УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Предмет:
Физиологија

СЕМИНАРСКИ РАД

Физиолошке адаптације на тренинг код деце

Ментор: Студенти:
др Драган Радовановић Александар Стојковић 8042
Стефан Томић 8045
Стефан Тодоровић 8006
Кристина Панић 8073

Ниш, 2019.
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................................................2
1. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ДЕЦЕ НА ТРЕНИНГ........................................................................3
1.1 Моторичке способности.................................................................................................3
1.2 Кардиореспираторна издржљивост...............................................................................3
1.3 Мишићна маса, сила и снага..........................................................................................4
2. УЛОГА СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ У РАЗВОЈУ ДЕТЕТА.........................................5
3. КАДА ПОЧЕТИ СА ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ КОД ДЕЦЕ....................................8
3.1 Амбиције и правила........................................................................................................9
3.2 Дечји организам............................................................................................................10
3.3 Најбољи спортови за децу од 6-10 год........................................................................10
3.4 Надарено дете и врхунски спорт..................................................................................12
3.4.1 Вишестрани развој.................................................................................................13
3.5 Тренинг младих спортиста...........................................................................................14
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................17

2
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

УВОД

У овом семинарском раду, наш циљ као истраживачке групе је био да, користећи
се доступном литературом истражимо задату тему и да покушамо да на што јаснији и
прецизнији начин њену суштину сажмемо у овај рад.
Деца неретко воле да се укључе у разне физичке активности, било оне дечје игре
или неки спортови, из тог разлога је битно да ми као будући академски грађани који су
тај статус стекли упознавајући се са спортом, човеком као и функцијама који се
дешавају унутар тела човека, будемо упознати са његовом физиологијом. Физиологија
детета је донекле другачија од физиологије одрасле особе. Деца су јединствена на
сваком ступњу свог развоја, с различитим телесним способностима и потребама на
сваком ступњу одрастања. Телесне и психолошке промене које се догађају на сваком
ступњу развоја повезане су са важним променама у понашању.
Врло је важно да су особе које раде са децом добро упућене у све телесне,
емоционалне и когнитивне промене кроз које деца пролазе током телесног развоја, те на
основу тога осмишљавати тренинг који ће најбоље одговарати свакој његовој фази.
За малу децу је врло важно да развијају низ базичних вештина које ће им помоћи
да постану уопштено добри спортисти пре него почну тренирање одређеног спорта.

3
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

1. ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ДЕЦЕ НА ТРЕНИНГ

1.1 Моторичке способности

Развој моторичких способности такође не тече равномерно. Постоје периоди када

се поједине способности убрзано развијају, да би затим наступили периоди успоренијег
развоја. Периоди развоја током којих специфични утицаји на организам изазивају
појачану реакцију и као резултат те реакције могу се произвести оптимални ефекти,
који се називају „сензитивним периодима“. Брзина реаговањаи фреквенција покрета су
способности које се развијају динамично у периоду од 7. до 11. или 12. године. Развој
издржљивости се са узрастањем неравномерно мења, али са тенденцијом ка повећању.
Период пубертета се сматра веома сензитивним за развој аеробне и анаеробне
издржљивости .1

1.2 Кардиореспираторна издржљивост

Кардиореспираторна издржљивост нижа је код деце у односу на одрасле, на

сличним нивоима тренираности. Наведена разлика последица је мањег минутног
волумена срца код деце. Када се релативне вредности VO2max користе за приказ разлика у
величини тела између деце и одраслих, разлике су мале или не постоје. Мања
запремина срчаних шупљина и мања количине крви у оргнаизму су разлог мањег
минутног волумена срца код деце у односу на одрасле. Виша срчана фреквенција код
деце може само делимично надокнадити нижи ударни волумен, те је вредност
максималног минутног волумена срца нижа од оне код одраслих особа. Крвни притисак
је директно повезан са величином тела: нижи је код деце него код одраслих, али
достиже вредности као код одраслих особа у периоду касније адолесценције годинама.
Чак и при повећаној срчаној фреквенцији, укупна количина испумпане крви код деце је
мања него код одраслих, али пораст у артерио-венској разлици кисеоника, обезбеђује
адекватно допремање кисеоника активним мишићима. Како се побољшавају
кардиоваскуларне и плућне функције при континуираном развоју, тако се повећава
аеробни капацитет. Плучни волумени се повећавају до физичке зрелости, првенствено
услед повећања величине тела. Изражен у односу на телесну тежину, VO2max код деце

