Висока здраствено-санитарна школа струковних студија Висан

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Заштита од буке

Ментор: Студент:
Проф. др Драган Батавељић Ивана Милошевић

Децембар, 2017
САДРЖАЈ

1. УВОД.................................................................................................................................................................. 3
2. ЦИЉЕВИ........................................................................................................................................ 4
3. МЕТОДОЛОГИЈА.......................................................................................................................... 5
4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА....................................................................................................... 6
4.1. ПОЈАМ БУКЕ...................................................................................................................................... 6
4.2. МЕРЕЊЕ БУКЕ.................................................................................................................................. 6
4.3. ТИПОВИ БУКЕ.................................................................................................................................. 8
4.4. ВРСТЕ БУКЕ...................................................................................................................................... 9
4.5. ИЗВОРИ БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ................................................................................... 9
4.5.1. ИЗВОРИ КОМУНАЛНЕ БУКЕ............................................................................................................. 10
4.6. ЗАШТИТА ОД БУКЕ...................................................................................................................... 11
4.6.1. ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД БУКЕ........................................................................................................... 11
4.6.2. УТИЦАЈ БУКЕ НА ЧОВЕКА................................................................................................................. 12
4.6.3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ.................................................................................................................. 14
5. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................ 17
6. ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................. 19

2
 1. УВОД

Са порастом становништва и пренасељеношћу градова, брзим темпом индустријског

развоја и стварањем великих индустријским центара, модернизацијом и
аутоматизацијом животних услова и услуга, људи се из дана у дан све више суочавају са
проблемом буке и вибрација. Прва сазнања и открића штетног дејства буке и вибрација
на човека старијег су датума, али тек после другог светског рата овај проблем постаје
актуелан за друштво. Данас у свету, у условима брзог индустријског развоја,
индустријска бука заузима посебно место и својим штетним дејством упозорава на
организовану борбу против ње. Та борба је добила вид научне борбе и последњих
година постаје усмеренија на конкретне проблеме.

3
 2. ЦИЉЕВИ

• Упознавање са појмом буке

• Упознавање са изворима и типовима буке
• Упознавање са врстама буке
• Деловање и утицај буке на човјека
• Мере заштите од буке
• Упознавање са Законом о заштити буке

4
 3. МЕТОДОЛОГИЈА

• Претраживање литературе на интернету

• Претраживање писане литературе

5
 4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

4.1. ПОЈАМ БУКЕ

Бука је сваки нежељен звук. Ова дефиниција проширује се напоменом да подразумева и

штетно деловање звука на људски организам. У закону дефиниција је нешто другачија и
гласи да бука у животној средини јесте нежељен или штетан звук.
Бука има исте физичке карактеристике као и звук али се разликује од звука по томе што
изазива и различите психофизиолошке сензације (смета, узнемирава, угрожава) и
штетна дејства на здравље човека.
Различите особе имају различити став према жељеном и нежељеном звуку, тако да неки
звук може бити бука за неку особу, а веома пријатан догађај за друге. Према томе, бука
је само субјективна категотија, док је звук физичка категорија.
Бука је субјективан осјећај и није је могуће мерити. Она је одређена физичким
особинама звука и физиолошким својствима ува и људског организма. Оно што меримо
је звук, односно његова јачина.

4.2. МЕРЕЊЕ БУКЕ

Звук је врста енергије која се преноси звучним таласима од извора до људског ува.
Мерења буке се врше букомерима, уређајима који анализирају амплитуду и
фреквенцију, односно спектар звука, тј.параметре који утичу на субјективни доживљај
буке. Људско уво региструје звучне надражаје у великом обиму звучних притисака, при
чему се уво не понаша као линеарни проводник звучних надражаја. Зато је за мерење и
упоређивање нивоа буке уведен логаритамски однос вредности испитиваног и
референтног звучног притиска, који ниво звучног притиска изражава у децибелима (дБ).
С обзиром на то да се нивои звучног притиска разликују од субјективног доживљавања
буке, применом корективних филтера у букомерима добијају се А – вредновани нивои
звучног притиска, који одговарају реаговању слушног органа на звук.
Бука у животној средини углавном је последица људских активности, али буку може
стварати и природа (удар грома, водопади, јаки ветрови, животиње…). Главни извори
буке у комуналном средини су саобраћај, индустрија, грађевински и јавни радови,
рекреација, спорт, забава… У затвореном простору извори буке су сервисни уређаји

