UNIVERZITET SINGIDUNUM

Studijski program: Životna sredina i održivi razvoj

Predmet: Monitoring životne sredine

– Seminarski rad –
Tema:

Monitoring buke

Profesor: Student:
Doc. dr Mirjana Perišić Suzana Vasiljević 2020700393

Beograd, 2023.
Sadržaj

UVOD.........................................................................................................................................3
1. BUKA KAO ZAGAĐIVAČ ŽIVOTNE SREDINE...........................................................4
2. MONITORING BUKE...........................................................................................................5
2.1. Merenje buke...................................................................................................................5
2.3. Cilj monitoringa buke......................................................................................................9
2.4. Osnovne aktivnosti monitoringa nivoa buke...................................................................9
2.5. Značaj monitoringa buke...............................................................................................10
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................11
UVOD

U životnoj sredini, buka - ili kako se veoma često zove – komunalna buka, predstavlja
svaki neželjeni zvuk, koji sе emituje iz različitih izvora u životnoj sredini (poput saobraćaja,
industrije, građevinskih i javnih radova, rekreacije, sporta i zabave, i sl. ).
Kroz čitavu istoriju čovek se suočava sa bukom i pokušava da ovim problemom
upravlja i da ga kontroliše. Danas je problem buke izuzetno izražen i smatra se jednim od
vodećih ekoloških problema. Prema podacima EU, oko 40% populacije je izloženo nivou
buke većem od 55 dB(A), što je gornja granica za čisto stambena područja, preko 20%
stanovništva je izloženo nivou buke iznad 65 dB(A), što je gornja granica za gradski centar,
trgovačku, administrativno-upravnu zonu sa stanovima, zonu duž autoputeva, magistralnih i
gradskih saobraćajnica, dok je više od 30% evropske populacije izloženo nivou buke preko 55
dB(A) noću, što izaziva ometanje spavanja1.
Buka kao faktor rizika u životnoj sredini zahteva primenu monitoringa buke.
Monitoring buke podrazumeva neprekidno praćenje nivoa buke u životnoj sredini i procenu
postojećeg stanja. Sam monitoring buke se može podeliti i primenjivati na različite načine.
Kada je u pitanju vremenski period merenja nivoa buke, monitoring može biti kratkoročan (u
trajanju od nekoliko dana), srednjeročan ( u trajanju od nekoliko nedelja) i dugoročan (u
trajanju od nekoliko meseci, ili godina). U zavisnosti od načina montaže opreme za merenje,
govorimo o permanentnom (kada je oprema trajno instalirana na jednoj lokaciji),
polupermanentnom (kada se oprema povremeno premešta) i mobilnom monitoringu (kada se
oprema često premešta usled učestalog menjanja merne lokacije).
Otrkivajući najugroženije delove lokaliteta, ukazujući na pojavu opadanja ili porasta
nivoa buke, kao i upućivanjem na načine za smanjenje nivoa akustičkog opterećenja u
životnoj sredini, monitoring buke, sa svojom širokom primenom, predstavlja značajan
element u borbi za očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi.

1
https://www.pirot.rs/downloads/zivotnasredina/buka/IzvestajOMerenjuBuke2014.pdf
1. BUKA KAO ZAGAĐIVAČ ŽIVOTNE SREDINE

