INDEKS KVALITETA VAZDUHA Vesna Slepevi, Slobodan Toovi, Sneana Mati Besarabi, Ljiljana Aanski, Ivana Ristanovi Gradski

zavod za javno zdravlje Beograd Kvalitet vazduha koji nas okruuje direktno utie na kvalitet naeg ivota. Kao i vremenske prilike i kvalitet vazduha se menja iz dana u dan, ili ak iz sata u sat. Strunjaci koji se bave kvalitetom vazduha spoljne sredine (kao to je Agencija za zatitu ivotne sredine SAD - USEPA) ine velike napore da informacije iz ove oblasti uine jednako razumljivim kao to je to npr. vremenska prognoza. Da bi to postigli, koriste indeks kvaliteta vazduha (Air Quality Index - AQI). AQI obezbeuje jednostavne informacije o kvalitetu vazduha u okruenju, zdravstvenim aspektima prisustva razliitih nivoa aerozagaenja, kao i uputstva o tome kako zatititi svoje zdravlje kada prisustvo nekog od polutanata dostigne kritini nivo. ta je AQI? AQI je indeks koji odslikava kvalitet vazduha na dnevnom nivou. Govori o tome koliko je vazduh ist, odnosno zagaen i kakav uticaj na zdravlje takvo zagaenje moe imati. AQI prikazuje zdravstvene efekte koji se mogu manifestovati u roku od nekoliko asova ili dana nakon udisanja zagaenog vazduha. EPA izraunava AQI za pet glavnih polutanata prema Aktu istog vazduha (Clean Air Act), i to za: prizemni ozon, estino zagaenje, ugljen monoksid, sumpor dioksid i azot dioksid. Za svaki od ovih polutanata EPA je ustanovila nacionalne standarde kvaliteta vazduha u cilju zatite javnog zdravlja. Kako AQI funkcionie? Zamislite AQI kao skalu od 0 do 500. to je vea vrednost AQI, vei je stepen aerozagaenja, a time i rizik po zdravlje. Npr. ako je vrednost AQI 50, kvalitet vazduha je dobar, sa malim potencijalom uticaja na zdravlje ljudi, dok vrednost indeksa vea od 300 predstavlja rizian kvalitet vazduha. Vrednost AQI od 100 je granina vrednost prema nacionalnom standardu kvaliteta za konkretni polutant vazduha, a koji je EPA ustanovila u cilju zatite javnog zdravlja. Vrednosti AQI preko manje od 100 se uopteno smatraju zadovoljavajuim. Kada su vrednosti AQI vee od 100 kvalitet vazduha se smatra nezdravim-prvenstveno za tzv. osetljivu populaciju (decu, trudnice, hronine bolesnike, stare osobe,...), a pri veim vrednostima i za optu populaciju. Razumevanje AQI AQI treba da omogui razumevanje uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi. U tu svrhu su vrednosti AQI podeljene u est kategorija:

Vrednosti AQI Kada je vrednost AQI: 0 do 50 51 do 100 101 do 150 151 do 200 201 do 300 301 do 500

Nivoi rizika po zdravlje ljudi ...kvalitet vazduha je: Dobar Umeren Lo za osetljive grupe ljudi Lo Veoma lo Rizian

Boje ...to je bojom: Zelena uta Narandasta Crvena Ljubiasta Bordo predstavljeno ovom

