Универзитет у Приштини

Природно-математички
факултет Косовска Митровица

Семинарски рад

Физика и техника ласера

Ласери на слободним електронима

Ментор: Студент:

др Биљана Вучковић Аида Кучевић

381/2019
Садржај:

Увод: ...................................................................................................................................................... 3
Основни елементи ласера...................................................................................................................... 3
Подела ласера према врсти материјала од којег је направљен ............................................................ 3
Слободно електронски ласер ................................................................................................................ 4
Стварање снопа ..................................................................................................................................... 5
Виглеров параметар јачине К................................................................................................................ 7
Квантни ефекти ..................................................................................................................................... 7
Рендгенски ласер без огледала.............................................................................................................. 7
Литература:.......................................................................................................................................... 11
 Увод:

Ласер од (енгл. Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) или у преводу

„појачање светлости помоћу стимулисане емисије зрачења“ је извор светлосног зрачења
који емитује кохерентан сноп фотона, као извор стабилан је по фреквенцији, таласној
дужини и снази. За разлику од светлости коју емитују уобичајени извори, као што су
сијалице, ласерска светлост је углавном монохроматска, тј. само једне таласне дужине
(боје) и усмерена је у уском снопу. Сноп је кохерентан, што значи да су електромагнетни
таласи међусобно у истој фази и шире се у истом смеру. Састављен је од резонаторске
шупљине и активне средине која га испуњава. Откривен је у САД 1960. године. Раније је
називан и Масер (енгл. Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation).

Основни елементи ласера

Саставни делови ласера су:

 активна средина
 систем побуде
 резонатор

Ласер се пушта у рад тако што се укључи систем пумпе (побуда), тиме настаје инверзија
насељености радних нивоа, чиме се стварају услови за стимулисану емисију унутар
активне средине. Да би понашао као генератор, још је потребно да ради у режиму
повратне спреге, што се реализује уз помоћ резонатора. Праг при коме ласер почиње са
радом (енгл. Treshold) добијамо када појачање у резонатору компензује све остале
губитке, губитке услед пропагације зрака и услед појаве ласерског снопа.

Подела ласера према врсти материјала од којег је направљен

-Чврстотелни ласери

-Гасни ласери

-Полупроводнички ласери

-Течни ласери
 -Хемијски ласери

-Ласери на бојама

-Ласери на парама метала

-Ласери на слободним електронима

Слободно електронски ласер

Слободно електронски ласер (енгл. free-electron laser - FEL) је врста ласера чији се
ласерски медијум се састоји од електрона веома велике брзине који се слободно крећу
кроз магнетну структуру,[1] отуда и термин слободни електрон.[2] Слободно електронски
ласер се може подешавати и има најшири фреквенцијски опсег било којег типа ласера
тренутно у опсегу таласних дужина, од микроталаса, преко терахерцног и инфрацрвеног
зрачења, до видљивог спектра, ултраљубичастог и рендгенског зрачења.

Слика 1. Шематска репрезентација ондулатора, у основи слободно електронског ласера.

Слободно електронски ласер је изумео Џон Мејди 1971. године на Станфордском

универзитету. Слободно електронски ласер користи технологију коју су развили Ханс
Моц и његови сарадници, који су 1953. године на Станфорду изградили ондулатор,[6][7]
користећи магнетну конфигурацију виглера који је једна од компоненти ласера са
слободним електронима. Мајди је за појачавање сигнала користио електронски сноп од 43
MeV [8] и 5 m дуг.
Слика 2. Ондулатор FELIX.

Стварање снопа

Да би се створио ФЕЛ, сноп електрона се убрзава до скоро светлосне брзине. Сноп

пролази кроз периодично распоређене магнете са наизменичним половима дуж путање
снопа, што ствара магнетно поље од стране до стране. Правац снопа назива се
лонгитудалним правцом, док се правац преко путање снопа назива трансверзалним. Овај
низ магнета назива се ондулатор или виглер, јер захваљујући Лоренцовој сили поља он
присиљава електроне у снопу да се померају попречно, крећући се синусоидним путем
око осе ондулатора.

Попречно убрзање електрона дуж овог пута резултира ослобађањем фотона

(синхротронско зрачење), који су монохроматски, али још увек некохерентни, јер
електромагнетни таласи из рандомно распоређених електрона интерферирају
конструктивно и деструктивно у времену. Настала снага зрачења линеарно се скалира са
бројем електрона. Огледала на сваком крају одулатора стварају оптичку шупљину,
узрокујући зрачење да формира стојеће таласе, или алтернативно спољашњи побуђивачки
ласер је доступан. Синхротронска радијација постаје довољно снажна да попречно
електрично поље снопа зрачења узајамно дјелује са попречном електронском струјом
створеном синусоидним кретњањем, узрокујући да неки електрони стекну, а други изгубе
енергију у оптичком пољу преко пондеромоторне силе.

