BIOMEDICINSKA FOTONIKA

Lekcija 1, 2012/2013

1. GEOMETRIJSKA OPTIKA

1.1 Priroda svetlosti

Svetlost je deo elektromagnentnog spektra (Slika 1.1).

Slika 1.1 Spektar elektromagnentnog zraenja

Osnovne karakteristike svih elektromagnetnih zraenja su da:
prenose energiju
imaju konstantnu brzinu prostiranja u vakuumu (vazduhu)
od 3108 m/s (brzina svetlosti)
Prema Plankovom zakonu (E = h) energija fotona direktno
zavisi od frekvencije svetlosti (). U ovoj jednaini h predstavlja
Plankovu konstantu i iznosi 6,624 10-34Js.
Razlikujemo tri zone elektromagnetnog spektra:
I) MALU ENERGIJU imaju fotoni koji odgovaraju dalekim IC
zracima, mikro talasima, radio talasima (veliko tj. malo ).
- Zbog male energije fotona, kvantna svojstva ove svetlosti su
neznatna i kaemo da ovi zraci ispoljavaju preteno talasna
svojstva.
II) VIDLJIVA SVETLOST energija fotona je vea i zato
kaemo da zraci vidljive svetlosti ispoljavaju istovremeno i
talasna i korpuskularna svojstva.
III) VELIKU ENERGIJU imaju fotoni koji odgovaraju
rengenskim zracima i zraci koje emitiju redioaktivni elementi
(malo tj. veliko ) izraena koripuskularna svojstva.
Poto smo ve SVETLOST definisali kao prostiranje
elektromagnetnih talasa svih duina, namee se zakljuak:

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
SVETLOST
POSEDUJE
ISTOVREMENO
KORPUSKULARNA I TALASNA SVOJSTVA.

Zato e se kurs BIOMEDICINSKA FOTONIKA baviti najpre

osnovnim svojstvima svetlosti sa gledita njenog pravolinijskog
prostiranja GEOMETRIJSKA OPTIKA, a zatim i talasnom i
elektromagnetnom prirodom svetlosti.

1.2 Domen geomertrijske optike

Geometrijska optika je grana fizike koja se bavi prouavanjem
ponaanja i osobina zraka svetlosti.
1.3 Optiki sistem
Optiki sistem se sastoji od niza optikih elemenata kao to su:
soiva, prizme, ogledala, plan-paralelne ploe i klinovi koji su
projektovani tako da, pomou prelamanja i odbijanja svetlosti,
obave tano definisane optike zadatke.
OKO, kao optiki sistem, se sastoji od soiva (ronjae i onog
soiva) koje je ''priroda projektovala'' tako da, pomou
prelamanja svetlosti, formiraju lik na mrenjai.
1.4 Optiki materijali
Optiki materijali su svi materijali koji proputaju optiko
zraenje (UV, vidljivo, IC). Optiki materijali mogu imati bilo
koje agregatno stanje: teno, vrsto ili gasovito. Optike
komponente se najee proizvode od bezbojnog i obojenog
stakla, kvarca ili plastike.
Osnovne osobine optikog stakla su:
1) INDEKS PRELAMANJA
n=c/v
odnos brzine svetlosti u vakuumu (c = 3108 m/s) i brzine
svetlosti u posmatranoj sredini.
n>1

n = f ()

2) DISPERZIJA Prelamanje svetlosti zavisi od talasne

duine. Disperzija se definie kao razlika indeksa
prelamanja za dve karakteristine talasne duine : F i C
linije spektra (nF nC)

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
- F linija (486,1 nm) PLAVA
- C linija (656,3 nm) CRVENA
3) ABEOV BROJ Odnos indeksa prelamanja i disperzije.
= (nd 1) / (nF nC)
- d linija (587,1 nm) UTA
Vei Abeov broj oznaava ravnomernije prelamanje na svim
talasnim duinama.