6
везани уз зграде, електроакустички уређаји за емитовање музике и говора, кућни
уређаји и бука из суседства. Саобраћај је међу најважнијим изворима буке, чак 80%
загађења буком у градовима узрокују аутомобиле.
Индустријска бука за разлику од комуналне, траје одређено време, у границама је
одређеног интензитета и противу ње се, одређеним мерама заштите успешно боримо.
Она је за одређена радна места нормирана. Норме за индустриску буку полазе од тога,
да се слух и здравље радника уопште, за време проведено на раду не оштети трајно, тј.
да се за време 16-часовног одмора организам доведе у стање “реститутио ад интегрум“.
Пошто је код великог броја радних људи, који имају буку на свом радном месту,
присутна и у њиховим становима и градска бука, до такве реституције не долази, те је
због тога здравље ове популације посебно угрожено.

Данас у свету, а и код нас, све више се поклања пажња нормама за радну средину. У том
смислу треба да се врше мерења индустријске буке, елиминушићи све остале факторе,
може да се одреди стварни степен оштећења психосоматског здравља људи који раде у
буком угроженом простору. На основу таквих испитивања предлажу се одређене норме
за буку.

Код буке се разликују: боја, јачина и висина звука.

Бука, вибрације, ултра звук и инфразвук представљају вибрације материјалних честица
течности и гасова.
Бука је једна од најраспрострањенијих штетних нокси која се среће у индустријии у
насељу. То је непријатан звук који смета.

Степен непријатности зависи од:

• Нивоа звучног притиска

• Спектра различитих фреквенци
• Дужине експозиције
• Индивидуалне осетљивости

7
 4.3. ТИПОВИ БУКЕ

Према непроменљивости нивоа :

1. Бука непромењивог нивоа (Континуирана бука) - чији се ниво мења у опсегу до 5 дБ.
2. Бука промењивог нивоа – ако се ниво мења у опсегу већем од 5 дБ.
3. Испрекидана бука – бука која траје више од 1 сец са више прекида у току трајања.
4. Импулсна бука – један или више одвојених акустичких инпулса који трају краће од 1
сец.

Према нивоима интензитета :

• Бука првог степена (30-65 дБ)

Добро се подноси и не изазива оштећење слуха. Само код јако осетљивих особа може
да изазове лакшу узнемиреност, главобољу, раздражљивост и немиран сан.

• Бука другог степена (65-90 дБ)

При којој се већ уочавају и неуровегетативне сметње са ефектима како на слуху тако и
на целом телу.
Вишегодишње излагање овој буци изазива трајно оштећење слуха лаког степена на
високе тонове.

• Бука трећег степена (90-110 дБ)

Код већине људи изазива тешке неуровегетативне сметње и прогресивни трајни
губитак слуха у релативно кратком времену. Ову буку обично прате и вибрације.

• Бука четвртог степена (110-130 дБ)

Ову буку човек не може дуго да издржи јер изазива брзе неуроциркулаторне сметње и
нагли губитак слуха уз несносно зујање и друге поремећаје. Ако бука пређе 130 дБ
оштећења су практично моментална.

