Ozon i negativni joni

Najvanija razlika u vazduhu izmeu zdrave ivotne sredine napolju i nezdrave ili tetne
ivotne sredine napolju je u nivou negativnih jona, ozona i zagaivaa. Zdrave ivotne
sredine imaju vii nivo negativnih jona, umeren nivo ozona i nizak nivo estica i/ili
zagaivaa. Naalost, najvei broj ivotnih sredina u zatvorenom prostoru vie lii na
nezdravu i opasnu ivotnu sredinu napolju. Tu spadaju i nivoi negativnih jona, ozona i
zagaivaa.
Nivoi negativnih jona i ozona u zdravim i nezdravim ivotnim sredinama:
Kao primer navodimo podatke da u zdravoj ivotnoj sredini napolju, kao to su planine,
doline u prirodi, koncentracija negativnih jona je tipino 2.000 do 4.000 negativnih jona
po kubnom centimetru. Nasuprot tome, koncentracija negativnih jona na nekom
nezdravom mestu, kao to je zagueni autoput, je manja od 100 negativnih jona po
kubnom centimetru. Koncentracija negativnih jona u veini ivotnih sredina u zatvorenom
prostoru je izmeu 100 i 200 negativnih jona po kubnom centimetru. U izuzetno zdravim i
okrepljujuim sredinama, kao to je blizina nekog velikog vodopada, nivo negativnih jona
je oko 100.000 - 1.000.000 po kubnom centimetru
Nivo ozona u zdravim ivotnim sredinama na otvorenom prostoru je tipino izmeu 0,02
ppm (delovi na milion delova) i 0,04 ppm. U veini nezdravih sredina u zatvorenom
prostoru nivo ozona je praktino nula. U nekim nezdravim zatvorenim i otvorenim
ivotnim sredinama nivo ozona moe zapravo da bude dosta iznad 0,1 ppm, to predstavlja
isuvie visok nivo. Meutim, ovo se deava jedino onda kada nivo ugljovodonika (zbog
zagaenja iz industrijskih dimnjaka, isparenja od vozila, i sl.) poraste do izuzetno visoke
koncentracije.
Dokazano je da ozon razbija molekule ugljovodonika. Zbog toga je ivotnim
sredinama u zatvorenom prostoru potreban izvor negativnih jona i ozona. Pored toga
to su korisni za vae zdravlje kada su na odgovarajuem nivou, izuzetno su efikasni pri
otklanjanju estica i zagaivaa iz vazduha, to samo po sebi, doprinosi mnogo zdravijoj
ivotnoj sredini.
.
Uklanjanje estica predstavlja veliki problem s obzirom na to da postoje razliiti izvori
zagaenja vazduha u zatvorenom prostoru u jednom tipinom domainstvu. Zapravo, EPA
(Environmental Pollution Association) nas obavetava da zagaenost vazduha u
zatvorenim prostorima predstavlja najvei zdravstveni problem povezan sa ivotnom
sredinom, ona je ak 2 do 10 puta gora od zagaenosti vazduha napolju. Pored toga,
veina ljudi provodi preko 90% vremena u zatvorenom prostoru, to ist vazduh u
zatvorenom prostoru ini jo vanijim za zdravlje.
Filteri mogu da uklone neke krupnije estice iz vazduha (0,3 mikrona ili vee), ali mnogo
je vei problem ukloniti sitnije estice iz vazduha. to je estica manja ona se dublje
uvlai u plua kada se udahne. to dublje estica prodre u plua ona izaziva ozbiljnije
oteenje.

Negativni joni i ozon mogu da uklone i one estice koje su toliko siune da imaju
samo 0,01 mikron. Na taj nain u stanju su da otklanjaju i one zagaivae koje filteri
za vazduh ne mogu da otklone, kao to su bakterije, hemikalije, gasovi, sitna praina,
virusi, i td.

