7.

1 Talasni front 83
7 TALASNO KRETANJE
Pojavljuje se u skoro svim granama fizike. Povrinski talasi na vodi, zvuni talasi,
elektromagnetski talasi (EMT) , de Broljevi talasi su samo neki od vidova talasnog kretanja u
prirodi. Talasno kretanje omoguava prenos energije i koliine kretanja sa jednog mesta na
drugo bez premetanja materijalnih estica sredine kroz koju se talas prostire. Talasi u okeanima
putuju kilometrima, ali ne i estice vode pogoene tim talasima. Kod mehanikih talasa (talasi na
vodi, zvuni talasi) elastine osobine sredine omoguavaju prenos deformacije kroz prostor. Za
prostiranje EMT nije neophodna materijalna sredina (prostiru se i kroz vakuum).
r
Mehaniki talasi prema meusobnom poloaju vektora brzine prostiranja talasa c i vektora
r r r
brzine estice sredine v , pogoene tim talasom, dele se na transverzalne v c i longitudinalne
r r
v // c . EMT spadaju u grupu transverzalnih talasa.
Talasi mogu biti klasifikovani i prema nainu kretanja estice sredine u vremenu. Za impulsni
talas je karakteristino da estice sredine miruju dok impuls ne stigne do njih, da bi se nakon
toga veoma kratko kretale i opet mirovale. Kod periodinog talasa kretanje estice sredine se
periodino ponavlja u vremenu. Najjednostavniji sluaj periodinog talasa je harmonijski talas.

7.1 Talasni front

Kada bacimo kamen u vodu uoiemo koncentrine krugove koji se ire sa centrom na mestu
upada kamena u vodu. Sve estice vode na jednom koncetrinom krugu nalaze se u istom stanju
kretanja (nalaze se na istom rastojanju od ravnotenog poloaja, imaju istu brzinu i ubrzanje),
odnosno kaemo da se nalaze u fazi. Geometrijsko mesto taaka gde se nalaze te estice ini
talasni front. Ako je sredina kroz koju se talas prostire uniformne gustine pravac prostiranja
talasa je normalan na talasni front. Linija, normalna na talasni front koja ukazuje na pravac
prostiranja talasa naziva se zrak. Prema obliku talasnog fronta razlikujemo: ravanske, sferne i
cilindrine talase. U daljoj analizi ograniiemo se na jednodimenzionalne sluajeve prostiranja
talasa.

7.2 Progresivni talas

Posmatrajmo transverzalno kretanje impulsa proizvoljnog oblika du pozitivnog smera x ose
r
brzinom c , bez promene oblika. Poremeaj delia sredine u odnosu na ravnoteni poloaj
obeleiemo sa y . Poremeaj je funkcija prostorne x i vremenske t koordinate. Ako impuls
"zamrznemo" u vremenu (fiksiramo vremensku koordinatu) u trenutku t = 0 onda e f-ja
y ( x, t = 0 ) = f ( x ) definisati oblik tog impulsa (vidi sliku7.1).

y y t>0 y y
t=0
ct
y ( x, t = 0 ) = f ( x )
y ( x, t ) = f (x)
r
c

0 x 0 impusnog talasa
Slika 7.1Prostiranje 0 x x
Veimo jedan pokretni referentni sistem (x = x ct , y = y ) za impuls. Ako impuls
"zamrznemo" u trenutku t njegov oblik u tom trenutku bie opisan f-jom y ( x, t ) = f (x) . Kako
smo pretpostavili da impuls ne menja oblik (nema gubitaka energije) mora biti:
f ( x ) = f ( x) = f (x ct ) . (7.1)
Oblik impulsa u trenutku t , posmatran iz nepokretnog sistema ( x, y ) , definisan je f-jom y ( x, t ) ,
odnosno na osnovu (7.1) zakljuujemo da je:
84 7 TALASNO KRETANJE
y ( x, t ) = f ( x ct ) . (7.2)
Za impuls koji se kree u suprotnom smeru:
y ( x, t ) = f ( x + ct ) . (7.3)
Dakle, f-ja koja opisuje prostiranje jednodimenzionalnog progresivnog (prostirueg) talasa je
oblika:
y ( x, t ) = f ( x m ct ) . (7.4)
Kako impuls ne menja oblik tokom vremena iz (7.4) zakljuujemo da je:
x m ct = const . (7.5)
Diferenciranjem po vremenu (7.5) dobijamo izraz za brzinu prostiranja talasa (fazna brzina):
dx
c= . (7.6)
dt
Gornji znak plus se odnosi na talas koji se prostire s leva na desno, a donji znak minus je za talas
koji se prostire u suprotnom smeru.

7.3 Harmonijski talas

Neka se deli prostora zahvaen talasom, na mestu x = 0 , kree po harmonijskom zakonu:
y ( x = 0, t ) = A sin (t ) , (7.7)
gde je A amplituda talasa (maksimalno udaljavanje delia sredine od ravnotenog poloaja),
= 2 T kruna frekvencija, a T perioda oscilovanja delia sredine.
Kako se talas prostire konanom brzinom c , potrebno vreme da talas stigne do delia na
rastojanju x (vidi sliku 7.2) od posmatranog iznosi t = x c . To znai da vreme kretanja delia
na rastojanju x ne iznosi t nego t t . Na osnovu toga zakljuujemo da rastojanje delia na
mestu x u trenutku t od ravnotenog poloaja iznosi:
y ( x, t ) = A sin (t ) = A sin ( (t x c )) . (7.8)
y
r
A c
x
x x+

Slika 7.2 Harmonijski talas

2 2
Uvodei novu fiziku veliinu talasni broj k = = = j-nu harmonijskog talasa moemo
c cT
napisati u obliku:
y ( x, t ) = A sin (t kx ) . (7.9)
Talasni broj je vektorska fizika veliina iji pravac i smer ukazuju na pravac i smer prostiranja
talasa, a intenzitet ukazuje na to koliko se talasnih duina talasa moe smestiti u 2 metara.
Argument t kx predstavlja fazu talasa koja na implicitan nain odreuje poloaj delia
sredine, koji se nalazi na mestu x , zahvaenog talasom u trenutku t .
Talasna duina predstavlja rastojanje izmeu dva najblia delia sredine koji se nalaze u istom
stanju kretanja, odnosno koji se nalaze u fazi.
 7.4 Talasna jednaina 85
Funkcija koja opisuje progresivni sferni talas oblika je:
A
y (r , t ) = sin (t kr ) , (7.10)
r
a progresivni cilindrini talas:
A
y (r , t ) =
sin (t kr ) . (7.11)
r
isti harmonijski talasi ne postoje u prirodi i predstavljaju samo korisno matematiko sredstvo
za razumevanje talasnog kretanja. Za prenos energije ili informacije koriste se periodini ali
neharmonijski ili neperiodini impulsi. Harmonijski i neperiodini talasi opisuju se faznom
brzinom-brzinom prostiranja faze, a periodini neharmonijski grupnom brzinom-brzina
prenoenja energije ili informacije. Periodini talasi se mogu predstaviti Furijeovom
transformacijom preko sume harmonijskih talasa An sin ( n t k n t ) , gde brzina svake od
n

harmonijskih komponenti zavisi od n , odnosno od n . Ako komponente imaju razliite brzine

zbirni talas tokom prostiranja kroz datu sredinu menja oblik i kaemo da je takva sredina
disperzivna. Vazduh je za zvuni talas nedisperzivni medijum ali za svetlosni je disperzivan, a
primer za to je duga posle kie.

7.4 Talasna jednaina

Parcijalna diferencijalna jednaina II reda koja opisuje talasno kretanje naziva se talasnom
jednainom. Diferenciranjem (6.9) po vremenu dobijamo izraz za brzinu delia sredine na mestu
x u trenutku t :
y (x, t )
v ( x, t ) = = A sin (t kx ) . (7.12)
t
Jo jednim diferenciranjem po vremenskoj koordinati dobijamo izraz za ubrzanje delia sredine:
v( x, t ) 2 y ( x, t )
a ( x, t ) = = = 2 A sin (t kx ) = 2 y ( x, t ) . (7.13)
t t2
Diferenciranjem (7.9) po prostornoj koordinati dobijamo izraz za deformaciju:
y ( x, t )
( x, t ) = = kA cos(t kx ) . (7.14)
x
Deformacija je najvea u onim takama prostora gde je i brzina delia najvea.
Jo jednim diferenciranjem po prostornoj koordinati dobijamo:
y ( x, t )
2
= k 2 A sin (t kx ) = k 2 y ( x, t ) . (7.15)
x 2

Iz (7.13) i (7.15) dobijamo talasnu jednainu u obliku:

2
y y
2 2 2
2 y
= = c . (7.16)
t 2 k x2 x2
Egzaktno reenje ove jednaine svaka f-ja oblika y ( x ,t ) = f (u ) , gde je f (u ) proizvoljna dva
puta diferencijabilna funkcija promenljive u = x m ct .
Mnoenjem talasne jednaine sa masom delia sredine dobijamo izraz za silu koja izaziva
elestine deformacije delia sredine:
2 y ( x, t ) 2 y ( x, t )
2
( x, t )
F ( x, t ) = ma( x, t ) = m = m c = m c2 . (7.17)
t 2
x 2
x
86 7 TALASNO KRETANJE
7.5 Brzina prostiranja talasa
7.5.1 Brzina prostiranja transverzalnog talasa u zategnutoj ici
Posmatramo icu duine l , mase m , koja je zategnuta silom F . Na deli mase m , duine
l delujemo silom po pravcu normalnom na pravac ice i na taj nain izazivamo transverzalnu
deformaciju (vidi sliku 7.3).
r r
Zatezne sile F D i F L koje deluju na
r m r deformisan deli su po pravcu tangente na
F F krajevima delia. Neka su uglovi koje one
zaklapaju sa x osom + i ,
respektivno. II Njutnov zakon projektovan
na pravac x ose za uoeni deli, imajui u
r r
vidu da je F D = F L = F , je
r m a x = F cos( + ) F cos( )
y FD
l
r cos( )cos( ) sin ( )sin ( )
= F (7.18).
FL cos( )
Ako su u pitanju male deformacije onda je
x x + x x ugao veoma mali 0 .
Slika 7.3 Deli ice zahvaen Iz toga razloga je cos( ) 1, sin ( ) 0 :
m a x = F [cos( ) cos( )] = 0 a x = 0 .(7.19)
transverzalnim talasom

Kako je a x = 0 v x = const = v x (t = 0 ) = 0 to znai da nema kretanja delia du pravca x ose.

