LABORATORIJSKA VEBA:

Merenje brzine svetlosti

APSTRAKT: Brzina svetlosti je fizika konstanta, ija je vrednost . Kroz istoriju,
od sredine XIX veka, vrednost konstante je eksperimentalno odreivana razliitim metodama.
Majkelson-Morlijev eksperiment je pokazao da brzina svetlosti ne zavisi od kretanja svetlosnog
izvora, a Albert Ajntajn je, postavljajui ovu eksperimentalnu injenicu kao postulat, 1905.
formulisao specijalnu teoriju relativnosti. U ovom eksperimentu brzina svetlosti odreivana je
merenjem fazne razlike izmeu svetlosti koja je emitovana i svetlosti koja je reflektovana od
ogledala. Da bi preciznije merili faznu razliku koristili smo heterodinsku detekciju da smanjimo
frekvenciju svetlosti. Nakon merenja brzine svetlosti u vazduhu, merili smo brzinu svetlosti u
destilovanoj vodi i u akrilnom staklu, koristei dobijenu vrednost brzine svetlosti u vazduhu:
. Za destilovanu vodu, odnosno akrilno staklo dobili smo vrednosti
i , respektivno.

Beograd, 2015. Univerzitet u Beogradu

Fiziki fakultet
Sadraj

TEORIJSKI UVOD ...................................................................................................................................... 3

Prva merenja ............................................................................................................................................. 3
Fizoov eksperiment ................................................................................................................................... 4
Fukoov eksperiment .................................................................................................................................. 5
Heterodinska detekcija .............................................................................................................................. 7
APARATURA .............................................................................................................................................. 9
Mera brzine svetlosti: .............................................................................................................................. 9
Funkcionalni i operacioni elementi meraa brzine svetlosti ............................................................... 10
Osciloskop .............................................................................................................................................. 12
Funkcionalni i operacioni elementi osciloskopa ................................................................................. 12
OPIS EKSPERIMENTA ............................................................................................................................ 13
Cilj eksperimenta .................................................................................................................................... 13
Osnovni princip....................................................................................................................................... 13
Postavka eksperimenta i procedura ......................................................................................................... 14
Merenje brzine svetlosti u vazduhu ........................................................................................................ 15
Merenje brzine svetlosti u sredini (destilovana voda i akrilno staklo) .................................................... 16
ZADACI ......18

2
Merenje brzine svetlosti
 TEORIJSKI UVOD

Brzina svetlosti u vakuumu je univerzalna fizika konstanta, koja se najee oznaava sa

. Od 1983. prema meunarodnom sistemu jedinica (SI), metar se definie pomou brzine
svetlosti, tako da je vrednost ove konstante tano . Brzina kojom se svetlost
prostire kroz prozrane supstance je uvek manja od brzine svetlosti u vakuumu. Odnos izmeu
ove dve brzine naziva se apsolutnim indeksom prelamanja i oznaava se sa :

(1)

Brzina svetlosti moe se meriti indirektno i direktno. Maksvelove jednaine pokazuju da

je svetlost elektromagnetni talas i da je brzina svetlosti jednaka:

(2)

je elektrina, a magnetna propustljivost vakuuma. Odreivanjem ove dve vrednosti

indirektno se moe odrediti i brzina svetlosti.

Prva merenja

Do ranog Novog veka nije bilo poznato da li je brzina svetlosti konana ili beskonana.
Prvi znaajan pokuaj eksperimentalnog utvrivanja brzine svetlosti uinio je Galileo Galilej
1638. godine. Njegov metod je bio veoma jednostavan. Koristio je lampe koje su se po elji
mogle prekrivati ili otkrivati. Nakon to bi njegov pomonik otkrio lampu, on bi otkrio svoju
kada bi video svetlost druge lampe. Postepeno su se udaljavali jedan od drugog i pokuali da
uoe razlike. Ovaj metod nije mogao biti uspean zbog vremena ljudske
reakcije. Njegov jedini zakljuak je bio da je brzina svetlosti, ako nije
beskonana, bar 10 puta vea od brzine zvuka.