Iako problem buke i suočavanje sa njom postoji od davnina, danas se buka smatra
jednim od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih zagađivača životne sredine, sa kojim se
suočavamo kako u industrijskim, tako i u naseljenim mestima.
Zagađenje bukom nastaje prilikom svakog izlaganja sluha onoj jačini koja je
uznemirujuća, stresna ili koja izaziva oštećenje ušiju.
Najčešći izvori pojačanog nivoa buke u komunalnoj sredini su: saobraćaj, industrija,
gradilišta, sport i rekreacija i ugostiteljski objekti. Pojačani nivoi buke postoje i u zatvorenim
prostorima koju stvaraju električni uređaji, kućni uređaji i buka iz susedstva. Smatra se da u
urbanim sredinama najveći procenat povišenog nivoa buke stvara saobraćaj. Rezultati
monitoringa nivoa buke ukazuju da 80% zagađenja bukom u gradovima prouzrokuju
automobili.
Kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi od buke, uspostavljene su opšte norme i granične
vrednosti buke, pa tako u stambenim prostorima po danu one se kreću od 35-40 dB danju, i
30 dB noću, dok je u industrijskim postrojenjima granični nivo buke 80 dB. Jak bol u ušima
izazvaće buka od 130 dB, a smrtni ishod može da izazove buka od 174 dB. Buka ove jačine
javlja se oko rampi za lansiranje raketa i može se čuti na razdaljini od 200 km.
Posledice koje izloženost buci ostavlja na zdravlje čoveka mogu biti auditivne i
neauditivne. Auditivne se odnose na oštećenje čula sluha, gde oštećenje zavisi od jačine i
trajanja buke. Kao auditivni simptomi javljaju se neprijatan bol, zvonjava u ušima, pomeranje
praga čujnosti, gubitak sluha i vrtoglavica. Ovi simptomi obično nestaju posle 48 sati od
izlaganja pojačanoj buci. Međutim ako je izlaganje pojačanoj buci trajn,o može doći do
delimičnog ili trajnog gubitka sluha. Neauditivni simptomi predstavljaju fiziološku reakciju
na stres prilikom izlaganju pojačanom nivou buke. Ogledaju se u vidu kardiovaskularnih
smetnji, smetnji digestivnog trakta, u padu imuniteta, opadanju koncentracije i pažnje i
suženju vidnog polja. Ovi simptomi su kratkotrajni i prolazni, ali usled čestog i trajnog
izlaganja pojačanoj buci, mogu preći u hronične i izazvati nervozu, depresiju, povišen krvni
pritisak, nesanicu, seksualnu frustraciju i smetnje u ponašanju.
Pored negativnog uticaja na život čoveka, buka bi uskoro mogla postati pretnja i na
bioraznolikost, jer nepovoljno utiče i na životinjski svet. Naime, životinjski sluh je izuzetno
razvijen kako bi opstale u sredini u kojoj se kreću, a koja se ranije smatrala tihim zonama.
Međutim, kako se i to okruženje promenilo sve većim prisustvom buke, tako je i sluh
životinja ozbiljno ugrožen, a samim tim i njihova mogućnost opstanka.
S obzirom da je buka postala globalan ekološki problem, neophodno je sprovođenje
mera zaštite od buke, koje mogu biti opšte, individualne i ekološke. Opšte mere se odnose na
tehnološke, izolacione i mere vremenskog i prostornog ograničenja buke. Individualne mere
odnose se na upotrebu sredstava za ličnu zaštitu poput slušalica, tampona, čepića za uši, dok
se ekološke mere odnose na korišćenje podzemnog saobraćaja, podizanja visokog rastinja i
zaštitnih barijera.
2. MONITORING BUKE

2.1. Merenje buke

S obzirom da nije vremenski određena i prostorno ograničena, da je promenljiva, i da
potiče iz različitih izvora, buku je teško proučavati, pratiti i klasifikovati. Ona prestavlja
subjektivni osećaj koji nije moguće meriti. Kada govorimo o merenju buke, zapravo
govorimo o zvuku koji se meri, tj. njegovoj jačini. Decibel (dB) i fon su jedinice kojima se
meri intenzitet buke. Decibelom se izražava fizička vrednost zvuka, dok fon kao jedinica mere
glasnoće zvuka, pored intenziteta meri i frekvenciju.
Akustička veličina kojom se opisuje buka u životnoj sredini zove se indikator buke i izražava
se jedinicom dB(A). Indikatori buke se koriste u cilju utvrđivanja stanja buke, za procenu i
predviđanje stanja buke, izradu strateških karata buke i planiranje mera zaštite 2. Dva osnovna
indikatora buke su indikator ukupne buke i indikator noćne buke.
▪ Indikator ukupne buke Lden – jeste indikator koji opisuje ukupno uznemiravanje
bukom
za vremenski period od 24 časa, tj. za period dan-veče-noć noć i predstavlja akustičku
veličinu kojom se opisuje buka u životnoj sredini. Jedinica kojom se izražava indikator je
decibel (dB).
▪ Indikator noćne buke Lnight - indikator koji opisuje ometanje sna u toku noći.
Poput prvog indikatora i ovaj predstavlja akustičku veličinu kojom se opisuje buka u životnoj
sredini. Jedinica kojom se izražava indikator je takođe decibel (dB).
Pored osnovnih indikatora buke, prilikom akustičkog planiranja prostora i određivanja
tihih zona, koriste se pomoćni indikatori buke:
 Indikator dnevne buke Lday - indikator koji opisuje uznemiravanje bukom u toku dana

Indikator večernje buke Levening - indikator koji opisuje uznemiravanje bukom u toku večeri.