Slika 1.2 - Indeks prelamanja razliitih

optikih materijala oka

4) TRANSMISIJA Odnos energije koja proe kroz

optiki sistem i ukupne ulazne energije (%)

1.5 Definicija talasnog fronta i zraka svetlosti

Takasti izvor svetla (A) emituje svetlosne talase sfernog oblika
(kao baen kamen na povrini vode) kao to je prikazano na
Slici 1.3.
Radijus krivine talasnog fronta raste kako se talasni front
udaljava od takastog izvora zraenja i takav talasni front
nazivamo sfernim talasom. Na dovoljno velikom rastojanju od
takastog izvora svetlosti radijus krivine talasnog fronta moe se
smatrati beskonano velikim i takav talasni front se naziva
ravnim talasom.

Slika 1.3 Prostiranje svetlosnih talasa

i zraka svetlosti

Ako se prati putanja jedne take (nosioca svetlosne energije) na

povrini talasnog fronta, za vreme njegovog prostiranja A, A1,
A2 ... An, moe se uoiti da taka putuje po jednoj pravoj liniji
koju nazivano zrak svetlosti. Ta prava linija predstavlja
normalu na ravan talasnog fronta.
Svaka taka posmatranog predmeta je takasti izvor svetlosti
koja emituje svetlosne talase. U geometrijskoj optici svetlosne
talase emo predstavljati pravim linijama, tj. zracima svetlosti.

Slika 1.4 Prostiranje svetlosti iz taaka

beskonano udaljenog predmeta.

Ako se predmet nalazi dovoljno daleko (za oko je to preko 6m),

rekli smo da e svaka taka emitovati ravne talase. Za take
predmeta koje se nalaze na optikoj osi oka to e biti snop
paralelnih zraka koji su paralelni osi. Za take predmeta van
optike ose to e biti snop paralelnih zraka pod nekim uglom u
odnosu na osu, kao na Slici 1.4.
Ako se predmet nalazi na konanom rastojanju svaka njegova
taka e emitovati sferine talase, pa e i ulazni snopovi
svetlosnih zraka za oko biti kosi (konini) kao na Slici 1.5.

Slika 1.5 Prostiranje svetlosti iz taaka

predmeta na konanom rastojanju

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
1.6 Indeks prelamanja
Rekli smo da je brzina prostiranja svetlosnih talasa u vakuumu
(vazduhu) oko 3108 m/s. U gasovima, tenostima i vrstim
telima brzina svetlosti je manja od brzine svetlosti u vakuumu.
Odnos brzine svetlosti u vakuumu prema brzini svetlosti u
posmatranoj optikoj sredini naziva se indeks prelamanja i
definie se jednainom
n=c/v
gde su:
n indeks prelamanja
c brzina svetlosti
v brzina svetlosti u posmatranoj sredini
Po definiciji, indeks prelamanja za vazduh je n = 1.
Indeks prelamanja je karakteristika svakog pojedinanog
optikog materijala. Po definiciji to je broj koji je vei od 1 i
pokazuje za koliko je manja brzina prostiranja svetlosti u
posmatranom materijalu od brzine svetlosti u vakuumu.
Soiva za naoare i kontaktna soiva se izrauju od razliitih
optikih materijala sa razliitim indeksima prelamanja.
-

n VAZDUH = 1
n OPTIKE SREDINE > 1
n (KONTAKTNA SOIVA) = 1,3 1,5
n (SOIVA ZA NAOARE) = do 1,9 (titan)

Oko kao optiki instrument je sastavljeno od razliitih optikih

sredina: ronjaa, ona vodica, ono soivo i staklasto telo.
Svaki od ovih optikih materijala ima svoj indeks prelamanja
(primer: ronjaa ima n = 1.376, ona vodica n = 1.336, soivo
ima n = 1.386 (na periferiji) i n = 1.406 (u centru soiva),
staklasto telo ima n = 1.337).

1.7 Paraksijalna ili Gausova optika

Pojednostavljeno izuavanje geometrijske optike kao i
karakteristika optikih sistema omogueno je uvoenjem
paraksijalne ili Gausove aproksimacije. Naime, pretpostavka je
da svi zraci lee blizu ose optikog sistema i da sa osom
zaklapaju male uglove.

