FIZIKA U RADIOLOGIJI, DOZE I RADIOLOŠKA ZAŠTITA

Čestice koje ulaze u sastav atoma i njihova naelektrisanja:

Elektroni - negativno naelektrisanje

Protoni - pozitivno naelektrisanje

Neutroni - bez naelektrisanja

Alfa čestice su teške naelektrisane čestice, u svom sastavu imaju 2 protona i 2

neutrona. U vazduhu je domet 2-8cm, u tkivu 0.03mm.

Domet elektrona energije oko 100 keV u vazduhu iznosi par metara.

Ukoliko laka naelektrisana čestica doživi promenu brzine po pravcu i intezitetu

emituje se rendgensko zračenje.

Gama zraci su oblik elektromagnetnog zračenja, osnovni mehanizmi interakcije

gama zraka sa materijom su: fotoefekat, Komptonovo rasejanje, stvaranje para
elektron-pozitron.

Pri fotoelektričnom efektu foton predaje celokupnu svoju energiju orbitalnom

elektronu.
Ugaona distribuciju inteziteta rasejanog Komptonskog zračenja:
Zakon radioaktivnog raspada:

−λ⋅t
N=N 0⋅e
Zakočno X-zračenje najjednostavnije nastaje prilikom udara elektrona o čvrstu
metu.

Rendgensko zračenje odlikuju sledeća svojstva:

Imaju sposobnost prodiranja kroz materiju,

Jonizuju sredinu kroz koju prolaze,

Izazivaju promenu u živim organizmima - biološki efekat,

Prostiru se pravolinijski u svim pravcima

Fizička veličina koja služi kao kvantitativna mera nivoa izlaganja jonizujućem
zračenju je doza jonizujućeg zračenja.

Apsorbovana doza jonizujućeg zračenja je apsorbovana energija de, bilo koje vrste
jonizujućeg zračenja, predata bilo kom materijalu, u elementarnoj zapremini mase
dm.

Kontrolisano područje treba ostvariti tamo gde osoblje profesionalnim izlaganjem

prima doze veće od 15mSv godišnje.

Kod fiksnih instalacija rendgen aparata cela prostorija je označena kao

kontrolisana zona.

Merenje doze zračenja mora se vršiti jednom godišnje.

Realna akcidentna situacija može nastati ukoliko se mehanički ošteti zaštitni

omotač rendgenske cevi dok je cev pod naponom, u ovoj situaciji treba odmah
isključiti napajanje rendgen aparata.

Filtracijom rendgenskog snopa postiže se uklanjanje slabo prodorne

niskoenergetske komponente.

Povećanjem napona napajanja rendgenske cevi dobija se rendgensko zračenje

više energije.
Kosti koje se sastoje od težih elemenata će u slučaju izlaganja snopa rendgenskog
zračenja od 100 keV apsorbovati to zračenje.

Meka tkiva koja se sastoje od lakih hemijskih elemnata će u slučaju izlaganja

snopa rendgenskog zračenja energije od 100 keV rasejati to zračenje.

Granica efektivne doze za profesionalna lica iznosi 20mSv godišnje.

Prirodni izvori jonizujućeg zračenja u čovekovoj okolini su radon, kosmika,

radijacija zemlje, interno zračenje.

Atomsko jezgro je naelektrisano pozitivno, u njemu se nalaze protoni i neutroni,

dimenzije su 1,75x10-15 m.

Beta čestice su brzi elektroni. Domet u vazduhu do 10m, u tkivu 3-4mm.

Lica koja profesionalno rade u kontrolisanoj zoni i ona koja mogu da prime
efektivne doze veće od 6mSv godišnje ili ekvivalentne doze veće od 3/10
propisanih granica doza za pojedine organe kod profesionalno izloženih lica su
klasifikovani kao kategorija A.
Period poluraspada je vreme potrebno da se od prvobitne količine nekog
radioaktivnog uzorka raspadne jedna polovina, jedna polovina ostane.

Konstanta radioaktivnog raspada λ, verovatnoća raspada jezgra u jedinici

vremena.