VRSTE ZAGAIVAA / ESTICE ODSTRANJENE IZ VAZDUHA

PUTEM OZONA (DELIMIAN SPISAK)
Ozon
Hemikalije
Alge
Izduvni gasovi
Bakterije
Ugljen monoksid
Plesan
Tetrahlorno jedinjenje
Nikotin
Akrilna kiselina

Bacili
Amonijak
Dim cigareta
Dim
Bu/spore bui
Gljivice
ubrivo
Hemikalije
Ulja
Smole
Fenol

Mirisi
Gasovi/Dim
Virusi
Formaldehid
Benzol
Propan
Etar alkohol
Industrijski otpad

OZON
Kako ozon preiava vazduh?
Ozon oksidira zagaivae iz vazduha, potom se ponovo pretvara u kiseonik, pri emu
zagaeni vazduh pretvara u ist i osveen vazduh.
Evo kako ovaj proces funkcionie:

Molekuli kiseonika (O i O2) se pretvaraju u ozon (O3) pomou visokog elektrinog

napona (kao to je munja) ili pomou ultraljubiaste svetlosti (kao to su sunevi
zraci).

Jedan atom kiseonika (O) odvaja se od molekula ozona i reaguje sa ostalim

esticama kada doe u polje neke estice i/ili zagaivaa. Ozon je visoko reaktivan
tako da uvek izaziva ovu reakciju sa drugim esticama.
Kao drugi najjai oksidant koji postoji, jedan atom kiseonika (nascentni kiseonik)
nastavlja sa "oksidacijom" estice sa kojom reaguje. To znai da on sagoreva
esticu, ime se menjaju njene fizike karakteristike. Rezultat toga je da estica vie
nije toksina i da vie nee moi da se reprodukuje ako je bioloka. Drugim reima,
ova estica postaje potpuno nekodljiva.
Kada jedan atom kiseonika (O) oksidira esticu, i on takoe bude uniten. Nakon
toga ostaje O2 od koje se odvojio, ili ist kiseonik.

Efikasnost ozona u malim koncentracijama

Ruski naunici su obavili ispitivanja da utvrde u kojoj meri je ozon efikasan u
poboljanju kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru u kolama. Dolo je do
drastinog poboljanja kod oboljenja vezanih za respiratorne organe nakon instaliranja
sistema jonizatora.
U ispitivanjima koja su sproveli naunici Elford i Van den Ende ustanovljeno je da je ozon
efikasno unitio bakterije na 0,04 ppm.
U mnogim publikacijama objavljene su studije koja pokazuju efikasnost niih
koncentracija ozona (0,01 do 0,03 ppm) prilikom otklanjanja mirisa i zagaivaa.
Navodi o ozonu iz strunih studija
ASHRAE (American Society of Heating, Refrigeration, and Air Conditioning
Ameriko udruenje za grejanje, rashlaivanje i klimatizaciju):
"Ozon kontrolie povrinsku bu na ambalai i zidovima i smanjuje stepen irenja i
truljenja. Prisustvo ozona....znaajno umanjuje pojavu bui."
Refrigeration Service Engineers Society (RSES) Savez inenjera za rashlaivanje:
"Ozon je jedan od najistijih i najmonijih poznatih oksidanata i germicida."
Uz to milioni sistema za preiavanje vazduha na bazi ozona se koriste irom sveta, u
stanovima i poslovnim prostorima.
Samokontrola
Miris ozona e postati neprijatan i neugodan mnogo pre nego to se priblii tetnom nivou,
te tako slui kao ugraeni sigurnosni mehanizam sa samokontrolom. Ako do ovoga doe,
znate da treba da izvrite podeavanje (tj. podesite jonizator na slabiju jainu ili
poveavate protok vazduha postavljajui ga u veu/otvoreniju prostoriju).
Ali na odgovarajuim nivoima (0,02 ppm do 0,05 ppm) e obezbeivati prijatan i ist
miris koji podsea na miris vazduha napolju posle oluje praene grmljavinom.