TOTALNA REFLEKSIJA I

NJENA PRIMENA
Uenik: Aleksandar Todorovi
MATURSKI RAD
SADRAJ
Zakon odbijanja svetlosti

Zakon prelamanja svetlosti

Disperzija svetlosti

Totalna refleksija

Primena totalne refleksije
Zakon odbijanja svetlosti
Zakon odbijanja svetlosti glasi:Upadni ugao
jednak je odbojnom uglu, =, pri emu upadni
zrak, normala i odbojni zrak lee u istoj ravni.
Pravilno odbijanje svetlosti
Ako se snop svetlosti odbija o ravnu glatku
povrinu onda dolazi do usmerenog odbijanja,
a ako je povrina neravna, zraci se odbijaju u
razliitim pravcima, i dolazi do difuznog
odbijanja svetlosti.
Usmereno odbijanje svetlosti Difuzno odbijanje svetlosti
Zakon odbijanja svetlosti
govori o promeni pravca
prostiranja svetlosti na
graninoj povrini dve
optike sredine gde se
jedan deo odbija a drugi
prelama. Koji e deo
svetlosti biti odbijen, a
koji e prei u drugu
sredinu zavisi od prirode
sredine, upadnog ugla i
talasne duine svetlosti.
Odbijanje i prelamanje
Ovj zkon im primenu kod ogledl. Svk
ugln povrin koj odbij njvei deo
updnih zrk nziv se ogledlo.
Dobijanje lika kod ogledala
N rvnoj povrini, koj deli dve sredine rzliitih optikih
gustin (rzliitog psolutnog indeks prelmnj) deo
svetlosti se prelm.Zkon prelmnj ili refrkcije
svetlosti su postvili u prvoj polovini 17. vek Dekrt i
Snelijus nezvisno jedn od drugog, p je nzvn Dekrt-
Snelijusov zkon.
Zakon prelamanja svetlosti
A B C
A) prelmnje svetlosti pri prelzu iz optiki ree u optiki guu sredinu
B) prelmnje svetlosti pri prelzu iz optiki gue u optiki reu sredinu
C) grnini ugo
Zkon prelmnj svetlosti glsi: odnos sinus
updnog i sinus prelomnog ugl z dve sredine
je stln veliin i jednk je odnosu psolutnih
indeks prelmnj druge i prve sredine pri
emu updni zrk,norml
i prelomni zrk lee u istoj
rvni.
Prelamanje svetlosti
const.
Apsolutni indeks prelmnj z neku sredinu je
odnos brzine prostirnj svetlosti u vkumu i
brzine prostirnj svetlosti u toj sredini.
Reltivni indeks prelmnj z dve sredine je
odnos brzin svetlosti u tim sredinm.