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
U izuavanju oka kao optikog sistema ova aproksimacija je
apsolutno prihvatljiva jer je ulazni otvor (zenica) malih
dimenzija, a i vidno polje oka je malo.

1.8 Osnovni zakoni geometrijske optike

Na granici razdvajanja dve optike sredine svetlosni zraci
podleu prelamanju (refrakciji) ili odbijanju (refleksiji).

1.8.1 Zakon prelamanja (refrakcije)

DIOPTER je povrina koja razdvaja dve optike sredine
razliitih indeksa prelamanja n i n'.
Zakon prelamanja:
n sin = n' sin '

Slika 1.6 - Zakon prelamanja

gde su:
n i n' indeksi prelamanja optikih sredina razdvojenih
diopterom
ugao upadnog zraka u odnosu na normalu N
' ugao prelomnog zraka u odnosu na normalu N
Ako zrak prolazi iz optiki ree sredine (manji indeks
prelamanja) u optiki guu sredinu (vei indeks prelamanja),
kao na Slici 1.6, onda e se on prelomiti pod manjim uglom u
odnosu na normalu N. Kaemo, prelomie se ''ka normali'', i
obrnuto, pri prelasku zraka u optiki reu sredinu, on e se
prelamati ''od normale''.
Za kurs ''optika u oftalmologiji'' najinteresantniji je sluaj
prelamanja zraka na sferinoj povrini (Slika 1.7)

Slika 1.7 Prelamanje zraka na sferinoj

povrini

1.8.2 Zakon odbijanja (refleksije)

U ovom sluaju diopter je reflektujua povrina (na primer
ogledalo).
Zakon odbijanja:
Slika 1.8 Zakon odbijanja zraka

= '
gde su:
i ' upadni i odbojni ugao u odnosu na normalu N

Upadni i odbojni ugao su jednaki i lee u istoj ravni (Slika

1.8).

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
1.8.3. Difuzno odbijanje
Za razliku od refleksije na glatkim povrinama (ogledalo)
postoji i difuzno odbijanje pri kome se svetlost reflektuje manje
vie ravnomerno na sve strane. Takve povrine nazivano
MUTNE ili MAT.
Maksimum odbijanja je ipak u pravcu ugla koji odgovara
odbijanju sa ogledalom.

1.9 Konvencije u optici

U razmatranju geometrijske optike usvojiemo neke pojmove i
konvencije:

Ako su centri sfernih optikih povrina postavljeni na nekoj

pravoj liniji takav optiki sistem se naziva centrirani optiki
sistem.
Prava koja povezuje sve centre sfernih optikih povrina
naziva se optika osa sistema.
Sva razmatranja, crtei i eme rade se pod pretpostavkom da
se svetlost prostire sa leva na desno.
Za svaku graninu optiku povrinu ili optiki sistem vezana
su dva optika prostora:
- optiki prostor ispred granine povrine ili optikog
sistema naziva se prostor predmeta;
- optiki prostor iza granine povrine ili optikog
sistema naziva se prostor lika.
U prostoru predmeta koristiemo, za razna obeleavanja,
slovne oznake kao to su A, b, ... a u prostoru lika slovne
oznake sa znakom ''prim'', kao to su A', b', '...

1.9.1 Konvencije zraka

Slika 1.9 Konvencija zraka

U optici se uvode sledee konvencije znaka prikazane na Slici

1.9:
a) Linearni odseci na osi sistema su pozitivni ako je smer
njihovog prostiranja od granine povrine u pravcu prostiranja
svetlosti. U suprotnom sluaju linearni odseci su negativni.
b) - Poluprenik krivine jedne sferne povrine je pozitivan ako
se centar krivine nalazi desno od povrine, a negativan ako se
nalazi levo od povrine.
- Debljina soiva i drugih optikih elemenata kao
i vazdunih rastojanja izmeu prelomnih
povrina, uvek su pozitivne.
c i d) Visina preseka zraka sa graninom povrinom, kao i
veliina predmeta i veliina lika, su pozitivne ako se nalaze
iznad optike ose, a negativne ako se nalaze ispod optike ose.
6

