se obraunavaju
posebno. Ako su uloine ire od 20cm onda se viak preko 20cm obraunava
posebno po m2, a otvori odbijaju kao to je navedeno gore.
DODATAK
U Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i
odreenog proizvoda (Slubeni list RS, broj 59/10) uveden je DSD/DPD sistem
klasifikacije, po kome su portland cement i hidratisani kre razvrstani u grupu
opasnih proizvoda sa simbolom Xi - iritativno.
esto se zbog utede zidovi malteriu samo 10cm iznad kote sputenog plafona to
smatram da ne treba raditi.
ISPUNA OKO PRODORA INSTALACIJA KROZ ZIDOVE IZMEU POARNIH
SEKTORA
Ova tehnika specifikacija se odnosi na obradu prodora instalacija (kanala, cevi i
kablova) kroz zidove i meuspratne tavanice izmeu poarnih sektora.
SRPS EN 1366-3:2011 Ispitivanje otpornosti na poar servisnih instalacija - Deo 3:
Zaptivne ispune
SRPS ISO 834:1994 Ispitivanje otpornosti prema poaru - Elementi gradevinskih
konstrukcija (identian sa ISO 834:1975, Amd 1:1979 i Amd 2:1980)
SRPS U.J1.090:1987 Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu - Ispitivanje
otpornosti zidova prema poaru

Ako graevinski otvori u zidu ili meuspratnoj tavanici, izmeu dva poarna sektora,
kroz koji su prole instalacije (kanali, cevi ili kablovi), ne mogu da se ispune
materijalom od koga su izraeni sami zidovi i tavanica (beton, opeka i malter itd.)
tada ovi otvori moraju da se ispune sistemom materijala koji su otporni na poar u
istoj meri kao zid ili tavanica u kojima se otvor nalazi, to se dokazuje Izvetajem o
ispitivanju u domaoj akreditovanoj laboratoriji. Ispitivanja se obavezno vre po sva
tri kriterijuma: stabilnost, integritet i izolacija (REI).
(Kod nas se za sada takva ispitivanja obavljaju jedino u laboratoriji IMS-a.)

Ispuna moe da bude od razliitih materijala: protivpoarni malter, ploe mineralne
vune sa ekspandirajuim premazima, poarni jastuii itd.
Za ispunu graevinskog otvora oko pp klapne proveriti da li je materijal u skladu sa
preporukama proizvoaa klapne.
Ako se otvor zaptiva ploama mineralne vune koje se zatim obostrano premazuju
ekspandirajuim premazom, tada je mineralna vuna klase A otpornosti na poar
(negoriv materijal) a gustina i debljina mineralne vune i premaz treba da su u skladu
sa uzorkom koji je ispitivan i na koji je dobijen sertifikat.
(Po pravilu se koriste mineralne vune velike gustine, oko 150kg/m3.)
Premaz kojim se premazuju kablovi za zatitu od poara treba da je od proizvoaa
predvien za ovu namenu i ispitan u domaoj akreditovanoj laboratoriji.
Protivpoarni silikoni mogu da se koriste samo za spreavanje prolaska dima ali ne i
vatre.
Materijal treba da je otporan na sve uticaje koji mogu da se pojave u prostoru u
kome se ugrauje (hemijski uticaji, vlaga, voda i sl.).
Na sve cevi od gorivih materijala veeg prenika od 100mm postaviti
protivpoarnu obujmicu (manetnu) sa jedne strane, poeljno sa strane sa koje preti
vea opasnost od poara. S obzirom da se obujmica koristi u sistemu sa materijalom
za ispunu otvora oko cevi, kompletan sistem treba da poseduje Izvetaj o
ispitivanju.
Sertifikati koji su dobijeni ispitivanjem materijala za ispunu zidova se ne prihvataju
ako se sistem koristi za ispunu prodora u meuspratnim tavanicama.
Svi materijali za zatitu od poara ne smeju da sadre tetne materije za boravak
ljudi u prostorijama (azbest i sl.).
Pre ugradnje obavezno dostaviti izvetaj o trajnosti proizvoda (vremena u kome
proizvod zadrava projektovane karakteristike zatite od poara).

