63

V. HEMIJSKI IZVORI STRUJE

Hemijski izvori struje konvertuju hemijsku energiju u električnu.

Dele se na primarne ili galvanske, sekundarne ili akumulatore i gorive ćelije.

V.1. GALVANSKI ELEMENTI

Galvanski elementi su izvori jednosmerne struje (jednosmerne

elektromotorne sile ) koji se mogu odmah eksploatisati. U principu se
sastoje od dve elektrode od različitih metala koje se
R nalaze u odgovarajućem elektrolitu (slika V.1). Svaka
elektroda se delimično rastvara u elektrolitu tako što
pozitivni joni metala odlaze u elektrolit a elektroda
ostaje sa viškom elektrona koji je određen prirodom
metala. Potencijalna razlika između elektrode i
elektrolita u stanju dinamičke ravnoteže se naziva
elektrodni potencijal.
U tabeli V.1. su navedene vrednosti
Slika V.1. Galvanski elektrodnih potencijala nekih metala u odnosu na
element vodonik.

TABELA V.1

jon elektrodni jon elektrodni

potencijal (V) potencijal (V)
Ag  -0,799 Mg  2,340
Al  1,670 Ti  1,750
Zn  0,762 Mn  1,050
Fe 0,440 Cr  0,710
Sn  0,140 Ni  0,240
Pb 0,126 Cu  -0,347
Au  -1,420 Cu  -0,522
Cd  -0,400
 64

Zbog razlike elektrodnih potencijala, kada se elektrode spoje

metalnim provodnikom, kroz njega protiče jednosmerna struja. Strujno kolo
se kroz elektrolit zatvara kretanjem jona elektrolita i pri tome dolazi do
raznih hemijskih reakcija. U hemijskim reakcijama između metala i
elektrolita dolazi do promene unutrašnje energije U , supstancija koje
reaguju. Ova promena U je proporcionalna broju atoma koji su reagovali,
tj. masi m metala koji se rastvorio u elektrolitu:
U  m ( V.1 )

Koeficijent proporcionalnosti  se naziva specifična energija hemijske

reakcije.
Ukupna promena energije usled hemijskih reakcija na katodi i anodi
jednaka je radu pri premeštanju naelektrisanja q duž kola:

U k  U a  q E ( V.2 )

gde je E elektromotorna sila galvanskog elementa. Pošto su procesi na

katodi egzotermni, tj. praćeni su oslobađanjem energije, ( U k >0), a na
anodi endotermeni tj. sa apsorpcijom, ( U a <0), relaciju V.2 možemo
napisati ovako:

 k mk   a ma  q E ( V.3 )

Deljenjem sa q dobija se da je elektromotorna sila galvanskog elementa

E   k k k   a ka ( V.4 )

gde je k  m / q elektrohemijski ekvivalent metala od kojeg je elektroda.

Opisaćemo ukratko nekoliko najvažnijih galvanskih elemenata.

V.1.1. Voltin element

Voltin element je najjednostavniji hemijski izvor struje i danas ima

istorijski značaj. Elektrode su ploče od bakra i cinka, a elektrolit razblažena
sumporna kiselina. Bakarna ploča ima viši potencijal i igra ulogu pozitivne
elektrode, a cinkana negativne. Proces teče na sledeći način: Elekroni, koji
 65

kroz spoljašnji deo kola stignu na bakarnu elektrodu, odlaze u rastvor i

neutrališu bakarne jone koji se zatim talože na elektrodi. Cink se stalno
rastvara i na taj način nadoknađuje elektrone koji su otišli na bakarnu
elektrodu. U elektrolitu se pozitivni joni H  kreću ka bakarnoj elektrodi
pošto je oko nje neutralizacijom smanjena koncentracija pozitivnih jona.
Negativni joni rastvora ( SO4 ) kreću se ka cinkanoj ploči, s obzirom da oko
nje stalno ima pozitivnih jona cinka.
Vek trajanja Voltinog elementa nije određen samo brzinom trošenja
cinkane ploče već i pojavom polarizacije elektroda. Naime, oko bakarne
elektrode se nagomilava vodonik i prekrivajući je menja električno polje
oko nje i odbija sledeće vodonične jone što dovodi do gušenja procesa. Ova
pojava se naziva polarizacija.
Elektromotorna sila Voltinog elementa iznosi 1,003 V.