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
e) Ugao zraka sa optikom osom je pozitivan ako je za njegovo
poklapanje neophodno optiku osu okrenuti u smeru kretanja
kazaljke na satu (za ugao manji od 90o), a negativan ako je
potrebno optiku osu okretati suprotno od kretanja kazaljke na
satu (za ugao manji od 90o).
f) Ugao izmeu zraka i normale na povrini u taki upada zraka
(upadni i prelomni ugao) je pozitivan ako je za poklapanje
normale sa zrakom potrebno normalu okretati u smeru kazaljke
na satu (za ugao manji od 90o), odnosno negativan ako je
potrebno normalu zaokretati u suprotnom smeru od kretanja
kazaljke na satu (za ugao manji od 90o).

2. IDEALAN OPTIKI SISTEM

2.1 Pojam idealnog optikog sistema
Idealni optiki sistem formira lik tako da svakoj taki predmeta
(A) odgovara samo jedna taka lika (A'). Ove dve take se
nazivaju (konjugovanim) spregnutim takama. Po analogiji
razlikujemo i spregnute zrake ili spregnute ravni i slino.
2.2 Osnovne (kardinalne) take idealnog optikog
sistema
Poseban znaaj u prouavanju idealnog optikog sistema imaju
tri para taaka, koje se nalaze na optikoj osi svakog centriranog
optikog sistema i to su: par glavnih taaka, par inih taaka i
par vornih taaka.
2.2.1 Glavne take i glavne ravni
Par spregnutih ravni, normalnih na optiku osu sistema u kojima
je odnos veliine predmeta i lika jednak jedinici nazivaju se
glavne ravni. Poloaj ovih ravni zavisi od konfiguracije optikog
sistema. U najveem broju realnih optikih sistema glavne ravni
se nalaza unutar optikog sistema (Slika 2.1).

Glavna ravan koja se nalazi u prostoru predmeta, naziva se

prednja glavna ravan H. Njena taka preseka sa osom je
prednja glavna taka P.
Glavna ravan koja se nalazi u prostoru lika, naziva se zadnja
glavna ravan H'. Njena taka preseka sa osom je zadnja
glavna taka P'.
Ako bilo koji zrak, ili njegov produetak, pri ulazu u optiki
sistem, see glavnu ravan u taki D, na visini h od optike
ose sistema, posle izlaska, on ili njegov produetak sei e
7

Slika 2.1 Glavne ravni i glavne take

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
glavnu ravan u taki D' na visini h' (h = h') od optike ose
sistema. Ova vana osobina glavnih ravni ima veliki znaaj
za odreivanje putanje zraka kroz optiki sistem.

2.2.2 ine take i ine ravni

Rekli smo da e svaka svetla taka, koja se nalazi u
beskonanosti, u prostoru predmeta, na osi sistema, emitovati
snop paralelnih zraka koji su paralelni osi (Slika 2.2). Posle
prelamanja ovaj snop e se skupiti u jednu taku na optikoj osi,
koju nazivamo zadnja ina taka ili skraeno zadnja ia F'.
Ravan koja sadri ovu taku i normalna je na osu, naziva se
zadnja ina ravan.
Slika 2.2 ine ravni i ine take

Rastojanje du optike ose od zadnje glavne ravni do zadnje

ine take, je zadnja ina duina f '.
ina taka je optiki spregnuta sa beskonano udaljenom
takom.

Slika 2.3 Lik beskonano udaljene take

van optike ose.

Ako zamislimo da paralelni snop zraka dolazi sa desna na levo,

po analogiji moemo definisati prednju inu taku ili skraeno
prednju iu F, prednju inu ravan i prednju inu duinu - f.
Ako posmatramo snop paralelnih zraka koji potiu od
beskonano udaljene take B predmeta, ali van optike ose, njoj
spregnuta taka B' e biti u zadnjoj inoj ravni (Slika 2.3).