Pri Komptonovom rasejanju, gubi deo svoje energije.

Karakteristično zračenje nastaje nakon popunjavanja upražnjenih mesta

elektronima sa viših orbitala.

Kvalitet snopa X-zračenja opisuje njegovu prodornost, povećanjem napona na

rendgenskoj cevi spektar zračenja se uvećava i pomiče udesno, povećanjem struje
grejanja katode spektar zračenja se uvećava ali ne pomera.

Fotoni najnižih energija imaju malu prodornu moć u tkivima i razvijaju visoku
dozu.

Ukoliko dve jedinke apsorbuju istu dozu zračenja, različite.

Ekspoziciona doza jonizujućeg zračenja se izražava u X=dQ/dm.

Ekspoziciona doza jonizujućeg zračenja se odnosi samo na X i gama zračenje, pod

a.

Jedinica za brzinu ekspozicione doze je C/kgh.

Jedinica za ekvivalentnu dozu je Sivert.

Vrednosti faktora kvaliteta Q razlikuju se u zavisnosti od vrste.

Jedinica za kermu je Grej.

U oblasti rendgen dijagnostike kerma u mekom tkivu je približno jednaka kermi u

vazduhu.

Vrednost radijacionih težinskih faktora zavise od vrste i kvaliteta spoljašnjeg

zračenja ili od vrste i kvaliteta emitovanog zračenja od deponovanih radionukleida
unutar organa i tkiva.

Relativna bioloska efikasnost RBE jedne vrste zračenja u poredjenju sa drugom

obrnuto je srazmerna apsorbovanim dozama.
Genetski učinioci jonizujućeg zračenja nemaju prag.

Stohastički efekti jonizujućeg zračenja nemaju ograničenu dozu, jer svaka pa i

najmanja doza može da prouzrokuje b. p.

Latentni period je vremenski razmak od momenta delovanja jonizujućeg zračenja

do ispoljavanja bioloških efekata.

Granice ekvivalentnih doza su postavljene tako da spreče nestohastičke efekte i

da ograniče na prihvatljiv nivo.

Porast kvaliteta snopa X zračenja ostvaruje se povećano grejanje katode.

Rendgensko zračenje od 40 keV će biti oslabljeno preko 100x slojem olova

debljine 0.5mm.

Zagrejan TL kristal emituje svetlost čiji je intezitet srazmeran apsorbovanoj

energiji.

Gajger Milerova oblast:

Visina signala veoma malo zavisi od napona dovedenog do elektrode. Napon je
toliko visok da dolazi do lavinskog pražnjenja. Visina signala ne zavisi od energije
koju je unutar jonizacione komore izgubila čestica zračenja. Ovde funkcionišu
Gajger Milerovi detektori. Daljim povećanjem napona dolazi do nekontrolisanog
pražnjenja koje dovodi do uništenja jonizacione komore.

Detektori električnog tipa:

Električni detektori proizvode neki elekrtični, najčešće kratkotrajni naponski signal
koji nastaje kao rezultat interakcije zračenja sa osetljivom zapreminom detektora.
Električni signal može nastati sakupljanjem naelektrisanja koje zračenje prilikom
svog prolaska kroz detektor stvara, ail može i poticati od transformacije svetlosne
energije koja se usled scintilacija ili Čerenkovljevog efekta emituje. Detektorima
električnog tipa se mogu dobiti informacije o: tipu, energiji, brzini, naelektrisanju,
masi…

Materijali koji se koriste za zaštitu od rendgenskog zračenja i razlozi:

Olovo se koristi za zaštitu ako apsorber, zbog velike gustine i visokog atomskog
broja. To znači da ima veliku količinu elektrona kod kojih može doći do
fotoelektričnog i Komptonovog rasejanja.