V.1.2. Danijelov element

Danijelov element ima, kao Voltin, elektrode od bakra i cinka, ali je

prostor u kome je elektrolit podeljen hemijski neaktivnom poroznom
pregradom. Bakarna elektroda je potopljena u rastvor bakarsulfata ( CuSO4 ),
a cinkana u razblaženu sumpornu kiselinu. Pregrada onemogućava mešanje
elektrolita. Cink se rastvara u sumpornoj kiselini i reaguje oslobađajući
vodonik:

Zn   H2 SO4  ZnSO4  2 H  .

Pozitivni joni vodonika krećući se ka bakarnoj elektrodi, prolaze kroz

poroznu pregradu i reaguju sa rastvorom bakarsulfata:

2 H   CuSO4  H2 SO4  Cu  .

Joni bakra se na bakarnoj elektrodi neutrališu i talože, a

nagomilavanja vodonika oko elektrode nema.
Elektromotorna sila Danijelovog elementa iznosi oko 1,1 V i vrlo
sporo opada. Zbog svoje stabilnosti Danijelov element često služi kao
etalonski uređaj.

V.1.3. Leklanšeov element

 66

Leklanšeov element od svih galvanskih elemenata ima najširu

primenu. Pozitivna elektroda je ugljena, a negativna od cinka. Elektrolit je
rastvor amonijum hlorida ( NH 4 Cl ). Ugljena
elektroda je postavljanjem u porozni sud napunjen
izolator mangandioksidom ( MnO2 ) zaštićena od
Zn polarizacije. Jon hlora iz elektrolita reaguje sa
cinkom:
C
MnO2 Zn  2Cl   ZnCl2  2e
NH4Cl
pri čemu cinkhlorid odlazi u rastvor, a elektroni na
+
cinkanu elektrodu. Jon NH 4 se posle neutralizacije
raspada na amonijak NH 3 i vodonik. Amonijak
Slika V.2. Suvi ostaje u rastvoru, dok vodonik sa kiseonikom iz
Leklanšeov element mangandioksida daje vodu.
Elektromotorna sila Leklanšeovog elementa iznosi 1,5 V.
U praksi se uglavnom koristi tzv. suvi Leklanšeov element (sl. V.2.)
kod kojeg je elektrolit u obliku paste, što čini uređaj lako prenosivim. Sud u
kome se pasta nalazi je od cinka i služi kao negativna elektroda. Pirključak
na ugljenu anodu je preko metalnog kontakta a katoda često i nema poseban
kontakt.
Ovakav izvor jednosmerne struje se primenjuje za napajanje malih
potrošača - džepnih lampi, tranzistorskih prijemnika itd. Pošto se u trgovini
pojavljuju ne samo pojedinačni elementi već i njihove serijske veze sa
elektromotornom silom od 3, 4,5 i 9 V, uobičajen je popularni naziv
"baterija".

V.1.4. Živina baterija

U poslednje vreme veliku primenu imaju živine baterije. Živina

baterija, čiji je presek dat na slici V.3, ima
5 6 anodu (1) od cinka, a katodu (2) od živinog
oksida ( HgO ) pomešanog sa grafitom.
Elektrolit je kalijum hidroksid zasićen cink
2
oksidom (3), i on je apsorbovan u hemijski
3
neaktivnom materijalu koji razdvaja katodu i
1 4 anodu. Omotač baterije (4) je od čelika i preko

Slika V.3. Živina baterija njega se ostvaruje kontakt sa pozitivnim

 67

polom, tj cinkom. Drugi kontakt (-pol, (5)) je razdvojen izolatorskom

oblogom (6).
Elektromotorna sila živine baterije iznosi oko 1,3 V. Zbog
minijaturnih dimenzija i trajnosti, upotrebljavaju se najčešće u elektronskim
časovnicima i mnogim drugim uređajima gde se zahtevaju ovakve osobine.
Osnovna negativna osobina ovih baterija je što po istrošenosti postaju zbog
sadržaja žive opasan otrovni otpad.
Osim navedenih, danas postoje i baterije sa čvrstim elektrolitom koji
je obično po hemijskom sastavu neka so. Naprimer, baterija sa olovnom
anodom i katodom od srebrohlorida ima za elektrolit čvrst olovohlorid, itd.
Ovakve baterije, kao i živine, imaju male dimenzije i dug vek.

