Seminarski rad iz predmeta

Merenja u medicini

Tema:

Rendgen

SADRAJ:

Ni, jun 2015

1.
Uvod .............................................................................................................
................. 3
2.
Radioaktivnost ..............................................................................................
................. 4
2.1. Interakcija sa
materijom ................................................................................. 6
2.2 Atenuacija monohromatskog zranog
snopa .................................................. 7
3.
Rendgen
aparat ...........................................................................................................
..
8
3.1. Podela rendgen
aparata .................................................................................
8
3.2. Sastav i konstrukcija rendgen
aparata ............................................................ 9
3.2.1. Rendgenska
cev ...............................................................................
10
3.2.1.1. Katoda rendgenske
cevi ....................................................
10
3.2.1.2. Anoda rendgenske
cevi ..................................................... 11
3.2.2. Generator rendgenskog
ureaja ......................................................
12
3.2.3. Komandni
sto ................................................................................... 12
3.2.4. Visokonaponski kablovi
(provodnici) ...............................................
13
3.2.5.
Stativ ................................................................................................
14
3.2.6.
Oklop ................................................................................................
14
3.3.
Elektrina
ema
rendgenskog
ureaja ............................................................ 15
3.3.1.
Delovi
elektrine
eme
rendgenskog
ureaja ..................................
15
3.3.2.
Transformatori .................................................................................
16
3.3.3.
Ispravlja ..........................................................................................
17
4. Korienje TV kamere i optikog
pojaavaa .................................................................
18
5.
Zakljuak ......................................................................................................
.................. 19
6.
Literatura ......................................................................................................
................. 20
2

1. Uvod
Sredinom XIX veka, brojna istraivanja i
eksperimenti sa gasnim cevima, visokim
naponom i Rumkorfovim indukatorom bili su
uvod u otkrice X-zraka. Wilhem Conrad Roentgen
je 8. novembra 1895. godine, putajui elektrini
visoki napon iz jednog veeg Rumkorfovog
indukcionog aparata kroz vakumiranu Hitrofovu
cev otkrio fluorescenciju na papirnom ekranu
barijum - platina - cijanida. Zapravo Rendgen je
izveo eksperiment sa katodnom cevi koja je bila
prikljuena na indukcioni kalem i koja je bila
prekrivena jednom crnom aurom, neprolaznom
za bilo koju vrstu zraka. Ipak i pored toga su se
Slika: Wilhem Conrad
mogli primetiti do tada neprimeeni zraci, koji
su prolazili iz katodne cevi i probijajui auru od kartona dolazili do
luminiscentnog ekrana. Nevidljivi zraci posedovali su do tada nesluenu
mo prodiranja. Oni su bez problema prolazili kroz karton, drvo, tkaninu.
Prolazili su ak i kroz debelu dasku. Takoe je primeeno da su meki delovi
ljudskog tela bili veoma dobro propustljivi, dok su kosti proputale vrlo
malo takvih zraka. Fluorescencija se pojavila pri svakom putanju visokog
napona, ak i na rastojanju od 2 m, pa i kada je cev bila potpuno
zamraena i oklopljena. Pojava fluorescencije se javljala i posle prolaska
kroz hartiju (knjiga od 1000 stranica). Na ovaj nain Rendgen je otkrio
nove, do tada nepoznate zrake, koje je nazvao X - zracima.

U svom saoptenju 1895. godine Rendgen je vrlo iscrpno izneo sva

svojstva X - zraka, kao to su apsorpcija, fotohemijsko dejstvo na soli
srebro - bromida i fotografsku plou, i fotografski film. Rendgen je zakljuio
da X - zraci nisu ni katodni zraci iako su pomou njih stvoreni. Otkriem
fluorescencije ekrana napravljenog od barijum - platina - cijanida Rendgen
je primenom X - zraka otvorio put radioskopu, a eksperimentalnim
dokazom fotohemijskog dejstva X - zraka, i prvim Rendgenskim snimcima
(aka njegove supruge) postavio je osnov radijografije.

Slika: Prvi rendgenski snimak, aka ene Wilhelma Rontega

snimljena 22. decembra 1895 godine

Za epohalni pronalazak X - zraka, Rendgen je primio prvu Nobelovu

nagradu 1901. godine. X - zraci su u njegovu ast nazvani Rendgenski
zraci, jedinica jonizujueg zraenja - rendgen, odnosno 2,58 * 10"4 c/kg
(kulon po kilogramu).

