Спектрални апарати. Објективне и субјективне фотометријске величине. Фотометри.

Фотометријске(субјективне, визуелне) величине

1. slajd
• Фотометрија је мерење светла, које је дефинисано као електромагнетно
зрачење које детектује људско око.
• Ограничено је на таласне дужине од око 380 до 770 нанометара (1000 nm =
1 μm).
• Око реагује само на видљива зрачења.
• За разлику од физичких величина које се користе за енергетску анализу
светлости, фотометријске величине вреднују светлост на основу
осетљивости видног органа.
2. Slajd
На слици је приказана релативна осетљивост ока
у зависности од таласне дужине. Крива V(λ)
односи се на осетљивост ока адаптираног на
светлост (дневни услови). Крива V'(λ)се односи
на осетљивост ока адаптираног на таму (ноћни
услови).
V(λ) V'(λ) При јакој светлости око је најосетљивије на 555nm а при слабој
светлости на 507nm. У оба случаја реч је о зеленој боји.

V'(λ)
V(λ)

Слика 2 - график

3.slajd
Све фотометријске величине темеље се на физичким величинама и
осетљивости просечног људског ока за различите таласне дужине светлости.
Фотометријске величине се често дефинишу преко
физичких па се због њиховог разликовања физичке Слика 1- спектар(таласне дужине)
величине означавају индекс "е" (енергетске) а фотометријске се или не означавају
или носе ознаку "v" (визуелне).
Основне фотометријске величине су:
 Светлосни флукс (ознака: Φv ; мерна јединица: лумен [lm])

Страна 1 од укупно 4
Спектрални апарати. Објективне и субјективне фотометријске величине. Фотометри.

 Интензитет светлости (јачина светлости)(ознака:Iv ; мерна

јединица:кандела[cd])
 Осветљеност(ознака:Ev ; мерна јединица: лукс[lx])
 Сјајност (ознака:Lv; мерна јединица: кандела по метру квадратном [cd/m2])
5.Светлосни флукс
• Светлосни флукс (Φ) је светлосна енергија која се у јединици времена
пренесе у датом просторном углу, тј:

ΔQ
Фv=
Δt
• ΔQ je светлосна енергија у просторном углу ΔΩ.
• Енергетска (објективна) јединица за светлосни флукс је ват (W), а визуелна
(субјективна) јединица за светлосни флукс је лумен (lm).
• Лумен се дефинише као део светлосног флукса који извор јачине 1cd
емитује у јединичном просторном углу у јединици времена.

6.Интензитет светлости
• Јачина светлости или интензитет зрачења (I) је светлосни флукс који у
одређеном правцу пролази кроз јединични просторни угао:
I=ΔΦ/ΔΩ
Јачина светлости I представља однос између светлосног флукса ΔΦ и просторног
угла ΔΩ.

• Јединица је кандела (cd):

• Oбјективна мерна јединица за јачину светлости је W/sr.

7.slajd
ΔΦ = I ΔΩ
• У случају тачкастог изотропног извора, који једнако зрачи у свим
смеровима, веза флукса и јачине светлости је:

•
• Просторни угао ΔΩ на удаљености r од извора одређује површину ΔS, која
је једнака:

Страна 2 од укупно 4
Спектрални апарати. Објективне и субјективне фотометријске величине. Фотометри.

8.Осветљеност
• Осветљеност површине је дефинисана односом целокупног светлосног
флукса Φ, који пада под правим углом на одређену површину и величине

те површине, S. Када флукс светлости из извора дође до површине, онда

говоримо о осветљености или илуминанцији површине.
• Осветљеност или илуминанција (Е) је светлосни флукс по јединици
површине S:
E=ΔΦ/ΔS
• Векторска величина

•
• Из овога се види да један лукс представља равномерну осветљеност
површине 1m2 коју остварује тачкасти извор јачине светлости 1cd кроз угао
од 1sr.
• Ако више светлосних извора осветљава једну површину, онда је
осветљеност јeднака збиру свих осветљености.
Е = E1 + Е2 + Е3 + …Еn = ΣEi
9.slajd
Осветљености површине су обрнуто сразмерне њиховим удаљеностима од
извора:

IΩ
Е=
S
9.slad
Први Ламбертов косинусни закон (за тачкасти извор светлости)
• Осветљеност неке површине усмереном светлошћу сразмерна је косинусу
угла под којим светлост пада на површину, а коефицијент
пропорционалности је густина светлосног флукса.
Ако светлосни флукс пада на исту површину под неким углом α, осветљеност
површине се смањује јер на површину пада само део светлосног флукса:
Φv` = Φv cos α
Φv` Φv cos α
Осветљеност је тада Ev` = = = Evcos α
S S

Страна 3 од укупно 4
Спектрални апарати. Објективне и субјективне фотометријске величине. Фотометри.

10.slaj
Уколико је светлосни извор непосредно изнад тачке у којој одређујемо

освјетљеност:

Ако зраци падају под углом θ онда је осветљеност:

11.Сјајност
Сјајност (L) се дефинише као однос јачине светлости I и одговарајуће површине S
(светлеће или осветљене површине) нормалне на правац посматрања.
L=I/ΔS Слика 3 - скица за
осветљеност
• За случај површинског извора се уводи и
дефинише се као густина јачине свјетлости у одређеном смеру:
L=ΔI/ΔS*cosθ
L=ΔΦ/ ΔΩ*ΔScosθ
• Сјајност је jeдина фотометријска величина коју људско oкo
непосредно осећа.

12.slad

• Јединица је нит (nit):

Страна 4 од укупно 4