2.2.3 vorne (nodalne) take i vorne (nodalne) ravni

vorne (nodalne) take N i N' su take na osi optikog sistema.

Slika 2.4 vorne take i vorne ravni

Ako bilo koji upadni zrak, ili njegov produetak, pri ulazu u
optiki sistem, prolazi kroz prednju vornu taku N pod uglom
, onda izlazni zrak ili njegov produetak iz optikog sistema
izlazi iz zadnje vorne take N' pod uglom ', pri emu je = '
(Slika 2.4).
Ravni koje prolaze kroz vorne take, a normalne su na optiku
osu su: prednja vorna (nodalna) ravan i zadnja vorna
(nodalna) ravan.

Slika 2.5 Osnovne (kardinalne)

take i ravni optikog sistema.

Rezime: osnovne (kardinalne) take jednog optikog sistema su:

F i F', P i P' i N i N' (Slika 2.5).
Glavne take H i H' kao i nodalne take N i N' su spregnute
take to znai da je H' lik take H, a N' lik take N. Ove take
nemaju kliniku primenu, ali imaju veliki znaaj u

Slika 2.6 Hod zraka kroz kardinalne take.

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
geometrijskoj optici pri crtanju hoda zraka kroz optiki sistem,
pa tako i u odreivanju poloaja i veliine lika (Slika 2.6).
Poloaj kardinalnih taaka iskljuivo zavisi od konstruktivnih
karakteristika optikog sistema.
Na Slici 2.7 dat je poloaj taaka u oku za sluaj kada oko ne
akomodira.

2.3 Osnovne relacije predmet lik u geometrijskoj optici

U ovom poglavlju bie izvedene jednaine koje povezuju
predmet i lik.
Optiki sistem je predstavljen glavnin ravnima H i H'. Predmet
je du AB duine y i on je normalan na optiku osu. Optiki
sistem stvara lik, takoe du A'B', duine y', koja je normalna na
optiku osu (Slika 2.8). Optika sredina u prostoru predmeta ima
indeks prelamanja n, a u prostoru lika n'.
Lik AB (njegovu veliinu i poloaj) moemo odrediti
konstruktivno. Taku B' dobijamo pratei dva ulazna zraka.
Zrak (1) u sistem ulazi paralelno sa optikom osom. Njegov
izlazni zrak prolazi kroz zadnju iu F'. Zrak (2) u sistem ulazi
kroz prednju iu F. Njegov izlazni zrak prolazi paralelno
optikoj osi.
U preseku ova dva izlazna zraka nalazi se taka lika B'. Taka
lika A' se nalazi na normali iz B' u preseku sa optikom osom.
Sistem ima prednju inu duinu f i zadnju inu duinu f '.
Poloaj predmeta u odnosu na prednju iu odreen je
koordinatom z, a u odnosu na prednju glavnu ravan koordinatom
s. Obe ove veliine, kao i prednja ina duina f su negativnog
znaka zato to je smer njihovog prostiranja od prednje glavne
ravni na levo (suprotno smeru prostiranja svetlosti).
Poloaj lika u odnosu na zadnju iu odreen je koordinatom z',
a u odnosu na zadnju glavnu ravan koordinatom s'. Sada su ove
koordinate kao i zadnje ino rastojanje f ' pozitivnog znaka.
Poloaj lika i predmeta odreen je Njutnovim formulama (koje
neemo izvoditi) koje glase:
z z' = f f '
ili
(f ' / s') + (f / s) = 1
Ako se optiki sistem nalazi u vazduhu, tada je n = n' = 1 to
znai da su prednje i zadnje ino rastojanja jednaki, tj. f = - f '.