Scintilacioni detektor Na(tl) najčešćese koristi za detekciju gama zračenja u

nuklearnoj medicine zato što:

Zato što ima veliku osetljivost detekcije gama zraka (zbog velike gustine i visokog atomskog
broja jona), jer ima relativno visoku verovatnoću konverzije energije gama zraka u svetlost.
Kratko vreme pojedinačne scintilacije omogućava da se bez zagušenja registruju visoki
odbroji. Aktivna zapremina im je čvrsto telo pa je zbog znatno veće gustine tela efikasnost
par redova veličine viša od gasnih detektora. Scintilator mora da bude u obliku mono
kristala da bi se izbegle refleksije i gubici svetlosti na kristalnim granicama. Jer ispunjava sve
uslove koje detektor treba da ima: sa velikom efikasnošću pretvara kinetičku energiju
upadne čestice u detektabilan svetlosni signal; konverzija energije u svetlosni signal je
linearna; medijum treba da bude proziran na sopstvenu svetlost; luminescencija je
kratkotrajna i time obezbeđuje brzo brojanje, materijal treba da ima dobre optičke osobine
i treba biti takav da omogući proizvodnju detektora velikih dimenzija. Ima veliku brzinu
brojanja.

Od kog materijala se pravi katodno vlakno i zašto?

 Za katodno vlakno koristi se čist volfram jer ima veliki maseni A=184, i atomski
Z=74 broj. Ima visoku tačku topljenja od 3350°C. Lako emituje elektrone
termoelektronskom emisijom na temperaturi od 1580°C. Pošto je broj elektrona
koji se emituje sa katode srazmeran njenoj površini, katodno vlakno se pravi u
obliku spirale čime se obezbeđuje dovoljna emisiona površina i gustina emisione
struje, koja je reda veličine 0,1 A/cm.

Kapacitet rešetke određen je odnosom visine pregradnih lamela i širine međupregradnih

prostora. U standardnim rešetkama debljina pločica je obično 0,07 mm, a visina 1,4 mm.
Gustina olovnih pločica na jednom dužnom centimetru je između 25 i 45 lamela (najčešće,
ali ima i rešetaka sa znatnom većim brojem lamela).

Kako rasejano zračenje utiče na kvalitet slike i pacijentnu dozu, i kako ga je

moguće redukovati?

- Uticaj na kvalitet sike :

1. povećava nejasnoću,
2. gubitak kontrasta.
- Uticaj na pacijente doze – povećava površinu i dubinu doze.
- Moguća redukcija:
1. upotreba rešetke,
2. ograničenje polja,
3. ograničenje zapremine koja se ozračuje (na primer kompresija dojke u mamografiji).

Detektori integralnog tipa.

Mere ukupan efekat prolaska zračenja kroz neku sredinu. Njima je moguće
izmeriti ukupan intezitet nekog zračenja pa se često koriste kao dozimetri tj.
instrumenti koji daju informaciju o energiji koju zračenje u tački merenja predaje
okolnim materijalima. To su gasni detektori.

Oblast proporcionalnosti.

U ovoj oblasti rade proporcionalne komore. Povećavanjem napona dolazi do

povećavanja amplitude izlaznog signala. Napon je dovoljno visok da elektroni
krećući se ka anodi bivaju ubrzani i preko energije potrebne za jonizaciju u gasu
kojim je komora ispunjena. Dolazi do sekundarnih jonizacija u kojima se stvara
novo naelektrisnje što konačno doprinosi tome da amplituda signala znatno
poraste. Signal koji se dobija uvek je proporcionalan energiji koju je čestica
zračenja ostavila gasu jonizacione komore.

Oblast rekombinacije.

U ovoj oblasti napon još uvek nije dovoljno visok da električno polje prikupi sve jone
stvorene prolaskom čestice zračenja. Joni se sporo kreću i uspevaju da se rekombinuju i pre
nego što stignu do odgovarajućih elektroda. Visina signala se brzo povećava sa porastom
napona između elektroda. Kako napon raste povećava se broj jona koji dospeju pre
rekombinacije do elektrode. Ova oblast nema praktičnu primenu u radu jonizacione
komore.

Debljina poluslabljenja HVL je debljina materijala koja početni intezitet snopa

smanji tačno na polovinu.

