4.

Бука у радној и животној средини

Бука је један од главних загађивача у урбаним срединама, али њене последице

осећају сва жива бића на свету. Бука у радном окружењу је један од узрока
повећаног броја повреда на раду, абсентизма и пада продуктивности. У
природном окружењу, бука угрожава бројне животињске врсте.

4.1. Бука у радном окружењу

Бука је саставни елемент животног и радног окружења. Изложеност буци може

имати штетне последице по здравље и безбедност радника. Изложеност буци
може изазвати психолошке, физичке, бихејвиоралне и економске последице за
запослене. Такође, излагање буци може довести до губитка слуха,умора, физичког
и психичког стреса, смањене пажње и концентрације и пада когнитивних
перформанси, па тако има последице по здравље запосленог и квалитет његовог
рада. Излагање буци у радном окружењу може довести до пада продуктивности и
повећања абсентизма (Maamri et al, 2019).

Бука у радној средини може изазвати трајна оштећења и инвалидитет. Оштећење

слуха може се развијати постепено, услед излагања буци током дужег временског
периода, или може настати услед изненадне, екстремне буке. Последица излагања
буци јесте поремећај комуникације и разумевања. Бука на радном месту може да
омета комуникацију између запослених и онемогућава разумевање упозорења.
Такође, бука може да утиче на свест људи о окружењу што повећава њихову
рањивост на опасности (Health and safety security, 2020). Оштећење и губитак
слуха сматрају се најраспрострањенијом болешћу у вези са радом широм света,
која погађа више од 10% свих радника у развијеним земљама. Око 16% случајева
губитка слуха код одраслих широм света може се приписати изложености буци на
радном месту (Pretzsch, Seidler i Hegewald, 2021).

4.2. Бука у животној средини

Бука у животном окружењу такође има бројне последице по здравље. Поремећаји

сна узроковани буком могу имати последице по ментално здравље и
кардиоваскуларни систем. У развијеним земљама, поремећаји сна су све чешћи
проблем, што се повезује са изложеношћу ноћној буци. Чак петина грађана
Европе изложена је ноћној буци која може значајно угрозити њихово здравље
(WHO, 2009). У Барселони, на пример, загађење које је узроковано буком има већи
негативан утицај на здравље људи од загађења ваздуха, мерено годишњим
трошковима здравственог осигурања (Mueller et al., 2017).

Табела 1: Број људи у Европи изложених буци јачине изнад 55 децибела пореклом
из саобраћаја и индустрије

Извор: EEA (2020). EEA Report No 22/2019. Преузето са

https://www.eea.europa.eu/publications/environmental-noise-in-europe

Према смерницама Светске здравствене организације, годишња изложеност

ноћној буци не треба да прелази 40 Db. Дугорочно излагање нивоима буке изнад
55 dB, што одговара буци у прометним градским улицама, може да изазове пораст
притиска и срчани удар. Препоруке Светске здравствене организације допуњене
су Директивом Европске уније о буци у окружењу, којом се захтева од земаља
чланица да идентификују локације са нивоом буке изнад препорученог нивоа и
да смање изложеност (WHO, 2009).
 Слика 1: Проценат становништва у урбаним зонама изложеног буци

Извор: EEA (2020). EEA Report No 22/2019. Преузето са

https://www.eea.europa.eu/publications/environmental-noise-in-europe

4.3. Бука у животној средини – студија случаја

Бука не утиче само на људе већ и на екосистеме (Sordello et al, 2019). Истраживања
показују да бука има негативан утицај на биодиверзитет (Sordello et al, 2019). Бука
анторпогеног порекла као што је бука коју генеришу превозна средства,
производни погони и слично утиче на развој, морфолошке карактеристике и
понашање животињских врста, као и на начин комуникације између јединки
унутар врста (Kunc, Mclaughlin i Schmidt, 2016). За 119 врста морских сисара, као и
за неке друге водене животиње, звук је примарно средство за комуникацију,
навигацију и тражење хране. Бука коју стварају људи може наштетити морским
сисарима или значајно ометати њихове нормалне активности (National Research
Council, 2003). Извори буке у морксим екосистемима су бродови, луке, војни
сонари, сеизмички инструменти, платформе за екстракцију нафте, и слично.
Поморски транспорт се удвостручио у другој половини 20. века, што је довело до
повећање буке од у просеку 3 децибела сваке деценије. Интензитет буке се стога
дуплира сваких десет година. Додатну буку стварају експлозије које се користе на
нафтним платформама а које се могу чути и на удаљеностима од више стотина
километара (Jones, 2019).