Svaka kategorija odgovara razliitom nivou rizika po zdravlje: Dobar-Vrednost AQI je 0 do 50. Kavalitet vazduha se smatra zadovoljavajuim, a rizik po zdravlje ljudi je minimalan ili ne postoji. Umeren-Vrednost AQI je 51 do 100. Kvalitet vazduha je prihvatljiv; medjutim, za neke zagaujue materije moe postojati umeren rizik po zdravlje veoma malog broja ljudi. Npr. ljudi koji su izrazito osetljivi na ozon mogu imati respiratorne tegobe. Lo za osetljive grupe ljudi- Kada su vrednosti AQI 101 do 150 u tzv. osetljivoj populaciji se mogu se pojaviti efekti na zdravlje. Odnosno, ove grupe ljudi mogu imati zdravstvene tegobe pri niim nivoima rizika, tj. manjim vrednostima indeksa, u odnosu na optu populaciju. Npr. ljudi sa oboljenjima disajnih organa su pod veim rizikom od izlaganja ozonu, dok su i oboleli od respiratornih i oboleli od kardiovaskularnih oboljenja pod poveanim rizikom pri izlaganju estinom zagaenju. Pri ovom nivou rizika ne oekuju se efekti na zdravlje u optoj populaciji. Lo- Pri vrednostima AQI 151 do 200 efekti na zdravlje se mogu oekivati kod bilo koga. Pripadnici osetljivih grupa mogu imati ozbiljne zdravstvene probleme. Veoma lo- Vrednosti AQI izmeu 201 i 300 su alarmantne. Pri ovim vrednostima svako moe imati ozbiljne zdravstvene probleme. Rizian-Vrednosti AQI vee od 300 oznaavaju stanje opasnosti , kada se poremeaji zdravlja oekuju u celoj populaciji.

AQI boje Svakoj kategoriji indeksa kvaliteta vazduha je dodeljena posebna boja, kako bi se to lake uoio porast vrednosti indeksa. Npr. crvena boja je znak da je kvalitet vazduha lo za osetljive grupe ljudi, a crvena da rizik po zdravlje postoji za svakoga, itd. Kako se izraunava AQI? Kvalitet vazduha se kontinualno prati preko mree automatskih stanica. Izmerene vrednosti se pretvaraju u vrednosti AQ indeksa uz pomo standardnih formula koje je razvila EPA. Vrednost AQI se izraunava za svaku zagaujuu materiju u okruenju

(prizemni ozon, estino zagaenje, ugljen monoksid, sumpor dioksid i azot dioksid). Najvea vrednost AQI za pojedinane polutante je vrednost AQI za taj dan. Npr. ako je 12. jula u nekom poruju vrednost AQI za ozon bila 90, a 88 za sumpor dioksid, vrednost AQI za taj dan je 90. Kada i kako se javnost obavetava o AQI? U velikim gradovima (sa vie od 350.000 stanovnika) dravne i lokalne agencije svakodnevno informiu javnost o vrednosti AQI. Kada je AQI za neku zagaujuu materiju vei od 100, agencije moraju da tano definiu koje grupe ljudi (npr. deca ili oboleli od astme ili oboljenja srca) mogu biti osetljive na prisutno zagaenje. Ako dve ili vie zagaujuih materija imaju vrednost AQI veu od 100, agencije moraju da navedu koje su sve grupe ljudi osetljive na sve prisutne polutante. U mnogim manjim zajednicama se, takoe, graanstvo obavetava o vrednostima AQI zbog njegovog javnozdravstvenog znaaja. Mnogi gradovi daju prognoze vrednosti AQI za naredni dan, kako bi graani, na osnovu prognoziranih vrednosti, planirali svoje obaveze tako da napornije aktivnosti odloe za period boljeg kvaliteta vazduha. AQI je nacionalni indeks, tako da su vrednosti indeksa i boje koje oznaavaju nivoe rizika po zdravlje iste za sve delove SAD. Gde pronai informacije o AQI? Na Internetu Na sajtu EPA AIRNow (www.airnow.gov) mogu se pronai aktuelne (real time) vrednosti, kao i prognozirane vrednosti AQI za vie od 300 gradova irom Sjedinjenih amerikih drava, sa linkovima ka lokalnim veb sajtovima sa detaljnijim podacima. AIRNow veb sajt je predstavljen u vidu mapa pogodnih za brzu orjentaciju o kavlitetu vazduha.