Projektovanjem II Njutnovog zakona na pravac y ose dobijamo:
m a y = F sin ( + ) F sin ( ) = F(sin ( )) , (7.20)
gde je (sin ( )) prirataj f-je sin ( ) na uoenom deliu duine l , odnosno pri prirataju
koordinate x za x .Masu delia moemo izraziti preko mase ice:
m
m = l . (7.21)
l
Iz (7.20) i (7.21) dobijamo
2
y F (sin ( ))
= . (7.22)
t2 m l l
Kako je ugao veoma mali to je sin tg i l = x cos( ) x i (7.22) piemo u obliku:
2
y F (tg ( ))
= . (7.23)
t2 m l x
Tangens ugla koji deformisani deli zaklapa sa x osom u taki x je prvi izvod f-je y ( x, t ) po
koordinati x (prvi parcijalni izvod, jer je f-ja y f-ja dve koordinate):
y
tg = . (7.24)
x
Iz (7.23) i (7.24) dobijamo:
2
y F (y x )
= . (7.25)
t 2
ml x
 7.5 Brzina prostiranja talasa 87
Kada je uoeni deli beskonano male duine x 0 dobijamo j-nu kretanja ice na mestu x u
trenutku t :

2 y F (y x ) F 2 y
= lim = , (7.26)
t 2 x 0 x x2
gde je = m l poduna masa ice.
Na osnovu (7.16) i (7.26) zakljuujemo da je brzina transverzalnog talasa u zategnutoj ici:
F
c= . (7.27)

Ako smatramo da je ica cilindrinog oblika, povrine poprenog preseka S , gustine , tada
podunu masu moemo napisati u obliku:
= m l = Sl l = S . (7.28)
Po Hukovom zakonu izraz za zateznu silu ice je:
F = E y S , (7.29)
gde su E y i Jungov modul elastinosti i relativno istezanje ice, respektivno.
Iz (7.27)-(7.29) dobijamo izraz za brzina transverzalnog talasa u zategnutoj ici u obliku:

Ey
c= . (7.30)

7.5.2 Brzina prenosa energije (snaga) u zategnutoj ici

Prostiranjem deformacije kroz elastinu sredinu vri se prenos energije i koliine kretanja
r
izmeu susednih delia sredine. Uoimo deli zategnute ice brzine v i naimo energiju koju na
njega prenese njemu susedni deli s leve strane. ica je zategnuta silom inteziteta F . Snaga ili
brzina prenosa energije je jednaka radu koju izvri zatezna sila pri pomeranju posmatranog
delia u jedinici vremena:
r r
dE dA r ds r
P= = = FL = FL v . (7.31)
dt dt dt
r r
y Ugao izmeu vektora F L i v je 2 + , a
r r
r FD intezitet sile F L jednak je intezitetu zatezne
v r
sile ice F L = F . Na osnovu toga (7.31)
moemo napisati u obliku:
r P = Fv cos( 2 + ) = Fv sin ( ) . (7.32)
FL
Za male deformacije:

y
sin ( ) tg ( ) =
. (7.33)
x x
Slika 7.4 Prenos energije transverzalnim talasom Iz (7.32) i (7.33) i definicije brzine imamo:
y y
P = F . (7.34)
t x
Uzimajui da je y ( x, t ) = A sin (t kx ) (7.34) postaje:
P = F A2 k cos 2 (t kx ) , (7.35)
88 7 TALASNO KRETANJE
odnosno izraeno preko kosinusa dvostrukog ugla:
1 F A2 2
P = F A k (1 + cos(2(t kx ))) =
2
(1 + cos(2(t kx ))) . (7.36)
2 2c
Dobijeni izraz u (7.36) predstavlja izraz za trenutnu snagu. Srednja snaga koje se prenese kroz
uoeni deli za vreme njegove jedne periode oscilovanja je:
1 t +T F A2 2 t + T t +T

P sr = Pdt = dt + cos(2(t kx ))dt . (7.37)
T t 2cT t t
Kako je vrednost drugog integrala s desne strane izraza jednaka nuli to je:
F A2 2
P sr = . (7.38)
2c

7.5.3 Brzina prostiranja ravanskog longitudinalnog talasa u vrstom telu

Ravanski longitudinalni mehaniki talas se prostire s leva na desno kroz vrsto telo, gustine ,
poprenog preseka S , Jungovog modula elastinosti E y . U datom vremenskom trenutku t
talasom je obuhvaen deli sredine mase m i duine x (vidi oseneni deo na slika 7.5).

r
c
S

x x + x

x + y ( x, t ) x + x + y (x + x, t )
Slika 7.5 Prostiranje ravanskog longitudinalnog talasa kroz vrsto telo

Usled nailaska talasa leva strana uoenog delia pomeri se za y ( x, t ) , a desna strana za
y ( x + x, t ) . II Njutnov zakon napisan za kretanje uoenog delia du pravca prostiranja talasa
je:
2
y
m 2 = F ext reyx = [ p ( x, t ) p ( x + x, t )]S = pS , (7.39)
t
gde su p ( x, t ) i p ( x + x, t ) normalni naponi (pritisci) koji se javljaju na levoj i desnoj strani
delia, respektivno, usled elastinih deformacija nastalih nailaskom talasa. Kako je prostiranje
mehanikih talasa posledica dejstva elastinih sila to je prema Hukovom zakonu:
l
F rezx = F el = E y S
ext
, (7.40)
l
gde su l i l prvobitna duina delia i promena duine delia usled nailaska talasa, respektivno.
Sa slike 7.5 uoavamo:
l = x i l = l l = [( x + x + y ( x + x, t )) ( x + y ( x, t ))] x = y . (7.41)
Iz (7.39)-(7.41) dobijamo:
y
p = E y , (7.42)
x
 7.5 Brzina prostiranja talasa 89
gde je y = y ( x + x, t ) y ( x, t ) . Ako je duina uoenog delia beskonano mala x 0 tada
umesto razlike pritisaka sa leve strane (7.42) imamo pritisak p ( x, t ) :
y y ( x, t )
p( x, t ) = E y lim = Ey . (7.43)
x 0 x x
Masu uoenog delia moemo napisati u obliku:
m = Sx . (7.44)
Iz (7.39) i (7.42) imamo:
2
y 1 p
= . (7.45)
t 2
x
U graninom sluaju kada x 0 , (7.45) postaje:

2 y 1 p 1 p
= lim = . (7.46)
t2 x 0 x x
Iz (7.43) i (7.46) dobijamo:
2 2
y Ey y
= . (7.47)
t2 x 2
Na osnovu talasne jednaine i (7.47) zakljuujemo da je brzina prostiranja longitudinalnog
talasa kroz vrsto telo:

Ey
c= . (7.48)

Iz (7.43) koja nam daje vezu izmeu normalnog napona i deformacije moemo dobiti izraz za
normalni napon:
y
p ( x, t ) = E y = E y [ A sin (t kx )] = E y kA cos(t kx ) = p m cos(t kx ) . (7.49)
x x
Amplitudu napona, uzimajui u obzir (7.49), moemo napisati u obliku:

p m = E y kA = c 2 A = cA . (7.50)
c
7.5.4 Brzina longitudinalnog ravanskog mehanikog talasa u fluidima (tenostima i gasovima)
Pri ovom izvoenju koristimo istu sliku kao u prethodnom sluaju samo to umesto vrstog tela
posmatramo fluid gustine , poprenog preseka S i zapreminskog modula elastinosti B . II
Njutnov zakon za uoeni deli fluida daje nam (7.39).
Po definiciji zapreminski modul elastinosti je jednak koliniku promene pritiska i promene
zapremine, koju ta promena pritiska izaziva, po jedinici poetne zapremine:
p
B= . (7.51)
V V
Sa slike 7.5 promena zapremine uoenog delia i njegova poetna zapremina su:
V = lS = yS i V = xS , (7.52)
respektivno. Iz (7.51) i (7.52) sledi da je:
90 7 TALASNO KRETANJE

V y
p = B = B . (7.53)
V x
U graninom sluaju kada x 0 , p predstavlja vrednost perturbacije (podpritisak ili
nadpritisak) pritiska u odnosu na ravnoteni pritisak u fluidu i tu perturbaciju emo obeleiti sa
p ( x, t ) . Prema tome imamo da je:
y y
p ( x, t ) = B lim = B . (7.54)
x 0 x x
Moemo uoiti da dobijamo identian izraz izrazu u (7.43), samo to umesto Jungovog modula
elastinosti figurie zapreminski modul elastinosti. Dalje izvoenje je identino sa prethodim
samo to umesto E y u izrazima figurie B . Izraz za brzinu prostiranja longitudinalno ravanskog
talasa u fluidima je :
B
c= . (7.55)

1
Brzina se moe iskazati i preko koeficijenta stiljivosti fluida s = :
B
1
c=. (7.56)
s
Izraz za amplitudu perturbovane vrednosti pritiska je analogan izrazu (7.50) kod prostiranja u
vrstim telima:
p m = BkA = cA . (7.57)

Da bi talas zahvatio deli sredine debljine x , kreui se brzinom c , potrebno je da protekne

vreme t = x c . Znai za vreme t talasom je obuhvaen deli (vrsto telo ili fluid) mase
m = Sx . Obuhvaena masa delia u jedinici vremena po jedinici povrine poprenog
preseka delia, normalnog na pravac prostiranja talasa, predstavlja karakteristinu impedansu
sredine (specifini otpor sredine):
m Sx
Z= = = c . (7.58)
St St
Izraz za amplitudu talasnog pritiska sada moemo napisati u obliku:
p m = ZA . (7.59)

Ovaj izraz vai i u vrstim telima i u fluidima ali moramo voditi rauna o izrazu za brzinu
prostiranja koja implicitno figurie u gornjem izrazu preko veliine Z .

7.5.5 Brzina prenosa energije (snaga) longitudinalnim ravanskim talasom

Posmatramo prenos energije na oseneni deli

r S r (vrstog tela ili fluida) sa njemu susednog
c v
delia s leve strane (vidi sl.7.6).
r
F dE r r
P= = F v = Fv . (7.60)
dt
Slika 7.6 Brzina prenosa energije longitudinalnim
talasom
Kako je:
y y
F = pS = K i v= , (7.61)
x t
gde je
 7.6 Stojei talas 91
B, za fluide
K . Iz (7.60) i (7.61) dobijamo izraz za snagu:
E y , za vrsta tela
y y
P = KS . (7.62)
x t
Uzimajui da je y ( x, t ) = A sin (t kx ) dobijamo snagu:

P = KS A2 k cos 2 (t kx ) , (7.63)
ili izraen preko kosinusa dvostrukog ugla:
1
P= KS A2 k [1 + cos 2(t kx )] . (7.64)
2
Srednja vrednost snage u toku jedne periode osilovanja delia je:
1 t +T KS A2 k KS A2 k 2c ( KAk ) c
2
p p
2 2

P sr = Pdt = = =S =S m =S m. (7.65)
T t 2 2 2K 2 c 2Z
Intenzitet talasa se definie kao preneta srednja snaga po jedinici povrine normalne na pravac
prostiranja talasa:
2
P p 1
I = sr = m = Z A2 2 . (7.66)
S 2Z 2