V.2 AKUMULATORI

Akumulatori su sekundarni hemijski izvori struje, što znači da se pre

eksploatacije moraju napuniti korišćenjem spoljašnjeg izvora elektrona, pri
čemu se električna energija pretvara u hemijsku. Kao i kod galvanskih
elemenata, osnovni delovi su dve metalne elektrode i odgovarajući
elektrolit. Hemijski procesi između elektroda i elektrolita se pri pražnjenju
odvijaju suprotno od onog pri punjenju i električna energija se dobija iz
hemijske.
Osnovne fizičke karakteristike akumulatora su, osim elektromotorne
sile, dva koeficijenta korisnog dejstva i kapacitet. Prvi koeficijent korisnog
dejstva se definiše na uobičajen način, tj. kao odnos dobijene i uložene
energije, i zove se energetski koeficijent korisnog dejstva, η e . Drugi, koji
predstavlja količnik naelektrisanja dobijenog pri pražnjenju i utrošenog pri
punjenju, se naziva koeficijent korisnog dejstva po naelektrisanju, η q :
q praz. I praz. .t praz.
ηq   ( V.5 )
q punj. I punj. .t punj.

gde su I praz. i I punj. struje pražnjenja i punjenja, a t praz. i t punj. vreme trajanja
pražnjenja odnosno punjenja.
Kapacitet akumulatora je ukupna količina naelektrisanja koja se
može iz njega dobitii obično se izražava u amper-časovima umesto u
kulonima.
U praksi najveću primenu imaju olovni i nikl-kadmijumski
akumulatori.
 68

V.2.1. Olovni akumulator

Olovni akumulator ima kao elektrode ploče od olova a elektrolit je

razblažena sumporna kiselina, koja se nalazi u staklenom ili plastičnom
sudu. Zbog reagovanja sa sumpornom kiselinom obe ploče se oblože slojem
olovosulfata PbSO4 . Pri punjenju ploče se vežu za polove jednosmernog
izvora struje. Ploči, vezanoj za pozitivan pol, sulfatni jon elektrolita predaje
dva elektrona pa se putem reakcije

PbSO4  SO4  2 H2O  PbO2  2 H2 SO4

na njoj taloži olovooksid koji predstavlja aktivni sloj u procesu pražnjenja.

Na negativnoj ploči se dobija čisto olovo u reakciji sa jonima vodonika iz
elektrolita i elektronima pridošlim iz izvora

PbSO4  2 H   Pb  H2 SO4 .

Na kraju punjenja napon između ploča iznosi 2,7 V.

Kada se akumulator koristi kao izvor jednosmerne struje, pozitivan
pol je ploča presvučena olovooksidom a negativna čisto olovo. Napon pri
pražnjenju odmah spadne na 2 V i to je radni napon. Hemijski procesi se
odvijaju u suprotnom smeru. Joni vodonika iz elektrolita stižu na anodu,
uzimaju sa nje dva elektrona i u reakciji

2 H   PbO2  H2 SO4  PbSO4  2 H2O

ponovo nastaje olovosulfat. Katodi sulfatni jon predaje dva elektrona tako
da se i na njoj u reakciji

SO4  Pb  PbSO4
dobija olovosulfat.
Pošto katoda od sulfatne grupe stalno dobija elektrone a anoda ih
daje, napon između ploča je približno stalan. Akumulator može da se prazni
dok se ne potroši olovooksid i obe ploče pređu u olovosulfat. Kako se u toku
pražnjenja neki od jona vodonika, odnosno kiseonika, rekombiniju i izgrade
molekule H2 i O2 a ne vodu, potrebno je povremeno vodu dodavati.
 69