Danski astronom Ole Remer (16441710) je, posmatrajui

pomraenja Jupiterovog meseca Io, utvrdio konanost ove brzine. U toku
pola godine dese se 102 ovakva pomraenja. Remer je primetio da se
vremenski interval izmeu dva pomraenja smanjuje kada se Zemlja
pribliava Jupiteru, a poveava kada se Zemlja udaljava od Jupitera.i Da
je brzina svetlosti beskonana, pomraenja bi se deavala u jednakim
intervalima, nezavisno od toga gde se Zemlja nalazi. Njegova procena je
neprecizna iz vie razliith razloga: nedovoljno dobrog poznavanja
orbita, rezonantnih efekata zbog ostalih Jupiterovih satelita i drugih
Slika 1 - Dijagram
Jupitera (B) koji 3
Merenje brzine svetlosti pomrauje Io (DC)
grubih aproksimacija.

Fizoov eksperiment

Francuski fiziar Ipolit Fizo je 1849. napravio prvu precizniju procenu koristei rotirajui
zupanik sa 720 zupanikaii. Izvor svetlosti i ogledalo koje delimino reflektuje svetlost postave
se iza zupanika (slika 2). iii Zupanik preseca snop na delie koji nastavljaju da se kreu ka
ogledalu koje je postavljeno na poznatoj udaljenosti . Svetlost se reflektuje i vraa se ka
zupaniku. Kada doe do zupanika, u zavisnosti od ugaone brzine zupanika svetlost, ili prolazi
kroz praznine izmeu zuba ka ogledalu i mogue je detektovati je, ili biva blokirana. Cilj
eksperimenta je ispratiti sluaj kada zupanik blokira svetlost. Soiva su postavljena na vie
mesta kako bi se snop usmerio.

Slika 2 - Skica Fizoovog eksperimentaiv

Ako su poznati ugaona brzina ili period rotacije zupanika, mogue je odrediti brzinu
svetlosti. Svetlost pree dvaput udaljenost za vreme koje protekne dok se ugao ne promeni
toliko da na mesto praznine doe susedni zupanik. Ako sa , iz praktinih razloga, oznaimo
vreme koje protekne dok na mesto praznine doe susedna praznina (ili na mesto zupanika
susedni zupanik), brzina svetlosti je data izrazom:

(3)

Ako sa oznaimo ugao izmeu dva zupanika, onda vai jednakost:

(4)

je ugaona brzina zupanika. Ugao od je sainjen od 720 ili u optem sluaju:

(5)

gde je n broj zupanika. Kombinujui izraze 4 i 5, dobijamo da je:

4
Merenje brzine svetlosti
 (6)

Ubacivanjem izraza za u jednainu 3, vidimo da je mogue izraunati , jer su svi ostali

parametri poznati:

(7)

Brzinu svetlosti moemo izraziti i preko perioda rotacije zupanika:

(8)

Zbog injenice da je brzina svetlosti velika, neophodno je nainiti udaljenost to veom.

Fizo je postavio eksperiment izmeu dva brda u Parizu, Siren i Monmartr, tako da je
. Izmerio je da je za postizanje sluaja kada se svetlost ne registruje, tj. kada je blokira
zupanik nakon odbijanja od ogledala M2 sa slike 2, neophodno da zupanik pravi 12.6 rotacija
po sekundi. Dakle:

Fukoov eksperiment

Leon Fuko (1819-1868) je doao do preciznijeg rezultata koristei jednostavniji

eksperiment sa rotirajuim ogledalom.v

Vreme za koje svetlost pree

duinu 2D je:

(9)

Ako je ogledalo stacionarno, a

ugao upadnog zraka je jednak uglu
prelomnog zraka prema zakonu
refleksije, ukupni ugao e biti
dvostruki ugao upadnog zraka. Kad
se ogledalo zarotira za , upadni
ugao se povea za tu vrednost, a
samim tim i ugao refleksije. To
Slika 3 - Skica Fukoovog eksperimentima

5
Merenje brzine svetlosti
znai da je ukupna promena ugla 2 .

Ako koristimo aproksimaciju za male uglove, moemo utvrditi vezu izmeu pomeraja i
promene ugla: , gde je ukupno rastojanje izmeu pokretnog ogledala i
detektora.