7.6 Stojei talas

Nastaje prilikom prostiranja progresivnog talasa u ogranienim sredinama, superpozicijom
upadnog (incidentnog) i reflektovanog talasa. Pri tome elongacija (poremeaj u odnosu na
ravnoteni) delia sredine kroz koji se prostiru ova dva talasa jednaka je zbiru elongacija usled
dejstva svakog talasa ponaosob. Na slici 7.7 prikazane su ove dve vrste talasa. Izvor incidentnog
talasa je na mestu x = 0 . Na rastojanju L od izvora imamo sredinu drugaije karakteristine
impedanse, od koje se incidentni talas reflektuje. Tako da u sredini koja nije osenena imamo
prisustvo dva talasa.
y
r
A c

x L
x
r
c

Slika7.7 Incidentni (puna linija) i reflektovani (isprekidana linija) talas u ogranienoj sredini
Elongacija delia sredine na mestu x u trenutku t usled prisustva incidentnog talasa je:
y i ( x, t ) = A sin (t kx ) , (7.67)
a usled prisustva reflektovanog talasa:
y r (x, t ) = A sin (t ) , (7.68)
gde je t vreme trajanja oscilacija delia sredina usled dejstva reflektovanog talasa. U odnosu na
vreme trajanja oscilovanja delia sredine na mestu x = 0 vreme t je:

t = t [L + (L x )] / c = t + x / c 2 L / c . (7.69)
92 7 TALASNO KRETANJE
Iz (7.68) i (7.69) dobijamo jednainu reflektovanog talasa:
y r ( x, t ) = A sin (t + kx 2kL ) . (7.70)
U ovom izvoenju radi pojednostavljenja uzeli smo da je amplituda reflektovanog talasa jednaka
amplitudi incidentnog. U neto kasnijim izvoenjima videemo da je to u specijalnom sluaju
mogue. Znak " + " se uzima kada je karakteristina impedansa sredine kroz koju se incidentni
talas prostire vea od karakteristina impedansa sredine od koje se reflektuje. Znak "-" se uzima
u obrnutom sluaju. Rezultujua elongacija je:
y ( x, t ) = y i ( x, t ) + y r ( x, t ) = A[sin (t kx ) sin (t + kx 2kL )] . (7.71)
Uzimajui u obzir trigonometrijske relacije:
+ +
sin + sin = 2 sin cos i sin sin = 2 sin cos , (7.P1)
2 2 2 2
rezultujui talas dobijamo u obliku:
y ( x, t ) = 2 A cos(k (L x ))sin (t kL ) , (7.72)
kada je znak "+" u irazu za reflektovani talas i:
y ( x, t ) = 2 A sin (k (L x ))cos(t kL ) , (7.73)
kada je znak "-" u irazu za reflektovani talas.U izrazima za rezultujui talas u (7.72) i (7.73) sve
to nije vremenski promenljivo predstavlja amplitudu rezultujueg talasa (oscilacije sredine u
datoj taki):
A( x ) = 2 Af (k (L x )) , (7.74)
gde je f kosinusna ili sinusna f-ja. Uoavamo da za razliku od progresivnog ravanskog talasa,
koji ima konstantnu amplitudu u prostoru, amplituda dobijenog rezultujueg talasa menja se u
prostoru izmeu vrednosti 2 A i 2 A . Mesta u prostoru gde amplituda ima vrednost 2 A
nazivaju se trbusi talasa, a mesta u prostoru gde je amplituda jednaka nuli vorovi talasa.
Jednostavno je pokazati iz (6.74) da je rastojanje izmeu dva susedna trbuha ili dva susedna
vora 2 , a rastojanje izmeu susednih trbuha i vora 4 . Kako u mestima vorova tokom
vremena nema kretanja delia sredine (njihova brzina je uvek jednaka nuli) kroz vorove talasa
nema prenosa energije, odnosno ovakvim talasom se ne prenosi energija kroz prostor. Iz tog
razloga ovakav talas izgleda kao da stoji pa se i naziva stojei talas. U sluaju rezonantne duine

ograniene sredine, L = n , n N , jednaina reflektovanog talasa je:
2
2
y r (x, t ) = A sin t + kx 2k n = A sin t + kx 2 n
2 2 . (7.75)
= A sin (t + kx 2n ) = A sin (t + kx )
Jednaine stojeih talasa u tom sluaju su:
y ( x, t ) = 2 A cos(kx )sin (t ) , (7.76)
kada je znak "+" u izrazu za reflektovani talas i:
y ( x, t ) = 2 A sin (kx )cos(t ) , (7.77)
kada je znak "-" u izrazu za reflektovani talas.
 7.7 Akustiki talasi 93
7.7 Akustiki talasi
7.7.1 Zvuni talas (ZT)Zvuk su male mehanike deformacije koje se u vidu longitudinalnih talasa
prostiru kroz vrsta tela, i fluide (tenosti i gasove).
Kod oveka oseaj zvuka izazivaju talasi frekvencije 16 < < 20000 Hz .
Infrazvuni talasi su frekvencije < 16 Hz , a ultrazvuni talasi > 20000 Hz .
Prost zvuk ili ton nastaje kada zvuni izvor izvodi harmonijske oscilacije konstantne frekvencije
(vidi sliku 7.8a).
Sloen ili muziki zvuk je neharmonijski periodini talas koji nastaje kao rezultat slaganje
nekoliko harmonijskih talasa (slika 7.8b), tj. istovremenim zvuanjem malog broja istih tonova.
um je nepriodini talas koji nastaje slaganjem velikog broja harmonijskih talasa razliitih
frekvencija (slika 7.8c). Udar ili eksplozija je kratkotrajni zvuk ogromnog intenziteta (slika
6.8d).

y
a)

x
b)

x
c)

x
d)

x
Slika7.8 Razliiti oblici zvunih talasa

Ey
Brzina zvuka, ako se prostire kao ravanski talas, u vrstim telima je c = ,a u fluidima

B
c= . Ukoliko se zvuni talas prenosi kroz izotropni fluid onda se prenosi ravnopravno u

svim pravcima u vidu sfernog talasa. Elongacija delia sredine i pritisak koji talas nosi su:
A p
y (r , t ) = sin (t kr ) i p (r , t ) = m cos(t kr ) , (7.78)
r r
respektivno, gde je p m = ZA .
Intenzitet sfernog zvunog talasa dobijamo iz intenziteta ravanskog kada umesto p m stavimo
pm r :
2
1 pm Z 2 A2 1 1
I= = 2 ~ 2. (7.79)
2 r 2 r r
Srednja snaga koja se prenese kroz sfernu povrinu poluprenika r je:
P sr = 4 r I = 2Z A = const.
2 2 2
(7.80)
Intenzitet (jaina) zvuka je objektivna fizika veliina koja se meri pomou akustinih aparata i
ne zavisi od ljudskog uha. Intenzitet zvuka koji registruje ljudsko uho je subjektivna fizika
94 7 TALASNO KRETANJE
veliina koja zavisi od fiziolokih kaarakteristika uha i ne odgovara objektivnoj jaini zvuka.
Subjektivnu jainu zvuka (nivo zvuka) izraavamo preko praga ujnosti:
I
L = 10 log , (7.81)
I0
gde je I objektivna jaina zvuka , a I 0 = 1012 W m 2 prag ujnosti - minimalna jaina zvuka
koje registruje proseno ljudsko uho na frekvenciji od 1000 Hz . Inae, prag ujnosti veoma
zavisi od frekvencije zvuka.
Jedinica za nivo zvuka je decibel [dB ] .
Granica bola je najvea jaina zvuka koju ljudsko uho moe da istrpi i ona je skoro nezavisna od
frekvencije zvuka i iznosi I b = 1 W m 2 .
Nivo zvuka koji odgovara pragu ujnosti je 0 dB , a nivo zvuka koji odgovara granici bola je
120 dB .

7.7.2 Ultrazvuni talas

Frekvencije ultrazvunih talasa (UZT) u gasovima mogu dosegnuti vrednosti do 109 Hz , a u
tenim i vrstim telima 1012 1013 Hz .
Izvori UZT mogu biti mehaniki (kratke strune, sirene koje generiu frekvencije 20 100 kHz ) i
elektromagnetski (piezoelektrini i magnetostrikcioni).
U piezoelektrine izvore spadaju kristali kao to su: kvarc, turmalin, barijum-titanat. Za njih je
karakteristino da kada se nau u elektrinom polju menjaju dimenziju u pravcu tog polja.
Ukoliko su promene intenziteta elektrinog polja harmonijske imaemo i harmonijske promene
dimenzije kristala koje utiu na generisanje istog harmonijskog mehanikog talasa u okolnom
prostoru (vazduh, voda) koji se prostire u vidu UZT. Na ovaj nain mogu se generisati UZT
frekvencije do 50 MHz .
U magnetostrikcione izvore spadaju feromagnetici kao to su nikl ili kobalt koji kada se nau u
magnetskom polju menjaju svoju dimenziju du pravca tog polja. Na analogan nain kao kod
piezoelektrika generie se UZT.
Za UZT frekvencija u rasponu 108 1010 Hz talasne duine takvih talasa odgovaraju talasnim
duinama vidljive svetlosti. Takvi UZT prostiru se pravolinijski i podleu zakonima
geometrijske optike. To znai da se mogu fokusirati, pri emu se dobija velika gustina energije i
usmeriti u proizvoljnom pravcu.
Kako su im velike frekvencije oni imaju velike intezitete ( I ~ 2 ) do 20 kW m 2 , velike
vrednosti talasnog pritiska (u kondenzovanim sredinama do nekoliko bara ), velike vrednosti
amplitude, brzina i ubrzanja delia sredine obuhvaenih UZT to uslovljava pojavu jakih
inercijalnih sila u tim sredinama. Ove inercijalne sile dovode do pojave kavitacije, pomou koje
se mogu oistiti neistoe bilo koje vrste s povrine predmeta koji se unese u kavitacionu
tenost, a da se pri tome zaprljana povrina ne oteti.
Primena UZT-a: mehanika obrada materijala velike tvrdoe (buenje, rezanje, poliranje), hladno
zavarivanje, lemljenje, otkrivanje defekata u materijalima.

7.7.3 Infrazvuni talas

Infrazvuni talasi (IZT) posebno su opasni po zdravlje oveka u opsegu 3 10 Hz . Slabo se
apsorbuju tako da se mogu prostirati na velika rastojanja od izvora.
Izvori mogu biti prirodni (vrtloni) - pri opstrujavanju tela fluidom. Frekvencija tako nastalog
IZT je data relacijom = 0,2 v d , gde je v brzina opstrujavanja fluida, a d dimenzija tela.
 7.7 Akustini talasi 95
U ovu vrstu IZT-a spadajui seizmiki talasi. Brzina prirodnih IZT-a je reda km s , a njihova
talasna duina reda km . Veoma malog su intenziteta.
Vetaki izvori IZT-a su reaktivni motori. To su talasi velikih inteziteta.