1
Проф. др Драгослав Јаконић - Спортска медицина - Београд, 2008. стр. 78.
4
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

сличан је вредности одраслих, али у активности као што је трчање, дечје извођење је
далеко слабије од онога код одраслих. VO2max достиже максимум између 17. и 21. године
код мушкараца и између 17. и 21. код жена, након чега постепено опада.

1.3 Мишићна маса, сила и снага

Мало је за организам тако великих напора као што је мишићни рад. Коначни
именилац успеха у спортским такмичењима јесте шта мишићи могу да ураде, тј. Коју
силу могу да развију када је то потребни, колико снагу могу да постигну током
обављања рада и колико дуго таква њихова активност може да траје. 2
Мишићна маса се равномерно повећава упоредно са повећањем телесне тежине
од рођења до адолесценције. Код дечака највећи раст мишићне масе постиже се у
пубертету упоредо са наглим повећањем продукције тестостерона. Код девојчица током
пубертета изостаје изразити пораст мишићне масе. Пораст мишићне масе код дечака и
девојчица првенствено је резултат хипертрофије мишићних влакана. Код особа женског
пола максимум мишићне масе достиже се између 16. и 20. године, а код особа мушког
пола између 18. и 25. године, с тим да је могућ и даљи развој уз одговарајући тренинг и
адекаватну исхрану.3
Уз приладне техничке инструкције, упражњавање адекватних вежби и надзор
током тренирања, тренинг силе и снаге није посебно ризична активност за
преадолесценте и адолесценте.

2
Arthur C. Guyton, John E. Hall– Medicinska fiziologija, dvanaesto izdanje – Medicinska naklada 2012. стр.
1055.
3
Проф. др Драгослав Јаконић - Спортска медицина - Београд, 2008. стр. 81.
5
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

2. УЛОГА СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ У РАЗВОЈУ ДЕТЕТА

Тело детета у интензивној фази раста када имамо недовољно сазрелог ткива било
да су у питању кости, зглобови, лигаменти или мишићи чије одрастање карактерише
премало кретања, превише седења и постојање радних обавеза које их на неки начин
ограничавају у жељеним активностима, заиста је неопходно упутити у спортску
активност.
Највећа вредност спорта огледа се кроз неговање спортског духа, а карактеришу га
етика, фер-плеј, тимски рад, здравље, изузетна достигнућа, карактер и образовање,
радост и забава, поштовање правила и закона, поштовање себе и других учесника,
храброст, солидарности.
Уколико изгубимо патронат над сазидавањем тела младе особе постоји могућност
због неравномерности у снази мишића у појединим деловима тела да се повећа ризик од
оптерећења зглобова, хрскавица а самим тим да се наруши статика тела у целини што
доводи до трајних деформитета коштаних структура које се формирају према силама
које на њих делују.
Задатак људи који помажу младом човеку да одрасте у психо-физичко здраву особу
јесте да испреплету знања која имају свако из свог домена, а то значи тренер из угла
спорта и рекреације, физиотерапеут из медицинског угла и уз стручну помоћ спортске и
физикалне медицине кроз тимски рад, да осигурамо нормалан развој деце.
Физичке вежбе и спортске активности су изванредно средство које осигурава
правилан раст и развој детета. Стога је нужно знати проценити сваки моменат дечијег
развоја и ставити га у адекватан оквир физичких активности које се уобличују кроз
одговарајући спорт већ према афинитетима и прикривеним или откривеним
недостацима сваке индивидуе понаособ.
Задатак који сам себи поставила јесте да из домена дечијег физиотерапеута укажем
на циљеве које спорт, тренер и родитељи треба да имају на уму кад раде са децом:
шта је функција спорта и каква је корелација или о чему све треба водити рачуна
кад дете уводимо у свет спорта,
шта је циљ спортских збивања и где је лимит,
на шта све треба обратити пажњу гледано на узраст, пол, грађу, потенцијал и
жељу детета,
која су правила тренинга,

