Ispitivanje kvaliteta vazduha zatvorenog prostora i značaj

za zdravlje

Milica Minović 319/15

Grupa IIIb, sala C

Ponedeljak
Čist vazduh predstavlja jednu od osnovnih životnih potreba. S obzirom da najveći deo svog
vremena (čak 90%) provodimo u zatvorenom prostoru (od toga 75% unutar svojih kuća 1, zatim u
školama, kancelarijama, zdravstvenim ustanovama, domovima za stare i u mnogim drugim
javnim prostorijama), kvalitet vazduha u njemu jeste ključan za zdrav život i blagostanje. To i
jeste razlog zašto zagađenje istog izaziva veliku zabrinutost na svetskom nivou, jer kao takav nije
samo faktor rizika već i konkretna opasnost za čovekovo zdravlje. ‘’Indoor’’ zagađenje vazduha
je obično znatno veća pretnja zdravlju ljudi od ‘’outdoor’’ zagađenja.

Kada želimo da definišemo aerozagađenje, najviše se koristimo Ramzinovom definicijom koja

kaže da je to svaka promena u fizičkom, hemijskom, biološkom ili radiološkom sastavu vazduha,
koja po svom kvalitetu i/ili kvantitetu prevazilazi fiziološke adaptacione sposobnosti čoveka i
životne sredine u celini.2 Različiti su izvori koji u zatvorenim prostorima mogu vršiti emisiju
štetnih materija, počevši od građevinskih materijala, pokućstva, farbi, pušenja ili pak kuvanja, ali
su ljudi u njima izloženi i onim materijama generisanim napolju, koji penetriraju u unutrašnjost.
Širok je spektar zdravstvenih problema koje tako emitovane materije mogu stvoriti, a nekada su i
fatalne po čoveka. Pored svega navedenog, čini mi se da svest o ovom problemu i dalje nije
dovoljno razvijena, posebno kada je poredimo sa brigom i akcijama preduzetim ka poboljšanju
kvaliteta vazduha na otvorenom, iako je i pokazano da neretko nivo zagađujućih materija može
biti viši u unutrašnjoj nego u spoljašnjoj sredini. To je zajedničko za sve delove sveta i zato
istraživanja o toj temi ne smeju zaostajati u odnosu na znanja koja dobijamo o aerozagađenju
otvorenog prostora.

Uzorkovanje vazduha predstavlja prvi korak u identifikaciji moguće zagađujuće materije, kako
bismo dalje mogli da otklonimo ili kontrolišemo njen izvor i redukujemo nivo emisije, pa samim
tim ublažimo posledice koje može ostaviti na čoveka. Bitno nam je da glavno merno mesto treba
da bude neposredno pri zagađivaču (npr.kotlarnica), ali se merenja vrše i u drugim prostorijama
(spavaća soba, kupatilo).3 Pri tom, informacije od značaja koje moramo zabeležiti su i materijali
korišćeni u izgradnji i izolaciji kuće, ventilacioni sistemi, mikroklimatski elementi u datom
trenutku itd. Da bismo dobili pravu sliku o prisustvu polutanta, neophodno je ponavljati merenja
više puta u toku različitih godišnjih doba u zatvorenim prostorima, jer su koncentracije materije
varijabilne.4 Razlikujemo dve metode: uzorkovanje zahvatanjem i koncentrisanjem.
U vezi ove tematike značajno je uvesti dva termina: Sick building syndrome (sindrom bolesne
zgrade) i Building-related illnesses (bolesti koje se dovode u vezu sa zgradom). 5 Kada imamo
situaciju da 20% stanara prijavljuje nespecifične simptome (iritacije, eritem, glavobolje,
vrtoglavice-Prilog I) koji nestaju nakon izlaska iz zgrade, onda je možemo oceniti kao
‘’bolesnu’’. Međutim, kada bolest možemo dovesti u vezu sa potencijalnom zagađujućom
materijom prisutnom u zgradi tada govorimo o pojmu BRI. U tom smislu, najpoznatiji primer
jeste Legionarska bolest, gde se infektivni agens otpušta kroz ventilacione sisteme.6

