Структура и карактеристике

језгра

Дефект масе и енргија везе

.
Подсетник:
.

 Атом се састоји из језгра (нуклеуса) око којег круже

негативно наелектрисани електрони
(електрони чине електронски омотач атома)

 Атом је електронеутралан – укупно негативно

наелектрисање електрона једнако је позививном
наелектрисању језгра

 маса атома је сконцентрисана у језгру

 Језгро чине: протони ( p  ) и неутрони(n0 ) - нулеони
 Протон је открио Радерфорд 1918.год
 Нутрон је открио Чедвик 1932.год.
Основне карактеристике језгра:
.

 количина наелектрисања
 атомски (редни) број
 спин q=е
 маса
 позитивно наелектрисање језгра потиче од
позитивних протона
 q p   qe 19
q(e)  1.6 10 c

 количина наелектрисања протона = апсолутној

вредности количине наелектрисања електрона
 наелектрисање језгра: q j  Z  e
е – количина наелектрисања протона
Z – атомски број (број протона у језгру)
 Атомско језгро се обележава хемијским симболом
.

датог елемента, његовим атомским (редним) бројем

Z и масеним бројем А
Масени број (укупан број Хемијски симбол
протона и неутрона) елемента

A
X
А=Z+N

Z Број неутрона у језгру: N

Атомски (редни) број:
број протона
N=A–Z

Нпр. 11H , 24 He, 37 Li, 238

92U
 У зависности од броја протона и неутрона у језгру,
.

разликујемо: изотопе, изобаре и изотоне

 Изотопи – језгра са истим бројем протона (Z) а
различитим бројем неутрона (N)
Изотопи водоника: Сви они представљају
исти елелмент, зато што
1 2 3
1 1 H, H, H
1
број протона одређује
који је елемент у питању
Протијум
(најраспростр- Деутеријум Трицијум
ањенији
Само изотопи водоника имају имена јер су први
Али, разлика у броју
откривени. Постало је јасно да и други
неутрона у језгру чини да се
хемијски елементи имају велики број изотопа,
њихове особине разликују
па је било немогуће сваком од њих дати посебан
назив.
 Изотопи добијају имена тако што се називу хемијског
елемента додаје његов масени број, нпр: уран 235 ( U-235)
 Изобари – атомска језгра која имају исти масени
.

број, а различите редне бројеве

40 40
Нпр. 18 Ar , 20 Ca
 Изотони – атомска језгра која имају исти број
неутрона, а различите редне бројеве
Нпр. 136 C , 147 N

Сферан облик имају најстабилнија, тзв.магична језгра.

Магични бројеви протона и неутрона су: 2,8,20,28,50 и
82. Језгра која имају и магичан број протона и магичан
број неутрона су двоструко магична: Са-40, О-16

 Остала језгра, код којих је велика разлика у броју

протона и неутрона има облик елипсоида.
 .

Полупречник r  1015 m 14

r  10или m
језгра

Полупречник било ког језгра рачунамо по датој

формули.
r0 – коефицијент пропорционалности чије су r  r0 A 3
вредности од r0  11015 m до 4.5 1015 m .
А – масени број

kg
Густина језгра није равномерна и смањује
се са удаљавањем од центра језгра.
 j  10 3
17

m
Будући да и протони и неутрони имају спин, и језгро има свој спин. Пошто
се спинови нуклеона слажу по паровима, спин језгра која се састоје од
парног борја нуклеона је цео број или нула, док језгра са непарним бројем
нуклеона имају само полуцеле бројеве спина..
 m p  1, 673 1027 kg - маса протона
.

mn  1, 675 1027 kg - маса неутрона

Маса протона и маса неутрона су приближно једнаке

Логично би било да маса језгра буде једнака збиру

маса протона и масе неутрона који чине то језгро...

МАСА ЈЕЗГРА ПРИБЛИЖНО ЈЕ ЈЕДНАКА ЗБИРУ

МАСЕ ПРОТОНА И МАСЕ НЕУТРОНА
Експериментално је доказано да је маса
језгра М у мировању увек МАЊА од збира
маса мировања његових протона и неутрона.

M  Zm p  Nmn
 Разлика збира маса протона и маса неутрона који улазе у
састав језгра и масе тог језгра назива се ДЕФЕКТ МАСЕ

m  ( Zm p  Nmn )  M
дефект масе збир маса протона и маса језгра
неутрона

Дефект масе језгра је последица ослобађања

енергије приликом изградње језгра.
Објашњење:
Изградња језгра, тј.везивање нуклеона у језгру је
веома сложено. Слободни нуклеони, улазећи у
састав језгра, подлежу утицају јаке привлачне силе и
губе при том део енергије.
(Можете да замислите колико је та сила јака када на тако малом
растојању (простору) одржава на окупу протоне који су истоименог
наелектрисања и између којих влада одбојна екетромагнетна сила)

Према Ајнштајновој формули, губитак енергије

повлачи са собом губитак масе: E  mc
2

(енергија и маса су сразмерне)

Зато се јавља тај “мањак” масе!

 Енергија везе

Енергија везе атомског језгра је енергија коју треба саопштити језгру,

да би сви његови нуклеони прешли у слободно, невезано стање.

На основу закона одржања енергије, следи да се

при образовању језгра издваја иста енергија коју је
потребно утрошити при растављању језгра на
саставне нуклеоне.
Формулу за израчунавање енергије везе добијамо из Ајнштајнове
релације која повезује масу и енергију.
Ev  m  c 2  ( Zm p  Nmn  M )  c 2
Пошто енергија везе језгра зависи од броја нуклеона, она се
обично рачуна по једном нуклеону, тако се се добија средња
енергија везе по нуклеону (или специфична енергија везе)
Ev m  c 2 ( Zm p  Nmn  M )  c
2

 
A A A
Што је енергија везе већа, већа је и стабилност датог атомског језгра