7.7.4 Zavisnost brzine prostiranja ZT, UZT i IZT od temperature u gasovima

Prilikom prolaska ZT i UZT kroz gasove dolazi, usled visoke frekvencije ovih talasa, do veoma
brzih promena pritiska i zapremine delia gasa. Usled toga moemo smatrati da se u uoenom
deliu gasa deavaju adijabatski procesi (procesi bez razmene toplote sa susednim deliima).
Ako je uoena zapremina delia gasa veoma mala ( V 0 ) onda iz (7.51) imamo da je
zapreminski modul elestinosti gasa:
p dp
B = V lim = V . (7.82)
x 0 V dV
Za adijabatske procese vai relacija:
p V = const , (7.83)

j+2 3, za jednoatomske gasove

gde je = konstanta adijabate, a j = broj stepeni slobode
j 5, za dvoatomske gasove
datog gasa. Za vazduh (dvoatomski gas) = 1,4 .
Diferenciranjem (7.83) dobijamo:
dp
=
d
(const V ) = const V 1 = (const V ) = p . (7.84)
dV dV V V
Iz (7.82) i (7.84) sledi:
B = p . (7.85)
Iz (7.55) i (7.85) dobijamo brzinu prostiranja ZT i UZT u gasovima:
p
c= . (7.86)

Na osnovu jednaine stanja idealnog gasa dobijamo vezu izmeu pritiska i gustine gasa:
m p RT RT
pV = n m RT p = n m RT = = , (7.87)
m nm M
J
gde su: n m broj molova gasa u uoenoj zapremini, R = 8,314 univerzalna gasna
molK
konstanta, T apsolutna temperatura gasa i M molarna masa gasa.
Iz (6.76) i (6.77) dobijamo:
RT
c= . (7.88)
M
Brzina zvuka na apsolutnoj temperaturi T 0 = 273,15 K (ili 0 0C ) je

R T 0
c0 = 331 m/s. (7.89)
M
Iz (7.88) i (7.89) sledi:
96 7 TALASNO KRETANJE
T
c = c0 . (7.90)
T0
Kako je:
T = T0 +t , (7.91)
gde je t temperatura gasa izraena u 0C , to je:
t
c = c0 1 + . (7.92)
T0
Aproksimativni izraz koji se moe koristiti, kada je t << T 0 , je oblika:

t
c = c 0 1 + . (7.93)
2T 0
Kod prostiranja IZT, usled niske frekvencije, procesi koji se deavaju u deliu gasa koji se naao
na udaru talasa su veoma spori i moemo ih smatrati izotermskim. Jednaina izotermskog
procesa je :
pV = const . (7.94)
Ona se moe dobiti iz (7.83) stavljanjem da je = 1 .
Izraz za brzinu prostiranja IZT je identian sa izrazom za brzinu prostiranja ZT i UZT (7.86),
samo to u izrazu za c0 (7.89), stavljamo da je = 1 .
 7.8 Zvuni talasi u ogranienim sredinama 97
7.8 Zvuni talasi u ogranienim sredinama
7.8.1 Oscilovanje ice uvrene na oba kraja
Mesta uvrenja ice smatramo za sredine
beskonano velike karakteristine impenase. Iz tog
razloga u jednaini reflektovanog talasa uzimamo
znak minus (7.73).
Granini uslovi koji moraju biti ispunjeni su:

x A( x = 0) = 0 i A( x = L) = 0 , (7.95)
0 L
Slika7.9 ematski prikaz treeg harmonika gde je A(x ) = 2 A sin (k (L x )) .
Drugi uslov je ispunjen jer je argument sinusne f-je jednak nuli.
Prvi uslov bie ispunjen u sluaju da je:
sin (kL ) = 0 k n L = n , n N . (7.96)
Poto mogua vrednost talsnog broja zavisi od prirodnog broja n stavili smo u donjem indeksu
n . Ako talasni broj iskaemo preko talasne duine dobiemo dozvoljene vrednosti talasne
duine formiranog stojeeg talasa:
2L
n = . (7.97)
n
Koristei relaciju c = dobijamo dozvoljene vrednosti frekvencija stojeih talasa (harmonika):
nc n
n = = F , (7.98)
2L 2L
koje se nazivaju sopstvene ili karakteristine frekvencije.
Najnia vrednost frekvencije naziva se osnovna frekvencija. U ovom sluaju to je 1 = c 2 L .
Ostale frekvencije ili harmonici su celobrojni umnociosnovne frekvencije:
n = n 1 . (7.99)
7.8.2 . Oscilovanje vazdunih stubova
a) oscilovanje vazdunog stuba u cevi zatvorenoj na jednom kraju

Zatvorenu stranu cevi smatramo za sredinu

beskonano velike karakteristine impedanse. Iz tog
razloga u jednaini reflektovanog talasa uzimamo
znak minus (7.73).
Granini uslovi koji moraju biti ispunjeni su:
x L 0 A( x = L) = 0 i p( x = 0, t ) = 0 p m ( x = 0) = 0 . (7.100)
Slika 7.10 ematski prikaz treeg harmonika
Uslov je ispunjen jer je argument sinusne f-je jednak nuli. Drugi uslov nam govori da
perturbacije pritiska na otvorenom delu cevi moraju biti jednake nuli jer pritisak s leve strane
otvora cevi mora biti jednak pritisku s desne strane (atmosferskom pritisku). Izraz za pritisak
stojeeg talasa dobijamo iz (7.54) i (7.73):
p( x, t ) = 2 BAk cos(k (L x ))cos(t kl ) , (7.101)
odakle dobijamo da je:
p m ( x ) = 2 BAk cos(k (L x )) . (7.102)
Da bi drugi granini uslov bio ispunjen mora biti:
98 7 TALASNO KRETANJE

k n L = (2n 1) , n N , (7.103)
2
ili preko talasne duine dozvoljenih harmonika:
4L
n = . (7.104)
2n 1
Sopstvene frekvencije su:
(2n 1) c = (2n 1) p .
n = (7.105)
4L 4L
Frekvencija prvog harmonica je:
1
0 = c, (7.106)
4L

a vii harmonici su oblika:

n = (2n 1) 0 . (7.107)
b) oscilovanje vazdunog stuba u cevi otvorenoj na oba kraja

U ovom sluaju u jednaini reflektovanog talasa

uzimamo znak plus (7.72).
Granini uslovi koji moraju biti ispunjeni su:
p m ( x = 0) = 0 i p m ( x = L ) = 0 . (7.108)

0 L x Jednaina talasnog pritiska iz (7.54) i (7.72) je:

p ( x, t ) = 2 BAk sin (k (L x ))sin (t kL ) . (7.109)
ka 7.11 ematski prikaz drugog harmonika
Slika

Iz (7.109) amplituda pritiska je:

p m ( x, t ) = 2 BAk sin (k (L x )) . (7.110)
Drugi granini uslov je automatski ispunjen, a da bi bio prvi mora biti:
sin (kL ) = 0 k n L = n , n N . (7.111)
Sluaj je identian sluaju ice uvrene na oba kraja, samo to su vorovi i trbusi zamenili
mesta.
2L nc n p
n = , n = = . (7.112)
n 2L 2L

c) oscilovanje vazdunog stuba u cevi zatvorenoj na oba kraja

Krajeve cevi smatramo za sredine beskonano velike

karakteristine impenase, to znai da je sluaj u
potpunosti identian ici uvrenoj na oba kraja.
Karakteristine talasne duine i frekvencije date su u
(7.97) i (7.98) s tom razlikom to za brzinu talasa treba
p
uzeti da je c = .
0 L x
Slika 7.12 ematski prikaz drogog harmonika
 7.8 Zvuni talasi u ogranienim sredinama 99
7.8.3 Oscilovanje ipke
a) ipka urena na jednom kraju

Sluaj je u potpunosti identian cevi zatvorenoj na

jednom kraju. Karakteristine talasne duine i
frekvencije date su u (7.104) i (7.105) s tom razlikom
Ey
to za brzinu talasa treba uzeti da je c = .
0 L x
Sika 7.13 ematski prikaz prvog harmonika

b) ipka uvrena na sredini

Kako se na oba kraja ipke nalazi vazduh koji ima

manju karakteristinu impedansu od ipke, jednaina
formiranog stojeeg talasa data ju u (7.72).
Poto na sredini ipke nema oscilacija delia ipke:
y ( x = L 2 , t ) = 0 cos(k (L L 2 )) = 0 . (7.113)
0 7.14 ematski prikaz prvog x
L harmonika
Slika Ovaj uslov je ispunjen za:
L
kn = (2n 1) , n N , (7.114)
2 2
ili preko karakteristine talasne duine:
2L
n = . (7.115)
2n 1
Frekvencije harmonika date su izrazom:
c (2n 1) E y .
n = (2n 1) = (7.116)
2L 2L

Bitno je napomenuti da bilo koji od navedenih medijuma moe istovremeno da osciluje i na

osnovnoj frekvenciji i istovremeno na veem broju viih harmonika. Tada stojei talas ima
sloen oblik, a prisustvo viih harmonika odreuje boju tona.

7.9 Harmonijska analiza zvuka. Rezonatori

Sloeni zvuk pored osnovne frekvencije sadri i vie harmonike. Izvriti harmonijsku analizu
zvuka znai razloiti sloeni zvuk na proste komponente - harmonike. Ureaji pomou kojih se
vri razlaganje nazivaju se rezonatori, jer rade na principu rezonancije. Najee su to mehaniki
rezonatori sa vazdunom upljinom sfernog oblika (vidi sliku 7.15).
l Rezonatorska upljina ima sopstvenu uestanost r .
Kada se kroz nju propusti sloeni zvuk vazduh
p0 poinje da osciluje, a najjae oscilacije izazvae
S onaj harmonik ija je frekvencija jednaka
V0 sopstvenoj uestanosti rezonatora. Sukcesivnim
sluanjem zvuka kroz vie rezonatora razliitih r
Slika 7.15 Vazduni rezonator mogu se odrediti svi prisutni harmonici u sloenom
zvuku.
Na rezonatorsku upljinu se nastavlja cevica duine l i poprenog preseka S . Nae uvo
naslanjamo na cevicu i u stvari oslukujemo oscilovanje vazduha u cevici. Pre nailaska
sloenog zvuka pritisak i zapremina vazduha u rezonatorskoj upljini su p 0 i V 0 , respektivno,
100 7 TALASNO KRETANJE
gde je p 0 vrednost atmosferskog pritiska. Kada naie sloeni zvuk (vidi sl.7.16) vazduh u
rezonatoru podlee adijabatskim promenama stanja i pretpostavimo da se vazduh iz
reozonatorske kutije proiri na cevicu.
p 0V 0 = p V , (7.117)
gde je:
V = V 0 + Sx . (7.118)
Iz (7.117) i (7.118) sledi:
l
Sx
p = p 0 1+ . (7.119)
sloeni izvuk V0
p
S Kako su deformacije usled nailaska zvunih
V talasa veoma male Sx << V 0 moemo
x x koristiti aproksimativni izraz za pritisak:
Sx
Slika 7.16 Vazduni rezonator pri dejstvu sloenog zvuka p p 0 1 . (7.120)
V0
Prvobitna koliina vazduha u cevici zauzima sada zapreminu S (l x ) . Pritisak s njegove leve
strane je p , a s desne strane poto je otvorena p 0 . Dakle, javlja se razlika pritisaka:

Sx S 2 p0
p = p p 0 = p 0 1 p 0 = x. (7.121)
V0 V0
Jednaina kretanja datog dela vazduha je:
2
x
m d rez = pS ,
= F ex (7.122)
d t2
gde je:
m = Sl . (7.123)
Na osnovu (7.121)-(7.123) dobijamo:
d x p0 S
2
+ x = 0, (7.124)
d t2 V 0l
to predstavlja jednainu kretanja linearnog harmonijskog oscilatora. Iz nje zakljuujemo da je
sopstvena kruna uestanost:
p0 S 1 p0 S
r = r = , (7.125)
V 0l 2 V 0 l
to predstavlja Helmholcovu relaciju za sopstvenu frekvenciju vazdunog oscilatora.
 7.10 Elektromagnetski talasi 101
7.10 Elektromagnetski talasi (EMT)
Otkriveni su u Herzovim eksperimentima, a teorijski opisani Maksvelovom teorijom.
Obuhvataju ogroman interval talasnih duina od 1014 m do nekoliko desetina kilometara.
Zajedniko za sve talase iz ovog opsega je da se u vakuumu prostiru istom brzinom-brzinom
svetlosti c 3 108 m s .