6
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

како спречити потенцијалне деформације тела у спорту,

како се борити против умора, претренираности па самим тим избећи евентуалне
последице,
шта су то спортске повреде и када дете вратити у спорт.
Урбанизација и темпо живота којим ми, одрасле особе стремимо и покушавамо
досећи, неминовно за нама повлачи и начин живота деце која делом имитирајући нас и
играјући се, занемарују основно људско прво - право на комуникацију, право на кретање
а то значи право на здраво детињство и нормалан развој. Један од водећих фактора у
могућности избора изградње детета јесте бављење спортом. Спорт је заиста здрав начин
живљења, а и доказано помаже правилном психофизичком развоју деце.
Али, питање јесте - разумемо ли у потпуности функцију спорта у дечијем
развоју? Зна ли се како модификовати спортску активност како би служила том циљу и
знамо ли избећи замке на том путу? Имамо ли могућност и знање, вештину која ће
унапредити и поспешити тај циљ? Да ли резултат у такмичењу оно чему тежимо и шта
је све дозвољено у остварењу тог резултата? Сарађују ли међусобно медицина и спорт
довољно како би младом организму пружиле најбоље? Да ли је окружење у којем
живимо довољно окренуто подршци бављења спортом због самог спорта или само због
резултата?
Зато пре него се винемо у распоред и план рада са спортским активностима деце
требамо дати осврт на развој и раст локомоторног апарате деце према узрастима, бар
најкритичнијим раздобљима. За нормалан раст и развој деце потребна је стална
равнотежа коштано-зглобног, мишићног и лигаментозног апарата. Ако раст и развој
гледамо кроз хронолошку призму, схватићемо колико кретање, односно њен недостатак
утиче на настанак и еволуцију постуралних поремећаја.. У еволуцији поремећаја
постоје најмање 3 критична временска периода:
период усправљања детета
период поласка у школу
период раног адолесцентног доба
Период усправљања детета је прво критично доба. Усправљање и стајање
детета је индивидуално биолошко сазревање, посебно нервног система и потпорног
ткива. Дете расте и његова моторика подстиче родитеље да тај развој убрзају. У фази
седења код деце почиње обликовање кичмене кривине, које је започето још у првим
месецима кроз покрете у супинираном положају детета који тада јача трбушне
мишиће а потом и пронираном када јача ектензоре, и бочне флексоре.. Адекватним
јачањем мишића трупа, дете се активацијом насупрот гравитацији поставља
7
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

