Elektronski

mikroskop

Radile: Lana i Laura

• Izumljen je u Nemačkoj 1932.
• Šira bioloska primena ostvarena je tokom
ratnihpedesetih
Vrste mikroskopa:

• Optički mikroskop

• Ultravioletni mikroskop

• Rendgenski mikroskop

• Korpuskularni mikroskop
 ELEKTRONSKI
 protonski
Uvećanje mikroskopa:

• Uvećanje klasičnih mikroskopa je ograničeno njihovom moći

razlaganja.

• Ona je srazmerna talasnoj dužini upotrebljene svetlosti.

• Njihovo uvećanje je 1000-1500 puta.

• Zahvaljujuci TALASNIM SVOJSTVIMA ELEKTRONA konstruisan

je elektronski mikroskop čije je uvećanje do 10.000 puta.
• Elektronski mikroskop umesto vidljive svetlosti koristi zrake
elekrona, koje usmerava fokusirajuci elektromagnetno polje.
• Talasna dužina elektrona je znatno kraća od talasne dužine
fotona vidljive svetlosti.
• Granična rezolucija:
0,1-0.2 nm za elekrtonski
200-350 nm za svetlosni
Primena:
• Metalurgija:
 za ispitivanje defekata
utvrdjivanje homogenosti
proučavanje tankih slojeva metala
• Medicina:
ispitivanje svojstava tkiva
posmatranje bakterija i virusa
proucavanje ćelija i makromolekula
 Način rada
• Esperimentima je dokazano da pri određenoj brzini elektroni
ispoljavaju talasna svojstva kao što su refleksija, prelamanje,
interferencija.

• Ako elektron nailazi na negativno naelektrisanu ploču i ako je

elektrostatičko polje u okolini ploče dovoljno jako nastupiće
odbijanje.

• Pod dejstvom elektricnog i magnetnog polja elektroni skreću

sa prvobitne putanje, što se može posmatrati kao prelamanje
 • Takođe se pokazalo da se svi elektroni koji izlaze iz jedne tačke, a
prolaze uzduž jedne električne zavojnice, opet sastaju u jednoj tački.
Ta činjenica je omogućila stvaranje elektronske optike.
• Elektronska optika sastoji se od dve leđe koje mogu biti magnetne
elektrostatičke.
• Prema vrsti leđa razlikuju se magnetni i elektrostatički mikroskopi.
Magnetni
•  Izvor svetlosti: katodna cev
• Put kojim prolaze elektroni mora biti vakuum
• Pritisak mora biti oko bara
• Snaga zavisi od primenjenog električnog snopa (20-50kV)
• Slika se dobija na fluorescentnom zastoru ili na fotografskoj ploči
• Povećanje: neograničeno
• Da bi se uvećala slika potrebno je skratiti talasnu dužinu elektrona a to se postiže povećanjem
brzine, a da bi smo to uspeli potrebno je uvećati napon između katode i anode.
Vrste:
A. Transmisioni elektronski mikroskop (TEM)
o Sliku dobijaju pomoću elektona koji se odašilju kroz preparat.

o Po gtađi sličan je optičkom mikroskopu.

o Elektron ubrzava i usmerava se pomoću leđe na uzorak.

o Prolaze kroz uzorak, a u susretu sa atomima se raspršuju.

o Preostali, neraspršeni elektroni čine sliku uzorka na fluorescentnom zidu.

o Granica uvećanja: 1.5 miliona puta

B. Skenirajući elektronski mikroskop (SEM)
o Skenira površinu preparata te sliku oblikuje otkrivajući elektrone koji se odbijaju
od spoljne površine.

o Proučavanje reljefa površine

o Elektroni se fokusiraju sistemom elektronskih kondenzorskih leđa u vrlo uzak

snop koji se usmerava na površinu uzorka i tako je pretražuje.

o Po načinu zapisivanja signala koji nastaju dodirom snopa elektrona i površine

razlikujemo:

refleksijski, apsorpcijski, transmisioni, rendgenski i katedoluminiscentni način rada.

Hvala na pažnji...

Radile:
Lana Mitrović
i
Laura Ristić