Kako rade licni dozimetri (TL):

Unutra se nalazi termoluminiscentni kristal čiji elektroni kada na njih padne

zračenje el, prelaze na metastabilni nivo i tu ti elektroni ostaju sve vreme dok se
nosi dozimetar, dok se ne zagreje. Kada se pošalje na očitavanje, dozimetar se
zagreva pod dejstvom zagrevanja elektroni napuštaju metastabilni nivo i zrače, i
prave krivu isijanja, i povrsina ispod krive je ekvivalentna dozi zračenja primljenoj
za vreme između merenja.

Materijali od kojih se izrađuje anoda, posebno oni delovi koji pri proizvodnji X
zračenja trpe najveća opterećenja i zagrevanja prilikom udara elektrona moraju
da ispunjavaju sledeće uslove: Da obezbede što bolje iskorišćenje energije
elektrona, da su u stanju da izdrže velika mehanička i toplotna opterećenja, da
imaju veliki toplotni kapacitet, da dobro provode toplotu.

Hilov efekat.

U zavisnosti od ugla anode, neki od X-zraka koji su proizvedeni, će biti ponovo apsorbovani
od strane materijala anode, što nazivamo Hilov efekat, rezultat samofiltracije anode.
Starost anode povećava Hilov efekat. Za manji ugao anode, rendgenska cev može podneti
više toplote, a Hilov efekat anode je izraženiji. Usled Hilovog efekta, smanjeni intenzitet X-
zračenja na anodnoj strani je vrlo primetan, posebno na kraćim rastojanjima između izvora
i slike (Source to Image Distance - SID).

Oblast jonizacione komore.

Ovde je amplituda izlaznog signala konstantna, uopšte ne zavisi od napona između

elektroda. Napon je dovoljno visok da stvori el. polje koje može da pokupi sve jone koje
čestica zračenja stvori. Broj jona je određen interakcijom čestice i gasa u komori, i
povećanje napona u ovoj oblasti ne može da utiče na njega.
 __________________________________________________________________

Radiologija:
Rendgen
Fluoroskopija
CT
Mamografija

Nuklearna medicina predstavlja niz dijagnostičkih i terapijskih postupaka u kojima se koriste

radioizotopi.

Dijagnostičke metode nuklearne medicine:

Laboratorijske
In-vivo
In-vivo snimanja raspodele radioizotopa u telu

U In-vivo dijagnostici koriste se gama() emiter jer su gama() zraci prodorni i mogu se
detektovati izvan tela.

U nuklearno-medicinskoj terapiji koriste se beta() emiteri koji imaju dug period poluraspada.

Za terapijske namene pogodni su beta() emiteri, jer imaju mali domet i mogu predati visoke
radijacione doze lokalno.

Nuklearno medicinske metode su:

jednostavne
neinvazivne
sporedna neženjena dejstva su zanemarljiva
doza koju primi pacijent je mnogo manja nego pri radiološkom ispitivanju
Primena u medicini određuje:
Vrsta zračenja
T1/2 (vreme poluraspada)
Hemijske i fizičke karakteristike radioloških izotopa

Navesti izotope koji se koriste u radioterapiji i njihove odnose:

- 99mTc (T1/2 = 6,02 h; E = 140KeV)
- 67Ga (T1/2 = 78h; E = 93KeV, 185KeV, 300KeV) agens za detekciju tumora (galijum-citrat)
- 123I (T1/2 = 13h; E = 159KeV); može zameniti 131I (T1/2 = 6d; E = 364KeV)
- 81mKr (T1/2 = 13s; E = 190KeV) gas vrlo kratkog poluživota, za ispitivanje plućne ventilacije

Najčešće korišćeni radioizotopi u nuklearnoj medicini su 99mTc i 131I

Radionuklearna terapija 99mTc nije:

Energija gama fotona mu je 360 keV

Tc-99m produkt je reaktivnog proizvoda, molibdena-99. Mo-99 beta-minus raspadom postaje

Tc-99m. Gama raspadom Tc-99m prelazi u Tc-99. Prilikom tog raspada najčešće se emituje gama
foton energije 140KeV.