(10)

Ugaona brzina rotacije ogledala je:

(11)

je poznata veliina, pa ako se vreme putovanja snopa svetlosti iz jednaine 11 ubaci u

jednainu 9, dobija se izraz za brzinu svetlosti:

(12)

Zavisnost x od se moe fitovati i iz koeficijenta pravca dobiti brzina svetlosti.

Albert Majkelson (1852-1931) je usavrio ovaj eksperiment i do 1926. je imao rezultat koji
se razlikuje za priblino 4 od stvarne vrednostivi.

Rezonator

Polovinom XX veka, engleski fiziar Louis Essen je pristupio problemu merenja brzine
svetlosti na sasvim nov nain, indirektnim merenjem, koristei upljinski rezonator. vii
Mikrotalasne vodilje mogu biti krune cevi prenika dovoljnog da talas proe kroz njih. Ako se
takva cev, ija je duina parni umnoak polovine talasne duine, zatvori reflektujuim
poklopcem, energija oscilovanja koja je dovedena ostaje u upljini kao stojei talas. Ovo stanje
se javlja samo u tanim, konanim rezonantnim frekvencijama. U praksi, postoji nekoliko
susednih rezonantnih frekvencija u zavisnosti od ostalih oscilatornih stanja, npr. ukljuivanje
razliitih umnoaka prenika ili nekoliko simetrino orijentisanih prenika. Sarbacher i Edson su
izveli taan matematiki izraz za sve rezonantne frekvencije kao funkciju duine i prenika cevi i
brzine talasa koji je unutra. Essen i Gordon-Smith su veoma paljivo izmerili duinu, prenik i
frekvenciju upljine koju su koristili. Izraunavanjem, nali su brzinu svetlosti:

km
c 299 792,2 4,5
s

6
Merenje brzine svetlosti
Godine 1949. Essen je popravio tanost merenja koristei upljinu ija duina moe da se menja
pomou pokretnog klipa. Poto su tada rezultati zavisili od duine cevi, sistemska greka je
mogla da se odbaci. Tada je dobijena vrednost iznosila:

km
c 299 792,5 1,0
s

Usavravanjem merenja, limit greke od 1km/s mogue je smanjiti za pola. (Essen, 1956.)

Heterodinska detekcija

U XX veku postupak merenja svetlosti je uznapredovao sa raznim vrstama interferometara.

Merni postupak je konceptualno vrlo jednostavan. Potrebno je izmeriti vreme za koje svetlost
pree neku distancu . U laboratorijskim uslovima moe se postii distanca od nekoliko metara,
ali to to se tie merenja brzine svetlosti znai vreme od maksimalno nekoliko desetina
nanosekundi, to je granina rezolucija preciznog osciloskopa. To znai da je neophodno razviti
sofisticiraniju metodu merenja.viii

Dodatni problem se moe javiti zbog toga to u elektronskim ureajima mogu postojati
kanjenja reda veliine desetina nanosekundi. To se otklanja merenjem vremena na
nekoj distanci i ponovnog merenja vremena na distanci , ime se moe
eliminisati nepoznato vreme kanjenja .

(13)

Ovim nije reen problem nemogunosti da merimo male vremenske intervale. Ovaj
problem se reava heterodinskom detekcijom. Koristimo pulseve svetlosti sa razliitim, ali
bliskim frekvencama. Signalna frekvenca je frekvenca na kojoj osciluje niz pulseva koje
aljemo. Poredimo vreme pristizanja ovih signala sa referentnim oscilatorom, ija se frekvenca
razlikuje vrlo malo od . Ovaj oscilator se naziva lokalnim oscilatorom, a njegovu frekvencu
emo oznaiti sa . Sa nekim periodom, pulsevi sa ove dve frekvence e se podudariti.
Frekvencu na kojoj se ovo odigrava emo oznaiti sa .

Ako dodamo neko fazno kanjenje signalu frekvence , dolazi i do pomaka obrasca
oscilovanja sa frekvencom (slika 4). Mala promena u vremenu pristizanja signala frekvence
rezultuje u velikoj promeni vremena signala frekvence . Vreme ovih redova veliine je mnogo
lake meriti.

