Преламање светлости

 када стојимо у води ноге изгледају краће

 река изгледа плића
 када се у воду стави штап изгледа преломљен

Зашто се то догађа?

Брзина простирања светлости је различита у различитим прозрачним срединама.

Већ смо научили да је брзина простирања светлости највећа у вакууму:

𝑘𝑚
𝑐 ≈ 300000 𝑠

Како се посматрају гушће средине (ваздух,вода, лед, стакло....) брзина простирања светлости је
све мања.

АПСОЛУТНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

Индекс преламања неке средине представља однос брзине светлости у вакууму и у тој
средини. Означава се малим словом n.

𝑐
𝑛=
𝑣

𝑐– брзина светлости у вакууму

𝑣 – брзина светлости у некој средини

Табела апсолутних индекса преламања неких средина:

средина вода лед алкохол стакло кварц дијамант

n 1,33 1,31 1,36 1,50 1,54 2,42

На основу табеле апсолутних индекса преламања неких средина можемо закључити да што је
гушћа средина то је индекс преламања већи.

На основу апсолутног индекса преламања може се одредити брзина простирања светлости кроз
ту средине: нпр.

За воду

𝑛 = 1,33
𝑘𝑚
𝑐 = 300000 𝑠
𝑣 =?

Из обрасца за индекс преламања

𝑐 𝑐
𝑛 = 𝑣 следи да је 𝑣 = 𝑛
 𝑘𝑚
300000
𝑣= 𝑠
1,33

𝑘𝑚
𝑣 = 225000
𝑠

За стакло

𝑛 = 1,5
𝑘𝑚
𝑐 = 300000
𝑠
𝑣 =?

Из обрасца за индекс преламања

𝑐 𝑐
𝑛= следи да је 𝑣 =
𝑣 𝑛

𝑘𝑚
300000
𝑣= 𝑠
1,5

𝑘𝑚
𝑣 = 200000
𝑠

На основу израчунатих брзина можемо закључити да што је гушћа средина то је индекс

преламања већи.

Ако је брзина простирања светлости кроз неку средину већа за њу кажемо да је оптички ређа
средина и обрнуто, ако је брзина простирања светлости кроз неку средину мања то је средина
оптички гушћа!

РЕЛАТИВНИ ИНДЕКС ПРЕЛАМАЊА

𝑣1
𝑛𝑟 = 𝑛1,2 =
𝑣2

𝑣1 – брзина светлости у првој средини

𝑣2 – брзина светлости у другојсредини

Како је апсолутни индекс преламања неке средине

𝑐 𝑐
𝑛 = 𝑣 следи да је 𝑣 = 𝑛

𝑐 𝑐
Тј. 𝑣1 = 𝑛 и 𝑣2 = 𝑛 па ће
1 2

𝑐
𝑣1 𝑛1 𝑐𝑛2 𝑛2
𝑛𝑟 = 𝑛1,2 = = 𝑐 = =
𝑣2 𝑐𝑛1 𝑛1
𝑛2

n1 и n2 – апсолутни индекси преламања за прву односно другу средину

 Закон преламања светлости

Приликом преласка из једне у другу средину на граничној површини која раздваја те две
средине долази до промене правца простирања светлосних зрака. Та појава се
назива преламање (рефракција) светлости.

Преламање се догађа на граничним површинама између две средине различитих оптичких

густина. Светлосни зрак који косо пада на мирну површину воде скреће са свог правца при
преласку у воду – прелама се.

„Када светлосни зрак прелази из оптички ређе у гушћу средину, упадни угао је већи од
преломног угла тј. на граничној површини зрак се ломи тако да скреће ка нормали.При
чему упадни зрак,преломни зрак и нормала припадају истој равни.“

Ако светлосни зрак пада нормално на граничну порвшину не скреће.

„Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у ређу средину, упадни угао је мањи од
преломног угла тј. на граничној површини зрак се ломи тако да скреће од нормале. При
чему упадни зрак,преломни зрак и нормала припадају истој равни.“
 ТОТАЛНА РЕФЛЕКСИЈА

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у ређу средину, преломни угао је већи од
упадног угла- зрак скреће од нормале.

За упадни угао 𝛼 преломни угао је 𝛾.

𝜶𝒈𝒓 – гранични угао тоталне рефлексије – упадни угао коме одговара преломни угао од 90°.

Ако је упадни угао већи од граничног угла, зрак не прелази у другу средину, већ се одбија од
граничне површине и враћа у исту средину.
 Гранични угао тоталне рефлексије:

 вода – ваздух 𝜶𝒈𝒓 =48,50

 стакло – ваздух 𝜶𝒈𝒓 =420

Тотална рефлексија је оптичка појава која се јавља кад светлосни зрак долази из оптички
гушће средине, а чији је упадни угао већи од граничног угла (одбија се од граничне
површине као од равног огледала).