8
 4.4. ВРСТЕ БУКЕ

У новије време, бука је постала значајан предмет интересовања, јер су уочени бројни
штетни ефекти по здравље људи и животиња.Постоје више врста и типова буке, а неки
од њих су следећи:
• бука природних извора (грмљавина, шум ветра, шум воде…)
• бука коју ствара човек
• у пракси, под буком се подразумевају вештачки створени звуци, будући да природни
звуци ретко остављају теже последице

Подела буке у урбаним срединама:

• Бука у радној средини ( која може да проузрокује губитак слуха радника)
• бука коју ствара уређај којим радник директно рукује
• бука коју стварају остали уређаји за рад
• бука коју стварају тзв. непроизводни извори – нпр. уређаји за вентилацију и
климатизацију
Подела буке у животној средини (комунална бука):
• улична бука (грађевински радови, поправке на коловозима и сл.)
• бука која се чује из индустријских постројења
• улична бука разног порекла (нпр. звук из кафића, игралишта и сл.)
• бука у домаћинствима (од електричних и електроничких уређаја, из суседних станова
и сл.)

4.5. ИЗВОРИ БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

Бука у животној средини, или како се веома често зове – комунална бука, дефинише се
као бука коју стварају сви извори буке који се јављају у човековом окружењу,
искључујући буку која настаје на самом радном месту у индустријским погонима.
Комунална бука је одувек представљала вема важан проблем са којим се човек суочавао
и тежио да њом управља и да је контролише.
И у старом Риму постојала су правила везана за буку гвоздених точкова двоколица при
кретању по каменој подлози, чији је циљ био спречавања ремећења сна и узнемиравања
Римљана. У средњевековној Европи било је забрањено користити коњске кочије у

9
ноћним сатима да би се обезбедио миран сан грађана. Данас је проблем веома
израженији. Огроман број возила се креће по градовима и аутопутевима. Тешки
камиони са дизел моторима и великом буком крстаре друмовима широм земље. Авиони
и возови дају свој допринос повећању укупне буке. У индустрији машине генеришу
високе нивое буке, а веома бучни забавни центри не омогућавају опуштање ни у
слободном времену.
Изложеност већим нивоима буке карактеристична је за земље у развоју. Планирање
коришћења одређеног простора не водећи рачуна о нивоима буке и неадекватња градња
стамбених објеката у зонама где је бука изражена повећава изложеност становништва
буци.
Грађани, пре свега у развијеним земљама, вема јасно препознају проблем и указују на
буку као главни чинилац који критично оптерећује становништво.

4.5.1. ИЗВОРИ КОМУНАЛНЕ БУКЕ

Главни извори комуналне буке, који се свакодневно срећу у човековом окружењу,

укључују:
- изворе буке на отвореном простору и
- изворе буке у затвореном простору.

Извори комуналне буке на отвореном простору могу се даље поделити на следеће

групе:
- саобраћај (друмски, железнички и авионски),
- грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова,
- индустрија,
- машине за кућну употребу (косачице, моторна тестера и сл.),
- машине и возила за комунално одржавање и
- спортске активности, концерти, забавни паркови, аларми итд.

Извори комуналне буке у затвореном простору могу се поделити на следеће групе:

- кућни апарати (усисивач, фен за косу, веш машина, миксер и сл.)
- вентилациони системи и клима
- уређаји, пумпне станице, трафостанице,
10
- уређаји за музичку репродукцију и
- забаве

4.6. ЗАШТИТА ОД БУКЕ

4.6.1. ЗАКОН О ЗАШТИТИ ОД БУКЕ

У Републици Србији проблематика заштите од буке је у надлежности Министарства

животне
средине и просторног планирања, а темељни пропис за спровођење заштите од буке је
Закон о заштити од буке. Мерама заштите од буке мора се спречити настајање буке,
односно смањити постојећа бука на допуштени ниво.

Према члану 2 Закона о заштити буке, заштита буке обезбеђује се предузимањем мера
заштите које се односе на:
• просторно, урбанистичко и акустичко планирање
• звучну заштиту
• стратешку процену утицаја планова и програма, и на издавање дозволе за изградњу и
рад постројења
• прописивање граничне вредности буке у животној средини
• Производњу, промет и употребу извора буке
• Акустичко зонирање
• Израду стратешких карата буке
• Израду акционих планова заштите од буке
• Мерење и оцену буке у животној средини
• Процену штетних ефеката буке на здравље људи и животну средину
• Информисање јавности о буци и њеним штетним ефектима.