Slika 2.7 Kardinalne take oka u stanju

dezakomodacije

Slika 2.8 Osnovne relacije izmeu

predmeta i lika

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
Tada Njutnove formula dobijaju oblik:
z z' = - f '2

(1/s') (1/s) = 1/f '

Ove formule emo koristiti kad budemo razmatrali formiranje

lika kroz soivo za naoare ili kontaktno soivo (pre nego to se
stavi na oko).
2.4 Uveanje optikog sistema
Uveanje optikog sistema je odnos veliine lika y' i predmeta y.
= y' / y
Negativna vrednost uveanja znai da se lik u odnosu na
predmet nalazi sa suprotne strane optike ose. Kaemo lik je
obrnut, kao na Slici 2.8.
2.5 Optika mo (snaga)
Moemo zakljuiti da je jedna od osnovnih karaketristika
optikog sistema njegova ina daljina f '.

Ako je ina daljina u prostoru lika f ' pozitivna, kaemo

da je sistem pozitivan, tj. konvergentan. Takav sistem sabira
(konvergira) svetlosne zrake.

Primer: pozitivno soivo (Slika 2.9).

Slika 2.9 Pozitivno soivo

Za ovakvo soivo kaemo da je pozitivno ili sabirno ili

konvergentno. Ono je deblje u sredini nego na krajevima.

Ako je ina daljina u prostoru lika f ' negativna, kaemo

da je sistem negativan, tj. divergentan. Takav sistem rasipa
(divergira) svetlosne zrake.

Primer: negativno soivo (Slika 2.10).

Za ovakvo soivo kaemo da je negativno ili rasipno ili
divergentno. Ono je tanje u sredini nego na krajevima.

ina daljina optikog sistema, odnosno njena reciprona

vrednost, predstavlja meru optike moi tog sistema. esto
se koristi i termin optika snaga ili jednostavno dioptrija.

Dioptrija je jedinica za izraavanje optike moi sistema i

obeleavaemo je sa D, a optiku mo sa P (engleski
Power).

Slika 2.10 Negativno soivo

10

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
Dioptrija se definie kao reciprona vrednost ine daljine,
izraene u metrima, za optiki sistem u vazduhu.
D = 1 / f ' [m],
odnosno D = 100 / f ' [cm],
odnosno D = 1000 / f '[mm].
Ovo znai da e jedno pozitivno soivo, koje ima inu daljinu
od 1m (100 cm, 1000 mm) imati optiku mo (P = +1D) od plus
(+) jedne dioptrije ili jedno negativno soivo koje ima inu
daljinu od 0.5m (50 cm, 500 mm) imati optiku mo (P = -2D)
od minus (-) dve dioptrije.
2.5.1 Optika mo sfernog dioptera
Sferni diopter smo definisali kao sfernu povrinu poluprenika
r, koja razdvaja dve optike sredine indeksa prelamanja n1 i
n2 (Slika 2.11).
Po zakonu prelamanja n1sin1 = n2sin2 doi e do prelamanja
zraka svetlosti. Mera tog prelamanja je optika mo sfernog
dioptera. Izraunava se po formuli
P = (n2 n1) / r

Slika 2.11 Optika mo sfernog dioptera

[D]

Napomena: rezultat se izraava u dioptrijama ako je poluprenik

krivine u metrima [m].
PRIMER: Izraunati optiku mo prednje povrine ronjae oka
Ronjaa oka je sferna povrina poluprenika krivine r = 7.8
mm. Ispred ronjae je vazduh n = 1, a ronjaa je po sastavu
providna materija indeksa prelamanja n = 1.377 (Slika 2.12).
P = (n2 n1) / r = (1.377 1) / 7.8 10-3 = + 48.3D
Kaemo da je optika mo prednje povrine ronjae + 48.3D.
Kasnije emo videti da u ukupnoj optikoj moi oka, kao
optikog sistema, upravo ova povrina ima najvie udela.
U oftalmolokoj praksi, naruiti za potrebe fitovanja kontaktnih
soiva, sreemo se sa merenjem keratometrije ronjae.
Keratometar je ureaj koji precizno meri zakrivljenost ronjae i
rezultat dobijamo ili kao poluprenik krivine u milimetrima
[mm] ili kao optiku mo u dioptrijama [D].