7.10.1 Spektar EMT

- radio talasi ije su talasne duine u opsegu (101 103 ) m . Izvori ovih talasa su oscilirajua
naelektrisanja u velikim emisionim antenama. Pomou njih se vri prenos govornih signala. Dele
se na kratke, srednje i duge talase;
- radarski (mikrotalasi), (102 102 ) m . Izvori su antene centimetarskih dimenzija. Pomou
njih se vri lociranje predmeta u prostoru, a deo ovih talasa, koji zadire u podruje kratkih talasa,
koristi se za prenos govornih i vizuelnih signala (primena u TV tehnici);
- infracrveno zraenje, (10 7 104 ) m . Izvori su zagrejana tela, gasovi pri elektrinom
pranjenju i neke vrste lasera. Ima osobinu da ga tela dobro apsorbuju i iz tog razloga naziva se
i toplotno zraenje.
- vidljiva svetlost, (3 7 ) 107 m . Oko moe neposredno da ga detektuje. Nastaje u
procesima transformacije atomskih i molekulskih nivoa.
- ultraljubiasto zraenje, (10 7 109 ) m . Emituju ga pobueni atomi (molekuli) pri
kvantnim prelazima u atomskom omotau.
- x-zraci, (108 1011) m . Emituje se pri kvantnim prelazima unutranjih elektrona u
pobuenom atomu.
- -zraci, < 109 m . Emituju se pri procesima unutar jezgra atoma.
- kosmiki zraci, < 1014 m . Izvori nuklearni procesi u kosmosu.

7.10.2 Ravanski EMT

Na velikim udaljenostima od izvora EMT, koji harmonijski osciluje krunom frekvencijom ,
moemo smatrati da EMT ima ravanski talasni front. EMT se prostire kroz sredinu, ija je
dielektrina permitivnost i magnetska permeabilnost , du pozitvnog smera z ose. Talas
r r
ine uzajamno ortogonalni vektori elektrinog E i magnetskog polja H (vidi sliku 7.17), koji su
dati izrazima:
x r
E r
B
r
k
z
r r
y B E

Slika 7.17 Jednodimenzionalno prostiranje ravanski

polarizovanog EMT

r r
E = E 0 sin (t kz ) i , (7.126)
r r
H = H 0 sin (t kz ) j , (7.127)
r r
gde su vektori i , j jedinini vektori du pozitivnog smera x, y ose, respektivno. Amplitude
talasa povezane su relacijom:
102 7 TALASNO KRETANJE

H 0 = E0 . (7.128)

Brzina prostiranja EMTu datoj sredini je:

1
v= . (7.129)

Dielektrinu permitivnost i magnetsku permeabilnost moemo izraziti preko njihovih
vrednosti u vakuumu 0 i 0 , a to su vrednosti koje su pribline njihovim vrednostima i u
vazduhu:
= r 0, = r 0 , (7.130)

1 1 F H
gde su 0 = , 0 = 4 10 7 , a r i r su neimenovani brojevi koji ukazuju
4 9 10 m
9
m
na to koliko puta su dielektrina permitivnost i magnetska permeabilnost date sredine vee od
vrednosti koje imaju u vakuumu i nazivaju se relativna dielektrina permitivnost i relativna
magnetska permeabilnost, respektivno.
Iz (7.129) i (7.130) moemo napisati da je:
1 1 c
v= = , (7.131)
r r 0 0 r r
gde je c brzina prostiranja EMT u vakuumu (vazduhu).
Kako je za sve sredine sem za feromagnetike r 1 , izraz za brzinu prostiranja poprima oblik:
c c
v= = , (7.132)
r n

gde je n = r apsolutni indeks prelamanja date sredine. Kao to vidimo iz (7.132) apsolutni
indeks prelamanja date sredine pokazuje koliko puta je brzina prostiranja EMT u toj sredini
manja od brzine prostiranja svetlosti.
Apsolutni indeks prelamanja kod EMT ima istu ulogu kao karakteristina impedansa kod
mehanikih talasa.
Ukoliko je u datoj sredini relativna dielektrina permitivnost zavisna od krune frekvencije
EMT r = r ( ) za takvu sredinu kaemo da je disperzivna.
Za EMT u vidljivom delu spektra (svetlost) kao njihov reprezent uzimamo vektor elektrinog
polja jer je ljudsko oko osetljivo na njegovo dejstvo. Intenzitet vidljive svetlosti dat je relacijom
2
1
I = E0 . (7.133)
2
Pri prelasku svetlosti iz jedne u drugu sredinu dolazi do promene brzine prostiranja svetlosnog
talasa, ali frekvencija ostaje ouvana. Posmatrajmo prelaz svetlosti iz vakuuma (vazduh) u
sredinu apsolutnog indeksa prelamanja n . Tada je iz prethodno navedenog talasna duina
svetlosti u toj sredini:
= =
v c
= 0, (7.134)
n 0 n
gde se veliine s nulom u donjem indeksu odnose na vakuum.
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 103
7.11 Pojave pri prostiranju talasa
7.11.1 Konstruisanje talasnog fronta
Hajgensov princip: Svaka taka talasnog fronta moe se smatrati izvorom novog elementarnog
talasa.
Vai kako za mehanike tako i za EMT.
Hajgensov princip nam omoguava da konstruiemo talasni front u bilo kom trenutku vremena
(vidi slika 7.18), ali ne i da odredimo amplitudu obvojnice sekundarnih talasa.

S (t + t ) S (t )
S (t + t )

S (t )
r = ct

r = ct
r = ct

a) b)

Slika 7.18 Konstruisanje talasnog fronta: a) sfernog, b) ravanskog talasa

Talasni front se konstruie na sledei nain. Naka je u trenutku t talasni front definisan sa povri
S (t ) . Ako hoemo da nacrtamo izgled talasnog fronta u trenutku t + t onda oko svake take
talasnog fronta opiemo polusferu poluprenika r = ct . Obvojnica svih tih polusfera (povr
koja tangira sve polusfere) je povr S (t + t ) koja definie talasni front u trenutku t + t .

7.11.2 Prelamanje i odbijanje svetlosti

Pri izvoenju zakona prelamanja i odbijanja svetlosti koristiemo Fermaov princip: Pri
prelamanju i odbijanju svetlosti kroz ravnu povrinu svetlost pree onu putanju za iji je
prelazak porebno minimalno vreme.
Svetlost, prostirui se kroz sredinu apsolutnog indeksa prelamanja n1 , nailazi na sredinu
apsolutnog indeksa prelamanja n 2 , tako da sa normalom na graninu povr gradi ugao (vidi
sliku 7.19a). Na graninoj povri izmeu dve sredine jedan deo upadne svetlosti se prelama pod
uglom i nastavlja da se prostire kroz drugu sredinu, a drugi deo se odbija pod uglom i
nastavlja da se prostire kroz sredinu kroz koju se prostirala svetlost i pre nailaska na graninu
povr. Na zadatak je da naemo relacije koje povezuju uglove , i .

A Zakon prelamanja svetlosti

n1 Uoimo u sredini indeksa prelamanja n1 taku
hA A , ija je visina u odnosu na razdvojnu povr

C h A i rastojanje u odnosu na upadnu taku C na
razdvojnoj povrini x , i u sredini indeksa
0 x d x prelamanja n 2 taku B , ija je visina u odnosu
hB na razdvojnu povr h B i rastojanje u odnosu na

n2 upadnu taku na razdvojnoj povrini d x .
Vreme koje je potrebno svetlosti da iz take A
B
doe do take B po izabranoj putanji iznosi:

Slika 7.19a Prelamanje svetlosti. Take A, C, B lee u jednoj ravni.

104 7 TALASNO KRETANJE

AC CB
t= + , (7.135)
v1 v2

gde su v1 i v 2 brzine prostiranja svetlosti u sredinama sa indeksima prelamanja n1 i n 2 ,

respektivno. Sa slike 7.19a uoavamo da je:

AC = x + h A v1 i CB =
2 2
(d x )2 + h 2B v2 . (7.136)
Kako vreme prostiranja treba da ima ekstremnu vrednost (da bude minimalno) mora biti ispunjen
dt
uslov: = 0 . Izraunavanjem ukupnog vremena na osnovu (7.135) i (7.136) i primenjujui
dx
uslov minimuma dobijamo:
1 x 1 dx
=0, (7.137)
v1 x + h A v2 (d x )2 + h2B
2 2

odnosno:
1 1
sin sin = 0 . (7.138)
v1 v2
Polazei od definicije apsolutnog indeksa prelamanja (7.132)) i (7.138) dobijamo zakon
prelamanja:
n1 sin = n 2 sin . (7.139)
Zakon prelamanja se naziva Dekart-Snelijusov zakon.
Zakon odbijanja svetlosti
A n1 D Kao i u malopreanjem sluaju uoavamo
dve take, A i D , ali se obe nalaze u sredini
hD indeksa prelamanja n1 . Postupak izvoena
hA je identian malopreanjem s tim to u
izrazima figurie samo brzina v1 .
0 xC d x Iz (7.138) za ovaj sluaj prostiranja
svetlosti dobijamo relaciju:
Slika 7.19b Odbijanje svetlosti. Take A, C, D lee u 1 1
jednoj ravni. sin sin = 0 , (7.140)
v1 v1
odakle dobijamo zakon odbijanja svetlosti:
sin = sin = . (7.141)

7.11.3 Koeficijenti refleksije i transmisije

Kao to smo videli na radvojnoj povrini izmeu dve sredine jedan deo upadnog talasa se odbija,
a drugi deo nastavlja da se kree kroz novu sredinu. Od ega zavisi raspodela energije upadnog
talasa na dva novoformirana? Odgovor na to pitanje daemo na primeru mehanikog talasa koji
pod pravim uglom pada na razdvojnu povr izmeu sredina karakteristinih impedansi Z 1 i Z 2
(vidi sliku 7.21).
Z1
yi yt

