Структура атома и атомског језгра

• Атом се састоји од позитивног језгра (нуклеуса) око којег круже негативно

наелектрисани електрони, по путањама чији су пречници много већи од димензија
јегра. Електрони чине електронски омотач – омотач атома.

• Позитивно наелектрисано језгро окружено је са Z електрона (Z – редни број

елемента у периодном систему). Атом је електронеутралан – укупно негативно
наелектрисање електрона једнако је позитивном наелектрисању језгра.

• Маса електронског омотача је занемарљиво мала у односу на масу језгра.

Сва маса је сконцентрисана у језгру.

• Електрони се око језгра крећу само по одређеним орбитама које се називају

стационарне. Док се креће по стационарним орбитама електрон не емитује
електромагнетно зрачење.

• Електрон емитује енергију када прелази из стања са вишом енергијом у стање са

нижом енергијом. Електрон апсорбује (прима) енергију када прелази из стања са
мањом енергијом у стање са вишом енергијом.
 МОДЕЛ АТОМА

(језгро – протони и неутрони, омотач – електрони)

Примjер:

Атомско језгро се састоји од протона и неутрона. Протони и неутрони имају приближно

исте масe.Маса електрона је око 1840 пута мања од масе протона или неутрона.

Језгро има много већу масу од електронског омотача.

Пречник језгра (10-14m) је много пута мањи од пречника атома (10-10m).

Језгро је централни дио атома. У језгру је сконцентрисано цјелокупно позитивно

наелектрисање атома и готово цјелокупна маса атома.

Број протона једнак је броју електрона – Атом је електронеутралан.

 ЈОНИ
Када има вишак електрона атом је негативно наелектрисан, а када има мањак електрона
атом је позитивно наелектрисан.

У природи су могући процеси у којима се од електронеутралног атома одваја један или

више електрона. Одвојени електрони се називају слободни електрони, а остатак атома –
позитивни јони – катјони.

Могућ је и обрнут процес – Неки од слободних електрона могу да уђу у састав електронског
омотача. Тако настају негативни јони – анјони.

При одвајању електрона – јонизацији не мења се број протона и неутрона у језгру.

У унутрашњости атом делују привлачне силе – позитивно језгро и негативно

наелектрисани омотач се међусобно привлаче.

ОЗНАЧАВАЊЕ АТОМА
Број протона у језгру представља редни број атома. Редни број се обележава словом Z.

Укупан број протона и неутрона у језгру чини масени број. Масени број се обележава
словом А.

водоник: Z=1 A=1

хелијум: Z=2 A=4

Ознака за атом: X – хемијски симбол елемента.

Број протона у језгру (број електрона у омотачу) - Z

Укупан број протона и неутрона - А

Број неутрона у језгру - N=A-Z

 ИЗОТОПИ
Неки елементи могу да имају у језгру различит број неутрона.

Примјер: водоник

• водоник – протијум – језгро: 1 протон

• тешки водоник – деутеријум – језгро: 1 протон и 1 неутрон
• супертешки водоник – трицијум – језгро: 1 протон и 2 неутрона

Елементи који имају исти редни број, а различите масене бројеве називају се изотопи.

Велики број елемената има изотопе.