самостално у седећи положај где потом гради почетке физиолошких кривина кичме.
А када се стекну биолошки предуслови, оно ће из седећег положаја прећи преко
пузања у висококлечећи, а онда искорак, стојећи положај са равномерним
распоредом и преносом тежине и потом први корак. Прерано усправљање негативно
се одражава на дете у целини јер при том не страда само кичма, нити само кукови,
само колена,.. стопала.. него имамо свеобухватну слику погрешно генерисаног
вертикалног ланца са мноштвом мањих или већих мањкавости у квалитету норманог
моторног развоја.
Период поласка детета у школу је други критични период (од 6-7 год.) који
представља пресудну фазу у расту иразвоју детета. Тај период карактерише нагла
промена и динамика живљења. Са поласком детета у школу организоване и
неорганизоване активности се своде за 50%. Са моторне стране у развоју треба да се
деси дефинитивно усвајање баланса и равнотеже а оно што се детету дешава јесте
наставне и ваннаставне обавезе, велика статичка оптерећења,.. једноставно речено
велики захтеви и тешкоће.. што опет зависи од психофизичке спремности и
спретности појединца. Како се замор отклања променом средине и променом
садржаја активности, боравак на ваздуху, спортске игре, активности на води и снегу
имају превентивни карактер у сузбијању неправилног држања тела. Међутим оно
што имамо у нижим разредима основне школе јесте да нема организоване наставе
физичког васпитања тако да се све то своди на појединачну жељу или упућеност
родитеља да бира за своје дете неке од спортова које жели он а не оно што заиста
треба детету већ према конституцији, узрасту или чак могућностима и потенцијалу
истог.
Период пубертета је сигурно једна од најосетљивијих фаза дечијег развоја.
Период најинтезивнијег раста и развоја при чему имамо хормоналну активност и
појачање неоромоторне осетљивости а посебно што треба нагласити јесте да је раст
костију бржи од успостављања мишићне функције. Недовољни капацитет мишићне
снаге доводи до бржег замора, па се јављају поремећаји на кичменом стубу што је
резултат инсуфицијенције лигаментозно-мишићног апарата у условима брзог раста.
Ако знамо за ове ставке, онда спречавање последица је корак пре настанка ових
прекретница у дечијем животу а то значи да је нужно спроводити превентивне и
терапеутске мере ради спречавања и санирања телесних поремећаја и траума. Физичке
вежбе и спортске активности су изванредно средство које осигурава правилан раст и
развој детета. Стога је нужно знати проценити сваки моменат дечијег развоја и ставити
га у адекватан оквир физичких активности које се уобличују кроз одговарајући спорт
8
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

већ према афинитетима и прикривеним или откривеним недостацима сваке индивидуе

понаособ.
Ако све то имамо у виду онда за спорт можемо рећи да се он треба прилагодити
према полу, узрасту, телесном статусу, а посебно тренутном физичком и функционалном
стању дотичног детета као и то да треба знати шта је циљ бављења спортом.

9
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

3. КАДА ПОЧЕТИ СА ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ КОД ДЕЦЕ?

Дефинисане су препоруке у ком узрасту започети тренинг за различите спортске

дисциплине: За спортове као што су пливање, клизање, скијање и ритмичка гимнастика,
које захтевају психофизичке способности као што су флексибилност, спретност, брзина
и донекле издржљивост, основни тренинг би требало започети између шесте и девете
године, а такмичарски тренинг не пре 12. године. Основни тренинг за атлетске
дисциплине (бацање копља, трчање на кратке стазе, скокови), спортске игре (кошарка,
фудбал, одбојка...), вежбе на справама, требало би започети између осме и једанаесте
године, а са врхунским тренингом сачекати до 16. године. Ови спортови захтевају
брзину покрета, флексибилност и краткотрајне брзинске вежбе снаге.
Кад су у питању атлетске дисциплине као што су бацање кугле, трчање на
средњим и дугим пругама, бициклизам, рвање, тј. спортови, који захтевају издржљивост
и интензивне вежбе снаге, са основним тренингом би требало почети између 10. и 14.
године, а врхунски тренинг одложити до 18. године. Ове препоруке су установљене у
складу са могућностима развоја појединих психофизичких способности као што су:
брзина (од 10. године), снага (од пубертета), флексибилност (од 8. до 10. године),
аеробна издржљивост (од раног детињства) и анаеробна издржљивост (од средине
пубертета).4 Највећи ризик по здравље, а при бављењу спортом су повреде. Нису
поштеђена ни деца која су укључена у спортске активности, било да су те активности
рекреативног типа или су тренажни процес и/или такмичења. Многе од њих би могле да
буду спречене уколико би родитељи усвојили неколико правила понашања. Због тога су
амерички педијатри и ортопеди спровели националну кампању за заштиту деце, а
намењену едукацији родитеља.

