JONSKA VEZA

Jonska veza nastaje u reakciji izrazitih metala koji u valentnom nivou imaju mali
broj elektrona (Ia i IIa grupa) i nemetala koji u valentnom nivou imaju veliki broj
elektrona (VIIa grupa) periodnog sistema elemenata.

Atomi metala otpuštaju elektrone koje primaju atomi nemetala.

Broj primljenih elektrona jednak je broju otpuštenih elektrona.

Primjer:

Natrijum je izrazit metal, a hlor izrazit nemetal.

Atom natrijuma u valentnom nivou sadrži jedan, a hlor sedam elektrona.

Prilikom sudara atoma natrijuma i hlora, hlor privlači i prima valentni elektron
natrijuma kako bi postigao oktet elektrona.

Stabilan oktet elektrona natrijum postiže otpuštanjem jednog elektrona, jer u L

sloju ima osam elektrona.

Potpunim prelaskom elektrona sa atoma natrijuma (metal) na atom hlora (nemetal)

dobijaju se naelektrisane čestice - joni.

Atom natrijuma ostaje pozitivno naelektrisan, a atom hlora negativno naelektrisan

jon. Između nastalih jona deluju elektrostatičke sile privlačenja.

Ostvarena veza između atoma natrijuma i hlora, odnosno između izrazitog metala i
izrazitog nemetala naziva se jonska veza. Joni natrijuma i hlora su u prostoru
pravilno raspoređeni.

Primer nastajanja jedne jonske supstance:

11 Na 1s22s22p63s1 teži da otpusti 1e- i postane

Na+ jon 1s22s22p6

17 Cl 1s22s22p63s2 3p5 teži da primi 1e- i postane

Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6

Prijmer:Napsati jonske veze kod:

1. CaO, Ca ( Z=20 ), O (Z=8 )

2. AlCl3 , Al (Z=13), Cl (Z=17)
3. Na2O, Na (Z=11), O(Z=8 )

Svojstva jonskih jedinjenja:

- Zbog jakog elektrostaičkog privlačenja između suprotno naelektrisanih jona,

jonska jedinjenja pri običnim uslovima nalaze se u čvrstom kristalnom
stanju.
- Dobro se rastvaraju u vodi, njihovi rastvori provode struju pod dejstvom
polarnih molekula vode.