11

Slika 2.12 Optika mo prednje

povrine ronjae

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
2.5.2 Optika mo soiva
Soivo je optiki element koji se sastoji od dva dioptera
poluprenika krivina r1 i r2 , ija je debljina d, a napravljeno je
od optikog materijala indeksa prelamanja n (Slika 2.13).
Neka se soivo nalazi u prostoru tako da je ispred njega optika
sredina indeksa prelamanja n1, a iza njega optika sredina
indeksa prelamanja n2.
Slika 2.13 Optika mo soiva

Optika mo soiva se izraunava po formuli:

P = P1 + P2 drP1P2
gde su:
P1 optika mo prvog dioptera P1 = (n n1) / r1
P2 optika mo drugog dioptera P2 = (n2 n) / r2
dr redukovana debljina dr = d / n

Ako se soivo nalazi u vazduhu (n = n2 = 1) i ako njegovu

debljinu u centru d moemo zanemariti (kao to je to sluaj
kod kontaktnih soiva) onda dobijamo formulu za
izraunavanje optike moi, tzv. ''tankog soiva''.
P = P1 + P2 drP1P2
P = (n 1) / r1 + (1 n) / r2
P = (n 1)(1/r1 1/r2)

Slika 2.14 Optika mo kontaktnog

soiva

Moemo zakljuiti da optika mo tankog soiva zavisi od

poluprenika njegovih krivina i materijala od koga je
napravljeno, odnosno indeksa prelamanja.
PRIMER: Izraunati optiku mo kontaktnog soiva iji su
konstruktivni parametri dati na Slici 2.14.
Primeniemo formulu za tanko soivo u vazduhu.
P = (n 1) (1/r1 1/r2) = (1.43 1) (1/7.810-3 1/7.410-3)
P = 0.43 (128.2 135.14) = - 0.43 6.93 = - 3D

12

Treba zapaziti da je r1 > r2 to znai da je ovo soivo

negativno (divergentno). Izraunavanje optike moi (P = 3D) je to i potvrdilo.

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
PRIMER: Izraunati optiku mo ronjae.
Ronjau moemo posmatrati kao soivo ispred koga je vazduh,
a iza njega je ona vodica (Slika 2.15).
Primeniemo formulu za tanko soivo (dr = 0), ali sada imamo
soivo koje ima vazduh ispred, a onu vodicu iza.
P = P1 + P2
P = (n n1)/r1 + (n2 n)/r2
P = (1.377 1)/7.810-3 + (1.337 1.377)/6.510-3
P = 48.3 6.2 ~ + 42D

Slika 2.15 Optika mo ronjae.

Kaemo da ronjaa ima optiku mo od + 42D.

Na prvi pogled ini se da smo dobili nelogian rezultat. Ako

pogledamo poluprenike krivina prednje i zadnje strane
ronjae (r1 i r2) konstatovaemo da je r1 > r2 to bi znailo
da je ronjaa negativno soivo i da bi optika mo trebala
da bude negativna. To bi bilo tano kada bi se ronjaa
nalazila kompletno u vazduhu.

Ako pogledamo prethodni proraun, moemo zakljuiti da je

optika mo ronjae P zbir optike moi prednje povrine P1 =
+ 48.3D i optike moi zadnje povrine P2 = - 6.2D.
ZAKLJUAK: Ronjaa je optiki element koji je po svojoj
geometriji rasipno soivo. Meutim, zbog rasporeda indeksa
prelamanja (vazduh: ronjaa: ona vodica) ronjaa je sabirno
soivo optike moi priblino + 42D.
2.5.3 Optika mo optikog sistema
Optiku mo bilo kog optikog sistema pa i soiva, moemo
izraunati ako poznajemo njegovu prednju ili zadnju inu
duinu (f ili f ') i to po formuli:
P = n2 / f ' = - n1 / f
gde su n1 i n2 indeksi prelamanja ispred i iza optikog
sistema.
PRIMER: Optika mo oka kao optikog sistema (Slika 2.16).
P = n2 / f ' = 1.336 / 22.310-3 = + 60D
P = n1 / f = - 1 / -16.710-3 = + 60D

Za oko kaemo da ima optiku mo od + 60D.