7
Merenje brzine svetlosti
 Slika 4 - Mali fazni pomak signala frekvence rezultuje u velikom faznom pomaku obrasca oscilovanja sa
frekvencom

Ovo se moe pokazati i matematiki. Zbog jednostavnosti emo koristiti sinusoide za

signale. Posmatramo signal i referentni oscilator
, iju fazu definiemo kao . Ova dva signala se mogu pomnoiti
pomou odgovarajueg ureaja i kao izlazni signal dobija se:

(14)

Izraz se moe transformisati pomou trigonometrijskih identiteta:

[ ] [ ] (15)

lan u kom se sabiraju frekvence se moe eliminisati pomou filtera, tako da preostaje
samo:

[ ] (16)

gde je . Frekvenca je mnogo manja od jer su i bliske. Primeujemo

da se faza ( izvora manifestuje kao fazni pomak . Sada, obe strane izraza 13 moemo
pomnoiti sa i dobija se:

(17)

Iz ove relacije se dobija izraz za brzinu svetlosti:

(18)

8
Merenje brzine svetlosti
 je fazni pomak signala frekvence , ali ga je lako prevesti u fazni pomak signala
frekvence koji je mnogo lake meriti.

APARATURA

Mera brzine svetlostiix:

Mera brzine svetlosti slui za odreivanje faktora brzine vidljive svetlosti u vazduhu,
transparentnoj tenosti ili vrstoj materiji. Izvor svetlosti je laserska dioda, iji je intenzitet
svetlosti modulisan visoko frekventnim naizmeninim naponom od otprilike 50MHz; tako da
svetlosni snop ispoljava vremenske markere. Nakon to svetlosni snop pree odreenu
razdaljinu, retroreflektor ga usmerava ka fotodiodi. Ovde on generie naizmenini napon iste
frekvencije, ali pomeren po fazi u odnosu na originalni signal u zavisnosti od duine svetlosnog
puta.

Sve vrednosti potrebne za izraunavanje brzine svetlosti prikazane su na displeju. Kada se

razliite transparentne supstance (voda, ulje, sintetika smola, akril) stave na put svetlosti, onda
moemo izmeriti promenu brzine izazvanu tim odreenim materijalom. Kada nam je poznata
brzina svetlosti, isti instrument moe da se koristi za merenje razdaljine.

Eksperiment ne zahteva osciloskop, ali ipak postoje odgovarajui izlazni prikljuci. Oni
omoguavaju prikljuivanje jednostavnog 2-kanalnog osciloskopa, tako da metod merenja moe
biti pouno prikazan sa vie detalja.

Slika 5: Mera brzine svetlosti

9
Merenje brzine svetlosti
Funkcionalni i operacioni elementi meraa brzine svetlosti

1 MODE dugme Prolazi kroz 5 razliitih reima rada instrumenta. Trenutno izabrani reim
je prikazan crvenom LED lampicom:
a. OFF Poetni mod. On je aktivan im se napon dovede do instrumenta. Laser je
iskljuen, digitalni displej prikazuje OFF, sve LED diode su iskljuene.
b. femit Frekvencija modulacije emitovanog laserskog svetla je prikazana.
c. U ovom reimu prikazana je fazna razlika, u stepenima, izmeu emitovanog i
primljenog signala. Rezolucija je 1 stepen, vrednosti se kreu od 0 do 359 stepeni.
d. t*1000 Vreme putovanja signala moe biti direktno izraunato iz fazne razlike i
frekvencije modulacije i biti prikazano ovde. Kako se fazna razlika meri heterodinskom
procedurom pri 1/1000 frekvencije modulacije, ovde je prikazano 1000 puta vee tranzitno
vreme, tako da se ne bi dobio utisak da se merenja rade direktno sa vremenima reda ns.
e. x Ovaj reim je pogodan za diferencijalna merenja duina. Ovde, izraunata brzina
svetlosti se koristi da se izrauna promena udaljenosti od retroreflektora x od razlike u
tranzitnom vremenu t. U skladu sa frekvencijom modulacije od 50MHz i postupkom merenja,
x moe biti nedvoznano samo u rasponu od 0 do 2.99 m. Rezolucija displeja je 1cm,
maksimalna tolerancija je 5%.

