Opšte osobine jezgra

1. Izračunati (u ajm i eV) defekt mase jezgra 3H i 3He i objasniti zašto se razlikuju? Mase atoma
3
H, 3He i neutrona su: 3.016049 ajm, 3.01630 ajm i 1.008665 ajm, respektivno.

Defekt mase jezgra, koje se sastoji od Z protona i A-Z neutrona, iznosi

(1)
gde je mp masa protona , mn masa neutrona i Mj(Z,A) masa jezgra. S druge strane je:

(2)
gde je masa atoma , me je masa elektrona i Be(Z) vezivna energija elektrona. Za lake
elemente Be(Z) iznosi nekoliko eV, a za teške oko 1 MeV i ovde se može zanemariti.

(1) i (2) =>

je masa vodonikovog atoma i iznosi 1.007825 ajm

, često se c2 izostavlja

Za 3H:

Za 3He:

Nukleoni u 3He su slabije vezani nego u 3H => razlika energija veza iznosi 8.48MeV - 7.45MeV =
1.03 MeV.

3
H 3
He
n p
p n

n p

2 sile (n-p) 2 sile (n-p)

1 sila (n-n) 1 sila (p-p)
2(n-p) + (n-n) = 2(n-p) + (p-p) + 1.03MeV
(n-n) = (p-p) + 1.03 MeV
Razliku u energijama veze moramo pripisati Kulonovoj sili koja deluje izmedju dva protona.

2. Vezivne energije jezgara 12C i 4He su 92.16 i 28.30MeV. Razlika izmedju zbira masa jezgara 12C
i 4He i mase jezgra 16O iznosi 0.00769 ajm. Odrediti vezivnu energiju jezgra 16O.
3. Pri sintezi jezgara 6Li i 2H obrazuju se dve alfa čestice. Energija veze po nukleonu u 6Li, 2H i 4He
su: 5.33, 1.11 i 7.08 MeV, respektivno. Izračunati energiju koja se oslobadja pri datom procesu.

=>

4. Polazeći od pretpostavke da je razlika vezivnih energija za ogledalska jezgra posledica

elektrostatičke interakcije medju protonima naći za ogledalski par poluprečnik jezgra.
Uporediti dobijenu vrednost sa vrednošću koja se dobija pomoću formule .
Mase atoma i su 28.97649 i 28.9818 ajm.

Poluempirijska formula

Kulonov član je odgovoran za elektrostatičku interakciju medju protonima. Može se pokazati da

ovaj član ima vrednost:

pod pretpostavkom da je jezgro sferno i da su protoni ravnomerno rasoredjeni po zapremini jezgra.

Po pretpostavci da je posledica člana =>

5. Korišćenjem semiempirijske formule odrediti za koliko se promeni energija veze po nukleonu

jezgra pri njegovom zahvatu α čestice. Koliku energiju zatim treba uložiti da bi se iz
novonastalog jezgra izbio jedan proton.
 => za oba jezgra δ=0 zbog neparnih A

6. Izračunati energiju veze po nukleonu za jezgro koje ima dva puta manji radijus od nuklida
i u kome je broj protona za jedan manji od broja neutrona. Zatim odrediti energiju veze
jednog neutrona u tom jezgru.

odavde sledi da je , a to je jezgro

za jezgro δ=0
Energiju veze jednog neutrona odredićemo iz reakcije:

označimo sa Bn energiju vezivanja neutrona:

7. Polazeći od semiempirijske formule za masu jezgra naći izraz koji daje zavisnost izmedju Z i A
za sva beta stabilna jezgra. Pomoću dobijenog izraza odrediti redni broj Z beta stabilnog jezgra za
izobarne lance sa masenim brojem (A) 23, 89 i 114.
 (*)
Pošto najstabilnije jezgro ima najveću energiju veze onda važi sledeće (Uslov za minimum funkcije
(*) je):

Diferenciranjem po Z za konstantno A

/*A

A = 23 natrijum

A = 89 itrijum

A = 114 indijum

8. Eksperimentalni podaci iz rasejanja naelektrisanih čestica na jezgru određuju dva parametra

jezgra: radijus (R) i površinsku debljinu jezgra (t), definisanu kao interval poluprečnika na kome
gustina naelektrisanja (mase) spadne sa 90 % na 10% centralne vrednosti ρo. Raspodela
naelektrisanja u jezgru dobijena iz eksperimenata sa rasejanjem nael. čestica može se pretstaviti
funkcijom:

Ako parametar a iznosi 0.54 fm (za sva jezgra sa A>16), odrediti površinsku debljinu jezgra.
 ρ(r)
ρ0
0.9ρ0

ρ0/2

0.1ρ0
r1 t r
r2

/ln

/ln

9. Funkcionalna zavisnost gustine nukleona od poluprečnika jezgra prikazana je uprošćeno na slici.

Vrednost parametara R i S su: , 2S = 2.5 fm
 ρ(r)

2S
ρ0

ρ0/2

α β
R r
R-S
R+S

Odrediti parametar gustine ρ0 i izračunati broj nukleona koji se nalaze u oblasti promenljive
gustine (blizu površine jezgra) za jezgro sa masenim brojem A = 216.

a je koeficijent pravca prave, a b je odsečak na ρ(r) osi

ρ0 određujemo iz uslova normiranja:

, A je broj nukleona u jezgru
Broj nukleona u oblasti jednak je:

10. Bakarna folija debljine 1.5mg/cm2 obasjava se kolimisanim snopom alfa čestica iz raspada
210
Po (Eα=5.3MeV) koji pada normalno na foliju. Za upadne uglove rasejanja rasejava se
1% svih alfa čestica. Pretpostavljajući da je rasejanje iskljičivo Radefordovog tipa naći
naelektrisanje jezgra bakra.
 – Formula za diferencijalni efikasni presek za Radefordovo rasejanje u prostorni ugao dΩ u
odnosu na upadni pravac.
je broj rasejanih alfa čestica, je intenyitet snopa, a n je broj jezgara mete po cm2
Ukupan broj alfa čestica koji se raseje pod uglovima jednak je:

Smena:

dN/N=0.01
n=?
U 64g 64Cu ima 6*1023 jezgara
U 1.5*10-3g 64Cu ima n jezgara