2.6 Akomodacija oka

13

Slika 2.16 Optika mo oka

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
Ponoviemo Njutnovu formulu koja odreuje odnos predmet-lik
u geometrijskoj optici.
(f ' / s') + (f / s) = 1
Ovo znai da, u odreenom optikom sistemu, ija su ina
rastojanja f I f' konstantna, svakom poloaju predmeta (s)
odgovara samo jedan poloaj lika (s').
PRIMER: Ako se predmet nalazi u beskonanosti onda je s =
pa je f / s = 0. Iz Njutnove formule dobijamo da je s' = f ' to
znai da e se lik formirati u zadnjoj ii F'. To potvruje
definiciju zadnje ie.
PRIMER: Gde e se formirati lik u oku ako se predmet nalazi na
1m udaljenosti ? Ako primenimo Njutnovu formulu za poznate
parametre oka: f ' = 22,3mm , f = 16,7mm , s = 1m = 1.000mm.
22,3 / s' + 16,7/1.000 = 1
22,3 / s' = 0,9833
s' = 22,6mm
Ako se zadnja ia nalazi u utoj mrlji (emetropno oko), ovo
znai da e se lik ovog predmeta nai na 0,3mm iza ute mrlje
(22,6 22,3 = 0,3).

ta treba uraditi pa da lik ovog predmeta bude u utoj mrlji?

Optiki sistem oka bi morao imati veu optiku mo (veu od

60D) kako bi zrake koji potiu od predmeta vie skrenuo. To
oko postie akomodacijom. Kako?
Kontrakcijom cilkularnog (cilijarnog) miia oka, dolazi do
promene zakrivljenosti prednje i zadnje povrine onog soiva,
ime se poveava njegova optika mo, a time i optika mo
celog oka. Refleksno, cilijarni mii obavlja ovu funkciju tano
onoliko za koliko je potrebno dodati plus snage u zavisnosti gde
se nalazi posmatrani predmet. Jasno je da oko mora vie
akomodirati to je predmet blii oku.

14

U stanju dezakomodacije (nema akomodacije) prednja strana

onog soiva je manje zakrivljena (r1 = 10mm) od zadnje (r2
= 6mm). Pri maksimalnoj akomodaciji zakrivljenost prednje
povrine soiva znaajno se poveava (do r1 = 5,3mm) dok
se zadnja samo neznatno menja (do r2= 5,3mm). Soivo na
taj nain postaje deblje (za oko 0,4mm) i u celini se pomera
minimalno prema napred.

BIOMEDICINSKA FOTONIKA
Kod dece, uzrasta oko 8 godina, pojaanje refrakcije onog
soiva iznosi i 13-14D. Na taj nain, soivo poveava svoju mo
prelamanja sa +20D na ak +34D pri maksimalnoj akomodaciji.
Na taj nain, dete moe otro da vidi i predmete na 7-8 cm
ispred oka.
Sa godinama ivota, mogunost akomodacije opada tako da u
proseku, sa 45 godina starosti, obim akomodacije opada na
ispod 4D. Zato ljudi u ovoj dobi ne mogu da vide otro predmete
koji su blii od 25-30cm, tj. oni postaju PREZBIOPI. Sa daljim
starenjem i smanjivanjem obima akomodacije, svaki finiji rad na
blizinu postaje nemogu bez dodatne plus korekcije naoarima
ili kontaktnim soivima.
2.6.1 Daleka i bliska taka

Najudaljenija taka u prostoru, iji se lik jasno vidi na

mrenjai, pri potpunoj dezakomodaciji, zove se daleka
taka oka (A) (Slika 2.17). Za emetropno oko taka A je u
beskonanosti.

Najblia taka u prostoru, iji se lik jasno vidi na mrenjai

pri najveoj moguoj akomodaciji, zove se bliska taka oka
(B).

irina ili obim akomodacije je rastojanje izmeu bliske i

daleke take oka, izraeno u dioptrijama i to definie
granicu akomodacije oka
Slika 2.17 Akomodacija oka

15