n= C1/C2
n= C0/C
Optiki gu sredin je on u kojoj je brzin
prostirnj svetlosti mnj, odnosno indeks
prelmnj vei (vod), optiki re sredin
(vzduh) im veu brzinu prostirnj svetlosti, to
jest mnji indeks prelmnj.
Disprezija svetlosti
Disperzij svetlosti,jeste zvisnost optikih
osobin jedne sredine od frekvencije svetlosti
koj prolzi kroz tu sredinu, tj. zvisnost indeks
prelmnj te sredine od krune frekvencije dte
svetlosti.
Rzlgnje bele svetlosti se lko uov ko se
njen snop usmeri n jednu od bonih strn
trostrne stklene prizme. Posle prelmnj kroz
prizmu, n zklonu se dobij spektr duginih boj
(stklo ine prelm u oblsti normlne disperzije,
p z veu krunu frekvenciju svetlosti, odnosno z
njenu mnju tlsnu duinu, skretni ugo svetlosti
je vei).
Disperzija bele
svetosti
Totalna refleksija
Totln refleksij
(potpuno odbijnje) je
pojv odbijnj
svetlosti od grnine
povrine koj rzdvj
dve sredine rzliitih
indeks prelmnj.
On nstje kd
svetlosni zrci nilze
iz optiki gue
sredine (veeg)
indeks prelmnj n
grninu povrinu.
Promenom updnog ugl , prelomni ugo se
moe menjti od 0 do 90. Updni ugo g, pri
kome je updni ugo jednk 90 nziv se
grnini ili kritini ugo totlne refleksije. Ako je
updni ugo vei od g, zrk se vr u istu
sredinu. Td se ke d je nstupil totln
refleksij.
Grnini ugo totlne refleksije moe se odrediti iz
izrz sin / sin = n2/n1 , uzimnjem d je = 90.
sing = n2 / n1.
Z sredinu vod-vzduh grnini ugo totlne
refleksije iznosi: g = arcsin 1/1,33 = 48,5.
Totln refleksij u optikim prizmm se koristi
kod optikih instrument. Zhvljujui ovoj pojvi
mogue je skrenuti svetlosni zrk z 90, 180 i
druge uglove.
Primena totalne refleksije
Ftmorgn je optik pojv u tmosferi nstl
inverzijom temperture u kojoj se n dlekom
horizontu jvlj invertovn lik udljenog objekt.
Ponekd se vidi i lik objekt ko i nekoliko
nizmeninih likov objekt i njegovog ogledlskog
lik.
FATAMORGANA
Izlzk dv sunc je
iluzij nstl dvostrukim
prelmnjem svetlosti.
Gornji lik sunc je
ogledlsk slik sunc
koje jo nije izronilo
iznd horizont
Do totlne reflesije dolzi pri prelsku svetlosti iz optiki
gue u optiki reu sredinu. Asflt (i pesk) upijju
suneve zrke i tu toplotu prenose vzduhu iznd zbog
eg njegov gustin i indeks prelmnj postju nii od
okolnog vzduh koji je zntno hldniji. Totlno se
reflektuju smo zrci koji pdju pod vrlo mlim uglom u
odnosu n rvn refleksije, dkle, zrci koji dolze iz
udljenih objekt koji su nisko n horizontu.
Fatamorgana nad morem
Fatamorgana u pustinji
Zbog poviene temperture
sflt, indeks prelmnj
vzduh pri povrini zntno je
nii nego okolnog vzduh
zbog eg dolzi do totlne
refleksije to stvr iluziju d
je n sfltu bric.
OPTIKI KABL se koristi u telekomunikcijm z
prenos signl. Prenosni medijum je optiko
vlkno, informcij se prenosi putem svetlosti.
N ulsku u optiko vlkno elektrini signl se
konvertuje u svetlost, n prijemu se pretvr
ponovo u elektrini signl. Prednost optikih
kblov su:
1.njihove dleko mnje dimenzije u odnosu n bkrne kblove,
2.mogunost prenos velike koliine informcij,
3.mlo slbljenje signl to dozvoljv domete i do 200 km bez
pojnj signl
4.mnj tein po dunom metru
5.lke polgnje kko u zemlju, tko pod vodu, n stubove ili
dlekovode
6.sve ni cen
7.neosetljivost n elektrine smetnje, vodu, niske i visoke
temperture.
Optiko vlkno je vrst optikog tlsovod
rdijlne simetrije, koj voenje
elektromgnetskog tls zsniv n efektu
totlne unutrnje refleksije. Vlkno
mikrometrskih dimenzij, izreno od stkl ili
plstike, slui ko medijum u optikom kblu z
prenos informcij pomou svetlost
Voenje zrk u vlknu s jezgrom konstntnog indeks prelmnj
Primen optikih kblov je izuzetno velik, jer
predstvljju idelno reenje z svremene
tehnologije komunikcij. Optiki kblovi ine
osnovu bilo koje ozbiljnije telekomunikcione
mree, koriste se i u slujevim umrevnj
vie objekt, gde se s bkrnim kblovim
mogu oekivti problemi s uzemljenjem i
tmosferskim prnjenjim.
Presek optikog kabla
Optiki kbl s monomodnim i
multimodnim optkim vlknim
Popreni presek optikog
kabla sa tri vlakna
Optiko vlakno