Koji se radioizotop najčešće koristi u nuklearnoj medicini i zašto?

Radioizotop koji se najvišekoristi je 99mTc. Zato što je čist gama emiter (nema suvišnog beta
zračenja), energija gama fotona je dovoljna da izađe iz tela, a nije prevelika za laku
detekciju i zaštitu, vreme poluraspada je dovoljno duga za pretrage, a nije predugo radi
 kasnijeg nepotrebnog ozračivanja ispitanika, može se hemijski vezati za mnoge molekule,
relativno je jeftin.

Radioobeleživač = RADIOINDIKATOR+ NOSAČ

U PET dijagnostici najčešće se koristi izotop Tc-99m koji je gama emiter.

Definiši detektore diferencijalnog tipa:

Detektori diferencijalnog tipa imaju mogućnost da registruju pojedine čestice zračenja. Oni
mogu da rade kao brojači (da prebroje čestice koje stignu do detektora) ili da registrovanoj
čestici odrede energiju i neka druga svojstva. To su gasni detektori.

Radioterapija se sprovodi:
a. x-fotonima
b. -fotonima
c. alfa česticama
d. niskoenergetskim beta česticama
e. visokoenergetskim elektronima

Objasni princip rada lineranog akceleratora.

Elektroni emitovani elektronskim topom u akceleratorski talasovod bivaju zahvaćeni i
ubrzani radiofrekventivnim elektromagnetnim talasom prethodno indukovanim i
pojačanim klistorom. Nakon toga ubrzani elektroni velike energije bivaju energetski
filtrirani zakretanjem pomoću magnetnog polja, bending magneta. Usmereni elekroni
udaraju u metu stvarajući zakočno zračenje koje se nakon filtriranja koristi u medicinskom
tretmanu pacijenata.

Nabroj glavne komponente linearnog akceleratora.

Postolje, rotacioni stativ sa glavom akceleratora, kolimator, terapijski sto i laserski sistem
pozicioniranja pacijenta.
Objasni funkciju elektronskog topa.
Funkcija elektronskog topa je generisanje elektrona i njihovo injektovanje u ubrzavajući
talasovod.

Objasni ulogu akceleratorskog talasovoda.

Uloga akceleratorskog talasovoda je da injektovane elektrone od strane elektronskog topa
ubrza do megavoltažnih energija pomoću radiofrekventnih elektromagnetnih talasa.

Objasni ulogu magnetnog zakretanja elektronskog snopa.

,,Bending’’ magnet ima ulogu u energetskom filtriranju ubrzanih elektrona, kao i u
njihovom usmeravanju ka modifikatorima zračnog snopa. Ovako je izlazni snop skoro
monoenergetski sa odabranom željenom energijom.

Navesti dva glavna tipa brahiterapijskog tretmana.

- Intrakavitarni – u kojem se izvor smešta u telesne šupljine blizu zapremine tumora;
- Intersticijalni – u kojem se izvori implantiraju unutar zapremine tumora.

Koja je prednost brahiterapijskog tretmana u poređenju sa radioterapijom ekstremnim

snopovima, a koji su nedostratci?
Fizička prednost brahiterapijskih tretmana u poređenju sa radioterapijom ekstremnim
snopovima predstavlja poboljšana lokalizacija uručenja doze zapremini mete.
Nedostatak je što se brahiterapija može koristiti u slučajevima kada je tumor dobro
lokalizovan i relativno mali.