2. Radioaktivnost
Stabilnost atoma je rezultat ravnotee estica koje ulaze u sastav
njegovog jezgra. Nuklearne estice koje se nalaze u neposrednom
susedstvu, razmenjuju meu sobom estice nosioce jakih sila. Nukleoni,
smeteni na povrini jezgra, sa spoljanje strane nemaju susede, pa su
labavije vezani od nukleona u centralnim delovima jezgra. Pored ovoga, sa
porastom broja protona u jezgru atoma, raste i efekat elektrostatikih sila
odbijanja istoimenih naelektrisanja. Stabilnost jezgra, prema tome, zavisi
od vrstine veza izmeu protona i neutrona, ali i od broja ovih estica.
Osobina jezgra atoma pojedinih elemenata da se, bez spoljanjeg
uzroka, dezintegrie emitujui energiju u vidu jonizujueg zraenja (a,b,g)
naziva se radioaktivnost. Spontanu radioaktivnost pokazuju nestabilni
radioaktivni elementi, koji se nazivaju radioelementi. Atomi ovakvih
elemenata karakteriu se prisustvom veeg broja nuklearnih estica, ali i
veom razlikom izmeu broja protona i neutrona unutar jezgra. U
Periodnom sistemu, sklonost ka spontanoj dezintegraciji pokazuju elementi
4

iza bizmuta, a ona je sve izraenija sa porastom atomskog broja elementa.

Prirodni radioelementi mogu biti i nestabilni izotopi pojedinih stabilnih
elemenata, mada mogu nastati i delovanjem kosmikog zraenja na jezgra
stabilnih elemenata.
Radioelementi su svrstani u etiri radioaktivna niza uranov,
aktinijumov, torijumov i plutonijumov, pri emu je ovaj poslednji dobijen
vetakim putem. Vreme raspada pojedinih radioelemenata razliito traje.
Poluivot radioelementa predstavlja vreme potrbno da se ukupan broj
jezgara radioelementa smanji za polovinu. Razliiti radioelementi imaju
razliito vreme poluivota. Ono moe iznositi od hiljaditih delova sekunde
(astat, At 2x10-6s) do vie stotina milijardi godina (bizmut, Bi
2x1017god.).

Slika: Raspad

Princip stvaranja X - zraka se, ukratko reeno, sastoji u

bombardovanju anode ubrzanim katodnim elektronima u vakumskoj
rendgenskoj cevi. Pri ovom bombardovanju dolazi do interakcije ubrzanih
katodnih elektrona i elektrona anode, uz reorganizaciju pobudenih i
jonizovanih atoma i zakoenih elektrona, koju prati elektromagnetno
zraenje, odnosno emisija X - zraka. Za proizvodnju X - zraka potrebni su
slobodni elektroni, visokog napona i anodna ploca koja koenjem elektrona
emituje rendgenske zrake.
Energija elektrona zavisi od njegove brzine. Svaki objekat koji se
kree ima kinetiku energiju proporcionalnu svojoj masi i brzini kretanja
prema formuli:
KE = 1/2 mv2
Brzina poveava na kvadrat kinetiku energiju. Zato je kinetika
energija koju postiu elektroni u rendgenskoj cevi (dostiu do polovine
brzine svetlosti) vea nego kod projektila iz vatrenog oruja jer je brzina
elektrona u rendgenskoj cevi mnogo vea od brzine projektila u cevi
vatrenog oruja. Ubrzani elektron u rendgenskoj cevi se esto naziva
projektil elektron.