Grafikon 1. Primer indikatora dnevne buke3

2
https://www.pravno-informacioni-sstem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2010/75/4/reg
3
http://www.zrenjanin.rs/uploads/files/2022%20godina/ZASTITA%20ZIVOTNE%20SREDINE/
MONITORING/BUKA/Godisnji%20izvestaj%20o%20merenju%20buke%20u%20zivotnoj%20sredini
%202021.pdf
Grafikon 2. Primer indikatora noćne buke4

Grafikon 3. Primer ukupnog indikatora buke5

Postoje i dodatni indikatori buke u životnoj sredini, koji se koriste pri monitoringu buke,
a to su:
▪ merodavni nivo buke - LRAeqT. Ovaj indikator se poredi sa graničnim vrednostima
buke i ocenjuje štetno dejstvo buke na zdravlje čoveka.
4
http://www.zrenjanin.rs/uploads/files/2022%20godina/ZASTITA%20ZIVOTNE%20SREDINE/
MONITORING/BUKA/Godisnji%20izvestaj%20o%20merenju%20buke%20u%20zivotnoj%20sredini
%202021.pdf
5
Isto
 ▪ nivo izloženosti zvuku - LAE
Granične vrednosti nivoa buke mogu biti apsolutne i relativne vrednosti:
▪ apsolutne vrednosti nivoa buke se odnose na prosečne nivoe buke, koji u utvrđenom
vremenskom periodu ne smeju biti premašeni.
▪ relativne vrednosti nivoa buke se odnose na one nivoe buke koji se, u određenim
situacijama, mogu prekoračiti
Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje
indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini određuje granične
vrednosti indikatora buke po zonama, u zavisnosti od njihove svrhe. Najviši dozvoljeni nivoi
spoljne buke LAeq u dB prikazani su u tabeli 1.

Tabela 1: Granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru6

Zona NAMENA PROSTORA Najviši dozvoljeni nivo spoljne buke
za dan i veče za noć
1. Područja za odmor i rekreaciju, bolničke 50 40
zone i oporavilišta, kulturno-istorijski
lokaliteti, veliki parkovi
2. Turistička područja, kampovi i školske 50 45
zone
3. Čisto stambena područja 55 45
4. Poslovno-stambena područja, trgovačko- 60 50
stambena područja i dečja igrališta
5. Gradski centar, zanatska, trgovačka, 65 55
administrativno-upravna zona sa
stanovima, zona duž autoputeva,
magistralnih i gradskih saobraćajnica
6. Industrijska, skladišna i servisna područja i Na granici ove zone buka ne sme prelaziti graničnu
transportni terminali bez stambenih zgrada vrednost u zoni sa kojom se graniči

Tabela 2: Primer rekapitulacija rezultata merenja nivoa buke na odreženom mernom mestu7
Mesec Datum Lday Levening Lnight Lden OCENA
2020/2021. merenja (dB) (dB) (dB) [dB]

DAN VEČE NOĆ DAN VEČE NOĆ

April 27-28 56,2 57,1 46,6 57 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Maj 08-09 57,1 54,2 46,6 57 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Jun 20-21 56,3 49,8 43,6 55 PRELAZI NE PRELAZI NE PRELAZI
Jul 25-26 53,4 50,5 44,1 54 PRELAZI PRELAZI NE PRELAZI
Avgust 29-30 53,1 53,1 47,2 56 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Septembar 24-25 61,9 48,3 41,0 59 PRELAZI NE PRELAZI NE PRELAZI
Oktobar 23-24 57,6 53,0 46,2 57 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Novombar 19-20 54,7 50,2 48,6 57 PRELAZI NE PRELAZI PRELAZI
Decembar 05-06 55,7 52,4 45,5 56 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Januar 23-24 60,4 52,4 49,4 60 PRELAZI PRELAZI PRELAZI

6
https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/010-studije/MAS/PREDMETI/IZZS/I%20GODINA/110-BUKA%20U
%20ZIVOTNOJ%20SREDINI/PREDAVANJA/2013-14/14.%20Ocena%20buke.pdf
7
http://www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/Monitoring-buke-APV-Novi-Sad-
Subotica-Pan%C4%8Devo-godi%C5%A1nji-izve%C5%A1taj-2018-2019.pdf
 Februar 18-19 54,7 52,4 48,4 57 PRELAZI PRELAZI PRELAZI
Mart 11-12 56,9 57,7 47,6 59 PRELAZI PRELAZI PRELAZI