2 Dugme za kalibraciju Pritisak na dugme ,,Calibration postavlja , t*1000 i x na poetne

vrednosti za merenje. Postavljaju se na nulu kada je laserski snop reflektovan nazad do
instrumenta. Pozicija ogledala u ovom trenutku u vremenu je onda takozvana prostorna nulta
taka merenja. Podeavanje fazne razlike izmeu emitovanog i primljenog signala odraava se
odmah na signale na BNC prikljucima takoe moe biti dobro ispraena prikljuenim
osciloskopom. Ova procedura se mora izvriti nakon ukljuivanja instrumenta da bi bilo mogue
izvriti merenja. Kada instrument primi reflektovani laserski snop, ,,CAL treperi na digitalnom
displeju, ukoliko ovo nije ranije izvreno.

3 Digitalni displej Izmerene vrednosti su prikazane u ciframa visine 20 mm na tromestnom LED

displeju u skladu sa aktivnim reimom. Konkretna jedinica prikazane vrednosti je predstavljena
odgovarajuom crvenom LED lampicom od 4 lampica sa desne strane displeja. Ukoliko je
reflektovani laserski signal preslab da bi bio ocenjen, onda je na displeju prikazan talas koji tee
udesno.

4 Izlazni otvor za laserski snop Crveni laserki snop koji se emituje iz instrumenta kroz ovaj otvor
ima snagu manju od 1mW. Stoga, spada u lasere II klase i kao takav moe da se koristi u
kolama po trenutnim pravilima.

5 Frekvencija modulacije BNC prikljuak Frekvencija modulacije laserskog svetla dovodi se do

ovog izlaza, umanjena faktorom 1000, tako da moe biti izmerena jednostavnim osciloskopom.

10
Merenje brzine svetlosti
Zajedno sa signalima na druga dva BNC izlaza, ovo omoguava da budu izvrena merenja
nezavisno od vrednosti prikazanih na digitalnom displeju.

6 Emitovani signal/ Primljeni signal BNC prikljuci Ova dva soketa mogu se koristiti za ocenu
emitovanog i primljenog signala upotrebom 2-kanalnog osciloskopa. Ovde su od posebne
vanosti faze dva signala, relativne jedna u odnosu na drugu. Da ne bi koristili najbri osciloskop
za ova merenja, svaki od signala je dodatno pomean sa sinhronizacionim signalom modulisanim
na frekvenciju 50kHz manju od frekvencije laserskog svetla. Ovim dobijamo signale u rasponu
od 50kHz ije su fazne pozicije, relativne jedna u odnosu na drugu, iste kao kod originalnih
signala, ali koje se mogu jednostavno izmeriti obinim osciloskopom.

7 USB prikljuak Putem USB-porta, svi podaci izmereni meraem brzine svetlosti mogu biti
preneti na PC za obradu i grafiko predstavljanje. Za ovo je potreban instaliran softver
,,Software Speed of Light Meter. Ovaj softver je deo porodice softvera ,,merenja. Ovaj softver
je okarakterisan jednostavnim i intuitivnim opcijama i jednostavan je za korienje. Optika
merenja udaljenosti su posebno pogodna za beleenje softverom. Ovako, dinamika pomeranja
(klatno u pokretu, kolica u pokretu itd.) moe biti neprekidno zabeleena (1000Hz) bez
mehanikih uticaja na proces. Dodatno, ovaj USB-port se moe koristiti za apdejtovanje
unutranjeg softvera, ukoliko to bude potrebno u budunosti.

Slika 6: Set za merenje brzine svetlosti 1-Mera brzine svetlosti; 2-optika klupa l=1800mm za merenja brzine
svetlosti; 3-dra za mera brzine svetlosti; 4-akrilni cilindar sa draem; 5-cevna elija sa draem; 6-klizai; 7-
drai; 8-napajanje 12VDC/2,25A; 9-reflektor sa tapom

11
Merenje brzine svetlosti
Osciloskopx

Slika 7: Osciloskop

Funkcionalni i operacioni elementi osciloskopa

1. Ukljuivanje/iskljuivanje ureaja
2. Displej
3. 3. Lampa za indikaciju ukljuenosti ureaja:
(a) Zeleno svetlo: Osciloskop je povezan na mreno napajanje i baterija je napunjena
(b) uto svetlo: Osciloskop je povezan na mreno napajanje i baterija se puni
(c) Prigueno svetlo: Ureaj radi na bateriju i mreno napajanje je iskljueno;