11
 4.6.2. УТИЦАЈ БУКЕ НА ЧОВЕКА

Према фреквенцијским карактеристикама се разликују ефекти буке чујног спектра,

инфразвука, ултразвука и вибрација. Бука чујног спектра практички је најзначајнија и
најчешће се сусреће у индустрији, градовима и домаћинству, па је њено деловање
најраширеније.
Бука чујног спектра делује на:
• централни нервни систем
• глас, говор и комуникацију
• жлезде
• центар за равнотежу
• органе вида
• састав крви
• равнотежу електролита
• пробавни систем

Од рођења смо изложени буци, почев од оне која се сматра нормалном, као што је шум
лишћа у шуми (20 децибела), или тихи глас (40 дБ), ТВ који није прегласан (60 дБ), али
и буци попут удара грома (120 дБ), или уличног саобраћаја (90 дБ), који представљају
акустичку трауму, јер им интензитет прелази 80 дБ.
Дуготрајно излагање буци од преко 80 дБ може да изазове оштећење слуха, а у
угрожену групу спадају индустријски радници, изложени шуму различитих машина и
уређаја. Ова врста буке се још назива и „бела бука”, јер садржи широк звучни спектар,
за разлику од такозване „комуналне” буке, присутне у урбаним срединама.

Национални институт за професионалну безбедност и здравље Сједињених држава зато

препоручује да горња граница индустријске буке буде 85 дБ, јер је од 28 милиона
Американаца са оштећеним слухом, више од девет милиона оштећење добило излажући
се деловању индустријске буке. Наменски антифони, односно „чепови” за уши који се
стављају у спољни слушни канал редукују буку за 15 до 30 дБ, а обичан комад вате за
седам дБ.

12
 4.6.2.1. СТРЕС И ИНФРАКТ

Хронична бука доводи и до стресних реакција, крвни притисак скаче, мења се вредност
липида (масти у крви), што доводи и до коронарних болести, које могу бити предуслов
за појаву инфаркта. Експерти са Универзитетског центра у Берлину истраживали су
преко 4.000 пацијената који су хоспитализовани са знацима акутног инфаркта срца и
открили да је 50 одсто мушкараца и 30 одсто жена са овом дијагнозом било дуже време
изложено буци.

Вишак децибела коме смо свакодневно изложени не оштећује само наш слух, већ
неповољно делује на цео организам, па је присутно осећање нервозе као и синдром
хроничног умора. Због тога се бука с разлогом сматра специфичним загађењем човекове
средине, које негативно утиче на нас, тако што постајемо раздражљиви и преосетљиви,
лоше спавамо и ујутро се будимо уморни и исцрпљени. Паметни телефон на ноћном
сточићу, који се сваки час оглашава и прекида нам сан, прегласна музика, односно
дуготрајно слушање музике путем слушалица, само су неке од нових навика које нам
дефинитивно угрожавају здравље, па много раније почињемо да губимо слух, него што
се то догађало нашим прецима.

4.6.2.2. ГУБЉЕЊЕ СЛУХА

На пример, сматра се да изложеност од само једног минута гласном звуку рок концерта
представља ризик од неповратног оштећења слуха, што и није толико необично ако се
зна да се рок концерт према нивоу буке ставља у исти ред са употребом пнеуматског
компресора (115 − 120 дБ), за шта се препоручују заштитни антифони. У почетној фази,
симптоми губљења слуха трају неколико сати након излагања буци, али се повлаче
након одмора. Али, ако се дуготрајно излажемо буци, после почетног оштећења слуха
које је привременог карактера, могу да настану трајна оштећења. Губитак слуха прво се
скоро неприметно манифестује код високих фреквенција, рецимо, слабије се чују дечји
и женски гласови. Међутим, губитак високих фреквенција има за последицу појаву
дисторзије звука, па се чак и гласан говор тешко разуме.
Услед дуготрајне изложености буци долази до развоја наглувости и до глувоће. Код
јаких звукова, нпр. експлозије, услед механичког деловања звука може се дословно

13
разорити орган слуха-може доћи до пуцања бубне опне и прекида ланца слушних
костију што у екстремнијим случајевима доводи и до тренутне глувоће.