Danas se pri merenju nivoa buke primenjuju različiti merni instrumenti. Oni se mogu
biti analogni, digitalni i oni instrumenti koji su zasnovani na softverskom rešenju. Od sistema
za analizu signala zavisi koji će se instrument upotrebiti.
Merenje nivoa buke na određenim mernim mestima sprovodi se na dnevnom ili
mesečnom nivou. Mesečna dinamika merenja podrazumeva utvrđivanje vremenske zavisnosti
postojećeg stanja nivoa buke na 10 mernih tačaka, što ukupno iznosi 50 merenja
ekvivalentnog nivoa buke u pet različitih vremenskih intervala sa definisanjem parametara
saobraćaja. Merni intervali su izabrani tako, da obuhvate ceo ciklus promena nivoa
posmatrane buke u toku dnevnog i noćnog perioda merenja 8. Parametri koji se prate tokom
merenja nivoa buke jesu: ekvivalentni nivo buke (odnosi se na stalan nivo pritiska koji stvara
zvuk tokom merenja i najbliže opisuje reakciju zvuka na zvučni pritisak), maksimumi i
minimumi i procentualni nivoi.

2.2. Mapiranje buke

Mapiranje buke je veoma važan deo monitoringa buke, koji ima za cilj da nadležnim
organima vlasti, ali i građanima, prikaže postojeće stanje buke, kako bi se pristupilo
zajedničkom radu na otklanjanju ili smanjenju štetnog uticaja buke, kao i na smanjenju broja
ljudi koji su izloženi njenom štetnom uticaju.
Strateška karta buke sadrži podatke o nivoima buke na određenom području u
kalendarskoj godini koja prethodi godini izrade strateške karte buke 9, ocenu broja izloženih
objekata, procenjeno prekoračenje graničnog nivoa buke kako bi se odredila procena rizika,
kao i procenu broja ljudi koji su izloženi nedozvoljenom nivou buke, povezujući ove podatke
sa gustinom naseljenosti.
Slika 1: Primer strateške karte buke za a) dan (06:00 – 22:00) i za b) noć (22:00-06:00)10

8
http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Monitoring/Buka/MB-2011-BukaSubotica.pdf
9
http://www.mfkv.kg.ac.rs/urbanoise/media/s1212_01_Akusticko_mapiranje_i_zoniranje.pdf
10
https://www.zjzpa.org.rs/buka/
 Pri izradi strateških mapa, posebna pažnja se posvećuje se buci koju emituju putnički i
železnički saobraćaj, građevinske mašine i mašine i vozila za komunalno održavanje, zatim
industrijske i rekreativne aktivnosti, kao i i muzički uređaji i ugostiteljski objekti.
Ove mape se izrađuju ocenom nivoa buke u dnevnom i nivoa buke u noćnom periodu i
prezentuju se u grafičkom obliku, tabelarnim podacima u elektronskom obliku.

2.3. Cilj monitoringa buke

Plansko delanje i težnja ka zdravoj životnoj sredini, podrazumeva sprovođenje
određenih aktivnosti za stvaranje lokalne strategije za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Lokalna strategija treba da ukaže na sve aspekte životne sredine koji narušavaju zdravu
životnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih
efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu.
U cilju realizacije osnovnih zahteva nacionalnog zakonodavstva i evropskih direktiva
neophodno je stalno praćenjem stanja nivoa buke koje bi imalo za cilj:

▪ prikupljanje podataka o akustikom opterećenju određenog lokaliteta,

▪ Izrada modela za prognozu akustičkog opterećenja kako bi se došlo do pouzdanih
alata za rešenje problema buke,
▪ stvaranje uslova za akustičko zoniranje, i zoniranje grada u odnosu na buku
▪ stvaranje uslova za izradu strateških mapa za dnevni i noćni period postojećeg stanja
buke na određenom lokalitetu;
Takođe, rezultati monitoringa buke mogu da posluže:
• urbanistima prilikom rekonstrukcije u određenim gradskim zonama
• arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta
• medicinskim stručnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma značajnog ekološkog
faktora koji utiče na zdravlje stanovništva.
2.4. Osnovne aktivnosti monitoringa nivoa buke
Monitoringa nivoa buke ostvaruje se kroz sledeće aktivnosti:
a) Izrada strategije sistematskog merenja buke za prikupljanje podataka o buci, koja se
ogleda u izboru indikatora buke i izboru reprezentativnog mernog vremena i mernih zona
b) Kontinuirani monitoring postojećeg stanja nivoa buke koja podrazumeva: pripremu za
mernu proceduru, vremensko određivanje aktivnosti prilikom nabavljanja podataka, kao i
prikupljanje akustičkih podataka i podataka o izvoru buke.
c) Ocena postojećeg stanja nivoa buke podrazumeva obradu podataka dobijenih
monitoringom nivoa buke na određenom lokalitetu, analizu i utvrđivanje indikatora nivoa
boku određenog lokaliteta, izradu strateških mapa za dnevni i noćni period merenja buke, kao
i pregled kratkoročnih i dugoročnih planova.
d) Prezentacija rezultata projekta javnosti je aktivnost koja se odnosi na publikovanje
mesečnih i godišnjih izveštaja o rezultatima monitoringa i predlogom mera za smanjenje
nivoa buk, kao i prezentovanje ovih rezultata na konferencija, naučnim skupovima,
seminarima, javnim tribinama, putem interneta, lokalnih i regionalnih medija.

2.5. Značaj monitoringa buke

Zaštita i unapređenje životne sredine, podrazumeva sprovođenje određenih aktivnosti
za stvaranje lokalne strategije za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja treba da ukaže na
sve aspekte životne sredine koji je narušavaju, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti
za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu.
Monitoring nivoa buke je važan proces u očuvanju životne sredine. Njegov osnovni
značaj ogleda se u kontinuiranom praćenju nivoa buke kako bi se ustanovilo da li su i u
kolikoj meri buka na određenom lokalitetu ugrožava čoveka i prirodu.
Uz pomoć strateških mapa stvara se osnova za ocenu buke u životnoj sredini. Uz
pomoć strateških mapa, monitoring buke daje procenu postojećeg, prethodnog i budućeg
stanja nivoa buke, određuje mesta gde su premašeni granični nivoi, određuje broj ljudi i
objekata ugroženih bukom.
Na osnovu ovih procena i rezultata dalje se vrši analiza i donose se akcioni planovi za
redukciju buke u ugroženim oblastima, kao i planovi za održavanje postojećeg stanja kvaliteta
životne sredine u oblastima koje nisu ugrožene, tzv. tihim oblastima.
Ovim akcioni planovi između ostalog mogu se doneti mere koje se odnose na:
planiranje saobraćaja, planiranje korišćenja zemljišta, tehničke mere na samim izvorima buke,
izbor tihih izvora, redukciju prostiranja buke primenom tunela, barijera i izolacije stambenih
objekata.
Još jedna važna uloga monitoringa jeste informisanje javnosti o strategijskim mapama
buke i akcionim planovima. Naime, od postojećih rezultata dobijenih monitoringom nivoa
buke, formira se baza podataka koja se ažurira svake pete godine i koja je dostupna javnosti
na internetu.
Na osnovu rezultata monitoringa nacionalno zakonodavstvo donosi propise kako bi se
obezbedili preduslovi da problem buke u životnoj sredini bude tretiran na odgovarajućem
nivou.