Koeficijenti korisnog dejstva olovnog akumulatora iznose η e = 0,65

i η q = 0,90. Cena akumulatora je relativno niska. Elektromotorna sila je,
kao što je rečeno, 2 V a unutrašnji otpor reda 10   3 , što znači da bi struja
kratkog spoja bila oko 2000 A. Ovaj akumulator dakle može da da jaku
struju u kratkom vremenskom intervalu, što se koristi za stavljanje u pogon
automobilskih motora. S druge strane, osim velike težine i lomljivosti, ovo
može da bude i važan nedostatak jer se nepažljivim rukovanjem akumulator
može lako strujom kratkog spoja oštetiti.
Danas se u prodaji uglavnom nalaze tzv. "formirani" akumulatori
kod kojih su ploče već od olovooksida odnosno olova, tako da pre upotrebe
treba samo nasuti elektrolit.

V.2.2 Nikl-kadmijumski akumulator

Kao što naziv govori, elektrode ovog akumulatora su ploča od nikla i

kadmijuma, a sud je od čelika usled čega je komercijalni naziv ovih
akumulatora "čelični". Elektrolit je 20%-ni rastvor kalijum-hidroksida, tako
da se ploče u reakciji sa elektrolitom oblože slojem nikl odnosno kadmijum
hidroksida. Pri punjenju se kadmijumska ploča, kao budući negativni pol
akumulatora, vezuje za negativni pol jednosmernog izvora i privlači jone
kalijuma iz elektrolita:
Cd (OH) 2  2 K   2 KOH  Cd .

Pozitivna niklena ploča privlači hidroksilnu grupu:

Ni (OH) 2  OH   Ni (OH) 3.

Napon između polova na kraju punjenja je 1,7 V, ali brzo spadne na 1,25 V
što se uzima kao radni napon. Tokom pražnjenja on ostaje približno
konstantan pošto procesi teku na sledeći način: Joni hidroksilne grupe
elektrolita predaju elektrone kadmijumskoj ploči i vezuju se za kadmijum
gradeći ponovo sloj hidroksida:
2OH   Cd  Cd (OH) 2

pri čemu elektroni odlaze u kolo. Na pozitivnoj ploči reaguju joni kalijuma
2 K   2 Ni (OH) 3  2 Ni (OH) 2  2 KOH
 70

uzimajući sa ploče dva elektrona i prevode i niklenu ploču u početno stanje.

Dakle, u toku pražnjenja pozitivna ploča stalno daje elektrone a negativna ih
prima što održava konstantan napon.
Koeficijenti korisnog dejstva ovakvih akumulatora su η e = 0,50 i
η q = 0,65 pa su u tom smislu olovni akumulatori ekonomičniji. Nikl-
kadmijumski akumulatori su i skuplji od olovnih. Međutim, zbog većeg
unutrašnjeg otpora, koji je reda 0,1  , i čvrste posude, nikl-kadmijumski
akumulatori su znatno izdržljiviji. Zbog toga se često upotrebljavaju za
snabdevanje električnom energijom u terenskim uslovima.

V.3 GORIVE ĆELIJE

Gorive ćelije su hemijski izvori u kojima se električna energija

dobija oksidacijom goriva koje se kontinualno dovodi u ćeliju, tako da
proces može u principu da traje proizvoljno dugo. Gorive ćelije se odlikuju
velikim koeficijentom korisnog dejstva koji iznosi blizu 100%. Osnovni
delovi gorive ćelije su sud sa elektrolitom u koji se uvodi sa jedne strane
gorivo a sa druge oksidans, i u kome se nalaze dve metalne elektrode što je
prikazano na slici V.4. Kao gorivo se najčešće koristi vodonik, dok je
oksidans kiseonik. Elektrolit je u tom slučaju kalijum hidroksid. Direktno
mešanje goriva i oksidansa nije moguće. Elektrode su ploče od metala koji
ne podleže koroziji u kontaktu sa elektrolitom. One su porozne da bi
površina na kojoj se ostvaruje kontakt sa gasovima bila što veća. Elektrode
ne učestvuju u hemijskom procesu već igraju ulogu katalizatora. U
vodoničnoj gorivoj ćeliji one su od nikla.