Putem E-mail-a Preko medija

Koje su uobiajene vrednosti AQI u veini naselja? U mnogim naseljima u SAD vrednosti AQI su obino manje od 100, dok se vrednosti vee od 100 pojavljuju svega nekoliko dana godinje. Logino je da vei gradovi imaju vee probleme vezane za aerozagaenje, pa vrednosti AQI ee nego u manjim mestima premauju vrednodnost 100. Vrednosti AQI vee od 200 nisu este, a vrednosti preko 300 su izuzetno retka pojava. Vrednosti AQI mogu varirati od sezone do sezone. Tokom zime, na primer, koncentracija ugljen monoksida u nekim podrujima moe biti visoka zbog toga to hladno vreme smanjuje efikasnost ureaja za smanjenje emisije tetnih gasova iz automobila. Tokom leta ozon moe dati znaajan doprinos aerozagaenju jer nastaje u prisustvu suneve svetlosti i toplote. estino zagaenje se moe pojaati u bilo kom periodu godine. Vrednosti AQI mogu varirati i tokom dana. Npr. nivo ozona dostie maksimalnu vrednost kasnije popodne ili rano uvee. Ugljen monoksid moe predstavljati problem tokom jutarnjeg ili veernjeg saobraajnog pica, dok nivo estnog zagaenja moe biti visok u bilo koje doba dana, a obino je povean u blizini prometnih saobraajnica u periodu najveeg prometa. Kako izbei ekspoziciju tetnim zagaujuim materijama? Postoje vrlo jednostavni naini za smanjenje ekspozicije zagaenom vazduhu. Najpre je potrebno informisati se o vrednostiAQI u datom podruju na neki od ve pomenutih naina. Ako je vrednost AQI za ozon, estice, ugljen monoksid ili sumpor dioksid znaajna, potrebno je znati ta preduzeti u cilju zatite zdravlja u datim okolnostima. U tom smislu je potrebno poznavanje sledea dva termina: Produeni napor. Oznaava bilo koju aktivnost u spoljnoj sredini koja se obavlja, sa prekidima, nekoliko sati i koja uslovljava malo napornije disanje od uobiajenog. Dobar primer za to je rad u bati tokom dela dana. Kada je kvalitet vazduha lo, mera za zatitu zdravlja je skraenje vremena provedenog u obavljanju ove aktivnosti. Izraziti napor. Oznaava intenzivnu aktivnost u spoljnoj sredini koja je praena napornim disanjem. Kada je kvalitet vazduha lo, mera za zatitu zdravlja je, takoe, skraenje vremena provedenog u takvoj aktivnosti, ili zamena manje intenzivnom aktivnou- npr. etnja umesto tranja. Neophodno je smanjiti nivo aktivnosti ukoliko se pojave simptomi poput kalja, teine u grudima, zvidanja, oteanog disanja, ili neuobiajenog zamora. OZON Ko je najvie ugroen? Nekoliko grupa ljudi je naroito osetljivo na ozon, naroito pri aktivnostima u spoljnoj sredini. To se deava zbog toga to je nivo ozona vii napolju, a pojaana fizika aktivnost uzrokuje ubrzano disanje uz pojaan unos ozona u organizam.

