Talasna svojstva svetlosti

© 2016
Електромагнетни
таласи
• Кретање узајамно условљеног електричног и магнетног
поља које има трансверзалну таласну природу називамо
Електромагнетни талас
ЕМ таласи - Дефиниција

Електромагнетни таласи

Вектори Електричног и
Магнетног поља су увек
нормални један на другог
 И Би Светло
m
C    299792458
s
Спектар ЕМ зрачења
Спектар ЕМ зрачења
Svetlost
Vidljiv deo spektra+
bliski UV i IC deo
spektra
Shvatanje svetlosti

• Geomatrijska optika
• Talasna optika
• Čestična otika
Dualnost svetlosti - Svetlost se ponaša
zavisno od uslova i kao talas i kao čestica
Svetlost kao talas
Elektromagne
tni talasi:
Talasno kretnje
uzajamno
uslovljenog
električnog i
magnetnog
polja
Vrste svetlosti

• Monohromatska svetlost – sadrži jednu

boju odnosno jednu talasnu dužinu
(frekfenciju) (laseri)
• Nemonohromatska svetlost – sadrži skup
monohromatskih komponenti (Sunce,
sijalica, vatra,...)
 Difrakcija svetlosti
Difrakcija je sposobnost svetlosti da obiđe
prepeku na koju naiđe odnosno pojava skretanja
svetlosti od pravolinijskog prostiranja
Okean Plaža Svetlosni zraci

Razmazana senka

Primer: Odsustvo oštrih ivica senki

Hajgens-Frenelov princip

• Svaka tačka
pogođena talasnim
frontom postaje
izvor novih talasa
 Vodeni talasi
Generator talasa šalje peridično talase ka barjeri
sa malim otvorom.

Na otvoru se formira novi sferni talas

koji se širi nadalje kroz prostor
 Interferencija svetlosti

• Pod inetrferencijom
talasa (svetlosti)
podrazumeva se
slaganje dva ili više
talasa koje dovodi do
povećanja amplituda
rezultujućeg talasa na
nekim mestima, a do
smanjenja drugim
mestima
 Interferencija talasa na vodi
Posle prolaska vodenih talasa kroz dva mala otvora na
površini se stvara interferenciona slika
 Talasni maksimum r =r Talasni minimum
1 2

r1
r2

Maksimalna konstruktivna interferencija

Maksimalna dekstrutivna interferencija
Destruktivna itreferencija
Interferenciona slika
 Interferencija svetlosti
U eksperimentu (Yungs) je korišćeno svetlo iz
monohromatskog izvora i dobijena je interferenciona
slika slična kao kod vodenih talasa

Izvor
svetlosti S1

S2
 Princip superpozicije
• Rezultujuća amplituda dva talsa koji
superponiraju jednaka je algebarskom
zbiru njihovih amplituda

Konstruktivna interferencija Destruktivna interferencija

Sperpozicija dva koherentna talasa svetlosti

rezultuje tamnim i svetlim linijama na zastoru
Koherentna svetlost

• Svetlost je
koherentna ako se
svi talasi koji je čine
kreću paralelno i
inalaze u istoj fazi
Interferenciona slika
Uslov maksimuma
x Razlika u putevima
s1 d sin q svetlosnih talasa definiše
mesto nastanka svetlih i
d q tamnih pruga
s2 p1
y Dp = p1 – p2
p2
Dp = d sin q

Svetle linije: d sin q = nl, n = 0, 1, 2, 3, . . .

Tamne linije: d sin q = (2n+1)l/2 , n = 0,1,2,3 . . .

Raspodela inteziteta svetlosti
Difrakciona rešetka