Истраживања показују да су неке врсте китова промениле начин понашања (мање

излазе на површину, мењају обрасце кретања и дружења и слично) и фреквенцију
звука који производе како би комуницирали са другим јединкама исте врсте (Erbe
et al, 2019). Промене понашања изазива бука јачине изнад 160 децибела, или
стална изложеност буци јачине око 120 децибела (Jones, 2019). Бука изазива
губитак слуха и хронични стрес код појединих врста китова, омета развој неких
врста бескичмењака, у потпуности прекида или изазива промене у начину
комуникације делфина и неких китова, и доводи до пада популације појединих
врста риба и китова. На пример, популација китова убица у Пацифичком океану
уз обале Канаде је драстично смањена због интензивног поморског саобраћаја
(Jones, 2019).
 5. Утицај буке на здравље људи

Изложеност буци је примарни узрок губитка слуха (Le et al., 2017). Процењује се
да је изложеност буци на послу узрок око 16% случајева губитка слуха код
одраслих широм света (Nelson et al., 2005). Ако се не лечи, губитак слуха може
довести до потешкоћа у комуникацији, социјалне изолације, стреса и умора
(Theman et al., 2013). Бука свакодневно утиче на милионе људи и изазива губитак
слуха, кардиоваскуларне болести, поремећаје сна и стрес. Бука утиче на све
старосне групе – истраживања показују да деца која живе у близини аеродрома
или у прометним градским улицама пате од поремећаја памћења и поремећаја
пажње (Fernandes, Vidor i de Oliveira, 2019).

Губитак слуха је повезан са депресијом, когнитивним падом, деменцијом,

падовима, повећаном фреквенцијом хоспитализација, повећаним трошковима
здравствене заштите и морталитетом (Basner et al., 2014). Радници са оштећењем
слуха чешће и дуже изостају посла, изложени су повећаном ризику од повреда на
раду и већа је вероватноћа да ће бити незапослени (Neitzel et al., 2017).

Поред губитка слуха, високи нивои буке су повезани са тинитусом,

кардиоваскуларним обољењима, узнемиреношћу, смањењем перформанси и
поремећајем сна (Theman et al., 2013). Изложеност буци може имати значајан
негативан утицај на квалитет живота (Neitzel et al., 2017). Истраживања показују да
је бука повезана са већим ризиком појаве дијабетеса, нежељеног прекида
трудноће, акустичног неурома, исхемијске болести срца, хипертензије (Pretzsch,
Seidler i Hegewald, 2021).
 6. Заштита од буке

На радном месту, негативни утицај буке може се смањити заменом или

модификацијом опреме која генерише буку, измештањем машина на место које је
удаљено од људи где је то могуће, скраћење боравка у просторијама у којима је
ниво буке изнад дозвољеног, коришћењем одговарајуће опреме (слушалице) и
слично. Међутим, смањење комуналне и индустријске буке захтева структурне
промене, као што су прелазак на алтернативне облике транспорта, урбани дизајн,
и слично.

6.1. Заштита

Један од начина за смањење буке је увођење електричних возила, јер у урбаним

срединама главни извор загађења буком јесу мотори лаких возила која се крећу
брзином мањом од 30 km/h, као и бука коју производе гуме при кочењу. У
Европској унији су усвојену прописи којима се дефинише дозвољени ниво буке за
електрична возила што ће допринети смањењу изложености у будућности
(Eurocites, 2020).

Дизајн површинских слојева саобраћајница такође може смањити ниво буке, али
и емисију штетних материја. Смањење дозвољене брзине кретања возила у
урбаним срединама за 10 km/h може смањити ниво буке за од 2 до 3 децибела.
Урбани дизајн такође има значајну улогу у смањењу загађења буком – увођење
пешачких зона, зелених зона, бициклистичких стаза и боље повезивање
различитих видова јавног транспорта су неке од мера зеленог урбаног дизајна
(Eurocites, 2020).