H atom
H+ jon
H2 O2
O atom
H2O elektron

Slika V.4. Goriva ćelija

 71

Proces se odvija na temperaturi između 200 0 i 300 0 C na sledeći

način: Gorivi gas, vodonik, u kontaktu sa elektrodom disosuje i jonizuje se:

H2  2 H  2 H   2e .

Elektroni sa te elektrode kreću se kroz spoljašnji deo kola preko potrošača

ka drugoj elektrodi. Kiseonik koji ulazi u ćeliju sa druge strane, u prisustvu
elektrode takođe disosuje i sa pridošlim elektronima se redukuje:

O2  2O ; O  2e  O .

Dobijeni jon reaguje sa vodom dajući hidroksilnu grupu

O  H2O  2OH 

koja konačno, sa jonima vodonika koji su prošli kroz porozne elektrode,

gradi vodu koja se izvodi iz ćelije:

2OH   2 H   2 H2O .

Strujno kolo zatvara kretanje jona K  i OH  u elektrolitu. Dobijena razlika

potencijala između elektroda iznosi 1,23 V.
Koeficijent korisnog dejstva transformacije se definiše na više
načina. Prvi je preko promena termodinamičkih funkcija stanja i to:
slobodne energije F  U  TS , i entalpije H :

 F
η1  ( V.6 )
H

i može se izračunati na osnovu tablica funkcija stanja supstanci koje reaguju

u ćeliji. Njegova vrednost ide do 95%.
Drugi, η 2 , predstavlja količnik napona opterećene ( Veff ) i
neopterećene ćelije ( V ). Naime, pri uključenju potrošača napon spadne zato
što se mogu pojaviti i neke dodatne, neželjene hemijske reakcije, gradijent
koncentracije u elektrolitu ili u reagensima, i razvijanje Džulove toplote u
elektrolitu. Dakle,

Veff
η2  ( V.7 )
V
 72

i obično iznosi oko 60%.

Najzad, definiše se i treći koeficijent kao

I
η3  ( V.8 )
nFN

gde je I dobijena struja, n broj molova elektrona, F Faradejev broj a N

broj molova goriva koji reaguje elektrohemijski u jedinici vremena. Njegova
vrednost je takođe vrlo visoka i kreće se do 98%.
Kao mera uspešnosti konverzije hemijske energije u električnu
obično se uzima proizvod η 2 η 3 . Vodonične gorive ćelije su, između
ostalog, isprobane u okviru kosmičkih programa "Apolo" i "Džemini".
Ukoliko se voda dobijena na kraju procesa iskoristi kao sirovina za
dobijanje vodonika i kiseonika, sistem postaje regenerativan i prikazan je na
slici V.5. Voda se sprovodi u uređaj koji je hemijski razlaže, -disocijator-,
odakle se izvode razdvojeni gasovi. Ovakva goriva ćelija je posebno
pogodna u uslovima gde je otežano
dostavljanje goriva kao što je slučaj u
goriva }elija kosmosu. Za termičku disocijaciju molekula
H2 O potrebna je temperatura iznad 2500 0
H2 H2O O2 C, što se može postići korišćenjem solarne
energije u sunčanim pećima. Za razlaganje
disocijator vode na nižim temperaturama još nije nađen
odgovarajući postupak. Elektroliza nije
ekonomski opravdana.
Slika V.5. Regenerativna
goriva ćelija
Osim vodonične, sa KOH
elektrolitom, konstruisane su i druge gorive
ćelije koje rade na istom principu. U gorivoj ćeliji sa rastvorom sumporne
kiseline, vodonik se dovodi na elektrodu od platine a kiseonik na elektrodu
od rodijuma. Analognim procesom kao kod KOH elementa, kao proizvod
sjedinjavanja vodonika i kiseonika gradi se voda. Proizvedene su i gorive
ćelije sa metanom i drugim ugljovodonicima, između ostalog i prirodnim
gasom, kao gorivom. Osnovna namena ovih ćelija je direktna proizvodnja
električne energije iz fosilnih goriva, bez prethodnog pretvaranja hemijske u
toplotnu energiju. Snaga ovakvih ćelija je uglavnom oko 500 W ali su u
projektu i ćelije sa snagom čak do 100 kW. Koeficijenti korisnog dejstva su
visoki. Ispituju se i mogućnosti oksidacije natrijuma, silicijuma itd.
Da bi gorive ćelije postale ekonomski konkurentne drugim
sistemima za proizvodnju električne energije, potrebno je razrešiti više
 73

problema: Treba naći efikasnije i jeftinije katalizatore za elektrode, takve da

ne reaguju sa gorivom, oskidansom i elektrolitom, kao i elektrolit koji ima
veliku provodljivost pri nižim temperaturama. Najzad, od velikog značaja bi
bilo ekonomično dobijanje vodonika iz prirodnih goriva.

