1. ta je artefakt? Koje vrste akvizicije biomedicinskog signala postoje? Objasniti razliku.

Artefakt je izraz za greku koji se koristi preteno u medicini. Dakle, svaka greka na snimku koja potie od
pomeranja pacijenta, od bilo kakve vrste uma itd, naziva se artefakt. Postoje destruktivne i nedestruktivne vrste
akvizicije biomedicinskog signala. Destruktivne su metode koje koriste x-zrake jer to zraenje teti pacijentu
prilikom snimanja, jer dolazi do odreenih promena u organizmu. Takve metode su: rentgen (RTG) i CT
(kompjuterizovana tomografija). RTG i CT rade na principu merenja slabljenja x-zraka prilikom prolaska kroz
ljudsko telo, s tim da se u RTG-u dobijaju 2D, a kod CT-a je mogude rekonstruisati i 3D slike. Nedestruktivne
metode su: EKG (elektrokardiogram), predstavlja signal dobijen preko elektrinih signala nastalih usled rada srca,
a prikupljenih putem elektroda zakaenih na povrinu tela, ULTRAZVUK radi na principu odailjanja ultrazvunog
talasa koji se odbija od prepreka, te na osnovu vremena neophodnog da se vrati i slabljenja signala se
rekonstruie slika (oblik i udaljenost objekata/organa) i MR (magnetna rezonanca) koja radi na principu merenja
vremena relaksacije atoma vodonika i merenja njihove koncentracije u tkivu koristedi radio frekvencijski opseg i
magnetno polje. EKG je 1D slignal, dok slike sa ultrazvuka i MR mogu da se rekonstruiu u 3D sliku. Osim to rade
na razliitim principima, razlikuju se i po tome ta i kako prikazuju (ne mogu sve metode sve da prikau), razlikuju
se i u brzini, a ona najbitnija razlika jeste da su RTG i CT tetni za ljudski organizam, dok EKG, ultrazvuk i MR nisu.

2. Osobine funkcije impulsnog odziva.

1) odziv zavisi od pozicije take objekta koji snimamo
- najbolje se ponaa za take bliske centru
- proiruje take
- ponaa se razliito za svaku od taaka
2) prostorna nelinearnost
- linije se zakrivljuju i proiruju
3) funkcija odziva je pozitivna
- to je posledica sistema za akviziciju

(
*odziv decentriran
*zavisan od pozicije
*

nisu konstante

3. Dokazati da 2D medicinska slika ne daje u potpunosti verodostojan prikaz 3D medicinskih objekata.

g(x,y,z)= f(, , ) h(x--S, y--S,z--S; , , ) d d d

pretpostavke:
1. h ne zavisi od poloaja
2. (S, S, S)=(0,0,0) za svako , ,
Nakon pretpostavki:
g(x,y,z)= f(, , ) h(x-, y-,z-; , , ) d d d
g2D(x,y)= g(x,y,z)dz = [ f(, , ) h(x-, y-,z-; , , ) d d d ] dz) =
= f(, , ) [ h(x-, y-,z-; , , )dz ] d d d =
= f(, , ) w(x-, y-; , , ) d d d
w= wxy (x-, y-; , ) wz ()
g2D(x,y)= ( f(, , ) wz () d) wxy (x-, y-; , ) d d = k(, ) wxy(x- ,y-; ,)d d
k(, )- funkcija koju smo integrisali du Z, prava 2D funkcija
wxy (x-, y-; , )- trebalo bi da ne zavisi od Z ali to nije sluaj
- nije verodostojan prikaz jer je pretpostavka potpuno nerealna

4. Radonova transformacija (jednaina sinograma); objasniti zato je neophodna pretpostavka o

linearnosti.
Namena ove transformacije je da na osnovu projekcija napravljenih pod razliitim uglovima iz razliitih pravaca
izvri rekonstrukciju unutranjosti (preseka) objekta. Na ovoj transformaciji zasnovana je kompjuterska
tomografija. Koriste se signali koji mogu da prodru kroz objekte (npr. X-zraci). Signal slabi lokalno u taki (x,y) i
neka je funkcija slabljenja f(x,y). Cilj je odrediti i vizuelizovati funkciju slabljenja f(x,y) za sve take na objektu (xzraci na primer slabe vie na kostima). Ono to je nama poznato jeste jaina zraka koji smo poslali i koliko je on
oslabio du nekog pravca (kumulativno slabljenje).
(

) (

Na osnovu projekcije p(s,) treba rekonstruisati funkciju slabljenja f(x,y). S obzirom da imamo konaan broj
projekcija p(s,), moemo samo nadi procenu f(x,y). Radonova transformacija se definie kao linijski integral uzdu
linije pod uglom u odnosu na y osu.