Sa katode se tokom njenog zagrevanja, termoemisijom, emituje 6 x 1017

elektrona svake
sekunde. Svi oni bivaju pod uticajem elektrinog polja izmeu anode i
katode, usmereni
prema anodi koja je pozitivno naelektrisana. Udaljenost izmedju anode i
katode je 1 do 3
cm.
Elektroni se strujom zagrevanja (struja u katodnom kolu)
termoemisijom isijavaju iz
katode. Kada se ukljui napon izmeu anode i katode (50-150 KV) elektroni
bivaju ubrzani do anode. Kada dospeju do anode elektroni predju svoju
energiju atomima anode koja se pravi od tekog metala velikog atomskog
broja (tungstrem). Elektroni dolaze u kontakt sa elektronima orbite atoma
anode. U toj interreakciji nastaje toplota 99% energije dospelih elektrona
se transformie u toplotnu energiju i elekrtomagnetsko zraenje (X zraci)
koje daje manje od 1% elektrona dospelih do anode. Samo elektroni koji
svoju energiju kompletno predaju niim putanjama elekrona atoma anode
proizvode X zrake. Ostale inerereakcije sa spoljanjim putanjama
proizvode toplotu.
Snop X-zraenja koji se dobija iz rendgenske cevi je snop fotona
razliite energije. To dolazi odtuda to elektroni koji udaraju o anodu
izbijaju iz nje fotone razliite energije, ak i ako na nju udaraju istom
brzinom. Zraci najvee energije imaju najmanju talasnu duzinu i obrnuto.
Dakle, jedan snop rendgenskih zraka poseduje spektar razliitih talasnih
duzina. Najvii napon primenjen na rendgenskoj cevi (izrazeno u kV)
odreduje najveu brzinu elektrona a time i najkrau talasnu duzinu u
snopu. Rendgenski zraci kraih talasnih duina poseduju veu energiju te
su prodorniji, i nazivaju se ponekad i tvrdi zraci ", dok su oni sa veim
talasnim duinama, tj. sa manjom energijom, manje prodorni i nazivaju se
meki zraci". Energetski nivo rendgenskog zraenja odnosno veliina
njihovih talasnih duina odreduju kvalitet rendgenskog zranog snopa.

Slika: Spektar talasnih duina

2.1. Interakcija sa materijom

Sudbina x-zraka pri prolasku kroz materiju moe biti razliita. Jedan
deo snopa x-zraka biva apsorbovan u tkivu i potpuno nestaje iz snopa.
Drugi deo prolazi kroz tkivo ne- promenjen, dok trei deo stupa u
interakciju sa atomima materije. Pomenuta interakcija se moe odigrati sa
6

elektronima u putanjama atoma ili na nivou njegovog jezgra. U domenu

dijagnostike radiologije, u kojoj se koriste x-zraci ije su energije znatno
manje od onih koje se primenjuju u radioterapiji, interakcija fotona x-zraka
i materije odigrava se sa elektronima u putanjama atoma. Kada se radi o
valentnim elektronima, koji povezuju atome u molekule, pod uticajem
fotona x-zraka, ove veze se kidaju i time se menja molekularna struktura
prozraene materije. Fotoni velikih energija, kakvi se koriste u radioterapiji,
stupaju u interakciju sa jezgrima atoma materije.
Postoji nekoliko vidova interakcije i to:
-

koherentno rasejanje,
fotoelektrini efekat,
Comton-ovo rasejanje,
stvaranje elektronskog para i
fotodezintegracija.

Slika: Koherentno rasejanje

Slika: Fotoelektrini efekat

Slika: Comton-ovo rasejanje

Dva najbitnija efekta pri prolasku fotona kroz materiju jesu Comtonovo rasejanje i fotoelektrini efekat. Ostali efekti su zanemarljivi u sluaju
radiologije.
Ove tri reakcije u sebi nisu opasne po ivot. Meutim, molekulske
interakcije ovih promenjenih atoma moe rezultirati razbijanje molekula na
manje komade, ometanje molekularne veze, i formiranje novih veza unutar
ili izmeu molekula. Radijacija takoe moe da interaguje sa vodom ili
kiseonikom i u njihovim elijama da remeti osetljivu ravnoteu i da nanese
oteenja DNK molekulima.
Visoka doza zraenja na celo telo moe izazvati akutne efekte.
Dugoroni ili hronini efekti dolaze iz ponovljenog izlaganja zraenju. Telo
pokuava da popravi tetu, ali ne moe da dri korak ako su izloenosti
dovoljno redovne ili dovoljno jake.

2.2 Atenuacija monohromatskog zranog snopa

Atenuacija ili smanjenje broja fotona u snopu, prolazom kroz

materiju, bitna je za zastitu kao i za prouavanje svojstva interakcije.