3.1 Амбиције и правила

Шта је то што би родитељи требало да знају, а да им дете буде безбедно док се

бави спортом? Пре него што дете почне редовно да вежба неку спортску дисциплину
или да тренира за такмичења, одведите га код лекара, који ће урадити детаљан преглед.
Циљ овог прегледа је да се сагледају и избегну здравствени ризици, које спортска
активност може изазвати. Увек будите сигурни да дете користи заштитну опрему, коју

4
http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/fizika-aktivnost-dece-sport-za-decu-decija-
gojaznost.html

10
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

захтева конкретни спорт (кациге, штитници и сл.) и да му је опрема одговарајуће

величине. Инсистирајте на томе да дете пре започињања спортске активности уради
вежбе загревања и истезања. Загрејани мишићи и оптимално истегнути лигаменти
спречиће уганућа или озбиљније повреде. Научите дете да никад (баш никад!) не
наставља физичку активност ако осећа било какав бол. Ако дође до повреде, наравно,
треба одвести дете на преглед и спровести саветовано лечење. Стриктно пратите
упутства лекара када наставити са физичким вежбањем. Дете никад не враћати на спорт
док се не успостави пуна функција повређеног дела тела. Није довољно што нема бола,
опоравак мора бити потпун. Није лоше консултовати специјалисту физикалне
медицине. Увек инсистирајте на томе да су тренер или наставник физичког васпитања
обучени да пруже адекватну прву помоћ.
Не избегавати комуницирање са тренером о методама његовог рада, па и да
повремено контролишете да ли са вашим дететом поступа у складу са правилима
професије. Амбициозност тренера (а и родитеља) нису увек у најбољем интересу
детета. Не инсистирајте на тимским спортовима пре дететове шесте године. Деца млађа
од тог узраста не разумеју концепт тимске игре. Увек будите сигурни да одабрани спорт
одговара психофизичким склоностима детета. Увек будите сигурни да је дете унело пре
и у току тренинга довољну количину воде како би се спречили проблеми дехидрације и
прегревања организма детета. И, никад не заборавите: деца у спорту траже забаву, а не
резултат!

3.2 Дечји организам

Дечји организам има специфичности и ограничења. Телесни, психолошки,

биохемијски, хормонални, социјални и сваки други статус детета разликује се у односу
на одраслог човека, а нарочито, због тога јер деца расту. Али, једни органски системи
расту брже, а други спорије. Костур, на пример, расте до 20. године, а у потпуности се
формира тек око 23. до 25. године. Мишићи се могу развијати све до 40. године, док се
развој полних жлезда завршава већ у пубертету. Мозак у петој години живота већ има
тежину од 1500 грама и у следећих 15 година једва се повећа за 100 - 200 грама. Поред
разлика, које прате поједине системе, присутне су и разлике у интензитету раста
појединих система у току детињства и адолесценције. Не растемо истом брзином током
читавог детињства. Најбрже се расте од прве до треће године, и на почетку пубертета.