Ljudi sa oboljenjima plua, kao to su astma, hronini bronhitis i emfizem, mogu biti naroito osetljivi na ozon. Oni e i pri manjim koncentracijama ozona imati zdravstvene probleme. Ozon moe da pogora njihovo osnovno oboljenje, dovodeei do poveane upotrebe medikamenata, veeg broja poseta medicinskih ustanova i veeg broja hospitalizacija. Deca su pod poveanim rizikom od izlaganja ozonu jer se esto igraju napolju kada je toplo i kada je nivo ozona vii, ee boluju od astme (koja se moe pogorati pod uticajem ozona), a plua su im i dalje u razvoju. Starije odrasle osobe mogu biti osetljivije na ozon zbog postojeeg oboljenja plua. Aktivno stanovnitvo svih uzrasta u uslovima poveanog fizikog napora (vebanja ili rada) u spoljanjoj sredini je pod pojaanim rizikom. Neki zdravi ljudi su osetljiviji na ozon. Mogu imati zdravstvene tegobe pri niim nivoima ozona u odnosu na prosene, zdrave ljude, uprkos tome to nemaju ni jedan od gore navedenih faktora rizika. Mogue je da postoji genetska predispozicija za preosetljivost na ozon. Uopteno, sa porastom nivoa prizemnog ozona, poveava se broj ljudi sa sve ozbiljnijim zdravstvenih tegobama. Kada je nivo veoma visok, svako treba da razmilja o izloenosti ozonu. Koji su zdravstveni efekti ozona? Ozon utie na plua i respiratorni sistem na mnogo naina. On moe da: Nadrai disajne organe, uzrokujui kaalj, bol u grlu, iritaciju disajnih organa, stezanje u grudima ili bol u grudima pri dubokom udahu. Umanji funkciju plua, inei da disanje ne bude onako duboko i energino, kao to je to uobiajeno, naroito prilikom vebanja. Pri disanju se moe javiti oseaj nelagodnosti uz ubrzano i plitko disanje. Rizik od izlaganja viim nivoima ozona je najvei tokom toplijih meseci. Deca su pod najveim rizikom, jer dosta vremena tokom toplijeg dela godine provode u igri napolju. Dovede do pale i oteenja epitelnih elija plua. U roku od nekoliko dana oteene elije se zamenjuju novim, a stare deskvamuju (otpadaju), poput koe nakon opekotina od sunca. Studije navode da ako se ovaj tip inflamacije ponavlja, pluno tkivo moe biti oiljno promenjeno, a funkcija plua trajno umanjena. Povea osetljivost plua na infekcije. Ozon smanjuje odbrambene sposobnosti plua oteujui elije koje eliminiu bakterije i estice iz disajnih puteva, smanjujui broj i efektivnost elija bele krvne loze u pluima. Pogora astmu. Kada je nivo ozona visok, vie ljudi obolelih od astme ima simptome koji zahtevaju panju lekara, ili upotrebu medikamenata. Ozon poveava osetljivost ljudi na alergene-najee okidae astmatinog napada. Takoe, smanjenje funkcije plua i

zapaljenski procesi su izraeniji kod astmatiara. Astmatiari bi trebalo da od svog lekara dobiju tzv. astma plan, koji e paljivo slediti kada je indeks ozona lo. Pogora druga hronina oboljenja plua, kao to su emfizem i bronhitis. Sa poveanjem nivoa prizemnog ozona poveava se broj ljudi koji poseuju ambulante, koriste usluge hitne medicinske pomoi, ili bivaju hospitalizovani. Uzrokuje trajno oteenje plua. Ponavljana kratkotrajna izlaganja ozonu, sa konsekutivnim oteenjima plua u dejem uzrastu, mogu dovesti do trajno oslabljene funkcije plua u odraslom dobu. Kod odraslih izlaganje ozonu moe ubrzati prirodno slabljenje funkcije plua, koje prati proces starenja. Kako zatititi zdravlje pri razliitim vrednostima AQI? Vrednost AQI
Dobar (0-50) Umeren (51-100) Lo za osetljive grupe ljudi (101-150)

Aktivnosti za zatitu zdravlja od ozona

Izrazito osetljivi ljudi be trebalo da razmotre smanjenje prolongiranog ili velikog fizikog napora u spoljanjoj sredini Sledee grupe ljudi bi trebalo da redukuju produeni ili izrazit fiziki napor u spoljanjoj sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni u otvorenom prostoru Sledee grupe ljudi bi trebalo da izbegavaju prolongirani ili izrazit fiziki napor u spoljanjoj sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni na otvorenom Svi drugi bi trebalo da ogranie naporne aktivnosti u otvorenom prostoru Sledee grupe ljudi bi trebalo da izbegavaju sve aktivnosti u spoljanjoj sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni na otvorenom Svi drugi bi trebalo da ogranie sve aktivnosti u otvorenom prostoru

Lo (151-200)

Veoma lo (201-300)

*Vrednost AQI od 100 za ozon odgovara nivou ozona od 0.075 ppm (uproseena osmoasovna vrednost).