Инфразвуци су звуци који су испод границе чујног спектра (20 Хз), а чујни су уколико
су довољно јаког интензитета. Типични инфразвуци се јављају код грмљавине,
вулканских ерупција, авиона, ракета, клима уређаја… могу узроковати нестабилност,
вртоглавицу и мањак концентрације. Ипак, бука инфразвучног спектра ретко долази
самостално (без буке чујног спектра или вибрација), обично је релативно мале
амплитуде, и углавном нема неких већих дуготрајних ефеката на човека.

Ултразвук, ако је довољно јаког интензитета (изнад 100 дБ), доводи до главобоља,
вртоглавица, поспаности, раздражљивости, споријих рефлексних реакција, повишења
температуре, бледила коже итд. Ипак, он се релативно тешко преноси ваздухом, па је
лакше заштитити се.

Вибрације су врста преношења таласа мање учесталости кроз чврсту подлогу.(нпр.

пнеуматска бушилица), а преносе се директним додиром. Код већих осцилација могу
настати оштећења коштаног,мишићног и кардиоваскуларног система.
При дужем излагању вибрацијама може доћи до тзв. «вибрацијске болести» чији су
симптоми болови у мишићима и зглобовима, губитак осећаја,боли или, у тежем случају,
атрофија мишића.

4.6.3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ

Превенција негативног утицаја буке на људско здравље постиже се изолацијом радног и

животног простора, коришћењем специјално дизајнираних „чепова” за уши у случају
професионалне изложености буци (пилоти млазних авиона, ковачи и сл.), те
превентивним прегледима запослених који су експонирани буци. Помаже и чешће
прављење пауза на послу, скраћено радно време и продужавање годишњег одмора.

Међутим, док у индустријама са високим нивоом буке постоје посебни програми за

заштиту људи који су јој изложени, поставља се питање шта треба да ради човек у
свакодневном животу, „нападнут” перманентном буком градског саобраћаја, укљученим

14
радио апаратима и телевизорима, звоњавом телефона, шумом кућних уређаја, галамом и
виком? У градским зонама у којима је током ноћи бука између 55 и 75 дБ, продаја
лекова за смирење и за спавање троструко је већа од оне у мирњим деловима града.

Док на неку буку, попут уличног саобраћаја, не можемо да утичемо, на многе изворе
буке можемо. На пример, нема никакве потребе да радио или ТВ буду укључени током
целог дана. Тишина у стану проверено делује умирујуће, посебно након бучног и
стресног дана. Такође, спавање у миру и тишини, предуслов је здравља, па у кревет не
треба носити телефон, таблет и друге електронске уређаје који прекидају сан. Одлазак у
природу и излагање природним звуцима какви су звук ветра, певање птица или жубор
воде такође су лековити. На годишњем одмору пожељно је колико год је то могуће
заборавити на електронске уређаје, а вечери, уместо у бучном клубу, проводити у
шетњи. Нашем организму је неопходан одмор и опоравак од буке и шумова којима је
загађена урбана средина. Оштећења слуха су кумулативна, али их не примећујемо док
не узнапредују. Чак 50 одсто људи старијих од шездесет година не чује добро.
Стручњаци зато с разлогом саветују да се треба чувати од буке и користити заштитне
чепиће за уши.

4.6.3.1. ТЕХНИЧКЕ И МЕДИЦИНСКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД БУКЕ

Мере заштите од буке могу бити техничке и медицинске.