4. Oblast kontrola (prekidai i potenciometri);

5. Kompenzacija sonde: izlaz mernog signala;
6. EXT Trigger ulaz;
7. Ulazni kanal signala;
8. Iskljuivanje menija.

Osciloskop je ureaj koji slui za prikazivanje promene elektrinog napona u nekom

vremenskom periodu. Na ekranu je prikazan stvarni oblik napona koji se menja u toku vremena,
tako da se mogu izvesti merenja i poreenja sa drugim talasnim oblicima. Osciloskop se moe
donekle posmatrati kao jednostavna crtaa maina, koja crta grafik napona u zavisnosti od
vremena.

12
Merenje brzine svetlosti
 Digitalni osciloskop pretvara analogni napon koji se meri u digitalni oblik putem AD
pretvaraa. Digitalna informacija se onda koristi za prikaz na ekranu i snimanje podataka ako je
potrebno.

Postoje razne vrste osciloskopa, sa raznim brojevima mernih kanala i raznim namenama.
Ipak, svi imaju kao zajedniko podeavanje vremenske baze (sekunda-milisekunda-
mikrosekunda po horizontalnom podeoku) i naponske rezolucije (volt-milivolt po vertikalnom
podeoku). Sa ovim podeavanjima, mogue je dovesti signal koji se posmatra na pravu veliinu
za merenje.

Nadalje, skoro svi osciloskopi imaju podeavanje takozvanog trigera (take okidanja),
kojom se u stvari bira sa im e se mereni signal sinhronizovati. Obino je mogua
sinhronizacija sa signalom (rastui ili opadajui deo), mrenim naponom (50Hz ili 60Hz) i
drugo.

Osciloskop koji se koristi pri ovom merenju je digitalni osciloskop sa memorijom i 2

kanala.

OPIS EKSPERIMENTA

Cilj eksperimenta

U eksperimentu merimo brzinu svetlosti u vazduhu, kao i brzine svetlosti u destilovanoj

vodi i akrilnom staklu, tj. odgovarajue indekse prelamanja. Vrednosti moemo oitavati
direktno sa displeja na aparaturi za merenje brzine svetlosti, ili sa osciloskopa, iz didaktikih
razloga.

Osnovni princip

Intenzitet svetlosti emitovane sa laserske diode se modulira, a emitovani svetlosni zrak

se, nakon odbijanja o reflektujue staklo vraa ka instrumentu. Uporeuju se faza emitovanog i
primljenog zraka. Brzina svetlosti se utvruje na osnovu fazne razlike i duine puta koju svetlost
pree. Koristimo heterodinsku detekciju da zadrimo fazu svetlosti, ali znatno izmenimo njenu
frekvenciju.

13
Merenje brzine svetlosti
Postavka eksperimenta i procedura

Na slici 8 je prikazana postavka instrumenta:

Slika 8 Postavka eksperimenta

Laser treba ukljuiti barem 10 minuta pre poetka eksperimenta. Ovo obezbeuje da
termalno izazvane promene inteziteta, koje bi mogle da utiu na rezultate merenja, budu
izbegnute u najveoj moguoj meri.
Mera brzine svetlosti se postavi na njegov dra na optikoj klupi. Magnentni sloj na dnu
instrumenta osigurava stabilno postavljanje ali ne utie na horizontalno poravnanje.

Ogledalo je postavljeno na optiku klupu tako da svetlost nailazi na njega, bez obzira na
kojoj poziciji se nalazi. U nastavku e biti opisan eksperiment, pod pretpostavkom da sve vreme
radimo sa osciloskopom. Kada radimo direktno sa instrumentom, celi postupak je isti, osim to
vrednosti oitavamo direktno sa displeja.