Ова енергетска модулација еволуира у модулацију електронске густине (струје) са

периодом једне оптичке таласне дужине. Електрони су стога лонгитудинално груписани у
микро снопове, раздвојене једном оптичком таласном дужином дуж осе. Док би сам
ондулатор узроковао да електрони зраче независно (инкохерентно), радијација коју
емитују груписани електрони је у фази, а поља се кохерентно сабирају заједно.

Интензитет зрачења расте, узрокујући додатно микронакупљање електрона, који

настављају да зраче у фази једни с другима.Овај процес се наставља све док електрони не
буду потпуно микрогруписани и радијација не достигне засићену снагу неколико редова
величине већу од оне код ондуларног зрачења.

Таласна дужина емитованог зрачења може се лако подесити прилагођавањем енергије

електронског снопа или јачине магнетног поља ондулатора.

ФЕЛ су релативистичке машине. Таласна дужина емитованог зрачења, 𝜆, дата је са:

𝝀𝒖 𝑲²
𝝀𝒓 = (𝟏 + ) [1]
𝟐𝜸² 𝟐

𝝀𝒖
𝝀𝒓 ∾ [2]
𝟐𝜸²

𝜆𝑢 ондулаторна таласна дужина (просторни период магнетског поља), 𝛾 је

релативистички Лоренцов фактор и константа пропорционалности зависи од ондулаторске
геометрије и она је реда величине

Ова формула се може разумети као комбинација два релативистичка ефекта. Може се
замислити да се посматра са електрона који пролази кроз ондулатор. Због Лоренцове
контракције ондулатор је скраћен за 𝛾 фактор и електрон доживљава знатно краћу
𝜆𝑢
ондулаторску таласну дужину 𝛾 . Међутим, зрачење емитовано на овој таласној дужини
посматра се у лабораторијском референтном оквиру и релативистички Доплеров ефекат
доводи други 𝛾 фактор у горњу формулу. Ригорозно извођење из Маквелових једначина
даје делитељ 2 и константу пропорционалности. У рендгенском ФЕЛ типична
ондулаторска таласна дужина од 1 cm се трансформише до таласне дужине рендгенских
зрака реда величине од 1 nm помоћу 𝛾 ≈ 2000, тј. електрони морају да путују брзином од
0,9999998c.
 Виглеров параметар јачине К

К, бездимензиони параметер, дефинише виглерову јачину као однос између дужине

периода и радијуса савијања, где је 𝜌 радијус савијања, 𝐵0 је примењено магнетно поље,
𝑚𝑒 је маса електрона, и e је елементарно наелектрисање.

Изражен у практичним јединицама, бездимензиони ондулаторски параметар је :

𝛾𝜆𝑢 𝑒𝐵0 𝜆𝑢
𝐾= = [3]
2𝜋𝜌 2𝜋𝑚𝑒 𝑐

K=0.934𝐵0 [T] 𝜆𝑢 [cm] [4]

Квантни ефекти

У већини случајева, теорија класичног електромагнетизма адеквантно обухвата понашање

слободно електронских ласера. За довољно кратке таласне дужине, квантни ефекти
поврата електрона и електронске буке могу да постану значајни.

Рендгенски ласер без огледала

Недоступност материјала за прављење огледала која би могла да рефлектују екстремне

ултраљубичасте и рендгенске зраке значи да ФЕЛ-ови на тим фреквенцијама не могу да
користе резонантну шупљину као остали ласери, који рефлектују зрачење, тако да оно
изврши вишеструке пролазе кроз ондулатор. Сходно томе, у рендгенском ФЕЛ (XФЕЛ)
излазни сноп настаје једним проласком зрачења кроз ондулатор, и мора бити довољно
појачања током једног пролаза да би се произвео адекватно светли сноп.

Електронски ласери без рендгенских зрака користе дуге ондулаторе. Основни принцип
интензивних импулса из рендгенског ласера лежи у принципу самопојачане спонтане
емисије (SASE), што доводи до микро-груписања. Иницијално су сви електрони
равномерно дистрибуирани и они емитују само некохерентно спонтано зрачење. Кроз
интеракцију овог зрачења и електронских осцилација, они прелазе у микро-снопове
раздвојене растојањем једнаким таласној дужини зрачења. Кроз ову интеракцију, сви
електрони у фази почињу да емитују кохерентно зрачење. Сва емитована радијација може
се савршено ојачати, при чему се таласни гребени и корита увек на најбољи могући начин
прекривају један другог. То резултира експоненцијалним повећањем снаге емитованог
зрачења, што доводи до високог интензитета снопа и својстава налик на ласер.
Слика 3. Слободно електронски ласер FELIX при Радбоунд универзитету, Најмеген,
Холандија.