11
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

3.3 Најбољи спортови за децу од 6-10 год

У узрасту од 6-10 година многа деца су већ активни спортисти. На родитељима је

одговорност и брига о томе да ли је дете изабрало најбољи спорт за своје способности и
период развоја. Осим врсте спорта треба водити рачуна и о количини и интензитету
тренинга.
Саветује се да праве спортске тренинге треба почети тек након што дете напуни 8
година.
Постоје 3 разлога која иду у прилог тој тврдњи:
 Деца са 7 година крећу у школу и колико год да се добро адаптирају, то ипак за
представља емотивни шок. Период адаптације на школу као нову средину траје
од 6 месеци до годину дана и деца на то троше много енергије.
 Са навршених 8 година дете је завршило адаптацију на нови социјални статус
везано за школу и пратеће обавезе, а и моторни развој је сада комплетиран.
 Са 8 година дете има пожељан психички статус, односно развијенију вољу и
писменост. Ово омогућује тренеру започињање тренинга са доста добром
проценом психичких, конативних и когнитивних компоненти личности и
одређивања стратешког приступа у спортској селекцији.
У узрасту од 6-10 година деци се препоручују вежбе обликовања, истезања, вежбе
за развој брзине, вежбе снаге, али само оне са сопственим телом и теретима до 5 кг.
Најбољи спорт за децу у овом узрасту је онај који у коме се посебна пажња обраћа на
развој координације.
Вежбање са оптерећењем треба започети тек након што се заврши пубертет.
Активности, које се препоручују у узрасту од 6-10 година су: атлетика, пливање,
гимнастика, клизање, скијање. Укључивање деце у екипне спортове, као што су фудбал,
кошарка, одбојка, рукомет, ватерполо, хокеј…, препоручује се након што дете напуни 10
година.5
Обим вежбања се најчешће мери недељним бројем сати ангажовања. У тренингу
за децу од 6-10 година, не би требало да прелази 6 сати вежбања недељно. Овај
временски период се најчешће подели на 3 тренинга и 1 такмичарски наступ, када су у
питању спортске игре.
У спортовима где је главно тежиште на спретности и специфичној моторици, као
што су гимнастика, ритмика, уметничко клизање.., овај фонд сати се повећава за 2

5
http://superdete.com/6-10/najbolji-sport-za-decu-od-6-10-god-plivanje-atletika-gimnastika-klizanje

12
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

термина. Такође, сам почетак вежбања у овим спортовима се помера у предшколски

узраст.

3.4 Надарено дете и врхунски спорт

Детињство представља телесно најбурнију етапу људског развоја. Деца воле да се

играју и учествују у телесним актвностима и спортовима, а нарочито се воле такмичити.
Да би утицали на повећање дечијег спортског потенцијала родитељи и тренери трагају
за најбољим програмима тренинга. Међутим велика је грешка подвргнути децу
програмима тренинга намењеним одраслим особама. Деца нису само „мали одрасли
људи“. Деца су јединствена на сваком степену свог развоја, с различитим телесним
способностима и потребама на сваком степену одрастања. Телесне и психолошке
промене које се догађају на сваком ступњу развоја повезане су са важним променама у
понашању.
Врло је важно да су особе које раде са децом добро упућене у све телесне,
емоционалне и когнитивне промене кроз које деца пролазе током телесног развоја, те на
основу тога осмишљавати тренинг који ће најбоље одговарати свакој његовој фази.
Деца истог узраста могу се за неколико година разликовати у биолошкој зрелости.
Док једно дете које је рано сазрело може на почетку показати изузетан напредак, често
ће они који касније сазревају, дугорочно гледајући, бити бољи спортисти. Стога је врло
важно гледати даље од краткоточних постићгнућа и пустити да се деца развијају својим
темпом.
Успех на било ком подручју обично је резултат планираног и напорног рада те
оданости, па тако ни спортски тренинг није изузетак. Сви успешни спортисти су
утренирани појединци који се истичу у одређеној телесној активности и следе добро
осмишљен дугорочан програм тренинга током неколико година. У подручју спорта
тренинг је процес понављајућег, прогресивног вежбања или рада који унапређује
потенцијал за постизање оптималне изведбе. За спортисте, то су дугорочни програми
тренинга за кондиционирање тела и ума у односу на специфичности такмичења и воде
до савршености у изведби.
Правилан спортски тренинг требао би започети у детињству тако да спортиста
може прогресивно и комплетно развијати тело и ум како би дугорочно достигао
врхунске успехе, уместо да у кратком року „изгори“.

13
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

У свом покушају да постигну брзи резултат, тренери излажу децу високо

специфичном и интезивном тренингу, а да пре тога нису осигурали време за зградњу
добрих темеља. То је као покушај градње небодера на слабим темељима. Очито је да ће
таква конструкцијска грешка утицати на рушење зграде.