Prvo se sa osciloskopom povee priljuak i oita se frekvencija modulacije

. Razlog za uvoenje faktora je mogunost da u tom sluaju koristimo relativno
jednostavan osciloskop pri merenju. Nakon odreivanja frekvencije modulacije, dva dodatna
prikljuka i se poveu sa ulaznim prikljucima na osciloskopu.
Frekvencija primljenog signala se, takoe smanjuje 1000 puta, iz prethodno navedenog razloga
(to je obrazloeno i u teorijskom uvodu), pomou sinhronizacionog signala. Opet napominjemo,
faza se ne menja, to nam i omoguava da merimo brzinu svetlosti. Dijagram na kom su
oznaene razliite frekvencije, predstavljen je na slici 9:

14
Merenje brzine svetlosti
 Slika 9 Postavka eksperimenta (dijagram)xi

Merenje brzine svetlosti u vazduhu

Na poetku eksperimenta se izvri kalibracija. To se radi tako to se ogledalo priblii

aparaturi i izabere reim . Zatim se pritisne dugme Calibration i dobije se situacija kada se
faze emitovanog i primljenog signala podudaraju, prikazana na slici 10:

Slika 10 Ekran osciloskopa nakon kalibracije

Zatim se ogledalo vue du lenjira i zabelee se vrednosti udaljenosti i vremena (tanije

) za neki broj razliitih pomeraja . Na slici 11 je prikazan nain merenja vremenske
razlike sa osciloskopa.

15
Merenje brzine svetlosti
 Slika 11 Merenje vremenske razlike na osciloskopu

Brzina svetlosti se odreuje kao kolinik:

(19)

Razlog zato je = je u tome to svetlost mora dva puta prei udaljenost (dok
putuje ka ogledalu i pri povratku).

Merenje brzine svetlosti u sredini (destilovana voda i akrilno staklo)

Postupak merenja u ovom sluaju je neznatno sloeniji. Princip merenja je da se uporedi

brzina svetlosti u vazduhu sa brzinom svetlosti u nekom medijumu. Meri se razlika izmeu
udaljenosti koje svetlost pree za isto vreme.

Kiveta sa destilovanom vodom ili tap od akrilnog stakla se postave na lenjir, a ogledalo
odmah iza odgovarajueg medijuma. Pritisne se dugme Calibration i na ekranu osciloskopa e
se pojaviti slika slina onoj predstavljenoj na slici 10. Kada se medijum pomeri, dva signala se
vie nee poklapati. Zato se ogledalo pomera sve dok se signali ne poklope. Oitava se pomeraj
. Pomou ove procedure moe se dobiti indeks prelamanja destilovane vode, odnosno akrilnog
stakla, to emo i pokazati.

(20)

je indeks prelamanja medijuma, a je duina kivete, odnosno tapa.

16
Merenje brzine svetlosti
 Slika 12 Princip merenja brzine svetlosti u medijumu

U prvom merenju svetlost prelazi udaljenost 2 za neko vreme , a u drugom merenju za

to isto vreme prelazi udaljenost 2 . To znai da svetlost u medijumu za neko vreme ,
pree udaljenost , a za isto vreme u vazduhu pree tu udaljenost za , to se moe
uoiti i iz jednaine 20.

Brzinu svetlosti u medijumu moemo lako odrediti, poto su nam poznati brzina
svetlosti u vazduhu i indeks prelamanja , pomou formule 3:

(21)

17
Merenje brzine svetlosti
ZADACI

1. Odrediti brzinu svetlosti u vazduhu

2. Odrediti brzinu svetlosti u destilovanoj void i izraunti indeks premalanja
3. Odrediti brzinu svetlosti u akrilnom staklu i izraunti indeks prelamanja

i
http://demonstrations.wolfram.com/RomersMeasurementOfTheSpeedOfLight/
ii
http://www.pcs.cnu.edu/~David.Gore/Capstone/files/WhiteC.pdf
iii
"Demonstration tovchant le mouvement de la lumiere trouv par M. Rmer de l' Academie Royale des Sciences,"
7. decembar 1676.
iv
http://www.setterfield.org/cx3.html#table5
v
http://njsas.org/projects/speed_of_light/cache/2/lightspeedformal.htm
vi
http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SpeedOfLight/measure_c.html
vii
"The Encyclopedia of Physics", Robert Besancon, 2013.
viii
"Measuring the speed of light", B.E. Sauer, Imperial College of London, 2006.
ix
www.phywe.com/461/pid/27071/Speed-of-Light-Meter.htm
x
http://www.peaktech.de/productdetail/kategorie/digital-oszilloskope/produkt/p-1265.html
xi
Measuring the velocity of light, PHYWE Systeme GmbH & Co. KG

18
Merenje brzine svetlosti