Ласери са слободним електронима представљају новији тип ласера код којих се

електрони у ласеру (у вакууму) крећу слободно у периодичном магнетном пољу, које
наизменично мења смер дуж пута електрона. Електрони се крећу између наизменично
постављених магнета чији се број и јачина магнетног поља могу мењати па тако
утицати на енергију електрона. Интеракцијом електромагнетног поља и електрона
долази до појаве стимулисане емисије. Фотони ухваћени између огледала изазивају
стимулисану емисију слободних електрона у магнетном пољу. Од карактеристика
магнетног поља и енергије електрона зависи таласна дужина ласерског зрачења, а она
може бити произвољна. Интензитет зрачења је велики и може износити неколико
𝑀𝑀𝑀𝑀/𝑐𝑐𝑐𝑐c. Коефицијент корисног дејства је мали (око 0,5%) па је потребно
побољшати карактеристике акцелератора електрона (магнета).

Ласери на слободним електронима користе сноп релативистичких електрона који

пролази кроз магнетско поље које наизменично мења смер дуж пута електрона. У
нормалним околностима, релативистички електрони, који пролазе кроз магнетско
поље емитују синхротронско зрачење. Код ласера са слободним електронима, пут који
електрони пролазе између наизменичо постављених магнета се ставља у ласерску
шупљину, тако да фотони, који су ухваћени између огледала, изазивају стимулисану
емисију слободних електрона у магнетном пољу, као и код електрона у побуђеним
атомима. Ласери на слободним електронима се могу подешавати променом густине
распореда магнета, јачине њиховог магнетног поља и променом енергије електрона.
Тако да се могу направити и ласери на слободним електронима који раде на таласним
дужинама које су недоступне класичним ласерима, јер не постоји погодан ласерски
медијум који би могао произвести светлост задате таласне дужине. Могуће је
направити и ласер са јако дугачком ласерском шупљином, без огледала, чији фотони
онда не би требало да пролазе много пута дуж оптичког пута ласера, већ би прошли
само једанпут. Такав ласер се назива суперрадијантни ласер. Данас се покушава
направити суперрадијантни ласери на слободним електронима, који би радили у
спектралним подручјима, у којима не постоје огледала која би то зрачење
рефлектовала; нпр. у рендгенској области спектра.

Слика 4. Функционисање слободноелектронског ласера

Још пре десет година се сматрало да ће ласери на слободним електронима имати

будућност у медицини због богатих излаза по снази и таласној дужини. За ове типове
ласера, не може се замислити мали габарит уређаја и ту ће се сигурно за потребе
медицине и даље радити на смањивању димензија.
Ово је нова и интересантна врста ласера код којих се електрони у ласеру крећу
слободно (налазе се у вакууму) у периодичном магнетном пољу. Код тих ласера до
процеса стимулисане емисије долази услијед интеракције електромагнетног поља са
електронима (то је тзв. магнетно закочно зрачење). Таласна дужина генерисаног
ласерког зрачења зависи од карактеристика магнетног поља и енергије електрона, и у
принципу, може бити произвољна (од IC до UV, па чак и до рендгенског подручја
спектра). Интензитет зрачења може бити велики (реда величине неколико ).
Генерацију зрачења са овом врстом ласера је тешко постићи и они су још у
експерименталној фази. Коефицијент корисног дјеловања ових ласера је мали (мањи
од 0,5%). Потребно је побољшати карактеристике акцелератора електрона. Примјер
ласера са слободним електронима је експериментални ласер са магнетом ширине 5,2m
који је постављен између огледала резонатора која се налазе на растојању 12,7m. Млаз
релативистичких електрона са енергијом 43 МеV пролази кроз попречно магнетно
поље тога магнета тзв. и при томе долази до стимулисане емисије.
 Литература:

[1] https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Slobodno_elektronski_laser

[2]https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_fizika/fizika_master_radovi/2017/2
017-06-27-ShB.pdf

[3] http://www.vemaels.co.rs/index.php/info/laseri-opsti-pojmovi

[4] https://svafizika.org/2017/05/19/sta-su-to-laseri/

[5] https://en.wikipedia.org/wiki/Free-electron_laser