ZAKLJUČAK

Sa porastom stanovništva i prenaseljenošću gradova, brzim tempom industrijskog

razvoja i stvaranjem velikih industrijskih centara, modernizacijom i automatizacijom životnih
uslova i usluga, ljudi se iz dana u dan sve više suočavaju sa problemom buke. Borba protiv
buke vremenom je stekla vid naučne borbe usmerene na konkretne probleme.
U mnogim zemljama, posebno u industrijski razvijenim, monitoring buke ima ključnu
ulogu u borbi protiv buke, kao jednog od vodećih zagađivača životne sredine. Razrađeni su
mnogi merni metodi i instrumenti za merenje i analizu buke, a rezultat ovog sistematskog
praćenja stanja nivoa buke jesu akcioni planovi za njenu redukciju u ugroženim oblastima
Na osnovu rezultata monitoringa, organizuju se naučne komisije, međunarodna
savetovanja i simpozijumi i određuju se zakonski propisi, pravila i preporuke koji se odnose
na saobraćaj, život u stambenim prostorijama, uslove rada u industriji, školama, bolnicama i
ostalim mestima gde se smatra da buka svojim dejstvom ugrožava čoveka i životnu sredinu.
Tako se, kada je u pitanju buka u stambenom prostoru, već prilikom projektovanja stambene
zgrade, u projektnom zadatku se nalaže da se buka koja dolazi spolja smanji na dozvoljen
nivo. Takođe, savetuje se izgradnja novih stambenih objekata dalje od bolnica, škola, naučnih
i društvenih institucija. Monitoring buke u industrijskim pogonima izuzetno je koristan
konstruktorima mašina i projektantima industrijskih objekata u pronalaženju rešenja za
pravilno oblikovanje prostorija i za odgovarajući izbor zvučne izolacije u pogonskim
odeljenjima.
Pri analizi buke neophodno je krenuti od mesta nastajanja, izvora buke, pa do mesta
koji ona svojim dejstvom ugrožava. Na tom putu, u borbi za njeno otklanjanje, treba naći
najpovoljnije i najekonomičnije rešenje. U Republici Srbiji se donose mnogi propisi koji
definišu dozvoljeni nivo buke u radnoj i životnoj sredini, nivo komunalne buke kao i nivo
zvučne snage mašina i proizvoda široke potrošnje, kojima se ne usporava brži i moderniji
industrijski razvoj i napredak uopšte, već se otklanja ili umanjuje karakteristika buke kao
zagađivača životne sredine.
Literatura:
1. Veličković, Dragan, „Buka i vibracije: merenje, analiza i normiranje buke“, Institut za
dokumentaciju zaštite na radu, Niš, 1975.
2. Milošević, Staniša, Čovek i saobraćajna buka, Saobraćajni fakultet Univerziteta,
Beograd, 2005.
3. Mihailović, Dobrivoje, Buka : psihofiziološke posledice, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2011.
4. Praščević, Momir, Buka u životnoj sredini, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2020.
http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=212&id=20010&akcija=ShowAll

Linkovi
1. https://www.zjzpa.org.rs/buka/
2. www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs/rs/надлежности/мониторинг-и-информациони-
систем-жив/мониторинг-буке/
3. https://www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs/rs/%d0%bd%d0%b0%d0%b4%d0%bb
%d0%b5%d0%b6%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b8/%d0%bc%d0%be
%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%be%d1%80%d0%b8%d0%bd%d0%b3-%d0%b8-
%d0%b8%d0%bd%d1%84%d0%be%d1%80%d0%bc
%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%be%d0%bd%d0%b8-
%d1%81%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b5%d0%bc-
%d0%b6%d0%b8%d0%b2/%d0%bc%d0%be%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%be
%d1%80%d0%b8%d0%bd%d0%b3-%d0%b1%d1%83%d0%ba%d0%b5/
4. https://repozitorij.vuka.hr/islandora/object/vuka%3A619/datastream/PDF/view
5. https://vsar.edu.rs/wp-content/uploads/2017/02/Prirucnik-za-polaganje-prijemnog-
ispita-iz-ekologije-1.pdf
6. https://www.ekologija.com.hr/zagadenje-bukom/
7. http://www.gf.uns.ac.rs/~zbornik/doc/ZR25.132.pdf
8. http://www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/Monitoring-
buke-APV-Novi-Sad-Subotica-Pan%C4%8Devo-godi%C5%A1nji-izve%C5%A1taj-
2018-2019.pdf
9. http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Monitoring/Buka/MB-2011-
BukaSubotica.pdf
10. https://www.pirot.rs/downloads/zivotnasredina/buka/IzvestajOMerenjuBuke2014.pdf
11. http://rms.rs/product/buka-u-zivotnoj-sredini/
file:///C:/Users/MajiX/Downloads/Svakodnevna-buka-steti-zdravlju.pdf
12. https://www.znrfak.ni.ac.rs/serbian/010-studije/MAS/PREDMETI/IZZS/I
%20GODINA/110-BUKA%20U%20ZIVOTNOJ%20SREDINI/PREDAVANJA/
2013-14/14.%20Ocena%20buke.pdf
13. http://www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/Monitoring-
buke-APV-Novi-Sad-Subotica-Pan%C4%8Devo-godi%C5%A1nji-izve%C5%A1taj-
2018-2019.pdf
14. https://www.pravno-informacioni-sstem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/
2010/75/4/reg
15. http://www.zrenjanin.rs/uploads/files/2022%20godina/ZASTITA%20ZIVOTNE
%20SREDINE/MONITORING/BUKA/Godisnji%20izvestaj%20o%20merenju
%20buke%20u%20zivotnoj%20sredini%202021.pdf