ESTINO ZAGAENJE estice mogu biti u irokom opsegu veliina. One manje od 10 mikrometara u preniku su toliko male da mogu dospeti u plua, gde mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene tegobe. Fine estice. Najmanje estice (prenika 2.5 m ili manje), se nazivaju fine estice. Ove estice su toliko male da se mogu detektovati samo pomo elektronskog mikroskopa. Glavni izvori finih estica su motorna vozila, umski poari, termoelektrane, kuna loita, spaljivanja u poljoprivredi, neki industrijski procesi,... Grube estice. estice prenika 2.5-10 m nazivaju se grube estice. Izvori grubih estica su procesi koji ukljuuju operacije lomljenja i mlevenja, kao i praina sa saobraajnica... ta su mogui zdravstveni efekti i ko je pod najveim rizikom? estice manje od 10 m u preniku mogu uzrokovati ili pogorati vei broj zdravstvenih problema i povezane su sa oboljevanjem i umiranjem od bolesti srca i plua. Ovi su povezani i sa kratkotrajnom ekspozicijom (obino vie od 24 sata, ali verovatno ne due od jednog sata) i sa dugotrajnom ekspozicijom (vie godina). Osetljive grupe u odnosu na estino zagaenje ukljuuju ljude sa oboljenjima srca ili plua (ukljuujui insuficijenciju srca i koronarnu arterijsku bolest, astmu i hroninu opstruktivnu bolest plua) i decu. Rizik od nastanka sranog napada, a samim tim i od estinog zagaenja, moe poeti ak i sredinom etrdesetih kod mukaraca i sredinom pedesetih kod ena. Kada su izloeni estinom zagaenju ljudi oboleli od bolesti srca ili plua, kao i stari, ee poseuju slube za hitne intevencije, ee su hospitalizovani, ili, ak, umiru. Izloenost estinom zagaenju moe usloviti pojavu bola u grudima, palpitacije, skraenje daha i umor kod ljudi sa oboljenjima srca. estino zagaenje se povezuje i sa aritmijama sca i sranim napadima. Izloenost visokom nivou estinog zagaenja kod ljudi sa postojeim oboljenjem plua moe init da disanje ne bude onako duboko i energino, kao to je to uobiajeno. Moguse pojaviti simptomi pout kalja i skraenja daha. Zdravi ljudi takoe mogu imati navedene tegobe, mada verovatno ne toliko

ozbiljne. estino zagaenje takoe moe da povea podlonost respiratornim infekcijama i da pogora postojee respiratorno oboljenje, kao to su astma i hronini bronhitis, uzrokujui vei broj poseta lekaru i veu upotrebu medikamenata.

Kako zatititi zdravlje pri razliitim vrednostima AQI? Vrednost AQI

Dobar (0-50) Umeren (51-100) Lo za osetljive grupe ljudi (101-150)

Aktivnosti za zatitu zdravlja od estinog zagaenja

Izrazito osetljivi ljudi be trebalo da razmotre smanjenje prolongiranog ili velikog fizikog napora u spoljanjoj sredini

Sledee grupe ljudi bi trebalo da redukuju produeni ili izrazit fiziki napor u spoljanjoj sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni u otvorenom prostoru. Lo Sledee grupe ljudi bi trebalo da izbegavaju prolongirani ili izrazit (151-200) fiziki napor u spoljanjoj sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni na otvorenom Svi drugi bi trebalo da ogranie naporne aktivnosti u otvorenom prostoru Veoma lo Sledee grupe ljudi bi trebalo da izbegavaju sve aktivnosti u spoljanjoj (201-300) sredini: Oboleli od plunih bolesti, kao to je astma Deca i stari Ljudi aktivni na otvorenom Svi drugi bi trebalo da ogranie sve aktivnosti u otvorenom prostoru *Za estice do 2.5 m u preniku AIRNow veb sajt koristi novi standard za vrednost AQI od 100-35 g/m3 Za estice do 10 m u preniku: Vrednost AQI od 100 korespondira sa 150 g/m 3 (uproseena 24-asovna vrednost).