У Лондону, где је више од 2,5 милиона грађана изложено буци изнад

препорученог нивоа, сирене и хеликоптери су главни извор притужби људи.
Због тога хитне службе града тестирају тише сирене и планирају увођење дронова
како би се смљило ангажовање хеликоптера (Evening Standard, 2021).
У Републици Србији, након увођења новог Закона о заштити од буке, предвиђена
је израда Стратешких карата буке на основу којих ће се планирати даље
активности за смањење буке и обавештавати грађани о нивоу буке у животној
средини и њеним штетним ефектима. Подаци о изложености буци нису
доступни. Од земаља у региону, Црна Гора, Северна Македонија и Босна и
Херцеговина су у поступку увођења стратешких мапа и прикупљају податке о
изложености загађењу од буке (EEA, 2020)

6.2. Мерење

Мерење индустријске буке врши се помоћу мерача буке који мере ниво буке у
децибелима и ниво позадинске буке и издају извештај о усаглашености са
законима и прописима. За контролу буке за превозна средства као што су
мотоцикли, камиони и аутомобили надлежна је саобраћајна или комунална
полиција. Контрола и мерење буке одређени су Европском директивом
70/157/ECC и стандардима ISO 5130 и ISO 362 (Техничко развојни центар, н.д.).

6.3. Регулатива

У Републици Србији борба против загађења буком уређена је Законом о заштити

од буке у животној средини (2021). Од подзаконских аката од значаја за заштиту
од буке су Уредба о индикаторима буке, Правилник о методама мерења буке,
садржини и обиму извештаја о мерењу буке, Правилник о методологији за
одређивање акустичних зона и други правилници (Рубежић, 2017).
 6. Искуства других земаља у заштити од буке – студија случаја Париз

Европска комисија је 1996. године почела са разматрањем буке као загађивача

животне средине. Како би се смањило загађење буком у Европској унији
уведене су такозване тихе области односно зоне у којима се контролише ниво
буке (European Environment Agency, 2014). Ниво буке у Европи је далеко изнад
нивоа који је препоручила Светска здравствена организација, а у последњој
деценији није остварен значајни напредак у правцу смањења (Eurocites, 2020).

Резултат изложеност већој буци од препоручене је да се око 1,6 милиона

година се губи годишње, што буку чини другим најважнијим узроком болести
пореклом из животне средине. Како би се постигло циљно смањење буке за 3
децибела до 2032. године, у европским земљама се промовишу одрживи
облици транспорта, коришћење бицикала и ходање (Eurocites, 2020).

Париз је један од најбучнијих градова у Европи. Више од 5,5 милиона људи

изложено је буци јачине изнад 55 децибела. Главни извор загађења буком у
Паризу је саобраћај. Како би се мерила бука која производе возила у покрету,
и идентификовали мотоциклисти и возачи чија превозна средства генеришу
буку већ од дозвољене, градске власти тестирају такозване „радаре буке“.
Радари су постављени на уличним светиљкама и мере буку коју производе
возила али и регистарске таблице возила. Након тест фазе, радари ће бити
постављени у целом граду (The Guardian, 2022).

На основу података о буци и регистарском броју возила, аутоматски ће се

издавати казне возачима чија возила стварају буку изнад дозвољене. Према
закону који је ступио на снагу 2019. године предвиђено је кажњавање возача
возила која су превише бучна, али је полицији недостајала адекватна опрема и
људство да се закон спроведе (The Guardian, 2022).
 Литература