Slika 7.21 Razdajanje incidentnog talasa na razdvojnoj

povri izmeu sredina razliitih karakteristinih
yr Z2 impedansi

x
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 105
Iz zakona odranja energije, energija incidentnog talasa raspodeljuje se na energiju
reflektovanog (odbijenog) i energiju transmitovanog talasa (talasa koji nastavlja da se kree kroz
drugu sredinu):
Ei = Er + Et . (7.142)
Ako gornju j-nu podelimo povrinom poprenog preseka radvojne povri i vremenom trajanja
jedne periode oscilacija delia sredine (koja je ista u obe sredine jer je frekvencija oscilovanja
ista) dolazimo do relacije koja povezuje intenzitete talasa:
Ii = Ir + It . (7.143)
Deljenjem (7.143) sa intenzitetom incidentnog talasa dobijamo
1 = Ir Ii + It Ii . (7.144)
Odnos intenziteta reflektovanog i incidentnog talasa predstavlja koeficijent refleksije po energiji:
R = Ir Ii , (7.145)
a odnos intenziteta transmitovanog i incidentnog talasa predstavlja koeficijent transmisije po
energiji:
T = It Ii . (7.146)
Na osnovu (7.144)-(7.146) dobijamo vezu izmeu ovih koeficijenata u obliku:
R + T = 1. (7.147)
Iz (7.66) i (7.144)-(7.147), uzimajui u obzir da je i = r = t = , dobijamo:
2 2
Ar Z 2 At
+ = 1 , (7.148)
Ai Z 1 Ai
gde su Ai , Ar i At amplitude incidentnog, reflektovanog i transmitovanog talasa, respektivno.
Odnos amplituda reflektovanog i incidentnog talasa predstavlja koeficijent refleksije po
amplitudi:
r = Ar Ai , (7.149)
a odnos amplituda transmitovanog i incidentnog talasa predstavlja koeficijent transmisije po
amplitudi:
t = At Ai . (7.150)
Na osnovu (7.148)-(7.150) dobijamo vezu izmeu ovih koeficijenata u obliku:
Z2 2
r2 + t = 1. (7.151)
Z1
Uporeujui izraze u (7.147) i (7.151) dolazimo do relacija izmeu odgovarajuih koeficijenata
po energiji i amplitudi:
Z2 2
R = r2 i T = t . (7.152)
Z1
Da bi odredili koeficijente refleksije i transmisije po amplitudi pored (7.152) potrebna nam je jo
jedna, a nju emo dobiti iz jednog od tri dole navedena uslova koji moraju biti ispunjeni na
razdvojnoj povri:
1. rezultujui pomeraj delia na razdvojnoj povri s leve strane mora biti jednak pomeraju s
desne strane:
y i ( x = 0, t ) + y r ( x = 0, t ) = y t ( x = 0, t ) ; (7.153)
106 7 TALASNO KRETANJE
2. rezultujua brzina delia na razdvojnoj povri s leve strane mora biti jednaka brzini s desne
strane:
vi ( x = 0, t ) + v r ( x = 0, t ) = vt ( x = 0, t ) ; (7.154)
3. rezultujui talasni pritisak na razdvojnoj povri s leve strane mora biti jednak pritisku s desne
strane:
p i ( x = 0, t ) + p r ( x = 0, t ) = p t ( x = 0, t ) . (7.155)
Ako je incidentni talas oblika:
y i ( x, t ) = Ai sin (t k i x ) , (7.156)
onda su reflektovani i transmitovani talasi oblika:
y r (x, t ) = Ar sin (t + k i x ) i y t ( x, t ) = At sin (t k t x ) , (7.157)
respektivno.
Za odreivanja koeficijenata refleksije i transmisije po amplitudi uzmimo na primer uslov br. 3,
koji se svodi na:
yi y y
B1 B1 r = B2 t , (7.158)
x x = 0 x x = 0 x x = 0
gde su B1 i B 2 zapreminski moduli elastinosti u sredinama sa karakteristinim impedansama n1
i n 2 respektivno.
Iz (7.156)-(7.158) i definicije zapreminskog modula elastinosti dobijamo:
Ar Z 2 At
1 = , (7.159)
Au Z 1 Ai
odnosno:
Z2
1 r = t . (7.160)
Z1
Reavanjem sistema (7.151) i (7.160) dobijamo izraze za koeficijente:
Z1 Z 2 2Z 1
r= i t= . (7.161)
Z1 + Z 2 Z1 + Z 2
__________________________________________________

Koeficijenti refleksije i transmisije po amplitudi kod EMT su:

n n 2n1
r= 1 2 i t= . (7.162)
n1 + n 2 n1 + n 2
__________________________________________________

Sada emo posmatrati tri specijalna sluaja prostiranja:

a) Z 1 = Z 2 (n1 = n 2 ) (usaglaene impedanse sredina)
Iz (7.161) i (7.162) dobijamo sledee vrednosti :
r = 0, R = 0
.
t = 1, T = 1
Iz vrednosti koeficijenata refleksije i transmisije po energiji zakljuujemo da se celokupna
energija incidentnog talasa raspodeljuje na energiju transmitovanog talasa, a iz vrednosti
koeficijenta transmisije po amplitudi zakljuujemo da je amplituda transmitovanog talasa
jednaka amplitudi incidentnog. Reflektovani talas se ne generie.
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 107
b) Z 2 >> Z 1 (n 2 >> n1) (beskonani otpor)
Iz (7.161) i (7.162) dobijamo sledee vrednosti:
r = 1, R = 1
.
t = 0, T = 0
Iz vrednosti koeficijenata refleksije i transmisije po energiji zakljuujemo da se celokupna
energija incidentnog talasa raspodeljuje na energiju reflektovanog talasa, a iz vrednosti
koeficijenta refleksije po amplitudi zakljuujemo da je amplituda reflektovanog talasa jednaka
negativnoj vrednosti amplitude incidentnog. Transmitovani talas se ne generie.
c) Z 1 >> Z 2 (n1 >> n 2 ) (nulti otpor)
Iz (7.161) i (7.162) dobijamo sledee vrednosti
r = 1, R = 1
.
t = 2, T = 0
Iz vrednosti koeficijenata refleksije i transmisije po energiji zakljuujemo da se celokupna
energija incidentnog talasa raspodeljuje na energiju reflektovanog talasa, a iz vrednosti
koeficijenta refleksije po amplitudi zakljuujemo da je amplituda reflektovanog talasa jednaka
amplitudi incidentnog. Transmitovani talas se generie, ali energija koju on nosi je zanemarljiva
u odnosu na energiju reflektovanog talasa.

7.11.4 Interferencija talasa

Predstavlja superpoziciju dva ili vie talasa pri kojoj se u odreenim takama prostora
maksimalno pojaava intenzitet rezultujueg talasa (konstruktivna interferencija), a u drugim
dolazi do maksimalnog slabljenja intenziteta rezultujueg talasa (destruktivna interferencija). U
svim ostalim takama prostora, obuhvaenih ovim talasima, vrednosti intenziteta rezultujueg
talasa su izmeu ove dve ekstremne vrednosti.
Da bi dolo do interferencije talasi koji superponiraju moraju zadovoljiti sledee uslove:
1. moraju biti monohromatski (da sadre samo po jednu komponentu jedne talasne duine) i da
su im frekvencije iste;
2. fazna razlika im je nula ili ima konstantnu vrednost u vremenu;
3. imaju istu ravan polarizacije.
Ako su ispunjeni uslovi 1. i 2. za talase kaemo da su koherentni.
Pojava interferencije se javlja kako kod mehanikih tako i kod EMT-a.

7.11.4.1 Interferencija od dva takasta izvora

Posmatramo talas koji nailazi na prepreku sa dva mala otvora, koji se nalaze na rastojanju d
(vidi sliku 7.22). Svaki od tih otvora po Hajgensovom principu predstavlja izvor sekundarnih
talasa. Dakle, iza prepreke generiu se dva sekundarna talasa koji su koherentni i imaju istu
ravan polarizacije, jer potiu od jednog talasa.
Potraimo rezultujui talas u taki P . Pomeraj delia sredine u taki P pod uticajem talasa iz
izvora S 1 iznosi:
y (r1 , t ) = A1 sin (t k r 1) , (7.163)
a pod uticajem talasa iz izvora S 2 iznosi:
y (r 2 , t ) = A2 sin (t k r 2 ) . (7.164)
Rezultujui pomeraj u taki P je:
y P (r , t ) = y (r1 , t ) + y (r 2 , t ) . (7.165)
Rezultujui pomeraj moemo prikazati u obliku:
108 7 TALASNO KRETANJE
y P (r , t ) = AP sin (t kr ) , (7.166)
gde je rastojanje r prikazano na slici 7.22.

P
r1
S1
r
r2
S
d

S2 g

Slika 7.22 Interferencija od dva takasta izvora

Na osnovu (7.163)-(7.166) dobijamo jednakost koja mora biti zadovoljena u svakom trenutku
vremena:
AP sin(t kr ) = A1 sin(t k r1) + A2 sin(t k r 2 ) . (7.167)
Razvijajui levu i desnu stranu (7.167) po adicionim formulama i izjednaavanjem lanova s
leve i desne strane koji stoje uz sin (t ) i cos(t ) dobijamo dve jednaine:

AP cos(kr ) = A1 cos(kr1) + A2 cos(kr 2 ) , (7.168a)

i
AP sin (kr ) = A1 sin (kr1) A2 sin (kr 2 ) . (7.168b)
Kvadriranjem izraza u (7.168a) i (7.168b) i njihovim sabiranjem dobijamo:
AP = A1 + A2 + 2 A1 A2 cos(k (r 2 r1)) = A1 + A2 + 2 A1 A2 cos( ) ,
2 2 2 2 2
(7.169)
gde predstavlja faznu razliku dva talasa:
2
= k (r 2 r1) = k g = g , (7.170)
0
gde je g geometrijska razlika puteva dva talasa.
Ako se interferencija odigrava u sredini apsolutnog indeksa prelamanja n , onda je talasna duina
talasa koji interferiraju = 0 n , gde je 0 talasna duina datih talasa u vakuumu ili vazduhu,
tako da (7.170) moemo pisati u obliku:
2
= n g = k 0 op , (7.171)
0
gde op predstavlja razliku optikih puteva.
Relacija u (7.171) je vaea ukoliko se sekundarni talasi kreu kroz istu sredinu i ako se na putu
do ponovnog spajanje ne odbiju od drugu sredinu. U najoptijem sluaju fazna razlika iznosi:
2
= k 2 r2 k1r1 + = (n2 r2 n1r1 ) + . (7.172)
0 2 0 1 0 0 2 0 1
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 109

U gornjem izrazu n1 i n2 su apsolutni indeksi prelamanja sredina kroz koje se kreu talasi koji
prelaze dui i krai put, respektivno. Trei lan s desne strane jednakosti nam govori o sledeem:
ukoliko se, na putu od mesta razdvajanja do mesta ponovnog spajanja, talas koji prelazi dui put
odbije od optiki gue sredine-tada menja fazu za , a ukoliko se odbije od optiki ree sredine
promena faze je jednaka nuli. Ista oznaka je i za promenu faze drugog talasa.
1
Ako (7.169) pomnoimo, s leve i desne strane, sa Z 2 dobiemo izraz za intenzitet
2
rezultujueg talasa u taki P , izraenog preko intenziteta talasa koji interferiraju:

I P = I 1 + I 2 + 2 I 1 I 2 cos( ) . (7.173)

Konstruktivna interferencija
Maksimalni intenzitet u taki P dobijamo kada je:
= 2 z , z {Z 0} , (7.174)
ili preko razlike geometrijskih puteva:
0 .
g = z (7.175)
n
_________________________________________

U sluaju da je D >> d moemo smatrati da je

g d sin , (7.176)
gde je ugao pod kojim se vidi taka P iz sredinje take izmeu dva otvora.
Iz (7.175) i (7.176) dobijamo uglove pod kojima se vide take sa maksimumom intenziteta
rezultujueg talasa
sin = z
0 . (7.177)
nd
__________________________________________

Maksimalni intenzitet je:

I P max = I 1 + I 2 + 2 I 1 I 2 = ( )2
I1+ I 2 . (7.178)

U naem sluaju oba talasa potiu od jednog talasa i iz tog razloga intenziteti su im isti:
I 1 = I 2 = I , tako da je I P max = 4 I .

