Univerzitet u Travniku

Farmaceutsko-zdravstveni
fakultet

FIZIKA X- ZRAKA

Prof. dr Vladimir Biočanin

Struktura atoma

Strukturu atoma čine:

- jezgro (protoni i neutroni)

- omotač (elektroni)

Masa protona i neutrona je

mnogo veća od mase elektrona,
tako da najveći deo mase atoma
čini jezgro
 Struktura atoma

Elektroni kruže po putanjama K, L, M, N, O, P, Q

Što je elektron bliži jezgru, jače je vezan za jezgro

Broj elektrona raste na putanjama udaljavajući se od jezgra

(npr. K ima 2 elektrona, L ima 8, a poslednja Q ima 98)
 Struktura atoma

Elektroni na K nivou imaju nižu energiju od onih na L nivou

Atom je stabilna struktura, elektroneutralna

Redni ili atomski broj (Z) – broj protona A

X
Z
Maseni broj (A) – broj protona i neutrona
 Struktura atoma

Današnja shvatanja o strukturi atoma ukazuju da se

atomi pored protona, neutrona i elektrona, sastoje iz dve
grupe subatomskih čestica:

- leptoni
- kvarkovi
Leptoni
- Elektron
- Mion Kvarkovi
- Tau
- Elektron neutrino - Gornji
- Mion neutrino - Donji
- Tau neutrino - Čudni
- Šarmantni
- Lepi
- Istiniti
 RADIOAKTIVNOST

Osobina jezgra atoma pojedinih elemenata da

se spontano dezintegrišu, emitujući energiju u
vidu jonizujućeg zračenja – α, β, γ
 Radijacija

Predstavlja emisiju i širenje energije kroz prostor i materijal

Tipovi
zračenja

Korpuskularno Elektromagnetno
α, β γ, x
 Svojstva elektromagnetnog zračenja

Elektromagnetno zračenje ima dualnu prirodu:

- korpuskularnu
- talasnu

Elektromagnetno zračenje se sastoji od energije koja se

emituje grupisana u tzv.fotone

Grupisani su prema talasnoj dužini i frekvenciji

 Karakteristike X- zraka

- nevidljivi su

- kreću se brzinom svetlosti

- kreću se pravolinijski

- veoma dobro penetriraju

Rendgenska cev
 Rendgenska cev
Sasoji se od:
- anode - katode
- staklenog omotača - zaštitnog oklopa
 Katoda

Katoda – negativno naelektrisana elektroda, ima

najčešće oblik kalema, zagreva se do usijanja i sa nje se
oslobađaju elektroni koji velikom brzinom idu ka anodi
Anoda

Pozitivno naelektrisana elektroda

Sastoji se od volframa i molibdena
Ima u sebi anodni fokus
Tubus

- spaja rendgensku cev

sa objektom
radiografisanja

- svojevrstan kolimator
(usmerivač X zraka)

- unutrašnjost obložena
olovom
 Nastanak x-zraka

Nastaju u rendgenskoj cevi, kada pobuđeni, upadni

elektroni (katodni) dolaze do atoma anode gde se
odvijaju reakcije na periferiji i na nivou jezgra, pri
kojima nastaju fotoni X- zraka

Postoje dva tipa reakcija na periferiji i dve na nivou

jezgra
 Reakcije na nivou jezgra

Upadni elektron i jezgro anode pokazuju dva tipa

interakcije:

1. Ako je energija upadnog elektrona dovoljno velika da

ga ne privuče jezgro anode, taj elektron će skrenuti sa
prvobitnog pravca i izgubiće deo energije koja se
emituje u vidu fotona X- zraka

2. Ako je privlačna sila jezgra anode veća od kinetičke

energije upadnog elektrona, jezgro apsorbuje upadni
elektron i počinje da osciluje, pri čemu emituje
energiju u vidu fotona X- zraka
 Reakcije na nivou jezgra

Rakocevic Z. Osnovi radiologije dento-maksilofacijalne regije. Beograd, 1998.

 Reakcije na nivou periferije

1. Ukoliko je energija upadnog elektrona dovoljno velika da

istisne elektron iz omotača anode, atom anode postaje
nestabilan i tada njegovo upražnjeno mesto popunjava
elektron sa sledećeg nivoa (npr. slobodno mesto iz K
popunjava elektron iz L putanje) i to se naziva
rekombinacija elektrona. Prilikom rekombinacije, pošto
elektron sa višeg energetskog nivoa pređe na niži,
oslobađa se višak energije u vidu fotona X- zraka. (X-
zraci nastaju ako se rekombinacija dogodi samo na K,L ili
M nivou)
Na ovaj način nastaje diskontinuirani spektar X- zraka
 Reakcije na nivou periferije

2. Ukoliko upadni elektron nema dovoljnu energiju da

istisne elektron iz omotača anode, onda upadni elektron
usporava (bremzuje) i tom prilikom se oslobođena
energija emituje u vidu fotona X- zraka

Na ovaj načina nastaje kontinuirani spektar X- zraka

 Reakcije na nivou periferije

Rakocevic Z. Osnovi radiologije dento-maksilofacijalne regije. Beograd, 1998.