You are on page 1of 35

ПРЕЛАМАЊЕ

СВЕТЛОСТИ

БРЗИНА СВЕТЛОСТИ

СМ
Питања за обнављање:

Како видимо предмете?


Како се простире светлост у оптички
хомогеним срединама?
Шта је светлосни зрак?
Последице праволинијског простирања
светлости.
Шта се дешава када светлост наиђе на
препреку односно граничну површину
између две средине?

СМ
БРЗИНА СВЕТЛОСТИ

СМ
Брзина светлости
Дуго се мислило да је брзина светлости
бесконачно велика

• покушаји да се измери брзина светлости -


неуспешно
• брзина светлости је велика - на Земљи не
постоје довољно велика растојања помоћу
којих би могло да се региструје простирање
светлости
• растојања потражити у васиони

СМ
Олаф Ремер
- дански астроном –
1676.
• посматрао помрачење
једног Јупитеровог
месеца

1644–1710
СМ
Земља обиђе око Сунца за 1
годину, а Јупитер за нешто
више од 12 година

положај
положај Земље Земље у јуну
у септембру

• улазак месеца у сенку Јупитера није у истом временском


интервалу
• упоредио временске интервале - касни 1000 секунди
• разлог кашњења - није успорење Јупитеровог месеца, већ зато
што светлосни зрак прелази много већи пут (пречник Земљине
путање око Сунца) СМ
• Растојање од Земље до Сунца – 150 милиона
километара – полупречник путање Земље око
Сунца.
• Време од 1000 секунди је потребно да
светлосни зрак пређе пут приближно једнак
пречнику Земљине путање око Сунца
s
c=
t
2 *150000000km
c=
1000s
km
c = 300000 брзина светлости
s питања СМ
светлост :
- од Сунца до Земље - 8 1/3 минута
- од друге најближе звезде - 4 1/3 година
СМ
Као јединица дужине у астрономији
употребљава се светлосна година.
Растојање које светлост пређе за једну
годину назива се светлосна година.

1 година = 365 дана = 365 * 24 часа = 365 *


24 * 60 минута = = 365 * 24 * 60 * 60 секунди
= 31 536 000 секунди

1 светлосна година = 300 000 * 3153600=


9 460 800 000 000 км
СМ
km
Брзина светлости у вакууму је 300000
s
Брзина светлости је највећа позната брзина
у природи

Брзина светлости у ваздуху је приближна


брзини светлости у вакууму, док је у другим
срединама знатно мања

km km
вода 225000 стакло 200000
s s
Што је у некој средини брзина светлости мања,
та средина је оптички гушћа.
питања СМ
ПРЕЛАМАЊЕ
СВЕТЛОСТИ

СМ
• кад се у лонац сипа вода изгледа плиће
• кад се стави прст у воду изгледа краће
• када стојимо у води ноге изгледају краће
• река изгледа плића
• када се у воду стави штап изгледа
преломљен

СМ
Приликом преласка из једне у другу
средину на граничној површини која
раздваја те две средине долази до промене
правца простирања светлосних зрака.

Та појава се назива
преламање светлости.

питања СМ
Преламање се догађа на граничним
површинама између две средине
различитих оптичких густина.

Светлосни зрак који косо пада на мирну


површину воде скреће са свог правца
при преласку у воду - прелама се.

питања СМ
упадни
зрак нормала Ако светлосни зрак пада
нормално на граничну
порвшину не скреће

α – упадни угао
ваздух α
γ – преломни угао

вода
γ
α>γ

преломни
зрак питања
Када светлосни зрак прелази из оптички ређе у
гушћу средину, упадни угао је већи од
преломног угла- зрак скреће ка нормали. СМ
нормала преломни
зрак

α – упадни угао
ваздух γ γ – преломни угао

вода
α
α<γ

упадни
зрак
питања

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у


ређу средину, упадни угао је мањи од
преломног угла- зрак скреће од нормале. СМ
АПСОЛУТНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА
Индекс преламања неке средине
представља однос брзине светлости у
вакууму и у тој средини.
Означава се малим словом n.

брзина светлости у вакууму c0


n= n=
брзина светлости у некој средини c

средина вода лед алкохол стакло кварц дијамант

n 1,33 1,31 1,36 1,50 1,54 2,42


питања СМ
РЕЛАТИВНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

брзина светлости у првој средини


nr=
брзина светлости у другој средини

c0 c0
nr =
c1
c1 = c2 =
c2 n1 n2
n2
nr =
n1
n1 и n2 – апсолутни индекси преламања за прву
односно другу средину питања СМ
ТОТАЛНА РЕФЛЕКСИЈА

СМ
α – упадни угао γ – преломни угао

α<γ
ваздух γ1 γ2

вода α2
α1

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у


ређу средину, преломни угао је већи од упадног
угла- зрак скреће од нормале. СМ
α – упадни угао γ – преломни угао

α<γ
ваздух γ1 γ2

вода α2
α1

Са повећањем, упадног угла повећава се и


преломни угао
СМ
α – упадни угао γ – преломни угао

α<γ
ваздух γ1 γ2 900

вода α2 αg
α1

За упадни угао αg преломни угао је 900


g - гранични угао тоталне рефлексије -
упадни угао коме одговара преломни угао од
900 питања СМ
ваздух γ1 γ2 900

вода α2 αg α β
α1

Ако је упадни угао већи од граничног угла,


зрак не прелази у другу средину, већ се одбија
од граничне површине и враћа у исту средину.
СМ
Тотална рефлексија је оптичка појава
која се јавља кад светлосни зрак
долази из оптички гушће средине, а
чији је упадни угао већи од граничног
угла (одбија се као од равног
огледала).

Пример: угао тоталне рефлексије:


• вода - ваздух 48,50
• стакло - ваздух 420

СМ
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ - примери

СМ
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ - примери

СМ
СМ
СМ
Тотална рефлексија - примери

Фатаморгана

СМ
Тотална рефлексија - примери

Дуга -формирање

Фатаморгана на врелом асфалту

СМ
Тотална рефлексија - примери

СМ
СМ
Питања за обнављање:

Колико износи вредност брзине светлости?


Да ли брзина светлости има исту вредност у
свим срединама? Објаснити.
Које су провидне средине оптички гушће, а
које оптички ређе?
Како се називају средине у којима је брзина
светлости мања него у вакууму?

СМ
Питања за обнављање:
Када долази до преламања светлости?
Зашто долази до преламања светлости?
Објаснити шта се дешава када:
• светлосни зрак прелази из оптички ређе у
оптички гушћу средину
• светлосни зрак прелази из оптички гушће у
оптички ређу средину
• светлосни зрак пада нормално на граничну
површну две средине
Како се израчунава индекс преламања
светлости?
Када долази до тоталне рефлексије?
СМ

You might also like