+

Linjski spektar = spektralna lična karta

Emisija fotona Apsorpcija fotona

Emisiona linija Apsorpciona linija
 Kontinualni spektar
Emisioni spektar

Apsorpcioni spektar
 Linijski emisioni
spektar
Linijski apsorpcioni
Pukotin spektar
a Vodonik Gas
Fil
m
Izvor
bele
svetlosti Prizm
a

Foto
film
Optički kvantni generator - Laser
Laser = “Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation."

Dva načina emisije fotona deekscitacijom atoma

1. Spontana deekscitacija atoma: prelaz elektrona na neki niži energijski
nivo uz emisiju fotona. Emituju se fotoni različitih učestanosti u svim
pravcima u nepredvidivim vremenskim intervalima (slučajni procesi
deekscitacije)
2. Stimulisana (indukovana deekscitacija: Upadni foton interaguje sa
elektronom koji se nalazi na ekscitovanom nivou, stimulišući
deekscitaciju atoma i emisiju sekundarnog fotona, tj. prelaz elektrona
na niži nivo.
• Svi sekundarni fotoni imaju istu učestanost i fazu –
koherentni su
• Broj stimulisanih prelaza zavisi od broja upadnih
fotona i od popunjenosti ekscitovanih nivoa u atomu
• U srednjem posmatrano, jednake su verovatnoće da
atom u osnovnom stanju apsorbuje upadni foton i da
se ekscituje i verovatnoća da se ekscitovani atom
deekscituje emitujući foton => u srednjem
posmatrano, jednak je broj atoma u osnovnom stanju
i broj ekscitovanih atoma.
• Ipak, u realnim uslovima najveći je broj atoma u
Što je viši nivo, to je manja osnovnom stanju, a što je energijski nivo viđi, to je
njegova popunjenost manja njegova naseljenost
 • Rad Lasera je zasnovan na činjenici da je moguće realizovati inverznu
naseljenost energijskih nivoa: da broj atoma u nekom ekscitovanom stanju je
veći od broja atoma u osnovnom stanju
• U ovom slučaju uvećava se broj koherentnih fotona, dobijenih stimulisanom
deekscitacijom tih atoma
3

Gasna smeša: 10% Ne + 90%He

1
He – pomoćni Ne – radni
medium medium

• Kada se uspostavi pogodna naponska razlika, deo atoma neona se ekscituje,

prelazom elektrona sa osnovnog nivoa 1 na pobuđeni nivo 3, dok se atomi helijuma
pobuđuju na prvi pobuđeni nivo
• U čistom neonu atomi se vrlo brzo deekscituju, prelazom elektrona na niži nivo 2, jer
je verovatnoća popunjavanja tog nivoa veća.
• Međutim, prvi pobuđeni nivo helijuma je je isti kao i neonov nivo 3. Zato, pobuđeni
atomi u sudarim sa atomima neona se deekscituju, pobuđujući ih u nivo 3. Na ovaj
način, zahvaljujći pomoćnom medijumu – helijumu, postiže se inverzna naseljenost
neonovog novoa 3
Izlazna snaga različitih lasera
• 5 mW – laseri u CD plejerima
• 5-10 mW – laseri u CD plejerima
• 250 mW – laser sa crvenom diodom
• 1 W – zeleni laser koji se koristi za
snimanje holografskih diskoba
• 100 W до 500 W (максимум 1.5 kW) –
industrijski laseri za sečenje i zavarivanje
Atomsko jezgro

• Jezgra = skup nukleona: pozitivno

naelektrisani protoni + neutralni neutroni.
• Nukleone na okupu drže jake nuklearne sile -
sile jake interakcije, koje ne zavise od
naelektrisanja. One vezuju proton sa protonom,
neutron sa neutronom i proton sa neutronom.
Kratkodometnesu privlačne sile, jer deluju do
rastojanja reda veličine 10-14m.
• Jake nuklearne sile nisu centralne sile i
pokazuju efekat zasićenja. Svaki nukleon u
jezgru interaguje samo sa nekoliko najbližih
susednih nukleona.
• Za razliku od elektrona, koji spada u skup tzv.
elementarnih čestica, koje se ne mogu razbiti
na neke druge čestice, proton i neutron su
kompozitne čestice i sastoje se od kvarkova.
Još uvek nije eksperimentalno registrovano
postojanje slobodnih kvarkova.
• Apsolutna vrednost naelektrisanja protona
jednaka je naelektrisanju elektrona. Broj
protona u jezgru je uvek jednak broju elektrona
u elektronskom omotaču, tako da je atom,
posmatran kao celina, elektroneutralan
Masa atoma je praktično u celosti koncentrisana u atomskom jezgru, jer su mase
protona i neutrona oko 1836 puta veće od mase elektrona.