Polutanti na čije prisustvo treba vršiti ispitivanja mogu biti biološke prirode, isparljiva organska
jedinjenja, radon (ali i drugi gasovi iz tla), olovo, azbest, kao i oni nastali procesima sagorevanja.
Biološkim kontaminatima pripadaju bakterije, virusi, gljive, grinje i polen, a vlažnost prostorija
igra jednu od važnijih uloga u njihovom održavanju.7 Mogu dovesti do pojave velikog broja
bolesti i sindroma, pre svega respiratornog trakta (Prilog II). Indeks mikrobiološke kontaminacije
vazduha možemo odrediti uz pomoć otvorene Petrijeve šolje (1 sat na visini od 1 metra i isto
toliko udaljene od zida)8. Druga mogućnost obuhvata korišćenje hemijskih markera specifičnih za
organizam i njihovu kvantifikaciju (endotoksini, LPS, muramična kiselina za bakterije i
ergosterol za gljive). Jedni od najčešće prisutnih polutanata u kućama jesu grinje (zadržavaju se u
tapaciranom nameštaju, tepisima, posteljini). Sadrže protein (alergen) koji tipično trigeruje
astmatične napade. Jednom studijom je pokazano da u školama koje imaju tepihe, dolazi do
pojave teže kliničke slike astme kod đaka (isto se dešava ukoliko ih imaju u svojim sobama, ali i
kućne ljubimce).9 Regulacijom vlage i zadovoljavajućom higijenom boravišnih prostora uspešno
možemo da kontrolišemo navedene kontaminate.

Isparljiva organska jedinjenja predstavljaju širok spektar org.jedinjenja na bazi ugljenika koja
isparavaju na sobnoj temperaturi (benzen, metilen-hlorid, formaldehid). Većinom imaju štetan
uticaj na ljudsko zdravlje, ostvarujući efekat na očima, nosu, izazivaju iritaciju u grlu, kao i
egzercebraciju astme, oštećenje bubrega, CNS-a, pluća, ali i pojavu karcinoma kod produžene
ekspozicije ovim materijama. Pomenuću formaldehid, obzirom da smo mu najčešće izloženi
upravo u zatvorenom prostoru (sadrže ga građevinski materijali, nameštaj, boje, kućna hemija…).
Pokazano je da najniža koncentracija koja izaziva problem iritacije oka, iznosi 0.36mg/m 3 za 4
sata, dok koncentracija od 0.2mg/m3 u dužem vremenskom periodu ima kancerogeni efekat.10 Da
bismo izbegli ili umanjili štetno dejstvo neophodna je dobra ventilacija prostora, nabavljanje
produkata koje sadrže IOJ u količinama koje će se brzo potrošiti, ali i zabraniti pušenje u
zatvorenom (duvanski dim sadrži formaldehid i benzen).11

Radon je plemeniti gas, koji nastaje usled raspada radioaktivnog urana, a za vreme svog raspada
emituje jonizujuće alfa zrake velike moći. Pukotine na objekima, kao one oko cevi, predstavljaju
ulazno mesto radona (Prilog III). Radonovi raspadni produkti (olovo, bizmut i polonijum), koji su
nastali u zatvorenom prostoru, vezuju se za mikročestice vazduha koje ljudi mogu inhalirati. 12
Dovode do poremećaja DNK strukture, a pokazano je da je znatno viši rizik nastanka raka pluća
kod pušača i bivših pušača u odnosu na nepušače. 13 Prisustvo radona meri se uz pomoć detektora
alfa zraka, koji se postavlja na 90 do godinu dana u dnevne sobe i precizno određuje njegov
nivo.14 Zemlje moraju odrediti referentne nivoe, kao i protokole kojim će ih proveravati, obzirom
na činjenicu koliku opasnost po zdravlje predstavlja.