Slika: Opadanje intenziteta snopa X-zraka pri prolazu kroz materijal

Slabljenje,
odnosno
smanjenje
intenziteta
paralelnog,
monohromatskog (monoenergijskog) upadnog snopa I 0 x-zraenja kada on
proe malu debljinu materijala dx zavisi od ove debljine i intenziteta snopa
I, tj.
dl= - -I-dx
Odnosno:
I=I0 e-d
gde je dl iznos smanjenja intenziteta snopa a (j. faktor proporcionalnosti
koji se naziva linearni koeficent slabljenja x-zraenja, je tzv. linearni
koeficient apsorbcije i brojno je jednak recipronoj vrednosti one debljine
sloja apsorbera koji smanjuje intenzitet upadnog snopa e puta.

Slika: Atenuacija monohromatskog zraenja pri

razliitim atenuacionim koeficijentima

Radiologiju zanima mogunost prodiranja ili prolaska snopa zraenja

kroz pacijenta, pa je logina potreba za opisivanjem snopa u smislu
njegove mogunosti da prodire kroz materijale poznatog sastava. Kvalitet
8

zranog snopa se izraava terminom debljina poluapsorbcije ili HVL (halfvalue layer).

Slika: Prodiranje kroz meko tkivo i kost

3. Rendgen aparat
Rendgenski aparati predstavljaju ureaje koji proizvode tzv.
rendgenske ili x-zrake i omoguavaju njihovu primenu u medicini. Prvi
rendgenski aparati bili su univerzalni tj. korieni su za sve vrste
radiografisanja. Sa razvojem tehnike i tehnologije, razvijaju se i aparati za
specijalizovano radiografisanje. Tako je ve 1920. god. patentirano
nekoliko aparata za snimanje zuba. Kako danas, tako i tada, poznatiji od
ostalih bili su Simensovi aparati tzv. kugleks-aparati.
Radioloki pregled moe izvriti na dva naina, tj. primenom
radiografije i radioskopije.
Radiografija
podrazumeva
dobijanje
radiograma
odnosno
rendgenske slike odreenog dela tela koji je bio izloen kratkom delovanju
x-zraka (kratka ekspozicija).
Sa druge strane, radioskopija prua sliku organa i njegovu dinamiku
odnosno pokrete usled izlaganja istog zracima nekoliko desetina sekundi,
pa ak i nekoliko minuta. Ovo se moe dobiti zahvaljujui tzv.
elektronskom svetlosnom pojaavau i televizijskom sistemu zatvorenog
tipa. Na monitoru se rendgenska slika vidi onoliko dugo koliko je sam
objekat izloen dejstvu x-zraka.

3.1. Podela rendgen aparata

Svi rendgen aparati su u sutini slini. Ipak, neke bitne osobine
brojnih tipova i vrsta
rendgen aparata razlikuju ih meusobno, pa ih mozemo grupisati:
1. Prema prikljuivanju na izvor napajanja - na monofazne i trofazne.
2. Prema nameni - na rendgen aparate koji se koriste u medicini (oblast
opte radiologije), stomatologiji, mamografiji, tomografiji, angiografiji,
9

veterini, industrji i sl. U medicini se koriste dve vrste aparata dijagnostiki i

terapeutski.
3. Prema vrsti struje koju koriste - na jednopulsne, dvopulsne, estopulsne,
dvanaestopulsne, u zavisnosti od broja relativno pozitivnih naponskih
impulsa za vreme jedne periode primarnog naizmeninog napona koji se
koriste na katodi rendgenske cevi.
4. Prema prenosivosti - na stabilne, neprenosive i prenosive.
5. U pogledu posedovanja ekrana - na rendgen aparate bez ekrana
(terapijski, zubarski i dr.) i one sa ekranom. Ekran moze biti klasian ili pak
zamenjiv tzv. televizijskim lancem.
6. Prema pojedinim bliim zahtevima - na standardne, bez obzira to su u
njih ugraena novija tehniiko - tehnoloka reenja i specijalne, za
posebne vrste pregleda (tomograf, mamograf, za angiografiju i
koronarografiju,
digitalnu
supstrakcionu
angiografiju
ili,
npr.
kompjuterizovani tomograf (tzv. Skeneri ili skraceno, CT)).