Pri ugradnji materijala za ispunu otvora u zidovima i nanoenju razliitih premaza
voditi rauna da je temperatura u prostoriji u okviru onoga to preporuuje
proizvoa materijala.
Svi materijali treba da se pripreme i ugrauju striktno po uputstvima proizvoaa.
Firma koja izvodi ovu poziciju treba da ima potvrdu proizvoaa materijala da je
obuena za ugradnju njihovih proizvoda.
Ispuna od mineralne vune treba da je ugraena na isti nain kao to je to raeno na
uzorku koji je u laboratoriji ispitivan na otpornost na poar, posebno kada je u
pitanju otvor u meuspratnoj tavanici. Komadi mineralne vune treba da su to vei i
da ima to manji broj manjih komada kojima se ispunjava prostor oko instalacija. Ovi
manji komadi treba da su to vre sabijeni izmeu instalacionog kanala ili cevi i
graevinskog otvora.
Po ugradnji mineralne vune nanosi se ekspandirajui premaz, sa obe strane
mineralne vune.
Nisu dozvoljene fuge izmeu graevinskog otvora i ispune.
Kod prodora kablova, osim zatvaranja graevinskog otvora kablovi se dodatno sa
obe strane premazuju odgovarajuim zatitnim premazom u duini 1m sa svake
strane.
Protivpoarne obujmice na cevima (posebno na vertikalnim cevima) moraju da budu
fiksirane tako da u toku eksploatacije ili u sluaju poara ne spadnu sa cevi.

Svaki prodor koji je obraen treba da je obeleen markicom na kojoj su uneti ifra
mesta obrade prodora, naziv firme koja je izvela radove, podaci o primenjenom
maerijalu i otpornosti na poar sistema i datumu izvrenih radova.
Na posebnim osnovama obeleiti poloaj svih prodora sa brojevima kojima su
obeleeni i ovakav projekat dostaviti komisiji Sektora za vanredne situacije prilikom
tehnikog pregleda, a kopiju Investitoru.
Merenje izvrenih radova vriti na nain kako je definisano ugovorom.
DODATAK
Po Pravilniku o tehnikim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju (S.
list SFRJ broj 38/89), lan 76: Kod kanala sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji
prolaze kroz zidove otporne prema poaru, mesta prolaza moraju biti zaptivena
negorivim materijalom koji obezbeuje isti stepen otpornosti kao to je zid.
Ovim pravilnikom je definisano i gde je neophodno postavljanje klapni u kanalima,

kao i izuzeci od pravila, u lanu 53.
Koliko je meni poznato kod nas nije pravilnikom definisana zatita od prenoenja
poara kroz cevi od gorivih materijala, tj. obaveza postavljanja protivpoarnih
obujmica (manetni) koje u poaru stisnu cev i ne dozvoljavaju prolaz dima i
plamena., Na osnovu analogije sa instalacijama ventilacije (postavljanje klapni)
moe zakljuiti da bi bilo potrebno postavljanje manetni na cevima od gorivog
materijala iji je prenik vei od 130cm2. Zahtevi nekih lanaca hotela su znatno
stroi u ovim zahtevima, npr. zahteva se da se na svim cevima 63mm ili veim
postave obujmice.
Takoe, koliko znam, ni za obradu prodora elektrinih instalacija ne postoji jasan
pravilnik koji se odnosi na sve vrste objekta, ali se ova tema obrauje kroz neke
pravilnike kao npr. Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara
i eksplozija i u Priruniku za projektante, Zatita kablova od poara (Nova prosveta,
II knjiga, Miodrag Kadi, dipl. el. in. i mr. Dragana Sekulovi, dipl. ma. in.). Ako
nisam u pravu molim vas da me ispravite.
Novembar, 2014.
Projektanti u predmerima treba vrlo paljivo da specificiraju ove radove jer cena
pozicije nije mala. Treba odvojiti obrade prodora u zidovima otpornim na poar na
90, 120 ili 180 minuta i za svaku kategoriju dati veliinu otvora koji se obrauje u
m2 za sve tipske sluajeve, posebno za kanale, cevi i kablove. U predmeru uzeti da
je graevinski otvor oko kanala i cevi za 5cm vei sa svake strane od dimenzija
instalacije.
Moje iskustvo je takvo da projektanti elektro instalacija obino predvide ove radove
u predmeru, ali isto tako projektanti mainskih instalacija esto smatraju da ovo
treba da je deo graevinskih radova. Kome god da je obaveza po ugovoru, ove
radove izvode specijalizovane firme i vano je da se radovi u ugovoru ne dupliraju
ali i ne ispuste, jer njihova cena kasnije moe da bude vrlo neprijatno iznenaenje.
Sistem za ispunu prodora u tavanicama mora da je ispitan ba tako kako se koristi,
jer u poaru treba da sauva stabilnost u periodu u kome obezbeuje otpornost na
poar.