Dominantnu grupu zagađivača (odnosi se pre svega na ‘’outdoor’’ aerozagađenje) predstavljaju

razni produkti sagorevanja: azot-dioksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid koji su jaki iritansi
respiratornog sistema, ali i ugljen-monoksid koji pri određenim koncentracijama može biti
smrtonosan. On sprečava dotok kiseonika do mozga, pa pri manjim količinama stvara vrtoglavicu
i umor, redukuje vreme za pojavu anginoznog napada kod KVS bolesnika. Glavna opasnost u
kućama jesu sistemi za grejanje (kroz oštećene delove cure gasovi) i šporeti na gas. Da bi se
prevenirala moguća trovanja, preporuka je da se postave detektori ugljen-monoksida, posebno u
spavaćim sobama, s obzirom da se najveći broj prijavljenih slučajeva smrtnih ishoda desio u toku
spavanja.15 Kada je u pitanju ugljen-dioksid, jedna studija je u istaživanje uključila školsku decu i
pokazala značajnu korelaciju između visokih koncentracija CO2 (1500 do 4000 ppm) i pojave
simptoma kao što su glavobolja, ošamućenost, umor, pad koncentracije, smanjenu
produktivnost.16

Izvor olova u stambenim prostorijama jesu farbe, boje, olovne cevi, keramika, čak igračke i
kozmetika. Ne postoji koncentracija olova koja nije opasna, a efekat po zdravlje ljudi može biti
vrlo dramatičan, pri čemu su deca najvulnerabilnija (smanjuje IQ, stvara organska oštećenja,
anemiju, konvulzije, pobačaj, rađanje prematurusa, a moguć je i smrtni ishod)17.

Slično olovu i azbest se nalazi u određenim građevinskim materijalima i tipičan je polutant starih
kuća (nekada su bojleri bili potpuno obloženi azbestom). Inhalacijom vlakana azbesta, u plućima
dolazi do dramatičnih promena, rezultujući mezoteliomom 40 godina nakon ekspozicije. 18
Uklanjanje izvora azbesta može samo raditi licenciran stručnjak u punoj opremi.

Činjenica je da su deca, stari i nemoćni najviše eksponirani gorenavedenim štetnim materijama i

da su u većem riziku od pojave zdravstvenih problema, kao pripadnici osetljivih grupa.To između
ostalog i jeste razlog zasto treba da se bavimo ovom temom sa medicinskog aspekta.

Zašto su mala deca pogođenija efektima aerozagađenja možemo objasniti na više načina. Prvo,
količina vazduha koji udišu za svoju veličinu tela (a samim tim inhaliraju i eventualne polutante),
veća je poredeći je sa odraslom osobom.19 Sa druge strane, činjenica je da deca puze, stavljaju u
usta igračke, prstiće, igraju se na podu, u krevecima spavaju na dušecima i dosta češće dolaze u
kontakt sa zagađivačima. Moramo uzeti u obzir i to da su pluća sve do adolescencije nepotpuno
razvijena i kao takva pogodnija za različite patologije. Takođe je disanje prevashodno na usta, što
zaobilazi zaštitnu barijeru nosnog epitela.

Stariji su u slabijoj poziciji s obzirom da su već opterećeni hroničnim bolestima, kao i

oslabljenim funkcijama odbranbenog i respiratornog sistema. Veliki broj njih živi u domovima za
stare, gde potencijalno postoji veći rizik od izloženosti štetnim materijama (češće upotrebe
hemijskih proizvoda za čišćenje i dezinfekciju).20

Pored osetljivih grupa, smatram da je akcenat potrebno staviti i na radno angažovanu populaciju i
treba voditi računa o kvalitetu čitave radne sredine, uključujući i komponentu vazduha. Pored
akutnih promena i hroničnih oštećenja koja mogu nastati u zavisnosti od prisustva nekog
konkretnog zagađivača, bitno je evidentirati i kakve promene ostavljaju na kvalitet obavljanja
poslova i koncentraciju. Jedna studija je izračunala da nezadovoljavajući kvalitet vazduha za 6 do
9% smanjuje efikasnost na poslu, posebno kada su u pitanju složeniji zadaci.21