V.4. ZADACI

1. Olovni akumulator mase M = 20 kg prazni se strujom I = 500 A.

Odrediti masu supstance koja se prenese sa jedne na drugu elektrodu toku
jednog minuta i uporediti je sa masom akumulatora. Elektrohemijski
ekvivalent iznosi k = 1,07.10 6 kg/C.
Rešenje: Iz prvog Faradejevog zakona elektrolize, masa prenete
supstance m iznosi
m  kIt
odakle je
m = (1,07.10 6 kg/C) .500 A .60 s = 0,032 kg.

Odnos ove mase i mase akumulatora je m / M = 0,0016 što je beznačajno u

odnosu na masu akumulatora.

2. Automobilski akumulator sastoji se od n redno vezanih ćelija iste

elektromotorne sile E . Ćelije imaju u normalnom stanju unutrašnji otpor r .
Jedna od ćelija se pokvarila i njen unutrašnji otpor je r1  10r . Akumulator
se vezuje na spoljašnji potrošač otpora R . Pri tome se može koristiti ceo,
uljučujući i pokvarenu ćeliju, ili se ona može izbaciti kratkim spajanjem. Pri
kojoj vrednosti potrošača R se na njemu u oba slučaja razvija ista snaga?
Rešenje: Snaga koja se razvija na potrošaču iznosi P  I 2 R. Kako je
iz uslova zadatka P1  P2 , sledi da je u oba slučaja struja u kolu ista. Kada
se akumulator koristi kao celina, pokvarena ćelija doprinosi svojom
elektromotornom silom ali i uvećava otpor u kolu. Tada je prema Omovom
zakonu struja

nE
I1  .
( n  1) r  10r  R

Ako se pokvarena ćelija kratko spoji, potpuno se isključuje njen uticaj pa je

tada struja
 74

( n  1) E
I1  .
( n  1) r  R

Iz uslova I1  I 2 sledi R  9(n  1)r .

3. Baterija se satoji od n akumulatora vezanih serijski, od kojih svaki

ima elektromotornu silu E i unutrašnji otpor r . Pri kojoj vrednosti otpora
potrošača baterija daje maksimalnu korisnu snagu?
Rešenje: Korisna snaga se izdvaja na potrošaču iznosi P  I 2 R.
Prema Omovom zakonu je

nE n 2 E2 R
I pa je P .
nr  R ( nr  R ) 2

Ovaj izraz je maksimalan za

dP n 2 E2 ( nr  R )
 =0 odakle je R  nr .
dR ( nr  R ) 3

Poželjno je dakle da spoljašnji otpor bude jednak unutrašnjem. Zaključak da

odnos R / r treba da bude jednak jedinici je opštiji od ovog zadatka pošto
priroda izvora nigde ne ulazi u račun.

4. Proceniti EMS Danijelovog elementa ako se zna da se pri

prevođenju cinka u cink-sulfat oslobodi energija U1 = 4,44.10 5 J po molu
a pri izdvajanju bakra iz bakar-sulfata utroši U 2 = 2,35.10 5 J po molu.
Rešenje: Iz zadatih podataka sledi da se po svakom molu reagenasa
dobija energija U  U1  U2 = 2,09.10 5 J. Ova energija ide na rad za
prenos naelektrisanja q duž kola što znači da je tražena elektromotorna sila
E  U / q . Kako su joni cinka i bakra dvovalentni, jedan mol daje 2 N
elektrona gde je N Avogardov broj, pa je q  2 Ne . Prema tome

U
E = 1,09 V.
2 Ne
75