Predmer I Predračun

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predmer I Predračun

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREDMER I PREDRAUN-SINIA VUKOVI MAJ 2014GOD

Listu domaih i meunarodnih standarda koji se na ovu poziciju odnose;

suvinih detalja koji nemaju praktinu primenu u praksi.

KERAMIARSKI RADOVI - SANITARNI VOROVI

2. Opis predvienog materijala

Od podnih ploica se zahteva da zadovolje koeficijent klizavosti R9.

3. Nain izvoenja radova

ploica na zidovima ostaviti za postavljanje po zavretku podova (podbijanje). Na

4. Nain vrenja kontrole i merenja

Mogu biti i neglazirane (oznaka UGL).

KERAMIARSKI RADOVI - GRANITNA KERAMIKA

2. Opis predvienog materijala

Najmanje R10 u prostorijama u kojima nema posebnih zahteva za otpornou na

3. Nain izvoenja radova

Obratiti panju na ugradnju dilatacijskih fuga (podovi). Ukoliko nisu naznaene u

4. Nain vrenja kontrole i merenja

Tehnika specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje

2. Opis predvienog materijala

nije dozvoljeno da materijali sadre cink-hromat ili stroncijum-hromat;

3. Nain izvoenja radova

ili svodom (prostori stepenita, dvorane i slino) i radovi u prostorijama viim od 4m

koliina pigmenta ini osnovnu razliku izmeu disperzije i poludisperzije. Mogunost

(Opis se odnosi na ugraivanje parketnih daica koje nisu zavrno obraene,

2. Opis predvienog materijala

3. Nain izvoenja radova

Pre poetka polaganja, parket ostaviti u prostoriji u kojoj e se ugraivati, u

Optimalni uslovi za lakiranje parketa su:

4. Nain vrenja kontrole i merenja

SPUTENI PLAFONI, PREGRADNI ZIDOVI I OBLOGE OD GIPS KARTONA

2. Opis predvienog materijala

3. Nain izvoenja radova

ih izbrusiti brusnim papirom. Spoljanje uglove ojaati aluminijumskom zatitnom trakom.

Obloge zidova na podkonstrukciji:

4. Nain vrenja kontrole i merenja

2. Opis predvienog materijala

3. Nain izvoenja radova

Rolne hidroizolacionog materijala skladititi po preporuci proizvoaa, do ugradnje treba da su zatiene

4. Nain vrenja kontrole i merenje

SRPS EN 14891:2013 Hidroizolacioni proizvodi koji se primenjuju u tenom obliku

2. Opis predvienog materijala

3. Nain izvoenja radova

Ugradnja materijala treba da je u svemu po uputstvu proizvoaa materijala.

4. Nain vrenja kontrole i merenje

2. Opis predvienog materijala

investitor i mogu biti od gipsa, gline, kamena, plastike i sl.

3. Nain izvoenja radova

4. Nain vrenja kontrole i merenje

POLAGANJE PRIRODNOG KAMENA NA PODOVIMA I ZIDOVIMA U ENTERIJERU

2. Opis predvienog materijala

Za impregnaciju kamena koristiti gotov materijal na vodenoj bazi koji smanjuje

3. Nain izvoenja radova

4. Nain vrenja kontrole i merenje

Projektovanje, priprema i ugradnja - Deo 2: Tekstilne podne obloge

2. Opis predvienog materijala

Tepih sa florom (pile carpet)

3. Nain izvoenja radova

4. Nain vrenja kontrole i merenje

Klasa na osnovu ponaanja u eksploataciji - Za upotrebu u domainstvima koriste

SRPS EN 1815:2011 Elastine i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema

2. Opis predvienog materijala

Dostaviti uputstvo proizvoaa materijala za odravanje i ienje poda.

3. Nain izvoenja radova

duim ili irim od 10m predvideti dilatacione fuge.