Слично, охрабривање детета да се уско усресреди на развој у једном спорту, пре

него што је телесно и психолошки спремно, често води проблемима:6
 То може водити једностраном развоју мишића и функција органа.
 може пореметити складан телесни развој и биолошку равнотежу, што је
претпоставка телесне способности, спортске изведбе и развоја здраве особе.
 Дугорочно, то може резултовати претренираношћу, па чак и повредама.
 Може имати негативан утицај на ментално здравље деце због великог стреса који
овај тип тренинга и учествовања на многим такмичењима стварају.
 Може негативно деловати у социолошком погледу, као што је немогућност
проналажења пријатеља изван спорта јер је са интезивним тренингом повезана
велика потрошња времена.
 Може негативно утицати на мотивацију деце јер програм може бити пренапоран,
досадан и премало забаван. Често се дешава да млади спортисти одустају од
спорта пре него што дођу до телесне и физиолошке зрелости, па се може
догодити да млада и надарена особа можда никада не дозна колика је његова или
њена надареност.

3.4.1 Вишестрани развој

За малу децу је врло важно да развијају низ базичних вештина које ће им помоћи
да постану уопштено добри спортисти пре него почну тренирање одређеног спорта. То
се назива вишестрани развој и једно је од најважнијих начела тренинга за децу и
омладину.

Вишестрани развој подразумева базичне вештине као што су трчање, скакање,

бацање, хватање, превртање (основни елементи гимнастике), падање, равнотежа,
пливање. Деца која прођу такав програм постају моторички и функционално веома

6
http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/fizika-aktivnost-dece-sport-za-decu-decija-
gojaznost.html

14
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

усклађена и усвајају вештине које су суштинске за успешност у различитим

појединачним и екипним спортовима, као што су: атлетика, гимнастика, кошарка,
фудбал, тенис, пливање, борилачки спортови...
Ако охрабрујемо децу да развијају различите вештине, она ће вероватно искусити
успех у неколико спортских активности, а неку ће од њих имати тенденцију и жељу да
усавршавају и даље развијају своју надареност. Да би се тренирањем постао врхунски
спортиста, потребне су године програмираног рада, који се темељи на чврстим научним
начелима.

3.5 Тренинг младих спортиста

Постоје научни докази који указују на то да тренинг младих спортиста не би

требало да буде усмерен на развој физичких способности. Идеја је да им је сасвим
довољно што раде уобичајене тренинге, где кроз редовне вежбе и игре на малом
простору унапређују и физичке карактеристике. У једној студији рађеној у Данској, 132
млада играча из разних клубова, у којима фитнес тренинзи (издржљивост) нису
спровођени са дечацима испод 15 година, тестирани су специфичним тестом фудбалске
издржљивости, чији се реултати могу видети на следећем дијаграму:

Дијаграм 1. Тест издржљивости младих спортиста

Када су у питању дечаци млађи од 15 година очигледан је пораст њихових

физичких перформанси с годинама, без обзира што нису имали организован
специфичан тренинг издржљивости. Даље, резултати осамнаестогодишњих играча на
истом тесту готово су исти као и код професионалних данских фудбалера. Ови подаци
нас наводе на мисао да играч може да да достигне ниво топ играча без спровођења
15
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

фитнес тренинга, односно тренинга издржљивости у млађим категоријама. Време које

се иначе троши на специфичне тренинге издржљивости, треба усмерити на обуку,
усавршавање и тренинг техничких вештина.