3.2. Sastav i konstrukcija rendgen aparata

Osnovni delovi koji ulaze u sastav jednog rendgen aparata su:
- rendgenska cev
- generator visokog napona
- komandni sto
- visokonaponski kablovi
- stativ,
a kod aparata za radioskopiju postoje i:
- elektronski svetlosni pojaiva (ESP)
- televizijska mrea zatvorenog tipa.

10

Slika: ematski prikaz rendgenskog ureaja

3.2.1. Rendgenska cev

Slika: Presek rendgenske cevi

Rendgenska cev je vrlo znaajan deo svakog rendgen aparata jer u

njoj nastaju rendgenski zraci koji se koriste u skopiji i grafiji. Prve
rendgenske cevi bile su tzv. gasne ili jonske rendgenske cevi. Da bi
funkcionisale, u sebi su uvek morale da sadre izvesnu koliinu razreenog
vazduha, on je sluio kao izvor jona. Slobodni elektroni, kojih uvek ima van
atomske strukture atoma u razredenom vazduhu, pri prenosu visokim
naponom rendgenske cevi od katode prema anodi na svom putu se
sudaraju sa atomima razreenog vazduha u cevi, pri emu se iz perifernih
orbita ovih atoma oslobaaju novi elektroni. Tako slobodni elektroni
19 razredenog vazduha slue kao izvor novih elektrona. Svi ti elektroni
bivaju preneti visokim
naponom do anode rendgenske cevi, i to velikom brzinom, tolikom da
usled sudara sa atomskom strukturom fokusa na anodi dolazi do
oslobaanja X-zraka. Staklena cev od pyrex stakla u kojoj se nalazi anoda i
katoda umetnuta je u metalni olovni oklop koji titi cev od mehanikih
11

oteenja, a bolesnika i profesionalno osoblje titi od prekomernog

zraenja i strujnog udara.

Slika: Rendgenska cev

3.2.1.1. Katoda rendgenske cevi

Katoda rendgenske cevi je spirala koja se sastoji od namotaja
Wolframa. Wolfram je odabran zbog svoje osobine termoemisije elektrona.
Kada se katoda zagreje ona emituje
snop elektrona koji biva privuen od pozitivno naelekrtisane anode.

3.2.1.2. Anoda rendgenske cevi

Predstavlja disk od Wolframa (tekog metala sa velikim atomskim
brojem) koji rotira. Rotacijom se omoguava da elektroni udaraju na
razliita mesta i time rasporeuju svoju energiju na jednu putanju a ne na
jednu taku to produava vek trajanja anode. Snop elektrona, koji se
emituju sa katode ubrzava pod uticajem razlike u naponu izmeu anode i
katode tako da elektroni velikom brzinom pogaaju anodu. Tranformacijom
kinetike energije projektil elekrtona koji "bombarduju" anodu, emituje
se sa anode X zrak. Mesto sa koga se emituje X zrak naziva se focus
rendgenske cevi.
Sistem hlaenja je nesumnjivo jedna od najznaajnijih stavki u zatiti
od toplotnog optereenja anode. Hlaenje se ostvaruje uljem, mada
postoje i druge mogunosti (voda, vazduh) ili kombinacije (najpoznatija
kombinacija je kombinacija ulja i vode kod koje se anoda hladi uljem, a ulje
vodom). Za hlaenje anode znaajno je da su osnova i drka anode,
napravljeni od materijala dobre toplotne provodljivosti. Preko drke se
toplina odvodi izvan rendgenske cevi do radijatora koji se sastoji od
bakarnih ploica, koje su zajedno sa celom rendgenskom cevi uronjene u
uljnu kupku unutar oklopa.

12

A - Anoda
C - Katoda
E - Staklena cev
H - Metalno kuite
O - Dielektrino ulje za hlaenje
R - Rotor
S - Indukcijski stator
T - Usmera anode, uglavnom od Wolframa
W - Prozor cevi (Aluminium ili Berilium)

3.2.2. Generator rendgenskog ureaja

Osnovna uloga generatora visokog napona jeste da stvori potreban
napon elektrine struje za rad rendgenske cevi. Sastoji se iz tri bitna dela:
1.
2.
3.
4.