Navesti izotope koji se koriste u radioterapiji:

- Co-60 (1.25 MeV, 5.26 godina, PPR, HVL = 11 mm)
- Cs-137 (0.66 MeV, 30 godina, PPR, HVL = 6.5 mm)
- Au-198 (0.41 MeV, 2.7 dana, PPR, HVL = 2.5 mm)
 - Ir- 192 (0.38 MeV, 73.8 dana, PPR, HVL = 3 mm)
- I-125 (0.028 MeV, 60 dana, PPR, HVL = 0.02 mm)
- Pd-103 (0.021 MeV, 17 dana, PPR, HVL = 0.01 mm)

Osnovni principi radiološke zaštite:

- Justifikacija prakse – nijedna praksa koja uključuje izlaganje zračenju, ma kakvu dobrobit
ona pruža, ne sme prouzrokovati nepotrebne štete.
- Optimizacija prakse – mora se koristiti ALARA princip
- Pojedinačne doze i ograničenja razlika – pojedinačno izlaganje koje je rezultat
kombinovanja svih relativnih praksi mora biti predmet ozračivanja doza ili kontrole rizika
potencijalnog izlaganja.

Okupacioni faktor:
- Okupacioni faktori (T) za oblast je definisana kao prosečna vrednost vremena u toku kojeg
je pojedinac izložen maksimalnoj ekspoziciji X-zraka.
- Vrednosti za okupacioni faktor (T):
 LOKACIJA OKUPACIONI
FAKTOR
Administrativne kancelarije ; laboratorije, apoteke
Druge radne zone potpuno okupirane od strane pojedinca; prijemni pultovi, 1
čekaonice, dečija igrališta, mračne komore za čitanje filmova pored
rendgen kabina, lekarske sobe, komadne kabine
Sobe koje se koriste za preglede pacijenata i lečenje 1/2
Hodnici, bolničke sobe, čekaonice, sobe za odmor 1/5
Vrata od hodnika 1/8
Javni toaleti, skladišta, otvoreni prostori za sedenje, čekaonice i pacijent
koji se zatekne u oblastima sa povećanim dozama jonizujućeg zračenja 1/20
Spoljašnje prostorije kao što su parkinzi, stepenice, liftovi 1/40

Nacrtaj rendgensku cev i objasni princip dobijanja X-zraka.

- Svaki put kada se slobodni elektroni koji lete velikom brzinom, izazvanom visokim
naponom (50– 150) kV koče materijalnom preprekom, doćiće do emisije X – zraka.
- Princip stvaranja X – zraka se sastoji u bombardovanju anode ubrzanim katodnim
elektronima u vakumskoj rendgenskoj cevi.
- Pri bombardovanju dolazi do interakcije ubrzanih katodnih elektrona i elektrona anode, uz
reorganizaciju pobuđenih i jonizovanih atoma i zakočenih elektrona, koju prati
elektromagnetno zračenje, odnosno emisija X – zraka.
- Za proizvod x-zraka potrebni su slobodni elektroni, izvor visokog napona i ploča koja
kočenjem elektrona emituje rengensko zračenje.
- Slobodni elektroni se stvaraju na katodnoj spirali rengenske cevi.
- Katodna spirala se zagreva pomoću (katodnog) transformatora i pri usijanju i do 2500 oC
oslobađa elekrone sa svoje površine putem termojonizacije.
- Elektroni, pod visokim naponom lete velikom brzinom ka anodnom fokusu i pri sudaru sa
atomima volframa anode dolazi do njihove međureakcije u toku koje se velika kinetička
energija elektrona transformiše pretežno u toplotnu (99 %), a samo mali deo u energiju X –
zraka (1 %).
Osnovni delovi koji ulaze u sastav jednog rendgen aparata su:
a. rendgenska cev,
b. rendgenski generator,
c. visokonaponski kablovi,
d. komandni sto,
e. dodatni uređaji koji se mogu po potrebi priključiti a omogućuju primenu uređaja.

Iz čega je građena katoda rengenske cevi?

1. Spiralne niti dužine 1-2 cm, debljine 0,2 do 0,5 mm od volframa koji ima visoku tačku
topljenja,
2. Pomoćne elektrode koja se još naziva i fokusirajuća elektroda jer usmerava elektrone
nastale termoelektronskom emisijom na uski snop koji udara u fokus anode.