) (

s=OC+BA=xcos+ysin

Najjednostavnija projekcija dobija se od paralelnih x-zraka, za konstantan ugao. Druga mogudnost je lepezasta
projekcija, kada izvor miruje. Pretpostavka o linearnosti Radonove transformacije bitna je zbog injenice da se
linearnom kombinacijom piksela dobija profil, a linearnom kombinacijom profila slika.

5. Nabrojati i ukratko opisati tehnike rekonstrukcije preseka 3D tela na osnovu profila.

1) reavanje sistema linearnih jednaina
sistem ima onoliko nepoznatih koliko slika ima piksela; zasniva se na Radonovoj transformaciji
2) iterativne tehnike
iterativno reavanje linearnih jednaina, zgodno kada projekcije nisu ekvidistantne i kada ih nema dovoljno da bi
se rekonstrukcija bazirala na Radonovoj transformaciji
3) projekcija u nazad (bek projekcija)
ponavljanje projekcije iz pravaca normalnih na profil za odreeni ugao, zrak ne slabi na isti nain du jednog
pravca u suprotnim smerovima, karakteristini zvezdasti artefakti se javljaju kod ove projekcije
4) Furijeova transformacija
ideja je da se 2D Furijeov prostor ispuni sa 1D transformacijama projekcija i da se onda izrauna inverzna
Furijeova transformacija, neophodna je interpolacija iz polarnog u pravougli koordinatni sistem

6. Opisati tehniku rekonstrukcije preseka 3D tela putem projekcije unazad (bekprojekcija)

Ponavljanje projekcije iz pravaca normalnih na profil za odreeni ugao, zrak ne slabi na isti nain du jednog
pravca u suprotnim smerovima, sve to se snimi vrada se na sliku i sabira, zbog toga se dobijaju karakteristini
zvezdasti artefakti koji se odstranjuju primenom filtra do kog se dolo heuristiki (kasnije je utvreno da je to
ustvari rampa filter u vremenskom domenu).

7. Izvesti Furijeovu teoremu o slojevima i objasniti posledicu.

U praksi imamo ogranien broj projekcija. Zbog toga poznat nam je odreen broj taaka i to na konanom broju
radijalnih linija. To za posledicu ima dobro definisan prostor na niskim prostornim uestanostima, ali i ne tako
dobro definisan prostor na visokim prostornim uestanostima. Da bi se primenila inverzna FT koja je neophodna
za rekonstrukciju slike, neophodno je da imamo poznat dovoljan broj taaka na kvadratnoj mrei, odnosno,
neophodna je interpolacija iz polarnog u pravougli koordinatni sistem, a to dovodi do greke.

1)

Najprostiji sluaj: projekcija kada je = 0, nema zakrivljenja

(

F(u,v=0) =

dx

dx ; 1D Furijeova transformacija

F(u,v=0) =

dx dy =

dx dy =

p(s,0) = p(x,0)

u=w
F(w,0)=

dx = P=0(w)

- poetna relacija izmedju Furijeove transformacije slike i Furijeove transformacije profila

x = OB + xN = x cos + y sin
y =AN xN = AN-Bx = y cos x sin
dx dy = dx dy
=0 u odnosu na x osu
p(x , =0) = (

) dy

P=0 (w) = (
=

dx =

dx dy =

dx dy = F(w cos, w sin) = P(w)

8. Dokazati da se slika poprenog preseka 3D tela dobija inverznom Furijeovom transformacijom sume filtriranih
Furijeovih transformacija profila.

f(x,y) =

du dv

u= w cos
v= w sin
du dv = |J| dw d
|J| = |

| = |w|

F(w cos, w sin) = P(w)