Health and safety security (2020). Noise at work. Преузето са

https://www.hse.gov.uk/pubns/indg362.pdf.
Maamri, N., Rachid, C., Benidir, M. i Verzea, I. (2019). The Assessment of the Sound Environment
in the Workplace: A Lever for Work Quality and Safety. Recent Journal, 57, 5-13.
WHO (n.d.). Night noise guidelines for Europe. Преузето са
https://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/noise/policy/who-
night-noise-guidelines-for-europe
Sordello, R., Da Lachapelle, F.F., Livoreil, B. i Vanpeene, S. (2019). Evidence of the environmental
impact of noise pollution on biodiversity: a systematic map protocol. Environmental Evidence,
8, 1-7.
European Environment Agency (2014). Good practice guide on quiet areas. EEA Technical report
No 4/2014. https://doi.org/10.2800/12611.
Kunc, H.P., Mclaughlin, K.E. i Schmidt, R. (2016). Aquatic noise pollution: implications for
individuals, populations, and ecosystems. Proceedings B, 283, 1-8.
National Research Council (2003). Ocean Noise and Marine Mammals. Washington: The National
Academies Press.
Erbe, C., Marley, S.A., Schoeman, R.P., Smith, J.N., Trigg, L.E. i Embling, C.B. (2019). The Effects of
Ship Noise on Marine Mammals—A Review. Frontiers in marine science, 11,
https://doi.org/10.3389/fmars.2019.00606
Jones, N. (2019). Ocean uproar: saving marine life from a barrage of noise. Nature. Преузето са
https://www.nature.com/articles/d41586-019-01098-6
Basner, M., Brink, M., Bristow, A., de Kluizenaar, Y., Finegold, L., Hong, J., Janssen, S. A., Klaeboe,
R., Leroux, T., Liebl, A., Matsui, T., Schwela, D., Sliwinska-Kowalska, M., i Sörqvist, P. (2015).
ICBEN review of research on the biological effects of noise 2011–2014. Noise Health, 17, 57–82.
Themann, C. L., Suter, A. H., i Stephenson, M. R. (2013). National research agenda for the
prevention of occupational hearing loss—Part 1. Seminars in hearing, 34(3), 145–207.
Nelson, D. I., Nelson, R. Y., Concha-Barrientos, M., i Fingerhut, M. (2005). The global burden of
occupational noise-induced hearing loss. American Journal of Industrial Medicine, 48(6), 446–
458.
Neitzel, R. L., Swinburn, T. K., Hammer, M. S., i Eisenberg, D. (2017). Economic Impact of Hearing
Loss and Reduction of Noise-Induced Hearing Loss in the United States.
Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 60(1), 182–189.
Fernandes, R.A., Vidor, D.C.G.M., i de Oliveira, A.A. (2019). The effect of noise on attention and
performance in reading and writing tasks. CoDAS, 31 (4), 1-6.
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (2021). Sl. glasnik RS, br. 96/2021.
Tehničko razvojni centar (n.d.). Merenje buke u životnoj sredini. Preuzeto sa
https://www.trcpro.rs/primena-i-resenja/buka-i-vibracije-u-covekovoj-sredini/buka-u-
zivotnoj-sredini.html
Eurocites (2020). The future of road noise policy in Europe. Preuzeto sa https://eurocities.eu/wp-
content/uploads/2020/09/EUROCITIES_statement_noise_policy_in_Europe_2020.pdf
Pretzsch, A., Seidler, A., i Hegewald, J. (2021). Health Effects of Occupational Noise. Current
Pollution Reports, 7,  344–358.
Mueller, N., Rojas-Rueda, D., Basagaña, X., Cirach, M., Cole-Hunter, T., Dadvand, P., …i
Nieuwenhuijsen, M. (2017). Health impacts related to urban and transport planning: A
burden of disease assessment. Environment International, 107, 243-257. doi:
10.1016/j.envint.2017.07.020. Epub 2017 Aug 1. PMID: 28778040.
Rubežić, M. (2017). Pravni okvir zaštite od komunalne buke u Republici Srbiji i njegova
usaglašenost sa Direktivom 49/2002/ES. Glasnik Advokatske komore Vojvodine, 9-12, 419-442.
The Guardian (2022). ‘Noise radar’ in Paris will catch raucous cars and motorbikes. Preuzeto sa
https://www.theguardian.com/world/2022/feb/15/noise-radar-in-paris-will-catch-
raucous-cars-and-motorbikes
Evening Standard (2021). 9/10 Londoners bothered by capital’s noise pollution, says new research.
Preuzeto sa https://www.standard.co.uk/news/london/policy-exchange-noise-pollution-
report-london-recommendations-b973310.html