Rendgenske cevi koje se koriste u radiodijagnostici mogu imati:

a. jedno katodno vlakno (rendgenske cevi sa jednim fokusom),
b. dva katodna vlakna nejednakih dimenzija (rendgenska cev sa dva katodna fokusa).

Materijali od kojih se izrađuje anoda, posebno oni delovi koji pri proizvodnji X-zračenja trpe
najveća opterećenja zagrevanja prilikom udara elektrona moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
 1. Da obezbede što bolje iskorišćenje energije elektrona,
2. Da su u stanju da izdrže velika mehanička i toplotna opterećenja,
3. Da imaju veliki toplotni kapacitet,
4. Da dobro provode toplotu.

Objasni šta je realni, a šta optički fokus rengenske cevi. Prikaži šematski:
 - Realni fokus (električni fokus) je površina anode na koju padaju elektroni emitovani sa
katode
- Optički fokus predstavlja geometrijsku projekciju realnog fokusa

Zašto se anoda hladi?

 - Površina fokusa, u normalnim uslovima ravna i glatka, zagrevanjem pri bombardovanju
elektronima postaje neravna.
- Na njoj se stvaraju krateri, udubljenja i ispupčenja, što nepovoljno utiče na kvalitet X-zraka.
- Zbog toga je neophodno da se anoda hladi.

Objasni hlađenje anode pomoću vazduha. Prikaži šematski:

- Masivna metalna anoda od bakra sa volframskim ogledalom izvedena je jednim svojim
delom izvan staklenog cilindra cevi.
- Na deo anode koji se nalazi izvan cevi postavljaju se rebra za hlađenje.
- Toplota se prenosi provođenjem na celu anodu, a zatim na vazduh koji je okružuje.
- Prenošenje toplote na vazduh se ubrzava u velikoj meri ako se primeni električni venitlator.

Objasni hlađenje anode pomoću vode. Prikaži šematski:

 - Kod cevi sa nepokretnom anodom korisiti se sistem hlađenja vodom.
- Šuplja anoda je u vezi sa posudom koja je ispunjena vodom.
- Da bi se 1 gram vode na temperaturi od 373K pretvorio u vodenu paru potrebno je
dovesti toplotu od 2263,8 J.
- Na taj način je moguće zadržati temperaturu anode na 373 K sa relativno malom
količinom vode.

Faktori koji utiču na spektar X-zraka:

1. napon cevi,
2. talasni oblik napona cevi
3. materijal anode
4. filtracija inherent + dodatna

Definiši termički kapacitet rengenske cevi:

- Termički kapacitet predstavlja onu količinu toplote koju RTG cev može da primi bez rizika.
- Svako prekoračenje termičkog kapaciteta dovodi do oštećenja anode.
- Određivanje kapaciteta cevi vrši se u kWs i dobija se množenjem vrednosti:
1 mA  1 kV * 1s = 1 kWs = 1 J

Koji matrijali se koriste za zaštitu od zračenja u teleradioterapiji:

- Običan i teški beton, olovo, čelik, polietilen i paritin, zemlja i drvo
- Neutronska zaštita – materijali koji sadrže vodonik
Koja je fizička razlika između fotonskog i električnog zračenja pri njihovom transportu kroz
medijum:
- Fotonsko zračenje ima energiju od 4 do 20 MeV, a elektronsko zračenje ima energiju od 4
do 25 MeV
- Elektronsko zračenje je ograničenog dometa tj. dubina do koje je u potpunosti
apsorbovano i nakon koje nema dodavanja doze, dok fotonsko zračenje teoretski ima
neograničen domet.
- Sa dubinom, zbog predaje energije, doza postepeno opada.
- Od veličine njihove energije zavisi prodornost X zračenja, kao i elektrona.

Definisati konstantu efektivnog izlučivanja i efektivan period poluraspada:

- Konstanta efektivnog izlučivanja (EF) predstavlja zbir konstante biološkog izlučivanja i
konstante raspada radioindikatora. EFB +
- Efektivnan period poluraspada (T1/2)EF je inverzna veličina, njena formula je:
(T1/2)EF = ln(2)/EF