Техничке мере заштите се спроводе од места где се ствара бука преко пута преноса
звука, све до човека као реципијента.
На извору буке примењују се мере редукције буке и соноизолације техничким
решењима на моторима друмско-саобраћајних возила и авиона, индустријским и
грађевинским машинама и алатима, кућним апаратима, и др. За путничка возила у
Европи предвиђа се лимит нивоа буке при техничком прегледу од 75 дБ, а за теретна од
80 дБ. У многим европским земљама предвиђа се забрана дизел путничких возила јер
су бучнија од бензинских. У авионски саобраћај уводе се ''хигх бy-пасс'' мотори, који су
знатно тиши од својих предходника. Будућност у авио саобраћају припада авионима за
које није потребна писта дужа од 1200м. У ову групу мера убраја се и измештање
теретних возила из стамбених зона и редукција саобраћаја у ноћном периоду, као и
15
ограничавање рада ресторана и клубова са музичким програмом, кућних забава,
уличних радова и других бучних активности у ноћном периоду. Изванредна мера
против саобраћајне буке је увођење ''пешачких дана'' у иначе веома прометним улицама,
као и ''еколошких семафора'' који возача обавештавају о преосталом времену до паљења
зеленог светла и подсећају на то да треба искључити мотор.

У мере заштите на путу преноса звука убрајају се асфалтирање коловоза, постављање

соноизолационих прозора и врата и подизање зелених површина на ивицама прометних
саобраћајница. При планирању насеља индустријске зоне треба одвојити зеленим
појасевима од стамбених зона.

У мере индивидуалне заштите од буке спада коришћење личних заштитних средстава,

као што су чепови, наушнице и кациге.
Медицинске мере заштите односе се на предходне и периодичне прегледе код
запослених на бучним радним местима. Уколико се утврди оштећење слуха, радно
место се мора променити.

За заштиту од буке користе се:

• ЧЕПОВИ (АНТИФОНИ) - Чепови од вате,чепови од стаклене вуне,фабрички

чепови.

• НАУШНИЦЕ (ШТИТНИЦИ) - Обухватају цео предео ува заједно са ушном

шкољком. Састоје се од две шкољке и еластичног полукружног носача.

• ЗАШТИТНЕ КАЦИГЕ - Покривају у виду шлема највећи део главе и врата тако
да смањују ниво буке и до 40 дБ. Примењују се у комбинацији са штитницима и
антифонима. Шлемови са наушницама користе се за заштиту од буке чији ниво не
прелази 110 дБ. Они смањују и коштану проводљивост.

• ЗАШТИТНА ОДЕЛА - Користе се када је потребно заштитити све органе

људског тела од интензивног звука.

16
 5. ЗАКЉУЧАК

Иако у свакодневном животу нисмо перманентно изложени јакој, заглушујућој и

непријатној буци, као што је звук авионског мотора или пнеуматске машине, чињеница
је да смо скоро стално изложени буци мањег интензитета, која не доводи до оштећења
слуха, али може да шкоди нашем кардиоваскуларном и нервном систему, да изазове
зујање у ушима, поремећај спавања, смањену концентрацију, нервозу, раздражљивост,
осећај узнемирености и негативно утиче на квалитет живота. Превенција негативног
утицаја буке на људско здравље постиже се изолацијом радног и животног простора,
коришћењем специјално дизајнираних „чепова” за уши у случају професионалне
изложености буци, те превентивним прегледима запослених који су експонирани буци.
Помаже и чешће прављење пауза на послу, скраћено радно време и продужавање
годишњег одмора.

17
 6. ЛИТЕРАТУРА

Момир Прашчевић, Драган Цветковић, Бука у животној средини, Ниш 2005 год.

Ратко Узуновић, Заштита од буке и вибрација, Београд 1997 год.

http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?nav_id=704730

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Buka

„Закон о заштити од буке у животној средини“, Сл. гласник РС 36, 2009.

18