Prikljuak na gradsku mreu

Niskonaponski transformator
Visokonaponski transformator i ispravlja
Ureaj za automatsku regulaciju ekspozicije (tajmer)

Za rad rendgenskog ureaja koristi se struja gradske mree preko

posebno zatienog (uzemljenog) prikljuka. Obine utinice i prikljuci se
ne mogu koristiti osim eventualno za portabilne ureaje.
Visokonaponski transformator pretvara mrenu struju, napona 220
[V], u struju napona od 15 [kV] do nekoliko stotina [kV], koliko je potrebno
za stvaranje potencijalne razlike izmeu elektroda cevi. Rendgenska cev
prikljuena je za krajeve sekundara.
13

Osnovna uloga niskonaponskog transformatora jeste smanjivanje

napona struje gradske mree, pretvarajui je u struju niskog napona i
velike jaine (od 220V u svega 10V), koja je potrebna za usijanje katode.

3.2.3. Komandni sto

Komandni sto jeste deo aparata preko koga se vri upravljanje istim.
Izgled i veliina komandnog stola umnogome se razlikuju to zavisi od tipa
samog aparata. Primera radi, dental-aparat ima veoma jednostavan
komandni sto koji se sastoji od eksponatora i tajmera, dok je potpuno
druga situacija sa velikim aparatima kod kojih je sto mnogo masivniji i
sloeniji.

Slika: Komandni sto

Funkcije komandnog stola ostvaruju se preko odgovarajue tastature

i prekidaa dok brojni merni instrumenti pokazuju tehnike uslove
radiografisanja. Na samoj tabli stola moe se nai i prekida preko koga se
vri aktiviranje generatora visokog napona. Pored toga, preko regulisanja
vrednosti napona odnosno jaine struje utie se i na talasnu duinu tj. na
intenzitet i prodornost x-zraka. Na komandnom stolu nalazi se i regulator
kojim se odabira anodni fokus odreene veliine.

3.2.4. Visokonaponski kablovi (provodnici)

Provode elektrinu struju s generatora rentgenskog ureaja do rendgenske
cijevi. Izolirani su debelim slojem gume preko koje je navuena bakarna
zatitna mreica (posebno dodatno uzemljena), a na samoj povrini nalazi
se tanki sloj plastike ili platna. Provodnici su smeteni u dvostruke podove
i/ili stropove rendgenskih prostorija.

14

Slika: Presek visokonaponskog kabla

Slika: ematski prikaz elektrinog kruga rendgenskog ureaja

3.2.5. Stativ
Stativi slue kao nosai (ili drai) rentgenske cevi.
Mogu biti:
- dijaskopski (na ureajima za dijaskopiju)
- stubni (podni) ili stropni (na ureajima za radiografiju).
Rendgenska cev sa stativom bilo koje vrste je pomerljiva kako bi se
omoguilo snimanje svih delova tela. Ona se jo moe i okretati na stativu
radi snimanja razliitih delova tela pod odreenim uglovima snimanja.
Dijaskopski stativi i stativi na specijalnim rendgenskim ureajima (trauma
rendgen) se pomeraju u svim smerovima, a zajedno sa njima pomera se
rendgenska cev. Tomografski aparati imaju motorizovane stative.
15

3.2.6. Oklop
Oklop rentgenske cevi slui za zatitu osoba i okoline od
rendgenskog zraenja i struje visokog napona, ali i za zatitu same
rendgenske cevi od mehanikih oteenja. Zbog navedenih razloga oklop
se sastoji od dva sloja.
Jedan sloj je od izolacijskog materijala (porcelan) koji titi bolesnika i
profesionalno osoblje od visokog napona elektrine struje.
Drugi sloj sadri olovo pa titi bolesnika i osoblje od rentgenskog
zraenja. Sloj olova u oklopu rendgenske cevi nije dovoljno debeo da bi
spreio u potpunosti prolaz rendgenskih zraka kroz njega. Deo rendgenskih
zraka koje prolaze kroz oklop zove se parazitsko zraenje. Da bi se u
potpunosti prepreio prolaz rendgenskih zraka kroz oklop, sloj olova trebao
bi biti veoma debelo pa zbog toga bi ureaj bio preteak i prevelik za
rukovanje. Koliina parazitskog zraenja je zakonski limitirana i podlee
redovnoj godinjoj kontroli. Zakonski doputena koliina parazitskog
zraenja je 0,1 R u jednom satu na 1m udaljenosti.
Na prozoru rendgenske cevi nalaze se filteri. Oni mogu biti od
aluminijuma ili bakra, a slue za zatitu bolesnika od mekih rendgenskih
zraka koji ne uestvuju u stvaranju slike ve bi se u celosti apsorbovali u
povrnim delovima tela bolesnika. Propisana najmanja debljina filtera je 2
mm aluminijuma, ali mogu biti razliitih debljina zavisno od namene
rendgenskog ureaja i jaini cevi. Znaajno je istaknuti da se filteri koriste
samo kod dijagnostikih ureaja, za razliku od terapijskih ureaja, kod
kojih semeki deo rendgenskog zraenja koristi u cilju postizanja
terapijskog uinka.
Neposredno uz filter prozora rentgenske cevi nalazi se sistem za
regulaciju veliine korisnog snopa. Regulacija veliine korisnog snopa
(tubusi i zasloni) postie se suavanje veliine korisnog snopa, to je
potrebno da bi se izbeglo nepotrebno zraenje bolesnika, a postie se i
vea otrina snimka.