Када је тренинг младих у питању, тренер мора да зна да постоје огромне разлике
у развоју, и зрелости дечака истих година, односно да треба правити разлику између
биолошке и хронолошке старости дечака. Код дечака нагли раст може почети већ са
десетак година , а може и да не почне све до шеснаесте године. Стога јако је важно да
тренери и клубови сачувају младе талентоване играче који биолошки касне за својом
генерацијом. Небројени су примери данас врхунских фудбалера који у периоду
дечаштва и пубертета нису били посебно истакнути, посебно у физичком смислу, а
достигли су топ ниво.
Од есенцијалног је значаја да у почетку не поставите пред дете нереалне, или
тешко достижне циљеве, јер није сврха спорта резултат, већ учешће и развој вештине и
интелигенције. Уколико префорсирате дете и захтевате успехе одмах, можете лако да
створите контраефекат и аверзију према спорту.7
Такође, значајан аспект тренинга младих играча односи се на обим и интензитет
тренинга. Задатак тренера је да пажљиво посматра како индивидуално играчи
одговарају на тренажна оптерећења, јер млади играчи лако могу бити претренирани.
Занимљива тема коју бих покренуо везана је за идеју да се такмичења млађих категорија
организују на основу биолошке, а не као до сада, на основу хронолошке старости. То би
наравно, усмерило пажњу са резултата на таленте. А ста је уопште циљ у раду са
младима?

ЗАКЉУЧАК

У прошлости, раздобље детињства представљало је најактивнији део људског

живота, али наше друштво у садашњем начину и условима живота је то променило.
7
https://novakdjokovicfoundation.org/sr/zasto-je-sport-vazan-za-decu/

16
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

Данашња деца су заокупљена рачунарима, телевизијом, стварима које не изазивају

довољно интересовање за квалитетан развој локомоторног апарата. Према неким
истраживањима већина деце није уопште у стању поднети захтеве спортских игара у
којима се могу и требају наћи. Исхитреност тренинга и “форсирање” резултата води ка
стереотипним тренинзима и оптерећењима и на крају хроничним оштећењима и
оповредама.
Важно је да тренери и родитељи деце прихвате дугорочан приступ раду, да то буде
приступ који превазилази краткорочне циљеве.
Моторика прати убрзани развој. Зна се да је моторички развој закономеран процес
кроз који пролази већина деце, да постоје ваљани тестови којима се може установити да
ли је моторички развој оптималан, да ли је дете у том погледу напредно или пак
заостаје. Погрешно је схватање да се деца довољно спонтано крећу и да им није
потребно васпитно подстицање. Истина је, међутим, да деца спонтаним кретањем
развијају само неке коштано-мишићне структуре, док неке могу заостајати у свом
развоју. Због тога је пожељно децу подстицати на што разноврсније кретање.
Највећа вредност спорта огледа се кроз неговање спортског духа, а карактеришу га
етика, фер-плеј, тимски рад, здравље, изузетна достигнућа, карактер и образовање,
радост и забава, поштовање правила и закона, поштовање себе и других учесника,
храброст, солидарности. Стога свакодневне, периодичне, сезонске и друге временске
активности које за циљ имају да унапреде и подупру правилан раст и развој детета
треба да се протежу кроз вредности спорта.
Спорт и физичка активност имају важну улогу у свим подручјима људског живота.
Физичка активност позитивно утиче на усвајање здравог начина живота, унапређује
здравље и квалитет живота. Спорт је данас „медиј“ којим се шире поруке мира,
једнакости и пријатељства међу људима. Редовна физичка активност један је од
кључних фактора за здрав живот.

ЛИТЕРАТУРА

1. Проф. др Драгослав Јаконић - Спортска медицина - Београд, 2008.

17
 Физиолошке адаптације на тренинг код деце

2. Arthur C. Guyton, John E. Hall – Medicinska fiziologija, dvanaesto izdanje –

Medicinska naklada 2012.

3. http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/fizika-aktivnost-dece-sport-za-decu-
decija-gojaznost.html

4. http://superdete.com/6-10/najbolji-sport-za-decu-od-6-10-god-plivanje-atletika-
gimnastika-klizanje

5. https://novakdjokovicfoundation.org/sr/zasto-je-sport-vazan-za-decu/

18