Destruktivna interferencija
Minimalni intenzitet u taki P dobijamo kada je
= (2 z + 1) , z {Z 0} , (7.179)
ili preko razlike geometrijskih puteva
0 .
g = (2 z + 1) (7.180)
2n
_________________________________________

U sluaju da je D >> d iz (7.179) i (7.180) dobijamo uglove pod kojima se vide take sa
minimumom intenziteta rezultujueg talasa
sin = (2 z + 1)
0 . (7.181)
2nd
_________________________________________
110 7 TALASNO KRETANJE

Minimalni intenzitet je:

I P min = I 1 + I 2 2 I 1 I 2 = ( I1 I 2 .)
2
(7.182)

U naem sluaju, kada je I 1 = I 2 = I , I P min = 0 .

Raspodela intenziteta rezultujueg talasa u zavisnosti od sinusa ugla po kojim se data taka vidi
iz sredinje take izmeu sekundarnih izvora data je na slici 7.23.
IP
4I

2
o
o 0 o o
2 sin
nd nd nd nd
Slika 7.23 Raspodela ineziteta usled interferencije dva talasa koji su nastali od jednog talasa

7.11.4.2 Interferencija od N takastih izvora

N otvora na pregradi na meusobnom rastojanju d predstavlja N takastih izvora sekundarnih
koherentnih talasa, koji se nalaze na jednom pravcu. Intenzitet rezultujueg talasa u takama koje
se nalaze pod uglom u odnosu na normalu na pravac na kome se nalaze sekundarni izvori je:

2 kd sin
sin N
2
I = I . (7.183)
2 kd sin
sin
2
Sa slike 7.24 uoavamo da je putna razlika
talasa izmeu dva susedna sekundarna
izvora:
g = d sin , (7.184)
d
a njihova fazna razlika:
g
= k g . (7.185)
Iz (7.183)-(7.185) dobijamo:

sin ( N 2 )
2

I = I . (7.186)
sin ( 2 )
2

Slika 7.24 Interferencija od N takastih izvora

U sluaju da je fazna razlika veoma mala 0 , sinus ugla moemo aproksimirati samim
uglom (naravno izraenim u radijanima) sin ( 2) 2 . Uzimajui navedenu aproksimaciju
u obzir dobijamo
I N I .
2
(7.187)
 7.11 pojave pri prostiranju talasa 111
7.11.5 Interferencija svetlosti na tankom prozranom klinu
Svetlost talasne duine 0 pada normalno u odnosu na donju povrinu klina malog nagibnog
ugla (vidi sl.7.25). Klin je napravljen od materijala apsolutnog indeksa prelamanja n i nalazi
se u vazduhu. Usled interferencije na gornjoj povrini klina e se pojaviti naizmenino
rasporeene svetle i tamne pruge.
0
2 1 2 1
2 1 2 1
B B
dB
2 A dA 2 A
1 1

Slika 7.25 Interferencija na klinu

Posmatraemo konstruktivnu interferenciju u takama A i B , tako da je u taki A konstruktivna

interferencija reda z , a u taki B reda z + 1 .
U taki A talas 1 deli se na reflektovani talas 1 i transmitovani, koji nakon refleksije od donje
povrine stie kao talas 1 do take A i interferenira sa talasom 1 . Fazna razlika ova dva talasa
je:
2
A = 2n d A . (7.188)
0
Do fazne razlike dolazi nakon razdvajanja talasa Talas 1 nakon razdvajanja pree geometrijski
put 2 d A do ponovnog spajanja, a talas 1 poto se odbija od sredine koja ima vei apsolutni
indeks prelamanja ima negativnu vrednost amplitude to odgovara promeni faze za
( sin ( + ) = sin ).
Kako se taka A nalazi u oblasti konstruktivne interferencije (svetla pruga) iz (7.174) sledi da
je a = 2 z , tako da se relacija (7.188) svodi na:
0 .
d A = (2 z + 1) (7.189)
4n

Za taku B imamo da je:

2
B = 2n d B , (7.190)
0

i poto je u njoj sledei interferencioni maksimum:

B = 2( z + 1) . (7.191)
Iz (7.190) i (7.191 ) dobijamo:
0 .
d B = (2 z + 3) (7.192)
4n
Na osnovu (7.189) i (7.192) imamo:
d B d A = 0 2n . (7.193)
Ako je rastojanje izmeu dve najblie svetle pruge L (a to je i rastojanje izmeu dve najblie
tamne pruge) onda je:
d B d A = L sin . (7.194)
112 7 TALASNO KRETANJE
Kako je mali ugao sin . Uzimajui u obzir navedenu aproksimaciju, (7.193) i (7.194)
dobijamo
L=
0 . (7.195)
2n
broj pruga
Pri reavanju problema esto se umesto rastojanja L daje veliina N = . Tada L
jedinici duine
(izraeno u datoj jedinici duine) dobijamo iz relacije L = 1 / N .

7.11.6 Njutnovi prstenovi

Analiziraemo sluaj interferencije na donjoj (zakrivljenoj) povrini konveksnog soiva,
poluprenika krivine R , koje nalee na planparalelnu ploicu (vidi sliku 7.26 ). Smatraemo da
je prostor izmeu soiva i ploice ispunjen vazduhom. Usled interferencije javie se
interferenciona slika koja se sastoji od naizmenino rasporeenih tamnih i svetlih prstenova, ako
gledamo u pravcu normalnom na panparalelnu ploicu.

U taki A , koja se nalazi na visini d u odnosu na

0 gornju povrinu planparalelne ploice, dolazi do
razdvajanja incidentnog talasa 1 na reflektovani 1 i
1
R transmitovani koji se nakon refleksije od gornje
povrine planparalelne ploice kree ka taki A kao
1 talas 1 .
Nakon razdvajanja talas 1 se odbija od optiki ree
r A
sredine (manjeg indeksa prelamanja), a talas 1 pree
1 d put duine d , odbije se od optiki gue sredine i
ponovo pree put duine d . Njihova fazna razlika je
SLika 7.26 Njutnovi prstenovi
2 4d
= k 2d + = 2d + = + 1 . (7.196)
0 0

Iz geometrije problema nalazimo da je :

d d 2
r = R (R d )
2
2 2
= 2 Rd d = R 2 .
2 2
(7.197)
R R
2
d d d
Kako je konveksno soivo velikog poluprenika to je R >> d << 1 << .
R R R
Uzimajui to u obzir relacija (7.197) svodi se na:
r R 2 d R = 2 Rd .
2 2
(7.198)
Ako se u taki A deava konstruktivna interferencija (oblast svetlog prstena u interferencionoj
slici) tada iz (7.174) i (7.196) dobijamo:
d sp = (2 z 1)
0 . (7.199)
4
Iz (7.198) i (7.199) dobijamo izraz za poluprenik svetlog prstena:

r svz = (2 z 1) R 0 , zN. (7.200)

2
Ako se u taki A deava destruktivna interferencija (oblast tamnog prstena u interferencionoj
slici) tada iz (7.179) i (7.196) dobijamo:
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 113

d tp = z
0 . (7.201)
2
Iz (7.198) i (7.201) dobijamo izraz za poluprenik svetlog prstena:

r tz = zR 0 , zN. (7.202)

Za z = 1 dobijamo da je r sv1 = R 0 2 i r t1 = R 0 , to znai da u interferencionoj slici prvo

nailazimo na svetao prsten pa na taman. Oblast do prvog svetlog prstena bie taman krug.

7.11.7 Difrakcija
Deava se pri prostiranju svih vrsta talasa kada naiu na prepreke (ili nehomogenosti) ije su
dimenzije reda veliine talasne duine datog talasa. Pri prolasku talasa pored ovih prepreka
dolazi do menjanja oblika talasnog fronta (kod svetlosnih talasa kaemo da svetlost skree u
oblast geometrijske senke).
Ova pojava se objanjava Hajgens-Frenelovim (H-F) principom. Frenel je dopunio Hajgensov
princip tako to je uveo pretpostavku da su sekundarni talasi koherentni i time podleu
interferenciji. Dakle, difrakcija nije nita drugo do interferencija velikog broja koherentnih talasa
koji potiu iz sekundarnih izvora.
Da bi objasnili H-F princip posmatrajmo deo talasnog fronta povrine S i potraimo njegov
doprinos, kao izvora sekundarnih talasa, rezultujeem talasu u proizvoljno izabranoj taki P
(vidi sliku 7.27).
Pretpostavimo da su sekundarni talasi sferni i napiimo
j-nu elementarnog sekundarnog sfernog talasa koji
potie od elementarne povrine dS S i koji je doao
r P do take P :
A dS
dP = sin (t kr ) . (7.203)
dS r S
Ukupan doprinos povrine S rezultujuem talasu u
S taki P je:
A
P = d = sin (t kr ) dS , (7.204)
S S Sr
Slika 7.27 Uz objanjenje Hajgens-Frenelovog principa

gde f-ja moe biti pomereaj delia sredine ako su u pitanju mehaniki talasi ili perturbacija
elektrinog polja ako su u pitanju EMT. Izraz u (7.204) predstavlja matematiku formulaciju H-F
principa.

7.11.7.1 Difrakcija svetlosti na izdvojenom prorezu

Paralelen snop monohromatske svetlosti, talasne duine , pada na neprozranu pregradu koja
sadri uzan prorez irine a (vidi sliku 7.28). Svetlost prolazi kroz prorez i dolazi do udaljenog
ekrana na kome uoavamo difrakcionu sliku proreza. Naime umesto jednog lika proreza, to bi
bio sluaj da nema difrakcije, uoavamo vie simetrino rasporeenih likova oko centralnog
najsjanijeg. Idui od centralnog lika, na gore i na dole, svaki sledei lik je sve slabije osvetljen.
Prorez delimo na beskonano mnogo zona debljine dy koje predstavljaju izvore sekundarnih
koherentnih talasa cilindrinog talasnog fronta (zbog geometrije problema). Uoimo jednu zonu
na rastojanju y od sredine proreza. Sekundarni talas koji od nje stie u taku P je:
A
d p = sin (t kr )dy . (7.205)
a r
Na osnovu H-F principa rezultujui talasa u taki P je:
114 7 TALASNO KRETANJE
a 2
A
P = sin (t kr )dy .
a 2 a r

(7.206)
y U izrazu u (7.206) figuriu dve
promenljive y i r . Da bi reili
P
integral potrebno je nai vezu
a r izmeu njih. Ako je D >> d , tada je
2 rastojanje od centra proreza do
r0 mesta preseka normale, povuene iz
y + dy
y uoene zone na pravac r 0 , sa
pravcem r 0 jednako razlici r 0 r .
a Sa slike 7.28b ta razlika je:
r 0 r = y sin , (7.207)
2
gde su r 0 i rastojanje take P od
centra proreza i ugao pod kojim se
taka P vidi iz centra proreza u
odnosu na simetralu koja prolazi
D kroz centar proreza, respektivno.
Kako je:
D
r0 = , (7.208)
Slika 7.28 Difrakcija na uzanom prorezu cos
normala iz (7.207) i (7.208) dobijamo:
D
y r= y sin . (7.209)
cos

Da bi pojednostavili reavanje
r0 r integrala primeniemo izvesne
aproksimacije. Kako je D >> a i
ugao veoma mali moemo u
Slika 7.28b Uz objanjenje difrakcije
imeniocu podintegralne f-je za r
uzeti da je r D .