3.3. Elektrina ema rendgenskog ureaja

16

Slika: Elektrina ema

Glavno kolo i kolo za napajanje katode zajedno ine kompletno kolo

koje se sastoji od vie ureaja koji na kraju prave x-zrake.
Glavno kolo se sastoji od primarnog i sekundarnog dela, ovo je u
stvari kontrolna tabla pomou koje se rendgen kontrolie. Dok kolo za
napajanje katode snabdeva odgovarajuu vrednost mA katodi.

3.3.1. Delovi elektrinae eme rendgenskog ureaja

(brojevi predstavljaju oznaene ureaje na slici iznad)

1. Glavni prekida - mesto gde dolazi naizmenina struja.

2. Prekida izlaganja - kada se pritisne dugme za poetak izlaganja
ovaj prekida se zatvori da bi poelo sa izlaganjem x-zracima.
3. Autotransformator - trasnformator koji ima podesiv stepen
trasformacije, pomou njega se podeava kVp (peak kilovolt) za izlaganje.
4. Tajmer - slui za merenje vremena nakon koga treba da se prekine
sa izlaganjem x-zracima. Koriste se elektrini tajmeri. Mere vreme unutar
0.0001 sekunde sa 1 msec kanjenjem.
5. Visokovoltani step-up trasformator - poveava napon tako da se
ubrzavaju elektroni anode, tj anoda zagreva da bi emitovani elektroni imali
dovoljno energije da formiraju x-zrak.
6. Diodni most (Grejov spoj) - dozvoljava prolazak struje samo u
jednom smeru kroz rendgensku cev.
7. Potenciometar - koji podeava struju koja odlazi na katodu.
8. Step-down trasnformator - trasnformator koji sputa voltau i
poveava struju.
9. Rendgensku cev - emituje x-zrake.
10. Rotor/stator - slui da rotira anodu.

3.3.2. Transformatori
17

Autoransformator sadri gvozdeno jezgro i namotaj jedne ice. Moe

da proizvede vie razliitih izlaza, tako sto ima vie konekcija na namotaju
gde se povezuje izlaz i time bira broj namotaja i menja izlazni signal.
Koristi se da bi kolo dobilo malo pojaanje napona pre step-up
transformatora.

Slika: Autotrasnforamtor sa primerom ulaznog i izlaznog napona

Step-up transformator slui da povea napon sa primara na

sekundaru i smanji struju proporcionalno. Ima vie namotaja na sekundaru
nego na primaru. Koristi se da povea voltau na kilovolte za rendgensku
cev.
Step-down transformer spusta napon sa primara na sekundaru i
poveava struju proporcionalno. Ima vie namotaja na primaru nego na
sekundaru. Koristi se da povea struju na katodi.
Slika: Step-up i step-down
transformator sa ulaznim i
izlaznim signalima

3.3.3. Ispravlja
Proces kojim se
naizmenina
struja
menja u jednosmernu se
postie
pomou
ispravljaa.
Kod
rendgena
koristi
se
diodni ispravlja (most
dioda) da bi se omuguio
protok struji samo u
jednom smeru kroz rendgensku cev.