Svaka projekcija predstavlja skoro nezavisnu meru objekta. To nije oigledno u prostornom domenu ali ako
nadjemo FT projekcije pri nekom uglu onda se to jasno vidi zbog teoreme o slojevima. Takve projekcije su skoro
nezavisne zato to je jedina zajednika informacija u FT dve projekcije pri razliitim uglovima jednosmerna
komponenta. Po FT o slojevima FT projekcija nam daje vrednost 2D FT objekta du neke linije. Ako se vrednosti FT
projekcije ubace na odgovarajuda mesta u 2D Furijeovom domenu objekta onda se jednostavno rekonstrukcija
moe izvriti pretpostavkom da su ostale projekcije 0 i nalaenjem inverzne 2D FT. Takva rekonstrukcija je
ekvivalentna originalnoj FT objekta pomnoenoj sa jednostavnim filtrom. Nama je cilj da izvrimo jednostavnu
rekonstrukciju sumiranjem filtriranih projekcija objekta.

f(x,y) =

|w| dw d

= -180
= 180
cos(+180) = - cos
sin(+ 180)= -sin
F(w, +180) = F(-w, )
=

; ne moe se ubaciti u formulu

f(x,y)=
(

f(x,y) =
(

)(

)
(

))

( ))

|w| dw d +

|w| dw d |q= - w + (

|q|(-1) dw d

w=q ; = ; s= x cos + y sin

f(x,y) = ,

|w| dw d

( )

dw ] d

9. Objasniti neophodnost filtriranja profila pri rekonstrukciji slike inverznom Furijeovom transformacijom
S obzirom da su nam profili predstavljeni takama po radijalnim linijama, imamo polarni sistem, situacija je da
iako je prostor na niskim uestanostima dobro definisan, to nije sluaj za visoke uestanosti, taj deo prostora nije
dobro definisan i neophodno je predi na pravougli sistem da bi se mogla primeniti idft. Ideja do koje se dolo jeste
da se poveda energija u svakom od pravaca. isto rezonovanjem dolo se do odgovarajudeg filtra. U pitanju je
filter rampa koji znaajnije povedava energiju na visokim uestanostima i na taj nain reava problem.

10. Proceniti broj potrebnih profila i broja odmeraka po profilu za stistem za akviziciju slike od mxm piksela, ako
izoblienje po svim smerovima treba da bude priblino podjednako.
- Izbolienja u svim pravcima treba da budu u najgorem sluaju ista
k- broj profila
N- broj taaka (odmeraka) po profilu

Wmax =
AB = Wmax AB
W =

Wmax

W =

=
= Wmax
=

= 1.57 1

=> k = N

u najgorem sluaju

Naa elja da
- garantuje da izoblienje po tangenti nede biti gore od izoblienja po radijalnim linijama, a izoblienja na
manjim uestanostima su jo manja od onih na viim uestanostima ali nije ba da garantuje to, ali nemamo ba
izbora.

11. Opisati artefakte koji nastaju pri rekonstrukciji slike usled nedovoljnog broja profila.

Nastaju tipini zvezdasti artefakti koji se odstranjuju primenom filtra do kog se dolo heuristiki (kasnije je
utvreno da je to ustvari rampa filter u vremenskom domenu).

12. Izvesti izraz koji pokazuje kakav treba da bude filtar za eliminaciju Gausovog uma pri rekonstrukciji slike
inverznom Furijeovom transformacijom.

Pn (S, ) = P (S, ) + n (S, )

E{ n(S1, 1) n(S2, 2) } = {
Pn (w) = P (w) + N(w)
P (w) deterministiki deo
N(w) stohastiki deo

E{ n (S, ) } = 0; -odmerci nekorelisani

= S0 (S1 S2) (1 2)

N(w) =

( )

dS

f(x,y) =

, ( )

( )-

G(w)

d dw

G(w) antigausov filtar

(

G(w)

- X(w) deterministiki deo

R2 = E { [ (x,y) - E { (x,y) } ]2 }
* ( )+ = 0;
E { (x,y) } =

, ( )

* ( )+ - X(w) d dw =

R2 = E{ [ P +N P]2} = E {[

( ) X(w) d dw

( ) X(w) d dw]2 }

E { (x-n) (x* - n*) } = E { |x-n|2 }

* ( )