Osnovne fizičke veličine kojima opisujemo i karakterišemo svojstva atomskog jezgra su:

Z - atomski broj jezgra Broj protona u jezgru

N - neutronski broj jezgra Broj neutrona u jezgru
A = Z+N - maseni broj jezgra Broj nukleona u jezgru
Q = Ze - naelektrisanje jezgra Naelektrisanje svih protona u jezgru
ZXA Označavanje jezgra (hemijskog elementa)

s p = hc/2 Spin protona

s n = hc/2 Spin neutrona

μj=ehc/2mp Magneton jezgra, mp masa protona

I=Zsp + Nsn = Ahc/2 Spin jezgra jednak zbiru spinova nukleona

pm = γjI Magnetni moment jezgra.

Energija veze jezgra
• Svaki fizički sistem, pa i atomsko jezgro, uvek spontano teži da se nađe u stanju sa
najnižom energijom.
• To što su nukleoni u jezgru na okupu, znači da tako okupljeni imaju nižu energiju, nego
kad su rastureni - slobodni.
• Na okupu ih drže privlačne sile, kojima odgovara negativna potencijalna energija, tako da
skupljeni u jezgru imaju manju energiju nego kao kada ne interaguju – kada su slobodni.
• Nukleoni u jezgru se nalaze u svojevrsnoj potencijalnoj jami, poput elektrona u metalu ili
atomu.
• Da bi se jezgro rasturilo na sastavne delove, tj. da bi se dobio skup slobodnih neutrona,
treba uložiti energiju, koja je jednaka energiji veze jezgra ΕV (analogon izlazznom radu
elektrona u metalu).

Da bi se iz jezgra izbacio jedan nukleon, treba utrošiti energiju ε koja je jednaka energiji
veze po nukleonu:

Energija veze po nukleonu najmanja je kod najlakših jezgara, a najveće vrednosti dostiže
u intervalu atomskih brojeva 28<A<138.
Energija veze po nukleonu ne raste linearno sa brojem nukleona A, ali sama energija veze
jezgra približno linearno raste sa porastom A.
 Masa jezgra i defekt mase
Masa jezgra M nije jednaka prostom zbiru masa mirovanja slobodnih nukleona, nego je
manja za iznos Δm, koji se naziva defekt mase:

Defekt mase se objašnjava primenom relativističke relacije E=mc2: deo mase mirovanja
nukleona utroši se za ostvarivanje veza jezgra, jer je energije veze jezgra jednaka:

Merenja masa atoma hemijskih elemenata su pokazala da pored jezgara sa brojem

nukleona koji imaju po mestu u periodnom sistemu, postoje i...
• Izotopi - jezgra istog hemijskog elementa sa istim naelektrisanjem, ali sa različitim
masama, što je posledica razlike u brojevima neutrona u njima. Primer vodonik:
protijum 1H1, deuterijum 1H2 i tricijum 1H3.
• Izobari - jezgra različitih hemijskih elemenata, jednakih masa, ali različitih
naelektrisanja. Primer: 16S36 i 18Ar36.
Prirodna radioaktivnost jezgra
Prirodna radioaktivnost jezgra je rezultat spontanih ili indukovanih procesa u jezgru, a
ispoljava se emisijom čestica (alfa i beta zračenje) ili elektromagnetnih zraka (gama zraci).

Alfa zračenje, ili zraci, predstavljaju skup jezgara helijuma 2He4, koje čine 2 protona i 2
neutrona. Javljaju se kao rezultat alfa raspada jezgra, uglavnom težih elemenata, koji je
oblika:

• Alfa-raspad dovodi do smanjenja atomskog broja Z za 2, a masenog broja A za 4. Javlja se

samo kod teških jezgara, kod kojih je A>200 i Z>82.
• Alfa-zraci jako jonizuju sredinu kroz koju se kreću. Stvaraju oko 30000 jona na svakom
centrimetru, a dužina preleta u vazduhu im je nekoliko centimetara. Potpuno ih zaustavlja
aluminijumska folija debljine 0.06 mm, kao i biološko tkivo debljine od 0.15mm.

Beta-zračenje je emisija elektrona (ili pozitrona ) iz jezgra, koji se javljaju kao rezultat tzv.
Beta -raspada jezgra, koji je oblika:

Beta-raspad dovodi samo do uvećanja atomskog broja Z za 1. Inače, za ovaj radioaktivni

raspad odgovorne su sile slabe interakcije.

Beta-zraci imaju oko 100 puta manju jonizacionu sposobnost od a-zraka, ali imaju
znatno veći prelet. Prelet u vazduhu im je oko 40m, prolaze kroz ploču aluminijuma
debljine 2cm, a zaustavlja ih biološko tkivo debljine 6cm.
 Gama-zračenje je elektromagnetno zračenje, koje se emituje iz jezgra. To je
najprodornije zračenje, velike učestanosti (1020 Hz) i malih talasnih dužina (10-12m).
• Javlja se pri deekscitaciji jegra, tj. pri prelazu iz višeg u niže energijsko stanje.
• Gama-zraci Imaju visoku energiju. Prelet u vazduhu od nekoliko stotina metara, a
mogu proći i kroz olovnu ploču debljine 5cm.