18

Slika: Naizmenini neispravljeni signal

Slika: 1.Polu ispravljeni signal; 2. Potpuno ispravljen signal

4. Korienje TV kamere i optikog pojaavaa

Rendgenska slika dobijena na fluorescentnom zastoru kao indikatoru
rendgenskog zraenja, i pored njegovog usavravanja i osavremenjavanja,
ima izuzetno slabo osvetljenje, pa se zbog toga mora posmatrati u mraku.
Zato proces izvoenja prosvetljenosti (dijaskopije) zahteva korienje
19

zamraene prostorije i dobru akomodaciju (prilagoenje) oiju onoga koji je

primoran da sliku gleda i analizira u mraku.
Za poveanu osvetljenost slike u dijaskopiji, to automatski potire
potrebe za zamraenim prostorijama i za prilagoenja oiju, treba
znaajno poveati intenzitet rendgenskog zraenja. Ovo je, sa druge
strane, veoma tetno kako za pacijenta, tako i za lekara. Da bi se izbegli
ovi tetni efekti, a osvetljenost dijaskopske slike znatno poveala, koristi se
optiki pojaava koji prvobitnu osvetljenost slike pojaava ak i za vie
hiljada puta.
Rengdenska slika sadrana u razlici intenziteta zraenja
analizatorskog snopa pada na fluorescentni zastor optikog pojaavaa. Iz
fluorescentnog efekta zastora usledie pretvaranje rendgenskog u
svetlosno zraenje. Novo stvoreno zraenje preko prozirnog dielektrika
dejstvovae na fotokatodu, usled ega e, sa njenih osvetljenih mesta,
emitovati fotoelektroni. Ovako generisani fotoelektroni bie, pod uticajem
elektrostatikog polja, koje postoji izmeu anode i katode posmatranog
optikog pojaavaa, ubrzavani, usnopljavani i usmeravani ka katodi od
luminiscentnog materijala. Pod njihovim dejstvom luminiscentni zastor
poee da svetli, jer, shodno enormno velikoj brzini uslovljenoj visokim
naponom, fotoelektroni imaju i veliku kinetiku energiju. Jaina osvetljaja
pojedinih mesta na lumuniscentnom zastoru direktno e zavisiti od gustine
padajuih fotoelektrona na njima.
Ovako dobijena, prilino svetla slika, sistemom soiva moe se i
uveavati, to omoguava da se ona diretno i posmatra, filmski snimi, ili
preko TV kamera da prenese do jednog ili vie monitora.

Slika: ema za prikazivanje rendgenske slike pomou TV kamere i optikog pojaavaa

5. Zakljuak
20

Dijagnostika velikog broja oboljenja ili poremeaja u organizmu.

Praktino bi bila nemogua bez upotrebe rendgena. Novi digitalizovani
rendgen aparati, imaju znaajno manju emisiju zraenja nego to je to bio
sluaj sa starim aparatima.

Slika: Savremeni rendgen ureaj

6. Literatura
1. http://www-naweb.iaea.org/nahu/DMRP/documents/Chapter5.pdf
21

2. http://doctorspiller.com/Dental%20radiology/x-ray_characteristics.htm
3.
https://en.wikibooks.org/wiki/Basic_Physics_of_Digital_Radiography/The_So
urce
4. https://xraykamarul.files.wordpress.com/2011/11/lecture10.pdf
5. https://xraykamarul.files.wordpress.com/2011/11/lecture11.pdf
6. Princip rada X-ray ureaja, Univerzitet u Tuzli, Medicinski fakultet, by
Esmeralda Kicic http://www.scribd.com/doc/117844444/Princip-rada-X-rayure%C4%91aja
7. https://zoricazivanovic.wordpress.com/2012/03/19/konstrukcijarendgenskih-uredaja
8. OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA, Handout 6 2012/2013
9. RADIOLOKA FIZIKA ZA STUDENTE MEDICINE, Prof. Goran Nikoli
Medicinski fakultet Univerzitet u Crnoj Gori
10. SVEUILITE U MOSTARU, VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA, Iniljenri
medicinske radiologije; Prof dr Josip Makovi, Prof dr Stipan Jankovi;
Mostar 2003; Skripta - Radiologijska aparatura
11. UNIVERZITET U NOVOM SADU, PRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTET,
DEPARTMAN ZA FIZIKU; Projektovanje mera radijacione sigurnosti i
bezbednosti u radiodijagnostici - diplomski rad by Edit Karvak

22