Na koji način možemo poboljšati kvalitet vazduha zatvorenog prostora? Pre svega, neophodno je
posvetiti se ovoj temi više, u smislu sprovođenja konkretnih naučnih istraživanja radi dobijanja
sveobuhvatnih informacija o zagađivačima unutrašnjeg prostora i posledica koje ostavljaju po
zdravlje (kako akutnih, tako i usled dugotrajne ekspozicije). Državne institucije treba da
uspostave pravno obavezujuće standarde kvaliteta unutrašnjeg vazduha, kao i standarde
koncentracija svih mogućih agenasa na osnovu kojih će i biti moguće procenjivanje kvaliteta.
Smatram da stručnjaci za javno zdravlje svoje napore treba da usmere ka uklanjanju ili
redukovanju izvora zagađenja koje imaju opasne posledice na organizam ukoliko smo im
izloženi. Ne samo oni, već i svi eksperti uključeni u samu izgradnju stambenih zgrada. Pravim
izborom građevinskog materijala koji ima nisku ili nikakvu emisiju polutanata, zatim adekvatnim
odabirom kućnih aparata u kojima dolazi do sagorevanja, umnogome možemo poboljšati
situaciju.

Činjenica je svakako da i daljom kontrolom kvaliteta vazduha ‘’outdoor’’ neposredno

poboljšavamo i ‘’indoor’’, ali i regulacije su više zadovoljavajuće u tom domenu. Uvođenje
jednostavih i finanskijski dostupnih detektora u domove i poslovne centre, makar za najopasnije
zagađujuće materije, sprečili bismo eventualne fatalne ishode, a svakako bi doprineli i
istraživačkom radu. Bitna stavka jeste i ventilacija kuća (prirodna i mehanička). Poboljšanjem
kvaliteta materijala iz kojih gradimo kuće, smanjujemo infiltraciju vazduha koja se dešava kroz
otvore i pukotine (naveli smo radon kao primer), a zbog problema koji nastaju zbog viška vlage u
domovima, mora se voditi računa i oko dizajna mehaničkih ventilacionih sistema.

Za kraj, ne smemo zaboraviti i održavanje prostora čistim, jer znatan deo zagađujuih materija
može se smanjiti jednostavno, adekvatnom higijenom. Redovno pranje igračaka, dušeka,
posteljine, čišenje podova, uklanjanje nepotrebnih prostirki, provetravanje soba posebno u
aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, ali i korišenje hemijski slabijih detedženata ostvaruje svoj
efekat.
Reference:

1,7,12,14,15,17,18,19-Cincinelli A, Martellini T. Indoor air quality and health. International

Journal of Environmental Recources and Public Health. 2017;14(11):1286.

2,3,4-Plećač D, Belojevi G, Jorga J. Praktikum iz higijene i medicinske ekologije za student

medicine. CIBID. 2020.

5,6-Katiyar V, Jain KA. Caracterization of Indoor Air Quality. Spatial Dimensions of

environmental Problem and Natural Resource Law. Sep 2019.

8-Pasquarella C, Pitzurra O, Savino A. The index of microbial air contamination. Elsevier Inc.
2001;46(4):241-256.

10,11,13-World Health Organization. WHO guidelines for indoor air quality: selected
pollutants.Copenhagen:WHO; 2010.

9,16-Daisey JM, Angell WJ, Apte MG. Indoor air quality, ventilation and health symptoms in
schools: an analysis of existing information. Indoor Air: 1-20.

20-Bentayeb M, Norback D, Bednarek M, etc. Indoor air quality, ventilation and respiratory
health in elderly residents living in nursing homes in Europe. European Respiratory Journal.
2015;45: 1228-1238.

21-Wyon DP. The effects of indoor air quality on performance and productivity. Indoor Air.
2004;14(7):92-101.
Prilozi:

Prilog I

Grafikon 1-Spisak simptoma kod SBS i učestalost javljanja

Prilog II

Tabela 2-Izazivači kod BRI

Prilog III

Slika 1-Put ulaska radona