Zakon radioaktivnog raspada

Neka u trenutku t imamo N neraspadnutih jezgara. Nakon vremena dt, taj broj se
smanjuje za dN. Pritom je dN ~ dt i dN ~ N =>
N

N0 Integralimu desnu stranu od to=0 do t, a levu stranu

od N(to)=No do N(t)=N, dobijamo da je:

t To je zakon radioaktivnog raspada

λ = Konstanta radioaktivnog raspada
Vreme poluraspada τ = vreme posle koga se broj neraspadnutih jezgara prepolovi.

τ urana je 4.5 milijardi godina,

Radioaktivna aktivnost A se definiše kao brzina raspada jezgara, odnosno relacijom:

Primena radioaktivnosti: radiografija (rendgen!), kompjuterizovana tomografija (ske­ner

- sofisticirana radiografija, više izvora zračenja, poluprovodnički detektori umesto foto
ploča i filmova, kompjuterski generisana slika), scintigrafija (registrovanje zračenja,
koje potiče od radioaktivnih izotopa ubačenih u delove tela).

Nuklearna fisija
Nuklearna fisija je proces u kome se dešava deoba jezgra nekog od teških hemijskih
elemenata na više jezgara lakih hemijskih elemenata. Prvi procesi deobe atomskih
jezgara registrovani su u eksperimentima u kojima je jezgro urana bombardovano
neutronima. Tako, pri takvom bombardovanju jezgra izotopa urana 92U235, mogu se
desiti sledeći raspadi:

165 MeV ~ kinetic energy of fission products

7 MeV ~ gamma rays
6 MeV ~ kinetic energy of the neutrons
7 MeV ~ energy from fission products
6 MeV ~ gamma rays from fission products
9 MeV ~ anti-neutrinos from fission products
 • Lančana reakcija - oslobođeni neutroni izazivaju cepanje druga jezgara
• Deo neutrona biva zahvažen od jezgara ne izazivajući njihovo cepanje ili napušta
nuklearno gorivo ne izazvavši nijedno cepanje

• Kako vidimo, kao rezultat raspada dobijaju se (obično) dva lakša jezgra, negde iz
sredine periodnog sistema, nekoliko neutrona, a oslobađa se i velika energija.
• Nuklearni reaktori su uređaju u kojima se odvija kontrolisan proces deobe jezgara
(fisija), sa ciljem da se dobije energija.
• Energija koja se može dobiti deobom svih jezgara 1kg urana - 235 jednaka je
energiji koja se dobija sagorevanjem 2.000.000 litara benzina, ili sagorevanjem
2.500.000 tona kamenog uglja.
• Nuklearna fisija je za samo nekoliko decenija postala izuzetno značajan i neizbežan
izvor energije.
• Kao nuklearno gorivo koristi se uran i plutonijum, kojih nema previše, kao što
nema previše ni drugih izvora energije (nafte, uglja itd.).

• Prva primena otkrića nuklearne fisije, rezultirala je rađanjem atomske bombe, a tek
nekoliko godina i stvaranjem nuklearnog reaktora.
• U atomskoj bombi i nuklearnom reaktoru odvijaju su isti fizički procesi, samo što
su oni kod bombe spontani i nekontrolisani, dok su kod nuklearnog reaktora
kontrolisani.
Nuklearna fuzija
• Nuklearna fuzija je proces kod koga se spajanjem jezgara
dva ili više lakih hemijskih elemenata dobija jezgro nekog
težeg elementa.
• I ovde je, kao i kod nuklearne fisije, oslobođena energija
jednaki razlici energije veze dvaju jezgara deuterijuma i
kinetičke energije i energije veze produkata reakcije.

• Da bi došlo do fuzionih procesa treba jezgra deuterijuma približiti

do vrlo malih rastojanja, na kojima počinju da deluju privlačne
nuklearne sile.
• U procesu približavanja vrši se rad na savlađivanju odbojne
Kulonove interakcije, zbog čega je neophodno uložiti relativno
veliku energiju, odnosno nuklearno gorivo - deuterijum zagrejati
do izuzetno visokih temperaturama. Radi se vrlo visokim
temperaturama, reda veličine nekoliko miliona stepeni, na kojima
su svi atomi deuterijuma jonizovani i nalaze se agregatnom
stanju, koje se naziva plazma.
• Da bi se fuzija mogla koristiti kao energijski izvor, neophodno je
obezbediti fizičke uslove za kontrolisano odvijanje fuzionih
procesa. Još uvek postoji čitav niz problema, koje treba rešiti, da
bi se dobio fuzioni reaktor. Inače, fuzioni procesi su osnovni
izvor energije Sunce (proton-protonski fuzioni proces!).
• Prva primena otkrića nuklearne fuzija je bila kod hidrogenske bombe – najrazornijrg
oružja koje je stvorio ljudski um.
• Pored brojnih pokušaja, još uvek nije realizovan uređaj u kome bi se kao, praktično
nepresušiv, izvor energije, koristio kontrolisani proces nuklearne fuzije.