R2 =

+ |w|2 |G(w)|2 d dw

* ( ) } = E{ N1(w1) N2*(w2) } =
* (

=
* (

) (

) (

)+

dS1 dS2

) + = S0 (S1 S2) (1 2)

* ( ) } = S0 (S1 S2)

dS1 dS2

(S1 S2) = 0; osim za S1 = S2

* ( ) } = S0 (S1 S2)
R2 = S0

|w|2 |G(w)|2 dw

dS = S0 (S1 S2) (w1 w2)

=> inenjerski kompromis

|w|2 |G(w)|2 - to manje ( filtar w ne moe da ima dovoljno veliku ulogu )

|w|2 - to vede zbog problema kod primene IDFT

R2 =

S0 (S1 S2) (w1 w2)|w|2|G(w)|2d dw = S0

|w|2|G(w)|2 dw

13. Kada su algebarske (iterativne) tehnike povoljnije za rekonstrukciju slike od tehnika zasnovanih na Radonovoj
transformaciji i profilima?

Iterativne tehnike su zgodne kad projekcije nisu ekvidistantne i kada nemamo dovoljno projekcija za primenu
tehnika zasnovanih na Radonovoj transformaciji (a da rezultati budu zadovoljavajudi za medicinsku sliku), ali kada
su ispunjeni uslovi za tehnike zasnovane na Radonovoj transformaciji, one su bolje jer su preciznije i bre.
(Iterativne metode takoe su pogodne u sluaju da se njima ved reava neki postojedi problem kao to je
zakretanje zraka).

14. Detaljno opisati formiranje jednaina koje treba reiti ako se koriste algebarske (iterativne) tehnike za
rekonstrukciju slike.

Sliku f(x,y) predstavljamo u obliku reetke (matrice). Pretpostavidemo da je u svakoj deliji funkcija f(x,y)
konstantna.
fj oznaava konstantnu vrednost u j-toj deliji, a N je ukupan broj delija. Zrak de sada biti linija kroz x,y ravan.
fj = const.

j= 1, ..., n2 = N

wi j doprinos j-tog piksela i-tom zraku

Wi j =

Pi =

fj

W1 1 f1 + W1 2 f2 + W1 3 f3 + ... + W1 N fN = p1
W2 1 f1 + W2 2 f2 + W1 3 f3 + ... + W2 N fN = p2
:
:

WM 1 f1 + WM 2 f2 + WM 3 f3 + ... + WM N fN = pM

Wi j - poznato iz geometrije sistema

[ f1, f2 , ... , fM] vektor predstavlja jednu taku N-dimenzionalnog prostora

Wi 1 f1 + Wi 2 f2 + Wi 3 f3 + ... + Wi N fN = pi
Primer- slika 2x1

hiper ravan u N-dimenzionalnom prostoru

W1 1 f1 + W1 2 f2 = p1
W2 1 f1 + W2 2 f2 = p2

,
,

15. Izvesti vektorsku jednainu za iterativni postupak za reavanje algebarskih jednaina za rekonstrukciju slike.

(i)

(1)

(0)

1)

tan =
W1 1 f1 + W1 2 f2 = p1 /: W1 2

= P1

( i-1)

f2 =

f1

Vektor predstavlja
2)
jedinini vektor ; =

3) Reenje i proizvoljna taka C se projektuju u taku A

|| = =

Reenje koje jo ne znamo ali znamo gde de se preslikati

4)

(1)

|
| =

(0)

| |
(0)

( )

= - | , suprotan smer od je

( )

| =

= - | = (1)

(0)

( )

( )

( )

=-

16. Kako se moe ubrzati (bez aproksimacija) iterativni postupak za rekonstrukciju slike?

Potpuna ortogonalizacija, pravljenje parova ortogonalnih ravni ubrzava konvergenciju odnosno raunanje u
iterativnom postupku. ART metoda
()

()
(

vrednost piksela j u i-toj iteraciji

)

vrednost piksela j u prethodnoj iteraciji

izmereno slabljenje zraka i

izraunato slabljenje u trenutku i-1

) normalizacija koeficijentima i-te jednaine

doprinos piksela j zraku i

Iterativni postupak se moe ubrzati ukoliko znamo neke vane informacije o slici. Npr. ako znamo da je slika f(x,y)
nenegativna onda moemo sve negativne komponente izjednaiti sa 0. Isto tako moemo iskoristiti npr.
informaciju da je f(x,y) nula izvan odredjenog podruja.