a
Ovo moemo uraditi iz razloga to je za male uglove cos 1 i zato to je y sin << D . U
2
argumentu sinusa podintegralne f-je promenljivu r zamenjujemo izrazom iz (6.207).
A a2
P = sin (t k r 0 + k sin y )dy . (7.210)
a D a 2
Pri reavanju treba imati u vidu da ugao ne zavisi od y , jer je taka P fiksna.Kao to vidimo
problem smo znaajno pojednostavili i treba reiti tablini integral sinusne f-je.
A 1 ka ka
P = cos t k r 0 2 sin cos t k r 0 + 2 sin . (7.211)
a D ka sin
Nakon proste trigonometrijske manipulacije ( cos( ) cos( + ) = 2 sin sin ) dobijamo:
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 115
A 1 ka
P = sin sin sin (t k r 0 ) . (7.212)
a D ka sin 2
2
Poto u izrazu za talas sve ono to nije vremenski zavisno predstavlja njegovu amplitudu,
amplituda rezultujueg talasa u taki P je:
A 1 ka
A = sin sin . (7.213)
ka
D sin 2
2
Ako se izabrana taka P nalazi na simetrali koja prolazi kroz centar otvora, odnosno za = 0 :
A sin A ka
A = lim = , = sin . (7.214)
D 0 a D 2
Iz (7.213) i (7.214) dobijamo:
ka
sin sin
2 .
A = A0 (7.215)
ka
sin
2
Kako je intenzitet talasa proporcionalan kvadratu amplitude, to je intenzitet talasa u taki P :
ka
sin 2 sin
2 .
I = I 0 2
(7.216)
ka
sin
2
Minimalni intenzitet se dobija kada je izraz u brojiocu (7.216) jednak nuli, odnosno kada je:
ka
sin = z , z Z . (7.217)
2
Na osnovu (7.217) nalazimo da su poloaji taaka na ekranu koje su minimalno osvetljene
odreeni uglovima:

sin z = z . (7.218)
a
Kako ugao raste, (0, 2 ) izraz u imeniocu ima sve vee vrednosti, a to znai da i
maksimalne vrednosti amplitude opadaju (vidi sliku 7.29 ).
I

I0

0 sin
3 2 2 3
a a a a a a
Slika 7.29 Raspodela intenziteta rezultujueg talasa pri difrakciji na uzanom prorezu
116 7 TALASNO KRETANJE
irinu centralnog lika (centralnog difrakcionog maksimuma), koja predstavlja meru difracije,
moemo odrediti preko poloaja minimuma I reda ( z = 1 ). Uglovi pod kojima se vide prvi
minumumi su odreeni u (7.218):
z =1
sin 1 = . (7.219)
a 1 Y
Y 1
tg 1 = , (7.220)
D D
z = 1
gde je Y poluirina centralnog lika.
Za male uglove 1 : tg 1 sin 1
tako da iz (7.219) i (7.220) dobijamo da je irina centralnog lika

2Y = 2 D . (7.221)
a
Graninu vrednost talasne duine, pri kojoj moe doi do difrakcije, dobijamo iz (7.221)
2
a
stavljajui da je 2Y = a i ona iznosi .
D

7.11.7.2 Difrakcija svetlosti na krunom otvoru

Kada umesto uzanog proreza na sl. 6.28a imamo kruni otvor prenika a , otvor delimo na
elementarne krune zone koje predstavljaju izvore elementarnih sfernih talasa. U difrakcionoj
slici imaemo centralni lik krunog otvora oko koga se naizmenino smenjuju tamni i svetli
prstenovi. Analiza rezultujueg talasa je znatno sloenija nego u prethodnom sluaju i koristi
specijalne f-je koje studenti ne izuavaju na I godini studija. Iz tog razloga neemo je ni
sprovesti. Reavanje problema kazuje nam da se prvi tamni prsten vidi pod uglom u odnosu na
simetralu koja prolazi kroz centar otvora

sin 1 = 1,22 . (7.222)
a
Skoro celokupna energija upadnog talasa je rasporeena u oblasti izmeu prva dva maksimuma i
iz tog razloga distribucija energije u ostalim pravcima moe se zanemariti.

7.11.7.3 Difrakciona reetka

Difrakcionu reetku ini sistem od N proreza koji se nalaze du jednog pravca na meusobnom
rastojanju d (vidi sl. 6.30). Paralelni zraci nakon prolaska kroz reetku bivaju fokusirani
sabirnim soivom u ijoj se inoj ravni postavlja ekran na kome se dobija difrakciona slika.
Sa slike 7.30 uoavamo (na osnovu Talesove
teoreme) da je razlika puteva izmeu bilo koja dva
susedna zraka:

g = d sin . (7.223)
d
Uglove pri kojima dolazi do konstruktivne
g interferencije dobijamo iz uslova g = z , tako da
je :

2 g sin z = z
, zZ. (7.224)
d
Raspodela intenziteta na difrakcionoj slici je
3g
oblika:

Slika 7.30 Difrakciona reetka

 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 117
kd sin
sin 2 N
2 ,
I = I 0 (7.225)
kd sin
sin 2
2
gde je I 0 intenzitet koji se uoava pri uglu = 0 .
Za difrakcionu reetku je karakteristino da se pored glavnih difrakcionih maksimuma, koji su
odreeni (7.224), javljaju i dopunski iji je broj odreen brojem proreza N . Broj dopunskih
maksimuma izmeu dva susedna glavna iznosi N 2 . Raspodela intenziteta u difrakcionoj slici
za reetku od N = 3 proreza prikazana je na sl. 7.31 .
U sluaju da poveavamo broj proreza:
- ne menjaju se poloaji glavnih difrakcionih maksimuma;
- glavni maksimumi se suavaju ,a njihov intenzitet se poveava ( I ~ N 2 );
- intenzitet dopunskih maksimuma opada.
Na osnovu navedenog zakljuujemo da difrakcionu sliku sa velikim brojem proreza ine uzani,
jako osvetljeni glavni maksimumi razdvojeni irokim, skoro potpuno tamnim oblastima.

I0

2 d d 0 d 2 d sin

Slika 7.31 Raspodela intenziteta na difrakcionoj slici reetke sa N = 3 proreza

7.11.7.4 Difrakcija X -zraka na kristalnoj reetki

Svaka optiki nehomogena sredina, u kojoj se nehomogenosti ponavljaju du tri ortogonalna
pravca, je prostorna
(trodimenzionalna ) difrakciona
reetka. Primer za to je kristalna
reetka, kod koje su atomi,
molekuli ili joni periodino
rasporoeni u prostoru, tj. nalaze
d se u vorovima reetke. Rastojanje
g g izmeu vorova reetke je reda
veliine d ~ 1010 m tako da
kristalna reetka predstavlja
prirodnu difrakcionu reetku za
X -zrake talasne duine
~ 10 m , dok za npr. vidljivu
10

Slika 7.32 Difrakcija na kristalnoj reetki

svetlost ~ 107 m predstavlja
optiki homogenu sredinu.
118 7 TALASNO KRETANJE
Posmatramo dvodimenzionalnu kristalnu reetku, iji atomi lee u paralelnim ravnima koje se
nalaze na rastojanju d . Paralelan snop X -zraka pada pod uglom na kristalografske ravni
(vidi sliku 7.32). Razlika geometrijskih puteva dva X -zraka je:
2 g = 2d sin . (7.226)
Refleksija X -zraka e se uoiti samo u pravcima konstruktivne interferencije koji zadovoljavaju
relaciju :
2 g = z , z N . (7.227)
Iz (7.226) i (6.227) definiemo pravce pri kojima je refleksija uoljiva:
2d sin = z . (7.228)
Relacija (7.228) poznata je kao Brag-Vulfova relacija.

7.11.8 Doplerov efekat

7.11.8.1 Doplerov efekat kod zvunih talasa
Ako se izvor ( I ) i prijemnik zvunog talasa ( P ) kreu jedan u odnosu na drugog onda e
prijemnik registrovati zvuk frekvencije ( P ) razliite od frekvencije koju emituje izvor ( I ) .
Pretpostavimo da sredina kroz koju se kree zvuk miruje, a da se izvor i prijemnik kreu du
pravca koji ih spaja. Posmatraemo nekoliko karakteristinih sluajeva prostiranja.

I Izvor miruje ( v I = 0 ), a prijemnik se kree ( v P 0 )

a) Prijemnik se pribliava izvoru. U tom sluaju frekvencija koju registruje prijemnik data je
relacijom:
c + vP
P = I , (7.229)
c
gde je c brzina prostiranja zvuka u datoj sredini, a v P je brzina kretanja prijemnika.
b) Prijemnik se udaljava od izvora. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:
c vP
P = I . (7.230)
c
Izrazi u (7.229) i (7.230) mogu se objediniti u jedan:
c vP
P = I , (7.231)
c
gde se gornji znak "+" upotrebljava kada se prijemnik pribliava izvoru a donji znak "-" kada se
prijemnik udaljava od izvora.

II Izvor se kree ( v I 0 ), a prijemnik se miruje ( v P = 0 )

a) Izvor se pribliava prijemniku. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:
c
P = I , (7.232)
c vI
gde je v I je brzina kretanja izvora.
b) Izvor se udaljava od prijemnika. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:
c
P = I . (7.233)
c + vI
Izrazi u (7.232) i (7.233) mogu se objediniti u jedan:
 7.11 Pojave pri prostiranju talasa 119
c
P = I , (7.234)
c m vI
gde se gornji znak "-" upotrebljava kada se izvor pribliava prijemniku, a donji znak "+" kada se
izvor udaljava od prijemnika.
Ako objedinimo I i II sluaj dobijamo optu relaciju:
c vP
P = I , (7.235)
c m vI
gde se gornji znaci u brojiocu i imeniocu koriste u sluaju pribliavanja, a donji u sluaju
udaljavanja.
Razmotrimo sada specijalan sluaj kada je brzina kretanja izvora daleko manja od brzine
kretanja zvunog talasa.
Pribliavanje
c + vP v
a) Prijemnik se pribliava izvoru P = I = I 1 + P .
c c
c I v << c vI
b) Izvor se pribliava prijemniku P = I I 1 + .
c vI c
Kao to vidimo u izrazima nema razlike i nije bitno ko se kome pribliava.

Udaljavanje
c vp v
a) Prijemnik se udaljava od izvora P = I = I 1 p .
c c
c v I << c v I
b) Izvor se udaljava od prijemnika P = I I 1 .
c + vI c
Kao to vidimo u izrazima nema razlike i nije bitno ko se od koga udaljava.

7.11.8.2 Doplerov efekat kod EMT

Za razliku od prostiranja zvunih talasa kod EMT nemogue je identifikovati medijum prema
kome se izvor ili prijemnik kreu. To znai da su situacije "izvor se pribliava prijemniku" i
"prijemnik se pribliava izvoru" identine.
Ako sa u obeleimo relativnu brzinu izmeu prijemnika i izvora, onda je frekvencija koju
registruje prijemnik:
1 u c
P = I , (7.236)
1 (u c )
2

gde je c brzina prostiranja svetlosti.

U sluaju pribliavanja koristi se gornji znak "+", a u sluaju udaljavanja donji znak "-".
Ako je relativna brzina kretanja daleko manja od brzine svetlosti onda koristimo aproksimativni
izraz:
u << c
P I (1 u c ) . (7.237)
Kao to vidimo dobijeni izraz je identian izrazima kod zvunih talasa kada je brzina izvora
daleko manja od brzine prostiranja zvuka.