UGLJEN MONOKSID ta su mogui zdravstveni efekti i ko je pod najveim rizikom? Ugljen monoksid preko plua dospeva u krv i vezuje se za hemoglobin. Na taj nain se u tkivima i organima smanjuje koliina raspoloivog kiseonika. Pod najveim rizikom su ljudi oboleli od kardiovaskularnih bolesti, kao to je koronarna arterijska bolest. Kod njih se moe javiti bol u grudima, kao i drugi simptomi od strane kardiovaskularnog sistema, naroito tokom vebanja. Ljudi sa graninim funkcinisanjem ili kompromitovanom funkcijom kardiovaskularnog i respiratornog sistema (npr. ljudi sa kongestivnom sranom insuficijencijom, anemijom ili hroninom opstruktivnom boleu srca), i mogue je, mala deca i fetusi, takoe mogu biti pod veim rizikom od izlaganja uglejn monoksidu. Kod zdravih osoba izlaganje veim koncentracijama ugljen monoksida moe uticati na mentalne funkcije i vid.

Kako zatititi zdravlje pri razliitim vrednostima AQI? Vrednost AQI

Dobar (0-50) Umeren (51-100) Lo za osetljive grupe ljudi (101-150)

Aktivnosti za zatitu zdravlja od ugljen monoksida

Ljudi sa oboljenjima srca, kao to je angina pektoris, treba da smanje teak fiziki napor i izbegavaju izvore ugljen monoksida, kao to je intenzivan saobraaj.

Lo (151-200) Veoma lo (201-300)

Ljudi sa oboljenjima srca, kao to je angina pektoris, treba da smanje umeren fiziki napor i izbegavaju izvore ugljen monoksida, kao to je intenzivan saobraaj. Ljudi sa oboljenjima srca, kao to je angina pektoris, treba da izbegavaju svaki fiziki napor i izvore ugljen monoksida, kao to je intenzivan saobraaj.

*Vrednost AQI za ugljen monoksid od 100 korespondira sa 9 ppm (prosena osmoasovna vrednost).

SUMPOR DIOKSID ta su mogui zdravstveni efekti i ko je pod najveim rizikom? Sumpor dioksid je gas koji spada u grupu iritanasa, koje, u normalnim okolnostima, uspeno otklanja sluzokoa nosa. Ali, ve pri umerenoj fizikoj aktivnosti, kao to je brza etnja, koja provocira disanje na usta, moe doi do zdravstvenih tegoba kod veine ljudi Ljudi oboleli od astme, pri aktivnostima u spoljnjoj sredini, e najverovatnije imati zdravstvene probleme uzrokovane prisustvom ugljen dioksida. Glavni problem, ak i pri vrlo kratkom izlaganju (u pitanju su minuti), je suenje disajnih puteva (nazvano

bronhokonstrikcija). Moe biti praeno vizingom, stezanjem u grudima i skraenjem daha, to moe biti razlog za upotrebu bronhodilatatora i dr. medikamenata. Simptomi se pogoravaju sa porastom nivoa sumpor dioksida ili sa pojaanim disanjem. Po prestanku ekspozicije sumpor dioksidu, funkcija plua se obino vraa na uobiajen nivo u roku od jednog sata, ak i bez upotrebe medikamenata. Pri vrlo visokim nivoima sumpor dioksid moe da prouzrokuje vizing, stezanje u grudima i oseaj nedostatka vazduha ak i kod odraslih ljudi koji nemaju astmu. Dugorona izloenost sumpor dioksidu moe da prouzrokuje respiratorne simptome i oboljenja, kao i da pogora astmu. Ljudi oboleli od astme su najosetljiviji na sumpor dioksid. Meutim, osetljivi su i oboleli od ostalih hroninih respiratornih ili kardiovaskularnih oboljenja, kao i deca i stare osobe.

Kako zatititi zdravlje pri razliitim vrednostima AQI? Vrednost AQI

Dobar (0-50) Umeren (51-100) Lo za osetljive grupe ljudi (101-150) Lo (151-200) Veoma lo (201-300)

Aktivnosti za zatitu zdravlja od sumpor dioksida

Astmatiari bi trebalo da smanje napor u spoljanjoj sredini. Deca, astmatiari i ljudi oboleli od bolesti srca i plua treba da smanje napor u spoljanjoj sredini. Deca, astmatiari i ljudi oboleli od bolesti srca i plua treba da izbegavaju napor u spoljanjoj sredini. Svako bi trebalo da smanji napor u spoljanjoj sredini.

*Vrednost AQI od 100 korespondira sa nivoom od 0.14ppm (prosena 24-asovna vrednost)