17. ta se deava sa iterativnim postupkom za rekonstrukciju slike ako ima vie a ta ako ima manje jednaina
nego nepoznatih.

- Vie jednaina nego nepoznatih je najedi sluaj jer se zbog nelinearnosti javi viak jednaina; dakle, hiper ravni
bi trebale da se seku i istoj taki, ali zbog nelinearnosti i uma to nije sluaj pa reenje osciluje i iteracija ne moe
da se zavri; primenjuju se razni trikovi da se dodje do reenja.

- Kada imamo manje jednaina nego nepoznatih prvo pretpostavljeno reenje je vrlo blisko pravom reenju te je
do pravog reenja jednostavno dodi.

18. Dati fiziku interpretaciju iterativnog postupka za rekonstrukciju slike (skalarna jednaina).

()

()
(

vrednost piksela j u i-toj iteraciji

)

vrednost piksela j u prethodnoj iteraciji

izmereno slabljenje zraka i

izraunato slabljenje u trenutku i-1

) normalizacija koeficijentima i-te jednaine

doprinos piksela j zraku i

19. Opisati modifikacije koje je ART metoda unela u iterativni algoritam za rekonstrukciju slike, a zatim naznaiti
korekcije unete metodama SIRT i SART.
Cilj je ubrzanje iterativnih postupka, a ideja je da teinski koeficijenti ne mogu imati vrednosti svih realnih brojeva,
nego su u pitanju binarni brojevi, dakle, svaki teinski koeficijent jednak je 0 ili 1 i to: Wik=1, ako je i-ti zrak prekrio

centar piksela k, a Wik=0, ako nije. Tada je

, odnosno jednak broju piksela iji su centri prekriveni
zrakom, meutim, aproksimacija nije ba sjajna i dovodi do pojave artefakata u rekonstruisanoj slici. ART
rekonstrukcija esto ima problem sa umom tipa so i biber. Koristi se i koeficijent za korekciju uma koji je manji
to je iteracija veda, ali to dodatno usporava proces.
()

SIRT je zadrao to je ART uveo, ali reava jo jedan problem ideja je da se simultano radi korekcija nakon ciklusa
iteracija tj. da se ne vri korekcija nakon svakog zraka ved nakon svake zavrene projekcije. Istiu centar slike vie
nego rubove.

( )

()

20. ta doprinosi slabljenju -zraka i x-zraka ( kompozitni elementi koeficijenta slabljenja)? Za reprezentativni
element ( ugljenik) skicirati uslovnu verovatnodu da je do apsorpcije dolo usled odredjenog razloga.

Proputamo signal intenziteta I0 kroz telo, merimo intenzitet izlaznog signala I i na osnovu tih podataka raunamo
slabljenje.

x-rastojanje koje zrak pree

-(linearni) koeficijent slabljenja
Zrak moe da slabi na 4 naina:
1)

slabljenje usled fotoelektrinog efekta (apsorpcije) A

2)

rasipanje (obino rasejanje) S1

3)

posledica Komptonovog efekta S2

4)

slabljenje usled stvaranja para pozitron-elektron

U razliitim sluajevima razliiti uzroci slabljenja su dominantni pri prolasku zraka kroz telo. Sve se deava na
nivou atoma.
1)

fotoelektrini efekat ili apsorpcija

karakteristino slabljenje za zrake niske energije, foton dolazi do unutranje ljuske i pri sudaru sa elektronom
predaje mu svu svoju energiju (ili deo svoje energije) te elektron izlede iz omotaa i njegovo mesto u ljusci ostaje
upranjeno; s obzirom da atom tei minimumu energije, elektron sa vieg energetskog nivoa dolazi na njegovo
mesto pri tome otputajudi viak energije (razliku svoje energije i energije elektrona na ije mesto dolazi); taj viak
energije naziva se karakteristini foton za dati atom; mi merimo oslabljen zrak, dok karakteristini foton
smatramo umom.

2)

rasipanje ili obino rasipanje/rasejanje

odziv se ne dobija direktno naspram mesta generisanja zraka ved i u okolini, dakle ima uma; karakteristino je za
zrake visoke energije.
3)

Komptonov efekat

karakteristian je za zrake visoke energije; zrak odnosno foton reaguje sa elektronom iz spoljanje ljuske; sudar se
odvija po principu mehanikog elastinog sudara, dakle foton se ili odbije o elektron i vrati ili ga pak oee i
nastavi svoj put, pri tom otpustivi deo svoje energije

4)

stvaranje para pozitron-elektron

karakteristino za zrake veoma visoke energije; uglavnom za zrake; upadni zrak se apsorbuje u jezgru, preda
svoju energiju i onda jezgro emituje neutralni par pozitron-elektron; s obzirom da se pozitron emituje u sredinu u
kojoj ima puno elektrona on de se kad-tad rekombinovati emitujudi pri tom anhilacione fotone odreene
(karakteristine) energije pod uglom od 180.

21. Opisati I i II generaciju uredjaja za CT x-zracima.

I generacija: pomeraju se i izvor i detektori pa postoji veliki problem sa trzanjem pri pokretanju i zaustavljanju
izvora/detektora to za posledicu ima pojavu artefatkata na slikama; osim toga snimanje je presporo odnosno
predugo traje

II generacija: i dalje postoje problemi sa trzanje, ali se sada izvor ne pomera i prua lepezaste zrake pa je proces
snimanja mnogo bri jer se jednim putanjem zraka snimi itav profil. Postoje dve varijante:

22. Kako se formira profil kod III a kako kod IV generacije uredjaja za CT x-zracima.
III generacija: rotaciono-rotacioni skeneri
-broj projekcija je teorijski beskonaan
- 500- 700 detektora- fiksan broj domeraka
-gasni detektori
- zraci kupasti; vie redova detektora
- profil se pravi odjednom; dakle puste se kupasti zraci i onda se odjednom napravi ceo profil od podataka sa
svakog od detektora ( po jedan odmerak)

IV generacija:
- postupak snimanja ubrzan
- prsten detektora oko pacijenta
- izvor krui
- broj projekcija onoliki koliko ima detektora
- broj taaka po profilu zavisi od odmeravanja

Pojanjenje za formiranje profila kod IV generacije: postoje 2 naina za formiranje profila.

Prvi nain je slededi: jedan detektor formira profil; kad god se izvor pomeri i emituje zrak, detektor zabelei jedan
odbirak; Dakle, projekcija se ne pravi odjednom, ali se smatra da je tako jer je sam postupak veoma brz. Drugi
nain: Profil se pravi od paralelnih zraka; Dakle, svaki put kada se izvor pomeri on emituje zrake koje detektori
zabelee kao odbirke, a profil se sastavi od odbiraka dobijenih od paralelnih zraka na vie detektora (sistem sam
izabere set paralelnih zraka koji moda nisu ekvidistantni, ali su paralelni); takoe zbog brzine celog procesa
smatra se da je pravljenje profila trenutno.

23. ta se deava kada otkae jedan detektor, a ta kada na kratko otkae izvor kod III i kod IV generacije ureaja
za CT x-zracima?
Kod ureaja III generacije kada otkae 1 detektor izgubimo jedan odmerak i zbog toga se na slici pojavljuju
karakteristini kruni artefakti, a kada na kratko otkae izvor ne gubi se mnogo, za nijansu se smanji osvetljaj na
slici. Kod ureaja IV generacije situacija je praktino obrnuta. Pri otkazu izvora na kratko, izgubi se jedan odmerak
pa se na slici pojavljuje karakteristian kruni artefakt, dok pri otkazu jednog od detektora ne gubimo mnogo,
samo se smanji osvetljaj slike.

24. Opisati jedan postupak paralelizacije lepezastih zraka kod IV generacije ureaja za CT x-zracima.
Profil se pravi od paralelnih zraka; Dakle, svaki put kada se izvor pomeri on emituje zrake koje detektori zabelee
kao odbirke, a profil se sastavi od odbiraka dobijenih od paralelnih zraka na vie detektora (sistem sam izabere set
paralelnih zraka koji moda nisu ekvidistantni, ali su paralelni); takoe zbog brzine celog procesa smatra se da je
pravljenje profila trenutno.